__MAIN_TEXT__

Page 1

Mesečni organ Akcionog komiteta Revolucionarnog saveza rada Srbije, okt-nov. 2020. / br. 9 www.savezrada.org

NEMA KARANTINA ZA RADNIČKU KLASU

Dnevni listovi u Srbiji preneli su izjavu radnika Jure iz Niša o nepoštovanju epidemioloških mera u toj fabrici. Pored loših uslova rada, zarada i prava radnika, Jura, poznata i ozloglašena po tome što je od radnika traženo da nose pelene - otišla je dalje u kršenju elementarnih prava radničke klase.

Međutim, „Jura“ je daleko od izolovanog slučaja. Radnička prava se u kapitalističkoj Srbiji sistematski se izigravaju, što naročito dolazi do izražaja u kriznim situacijama kao što je ova. Tokom najcrnjih dana epidemije sa svih strana dolazili su izveštaji o primoravanju radnica i radnika na rad u uslovima potpuno epidemiološke nebezbednosti, a radna mesta postala su glavna žarišta zaraze. Uopšte,

kapitalistički svet u ovim danima jasno pokazuje svoje neprijateljstvo prema radnim ljudima. U novom talasu koji se očekuje, Vlada Srbije i Krizni štab očigledno nisu pripremili nikakve mere zdravstvene i epidemiološke bezbednosti za one koji rade, koji nas hrane, greju, leče, održavaju i pokreću naše društvo. Takav zločinački nemar svakako je deo plana vladajućeg buržoaskog menadžmenta koji najavljuje „ekonomski rast Srbije uprkos krizi“ i plasman u višu kapitalističku ligu – tj. u sve tesnije podređivanje svetskom imperijalističkom sistemu. Najoštrije osuđujemo takve postupke, i zahtevamo poboljšanje prava zaposlenih u svim kompanijiama. Juri i sličnim sumnjivim kompanijama dovedenim u Srbiju, nije dosta to što ih, de facto, finansiraju građani time što dobijaju ogromne subvencije i olakšice. Drskost i bezobrazluk tih "investitora", očito, nema granica. Aktuelna vlast u Srbiji, sprovodeći neoliberalnu politiku, koja je u Srbiji dominantna od 2000-te godine, prodaje radnu snagu u bescenje. Pošto je namerno i smišljeno uništila društvenu imovinu, a radnike ostavila bez posla, sada dovodi strane sumnjive kompanije i hvali se time kao uspehom, bacajući radnim ljudima prašinu u oči. Razlika između dosovske i Vučićeve vlasti ne postoji. Politika je ista, pa čak i ljudi. Radnička klasa Srbije treba da zna da vladajuća klika, ne radi u njihovom interesu, već u svom. Jedini izlaz za radnike i sve ljude koji žive od svog rada je protest protiv takvog stanja. Protesti i pobuna su jedini način da radnička klasa ostvari svoja prava. J.V.

LAŽNA STABILNOST ILI STVARNA KRIZA VLADE? Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, govoreći o konačnom formiranju Vlade Republike Srbije, najavio je nove parlamentarne izbore najkasnije do aprila 2022. Tom izjavom je, zapravo, priznao da je bojkot izbora od strane opozicionih stranaka uspeo. Aleksandar Vučić nije to uradio iz razloga što to zaista misli, već zbog "packi" od strane predstavnika EU i zapadnih zemalja. Parlament Srbije je, nakon dugo godina, bez predstavnika opozicije. Zapadnim zemljama jeste u interesu da na čelu Srbije bude neko ko će prodavati svoju zemlju stranom kapitalu, ali im, očito, ne treba neka nova Belorusija. Opozicione stranke, sa ovakvim liderima, neće imati puno šanse ni na tim izborima. Ono što možemo čuti čak i od liberalnih analitičara je da opozicione stranke

vuku teret prošlosti, da su građani "siti" ljudi poput Đilasa, Vuka Jeremića i ostalih. Činjenica je da je Srbija u krizi. Stanovništvo je u bedi i siromaštvu, dok mu se sa medija spinuju informacije kako je u zemlji sve bolje. To nezadovoljstvo treba kanalisati na pravi način, a kompromitovane ličnosti na javnoj sceni treba poslati u prošlost. Nažalost, programi opozocionih partija se ne razlikuju od programa vladajućih stranaka. Oni koji sebe smatraju opozicijom smatraju da je stvar u jednoj ličnosti. Promena ličnosti na vlasti ne vodi ničemu, ako se ne promeni sistem, pre svega, društveno-ekonomski. Treba rušiti socijalizam.

kapitalizam

i

graditi B.I.


NOVEMBARSKI DIKTATI 2020.

Politika

str. 2

San i stvarnost “šestog oktobra”

Navršava se 20 godina od pada režima Slobodana Miloševića, početka ,,demokratskih” promena i uspostavljanja neoliberalnog sistema u Srbiji i Crnoj Gori. Današnji datum, kada je desetine hiljada ljudi došlo u Beograd da izrazi protest protiv odbijanja vlasti da prizna poraz na septembarskim izborima, među srpskim liberalima ima mistično i romantičarsko značenje i slavi se kao kakav dan pobede i početak izgradnje “nove” i “moderne” Srbije. Za veliku većinu stanovništva i petooktobarskih demonstranata to je dan kada započinje sveopšta rasprodaja Srbije i uvlačenje zemlje u kovitlac trulog kapitalizma i neoliberalizma. Sve ono što je Milošević sa svojom nasleđenom revizionističkom eskajuovskom klikom iz SPS-a radio od 1990. godine, nastavljeno je i posle njegovog pada. Rasprodaja javne imovine, uvlačenje fabrika u stečaj i likvidaciju, masovna otpuštanja, recesija, imigracija stanovništva, šovinizam, nasilje, kulturna retrogradnost… Kada sa ove vremenske distance posmatramo događaje, cela jedna generacija ne vidi veliku razliku između Miloševića i SPS-a i radikala iz ’90-ih godina i vladajućih dosovskih i

naprednjačkih stranaka od 2000. godine do danas. Svi posle Miloševića samo su nastavljači njegove politike koja više od 30 godina otvorenim đonom ide protiv radnog naroda Srbije. Mafija i korupcija koje su krasile Miloševićevu Srbiju dobile su novo ruho posle njegovog pada time što su legalizovane i ubačene u legalne tokove, te su sijaset gangstera danas poznati kao privrednici, ponekad “kontroverzni”, redom “uspešni privrednici” koji su svoje kriminalne radnje započete 90-ih godina legalizovali na štetu zemlje i radnog naroda. Nova vlast ne samo da nije pobedila mafiju, već je sa njom, očito, pravila “dilove”, što je dovelo do ubistva predsednika vlade, Đinđića. Dosovska klika u novoj vladajućoj garnituri potpalila je čerupanje naroda i uništavanje narodne imovine, mnogi od njih danas imaju svoje firme čiji se porezi mere milionima evra. Opljačkana je kompletna društvena imovina, hiljade ljudi su ostali bez posla, što je Srbiju dodatno osiromašilo i bacilo u još podređeniji položaj. Pozitivnih rezultata promena skoro i da nema ili su zanemarljivi. Ratova nije bilo dvadeset godina, međutim velike sile održavaju

zavisnost naše zemlje, u stalnom strahu od sukoba i čine sve kako bi međuetničke tenzije dovele do tačke usijanja, u čemu ih podupiru disciplinovani balkanski državnici. Petooktobarske promene svoju punu devalvaciju doživljavaju današnjim do srži korumpiranim i diktatorskim režimom Aleksandra Vučića: to je prava slika tekovina petog oktobra – to je stvarnost mitskog sna o “šestom oktobru”. Danas, dvadeset godina kasnije, Srbija je na “periferiji” kapitalizma, a njeni stanovnici rade za plate koje su ispod minimuma potrebnog za preživljavanje. Radnička klasa danas se podruguje liberalnom mitu o “šestom oktobru” koji navodno nije osvanuo – jer na svojoj koži osećaja akutnu ekonomsku, političku i socijalnu krizu u zemlji, koja je plod petooktbarske liberalne tzv. revolucije i realnosti “šestog oktobra”. Radnička klasa dala je svoj doprinos u petooktobarskim promenama, na čelu sa čuvenim radnicima Kolubare, koji su odigrali presudnu ulogu u okupljanju većine radnog naroda pod zastavu rušenja korumpiranog i okrvavljenog Miloševićevog režima. Realnost “šestog oktobra” pokazala je da je petooktobarska bitka za slobodu prerasla u borbu oko izvlačenja profita od rasprodaje narodne imovine, u čemu je najviše stradala upravo radnička klasa. Pokazalo se da bez svoje avangadne proleterske partije, radni narod postaje topovsko meso u međusobnom obračunu korumpiranih buržoaskih klika oko plena. Moderna radnička klasa može jedina u savremenom društvu Srbije i Balkana da pokrene i organizuje opipljive promene i napredak naše zemlje i naroda. Urgentni zadatak svakog radnog, mislećeg i mladog čoveka i žene je da svim svojim bićem podupre izgradnju savremenog revolucionarnog radničkog pokreta i ostvarivanje programa Revolucionarnog saveza rada. Samo proleterskom revolucijom može doći do istinske promene sistema i boljitka za radni narod u Srbiji.

NOVA - STARA VLADA Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je formiranje i sastav nove Vlade, dok je Skupština izabrala Ivicu Dačića za predsednika parlamenta. Ono što je javnost mogla da sazna je da će nova Vlada, oročena na godinu i po, pored starih imena, imati i nove ličnosti. Pored Vulina, Stefanovića, i Lončara, poznatih po aferama, tu su i ljudi poput Ratka Dmitrovića, poznatog ratnog huškača, čoveka kog optužuju i za antisemitizam. Tu je i nekadašnja članica rukovodstva DS Gordana Čomić, kritičarka, a sada deo režima Aleksandra Vučića, poznata i po tome što je u skupštini javno odala priznanje Vučiću kao najdoslednijem nastavljaču neoliberalne politike Zorana Đinđića. Tu su i "uspešni privrednici" tipa izvesnog Momirovića, bivše urednice " Velike Srbije" Jadranke Joksimović, Maje Gojković, Krkobabića, pročetnički orijentisanog Selakovića i tako dalje. Sastav Vlade je, očito, spoj neoliberala i nacionalista. Takva politika će skupo koštati Srbiju i njene građane. Radnička klasa nema čemu da se nada od korumpiranih ljudi koji ne rade u njihovom interesu, već u interesu onih koji im rade o glavi. PROTIV NEOLIBERALA I NACIONALIZMA! DOLE BURŽOASKA VLADA! B.I.

Akcioni komitet RSRS, 05. oktobar 2020.


NOVEMBARSKI DIKTATI 2020.

Politika

str. 3

Šta je to ′′autošovinizam"?

Primećeno je da se izraz “autošovinizam” sve češće plasira u javnom prostoru, pa je tako iskorišćen i u recentnom zvaničnom saopštenju Ministarstva kulture (nasilnički nastrojenom prema umetnicima, sa neverovatnim nacističkim aluzijama o “skarednoj” ili degenerisanoj umetnosti). Ovaj nenaučni, pijačarski termin zbunjuje mnoge, pa bi ga valjalo pokušati ukratko objasniti i “dekonstruisati”. “Autošovinizam” je, čini se, autentični srpski izraz, mada pozajmljen od nemačkog fenomena “anti-dojč”, skovan od strane lokalnih “alt” akademika, kao pokajanih “drugosrbijanskih” kosmopolita a sada kandidata za nacionalističku “prvu srbiju”. U osnovi, ova teorija podrazumeva da je kritikovanje velikosrpske ideologije jednako mržnji prema srpskom narodu. Šta je velikosrpska ideologija? Velikosprska ideologija vuče korene od dinastičkih klika, na čiju je opasnost svojevremeno ukazao Svetozar Marković. Svoj oblik dobija u Balkanskim ratovima u vidu krvave politike balkanskih vlastodržaca prema manjim narodima, koju je još tada razobličio Dimitrije Tucović, da bi svoj pravi izraz dobila u novoformiranoj unitarističkoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraljevini Jugoslaviji, protiv čije monarhističke i imperijalističke politike se borila Komunistička partija Jugoslavije. Neskriveni cilj ove ideologije je da srpska buržoazija zagospodari Balkanom, u oportunističkoj saradnji sa velikim silama koje u datom trenutku odnose prevagu. Ona se u raznim formama provlačila kroz celi dvadeseti vek, ne samo u krilu dinastija i buržoazije, već i u krilu poburžoaziranih titoističkih izdajnika socijalizma i njegovih ćosićevsko-miloševićevskih derivata, koji su podstakli brojne etničke ratne zločine u ratovima devedesetih u bivšoj Jugoslaviji. Ova ideologija bila je jedna od glavnih baza zavojevačkih politika velikih sila, oduvek zaineresovanih za Balkan, i jedna od principijelnih podrivača bratstva i ravnopravnosti balkanskih naroda.

Malosrpski projekat

Umiljato jagnje dve majke…

Kriza imperijalističke hegemonije i promena odnosa imperijalističkih snaga uopšte, ali i završetak haških suđenja i katastrofa vlasti srpskih liberala, dali su nova krila velikosrpskom nacionalizmu. Haška suđenja otkrila su da imperijalistički sud nema za cilj traženje istine, već je sredstvo za disciplinovanje balkanskih vlasti, a sami procesi okrenuli su se u suđenje samom imperijalizmu. Na taj način je, u izvesnom smislu, oslabljena snaga oportunističke propagande i scenarija imperijalista o samo Srbima kao “lošim momcima”. U ovom post-petooktobarskom razvoju situacije, velikosrpski nacionalizam dobija priliku da promeni taktiku i imidž. Od krvlju ulepljenih bradonja sa noževima u zubima, velikosrpski nacionalisti navlače kravate i postaju umiljata jagnjad. Oni za svoje propagandne ciljeve koriste i partizanski pokret, ali zato jer je u njemu “bilo najviše Srba”. Koristeći velika narodna stradanja u teškoj balkanskoj istoriji, velikosrpski nacionalisti se stavljaju u patetičnu ulogu žrtve, pokušavajući da dokažu da su Srbi, eto, Kurdi Balkana – vekovima proganjani i uništavani, ne samo od velikih sila, nego i od strane malih nacija oko nje. A, ako bi se neko usudio da ukaže da i ostali balkanski narodi imaju svoju slavnu, “kurdsku”, oslobodilačku istoriju, da Srbi nisu “najstariji narod” i da nisu “svi Srbi” – biće proglašen “autošovinistom”. To otkriva vukove u jagnjećoj koži – kojima samo postojanje drugih naroda predstavlja pretnju po nacionalni opstanak. Pored kvaziteorija o tome da su svi Hrvati zapravo Srbi, a Bošnjaci Srbi islamske veroispovesti, da je Crna Gora samo geografski pojam, a Makedonci istorijski falsifikat, javlja se nova teorija raznih prevaranata, kojima je dat prostor u medijima, da su i Albanci zapravo Srbi, a albanska zastava zapravo srpska, i tako dalje. Naravno, po tim teorijama, sve te narode treba prevaspitati i “nacionalno osvestiti“, ako ne milom, onda i silom. Ovakve kvaziteorije zapravo i jesu glavna baza na koju se u manjoj ili većoj meri oslanjaju presvučeni šovinisti, zaodenuti teorijama poput “autošovinizma” kojima bezuspešno pokušavaju da prikriju svoje, nekada otvorne namere.

Glavni izraz takve transformacije odlikuje se u vladavini buržoaskog namesnika Aleksandra Vučića. Ovaj do skora otvoreni zagovornik velikosrpstva, upamćen po skandaloznim šovinističkim izjavama za svako gnušanje, u poznatom stojadinovićevskonedićevskom stilu sada vežba ulogu poniznog malog igrača, umiljavajući se svetskim moćnicima. On uveliko revidira istoriju, rehabilituje četnički pokret i simbol velikosrpstva kralja Aleksandra, lansira i štiti neke nove orjunaše, provocira nacionalističke duhove na Balkanu, a sve to u okviru opšte politike koja priprema prodaju cele zemlje velikim silama, i stavljanja Srbije u apsolutno podređeni položaj svetskom imperijalističkom sistemu. Da bi ideološki plasirao svoju neodrživu fanatičnu malograđansku politiku, ovaj “malosrpski” projekat vešto koristi teorije “autošovinizma” i njene intelektualce, koji su, ukazanom prilikom da se uhlebe nakon višegodišnjeg bojkota tokom “drugosrbijanske” vladavine, ili iz prostog preletačkog oportunizma naviknutog da prati vladajuću ideologiju – rado prihvatili igru. Teorija “autošovinizma” na taj način dobija svoju oportunu intelektualističku nadogradnju. Njena uloga je da zamaskira izdaju, budi plitke sentimente i preko osuđuje svaku kritiku državne politike. Uopšte, ovaj trend ide u korak sa svetskim fenomenom “alt” desnice, koja se maskira liberalnom frazeologijom kako bi preporodila neofašističke pozicije. U pitanju su poražene reakcionarne snage koje, podstaknute svetskom ekonomskom i socijalnom krizom, pokušavaju da dignu glavu. Revolucionarni savez rada Srbije odbija velikosrpsku ideologiju, kao i njen malosrpski projekat, jer kao privrženici stvari radničke klase i slobode naroda jedini zavređujemo časno ime srpskih rodoljuba, koji će braniti svoju zemlju od imperijalističke agresije i korumpiranih i krljvu umazanih buržoaskih izdajnika – spremni da se borimo za mir, bratstvo i ravnopravnost među balkanskim i svim narodima sveta. AK RSRS


NOVEMBARSKI DIKTATI 2020.

Omladina

str. 4

Vidimo se na barikadama Intervju sa Minom Milošević, studenskom aktivistkinjom

Pozdravljam Vas, uvažena drugarice. Prvenstveno želim da iskoristim priliku da Vas zamolim da prenesete srdačne pozdrave borbenoj studentskoj omladini u ime Radničke omladine Srbije. Sa simpatijama i velikom pažnjom pratimo aktivnosti i uspehe novijeg studentskog pokreta i radujemo se što imamo priliku da podstaknemo dalje zbližavanje studentske i radničke omladine, kao i studentskog i radničkog pokreta. - Zdravo! I moje kolege i ja se radujemo! Koliko je neophodan savez studenata sa radničkom klasom i mogu li studenti ostvariti rezultate, kako u svojoj borbi za bolje uslove studiranja tako i u borbi za pravedne društvene ideje koje karakterišu mlade obrazovane ljude bez takvog čvrstog saveza? - Naravno, potreban je pre svega savez sa prosvetnim radnicima. Ukoliko profesori i studenti zajedno protestuju za opšti interes - za besplatno obrazovanje finansirano iz budžeta, šanse za ostvarenje njihovih ciljeva su mnogo veće. Možemo videti i da su trenutni protesti za autonomiju Filološkog fakulteta koje zajedno organizuju profesori i studenti toga fakulteta privukli značajniju pažnju javnosti. Sa druge strane, dešavalo se i da vladajuća klasa koristi profesore kao sabotere protesta, tako što bi se svetili učesnicima protesta i blokada obaranjem na ispitima. Interesi profesora i studenata danas se mahom vide kao suprotstavljeni. Ujedinjeni profesori i studenti mogu se suprotstaviti interesu uprave fakulteta i Ministarstvu prosvete koji već dvadeset godina pokušavaju da privatizuju i komercijalizuju obrazovanje i da znanje predstave kao robu, a da siromašnijim studentima onemoguće visoko obrazovanje i društvenu pokretljivost. Naravno, poželjan je svaki savez i sa drugim radničkim borbama. Potrebno je da studenti prepoznaju da je status današnjih radnika njihov sutrašnji status, kao i da je sadašnji studentski status budući/sadašnji status radničke dece.

uslugu predsedniku ukoliko poželi da od studentskih domova (a nipošto od hotela i privatnih bolnica) napravi kovid bolnice. Zbog toga su studenti iz svih studentskih domova to veče odmah izašli iz svojih soba i krenuli u spontanu protestnu šetnju ka Skupštini sa zahtevima protiv iseljavanje studenata iz domova i regulisanja ispitnih rokova. Par studenata spontano je preuzelo na sebe držanje govora i organizaciju sutrašnjeg protesta. Na protestu 3. jula bilo je znatno manje ljudi, prvenstveno zbog toga što je protest održan rano ujutru. Ipak, samoizabrani predstavnici studenata na razgovoru sa ministrom Šarčevićem izašli su sa garancijom za ostvarenje većine protestnih zahteva. Ovakav odgovor je bilo olakšanje za sve studente, i on je verovatno proizašao iz straha od masovnih studentskih pobuna. Da je studentski protest potrajao duže, možda bi se reakcionarne struje postavile na njegovo čelo, dok zahtevi ne bi bili ostvareni. Ovaj problem zadesio je velike julske proteste koji su izbili koji dan posle studentskih.

najsiromašnijih kojima obrazovanje postaje sve nepristupačnije poskupljenjem školarina, bodova i oduzimanjem studentskog doma od koga se prave hoteli za smeštaj učesnika Univerzijade, od koje šačica organizatora profitira.

Koja je priroda dolaska pripadnika određenih desničarskih grupacija i nevladinih organizacija na proteste pod obeležjima tih istih organizacija? Da li mislite da je to samo još jedan u nizu pokušaja politizacije protesta, njihovo obesmišljavanje ili oportunistički marketinški potez?

- Zahtev za smanjenje školarina pokrenuli su pre svega studenti iz Tima Kreni-Promeni, koji se bave raznim građanskim borbama, od kojih je pohvalna borba protiv trošenja budžetskog novca za izgradnju stadiona, ili borba protiv iseljavanja studenata zbog Univerzijade, u kojoj su nam se pridružili. Njihove dosadašnje borbe su mahom bile samo kroz onlajn peticije, stoga malo efektne, tako da je dobro videti ih da se organizuju i na ulicama. Zahtev za smanjenje školarina vidimo kao postepeni put ka besplatnom obrazovanju, stoga ga podržavamo, iako je on mogao biti i radikalnije izražen - nema razloga da se školarina ne smanji trajno, a ne samo ove godine. Ipak, ovo je vraćanje pitanja školarina na dnevni red posle dosta godina, stoga ga pozdravljamo. Što se tiče SKONUS-a, da, kao i Studentski parlament, pokazao se kao pasivizator studentskog tela. Stoga je neophodno stvoriti borbenu studentsku organizaciju koja će se osloniti na istoriju studentskih socijalnih borbi iz ovog veka, i koja će se postarati da se među njima ostvari kontinuitet. Nadamo se da je Zaustavimo iseljavanje studenata iz Studentskog grada početna klica takve nove organizacije, ali u narednim mesecima ćemo videti jesmo li dovoljno snažni da ispunimo taj zadatak.

- Naravno, kada se masa studenata okupi sa socijalnim zahtevima, to je idealna prilika da je razni političari iskoriste za svoje interese - ovo se dogodilo 5. oktobra sa DOS-om, koji je potom započeo proces komercijalizacije obrazovanja kroz bolonjsku i neoliberalnu reformu, zatim je Aleksandar Vučić pokušao da pridobije studente na protestima 2011, kada je on bio u opoziciji, i čak istakao da podržava njihov zahtev da školarina bude u visini tri minimalne mesečne plate (politika koju očigledno ne sprovodi u praksi), a na ovim protestima je ultradesničar Srđan Nogo, koji se zalaže protiv vakcina i javnog zdravstva, i migranata, podstičući mržnju bez ikakve osnove, ali koga pritom uslovi rada i života radnika i radnica nimalo ne zanimaju, pokušao da iskoristi studentsku masu za svoje političke interese, deljenjem svojih letaka, prisustvom i donošenjem transparenata protiv migranata i širenjem raznih nacionalističkih obeležja koji sa ovim ekonomskim zahtevima studenata nemaju i ne treba da imaju baš nikakve veze.

Okuražila nas je vest o protestima 2. jula, kada je studentska omladina ponovo pokazala svoju društvenu snagu izjasnivši nezadovoljstvo vladinim tretiranjem studenata usled pandemije koronavirusa. Možete li nam reći nesto vise o pozadini i dinamici tog protesta, koji je najavio i opštegrađanske, po snazi, u skorije vreme neviđene proteste?

Kako komentarišete stav rektorke Ivanke Popović o smanjenju školarina? Ona se prethodno izdavala za prijateljicu studentkinja i studenata i navodno je podržavala studentsku blokadu Rektorata kada se radilo o pitanju plagiranja doktorata Siniše Malog. Studentkinje i studenti su i ranije blokirali Rektorat, zahtevajući besplatno obrazovanje kao osnovnu demokratsku tekovinu, ali nisu dobijali podršku samog Rektorata. Da li rektorkin stav o školarinama ipak otkriva njenu pravu klasnu poziciju?

- Protest 2. jula izbio je spontano, kao reakcija na najavu Aleksandra Vučića na konferenciji za medije da će se studenti ponovo iseljavati iz doma zbog novog talasa virusa. U tom trenutku, apsolutno svakom studentu je selidbe bilo preko glave. Studentski centar najpre nam je najavljivao da će nas izbaciti na ulicu da bi u naše sobe smestio učesnike Univerzijade, a zatim nas je po hitnom postupku izbacio kako bi se stavio na

- Pitanje plagijata Siniše Malog je potpuno nerelevantno političko pitanje, budući da se ne bavi ni sistemskom korupcijom u obrazovanju, ni problemom komercijalizacije i privatizacije obrazovanja, stoga je bilo lako podržati takvu blokadu koja nema nikakvu političku moć da promeni sistem kojim se obrazovanje pretvara u tržište. Da, Ivanka Popović nije se pokazala kao neko ko je na strani većine studenata - onih

Zahtev za smanjenjem školarina od 30%, za koji rektorka tvrdi da je "nerealan", pa čak i "radikalan", predložio je SKONUS, koji je u studentskom pokretu poznat kao korumpirana i karijeristička organizacija u kojoj po pravilu sede omladinci buržoaskih partija i čiji cilj nije borba za interese studenata već borba protiv pokreta siromašnih studenata. Da li su u međuvremenu studenti izvršili izvestan pritisak na SKONUS koji je primoran da manevriše i kako stoji stvar sa organizacijama studentskog pokreta? Aktivni ste u kampanji "Zaustavimo iseljavanje studenata iz Studentskog grada", u tom smislu nezaobilazno je i pitanje udruživanja studentkinja i studenata u solidnu borbenu organizaciju koja će u kontinuitetu moći da iznese društvene zadatke studentske omladine.

Posebno nas interesuje koliko je među studentskom populacijom zastupljen rad na popularizaciji borbe za besplatno obrazovanje, bez koje studentski pokret ne može da ima perspektivu? - Ovaj zahtev se zaslugama studenskog pokreta u toku poslednje dve decenije s vremena na vreme vraćao u javnost. Mi ga i danas iznosimo, iako većina studenata ne veruje da je takav zahtev danas realan. Na nama je da se izborimo za diskurs u kome je moguće zamisliti takav obrazovni sistem. Treba se setiti da je ovakav konkurentni tržišni sistem studiranja sa sve podelom na budžet i samofinansiranje uveden tek u poslednjih dvadesetak godina. Želim Vam dobro zdravlje i sreću u daljem radu i borbi. Vidimo se na barikadama! Hvala! Vidimo se na barikadama! Lazar Mladenović, ROSA


NOVEMBARSKI DIKTATI 2020.

Omladina

str. 5

Iz savremene istorije klasnog studentskog pokreta 17. oktobra 2011. otpočela je nezaboravna dvonedeljna blokada Filološkog fakulteta u Beogradu. Rašireno nezadovoljstvo studentske omladine podstaklo je grupe odvažnih studentkinja i studenata da uvuku u borbu čitav fakultet i univerzitet, a onda i ceo grad i zemlju. Blokada Filološkog fakulteta i blokadni pokret za njom, imali su odlučujuću ulogu ne samo u daljem razvoju savremenog levičarskog pokreta, već su dali pečat i nastupajućim političkim promenama u Srbiji. Prenosimo zapis sa prvog dana blokade, koji budi uspomene i inspiriše za dalju borbu:

Večeras će više od stotinu studenata prenoćiti na fakultetu i spremno dočekati novi dan blokade. U ovoj zgradi se po prvi put u dugom nizu godina oseća život, sve socijalne i psihološke barikade koje nam nameće ovo društvo su pale, ljudi se upoznaju, druže, organizuju, naravno samostalno kao i do sada. Odbijamo sve do sada nama nametane norme koje smatramo neprirodnim i neslobodnim jer samo sloboda i solidarnost koje nas vode mogu izvojevati konačnu pobedu! Nastava se neće

održavati ni sutra, zgrada fakulteta je pod kontrolom studenata i ostaće sve do ispunjenja zahteva za koje smatramo da su nužni za najosnovniju egzistenciju svakog studenta. Svi u blokade! Znanje nije roba! Studenti u blokadi, plenum studenata Filološkog fakulteta prva noć blokade" K.R.

"BLOKADNA NOĆ Prva noć blokade Filološkog fakulteta je u toku. Svi organizacioni sastanci za danas su završeni, delegirane su izvršne grupe zadužene za bezbednost, smeštaj i sve ostale organizacione aktivnosti koje se tiču trajanja blokade i daljeg toka protesta. Fakultet je slobodan i živ, studenti rade na blokadi, grupe koje su održavale blokadu do večeras se odmaraju, ili uživaju u društvu i muzici.

DOLE POTKUPLJENI PROFESORI I MINISTRI! ZAHTEVAMO BESPLATNO OBRAZOVANJE ZAHTEVAMO smenu Ministra prosvete Šarčevića i rektorke Popović zbog antistudentskog držanja i izjava da je zahtev za smanjenje školarina, redom: "neprimeren" i "radikalan". Smatramo da su same školarine NEPRIMERENE i da njihovo (astronomsko) naplaćivanje govori o dubini korumpiranosti, ne samo ministra i rektorke, već i kompletnog državnog aparata i sistema. Omladina grca u nemaštini i besperspektivnosti pod stiskom ovih nezajažljivih buržoaskih karakondžula, i primorana je na borbu! Podrška studentima - znanje nije roba! ROSA

FOTO VEST:

U parku kod Ekonomskog fakulteta u Beogradu uz jake policijske snage održan je rasistički skup uperen protiv izbeglica sa Bliskog istoka koje beže od imperijalističkog rata, ali nije izostao ni antirasistički odgovor lokalnih građanskih aktivista (25. okt 2020.)


NOVEMBARSKI DIKTATI 2020.

Istorija

GODIŠNJICA OKTOBRA

DŽON RID

7. novembra navršava se 103 godine od događaja koji je izmenio svet. Revolucija u Rusiji, predvođena Lenjinom, pobedila je u najvećoj zemlji sveta. Nakon godina siromaštva, ropstva, rata i carskog samodržavlja, veliki ruski narod se pobunio. Iako je carizam oboren još u februaru, buržoaska vlast nije ispunila narodna htenja. Boljševici, predvođeni Vladimirom Iljičem, bili su uvereni u pobedu. U revoluciju. Upravo je Lenjinov genij i predvideo faze pobede revolucijeburžoasko-demokratsku, a zatim i socijalističku. Plotuni krstarice Aurora najavili su te oktobarske noći istoriju. U Petrogradu, tada prestonici Rusije, započela je revolucija. Jedna za drugom osvajane su institucije glavnog grada. 25 oktobra po starom kalendaru, smena vlasti je bila završena. Rusija je postala zemlja sovjeta i jedina koja je prešla u novu, višu fazu istorijskog razvoja, u socijalizam. Izabravši momenat početka revolucije, Lenjin je pokazao svu genijalnost i neviđenu organizatorsku sposobnost. Njegovo ime postaće simbol Velikog Oktobra. Ubrzo nakon preuzimanja vlasti, boljševici su ispunili narodne zahteve, doneti su dekreti o miru i zemlji. Rusija je izašla iz rata, dok je ruski seljak konačno mogao da radi za sebe, a ne za spahije i kulake. 1917 godina je međaš u celoj istoriji ljudske civilizacije. Komunistima je putokaz, uzor i veliko iskustvo. Parole Velikog Oktobra aktuelne su i danas. Ideje Oktobra nisu poražene. One su izdane od vrhuški koje nisu dorasle velikim zadacima. Nakon Lenjina i Staljina na vlast u prvoj zemlji socijalizma našli su se ljudi koji su SSSR poveli u drugom pravcu. Posledice su poznate. Međutim, komunisti ne treba da žale za prošlošću. Ideje velikih mislilaca Marksa, Engelsa, Lenjina, i Staljina su besmrtne. One nas nadahnjuju na nove akcije i neka nova velika dela. NEKA ŽIVI OKTOBARSKE REVOLUCIJE!

"U borbi moje simpatije nisu bile neutralne", napisao je poznati američki novinar i izveštač Džon Rid u svojoj knjizi "Deset dana koji su potresli svet" , svedočanstvu o danima Oktobarske revolucije u Rusiji. Po ovoj knjizi snimljen je i film "Oktobar" čuvenog sovjetskog reditelja Sergeja Ezjentaštajna. Po ubeđenju levičar, našao se u vrtlogu revolucije, podržavajući Lenjina. Rid je jedan od osnivača KP Sjedinjenih Država. Ostaće upamćen i po tome što je u vreme Prvog svetskog rata bio izveštač i iz Srbije. Ovog oktobra navršilo se 100 godina od njegove smrti. Umro je u Moskvi i sahranjen na Crvenom trgu.

ZASEDANJE AVNOJ-a

GODIŠNJICA VELIKE SOCIJALISTIČKE

20. oktobra oslobođen je Beograd od fašističkih okupatora. Slava oslobodiocima – partizanima i Crvenoj armiji!

29. novembra 1943. održano je Drugo zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije. Uz prisustvo demokratskih i progresivnih elemenata našeg naroda, AVNOJ je stvorio istorijski temelj za demokratsko rešavanje problema nacionalne slobode i ravnopravnosti na našem trusnom balkanskom području. Avnojevske tekovine su danas uglavnom uništene, ali njene granice i dalje su na snazi.

str. 6 POVODOM ODLASKA DRUGA RAULA MARKA

Osnivač antirevizionističke Komunističke partije Španije (ml) Raul Marko, umro je 16. oktobra u 84-oj godini. Raul Marko takođe je imao odlučujuću ulogu u formiranju Međunarodne konferencije marksističkolenjinističkih partija i organizacija (CIPOML). Izražavamo saučešće svim španskim drugaricama i drugovima i svim marksistima-lenjinistima širom sveta povodom smrti druga Raula Marka.

VELIKI KOMUNISTA IZ MALE ZEMLJE

16. oktobra 1908. rođen je Enver Hodža, osnivač i prvi sekretar Partije rada Albanije, predvodnik narodnooslobodilačke borbe albanskog naroda, istinski komunista i marksističko-lenjinistički teoretičar, simbol borbe protiv revizionističkih skretanja u svetskom komunističkom pokretu, prva ličnost socijalističke Albanije. Rođen je u trgovačkoj porodici u gradu Đirokastra. Tokom studija u Francuskoj upoznaje se sa idejama marksizma-lenjinizma. Nakon povratka u Albaniju, radi kao predavač u liceju u gradu Korča. Nakon okupacije od strane Italije, predvodi komunističke grupe, a 1941. jedan je od osnivača KP Albanije, i njen prvi čovek. Kao predvodnik svog naroda, organizuje oslobodilačku borbu i komunističku partiju, učestvuje na istorijskim konferencijama koje su odredile pravac u kom će se kretati nova, socijalistička Albanija. Nakon oslobođenja, kao državnik, učestvuje na mirovnoj konferenciji u Parizu, gde hrabro brani interese svoje zemlje, putuje po Albaniji i poziva narod na obnovu i izgradnju novog društva po uzoru na veliki Sovjetski Savez. Nakon Staljinove smrti, vodi istorijsku borbu protiv revizionizma novih sovjetskih rukovodilaca, ali i u samoj Albaniji. Epska borba albanske Partije rada i Envera Hodže protiv revizionističkih skretanja, primer je principijelnosti, doslednosti i hrabrosti svim komunistima sveta. Socijalistička Albanija je, bez obzira na složene uslove, iskorenila nepismenost, zarazne bolesti, postigla ogromne uspehe u industrijalizaciji i elektrifikaciji zemlje, podizanju borbene moći, obrazovanju, izgradnji infrastrukture, stvorila veliki ugled te balkanske zemlje u svetu. Albanija je bila putokaz i svetionik svim pravim komunistima, verni sledbenik marksizma-lenjinizma. Bez obzira na laži antikomunista, Enver je bio iskreni prijatelj jugoslovenskih ali i svih balkanskih naroda, sa kojima ga je vezivalo antifašističko bratstvo po oružju. Njegovo delo, kao i sabrani radovi jasno govore o njegovom ne samo socijalističkom patriotizmu već i izraženom proleterskom internacionalizmu i ljubavi prema balkanskim i svim narodima u svetu. Enver je uvek poštovao ustav i integritet jugoslovenske republike, dosledno branio Balkan od imperijalizma i sa naučnom preciznošću uviđao i upozoravao kakva se revizionistička katastrofa sprema sovjetskim, jugoslovenskim i ostalim narodima pod izdajničkim revizionističkim rukovodstvom. Slava velikom marksisti-lenjinisti, drugu Enveru!


NOVEMBARSKI DIKTATI 2020.

Teorija

str. 7

Ukratko o osnovama marksizma

Poštovane drugarice i drugovi, tokom proteklog meseca primili smo mnogo poruka, uglavnom od mlađih simpatizera, koji su nam postavljali pitanja vezana za marksističku filozofiju. Sa tim u vezi pripremili smo ovaj kratki članak za koji se nadamo da će zainteresovanim drugaricama i drugovima približiti i pomoći da bolje razumeteju osnovna načela marksizma.

d) Ne postoji događaj koji se dešava u totalnoj izolaciji. Da bi izveli zaključak o nekom događaju moramo da analiziramo njegovu istorijsku, društvenu, poltičku, ekonomsku i dijalektičku situaciju – unija analize i sinteze.

MATERIJALISTIČKA FILOZOFIJA a) Svaki predmet i stvar u prirodi postoji van našeg poimanja i svesti o njegovom postojanju. Ovi predmeti utiču na naša čula na sebi svojstven način. I mi možemo da utičemo na njih, što može da nam pomogne u obavljanju naših delatnosti. b) Naša svest je takođe materijalistička. Sa veoma udaljene materijalističke tačke gledišta, svest je proizvod našeg mozga te je i ona materijalisitčka. Marksisti podržavaju pređašnji argument i smatraju da je naša svest pod uticajem i oblikovana od strane društvenih, političkih, ekonomskih i drugih materijalnih okolnosti. c) Materijalistička filozofija je zasnovana na temeljnoj naučnoj analizi: posmatranje događaja – definicija hipoteze događaja – eksperimentisanje da bi se proverila hipoteza – zaključak koji potvrđuju, odbacuje ili modifikuje hipotezu. DIJALEKTIČKI MATERIJALIZAM Svrha dijalektičkog metoda i načina razmišljanja je razrešenje neslaganja kroz racionalnu diskusiju i potraga za istinom. a) U prirodi ne postoji nijedan objekat koji može biti u večnom mirovanju i sve je u pokretu. b) Sve u prirodi je u stanju konstantnog unutrašnjeg sukoba dve suprotstavljene sile. c) Ovi unutrašnji sukobi dve suprotstavljene sile stvaraju male kvantitativne promene koje se akumuliraju i vremenom stvaraju kvalitativne promene. Ove kvalitativne promene su poznate kao ,,veliki skok” i ovo se dešava u kratkom vremenskom periodu u odnosu na celokupni vremenski okvir.

ISTORIJSKI MATERIJALIZAM Primenjujući dijalektički materijalizam u istorijskom razvoju ljudskog društva, Marks je uvideo da istorija nije o kraljevima i dinastijama, već o neprekidnoj klasnoj borbi koja se odvija oko proizvodnje, proizvodnih odnosa i proizvodnih snaga. Ukratko, istorija ljudskog društva razvija se od robovlasničkog, feudalnog i zatim kapitalističkog i socijalističkog poretka, na putu ka početku prave ljudske istorije, besklasnog društva – komunizma. "Bez revolucionarne teorije ne može biti ni revolucionarnog pokreta." - Lenjin J.V. ŠTA JE MARKSIZAM-LENJINIZAM? Marksizam-lenjinizam je naučna koncepcija sveta koja otkriva poreklo društvenih nejednakosti i, iz ovog ugla, klasifikovana je kao napredna teorija društvene misli, jer predstavlja i brani interese većine, tragajući za putevima kojima treba doći do sistema bez eksploatacije. Na taj se način partija proletarijata smatra istorijskom potrebom. Stoga je marksizam-lenjinizam njena filozofska, ekonomska i politička osnova; njena strategija i taktika za postizanje emancipacije potlačenih radnika i naroda i za izgradnju socijalizma i komunizma. Marksizam-lenjinizam je naučna teorija društvenog razvoja; otkrio je zakone koji upravljaju promenama u prirodi, društvu i mišljenju. Nije ograničen samo na sagledavanje stvarnosti, već ima za cilj da identifikuje suprotnosti koje određuju i proizvode ove promene; razvija oblike i metode koji služe preobražavanju društva, kao i ulogu protagonističkih snaga svakog istorijskog trenutka. To je razlika koju ima u odnosu na utopijski socijalizam, koji mu je

prethodio, jer, dok samo opisuje pravedno i egalitarno društvo, a da ne spominje kako to postići, marksizam-lenjinizam to čini sa dokazanom naučnom osnovom u društvenoj praksi. Otkrivajući antagonističke sile koje proizvode promene, marksizam potvrđuje postojanje klasne borbe. Njegova zasluga nije u ovom otkriću, već u projekciji činjenice da rezultat ove klasne borbe u kapitalizmu na nezaustavljiv način vodi do uspostavljanja diktature proletarijata. Drugi osnovni element marksizma i lenjinizma je istorijska misija koja se pripisuje proletarijatu, radničkoj klasi uopšte kao najnaprednijoj klasi – avangardi u borbi za svrgavanje kapitalizma i izgradnju socijalizma i komunizma. Ovu koncepciju marksizma, u ovom trenutku, sektori sitne buržoazije veoma osporavaju u njihovoj želji da negiraju perspektivu revolucije i promovišu ono što nazivaju „novim društvenim akterima“, „civilnim društvom“, čija je misija da ublažava klasnu borbu, propagira pacifizam i ostvaruje neke zahteve unutar kapitalističkih kalupa. Marksizam-lenjinizam je utemeljio istorijsku potrebu za proleterskom partijom kao jednog od najvažnijih subjektivnih faktora u obezbeđivanju revolucionarnog procesa. Za proletersku partiju marksizamlenjinizam nije dogma, to je vodič za revolucionarnu akciju; deo konkretne analize stvarnosti, kako bi se prepoznao položaj aktivnih društvenih snaga, njihove težnje, odnose, raspoloženje masa, cilj i oblik njihove borbe. Služi političkom obrazovanju klasnih boraca i radnih masa, da podignu nivo svesti, jedinstva i organizacije kako bi postigli svoje oslobođenje osvajanjem vlasti i izgradnjom novog društva.

Upoznajte se bliže sa naučnim socijalizmom putem naše Digitalne biblioteke marksizmalenjinizma:

https://savezrada.org/2020/06/04/digitalnabiblioteka-marksizma-lenjinizma/


NOVEMBARSKI DIKTATI 2020.

PROTIV PINOČEOVIH

FAŠISTIČKIH ZAKONA!

Svet

DOLE DESNIČARSKA VLADA BOLIVIJE

str. 8

BITKA ZA ČILE

Pobeda MAS na izborima u Boliviji

Luis Arse iz MAS (Pokret ka socijalizmu) pobedio je prema izlaznim anketama na jučerašnjim ČILE: Nakon masovnih bolivijskim predsedničkim izborima protesta prošle godine, Čileanci sa 52,4.% glasova. Nakon 11 vladavine režima su organizovali referendum za meseci uspostavljenog vojnim pučem uz promenu Pinočeovog ustava. podršku SAD, bolivijski narod Sinoćni rezultati glasanja su: • 90% izašlih i 78% za promenu uspeo je da savlada pučističke profašističke snage i otvori put ustava. demokratije i slobode i nezavisnosti Čestitke hrabrom svoje zemlje. Za desničarsku čileanskom narodu! samoprozvanu privremenu Vladu ovi izborni rezultati predstavljaju težak poraz. Luis Arse, novi vođa „MAS“ i novoizabrani predsednik Bolivije, služio kao ministar finansija u Moralesovoj vladi, poznat je kao arhitekta kejnzijanskog modela socijaldemokratskog upravljanja ekonomijom u Boliviji. MAS je članica Progresivne internacionale, kojoj između ostalih pripadaju britanski laburisti, nemački SDP i grčki PASOK.

PROTESTI PROTIV POLJSKE DESNIČARSKE VLADE

Misterovo nadnadrealističko polje: Hiljade ljudi izašle su na ulice Varšave protestijući protiv Vladinih mera kojim se zabranjuje abortus. Poljska je danas zemlja koja u parlamentu nema niti jedne stranke koja nije prodesničarska. Poljska država je danas jedna od bivših socijalističkih zemalja gde je desnica i uticaj katoličke crkve ogroman.

Patricio Guzman, reditelj čuvene "Bitke za Čile", nastavlja svoj životni rad beleženja revolucionarne narodne borbe u rodnom Čileu... Bio je u zemlji snimajući društveni pokret koji je doveo do jučerašnjeg istorijskog plebiscita u kojem su Čileanci velikom većinom glasali za ukidanje Pinočeovog fašističkog ustava. Bitka za Čile: https://youtu.be/KSwStY5VfNw

OSUĐENI NEONACISTI

GRČKA: Sud u Atini osudio je neonacističku partiju Zlatna zora kao zločinačko i kriminalno udruženje. Policija je napala desetine hiljada antifašističkih demonstranata koju su ispred zgrade suda čekali presudu.

Juuhuuu! NASA pronašla vodu na Mesecuu! Pripremio: Međunarodni komitet RSRS

Profile for Radnički diktati

09. RADNIČKI DIKTATI (novembarski 2020.)  

09. broj Radničkih diktata, mesečnog organa Akcionog komiteta Revolucionarnog saveza rada Srbije, novembar 2020. www.savezrada.org

09. RADNIČKI DIKTATI (novembarski 2020.)  

09. broj Radničkih diktata, mesečnog organa Akcionog komiteta Revolucionarnog saveza rada Srbije, novembar 2020. www.savezrada.org

Profile for savezrada
Advertisement