Page 1

ГРАЂЕВИНСКА ШКОЛА БАЊА ЛУКА

www.gradjevinskaskola.com

Лист Грађевинске школе Бања Лука | ГОДИНА I | БРОЈ 2 | Децембар 2011. | ЦИЈЕНА 1 КМ

Црква свете мудрости

ИВО АНДРИЋ

5 50 ГОДИНА ОД ДОДЈЕЛЕ НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ

СРЦЕМ ЗА

СРЦЕ

УКЉУЧИ ДО КРАЈА!

МИС БИХ:

СНЕЖАНА КУЗМАНОВИЋ


Ко би

РЕКАО?

...

Суверени малтешки војни ред је најмањи међународно признат ентитет на свијету, налази се у граду Риму, заузима површину од 2 тениска терена, има популацију од 80 људи, 20 мање од Ватикана.

...

У релативно блиској прошлости у Земљу су ударила 2 објекта довољном силом да је сваки од њих могао да уништи један цио град, али оба објекта, један 1908. године, други 1947. пали су у Сибир и ниједна особа није повријеђена.

...

Најстрмија улица на свијету је Болдвин улица, у Данидину, Нови Зеланд, која има нагиб од 38%.

...

14 година прије потонућа Титаника Морган Робертсон је написао књигу "Футилитy" (Узалудност), чија је радња била невјероватно слична трагедији из 1912. године.

...

БРЗ ОПОРАВАК

Kожа од које се прави одејћа нема мирис сама по себи, онај аутентични мирис долази од хемикалија које се користе у обради коже.

Током изградње Ајфеловог торња нико није погинуо, а једна особа је погинула током уградње лифтова на торањ.

Познати британски виолиниста Дејв Сварбрик био је запањен када је у листу „Дејли телеграф” прочитао вијест да је – преминуо. Али, још више се изненадио прочитавши сутрадан уредничку исправку у истом листу. „Дејли телеграф” је писао: „Господин Сварбрик – о чијој је смрти јуче писао наш лист – изванредно се опоравио”.

...

Откада су Уједињене нације основане 1945. године, вођено је 140 ратова.

НЕПРЕДВИДИВИ ДАЛИ Током велике Међународне изложбе надреализма у Галерији Барлингтон у Лондону, 1936. године, шпански сликар Салвадор Дали привукао је много већу пажњу публике него што је то била његова намjера. Био је врео љетњи дан. Сликар је уздигнуте главе ушао у салу гдје је требало да одржи предавање. У лијевој руци држао је поводац са два велика вучјака, у десној билијарску лопту, а на глави – маску за роњење. Извесно време стајао је тако пред знатижељним посјетиоцима, а онда, будући да му је нестало ваздуха, покушао је да скине маску за роњење. Али, пси су га вукли на другу страну, лопту није желео да испусти... Напослијетку је пао на под и почео да се копрца. Тек када се онесвијестио оставши без даха, пришао му је колега и скинуо маску. Публика је с одушевљењем запљескала. Наиме, сви су били увјерени да је Дали заиста намјеравао да изведе баш овакву представу.

СУЂЕЊЕ У ОДСУСТВУ Да западна мода судских тужакања долази и на наше просторе, свједочи најновији случај у Македонији. Наиме, један произвођач меда из села Кривогастани близу Битоља тужио је македонску државу за одштету од три и по хиљаде долара, јер му је један медвјед већ дуже вријеме крао мед из кошница. Зоран Киселовски каже да је све покушао не би ли спријечио медвједа да се слади његовим медом. – Купио сам генератор, упалио рефлекторе и пуштао турбо фолк музику, јер сам чуо да се медвједи плаше гласне музике. Али, ништа није вриједило – изјавио је очајни господин Киселовски. А било је то занимљиво суђење. Огромном разбојнику суђено је у одсуству. Крив је! – пресудила је порота послије неколико сати вагања, али пошто медвјед није био у стању да плати одштету, судија је наложио да штету мора да исплати држава Македонија.

ПЛИВА ПАТКА ПО... АТЛАНТИКУ Крајем 1994. године у готово свим гласилима објављена је вијест како се ка обалама Велике Британије креће велика и необична армада од 29.000 пластичних патака. На безброј питања откуд оне у мору, одговор је дао амерички океанограф Кертис Ембесмајер. Он је објаснио да је товар пластичних патака доспио у море још јануара 1992. године кад је један контејнер који их је превозио пао у воде сјеверног Тихог океана. Ношене струјама, оне су доспјеле до Арктика гдје их је зауставио и оковао лед. Вероватно би ту заувек остале да се њима поново нису поиграле водене струје које су их отргле из загрљаја санти и онако залеђене повукле на југ. Тако су се патке послије пута дугачког око 19.300 километара нашле надомак обале земље у коју су биле и упућене.


У овом броју читајте...

О пројекту ‘‘Укључи до краја!’’

Наша Снежана Кузмановић Мис БиХ 2011.

4

13

Хуманитарна акција за Андреу Лисац

Интервју са Алексом Јошић

Прекоморски маратонац

50 година од додјеле Нобелове награде Иви Андрићу 22

5

15

12

ЦРТЕЖ И ТЕКСТ: БОЈАН МИХАИЛОВИЋ

Е КАШЊЕЊ

ДОБАР ДАН, ПРОФЕСОРИЦЕ! ЈЕСТЕ ЛИ МЕ ЗАПИСАЛИ?

ЈЕСАМ!

ДОВИЂЕЊА, ПРОФЕСОРИЦЕ!

3


дешавања

УКЉУЧИ ДО КРАЈА! Укључите се и ви! Пројекат под именом „Укључи до краја“ је започет добијањем позивнице и одласком на уводну једнодневну радионицу коју је организовала ОИА – Омладинска информативна агенција Босне и Херцеговине – на тему „Задржавање и запошљавање младих у БиХ“. Наиме, након уводне радионице и објaшњавања циља пројекта у школи су се окупили већ познати креативци и направили план којим су успијели да се квалификују у сљедећи круг, искористе досадашња искуства и учине нешто позитивно за Грађевинску школу. Поред наше школе, још 49 школа из Босне и Херцеговине је у сарадњи са Омладинском информативном агенцијом реализовало различите идеје. Вође нашег пројекта су били ученици Дијана Одобашић, Дарија Малешевић и Бојан Михаиловић под менторством професорице Душанке Гајић. Поред наведених чланова било је још учесника, углавном чланова дизајнерске и креативне секције, која дјелује у Грађевинској школи (Саша Савичић, Тамара Попадић, Јелена Лакић, Божидар Цумбо, Немања Бабић, Невена Поповић и други ученици, као и професорица Сања Цвијић Вучковић). Идеја младих креативаца је била да пројектом ОИА – е предвиђени новац уложе у репро-материјал и

направе праву умјетничку изложбу продајног карактера и да добијени новац искористе у племените сврхе. Дарија Малешевић, Бојан Михаиловић, Тамара Попадић и Дијана Одобашић су учествовали са више ауторских слика рађених у техници уље на платну. Поред „уља“ дио изложбе су заузимале фотографије ученика Саше Савичића. За ову изложбу и Административна служба града Бања Лука је дала одобрење и обезбиједила три дана простор у Дому омладине. Сам пројекат се састојао из више активности. Позивнице и плакати су најавили свечаност као сваку другу културну манифестацију. Отварање је било

09.06.2011. год. у 19 сати уз скроман коктел и музичку пратњу ученика Грађевинске школе. Цијелу манифестацију је пропратила телевизија, као и велики број интернет портала. Дио изложбених експоната је продат, а остатак је искориштен као стална поставка у школском холу Грађевинске школе. Након изложбе су вође пројекта гостовали у неколико телевизијских емисија показујући како се радом и вољом може учинити много. За овај пројекат активности још нису завршене. Предстоји мала школа сликања и прављења накита у склопу дизајнерске и креативне секције, што изискује нове активности. Пројекат је назван „УКЉУЧИ ДО КРАЈА“, траје још, а ми се надамо да тај крај ускоро нећемо видјети. *Сви ученици који се желе укључити у наредне активности овог пројекта нека се обрате професорицама Сањи Цвијић Вучковић и Душанки Гајић.

припремила: проф. Душанка Гајић

4


дешавања

ХУМАНОСТ НА ДЈЕЛУ

Ученици Грађевинске школе у Бањој Луци организовали су 22. марта ове године пригодан програм којим су отворили изложбу радова у просторијама школе. Читав пројекат су назвали СРЦЕМ ЗА СРЦЕ и замислили га као дио једне веће хуманитарне акције коју је покренула наша комшијска школа. Том приликом су организовали и прикупљање средстава за операцију срца Андрее Лисац, ученице Технолошке школе. Прикупљени новац, 1204.75 КМ су сутрадан представница Савјета ученика Дарија Малешевић и професорица Сања Цвијић Вучковић уручили Технолошкој школи за шта је наша школа добила и захвалницу. На изложби су били предтављени радови ученика из цијеле школе, док су у музичком дијелу свој таленат приказали Никола Вукоман, Владан Убипарип, Душан Савић, Немања Топић, Драгана Врањеш, Џоана Митрић, Немања Штакић, Владимир Руњо, Божидар Цумбо, Саша Савичић, Немања Павловић, Игор Танасић, Ведран Мирковић, Дејан

Брковић и Шаја Бранко Шајић. На репертоару су се нашли најпознатији и најљепши хитови наше музичке сцене као што су пјесме: Балкан; Нико као ја; Те ноћи смо се позукли због ње; Марија; али и пјесме Криво је море; Тамара; и друге.... Осим поменутим ученицима заслуге припадају и директору школе, особљу а посебно професорици Сањи Цвијић Вучковић која је била главни покретач овог пројекта. Захваљујемо се свим ученицима и професорима који су се одазвали овој акцији те својим прилозима помогли нашој суграђанки Андреи Лисац на путу до остварења њене једине жеље - ново срце.

Хуманитарна акција за Андреу Лисац припремила: Драгана Врањеш

5


дешавања

РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ПРОЈЕКТОВАЊА ЗГРАДА По први пута до сада одржано је такмичење из предмета Пројектовање зграда, на републичком нивоу. Наша школа је ове године била домаћин регионалног такмичења које се одржало 09. априла 2011.године. Учествовало је пет стручних школа, и то: - Грађевинска школа Бања Лука, - Средња школа Прњавор, - Средњошколски центар Братунац, - Средњошколски центар Пале, - Средњошколски центар Јања. Боје наше школе бранили су ученици тадашњих четвртих разреда, Недимовић Милана и Бабић Немања. Ученике наше школе су предводиле професорице Сања Тодоровић и Јелена Козић Васић. Прво мјесто освојила је Средња школа из Прњавора, док је наша школа заузела друго мјесто. Треће мјесто је узела екипа из Средњошколског центра Пале.

6

3D прикази станбеног објекта са којим се наша школа представила на такмичењу

Без обзира на пласман наше школе, то је било једно вриједно искуство, како за наше ученике тако и за саме професоре. И вјерујемо да ћемо на следећем такмичењу показати да моземо бити и бољи. припремила: проф. Сања Тодоровић


дешавања

ПРВО МЈЕСТО НА ЛИКОВНОЈ РАДИОНИЦИ ,,КОРАЦИ’’ У организацији Министарства просвјете и културе РС у сарадњи са Академијом умјетности Универзитета у Бањалуци, 27. августа 2011. године отворена је трећа по реду ликовна радионица ,,Кораци’’. На радионици, која је трајала три дана, учествовали су млади таленти из цијеле РС. Са учесницима је радила стална постава наставника и професора који су пријатељи ове радионице већ три године. Након радионице, у изложбеном простору Министарства просвјете и културе, организована је изложба радова која су настајала током три дана трајања радионице. Тада су уручене награде и признања учесницима радионице. Ученик наше школе Бојан Михаиловић освојио је прво мјесто и награду од 600 КМ. Друго мјесто и награде од по 400 КМ добили су Ивана Беатовић из Гацка и Зоран Лужија из Приједора, а треће мјесто и по 200КМ

освојили су Маја Капетинић из Билеће, Марија Ристановић из Зворника и Александра Пешта из Теслића.

Бојан Михаиловић

Награђени рад

ДЈЕЦИ КОСОВА Ученици разреда III-6 заједно са својом разредницом Душанком Гајић одазвали су се акцији „Света Петка” која је организована ради помоћи српској дјеци са Косова. На часу одјељенске заједнице ученици тог разреда су са својим разредним старјешином отишли у куповину намирница које су дате на списку, од стране наведене организације. Направљено је 6 пакета који су однесени на Филозофски факултет у Банјој Луци, и који ће, вјерујемо, навући осмјехе на најмлађе становнике Косова и Метохије. Овој хуманитарној акцији одлучили су се придружити још нека одјељења наше школе. Особље из канцеларије нам се захвалило на пажњи и били су задовољни бројем пакета које су до тада сакупили. Поклони ће дјеци бити уручени за вријеме празника - вријеме даривања.

припремила: Милена Вјештица

7


Анализа дјела

Алхемичар

Паоло Коељо

Уживала сам читајући књигу „Алхемичар" Паола Коеља. Књигаје прожета мислима о животу. Наведе нас на размишљање о неким стварима које ми у ствари знамо али не мислимо много о њима. Говори о једној људској судбини у којој се свако на неки начин може препознати. Гавори о Личној Легенди што је као наша судбина, наша срећа, оно што нам је записано и што ми треба да остваримо пратећи знакове на путу живота. Гавори и о љубави. Стил којим је писана не захтиjева дубоко анализирање и све поруке су прилично јасне. Неки критичари кажу да писац вјешто користи психологију и пише „лаке" књиге за широке народне масе. Ја се не слажем са тим. Јер најсложеније ствари у

животу су у ствари најједноставније. Мало је протурјечно али и бит алхемије, јако сложене науке, стане наједан обични камен у пар редака. Ти редци јесу компликовани и мало их ко протумачи а предвиђени су за све, јер није писано ни наједном свјетскомјезику већ језиком симбола и цртежа. Алхемију на тај начин пореди и са животом. Нешто тако једноставно а дивно и узвишено и тако пуно загонетки и питања до чијих одговора није лако доћи. Пратимо знакове! Један мотив се такође провлачи кроз књигу - „мактуб", записано је. Прича се одвије у дијелу свијета гдје је најраспрострањенија религија ислам.

По исламу све је записано али исто тако људи су кројачи своје судбине, тј. имају слободну вољу. Лик из књиге је много пута бирао свој пут и доносио одлуке којима је полако кројио свој пут. Он није у потпуности био свјестан тежине својих избора. Једна ствар, води другој . Да ли постати свештеник и имати сигурност као и углед у народу или постати чобан, путовати свијетом испуњавајући свој животни сан? Да ли се оженити трговчевом кћерком у коју је заљубљен или ићи даље са овцама које му престају бити занимљиве јер их тако добро познаје? Остати у пустињи са женом свог живота или ризиковати све и ићи даље до испуњења своје Личне Легенде? Свицјеле су ми се и кратке причице које се налазе у књизи. Оне се на крају савршено уклопе у цијелу причу. Једна причаје измијењена прича о Нарцису. Онај одговор након нимфиних ријечи о - Ах, нимало нас не чуди што плачеш због Нарциса - наставише оне. И поред тога што смо ми све стално трчале за њим по шуми, ти си било једино које је имало прилику да изблиза посматра његову љепоту. - Језеро је упитало - Па зар је Нарцис био лијеп? Тај дио нас наводи на размишљање о томе како сви ми ствари посматрамо из различитих перспектива. Неком ј е чаша до пола пуна а другом до пола празна, некоме је Нарцис прелијеп а други уопште не примјећују његову љепоту, неко ужива у животу и воли сваки дан док други живот сматра пролазним и не довољно вриједним...

8


Прича о двије капљице уља у кашичици и предивном окружењу нас учи да због малих ствари или усмјерености према малим стварима не смијемо пропустити да видимо прекасне ствари које нас окружују. Да требамо бити отвореног ума и срца за велике ствари у животу. Али исто тако не смијемо због великих очекивања и снова заборавити на оне мале ствари, обичне а опет тако вриједне, које су саставни дио нас и нашег живота. Као што сам раније споменула у књизи се говори и о љубави - Дине се мијењају према вјетру, али пустиња остаје иста. Таква ће бити и наша љубав. - И нећеш схватити да љубав никада не спречава човјека да слиједи своју

Личну Легенду. А када се то деси, онда ће то значити да није била рихеч о правој љубави, оној која говори Језик Света. О срцу: - Јер тамо гдје оно буде, тамо ће бити и твоје благо. - Тамо гдје је твоје благо, тамо ће бити и твоје срце. О судбини и животу - Можда бих ја желио да сазнам шта ме чека у будућности да бих се припремио за оно што долази. - Ако је то нешто лијепо, онда би то било пријатно изненађење - рече пророк А уколико се ради о нечем лошем, патио би много пре него што би ти се то десило.

А ако побољшаш садашњост, биће боље и оно што ће ти се касније догодити. Заборави будућност и живи сваки дан свог живота према поукама Закона и с вјером да Бог брине о својој дјеци. Сваки дан носи у себи Вјечност. И о свим битним стварима у и о животу. Предивна књига! Писац каже „Сваког човјека на кугли земаљској чека његово благо", а дио блага је прочитати и добру књигу која нас подсјети да пратимо своју Личну Легенду, да волимо и будемо срећни! Аида Одобашић

9


интервју

Милана Недимовић Ученик генерације

Титула ученика генерације 2007/2011. припала је Милани Недимовић, сада већ студентици архитектуре на Архитектонско-грађевинском факултету у Бањалуци. И поред много обавеза које има, ипак је издвојила мало времена да нам нешто више каже о протекле четири године у школи. Када и зашто си олушила да упишеш Грађевинску школу? - У основној школи до изражаја је долазила склоност ка ликовном изражавању, а и вољела сам техничке предмете и математику, па је некако Грађевинска школа била логичан избор, јер сам хтјела усмјерено образовање. Да ли је то било баш онако како си замишљала и да ли је било тешко током ове четири године? - Није ми било тешко и ни у једном тренутку се нисам покајала што сам уписала ову школу јер сам увијек вјеровала да се сваки рад једног тренутка исплати, а имала сам среће

да нисам морала дуго чекати те тренутке, да су позитивни резултати и признања пристизала редовно. Имаш ли омиљеног професора? - Па то је прилично незахвално питање. Рекла бих да сам са скоро свим професорима који су ми предавали временом успоставила некако пријатељски однос, али рецимо да су то Синиша Букарац и Татјана Ошти и наравно моја разредница Милена Мишељић која је имала посебан значај. Имаш ли неки предмет који си вољела више од осталих? - Рецимо да је било предмета које сам мање вољела, а то су историја и српски језик, а најдражи ми је био математика. Реци нам нешто о такмичењима на којима си учествовала? - Па почело је са атлетиком у првом разреду, када сам била једна од предтавника школе на градком првенству у атлетици. Касније су спортске активности некако пале у сијенку и биле су подређене изучавањем ,,проблематике'' првенствено стручних предмета, тако да сам касније учествовала на различитим такмичењима, а то су: Републичко из статике (2010.),

Фестивал рада средњих техничких стручних школа БиХ (2010.), Републичко из пројектовања (2011.) и Фестивал рада (2011.). Као побједник Републичког такмичења из статике 2010. уручено ми је признање од предсједника РС. Као најбољи ученик и представник Грађевинске школе, добила сам Светосавску награду од стране градоначелника Бањалуке у вриједности од 200 КМ. Због чега си уписала архитектуру? - Била је велика двојба између грађевине и архитектуре, али пресудила је архитектура због те умјетничке црте коју захтјева, која опет условљава креативан рад и изражавање што убија монотоност учења. Какви су твоји планови за будућност? - Да стекнем нова знања и искуства на архитектонском факултету и да их што прије почнем примјењивати.

припремила: Дарија Малешевић

разговарала: Дарија Малешевић

Милана Недимовић са министром Антоном Касиповићем и професорицом Татјаном Ошти

10


интервју Данка Божић, ученица трећег разреда наше школе, већ осам година успјешно тренира борилачку вјештину џијуџицу. Потражили смо Данку, која нам је истакла своје најзапаженије резултате, и подијелила са нама тајну свог успјеха.

Да ли ти бављење овим спортом отежава обављање обавеза у школи? Свакако да бављење било којим спортом захтјева много посвећености и посљедица тога је недостатак слободног времена или запостављање других обавеза. Али с' обзиром да сам редован ученик и немам проблема са оцјенама, са поносом могу рећи да стигнем обавити све што се од мене тражи.

Данка Божић

Које је посљедње такмичење на којем си остварила завидан резултат? На балканском првенству, које је одржано на Кипру освојила сам златну медаљу.

Твоји резултати, односно успјеси у 2011 год? Положила сам за црни појас. Затим прва сам на државном и републичком првенству и првак Балкана. Остаје ми још Европско првенство у Словенији, гдје се надам најбољем резултату. Који су твоји најбољи резултати у спортској каријери? Била сам 2010. год. најбољи спортиста Републике Српске, Балкански првак 2008, 2009, 2010, 2011. Прва на Еуро купу у Словенији 2010. Шта је, по твоме мишљењу, најважније за успјех у спорту? Прије свега подршка породице, којој се, овим путем, захваљујем. То је заиста

најбитније- када имате искрену подршку особа које су вам најважније у животу. А затим су ту и љубав према том спорту, воља, и, наравно, посвећеност. разговарала: Драгана Врањеш

МОЈ ХОБИ: ИЗРАДА НАКИТА Милена Вјештица Милена Вјештица, ученица, III-6 разреда наше школе, бави се израдом уникатног аксесоара и кућног декора. Овим хобијем се бави већ 3 године. - ,,Почела сам сасвим случајно поправљајући свој покварени накит. Тада су почеле да ми навиру идеје. Била сам пресрећна мишљу да могу да направим све што нисам могла да пронађем у некој радњи’’.

временом сам побољшала своје руке и проширила асортиман техника’’. Своје радове излагала је два пута на Иносту младих у Бањалуци, а често посјећује изложбе рукотворина. Њене радове такође сте могли видјети и у холу школе, гдје их често излаже. Ако желите да имате неки од модних додатака а да такав нико други нема, можете се обратити управо овој дами, јер израђује накит и по наруџби. Све ово не би било довољно професионално да нема своје име Unikatna radionica „so cute“.

У протекле три године опробала се у многим техникама, али и стекла рутину. - ,,Испочетка накит је био доста аматерски, али

11


интервју Пливање је активност кретања живих бића кроз воду која укључује одржавање на површини воде и кретање у жељеном смјеру. Али, за нашег саговорника, пливање представља пуно више. За њега је то стил живота, омиљена активност, вид релаксације, најефикаснији издувни вентил. Он се зове Алекса Јошић и ученик је четвртог разреда наше школе.

резултате. Прву медаљу сам освојио у Новом Саду, када сам имао 9 година. Имам преко 200 медаља. Вишеструки сам првак у РС и Бих дужи низ година. Учествовао сам на разним међународним митинзима и освајао медаље. Неки од њих су: К.О.М.Е.Н куп 2009. године, Балканске игре у Варни (Бугарска) 2010, у Бањој Луци 2011. године, као и на Европском јуниорском првенству које је одржано у Београду, такође 2011.године.

Алекса Јошић

''Само рад и упорност ће те довести до успјеха!''

Како изгледа један твој радни дан? Колико је уопште одрицања потребно да би се постигли такви резултати? Одрицања су велика, за сваког професионалног спортисту. Два пливачка тренинга, фитнес, и, наравно, школа. Тако да остаје мало времена за остале активности. Само на тренинге је потребо од 6-7 сати дневно. С обзиром да се скоро сваки викенд иде на такмичење, сваки дан мора бити испуњен и максимално организован, да би се успјело. Прошле године је обновљена традиција пливања за часни крст, и управо ти си успио да побиједиш? - Успио сам први допливати до крста, што је за мене представљало велику срећу. И ове године сам учествовао, али сам завршио на другом мјесту. Мој брат Васко, који се такође дуго бави пливањем, је допливао први. Међутим, побједа ту и није толико битна, колико је битно учествовати, јер је то православна традиција која ће се, надам се, наставити одржавати у Бања Луци.

Реци нам нешто о својим почецима и успјесима. - Почео сам да тренирам са 7 година, кад сам кренуо у школу. Мама ме је одвела. Било ми је занимљиво. Убрзо сам заволио пливање, и почео озбиљније да тренирам. Моја главна и омиљена дисциплина је слободни стил и у њој постижем најбоље

Да ли Бања Лука, по твом мишљењу, нуди адекватне услове за бављење овим спортом? Бања Лука је скоро добила Олимпијски базен, који много значи за развој пливања, али мора још много да се ради, не само у Бања Луци, него и у цијелој држави. Дјеца се требају нечим стимулисати, а и тренери додатно усавршавати. Најтежи тренутак у спортској каријери? У каријери сваког спортисте понекад дође до тешких тренутака. Свакоме, у одређеном

тренутку, дође да одустане, али само треба издржати и наставити са радом, а резултат ће се сам појавити. Имао сам доста тешких тренутака. Рецимо, када поред силног рада резултат остаје исти, али упорност се, свакако, исплати. Јер је срећа, након постизања жељеног резултата, неописива. Познато је да неки спортисти имају амајлије, и одређене ритуале прије трке, утакмице... Да ли је то случај и са тобом? Јесте. (смијех) Када идем на такмичење носим своје "сретне" гаће, које имам од малих ногу. Имаш ли узора у пливању? Мој узор је Алаин Бернард. Пратим његов рад и волио бих да постигнем исто што и он. Који су твоји планови за будућност? Планови, што се тиче пливања, су да отпливам норму за Европско првенство, а након тога и Свјетско, у Дубаиу. Тренираћу док год будем имао услова, како бих могао да остварим свој главни циљ, а то је одлазак на Олимпијаду. И за крај, шта би поручио будућим, младим спортистима? Поручио бих им, нарочито пливачима, да буду упорни, да тренирају и да никад не посустају. Као и то да не престају из неких, небитних разлога, због чега ће се послије кајати. Тренирајте и бавите се спортом док год можете. Важан је континуитет. Само рад и упорност ће вас довести до успјеха! разговарала: Дарија Малешевић

12


интервју "И! Нова Мис БиХ је.... Снежана Кузмановић!" Овако је то звучало 3. јула ове године, када је наша Снежана понијела ову ласкаву титулу. Успјели смо да украдемо мало њеног слободног времена, и сазнамо нешто више о самом избору, утисцима из Лондона, али и њеним плановима за будућност.

сам побједу. Шта мислиш, шта је пресудило да управо ти будеш нова Мисс БиХ? - Управо то, чланови жирија су у мени препознали потребне квалитете, тачније да, поред вањске, имам и унутрашњу љепоту. Како си се осјећала у тренутку проглашења? - Нисам могла да вјерујем шта се десило. Тек послије неколико дана сам схватила да сам МИСС БИХ. Тај осјећај се не може описати, то разумије само онај ко је доживио овако нешто.

Снежана Кузмановић

За почетак, кажи нам нешто више о себи. Твој хоби, амбиције...? - Ученица сам трећег разреда, а ову школу сам уписала јер волим креативно цртање. Поред школских обавеза, немам времена за хобије, а слободно вријеме проводим читајући књиге, вани, са пријатељима. А што се тиче амбиција, жељела би да постанем дипломирани архитекта и, наравно, познати модел. Откуд љубав ка моделингу? - Од малена сам вољела гледати емисије о моди, и сан, још од тада, ми је био да једног дана шетам пистама, постанем фотомодел и сл. Понекад сам знала сатима стајати испред огледала - испробавати одјећу, правити фризурице и шминкати се. Сада ми је то, на неки начин, посао и успјешна сам у томе. За оне који не знају, ти си ове године освојила титулу Мисс БиХ. Откуд идеја да се пријавиш, или је неко други за то "крив"? - На избор за Мис БиХ ме пријавила директорица модне агенције Стела Зубак Јовановић (за вријеме док сам радила ревије за модну агенцију АБЦ Моделс). У мени је препозна ла квалитет е који су потребни за једну мисицу. И на крају се испостав ило да је била у праву однијела

Да ли се у твом животу нешто промијенило од освајања титуле. Препознају ли те на улици, добијаш ли примамљивије, значајније пословне понуде? - Много тога се промијенило, али већином на боље. Препознају ме на улици, прилазе ми и честитају на побједи. Нисам могла, ни у сну, замислити да ћу доживјети овако нешто. У задње вријеме сам урадила доста неких модних каталога као што је за модну кућу Кармен Лајн, Кула Градачац, итд. Понуђено ми је да идем радити у Инстамбул преко зимског распуста.

Да ли си задовољна постигнутим, и да ли мислиш да ће ти овај избор помоћи у даљој каријери? - Ja сам презадовољна. Мислим да је ово била јединствена шанса за стицање доброг искуства, упознавања доста добрих дјевојака и самим тим што сам отишла на тај избор са 16 година и била најмлађа од свих учесница тамо је супер. А надам се да ће ми се овом побједом отворити многа врата.

ми је образовање на првом мјесту. И, надам се, једног дана постати успјешан архитекта и професионални модел. Који је твој лични мото? - Живи сваки дан као да је посљедњи, јер сутра можда нећеш дочекати! И за крај, три ствари без којих не излазиш из куће? - Ух, тешко питање (смијех). Рецимо: мобилни телефон, сјај за усне и огледалце (смијех). разговарала: Дарија Малешрвић

Шта, по твом мишљењу, осим љепоте, треба да посједује Мис Свијета? - Треба да буде јединствена, и посебна на неки, свој начин. Да има и унутрашњу и вањску љепоту. Наравно да су нијансе одлучивале која дјевојка ће бити побједница, али све смо ми постигле доста, самом побједом на државном избору. Имаш ли модне/манекенске узоре? - Највећи манекенски узор(модел) ми је Адриана Лима, јер, по мени, представља успјешну, младу жену, а, прије свега, успјешног фотомодела. Вољела бих, једног дана, да остварим каријеру као што је она. Како се видиш у будућности, у пословном смислу? - Вољела бих прво завршити школу, јер

13


ЗАНИМЉИВОСТИ

Аја Софија једна је од највећих надсвођених зграда на свијету. Њезина вањска силуета као да наговјештава шок који ствара унутрашњи простор,али визуелна снага и успјех те куполе промјера 31 метар могу се потпуно доживјети само изутра. Цариградска црква Аја Софија „Света Мудрост“ - саграђена је за само пет година, то јест између 532. и 537. године.

друге нефигуративне орнаменте,а тек су се од 9.вијека уз царско покровитељство почели појединачно додавати фигуративни мотиви,примјерице Богородица са дјететом између арханђела у апсиди,Крист на куполи,као и портрети царева и главних светаца повезаних са Аја Софијом. У цркву се улазило са запада,кроз атриј.Други се монументални улаз

КОНЦЕПТ И ПРОЈЕКТ

налазио на југозападној страни цркве.Унутрашњи је нартекс имао деветоро вратаоја су водила у црквени брод,а у угловима цркве су биле и четири рампе које су отварале приступ високим галеријама смјештеним на сјеверну,западну и јужну страну.

полукуполама на истоку и западу те гледа како цркву освјетљавају снопови сунца што се слијевају кроз прозоре. Он види и мермерне колонаде као

Аја Софија

Црква свете мудрости

14

КОНСТРУКЦИЈА

Аја Софија највеча је изграђена црква ранохришћанског свијета,а нјезине је размјере најлакше доживјети у блиједом свијетлу зоре. Поставлја се питање шта носи ту лебдећу куполу? Одговор на то питање гласи да су структурални елементи те грађевине вјешто скривени. Посјетитељ види средишњу куполу с потпорним

КАСНИЈА ИСТОРИЈА

Аја Софија остала је највећом црквом Византијског Царства и средишњим спомеником православља. Она је била катедрала,средиште цариградског патријарха и главна церемонијална црква Византијског царства све до 1453.године. Године 1453.град Константинопол пао је под османлијама па су ови провалили у цркву. Аја Софија је претворена у џамију и ускоро је стекла 4 минарета и остале муслиманске додатке. Њезину је архитектуру Синан касније на импресиван начин пренио и развио у џамији Сулејмана Величанственог. Посљедње велике поправке структуре извели су швицарски архитекти Гаспаре и Ђузепе Фосати 1847-1849. године и тако обавили сјајан подвиг консолидације и редокорације. Године 1931. Аја Софија претворена је у музеј.

припремила: проф. Сања Тодоровић

Легенда каже да је Јустинијану нацрт донио анђео. Њезина комплексност недвојбено открива изванредну архитектонску самоувјереност у баратању масивним мјерилима. Налог дан Антемију и Изидору тражио је изградњу посвеченог простора без преседана. Архитекти су се при градњи упустили у толику разраду детаља да је мермерни под био поделјен пругама („ријекама“),постављеним као припомоћ свештенству при извођењу обреда. Сви лукови и зидови изнад вјерника били су прекривени мозаицима.У 6.вијеку теме су биле ограничене на златне крстове и

и потпорне зидове обложене плочама прошараног мермера те дубоко рељефно исклесане мермерне капителе,лукове и вијенце.


Титулу најдужег прекоморског моста на свијету носи Ђијаџоу, који се налази у истоименом заливу на Жутом мору, те повезује кинеску луку Ћингдао и острво Хуангдао.

савршени да никакво одступање није долазило у обзир, а тек након низа тестирања носећих конструкција и тунела који иду испод моста, Ђијаџоу је пуштен у саобраћај. Прије изградње Ђијаџоуа, најдужи мост преко мора се налазио у Лузијани (САД), док је у Кини најдужи био Донгха у заливу Хангџоу, дуг 32 километра. Али ако се остваре планови кинеских конструктора, Ђијаџоу би за пет година могао да изгуби титулу најдужег прекоморског моста на свијету, јер је у плану изградња новог 48 километара дугог моста, који ће повезивати јужну кинеску провинцију Гуангдонг са Хонгконгом и Макаом. Ђијаџоу је пројектован да издржи земљотресе јачине до 8 степени Рихтерове скале, најјаче тајфуне, као и ударе бродова до 300 000 тона.

ПРЕКОМОРСКИ

МАРАТОНАЦ

Овај мост је дуг 42 километра, скоро као маратонска стаза, и широк 35 метара. Изграђен је на 5000 стубова, а у његову конструкцију је уграђено 2,3 милиона кубних метара бетона и 40 хиљада тона челика, што је довољно за градњу готово 65

Ајфелових торњева. Цијела структура се заправо састоји од два моста који иду паралелно и 174 пута су дужи од лондонског Тауер бриџа. Изградња моста коштала је 1,5 милијарди долара, а у изградњи је учествовало 10 000 радника подијељених у два тима, који су кренули са супротних стана да би се након четири године сусрели на средини. Компјутерски модели и прорачуни су морали бити тако

припремио: Александар Јурић

Најтачнија ласерска станица Тотална станица је електрооптички геодетски инструмент намијењен за мјерење вертикалних и хоризонталних углова и дужина, те меморисање података мјерења у одговарајуће меморијске јединице, аутоматску обраду података мјерења и рачунање правоуглих координата тачака. Елементи тоталних станица: - уређај за мјерење хоризонталних углова, - уређај за мјерење вертикалних углова, - уређај за мјерење дужина, - микропроцесор, - меморијска јединица, - дисплеј, - контролна јединица (тастатура), - софтвер. Nova Leica TDRA600 представља нову и напредну тeхнологију. Са новом технологијом директног погона,мјерења без призме и просјечну 3D тачност тачке од 0.25 милиметара на 35 метара, ова нова генерација ласерских станица повезује Leica Geosistems

дугогодишње искуство у развоју индустријских ласерских станица. Leica TDRA60000 је најтачнија тотална станица икад направљена за индустријску употребу. Ова нова ласерска станица Leica има могућност аутоматског циљања и CCR и циљних маркица, а чак може мјерити без маркица одржавајући просјечну тачност мјерења без призме од 1 милиметар. Оптимизирана за употребу унутар 300 метара и комбинoвана са Leica Geosystems је једноставно непобједива. Базирана на piezo технологији, овај нови директни погон омогућава велике брзине моторизације и убрзања, до 4 пута више него претходне генерације, али још увијек са суб микронским позицирањем. Ова технологија троши врло мало батерије, готово да не треба никакво одржавање и близу нечујности је. Комбинована са правим софтверским пакетом као што је DCP05 ili micrlog, leica TDRA6000 je врхунско рјешење за индустријско мјерење.

припремио: Стево Вуковић

15


МАЛОЉЕТНИЧКА ПРОСТИТУЦИЈА Међу малољетницима у БиХ све је више оних који на својим профилима друштвених мрежа на интернету постављају фотографије непримјереног сексуалног садржаја. Такође, забрињавајућа је и чињеница све чешће појаве спонзорског понашања дјевојчица, односно њихово ступање у сексуалне односе ради неке врсте материјалне или друге користи.

извор дјечије порнографије, промовишу нове вриједности у систему младих, које заговарају овакво понашање у циљу бољег статуса у друштву“ наводи Станчићева ( психолог „Ин-спе-у нади“) . Термин који испитаници најчешће користе да би описали пoнашање када се говори о малољетничкој проституцији је спонзорство или „спонзоруша“. Према мишљењу испитаника,

животу и активностима њихове дјеце. Такође, проблем представља неиформисаност и неедукованост о проблему злоупотребе фотографија на

Дјевојчице продају тијело и за допуну

До ових алармантних података дошло се путем квалитативног истраживања које је група „Ин-спеу нади“, спровела у шест средних и четири основне бањалучке школе у периоду од маја до јуна 2010. године. У средњим школама разговарано је са ученицима од првог до четвртог разреда, док је у основним школама разговор вођен са ученицима осмог и деветог разреда. Према ријечима психолога и координатора групе „Ин-спе-у нади“, резултати истраживања показују забрињавајуће резултате у вриједносном систему младих. „Приликом истраживања дошли смо до података да се појам спонзорског понашања код малољетница све чешће појављује у друштву. Такодје, друштвене мреже су постале највећи

16

дјевојчица почне да излази и има сексуалне односе сa једним дјечaком који је у правилу много старији од ње и то се не сматра спонзорским понашањем. Међутим касније сне чешће имају различите партнере, да би за некоклико година, обично 17. или 18. години, имале само партнере за новац, то је у потпуности изједначено са проституцијом. Данас постоје и клубови у које излазе само дјевојчице склоне таквом понашању. Дјевојке се продају за једно пиће, за једно вече у сепареу, за стране таблице аутомобила...итд. Све више се виђају лијепе дјевојке са много старијим мушкарцима од њих, који су пуни пара, ожењени, који имају дјецу. Сви знамо о чему се ту ради спонзоруша, пословна пратња или нешто треће. Дјевојкама пада ниво вриједности, нестаје морал! Желе себи да обезбједе стан, добра кола, паре на тако бескруоулозан начин! Зато, на неки начин, не можемо да кривимо мушкарце кад искористе такву врсту дјевојака. Али оно што та дјевојка у том тренутку заборавља је да тај ауто и даље није њен, и даље није богата, а све то траје док спонзор не нађе млађу, љепшу или му не досади. Да ли је вриједно продати своје достојанство за допуну, мобилни или мало боље крпице? Мислим да није. Да не говоримо што такве и кад пожеле да нађу „нормалног“ момка и љубав то чине јако тешко јер су на неки начин обиљежене. Наравно част изузецима! Још увијек постоје фине и добре дјевојке које желе ЉУБАВ БЕЗ ИНТЕРЕСА! Постоји много узрока оваквог понашања, један од њих лежи у недовољној укључености и неинформисаности родитеља у

друштвеним мрежама. Није ни чудно што се данашње дјевојчице тако понашају кад у данашње вријеме баш ти родитељи говоре дјеци отворено „Немој да будеш са просјаком“, „Тражи оног ко има паре“. Родитељи савјетују дјецу у том правцу и то је данашња реалност и биће све горе и горе. Већина родитеља не могу својој дјеци да купе све оно што „имају пријатељице“ или „татине кћерке и синови“, па дјевојке почињу продавати себе само да би и оне могле да се облаче модерно, излазе, путују, имају најновије телефоне. Мјере заштите: Против овога постоји једна одлична мјера заштите која се никако не примјењује, а то је да све те дјевојчице почну да се облаче и понашају у складу са својим годинама, а не као да им је 35 и да прекину да се саме набацују типовима 20 година старијима од себе, из интереса. Забранити уласке у дискотеке младима испод 28 год. Са својих 14-15 година дјевојке излазе до 5,6 ујутро, обучене као из бордела, увијају се око старијих типова као стриптизете око шипке, а када их питају колико имате година самоувјерено кажу 20 или 25. И онда још неко испадне педофил, а оне јадне, недужне.

припремила: Катарина Пердух


.......... здрав живот ..... Ако се вратимо у прошлост, видјећемо да је човјек настао кретањем, и у кретању се кроз еволуцио усавршавао. Према томе кретање је, било и остало, неопходан услов биолошког опстанка човјека. Човјек је више хиљада година свој опстанак, здравље, сигурност и срећу тражио, и налазио, у кретању – физичким активностима. У данашње вријеме, када је дошло до развоја технологије и њене свакодневне примјене у животу, човјечанству је донијела бројна олакшања, а са друге

ЈЕДЕМ, ДИШЕМ И КРЕЋЕМ СЕ “Кретање је главни извор здравља. Непокретљивост је његов гроб. Кретањем можемо замијенити многе лијекове, али сви лијекови, заједно, не могу замијенити кретање. Пјешице ићи, знаћи дуго живјети.“

стране га угрозила и довела до огромних здравствених проблема. Шта подразумијевамо под физичком активношћу? Физичку активност можемо да дефинишемо као кретање тијела које обављају скелетни мишићи, а доводе до потрошње енергије. Према томе, она представља свако кретање које доводи до потрошње енергије, а у то спада шетање, трчање, пливање, вожња бицикла, играње кошарке, одбојке, фудбала, тениса... Зашто нам је потребна физичка активност? Недостатак физичке активности или недовољна количина кретних активности, које су потребне организму за нормално функционисање и здравље, назива се хипокинезија. Свакодневна умјерена физичка активност, у трајању од 30 минута, доприноси постизању и одржавању здравља кроз превенцију низа хроничних

болести, те подиже квалитет живота. Она нам поспјешује метаболичке процесе, односно омогућава што краће задржавање штетних продуката метаболизма у организму, позитивно утиче на мантални процес, респираторни систем, помаже у превенцију кардиоваскуларних болести, гојазности, дијабетеса, појаву канцорогених болести. Омогућава бољу покретљивост зглобова, повећање мишићне снаге, правилно држање тијела, повећање чврстоће костију, побољшавање координације, равнотеже и још низ позитивних утицаја. Усвајање навика редовне физичке активности и здравог начина живота треба започети од раног дјетинства, а одржавати, током животног вијека, до дубоке старости. Зато редовно присуствујмо на часу физичког васпитања, носимо опрему и редовно радимо физичко! Прикључимо се разним школским секцијама и спортским клубовима.

Да ли сте

ЗНАЛИ

● Ујутро смо виши него навечер - Можда је боље да кошарку играте у јутарњим сатима, јер су наша тијела тада у просјеку за центиметар виша него навечер. Можда звучи чудно, али додатну нам висину даје количина текућине између дискова кичме, која се током ноћи обнавља док спавамо. ● Мада се можда чини крхким, људско тијело је пуно чвршће него што често мислимо. Може се живјети чак и након уклањања слезене, желуца, бубрега, једног плућа, 75% јетара, 80% цријева, и скоро сваког органа из здјелице и препона. ● Када се дијете роди, има око 300 кости. Када се достигне зрелост остаје само 206 костију. То се догађа због тога јер се мале кости са временом споје, и формирају јаче и веће кости. ● Просјечан човјек може преживјети мјесец, до два, без хране, само на води, но само неколико несаних ноћи код човјека ће узроковати радикалне промјене особности као и психичке промјене. Рекорд у неспавању износи 264 сати. ● Контракција срца ствара тлак који је способан да избаци крв и до 10 метара. ● Стабилност и кретање тијела зависе управо од контролисане интеракције између костију, мишића и зглобова. ● У човечјем тијелу има 639 мишића. У мишићу средње величине има око десет милиона мишићних ћелија, а у цијелом тијелу око шест милијарди мишићних ћелија. ● Постоје 3 врсте мишића: скелетни или попречно-пругасти, срчани и глатки. ● Скелетни мишићи раде под утицајем човјекове воље, и директно су задужени за покретање апарата за кретање. А дијелимо их на: вретенасте, перасте, лепезасте и четвртасте мишиће.

17


ЋЧ

ШЂ Г Р П

Б

Т

Џ

Л

Њ

Љ

З

Н

Ф

Т

НА ЧАСУ СРПСКОГ

ПОСЉЕДЊИ ПОЗДРАВ

ОТАЏБИНА

ЗБОГОМ

Пркосна земљо, теби хвала, у глас пред тогом, кличемо ми, колико си само, синова дала, а опет толико ратова би.

Посљедње поздраве шаљем, жаркоме сунцу док сија, одлазим посљедњим возом, ова самоћа ми прија.

Пријатељу драги, ову пјесму теби пишем глас ми дрхти и тешко дишем.

Многима данас, главна си мета, свако те ноћас љутито тражи, мора и теби да смета, скупи снаге, покажи.

Успомена на тебе у срцу оста с тобом игре никад доста! С том дружење бијеше рај, а сада је свему крај.

Земљо моја, мајчице мила, кажу ти ови уморни људи, каква си само некада била, ал’ дође други да суди.

Сваки дан помислим, бар једном на те и присјећам се камо смо проводили сате.

Колико те боли то знамо, ватрена бол ти цијепа груди, устати могу храбри само, јер Срби су обични људи.

Пријатеље старе гледам, друмове у мом крају, јер живот нам мора проћи, успомене вјечно трају. Јутарња роса још плаче, тамо у сутону тамном, а мене боли све јаче, јер знам да плаче за мном.

Прерано си отишао, напустио наш дом, остала је празнина у срцу мом.

И свако моли свога свеца, јер страх је јачи од боли, ал’ сви смо Божија дјеца, свакога господ једнако воли.

Будућим јутрима збогом, још данас морам им рећи, опраштам се с тугом својом, и сузама што ће тећи.

Жарко Дабић

Задње збогом, вољени, немојте за мном патити, живот нам мора проћи, јер ја се нећу вратити. Стојан Гвозден

Стојан Гвозден

ПОТПУНО СÂМ

БИЛО ПА ПРОШЛО

Јутро је, сунце ме буди, мојом улицом пролазе познати људи. У тој маси, нова лица видим приђу ми, упознаћу их, нећу да се стидим.

Гдје сам ти ја - кад дође зима па упитају тебе. Било па прошло - ти реци свима остало сачувај само за себе. Ником не реци шта је с нама било да је даљина раставила нас да нас је ово вријеме раставило да од заборава нисмо тражили спас. Не причај ником да смо као странци да међу нама више ништа не постоји да се понашамо као потпуни незнанци да смо пустили судбину сама да се кроји. Свима реци да ти је свеједно реци да се не чујемо више да никад нисмо ни били заједно да оно једно вече као небитно се пише. Остани хладан кад чујеш име моје да пожелиш ме себи не дозволи не долази, не пиши и не зови ме и ја ћу исто тако као и ти, јер знам и мене ће кад дође зима сви да питају за тебе било па прошло - рећи ћу њима, а остало ћу задржати за себе.....

Већ дуго сам у сјенци и у мраку, са животом сам имао тешку борбу, ни мало лаку! Већ дуго у самоћи живим, прошлост покушавам, али не могу да видим. Потпуно сам сâм. Желио бих чути мајчин њежни глас, надам се да ће судбина спојити нас. Желио бих чути храбре ријечи мога тате чекам у самоћи, бројим дане, бројим сате... Тужна је моја животна прича ту нема раскоши, а ни кича. Потпуно сам сâм. Стојан Гвозден

18

Сања Ћулибрк


library

like

building

library

floor

school

english corner

designbus diligence

dance

skyscraper shop

music

invisible

play science

One Girl

I really wanted to go camping with my friends this summer, but my parents said NO! I was too young for a holiday on my own. So we went to the mountains again. The same place, the same hotel … I was prepared for a terribly boring holiday. When we got there it was raining. It rained for three days and we were stuck at the hotel, watching TV, playing games and cards. Then I saw her … For days I followed her from a distance. My eyes were glowing so much, my mum thought I had a fever. One morning during breakfast, she came over to my table and asked me something. My heart was beating so fast and I couldn't understand a thing. When she repeated her question I realized she wanted to play tennis with me. Her name was Nina and she was from Sweden. We became friends. The only problem was that my English was so bad she had a hard time understanding me. Anyway, I've got her address and we'll keep in touch. And Sweden has been on top of my list this years. Guess why ?! Stefan Vučković

My IT Future

I still remember the day like it was yesterday. It all started back in 2000, when one day my dad brought home our first personal computer. Ever since, I have been fascinated by the different aspects of Computer Science. I can always remember myself being a kid and having a burning desire inside of me to find out how computer games are made and how the system works all together. This desire is still there, and that is exactly why I am resolute that it is the area in which I am going to proceed my studies. Two years ago I was crazy about the game called "World of Warcraft", I could play it for 8 hours without resting , or I would just take a break for a meal .But that is the past, now I'm mostly interested in programming. My interest in Computer Science has not only been restricted to school. I have also used my knowledge in programming to build a dynamical website for our class, to post news, comments and discussions about our school life. Furthermore, I worked as a programmer in a web development company. I had to communicate with clients to understand the requirements for the project, worked with other programmers and designers to successfully finish the project and meet the deadlines. I have gained valuable experience in teamwork, time and project management. In addition I had a sneaky peek of how a company operated in the inside. On the other hand, except for putting the hard work into broadening my mind I also take time to relax and have different types of quality time. Moreover, I have a deep interest in music, especially in the history of rock music and also collecting rock music albums. I am taking my first steps into learning to play the guitar. I have been a huge fan of extreme sports for the last couple of years. I love the idea of constantly pushing myself out of my comfort zone and doing something I thought I was not capable of. I am very excited about the prospect of going to university and getting a Computer Science degree and I hope that I am being considered for this great opportunity. Vladimir Runjo

Is Rock Music Dying? IS IT LOVE?!

Last Friday was very interesting! I usually have more things to study and I don't have so much free time, but last week I had more free time and I went out with my friends. We went to the party of a guy from my school. There were many people and it was very exciting. But, when I came to the party I noticed that one guy was looking at me. His name was Luka. He was two years older than me and he went to the Secondary School of Civil Engineering, like me. He was very nice, but I didn't pay special attention to him. The whole evening I was having fun and I was dancing. It was wonderful! After a while, I went out to get some fresh air and soon Luka joined us. He asked me to have a walk with him and I agreed. We talked about everything, about the school first and then we talked about many other topics and the time passed very quickly. Then my favorite song began and he asked me to dance. It was nice to dance with him. Soon I had to go home. He kissed my hand and promised to call me. So… I have been waiting for his call. Ivona Šever

In our country we have people who just care about their looks and some other person's opinion. They don't have time for music , and when they have time , they just listen to the kind of music that everybody else listens to. And there is other kind of people in my country who don't care about someone else's opinion . They have their own attitude and their own style. They are true rockers . For me rock music is the way to express yourself . Music is big part of the true rockers' lives and of my life too. Hard rock is the kind of music that will extract from you all the bad energy and anger. One more great thing about this music is that you can listen to it whenever you want . Rock music makes me happy when I'm afraid to do something , listening to this music gives me power and courage to do it. Is rock music dying? That's the main question in my country . There are too many different kinds of music that attract some people to listen to it. And they range from rockers to different types of people . And there are too many obstacles in becoming a true rocker . But I think that true rockers like me will NEVER stop listening to rock music. And rock music will NEVER die. Igor Đukić

19


Загонетне приче Дјешаци у пустињи

Заборављени славуј

Боко и Анул су се изгубили у великој пустињи. Како около није било никаквих оријентира, нису знали гдје се тачно налазе. Знали су само да је циљ њиховог пута на истоку. Сунце је било високо. Морали су на исток, и то што прије! ''Знаш ли гдје је исток?'', пита Анул забринуто. ''Ниси пажљиво слушао Гофа'', рече му Боко расположено. За свега два-три минута, Боко је показао руком равно ка истоку, и дјечаци су кренули ка свом одредишту. Како му је то успјело?

Атилија и Боко често су шетали пјешчаном обалом и посматрали ријеку. Једнога дана зачуше тужну пјесму славуја. Дошли су до једног стјеновитог обронка и видјели да тај звукдолази из једне пукотине. Пришли су и погледали. Одмах им је било јасно шта се догодило: мали славуј, који још није наушио да лети, скакутао је по стијени и упао у уску рупу. Атилија бијешевеома тужна. Како је пукотина била преуска даби кроз њу провукла руку, она покуша да спусти гранчицу до мале птице. Преплашени славуј је бјежао од врха гране, и није било начина да га натјера да је се прихвати. Боко је предложио да направе омчу од конопца, али одмах одусташе јер би то повриједило њежну птичицу. Атилија бијеше све очајнија. ''Мислим да знам шта би требало да урадимо!'', узвикну одједном дјечак. ''Говори!'', рече она нестрпљиво. Ускоро је птичица била напољу, а Боко добио велики пољубац. Како је спасао малог славуја? из књиге Уроша Петровића ''Загонетне приче''

Професорица : Ајде сад мало слушајте шта вам цртам!

Профе со имениц рица: Реци м и у заврша мушког рода једну да ва на с амогла сник А.. . Ученик : Аутоб ус.

Професорица : Реци ми присвојни придјев од Драгановог имена? Ученик: Пааа....нема

.

сам ја ца: О којим Професори ичала малоприје? пр блоковима РТ " ја а јоој " ФЛЕ Ученица: аа мислим...

Ученица 1 : Еј јеси ли прошла 4-ом? Ученица 2 :Ј Ученица 1 есам. : А јеси ли пала из статике?

БИ ЕР С И

и а : Наведи м Професориц ? ве је ро б ирне примјер за зб , ДНО.....двоје Ученица : ЈЕ троје...:)

Професорица: Који је корјен ријечи "милошћу" ? Ученик: Па Милош.

Професорица : Шта је то иловача? Ученик : То је трска.

20


СКАНДИНАВКА ТРОПСКО И ЈУЖНО ВОЋЕ

ПОЖУРИТИ

ПРВО СЛОВО СТАРЕ АЗБУКЕ

ТРОПСКО ВОЋЕ

ВРСТА АГРУМА

ГРАД У ФРАНЦУСКОЈ

ЈУГ

ТРОПСКО ВОЋЕ

ТРОПСКО ОНАЈ КОЈИ СЛОВО И ЈУЖНО ОБРАЂУЈЕ ФЕНИЧКОГ КЕРАМИКУ ПИСМА ВОЋЕ (мн.) ПОПУТ НЕЧЕГА

ЈУЖНО ВОЋЕ

ОСТРВО У ЈАДРАНУ

ОБАЖАВАЛАЦ

ЛОПТА ИЗВАН ИГРАЛИШТА

ПРВО СЛОВО СТАРЕ АЗБУКЕ

ИЗНАД ЛИЧНА ЗАМЈЕНИЦА

ЈУЖНО ВОЋЕ

26. СЛОВО АЗБУКЕ

ТРОПСКО ВОЋЕ

АЛТ ТРОПСКО ВОЋЕ

СЛИКА СВЕЦА

23. СЛОВО АЗБУКЕ

АДРЕСА (скр.) МЕТАР

ДУГ ДОСАДАН ГОВОР

ВОДЕНА ЖИВОТИЊА

ВРСТА АГРУМА

ОКРУТНА ОБУКА

ФРАНЦУСКИ ПУБЛИЦИСТА ШАРЛ

ЖЕН. ИМЕ РАТАРИ КОЈИ ОРУ УНУТРАШ. НОВ. ПРО. МЕТ (скр.)

ПЈЕСНИК УЈЕВИЋ

ВЕЗНИК

ЈЕДИНИЦА ЗА ЕНЕРГИЈУ

КАМЕН (пјесн.)

МИЛАНО

О. Ј.

ТРОПСКО ВОЋЕ

РУМА

ПОРТУГАЛИЈА

ЧЕЛИК ПЈЕВАЧИЦА КСЕНИЈА

Н Р К А Б У Л Н Н Л С Г

С А Р С Р Р О Џ О И И И

К Б А И И И Е А Д М Ф Р

И А М Н С К О М Н А И А

Ј Т Р Н К Р О Е О Ж Ј Б

Е А У Т И А Д Н Л Л А А

В С А А У А Р А М А Н Т

А В К С О М Б А Т И Н А

ЛОПТИЦЕ

ОСМОСМЈЕРНИ ЛАВИРИНТ

ЛУДОЛФОВ БРОЈ

И Е А Џ У Б А Р А М С А

ТРОПСКО НАРОДНА И ЈУЖНО РЕПУБЛИВОЋЕ КА

ВРСТА АГРУМА

ИЗОТОП КИСЕОНИКА

М А Д Р И Д А Б Л И Н О

МЕМБРАНА

У корпи има 70 лоптица које се разликују само по боји. 20 је црвених, 20 плавих, 20 жутих, а остале су црне или бијеле боје. Који најмањи број лоптица треба узети, ако их не гледамо приликом узимања, да бисмо се осигурали да је међу њима бар 10 лоптица исте боје?

ФИГУРЕ Међу шаховским фигурама пет фигура има синониме. Која фигура је ,,вишак’’?

Пређите осмосмјерним лавиринтом од М до А прецртавајући назиме главних градова, с тим што је посљедње слово претходног појма прво слово назива главниог града који слиједи. Пазите, у мрежи је неколико географских појмова који могу да вас наведу на пограшан пут

21


50

Иво Андрић

година

од додјеле Нобелове награде

Нобелова награда му је донијела међународну славу и Андрић је био обасут позивима да посјети разне земље широм свијета. Признања, позиви и пажња јавности

Двадесет шестог октобра 1961. објављено је да је Нобелова награда за књижевност за ту годину припала Иви Андрићу за дјело ''На Дрини ћуприја'', ''због епске снаге'' којом је ''уобличио у свом дјелу мотиве и судбине људи из историје своје земље''. Када су га питали шта мисли о награди коју је добио Андрић је казао: ''Мислим да је моја земља захваљујући својој књижевности постала свјетски призната.'' Награда му је свечано уручена у Стокхолму десетог децембра. Обраћајући се Шведској академији, говор који је том приликом одржао Андрић је започео описујући своју земљу и казавши: ‘'Својим признањем ви сте бацили сноп светлости на књижевност те земље и тако привукли паж¬њу света на њене културне напоре’’, чиме је поново

нагласио да на Нобелову награду не гледа као на свој лични успјех, већ као на част која је указана чита¬вој његовој земљи. У његовом говору су такоде биле присутне двије битне ствари које су од кључног значаја у Андрићевом хуманистичком поимању сврхе писања. Прву је изразио ријечима: ‘'На хиљаду разних језика, најразноличнијим условима живота, из века у век, од древних патријархалних причања у колибама, поред ватре, па све до дела модерних приповедача која излазе у овом тренутку из издавачких кућа у великим светским центрима, испреда се прича о судбини човековој, коју без краја и прекида причају људи људима.'' Другу сажима на самом крају: ''Јер писац и његово дело немају никакву сврху ако на овај или онај начин не служе човеку и човечанству.''

нису никако јењавали. Октобра 1962. предсједник Тито уручио је Андрићу Орден Републике са златним вијенцем за његове заслуге на пољу културе. Наредне, 1963. године Удружење издавача Југославије објавило је у десет томова прва Сабрана дјела Иве Андрића. У историји ће Иво Андрић несумнњиво бити прије свега упамћен као добитник Нобелове награде за књижевност, али то је била само једна од мноштва важних награда и признња које је добио за своја достигнућа остварена на многим пољима.

РЈЕШЕЊА

Издавач: Грађевинска школа Бања Лука Редакција: ученици: Дарија Малешевић, Бојан Михаиловић, Катарина Пердух, Драгана Врањеш, Александар Јурић, Стево Вуковић, Ана Гузијан професори: Сања Тодоровић, Душанка Гајић, Весна Медар Координатор: Милева Бандука Техничка припрема: Бојан Михаиловић Штампа: Графид, Бања Лука Контакт: Грађевинска школа Бања Лука Браће Подгорника 2, 78 000 Бања Лука тел: 051/313-717

22

ДЈЕЧАЦИ У ПУСТИЊИ

Боко је стао на једну тачку и подигао руку увис. Уочио је гдје му је сијенкаврха кажипрста, и рекао Анулу да ту тачку обиљежи у пијеску. За неколико минута сијенка се помјерила, па је Анул опет обиљежио нову тачку. Спајањем те двије тачке добија се тачан правац ИСТОК-ЗАПАД

ЗАРОБЉЕНИ СЛАВУЈ

Боко се сјетио ако не може да подигне славуја са дна пукотине, може да подигне дно. Донио је пијесак и полако га досипао у пукотину. Птичица је била све ближе отвору, док није најзад доспјела до врха и истрчала напоље.

СКАНДИНАВКА

папаја, као, нар, озон, грејпфрут, х, мандарина, ти, икона, банана, ћ, тирада, м, Авас, дрил, Тин, орали, и, џул, кам, манго, ру, ми, Пајчин.

ОСМОСМЈЕРНИ ЛАВИРИНТ

Минск, Картум, Москва, Асунсион, Вџамена, Алжир, Рига, Асмара, Абуџа. Акра, Анкара, Атина.

ЛОПТИЦЕ

Највећи број лоптица који се може узети а да при томе не буде 10 лоптица исте боје Краљ (остале износи 37 (све црне и фигуре имају бијеле, 9 црвених, 9 плавих, синониме: пјешакпион, топ-кула, коњ- 9 жутих). Значи, ако узмемо једну више, односно 38 скакач, ловацлоптица, имаћемо сигурно лауфер, краљицабар 10 исте боје дама).

ФИГУРЕ


МАТУРА

2011


Екскурзија 2011. 7. маја 2011. године пут нас је одвео из Бање Луке. Прво смо били у Италији, у Лиду ди Јесолу и Верони. У вечери другог дана наставили смо према Шпанији. Наслоњени једни на друге, на стакло буса,у недостатку идеје чак и на поду провели смо ту ноц. У Шпанији смо провели 3 дана. Смјештени у Љорет де Мару, бусом смо одлазили до Барселоне. Вјерујем да је тих дана свако могао наћи нешто што га је интересовало и што воли да ради. Вечери смо проводили у дискотеци или на плажи ,како је ко хтио. Професори су нас наравно пратили у дискотеке. Не скидајући око са нас, остајали су за шанком причајући. Неки храбрији су чак и заплесали. Ми смо наравно користили сваки секунд за провод и дружење. Спавали смо јако мало, и није нам сметало. У повратку из Шпаније свратили смо у Француску и при том обишли Ницу и Кан. Посјетили смо Монако и Монте Карло, а успут и једну фабрику парфема и једну винарију. И као што то обично бива кад се путује, открили су се и поједини музички таленти. Пјевајући сви заједно вратили смо се кући, тешка срца због растанка и жеље да се екскурзија понови. И сада након пар мјесеци помисао на екскурзију нам свима навуче осмјех на лице… припремила: Ana Guzijan

Soliter // broj 2 // 2011  

List Građevincke škole Banja Luka, broj 2, decembar 2011