13. RADNIČKI DIKTATI (martovski 2021.)

Page 1

Meseĉni organ Akcionog komiteta Revolucionarnog saveza rada Srbije, mart 2021. / br.13 www.savezrada.org

ŠTRAJK U KRAGUJEVAČKOM FIJATU! Kragujevac, 18. februar – Ujutru u 6 sati poĉeo je generalni štrajk zaposlenih u kragujevaĉkoj fabrici Fijat Plastik, koja proizvodi branike za automobil „500L‖. Glavni razlog štrajka je smanjenje zarada. Radnici štrajkuju na svojim radnim mestima zbog poštovanja distance i protivepidemijskih mera –saopštio je Štrajkaĉki odbor, a prenela ―Beta‖. Predstavnik Štrajkaĉkog odbora Bojan Boţović rekao je da će proizvodnja u obe smene biti obustavljena sve dok ne budu ispunjeni zahtevi radnika. Zaposleni su 12. januara poĉeli s jednoĉasovnim štrajkovima upozorenja, a u meĊuvremenu nije postignut dogovor sa poslodavcem u pregovorima koji su voĊeni. Boţović oĉekuje da će se obustava proizvodnje branika za „500L‖ odraziti i na rad fabrike Fijat Krajsler automobili Srbija (FCA). ―Radniĉki diktati‖ meĊu prvima su pisali o problemima novog kolektivnog ugovora u Fijatu Krajsleru i Fijat Plastiku, kojima su bili posvećeni 11. i 12. broj našeg centralnog organa. U tom smislu istiĉemo vaţan uvod proteklog broja Diktata, tekst u kome sindikalac Jugoslav Ristić objašnjava znaĉaj ovog pokreta kragujevaĉkih radnika. Štrajk u kragujevaĉkom Fijatu, koji predvode mladi radnici i radnice, je PUTOKAZ RADNICIMA U SRBIJI!… SOLIDARNOST SA RADNICIMA FIJAT PLASTIKA! Živeo proleterski Kragujevac, živela borba radničke klase! Akcioni komitet RSRS, februar 2021.

(Više na strani 6.)

POZIV PARISKE KOMUNE

(

Pre tačno 150 godina, 18. marta 1871. godine, proletarijat je prvi put preuzeo vlast i formirao prvu radničku vladu. Ministri, birokrate i generalštab proterani su iz Pariza, a izvršna vlast bila je u rukama Centralnog komiteta Nacionalne garde koji je predstavljao naoruţanu radničku klasu. Prva radnička vlast trajala je 72 dana i srušile su je reakcionarne snage koje su se ujedinile i masakrirale desetine hiljada ljudi. Međutim, Komuna je ostavila bogatstvo neprocenjivih lekcija koje su i danas relevantne. Širom sveta 2021. godina biće godina poziva Pariske komune!

XXVI meĎunarodni plenum: RSRS primljen u članstvo CIPOML Od 12. do 14. februara 2021. godine, u specifiĉnim uslovima prolongirane globalne pandemije, odrţana je XXVI plenarna sednica MeĊunarodne konferencije marksistiĉko-lenjinistiĉkih partija i organizacija (CIPOML). Sa uzbuĊenjem obaveštavamo javnost da je 26. Konferencija primila u ĉlanstvo Revolucionarni savez rada Srbije (RSRS), sa propisanim dvogodišnjim posmatraĉkim statusom. Primanje RSRS u ĉlanstvo CIPOML je dogaĊaj od istorijske vaţnosti, koji odraţava rešenost radniĉke klase, ţena i omladine Srbije u borbi protiv kapitalistiĉke krize i za ostvarivanje svoje revolucionarne misije. MeĊunarodna konferencija marksistiĉko-lenjinistiĉkih partija i organizacija (CIPOML) je vitalni organ meĊunarodnog komunistiĉkog i radniĉkog pokreta i odluĉujući zamajac revolucionarnom pokretu u Srbiji i na Balkanu. MeĊunarodni komitet RSRS ovim putem izraţava zahvalnost sestrinskim marksistiĉko-lenjinistiĉkim organizacijama, Radniĉkoj partiji (EMEP) iz Turske, Revolucionarnoj demokratiji iz Indije i Komunistiĉkoj platformi iz Italije, koji su nominovali naš Savez za ĉlanstvo, kao i svim sestinskim partijama i organizacijama CIPOML, koje su našem Savezu ukazali poverenje i pridruţili ga velikoj svetskoj marksistiĉko-lenjinistiĉkoj porodici, najvišem forumu meĊunarodnog komunistiĉkog i radniĉkog pokreta… (Više na sledećoj strani)

Ţivela Međunarodna konferencija marksističko-lenjinističkih partija i organizacija, naša CIPOML! Ţivela borba i međunarodna solidanost radničke klase! Ţivelo bratstvo slobodoljubivih naroda Balkana i svih naroda sveta! Dole imperijalizam i kapitalizam – za demokratiju i socijalizam! Međunarodni komitet RSRS, feburara 2021.


MARTOVSKI DIKTATI 2021.

Svet

str. 2

REZOLUCIJA XXVI PLENUMA MEĐUNARODNE KONFERENCIJE MARKSISTIČKO-LENINISTIČKIH PARTIJA I ORGANIZACIJA – CIPOML Analiza meĊunarodne situacije, kao i zadaci koje marksistiĉkolenjinistiĉke partije i organizacije moraju ispunjavati u ovom kontekstu, bio je centralna tema naXXVI plenarnom zasedanju MeĊunarodne konferencije marksistiĉko-lenjinistiĉkim partija i organizacija, CIPOML, odrţana prvih dana februara ove godine. Plenum je takoĊe evaluirao o radu njenih ĉlanova u svakoj od svojih zemalja, u cilju napredovanja u procesu organizovanja socijalne revolucije proletarijata, stavljanja taĉke na sistem kapitalistiĉkog izrabljivanja i uspostavljanja društva radnika: socijalizam. Diskusije na ovom sastanku izrazile su ideološko-politiĉko jedinstvo partija i organizacija, zasnovano na principima marksizmalenjinizma, pri susretu mišljenja u vezi faktora koji karakterišu svetsku scenu i naĉina na koji marksisti-lenjinisti moraju da se suoĉe sa sadašnjom situacijom. Radnici i narodi suoĉavaju se sa vremenimau kojima su ekonomska kriza kapitalizma i pandemija Kovida-19 razlog za vlasnike kapitala i kapitalistiĉke drţave da sprovode politiku fleksibilnosti rada, produţe radni dan, smanjuju plate, otpuštaju radnike u javnom i privatnom sektoru da zaštite i okoriste velike kompanije, povećavaju nivoizrabljivanja radnika, i utiĉu na povećanje nezaposlenosti, nedovoljne zaposlenosti, siromaštva i gladi za milione ljudi, ţena i mladih na planeti. Glad i siromaštvo su uvećano, kao i bogatstvo nekoliko milijardera, korporativnih vlasnika i akcionara moćnih multinacionalnih monopola. Svetski kapitalistiĉki poredak takoĊe karakteriše intenziviranje meĊu-imperijalistiĉkih sukoba, naporima da sile – kao što su SAD, Kina, Rusija, Nemaĉka, Velika Britanija, Francuska, itd – osvoje pozicije u svetskoj geopolitici, da zaštite i / ili prošire svoja podruĉja politiĉkoekonomskog uticaja. Ove protivreĉnosti imaju razliĉite manifestacije, ali jedan od najopasnijih aspekata su milijarde u vojnoj potrošnji. Sa prezimanjem funkcije predsednika Sjedinjenih Drţava od strane Dţo

Bajdena, iako će on napraviti promene u spoljnoj i unutrašnjoj politici njegove zemlje, neće suštinski promeniti imperijalistiĉku suštinu Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava; multilateralizam, predloţen kao element njegove spoljne politike, neće umanjiti meĊu-imperijalistiĉki rivalstvo, već će ga povećati. Ukazujemo da u razliĉitim regionima sveta, desnica i fašistiĉke snage osvajaju teren, podiţući nacionalistiĉke, šovinistiĉke i ksenofobiĉne slogane; rastu drţavne politike koje traţe socijalnu kontrolu, kršenje prava radnika i naroda. Populizam. Svet doţivljava vanredne okolnosti; meĊu naporima koje meĊunarodna burţoazija predlaţe kako bi se izvukla iz situacije, forum u Davosu predloţe ―Veliko resetovanje‖ (―The Great Reset‖). To je nastojanje da se ulepša kapitalizam sa vidljivim socijalnim politikama, koje ĉine izrabljivanje radniĉke klase manje okrutnijim. Izrabljivanje i siromaštvo su porastu, radnici, narodi, omladina i ţene udruţuju snage i bore se. Prevazilaţenjem prepreka koje nameću vlade kako biih spreĉile da se izraze, borba radnika i naroda na svim kontinentima raste: oni su traţnje rad, zdravstvenu negu, plate i demokratska prava. U tom kontekstu mi, organizacije ĉlanice CIPOML, ĉinimo napore da ispunimo svoju politiĉku odgovornost, da se postavimo na ĉelo radnika i naroda, da promovišemo i organizujemo njihove borbe; da razviju svoju klasnu svest, koja će omogućiti da uvide da je uzrok problema koji utiĉu na njih i danas u trenutnom kapitalistiĉkom-imperijalistiĉkom sistemu, kao i da rešenje za ove probleme dolazi iz socijalne revolucije proletarijata. XXVI plenarna sednica Međunarodne konferencije marksističkih lenjinističkih partija i organizacija, CIPOML februara 2021.

_____________Šta je CIPOML?_____________ MeĊunarodna konferencija marksistiĉkolenjinistiĉkih partija i organizacija (CIPOML) je ideološka, politiĉka i organizaciona integracija revolucionarnih partija proletarijata u raznim zemljama i kontinentima. Zastupa interese radniĉke klase u tim zemljama i na meĊunarodnom nivou. Namerava da sruši temelje kapitalistiĉkoimperijalistiĉkog sistema, zauzeti vlast, izgraditi socijalizam, ukinuti svaku vrstu socijalne nejednakosti, uništiti društvene klase, emancipovati ĉoveĉanstvo i uspostaviti komunizam. Mi smo nastavljaĉi meĊunarodne organizacije radnika i komunista koje je inicirala radniĉka klasa Evrope i neumorni rad Karla Marksa i Fridriha Engelsa, koji dobio oblik MeĊunarodnog udruţenju radnika i nastavio u prvoj fazi Druge internacionale, koja je razvijen u Komunistiĉkoj internacionali koju su osnovali Lenjin i Staljin, Kominterni, a kasnije i u revolucionarnom periodu Kominforma. Ustali smo protiv modernog revizionizma koji je napao rukovodstvo boljševiĉke partije i sovjetske vlasti i rukovodstvo SSSR-a, poĉevši od XX kongresa KPSS; dosledno smo se borili protiv oportunistiĉkih teza koje su se odricale klasnog karaktera proleterske partije i drţave, koje su zakljuĉivale sporazume sa imperijalizmom i kapitalizmom da bi se suprotstavili revoluciji i socijalizmu. Zajedno sa drugom Enverom Hodţom, bili smo borci za revoluciju, u odbranu marksizmalenjinizma; uvek smo se borili za meĊunarodno jedinstvo komunista. Prepoznajemo se kao protagonisti ideološke i politiĉke borbe protiv ―teorije o tri sveta‖ i ―maoizma‖, koji je teţio da skrene radniĉku klasu, narode i komuniste iz istinskog toka revolucije i socijalizma.

RoĊeni smo kao MeĊunarodna konferencija marksistiĉkih lenistiĉkih partija i organizacija, CIPOML, na vrhuncu antikomunistiĉke ofanzive koju su pokrenuli imperijalizam i reakcija nakon raspada SSSR-a, socijalizma u Albaniji, uronjeni u oseku sindikalne i revolucionarne borberadniĉke klase, ozbiljnih poraza koje je pretrpeo narodnooslobodilaĉki pokret. Pojavili smo se kao istorijska neophodnost za nastavak borbe za revoluciju i socijalizam u svakoj od naših zemalja, da doprinesemo pobedi meĊunarodne revolucije proletarijata. Posle nekoliko napora, otvorenih i pravovremenih diskusija, sporazuma i obaveza, razliĉitih inicijativa, meĊu kojima koje istiĉemo multilateralne sastanke 1980-ih, meĊunarodni ĉasopis Teorija i praksa, MeĊunarodne antifašistiĉke i anti-imperijalistiĉke omladinske kampove, i sastankepartija izmeĊu 1991. i 1993. – osnovani smo u avgustu 1994. godine.

Mi smo ideološko, politiĉko i organizaciono okupljanje marksistiĉko-lenjinistiĉkih partija i organizacija u meĊunarodnu inicijativu koja je proklamovala principe klasne borbe i proleterskog internacionalizma, potrebe za revolucionarnim svrgavanjem vladavine imperijalizma i kapitalizma, uspostavljanja diktature proletarijata i izgradnje socijalizma, borbe za komunizam. Prepoznajemo kao veoma vredno istorijsko nasleĊe, od znaĉaja danas u svim zemljama, misao Marksa, Engelsa, Lenjina, Staljina; mi se borbeno drţimo revolucionarnih principa marksizma-lenjinizma i uz njihovo voĊenje i

nadahnuće borimo se u našim zemljama da organizujemo revoluciju.

Ispunjenje odgovornosti predvoĊenja radniĉke klase i naroda za stvar socijalnog i nacionalnog osloboĊenja, za revolucija i socijalizam, za emancipaciju – uzima u obzir potrebu za borbom u odbranu marksizma-lenjinizma, njegovih revolucionarnih principa, njegovog razvoja; podiţe odgovornost razotkrivanja, osude i borbe do kraja protiv modernog revizionizma u svim njegovim varijantama i svake manifestacije oportunizma unutar radniĉkog i revolucionarnog pokreta, i unutar komunistiĉke partije. Komunistiĉka deklaracija, usvojena u Kitu 1994. godine nas u potpunosti predstavlja, i mi je prilaţemo kao deklaraciju koja nas, dok nas objedinjuje, pokreće da je razvijamo pod novim uslovima.

Mi, strane koje ĉine CIPOML, ţeleli bismo da pozvemo partije i organizacije iz svih zemalja koje brane i bore se se za komunizam, da nam se pridruţe u formiranju moćnog marksistiĉkolenjinistiĉkog meĊunarodnog komunistiĉkog i radniĉkog pokreta, koja planira rekonstrukiju Komunistiĉke internacionale, dok se u istovremeno obavezujemo da pruţimo svoj doprinos na svim poljima za formiranje i razvoj novih marksistiĉkolenjinistiĉkih partija i organizacija. – iz ―Pravilnika CIPOML―


MARTOVSKI DIKTATI 2021.

Radnički pokret

str. 3

Kakva je budućnost rada? Solidarnost – čvrstina svih radnika! Proleterski Kragujevac je ovih dana ţarište borbe mladih radnika i radnica, koji otvaraju nove stranice borbe radničke klase u Srbiji. Nova mlada radnička klasa, u uslovima produbljene kapitalističke krize, demonstrirala je svoju snagu i superiornost organizacije kako u štrajku u Fijat Plastiku tako i na skupštini radnica i radnika na internetu. Svi kao jedan!

Dana 20. februara 2021. godine odrţan je sastanak internet radnika (tzv. frilensera) u Kragujevcu, u hotelu Ţeneva Lux, poĉevši od 16 ĉasova. Sastanak je deo akcije ―Put solidarnosti‖ i jedan je od mnogih u nizu sastanaka, odrţanih i zakazanih od strane Udruţenja radnika na internetu, na kojima se razgovara o trenutnim i budućim koracima u njihovoj zajedniĉkoj borbi za dostojanstven ţivot i rad. Za Radniĉke diktate – ĉlanovi Saveza rada (RSRS) i Radniĉke omladine (ROSA) izvestili su o prisustvu na medijskoj konferenciji povodom odrţanog sastanka, podršci koju su pruţili našim radnim drugovima i kljuĉnim pitanjima koja će dalje utvrditi njihov pristup i borbeni put. Situacija sa internet radnicima predstavlja nešto novo u našem društvu, naĉin na koji ih drţavni sistem tretira je zastareo i pre svega krajnje bezobrazan, te njihova borba za nove i savremene zakone predstavlja nešto što bi trebalo da bude uzor i ugled svim ĉlanovima našeg društva. ◘ Već smo pisali o vama (12. februarski broj Radničkih diktata), kratko i jasno smo napisali sve. Međutim, zanima nas – kako vi vidite sebe u novom zakonu Republike Srbije? Da li vidite sebe nešto nalik privatnicima paušalcima, ili vidite sebe nešto nalik radnicima i time smatrate da se treba boriti za progresivan novi zakon? • Hvala ti na pitanju. Osim izmena postojećih zakona, nešto što smo spremili i o ĉemu se razgovaralo jeste novi zakon o fleksibilnim oblicima rada. Kako mi vidimo situaciju, postoji odreĊeni neoporezivi deo kao što postoji kod zaposlenog po ugovoru o radu (trenutno 18.300 dinara). S obzirom da je naše zanimanje takvo kakvo je, prava koja imaju ostali zaposleni iz radnog odnosa ne mogu da se ostvare u našem sluĉaju. Dakle, ti ako radiš kao frilenser, ne moţeš da imaš bolovanje, ne moţeš da imaš godišnji odmor, ne moţeš da digneš kredit, ne moţeš da imaš trudniĉko i mnoge druge stvari. Ne moţeš npr. da naplatiš ono svoje potraţivanje jer ne postoji instanca u inostranstvu koja moţe to da ti osigura, samim tim tvoje obaveze prema drţavi ne treba da budu iste. Da se vratim na oporezivi deo – naš predlog je da bude u visini minimalne potrošaĉe korpe, nekih 250 evra. Ona se stalno menja, ali to će biti naš predlog – neoporezivi deo veći nego kod onoga koji je u radnom odnosu. Druga stvar koja je bitna je to da će sa naše strane biti predloţeno progresivno oporezivanje. To u suštini znaĉi da – onaj koji više zaraĊuje treba da pruţi veći doprinos svom društvu, uplate obaveza bi to pratile i takoĊe bi bile progresivne. To moţda ne odgovara trenutnom našem poreskom sistemu, ali to najozbiljnije zemlje imaju. Ako nešto treba da radimo to je da gledamo budućnost, ovo je posao budućnosti i ovako će većina ljudi raditi svoje poslove. Svi ozbiljni sindikati, pa i Evropska unija, svi oni razgovaraju o ovome i ovo je tema ne samo XXI nego i XXII veka – Kako će rad izgledati? Svi su se usaglasili da trebamo donositi zakone koji su trenutni i moderni. O kojim se

tu visinama radi procentima – to je nešto o ĉemu moţemo uvek razgovarati. Najveći problem o kome se najviše priĉa jeste o naplati poreza u periodu unazad. Obaveze koje su stavljene na teret od strane drţave zato što nije dobro definisala zakon i zato što nemamo prava koja navodno proistiĉu iz tih obaveza, tj. nemamo prava na staţ niti smo imali zdravstveno osiguranje — to ne moţemo da plaćamo. Dok se ne definiše ono šta dobijaš time što platiš – nema smisla to da platiš, ja mislim da je logika jasna. Nije lako objasniti, ali eto mi razmišljamo o tome kako da se reguliše period i unazad i unapred.

Skupština radnica i radnika na internetu u Kragujevcu, deo “Puta solidarnosti”. Foto: Radnički diktati

◘ Da li ste razmatrali, u slučaju da dogovori sa drţavom propadnu, da otvarate firme u stranim drţavama koje će vam naplaćivati manji porez ali da i dalje ţivite u Srbiji? • Hvala ti i na to pitanje, krajnje konkretno i korektno pitanje. Cela naša diskusija šta mi kao udruţenje zagovaramo jeste da porez treba da se plaća, mi smo ljudi koji ţivimo i radimo u ovoj zemlji i mislim da treba da budemo odgovorni i solidarni sa njom. Sad, u kojoj visini? – to je drugo pitanje. Bili smo na pregovorima u vladi i priĉali o predlogu zakona, ali ako ljudi ne budu spremni da prihvate taj predlog onda će oni sami krenuti da izbegavaju plaćanje poreza, svesni smo te ĉinjenice. Zato je bitno da predlog koji treba da bude usvojen bude i u korist drţave i u našu korist, kako ljudi ne bi otvarali raĉune u stranim zemljama i kako ne bi na druge naĉine pokušavali da snalaze. Mi insistiramo da ljudi mogu normalno da rade i ţive u ovoj zemlji, a ne da beţe iz nje ili da svoj novac negde drugde troše i premeštaju. Ako vlada bude uporno odbijala da se urazumi, mi iz udruţenja hteli mi da plaćamo porez ili ne – ljudi koji rade posao frilensera će krenuti sami da se snalaze. Sve trenutne obaveze koje bi se naplaćivale na primanja frilensera su 33% , plus obaveze iz prošlosti, to bi od radnika uzimalo polovinu njihovih prihoda. Pola od onoga što ĉovek zaradi bi išlo drţavi i to bi morao da plaća narednih 10 godina. Kada bi to bilo tako ja mislim da niko ne bi radio to što radi, niko ne bi razmišljao da se bavi neĉim ako pola prihoda mora da se odrekne. Naš posao je takav da danas ga imaš a sutra ga nemaš, radi se kada ga ima a ne kada ti hoćeš. Mnogi misle da je to lak posao i da mi uţivamo od kuće i da ne moramo da putujemo do posla, ali nije baš tako naivno. U zavisnosti kada ima posla, nekad radimo i mnogo više od proseĉnih 8 sati radnog vremena kako bi smo na vreme završili ono što nam taj neko iz inostranstva traţi, nije to da ti npr. radiš dva sata pa ti je super plata i da ţiviš u idili. Još o tome koliko je zapravo nenaplativo da ti neko uzima pola prihoda – proseĉna zarada jednog radnika na internetu je 70.000 dinara bruto, dok je proseĉna bruto zarada u Srbiji 82.000 dinara, frilenser proseĉno zaradi manje nego proseĉan radnik u Srbiji. Naravno, spektar zarade frilensera je širok, neki zarade 200 evra, a pojedini zarade 2.000 evra, ali koje god ankete da su se drţale od strane više udruţenja – uvek se dolazilo do sliĉnih rezultata, s tim što su proseĉna bruto primanja kod ţena bila 60.000 dok je kod muškaraca cifra bila 80.000, što se opet svede na 70.000 dinara. Kao prvo to i nisu neke zarade,

nesigurne su jer zavisi od potreba trţišta, ti jedan mesec moţeš imati mnogo a sledeći ništa. Rad na internetu je posao koji trpi i zavisi od realne ekonomije i dešavanja. Zbog trenutne krize mnogi su se premestili da rade od kuće, ali to ne znaĉi da je frilensing krenuo da cveta, naprotiv to znaĉi da su poĉele da padaju cene rada i da je obim poslova smanjen. Ljudi koji rade standardan posao neće npr. imati da plaćaju ĉasove stranog jezika, naš posao meĊu prvima kreće da propada. Ovo što Ministarstvo finansija namerava da se polovina primanja daje drţavi nije pitanje izbora, nego je nemoguće. U vezi novih donetih mera i zakona – Ti ako si frilenser ne moţeš da digneš kredit, moraš prvo da rešiš svoje obaveze prema drţavi. TakoĊe što mnogi ljudi ne znaju – Poreska uprava ima svoju naplatu. Drţava namerava da 2021. godine naplatu poreza i obaveza prebaci iz Poreske uprave na Izvršitelje. Sprema se najmanje 40.000 rešenja, a ja kaţem biće ih duplo, koja će biti izdata i ljudi će biti u velikom problemu. Drţava ţeli da svi ti ljudi polovinu svih njihovih primanja daje drţavi narednih 10 godina, ali zato smo mi tu da ne dozvolimo da do toga doĊe. To ne moţe da proĊe i slobodno tvrdim da neće da proĊe. Poreska uprava trenutno jedino ima uvid u tvoj devizni raĉun, vide da su tu neke pare i donesu odluku da se to oporezuje, to se ne radi tako i to nije poreska kontrola. Oni su duţni da vide odakle je to neko dobio i da li je to zaraĊeni novac, Poreska kontrola radi sa obe strane a naša je radila samo s jedne, zakon je takav nakaradan. Zakon kojim se sluţi drţava je donet 2002. godine, pa neki sajtovi kao što su Google i Youtube su nastali nekoliko godina nakon toga. Mi imamo taj zakon skoro 20 godina koji se skoro nikad nije primenjivao. Poreska uprava nikoga nije obavestila da treba da plati porez a inaĉe trebaju. A zašto se nikada nije desilo? – Zato što je njima odgovaralo pre svega da se smanji stopa nezaposlenosti, da ljudi krenu da rade to i da donose devize i time upumpavaju novac u drţavu, koja ništa nije uradila da pomogne u tome. Išlo im je u korist da frilensing cveta, jer da su ljudi znali da treba da plate polovinu svojih primanja – ja mislim da to skoro niko ne bi zapoĉinjao da radi. Drţava je znala da narod prihoduje ali nije preduzimala ništa i došlo se u situaciju da 99,6% ljudi nikada za rad preko interneta nije platilo porez. Drţava je prvenstveno odgovorna za ovu celokupnu situaciju, mi ţelimo da se uradi naš status, da bude to kako treba i da moţemo normalno da ţivimo i radimo u našoj zemlji i da se primenjuje zakon od onog trenutka kada je drţava krenula u tu poresku kontrolu. To što nisu radili svoj posao je njihova odgovornost, a ne naša.

Miran Pogačar, predsednik Udruţenja radnika na interenetu. Foto: Radnički diktati Pozivamo sve ljude pa i one koji se ne bave internet radom da se prikljuĉe našoj grupi i da aktivno pomaţu udruţenju, to će znaĉiti ne samo nama nego i mnogima u budućnosti kada će rad izgledati skroz drugaĉije u odnosu na sad. Pratite nas i u drugim gradovima, vidimo se i ĉujemo! Svi kao jedan! za Radničke diktate, Miloš Rakić (RSRS-ROSA) u Kragujevcu, februara 2021.


MARTOVSKI DIKTATI 2021.

Politika

str. 4

KA DEMOKRATSKOM NARODNOM FRONTU (I deo): iskustva iz Ekvadora Zaoštrenost kapitalističke krize stavlja pred progresivne snage naše zemlje neodloţan zadatak formiranja zajedničkog fronta borbe. Revolucionarni savez rada Srbije izneo je tim prijateljskim snagama predloge za iniciranje Demokratskog narodnog fronta i organizovanje putem Antifašističkih skupština, kao oblika pokreta udruţivanja – radnika, omladine, inteligencije, ţenskih, ekoloških i drugih progresivnih pokreta, srednjih i drugih osiromašenih slojeva – u zajednički front borbe protiv kapitalističke krize. Iako smo pred ovim neodloţnim i nezaobilaznim zadatkom očekivali oklevanja kod pojedinih “levičara” – opterećenih svojim ambicijama i zadojenih cepačkim trockizmom i svim mogućim “teorijama” koje opravdavaju pasivnost, ipak ne moţemo naći nikakvo valjano opravdanje za opštu traljavost u pristupu ovom pitanju. U cilju teorijskog i propagandnog treninga revolucionarnih kadrova Saveza rada i Radničke omladine, ali i naših demokratskih prijatelja i “levičarskih” drugarica i drugova – pokrećemo seriju članaka o savremenim narodnofrontovskim iskustvima širom sveta. Premijerno, predstavljamo inspirativni primer iz Ekvadora, u kome narodni pokret, sa svojim specifičnim oblicima borbe, predvodi revoluciju protiv imperijalizma i “neoliberalizma”. RSRS, februara 2021.

Popularno Narodno jedinstvo osnovano je kao politiĉki pokret u septembru 2014. godine, ali njegovi prethodnici seţu nekoliko godina unazad. U deceniji sedamdesetih godina naša zemlja je ţivela pod komandom vojne diktature koja je 1978. godine uspostavila plan za povratak u ustavni reţim. U ovim okolnostima, naša Partija je diskutovala o potrebi strukturiranja legalnog politiĉkog pokreta (koji je uzeo ime Narodni demokratski pokret- MPD), koji bi postao instrument masa za politiĉko delovanje, koji bi okupio sve popularne sektore koji ţele boriti se za patriotsku i antioligarhijsku vladu koja zadovoljava potrebe radnika i naroda, koja raskida sa stranom zavisnošću, koja promoviše slobode i demokratska prava naroda. Da je borba MPD deo istorijske borbe naroda za socijalizam, uvršteno je u Deklaraciju o principima, na konvenciji odrţanoj 1990-ih.

◘ PITANJE: Koji su bili istorijski preduslovi za front Narodnog jedinstva u Ekvadoru danas? Kakva je bila uloga Marksističko-lenjinističke komuničke partije Ekvadora (PCMLE) u ovom vaţnom procesu ujedinjenja demokratskih snaga naroda? Naša partija nije legalna organizacija, njena unutrašnja struktura i rad su tajni, ali njena politika i postupci su javni, mi delujemo kroz razliĉite instrumente (prenosni kaiševi), poput masovnih organizacija i politiĉkih frontova. TakoĊe radimo javni posao u ime Partije, ne samo sa njenom propagandom (novine, veb, društvene mreţe, itd.), već i agitacionim radom koji naši militanti obavljaju u sektorima rada; TakoĊe imamo zvaniĉne glasnogovornike Partije. To nam omogućava da iskoristimo burţoasku zakonitost. Narodno jedinstvo (Unidad Popular – UD) je politiĉki pokret masa, legalno upisan u registar politiĉkih partija. U njegovim programskim dokumentima utvrĊeno je da su delovanje i borba Narodnog jedinstva ograniĉene borbom radnika i naroda za postizanje socijalne emancipacije, prekidanje inostrane zavisnosti i napredovanje ka socijalizmu. Definisana je kao leviĉarska, antiimperijalistiĉka politiĉka organizacija koja se bori protiv eksploatacije i ugnjetavanja koje vrše vladajuće klase i imperijalizma protiv radnika i naroda Ekvadora; zalaţe se, dakle, za uspostavljanje narodne, demokratske, antiimperijalistiĉke vlade.

Narodni demokratski pokret (MPD) je izgraĊen javno, otvoreno, u gradskim i popularnim ĉetvrtima, u radniĉkim centrima, univerzitetima, koledţima, zajednicama, udruţenjima itd. Njegova struktura nije bila zamišljena kao front koji ukljuĉuje druge organizacije, već kao leviĉarski politiĉki pokret u kome su pripadnici aktivni u brigadama, koje su bile osnovne organizacije, ili su simpatizeri pokreta i glasaĉi za njegove kandidate. Formiranje MPD-a nije trebalo da pruţi pravno „zaleĊe― PCMLE-u; Uvek predlaţemo da MPD ima svoju organizacionu strukturu (nacionalna direktiva, pokrajinske direktive, kantonalne direktive i osnovne strukture, brigade). Partija je i dalje drţala svoju strukturu u tajnosti. MPD je proširio svoju organizacionu strukturu i politiĉki uticaj širom zemlje. Uĉestvovali smo od 1979. godine u svim nacionalnim i sektorskim izbornim procesima; Uspeli smo da u nekoliko perioda osvojimo poslanike u Narodnoj skupštini, opštinske većnike, neke gradonaĉelnike. Narodni

demokratski pokret postao je politiĉka referenca za levicu, prepoznat kao borbena partija, protiv koje su se borile burţoazija i njene vlade, optuţena za „protivnike bez predloga― ili kao „nasilna―. U protestnim akcijama radnika, omladine, seljaka, ţena itd. osiguravamo da su njihove zastave, njihovi militanti uvek prisutni. Burţoazija je uporno pokušavala da demonstrira veze izmeĊu PCMLE-a i MPD-a, reĉeno je da potonji nije ništa drugo doli „memorandum―, „instrument― PCMLE-a, pred ĉime su lideri MPD-a uvek branili svoju politiĉku autonomiju, kako bi se izbegli problemi poput ilegalizacije. U stvari, najnapredniji sektori masa i druge politiĉke snage znali su za pravu prirodu veza izmeĊu te dve organizacije. Tokom vladavine Rafaela Koree, koju je karakterisao progon narodnog pokreta i leviĉarskih organizacija (ukljuĉujući posebno našu partiju), MPD je stavljen van zakona. Za to nisu postojali pravni razlozi, ali je politiĉki cilj Koree i burţoazije bila da nas eliminišu sa politiĉke scene. Kada je otišla vlada Koree, dokazano je da je uklanjanje MPD-a iz registra stranaka nelegalno i vraćeno nam je pravno priznanje. MeĊutim, ĉim je MPD proglašen van zakona, naša partija je donela odluku da radi na strukturiranju novog politiĉkog pokreta, koji bi ukljuĉivao prisustvo i politiĉki uticaj koji je stvorio MPD: tako je nastao Unidad Popular 2014. godine. Nakon usaglašavanja sa novom nacionalnom kampanjom udruţivanja, radi strukturiranja njihovih direktiva i osnovnih organizacija (koje se danas nazivaju nukleusima), postignuto je pravno priznanje UP. Kada je zakonitost vraćena MPD-u, odrţana je Nacionalna konvencija u kojoj su MPD i UP formalno spojeni, ostavljajući Unidad Popular jedinom strankom. ―Narodno jedinstvo‖ nije samo ono što bi se moglo smatrati «izbornim instrumentom PCMLE-a». Zaista, marksistiĉko-lenjinistiĉki komunisti uĉestvuju u izbornoj borbi kroz i sa Narodnim jedinstvom, ali UP je pokret trajnog politiĉkog delovanja; ne deluje samo u izbornim procesima, neprestano govori i deluje protiv najrazliĉitijih politiĉkih dogaĊaja u zemlji i na meĊunarodnom nivou, podrţava i prisutan je u zahtevima koje su pokrenuli razni narodni sektori. U toku poslednjeg izbornog procesa – za koji ostaje da se razjasni ko će ići u drugi krug


MARTOVSKI DIKTATI 2021. – UP je imao inicijativu da predloţi da podrţimo kandidata koji dolazi iz autohtonog pokreta, pozvali smo na uspostavljanje društvenog i politiĉkog pola (sa organizacijama narodne i leve politiĉke snage), a zatim smo na specifiĉan naĉin predloţili izborni savez sa pokretom Pachacutik (poistovećen sa autohtonim pokretom u zemlji). Narodno jedinstvo (UP) postiglo je zapaţen rezultat na februarskim izborima, koje burţoazija pokušava da dovede u pitanje; narodni otpor brani izbornu pobedu, a pokret se priprema za aprilski drugi krug (proĉitajte celoviti prevedeni tekst iz En Marcha, centralnog organa PCMLE) Kao PCMLE javno izraţavamo podršku predsedniĉkoj kandidaturi Jakua Pereza i kandidatima UP. Uvek smo tako postupali, kao što smo to ĉinili i pre, u odnosu na MPD. Ustav UP (i MPD), kao što smo već rekli, ima za cilj da radnicima, mladima, ţenama i narodima Ekvadora obezbedi politiĉku organizaciju za borbu za vlast; To je instrument za širenje politiĉkog uticaja meĊu masama, njihovo pribliţavanje idejama levice; UP je instrument za akumulaciju revolucionarnih snaga. Na kraju, UP je instrument koji pomaţe našoj Partiji da razvije otvoreniju i javniju politiĉku aktivnost, bez zanemarivanja sopstvene strukture PCMLE-a. ◘ PITANJE: Kakva je priroda ovog fronta, da li je to jednostavno “koalicija”, “odozgo”, levih i demokratskih partija, ili je to narodni pokret, sa svojim oblikovanim i neophodnim političkim i organizacionim ciljevima? Postoije li lokalna politička tela i narodne skupštine za borbu, i imaju li masovni karakter? Da li su se razvili neki originalni odnosi između parlamentarne frakcije pokreta i pokreta u celini? Narodno jedinstvo (UP) je nije ―koalicija‖, nije rezultat kombinacije razliĉitih politiĉkih organizacija. To je politiĉki pokret i na njega se pozivamo u smislu narodnog pokreta: UP predstavlja interese radnika, ţena i omladine popularnog sektore, autohtonih naroda… Pravno je priznata kao politiĉka partija; njegova organizaciona struktura ima oblik stranke: nacionalno rukovodstvo, lokalna rukovodstva prema teritorijalnoj organizaciji zemlje i osnovna jezgra. Njeni ĉlanovi se pridruţuju pojedinaĉno. Partija deluje preko UP, ali nisu svi oni koji ĉine UP ĉlanovi stranke, svrha je upravo širenje rada na druge sektore masa. Organizaciona tela redovno funkcionišu: razgovaraju o politiĉkim elementima, definišu pristup koji ih ĉini javnim, utvrĊuju zadatke itd. Jezgra takoĊe redovno funkcionišu; Nije lako to postići, ali ulaţu se napori da se to ostvari. U aktivnosti koju razvijamo u masovnom pokretu sa razliĉitim frontovima: UP nije jedini instrument naše Partije za politiĉki rad. Imamo svoju radniĉku centralu (UGTE), usmeravamo najvaţniji sindikat nastavnika (UNE), kao i studentskih organizacija škola i univerziteta (FESE, FEUE), imamo nacionalnu organizaciju koja okuplja maloprodajne trgovce (CUCOMITAE), organizovali smo umetnike u Savez narodnih umetnika, za rad sa stanovništvom konstituisali smo CUBE, rad sa seljaštvom obavljamo uglavnom preko nacionalne federacije koja je dao Seljaĉkog socijalnog osiguranja (Feunassc) – sve su to organizacije masa. Kao politiĉke frontove imamo Revolucionarnu omladinu Ekvadora (JRE), ţensku organizaciju Mujeres por el Cambio (Ţene za promene), kao i univerzitetske politiĉke frontove. Na ovo ukazujemo, da bismo objasnili da u masovnim akcijama kombinujemo uĉešće razliĉitih frontova, razliĉitih prenosnih pojaseva, to ne ĉinimo samo sa UP. U nekim sluĉajevima, ĉak, nije zgodno da UP bude prisutan (na primer u nekim sektorima radniĉkog pokreta, kako bi se izbegle odmazde od strane poslodavca), a mi

Politika delujemo sa sindikatom ili Narodnim frontom (Frente Popular), što je primer jedinstva i koordinacija delovanja i borbe narodnih organizacija. Putem Narodnog fronta uspostavili smo politiku jedinstva sa drugim organizacijama sindikata i narodnog pokreta, kao što je FUT (koja okuplja sindikalne centrale) i sa glavnom organizacijom autohtonog pokreta Conaie. Politika jedinstva u narodnom pokretu je fundamentalna. Zajedniĉka akcija Narodnog fronta, FUT-a i CONAIE bila je odluĉujuća za jaĉanje borbe masa. Najnoviji primer svog potencijala je dokazano u popularnoj autohtonog ustanka oktobra 2019. Akteri tog narodnog ustanka stoje danas uz kandidaturu Jaku Pereza. ◘ PITANJE: Moţete li da podelite iskustvo i rezultate ovog pokreta i njegov politički značaj za borbu radničke klase i naroda Ekvadora? Njegovi nedostaci? Uspeli smo da napredujemo u radu na politizaciji masa, u njihovoj politiĉkoj organizaciji i borbi. Partiji proletarijata omogućeno je da se politikom bavi na javni naĉin, otvoren za celo društvo. Oĉigledno imamo i ograniĉenja i poteškoće. Ne koristimo uvek potencijale masovnog rada sa UP (i sa ostalim prenosnim pojasevima). TakoĊe postoje problemi u funkcionisanju baznih organizacija UP, one ne rade uvek redovno, postoje i problemi nukleusa koji ne rade masovno i postaju grupe aktivista – što nije loše – ali oni ne šire svoj uticaj ili radijus delovanja. Smatramo da bi uz sve što smo u politici radili kroz UP njegova organizaciona struktura trebala biti šira, brojnija; Ovo nam nameće potrebu da posvetimo više paţnje i usmerimo više napora na izgradnju njihovih osnovnih jezgara.

◘ PITANJE: Postoje li opšti uslovi za demokratski narodni front protiv krize – produbljivanja kapitalističkih i međuimperijalističkih protivrečnosti, opasnosti od fašizma i rata – ili to zavisi od jedne do druge zemlje, i na koji način? Politika jedinstva je politika svojstvena revolucionarnom radu. Partija proletarijata ima

str. 5 obavezu – i potrebu – da u tom smislu razvije politiku jedinstva unutar samog radniĉkog pokreta, jer u njemu deluje nekoliko snaga, i politiku udruţivanja radniĉkog pokreta prema ostalim pokretaĉkim snagama revolucije, odnosno prema sektorima poluproletarijata, seljacima, omladini i radnima ţenama, javnim sluţbenicima, progresivnoj inteligenciji. Ako proletarijat sa svojom partijom nije sposoban da privuĉe celinu pokretaĉkih snaga revolucije, revolucija će imati mnogo poteškoća da se probije i izaĊe kao pobednik. Ova politika jedinstva izraţava se u odreĊenim akcijama, u odreĊeno vreme, ali takoĊe mora biti izraţena ili poprimiti organizacione forme, poput platformi, koordinacija sindikata, narodnih i politiĉkih organizacija, narodnih frontova itd. Šta odreĊuje njegov sastav, predloge i politiĉke i protestne zastave? Specifiĉni politiĉki uslovi su scena u kojoj partija proletarijata razvija svoju aktivnost; Ali ako uzmemo u obzir da avangardna partija mora da privuĉe pokretaĉke snage, mora imati na umu potrebu za strukturiranjem dugoroĉnog jedinstvenog tela. U našoj zemlji potreba za suoĉavanjem sa autoritarnom vladom Rafaela Koree otvorila je put jaĉanju jedinstva delovanja meĊu vodećim narodnim organizacijama u zemlji, što je dovelo do konstituisanja instance voĊstva narodne borbe protiv vlade. Od te instance voĊstva nastavljen je saziv i konstituisanje takozvanog narodnog kongresa ili parlamenta (sliĉno iskustvo se pojavilo godinama unazad, u jeku borbe protiv vlada Mahuada i Bukarama, koje su uklonjene narodnim ustancima). Ovaj Kongres naroda takoĊe je funkcionisao u narodnom ustanku domorodaca iz oktobra 2019. Osnovna stvar koju kongres, koji je takoĊe reprodukovan u nekim provincijama, ima skupštinsku funkciju i vodeći nacionalni lideri narodnih organizacija (FUT, Frente Popular, Conaie i drugi) vršili su ili vrše funkciju rukovodioca Kongresa. Narodni kongres raspravljao je o ekonomsko-politiĉkom programu mera koje bi revolucionarna vlada trebalo da preduzme za suoĉavanje i rešavanje problema koji pogaĊaju narod i ekonomiju zemlje; program sa predlozima iz narodnih i suverenih interesa zemlje. Mislimo da na meĊunarodnom nivou logika mora biti ista, odnosno politike jedinstva moraju odgovoriti na okolnosti odreĊene korelacijom snaga na svetskom nivou, na potrebu da proletarijat bude politiĉki akter sa svojim glasom i identitetom u tom kontekstu. MeĊunarodni komunistiĉki pokret ima iskustva u tom pogledu, moţemo ga prouĉiti u rezolucijama i zadacima Komunistiĉke internacionale (KI) za suoĉavanje sa fašizmom i smernicama definisanim za rad u razliĉitim masovnim sektorima pokretaĉkih snaga.


MARTOVSKI DIKTATI 2021.

Radnički pokret

str. 6

Sestrinski poziv solidarnosti iz Italije: podrška srpskim radnicima – dole italijanski monopolisti! Izraz meĊunarodne proleterske solidarnosti: prenosimo sestrinski poziv iz Italije na akcije solidarnosti sa tekućim štrajkom radnika i radnica u kragujevaĉkom Fijat Plastiku… Solidarnost sa radnicima Fijat Plastika iz Kragujevca (Srbija) koji su u štrajku! Dana 18. februara zapoĉeo je štrajk u fabrici ―Fiat Plastik‖ iz Kragujevca, u Srbiji, koja proizvodi branike za model 500L. Fabrika je podruţnica FCA Srbija (bivša Zastava). Glavni uzrok borbe, koji predvodi Štrajkaĉki odbor u sastavu uglavnom mladih radnika, predstavlja smanjenje plata, arogantne akcije o nametnutom smeru razvoja fabrike i smanjenje obeštećenja za dane odmora, inferiornih u odnosu na druge firme. Ukupno meseĉno ukradu oko 15.000 dinara (128 €) radnicima ―Fiat Plastika‖, da povećaju profit kapitalista koji uzimaju i vladine beneficije. Predstavnici Štrajkaĉkog odbora izjavili su da se štrajk i zaustavljanje celokupne proizvodnje nastavljaju dok se zahtevi radnika koji se sastoje u dovoĊenju zarade na prethodni nivo, ne zadovolje. Prvi štrajk upozorenja realizovan je 12. januara, bez postizanja bilo kakvog sporazuma sa šefovima u pregovaraĉkom procesu koji je trajao do prvog februara. Menadţment fabrike je oslobodio radnike prošlog utorka da bi pokušali da izbegnu štrajk, ĉiji će se efekti osećati narednih dana u drugim FCA fabrikama okruga. Proletarijat Kragujevca je prethodnica srpske radniĉke klase. Borba koja se povela nastavak je velikog štrajka koji se dogodio u Fijatu tokom 2017. godine, koji je pokazao snagu mladih radnika i dao impuls formiranju revolucionarne avangarde klase u Srbiji.

Današnji štrajk radnika ―Fiat Plastika‖ pokazuje pravo lice kapitalizma i imperijalizma, koji da bi preţiveo povećava eksploataciju proletera, baca ih u siromaštvo i pogoršava uslove rada i ţivota. Uslovi koji nisu razliĉiti od onih kojima su izloţeni radnici FCA u našoj zemlji, podvrgnuti bestijalnoj eksploataciji, iscrpljujućim smenama, nedostatkom mera zaštite zdravlja, izgladnjujućim platama. Štrajk pokazuje da i pored teških uslova pandemije nezavisna akcija radniĉke klase stvara ozbiljne poteškoće šefovima i ohrabruje hiljade ostalih radnika da se bore kako bi nametnuli svoje potrebe i zaustavili kapitalistiĉku eksploataciju.

Izraţavamo punu solidarnost sa borbom radnika ―Fiat Plastika‖ i osuĊujemo antiradniĉke mahinacije FCA i srpske vlade, kao i italijansku vladu Marija Dragija koja podrţava automobilski monopol. Pozivamo radnike FCA i militantne sindikaliste naše zemlje da preduzmu akcije solidarnosti sa radnicima Srbije. Ţivela borba i meĊunarodna solidarnost radniĉke klase! 21. februara 2021. Unione di lotta per il Partito comunista, Savez borbe za Komunističku partiju (Italija)

Italijanski sindikati u FIAT-u podrţali štrajk kragujevačkih radnika! Sindikat meĊugranskih samoorganizovanih radnika – komiteti iz baze (SLAI-COBAS) (ita: Sindacato dei Lavoratori Autorganizzati Intercategoriale— Comitati di Base), koji je prisutan u FIATovim fabrikama širom Italije i poznat kao militantni organizator zapaţenih štrajkova – pridruţio se pozivu solidarnosti Revolucionarnog saveza rada Srbije i sestrinske marksistiĉko-lenjiniĉke organizacije iz Italije, i pruţio podršku kragujevaĉkim radnicima i radnicama koji su od 18. februara u štrajku u ―FIAT Plastic‖-u. Na ocene italijanskog Saveza borbe za Komunistiĉku partiju (Unione di lotta per il Partito comunista), sindikalci iz SLAI-COBAS dodaju: Svojim zlokobnim delovanjem, Fiat Plastik otkriva pravo lice kapitalizma i imperijalizma, koji da bi se preţiveli povećavaju izrabljivanje proletera. U ime profita, kapitalizam ne okleva da osiromaši i pogorša uslove rada i ţivot radnika koji su proizvođači njegovog bogatstva. Situacije i metode slične onima koje su iskusili radnici FCA u našoj zemlji, od bestijalne eksploatacije, iscrpljujućih smena, nedostatka zdravstvenih i bezbednosnih

mera, do izgladnjujućih nadnica. Borbena akcija radnika Fiat Plastika pokazuje da se moţemo i moramo boriti uprkos pandemiji i da klasna borba šefove dovodi u ozbiljne poteškoće. Neka ovaj primer bude podstrek ostalim radnicima da se vrate na put borbe – da nametnu sopstvene potrebe i ukinu kapitalističku eksploataciju. --- Iz izjave podrške i solidarnosti italijnskog sindikata SLAI-COBAS sa radnicima u štrajku u kragujevačkom FIAT Plastic-u

Proleterski Kragujevac i Srbija našli su se ovih dana u fokusu meĊunarodne javnosti; u nastavku prilaţemo izraze solidarnosti sa kragujevaĉkim radnicima pristiglih sa svih strana sveta – koji steţu obruĉ pritiska na italijanske monopoliste i srpsku vladu, da bezuslovno ispune zahteve radnika u štrajku! Živeo proleterski internacionalizam! Međunarodni komitet RSRS, februara 2021.


MARTOVSKI DIKTATI 2021.

Svet - Kultura - Istorija

Na slici: agitacioni poster "DoĎi druţe k nama u kolhoz", Vera Korabljeva. 1930

Istorija SSSR - Četvrti petogodišnji plan (1946-1950) - ciljevi, planovi i rezultati ekonomskog oporavka

1. februara 1930. Centralni izvršni komitet i Savet narodnih komesara SSSR doneo je "Rezoluciju o merama za jaĉanje socijalistiĉke reorganizacije poljoprivrede u rejonima potpune kolektivizacije i borbi protiv kulaka", ĉime je u SSSR poĉela masovna kolektivizacija sela.

DOKUMENTI MOGU DA ČEKAJU, GLAD NE MOŢE

Ĉetvrti petogodišnji plan bio je predviĊen za obnavljanje privrede u SSSR-u, koji je trajao od 1946. do 1950. Posle rata, sve grane privrede Sovjetskog Saveza bile su devastirane. Najviše je stradala nacionalna ekonomija, koja je u ratu bila usmerena samo na potrebe vojske. Tokom Velikog otadţbinskog rata, Vlada nije ulagala sredstva u poljoprivrednu proizvodnju, što je dovelo do ozbiljnih problema sa hranom. Glavni zadatak ĉetvrtog petogodišnjeg plana je obnavljanje grana nacionalne ekonomije koje su ozbiljno oštećene tokom ratnih godina. Staljin je ţeleo da što pre stavi na noge industrijsku i poljoprivrednu proizvodnju, osiguravajući tako brzi razvoj ekonomije. Kao rezultat, izgraĊen je sistem u okviru kojeg su funkcije upravljanja rekonstrukcijom podeljene izmeĊu partijskih i lokalnih vlasti. Prema usvojenom zakonu „O petogodišnjem planu za obnavljanje nacionalne ekonomije―, bilo je potrebno suoĉiti se sa dva glavna zadatka: 1. Izvršiti masovnu rekonverziju. 2. Postići brzo i efikasno poboljšanje ekonomije Rukovodstvo zemlje trebalo je da posveti veliku paţnju rekonverziji koja je podrazumevala sledeće promene: 1. Reorganizacija narodnih komesarijata u velikoj meri. Tokom rata, gotovo sva ministarstva i industrije bila su ukljuĉena u potrebe vojske: bavila su se proizvodnjom naoruţanja, opreme i drugih sredstava. Sada je bilo potrebno usmjeriti resurse na proizvodnju poljoprivrednih proizvoda, alata i ureĊaja. 2. Potpuno raspuštanje Drţavnog komiteta odbrane, ĉije je funkcije ponovo preuzeo Savet narodnih komesara. 3. Formiranje saveta ĉiji bi glavni zadatak bio razvoj nacionalne ekonomije i njeno snabdevanje svim neophodnim sredstvima.

Dok pri organizaciji masovne vakcinacije monopoli i kapitalizam usporavaju snabdevanje i snalaze se u svojoj birokratiji - koja je ništa drugo nego birokratija odrţavanja bogatih bogatim, a siromašnih siromašnim - podsetimo se kako su krizne situacije rešavali Staljin i socijalistiĉki sistem okrenut ĉoveku a ne profitu, posvećen proleterskom internacionalizmu a ne interesnim sferama, korupciji i burţoaskom nacionalizmu: "Ubrzo nakon indijske nezavisnosti 1947. godine, zemlja se suoĉila sa alarmantnim nedostatkom prehrambenih ţitarica. Indijska vlada je hitno zatraţila da i SAD i SSSR pošalju pomoć u hrani. Dok su ameriĉki zvaniĉnici radili na modalitetima za pomoć u prehrambenom zrnu, razraĊujući njene uslove i odredbe, kada je indijski zahtev stigao do Kremlja u SSSR-u, Staljin je odmah naredio da brod natovaren hranom koji je već bio na putu ka drugoj destinaciji - promeni kurs i ode u Indiju. Intervenisao je najviši zvaniĉnik Kremlja (verovatno Mikojan, hrušĉovski trgovac; prim.prev) rekavši da dokumenti tek treba da budu završeni i potpisani, na šta je Staljin odgovorio: „Dokumenti mogu da ĉekaju, a glad ne moţe.― Poznato je i da je Ĉerĉilova politika tih godina, poslednjih pred sticanje indijske nezavisnosti od britanskog kolonijalizma, namerno izazivala glad u Indiji. Indijski diplomata, P. Ratnam obelodanio je ovaj razgovor grupi novinara u indijskoj ambasadi u Moskvi, 1950. godine)

Proces su trebale da vode lokalne vlasti i partijske organizacije. Razvoj plana i njegovo sprovoĊenje kontrolisan je iz Moskve, a ostatak je pao na okruţne i regionalne centre. Ĉetvrti petogodišnji plan (1946-1950) pretpostavljao je mnoge promene koje su, trebale da utiĉu na ekonomski oporavak Sovjetskog Saveza. Pre svega, uticao je na monetarnu politiku SSSR-a. Izvršena je monetarna reforma, zahvaljujući kojoj je bilo moguće smanjiti troškove osnovnih proizvoda, u potpunosti eliminisati sistem kartica. Kupovna moć rublje je porasla, što je pozitivno uticalo na ţivotni standard graĊana i ekonomiju u celini.

str. 7 industrijskog razvoja dostigao je predratni nivo već 1948. godine. 1950. godine industrijski rast iznosio je 41%, u graĊevinarstvu - 141%. Bilo je moguće postići znaĉajno smanjenje troškova robe široke potrošnje. Sovjetski nauĉnici su razvili nuklearno oruţje, zahvaljujući kojem su Sjedinjene Drţave izgubile prednost u odnosu na SSSR. Do kraja petogodišnjeg perioda oporavka, sanirana je šteta na poljoprivredi tokom Drugog svetskog rata. Mašinstvo, crna metalurgija i elektroenergetika poĉeli su se aktivno razvijati. Na taj naĉin su se tokom ĉetvrtog petogodišnjeg plana dogodile strukturne promene u industriji i nacionalnoj ekonomiji. Promišljena politika rukovodstva zemlje omogućila je brzo uklanjanje posledica Drugog svetskog rata, poboljšanje ekonomske situacije i samim tim blagostanja graĊana. Ĉetvrti petogodišnji plan obuhvatio je socijalni, politiĉki i industrijski sektor. Ako je poĉetak petogodišnjeg plana bio praćen pesimistiĉnim prognozama i raspoloţenjima u društvu, nakon uspešne primene svih taĉaka navedenih u Vladinim uredbama, sve se promenilo. Tokom 4 godine, vlasti su mogle da dokaţu da je plan izvodljiv i svi sporovi oko njega su nestali. _____________________________________________

U istoriji čovečanstva nije postojao nijedan važan pokret za emancipaciju u kome žene nisu blisko učestvovale, jer svaki korak koji ugnjetena klasa preduzima na putu ka emancipaciji donosi sa sobom poboljšanje poloţaja ţena. Pokret za emancipaciju robova u davnim vremenima, kao i pokret za emancipaciju kmetova u moderno doba, imao je u svojim redovima ne samo muškarce, već i ţene borkinje i mučenice, koji su svojom krvlju zapečatile svoju odanost stvari trudbenika. I na kraju, današnji pokret za emancipaciju proletariata - najdublji i najmoćniji od svih pokreta emancipacije čovečanstva - u prvi plan je stavio ne samo heroine i ţene mučenice, već i masovni socijalistički pokret miliona radnih ţena, koje se pobednički bore pod zajedničkim proleterskim barjakom. U poređenju sa ovim moćnim pokretom radnih ţena, liberalni pokret građanskih intelektualki je dečja igra, izmišljena kao zabava. - J.V. Staljin, Prvom kongresu radnih ţena Gorske (sovjetske) republike u Vladikavkazu, juna 1921. _______________________________________

Revalorizacija depozita i zajmova Odmah nakon toga, izvršena je velika konverzija javnog duga: odbori su prikupili sve podatke o spoljnim i unutrašnjim dugovima SSSR-a. Svi depoziti napravljeni pre i tokom rata su revalorizovani. Posle rata troškovi robe široke potrošnje bili su nekoliko puta veći nego u predratnom periodu, pa je Vlada postavila cilj da svake godine smanjuje cene, da bi do kraja petogodišnjeg perioda oporavka uspela da ih smanji za skoro polovinu. Pad troškova osnovnih namirnica doveo je do poboljšanja ţivotnog standarda graĊana. Tokom reformi data je prilika za masovnu kupovinu robe nakon ukidanja kartiĉnog sistema. Za ove potrebe je stvorene su zalihe koje su koštale 1,7 milijardi rubalja. To bi bilo dovoljno da se udovolji bilo kojoj potraţnji. Tokom ĉetvrtog petogodišnjeg plana mnogo je postignuto u oblasti revitalizacije posleratne ekonomije zemlje. Obnovljeno je više od 6 hiljada preduzeća, postignuti su uspesi u skoro svim sektorima. 1951. godine porast produktivnosti rada iznosio je 70%. IzmeĊu ostalih rezultata mogu se izdvojiti: nivo

"MODERNI REVIZIONIZAM SVIH BOJA - TITOISTIČKI, HRUŠČOVSKI, KINESKI, EVROKOMUNISTIČKI - JE ANTIKOMUNIZAM", Tirana, prvi maj 1986.

Burţoaski nacionalizam je ideologija izdaje kampa mira, demokratije i socijalizma i prelazak u tabor imperijalizma, restauracije, bonapartističke kontrarevolucije. Nacionalizam znači izvrtanje Partije u burţoasku, kontrarevolucionarnu partiju. Nacionalizam znači pretvaranje zemlje u imperijalističku koloniju. Nacionalizam je smrtni udarac za patriotizam, za istinsku ljubav prema rođenoj zemlji i narodu. Bez bespoštedne borbe na smrt protiv burţoaskog nacionalizma, ne moţe biti komunističke partije. - Vlko Ĉervenkov, izveštaj Plenumu Centralnog komiteta Bugarske radniĉke partije (komunista), januara 1950.


MARTOVSKI DIKTATI 2021.

Svet - Kultura - Radnički pokret

PROTEST RADNIKA U ZDRAVSTVU

ZA RADNIČKA PRAVA!

Firma "Šinvon" u Nišu, koja je deo fabrike "Jura" otpustila je 188 radnika, zbog, kako se navodi, "smanjenog obima posla". Kako su mediji preneli, jedan od radnika je potvrdio da su radnici dobili sms poruku gde stoji da firma zbog smanjenog obima posla nije u mogućnosti da produţi ugovor, i da se ti radnici jave kadrovskoj sluţbi radi preuzimanja dokumenata i razduţivanja. Umesto nagrade zbog zalaganja i prekovremenog rada, dobili su otkaz. Otpušteni radnici traţe od inspekcije rada da proveri istinitost navoda fabrike, taĉnije da li su otkaz dobili iz razloga koje ta privatna firma navodi, ili zbog primanja novih radnika na njihova mesta, iz razloga ostvarivanja prava na naknade ili subvencije poslodavcu. Revolucionarni savez rada Srbije osuĊuje takve postupke privatnih kompanija i izraţava solidarnost sa radnicima i njihovim zahtevima. Ovo je samo još jedan dokaz da koncepcija dovoĊenja sumnjivih investitora u Srbiju ne vodi niĉemu, i da je hajekovsko-fridmanovski neoliberalni koncept ekonomije, koji vlast u Srbiji dosledno sprovodi, neodrţiv. "Ovo je samo još jedan dokaz da koncepcija dovoĊenja sumnjivih investitora u Srbiju ne vodi niĉemu, i da je hajekovsko-fridmanovski neoliberalni koncept ekonomije, koji vlast u Srbiji dosledno sprovodi, neodrţiv." Akcioni komitet Revolucionarnog saveza rada Srbije, 2. 2. 2021.

_______________________________________

FOTO VEST:

Pobuna protiv policijske države u Grčkoj! Studenti širom Grĉke izašli su na ulice da izraze svoje nezadovoljstvo novim Vladinim zakonom o obrazovanju, sukobljavajući se sa policijom ispred parlamenta. Ponovo je primenjeno ekstremno policijsko nasilje nad novinarima i studentima u Atini. (februar 2021.)

_______________________________________

str. 8

NAŠ KORČAGIN Legenda rasinskog kraja i Rasinskog partizanskog odreda, NARODNI HEROJ VELIZAR STANKOVIĆ KORĈAGIN, poginuo je na današnji dan, 12. februara 1942. godine na brdu Samara kod Ribarske banje, u borbi protiv saradnika okupatora. Veca Korĉagin roĊen je 9. maja 1922. godine, imao je nepunih 20 godina kada je poginuo. Bio je omiljen kod kruševaĉke omladine i rasinskih partizana. Još u srednjoškolskom razdoblju bio je privuĉen progresivnim idejama. Kao viĊeniji ĉlan literarnih sekcija, Veca je kao nezavisni kandidat izabran za rukovodioca školskog lista, prevladavši ljotićevskog kandidata. "Gradac" iz Kruševca posthumno je izdao zbirku Vecine poezije. Na ustaniĉki poziv Komunistiĉke partije, Veca je poveo kruševaĉku omladinu u borbu, koja je izvela prvu ilegalnu akciju protiv okupatora u Kruševcu. Prepriĉavalo se da je Veca smelo, naoĉigled svih, zaustavio tovar nedićevskih novina i upozorio vozaĉa: "Ja ću sada da ti sve ovo spalim." Ova akcija imala je veliki odjek u Kruševcu. Nakon nje, Veca se sa grupom omladinaca prikljuĉio Rasinskom partizanskom odredu, a njegov otac, ţandarmski sluţbenik, odrekao ga se preko kvislinških novina "Novo vreme", ĉiju je isporuku Veca uništio. U novoj, partizanskoj porodici, Veca je, kako je ostalo upamćeno meĊu njegovim ratnim drugovima, bio duša Rasinskog partizanskog odreda. Bombaš i mitraljezac, uvek u prvoj liniji borbe, ali i prosvetitelj i edukator koji je borcima ĉitao "Kratki kurs istorije SKP(boljševika)" i popilarnu sovjetsku knjigu "Kako se kalio ĉelik", po ĉijem glavnom junaku je zavredeo ponosni nadimak KORĈAGIN. Veca je postavljen za desetara Rasinskog partizanskog odreda, a krajem 1941. primljen u Komunistiĉku partiju. Sa svojom desetinom isticao se u svim borbama Odreda, a posebno se istakao u napadu na Kruševac, septembra 1941. godine; borbi s Nemcima kod sela Mrzenice; rušenju ţelezniĉke pruge i uništavanju ĉetiri ţelezniĉke kompozicije i drugim akcijama. Veca je sa svojom desetinom aktivno uĉestvovao u rušenju drumskih i ţelezniĉkih komunikacija, mostova, propusta, telefonskih linija i drugih objekata koje je vršio Rasinski partizanski odred. Tada su bili porušeni ţelezniĉki most na pruzi i put u Ĉitluku, Gornjem Ribniku, Stopanji i kod Đunisa, kao i niz drugih saobraćajnica vaţnih za okupatora. Velizar se isticao i u borbama za osloboĊenje Blaca, 4. i 5. decembra 1941. godine; u borbi s Bugarima u Mikulovcu, decembra 1941. godine; u sukobu s ĉetnicima u Velikoj Lomnici, 13. januara 1942. godine, kada je izuzetnom hrabrošću uništio celu ĉetniĉku grupu; u borbama u Pretrešnji i Gornjoj Jošanici, kada je sa svojom desetinom, zarobio celu ĉetu ĉetnika. Velizar je još ranije upozoravao na ĉetniĉku izdaju. U poĉecima ustanka, ispred odreda je drsko odlazio na "pregovore" sa Keserovićevim ĉetnicima i razobliĉavao njihov kukaviĉluk. Prepriĉavalo se kako je Veca sam zaustavio nemaĉki voz, kojem ĉeta ĉetnika nije smela da pristupi, i razoruţao dva nemaĉka oficira i ĉetiri nedićevca, izašavši iz vagona u fino skockanom odelu. Heroj potekao iz najlepših tradicija srpskog naroda, naš Korĉagin, poginuo je u borbi sa najgorima meĊu nama, bandama ĉetniĉkih izdajnika, koji su se onda trijumfalno iţivljavali nad njegovim telom. Njegova kovaĉićevska smrt ostala je legendarna. Veca je do poslednjeg metka vodio borbu sa hrastovih grana, gde danas leţi spomenik, potpisan Njegoševim reĉima: "Mlado ţito, navijaj klasove, preĊe roka, došla ti je ţetva." Istorijski revizionizam danas vodi borbu protiv sećanja na narodnog heroja, pa je jedna od glavnih kruševaĉkih ulica, Vece Korĉagina, nedavno promenila svoj originalni naziv. Iz Vecine ulice, ka Ribarskoj banji, u selu Kapidţija, nastavlja se ulica Vladimira Stankovića, njegovog brata, nastradalog kruševaĉkog ilegalca i junaka narodnooslobodilaĉke borbe. Sva Vecina braća i sestre pošli su njegovim primerom i bili uĉesnici NOB. Dalje na putu ka Ribarskoj banji, gde leţi spomenik sa poseĉenim hrastovim granama, u selu Veliki Šiljegovac nalazi se ĉuvena ogledna osnovna škola "Velizar Stanković Korĉagin", koja i danas beleţi zapaţene rezultate na polju obrazovanja. Tako je rasinski kraj obojio sebe veĉnim sećanjem na svog heroja, svoga Korĉagina.

Na dan kada vlasti povodom glavnog drţavnog praznika odlikuju lekare i radnike u zdravstvu, reklo bi se kakve li ironije, ispred zgrade Vlade Republike Srbije odrţan je protest zdravstvenih radnika, koje je organizovao Sindikat lekara i farmaceuta. Na skupu su proĉitana imena 105. zaposlenih u zdravstvu koji su preminuli od posledica virusa. Tom prilikom su proĉitani zahtevi za poboljšanje poloţaja porodica preminulih, kao i lekara i medicinskog osoblja koji nastavljaju borbu protiv kovida. Revolucionarni savez rada Srbije podrţava zahteve radnika u zdravstvu koji su izašli na protest. U Srbiji na dnevnom nivou, po zvaniĉnim podacima, umire na desetine ljudi, a oni koji su imali tu nesreću da se razbole, bili su svedoci loše situacije u zdravstvenom sistemu Srbije. Samim tim, danas nije vreme za bilo kakve proslave, niti pompezne dodele odlikovanja i priznanja. Umesto da obiĊu bolnice i vide pravo stanje, drţavni vrh organizuje prazniĉne skupove u drţavnim institucijama, na kojima su pojedinci koriste priliku za politiĉke i nacionalistiĉke poruke. Ovo je još jedan dokaz da predstavnike burţoaske vlasti ne zanimaju radnici, pa ni oni koji rade u zdravstvu, već samo liĉna promocija. Foto: Danas. Akcioni komitet Revolucionarnog saveza rada Srbije, 15. 2. 2021. _____________________________________________

Viva Frente Popular Revolucionario - ţiveo revolucionarni narodni front!

U MEKSIKU: mobilizacija Revolucionarnog narodnog fronta i blokada Nacionalne palate povodom Dana borbe za pravdu, hleb i posao. Proleterski i narodni zahtevi probili su se kao agenda široke nacionalne javnosti. RSRS iskazuje svoju solidarnost i prikljuĉuje se zahtevima pravde za ubijene i nestale meksiĉke socijalne lidere i borce! #SoloQueremosJusticia por Ellos, Gustavo, Tomás Pinacho, Arnulfo... Partido Comunista de México Marxista Leninista Frente Popular Revolucionario - FPR _____________________________________________

Izdaje: Revolucionarni savez rada Srbije (RSRS), član Međunarodne konferencije marksističkolenjinističkih partija i organizacija (CIPOML) Redakcija: Miloš Rakić,Bogdana Jovanović,Kosta Ristić Kontakt: savezrada@gmail.org


Millions discover their favorite reads on issuu every month.

Give your content the digital home it deserves. Get it to any device in seconds.