Turizam 2014

М О­С Т О­В И

Де­ле­га­ци­ја – Да би наш на­ступ на Ме­ђу­на­род­ном сај­му ту­ри­зма у Бе­ о­гра­ду био што успе­шни­ји и пло­до­твор­ни­ји, оче­ку­је­мо до­ла­ зак де­ле­га­ци­је од пре­ко сто­ти­ну љу­ди из Ин­до­не­зи­је, ко­ју ће пред­во­ди­ти за­ме­ник ми­ни­стра ту­ри­зма и кре­а­тив­не еко­но­ ми­је. У окви­ру те де­ле­га­ци­је, има­ће­мо и по­себ­ну де­ле­га­ци­ју вла­де про­вин­ци­је Ју­жна Су­ма­тра, ко­ја је за­ин­те­ре­со­ва­на да са­зна не­што ви­ше о то­ме ка­ко Ср­би­ја упра­вља и ко­ри­сти ре­ ке Ду­нав и Са­ву, бу­ду­ћи да и Ин­до­не­зи­ја има број­не ре­ке.

же­ле: во­де­ни ту­ри­зам, аван­т у­ри­стич­ки (оби­ла­зак џун­гли, ро­ње­ње...), кул­т ур­ни, ку­ли­нар­ски, шо­пинг ту­ри­зам... Мо­гу да иза­бе­ру трет­ма­не за не­гу ле­по­те, да ужи­ ва­ју у ве­ли­ком мо­дер­ном гра­ду ко­ји ни­ ка­да не спа­ва и има бо­гат ноћ­ни жи­вот... У сва­ком слу­ча­ју, пут­ни­ка ко­ји до­ђе у на­шу зе­мљу ми до­че­ку­је­мо то­пло и по­ здра­вља­мо осме­хом. Да ли сте за­до­вољ­ни са­рад­њом из­ме­ђу Ин­до­не­зи­је и ју­жно­сло­вен­ских зе­ма­ља? Са­рад­ња са зе­мља­ма бив­ше Ју­го­сла­ ви­је је до са­да би­ла ста­бил­на и обо­стра­ но про­фи­та­бил­на. На­рав­но, увек мо­ра­мо да тра­жи­мо но­ве и бо­ље ви­до­ве са­рад­ње.  Ин­до­не­жан­ка Стра­те­шки, би­знис и еко­но­ми­ја су пр­во

у фо­ку­с у. На­ста­ви­ће­мо да про­мо­ви­ше­мо ту­ри­зам, ко­ји ће до­при­не­ти по­ве­ћа­њу при­хо­да на­ших зе­ма­ља и под­ста­ћи њи­ хо­ве кре­а­тив­не еко­но­ми­је. Кроз са­рад­њу у до­ме­ну ту­ри­зма, учи­ни­ли смо да је на­ ша кул­т у­ра да­нас по­зна­та ши­ром све­та. Оства­ри­ли смо раз­у­ме­ва­ње из­ме­ђу на­ ших љу­ди и љу­ди ши­ром све­та, као и бо­ ље од­но­се и раз­ме­ну зна­ња, ко­ји ће та­ко­ ђе пред­ста­вља­ти те­ме­ље бу­ду­ћег раз­во­ја у мно­гим сек­то­ри­ма, као што су спорт или обра­зо­ва­ње. НАЈ­ТЕ­ЖИ ЋЕ БИ­ТИ РА­С ТА­НАК Ка­да сте да­ле­ко од сво­је зе­мље, у тре­ну­ ци­ма но­с тал­ги­је, шта Вам нај­ви­ше не­до­ ста­је? То­ком ових го­ди­на про­ве­де­них у Ср­ би­ји, ни­сам осе­ћао ве­ли­ку но­стал­ги­ ју. Љу­ди у Ср­би­ји су бла­го­на­кло­ни, још увек одр­жа­ва­ју од­но­се за­сно­ва­не на по­ ро­ди­ци и при­ја­тељ­ству, па сам се увек осе­ћао до­бро­до­шлим, као да сам у вла­ сти­тој зе­мљи. Ако ипак не­што мо­рам да из­дво­јим, из Ин­до­не­зи­је ми не­до­ста­је мор­ска ри­ба. Ро­ђен сам у гра­ду Ам­бон, у ис­точ­ном де­лу Ин­до­не­зи­је, 93 од­сто мо­је зе­мље чи­ни во­де­на по­вр­ши­на а са­мо се­ дам од­сто коп­но, па је у ис­хра­ни ве­о­ма за­сту­пље­на ри­ба. Ме­ђу­тим, срп­ска ку­хи­ ња та­ко­ђе има сво­је спе­ци­ја­ли­те­те, ко­је мо­ја по­ро­ди­ца и ја ве­о­ма во­ли­мо, и ко­ ји по­не­кад учи­не да за­бо­ра­ви­мо на то да нам не­до­ста­је ин­до­не­жан­ска хра­на. Ко­ли­ко ду­го сте у Ср­би­ји и ко­ли­ко сте ус­пе­ли да је упо­зна­те ван оног свог основ­ног де­ло­кру­га? У Ср­би­ји сам већ ви­ше од три го­ди­ не. Имао сам при­ли­ку да се упо­знам и спри­ја­те­љим са мно­гим љу­ди­ма ов­де, по­чев од др­жав­них слу­жбе­ни­ка и по­зна­ тих лич­но­сти, као и са јед­ним ба­што­ва­ ном. Пре­ко њих, мо­ја по­ро­ди­ца и ја смо са­зна­ли мно­го о овој зе­мљи и ње­ним љу­ди­ма. Мо­гу да ка­жем да ужи­ва­мо у жи­во­т у у Ср­би­ји. Ме­ђу ства­ри­ма ко­је нај­ви­ше во­лим у овој зе­мљи сва­ка­ко су ср­дач­ност љу­ди, при­ро­да, кул­т у­ра, хра­на (ко­ју ја сма­трам из­вр­сном). Нај­те­жи део ће би­ти, на­рав­но, од­ла­ зак из ове зе­мље, ко­ју већ сма­трам сво­ јим дру­гим до­мом. По­го­то­ву што по­ сто­ји мно­го то­га на че­му бих же­лео да на­ста­вим да ра­дим, раз­ви­ја­ју­ћи да­ље са­ рад­њу из­ме­ђу Ин­до­не­зи­је и Ср­би­је. 

26

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.