ректор РТВ РС, Мирјана Кусмук, главни и одговорни уредник Гласа Српске, Ми шо Вујовић, директор „Принцип Преса“. – Наша издавачка кућа, која следеће године обележава свој јубилеј, 10 годи на постојања, и због назива и због кон цепта свакако ће, својом издавачком продукцијом, учествовати у обележава њу стогодишњице Великог рата, али и дати свој допринос у одбрани од поку шаја прекрајања историјских чињеница или, како би то у савременом жаргону могли назвати, редизајнирања историје. Гаврило Принцип је био и остао муче ник и апостол слободе, симбол отпора окупатору или како би рекао Његош: Ал тирјанству ногом стати за врат то је људска дужност најсветија. И Њего шево дело, као и витешки чин Гаврила Принципа, данас се покушава маргина лизовати и представити као поетизова ни говор мржње – рекао је Мишо Вујо вић, директор „Принцип Преса“. ВЕЛИКА ПРИЛИКА УМЈЕС ТО ВЕЛИКОГ РАТА – Вечерас обиљежавамо 99 година од како је Аустро-Угарска објавила рат Ср бији, прво телеграмом на француском, а неколико сати касније гранатама са сав ских реморкера по Теразијама. Београд и Србија, тог дана први пут и за наредне четири године безброј пута, бејаху ра њени. Ово вече је и помен свим Србима страдалим у Великом рат у. Ово је помен и целом рањеном и умрлом хуманизму тог времена – рекао је директор РТРС Драган Давидовић, телевизијски проду цент овог перформанса. – У овој вечери смо се нашли да започнемо и обиљежа вање 100 година од Сарајевског атента та. Вечера пред нама је са истим менијем као и она 27. јуна, уочи Видовдана. Ту су надвојвода Фердинанд и војвоткиња Софија. Али ту је и Принцип. Вечерас дајемо и себи и Европи Велику прили ку умјесто Великог рата. Али уз поруку: Принцип је Принцип. Прекрајања исто рије не смије бити. Принципов чин ни је био усмјерен на личност Фердинан да, још мање на личност његове жене Софије, коју је погодио метак намењен Поћореку. Тај Принципов куршум, који је срушио четири царства, био је пуцањ у окупаторску силу оличену у Францу Фердинанду.
Као на Илиџи 1914. Посебна занимљивост перф орманса је чињеница да је послужење било исто као у част Франца Ферди нанда на вечери 27. јуна 1914. на Илиџи код Сара јева, и исто вино, „мостар ска жилавка“, из подрума старих српских винара из породице Ђорђе Јелачића из Мостара.
Сликари одушевљено говоре да је ово најзанимљивија колонија на којој су икада били и да се осјећају као да су преко перформанса путовали кроз ври јеме. Хвале организаторе сазива и исти чу да су почаствовани што су постали дио тако важне ствари као што је поче так обиљежавања годишњице Сарајев ског атентата. Вечеру су посматрали и министар просвјете и култ уре Републике Српске Горан Мутабџија и конзул Србије у Ба њалуци Александар Јовановић. Селектор колоније академик Мили воје Унковић није крио одушевљење што ова јединствена манифестација на обали Пливе добија све ширу димензију. – Перформанс Посљедња вечера је иновација овогодишње колоније „Пли ва“. Сваке године се трудимо да остави мо умјетнички траг поред ријеке Пливе, а ове године смо се одлучили за обиље жавање 99. годишњице почетка Великог рата – казао је Миливоје Унковић. Овогодишња Међународна умјетнич ка колонија „Плива 2013“ почела је 25. ју ла, а умјетници су стварали до 3. августа, када је отворена изложба њихових радо ва у архитектонском комплекс у „Плива“. Свакако најљепшу нијанс у овогоди шњем сазиву „Пливе“ дао је перфор манс Посљедња вечера којим су отво рена врата историје, али и будућности. Гаврило Принцип, Франц Фердинанд и Софија, али и Иво Андрић, оживјели су и на кратко отворили питања на која су добили одговоре. Перформанс је тра јао до касно у ноћ, прес уда је донесена у мирној оази природе, а док одлазимо као да свуда около поново чујемо стихо ве Милана Ненадића... SRPSK A No 2 2013
Фотографије: „Глас Српске“
87