SRPSKA - Nacionalna revija

В И Д И К О В А Ц да ви­ди­мо шта се де­ша­ва у Ср­би­ји, а по­у­че­ни соп­стве­ним ис­ку­ством у БиХ, ми у Ре­пу­бли­ци Срп­ској схва­ти­ли смо да нам пре­о­ста­је је­ди­но да се окре­не­мо се­би и за­у­зме­мо по­зи­ци­ју у ко­јој не­ће­ мо при­ста­ти на би­ло ка­кве ком­про­ми­ се ко­ји би мо­гли да угро­зе наш по­ло­ жај. Вје­руј­те да ни­је ла­ко ис­тр­пи­ти све при­ти­ске ко­ји су до­ла­зи­ли и до­ла­зе од пред­став­ни­ка моћ­них и ути­цај­них зе­ ма­ља и ме­ђу­на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја. Ов­дје се не ра­ди о на­шем ина­т у, не­ го о сви­је­сти да ако се по­пу­сти у од­ре­ ђе­ним пи­та­њи­ма – то зна­чи ауто­мат­ски гу­би­так за Ре­пу­бли­ку Срп­ску. То је по­ ли­ти­ка ко­ја је по­др­жа­на од гра­ђа­на Ре­ пу­бли­ке Срп­ске, али и пре­по­зна­та од број­них љу­ди у Ср­би­ји, од ко­јих до­би­ ја­мо по­др­шку. На­кон рас­па­да Ју­го­сла­ви­је, срп­ски ет­ нич­ки и исто­риј­ски про­сто­ри по­но­во су по­ли­тич­ки рас­ко­ма­да­ни, али срп­ски кул­т ур­ни про­с тор је био и остао је­дин­ ствен. Чи­ни ли се до­вољ­но да се то је­ дин­с тво осна­жи, про­ду­би и ин­сти­т у­ци­ о­на­ли­зу­је? Фор­мал­но-прав­на осно­ва за све ви­ до­ве са­рад­ње, укљу­чу­ју­ћи и кул­т ур­ну, је­сте Спо­ра­зум о спе­ци­јал­ним и па­ра­ лел­ним ве­за­ма Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Ср­ би­је. Кул­т у­ра и обра­зо­ва­ње су обла­сти у ко­ји­ма је до­ста то­га ура­ђе­но, али си­ гур­но је да још то­га мо­же да се ура­ди. Са­да је на кул­т ур­ним рад­ни­ци­ма и ин­ сти­т у­ци­ја­ма да про­на­ђу на­чи­не да ту са­рад­њу осми­сле на кре­а­ти­ван и ко­ри­ стан на­чин. Што се ти­че обра­зо­ва­ња, тре­ба ви­ше да ра­ди­мо на ускла­ђи­ва­њу школ­ског са­др­жа­ја и на­став­них про­ гра­ма у основ­ним и сред­њим шко­ла­ма и фа­кул­те­ти­ма у Ре­пу­бли­ци Срп­ској и Ср­би­ји. И овом при­ли­ком бих под­сје­тио на број­не успје­шне про­јек­те Ре­пу­бли­ ке Срп­ске и Ср­би­је – од при­ва­ти­за­ци­је „Те­ле­ко­ма Срп­ске“ и до­ла­ска „Хе­мо­фар­ ма“, до за­вр­шет­ка број­них ин­фра­струк­ тур­них про­је­ка­та, као што је из­град­ња шко­ле и спорт­ске са­ле на Па­ла­ма, про­је­ ка­та пре­ко­гра­нич­не са­рад­ње, из­град­ње мо­сто­ва и слич­но. Та­ко­ђе, по­бољ­ша­на је и про­це­ду­ра за до­би­ја­ње др­жа­вљан­ства Ср­би­је. Ка­да го­во­ри­мо о је­дин­ству на­ шег на­ро­да, не мо­же­мо да не спо­ме­не­мо и Срп­ску пра­во­слав­ну цр­кву ко­ја оста­је нај­зна­чај­ни­ја ин­сти­т у­ци­ја на­шег оку­ пља­ња и са­бор­но­сти.

28

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИ­КА МО­С ТА ИЗ­МЕ­ЂУ СВИ­ЈЕ­ТО­ВА У сво­јој стра­те­ги­ји раз­во­ја, чи­ни се, Срп­ска ве­о­ма успје­шно ус­по­ста­вља рав­но­те­жу из­ме­ђу Ис­то­ка и За­па­да, сли­је­де­ћи све­то­сав­ски на­ук о „ис­то­ку за За­пад и за­па­ду за Ис­то­ку“. Да ли сте Ви за­до­вољ­ни том рав­но­те­жом и мје­ ром при­с у­ства зе­ма­ља Ис­то­ка, пр­вен­ стве­но Ру­си­је и Ки­не, у еко­но­ми­ји Срп­ ске и Ср­би­је? На­ша стра­те­ги­ја је у ве­ли­кој мје­ри усло­вље­на ге­о­по­ли­тич­ким по­ло­жа­јем. Та­ко је би­ло у про­шло­сти, та­ко је и са­да. Окру­же­ни смо зе­мља­ма ко­је су чла­ни­це или кан­ди­да­ти за члан­ство у Европ­ској