Issuu on Google+

Kako pogurati natalitet u suprotnom pravcu

Zašto se bebe ne rađaju? Prirodni priraštaj u padu * Broj porodica se drastično smanjio * Grad preuzima stvari u svoje ruke Kada se govori o bebama svi ljudi osećaju toplinu oko srca. Nažalost, beba u Nišu ima sve manje. Poput neke ugrožene vrste, i broj novorođene dece smanjuje se iz godine u godinu. Samo u 2008. godini, prirodni priraštaj iznosio je -617. To znači da je pre dve godine preminulo 617 ljudi više nego što ih je rođeno. Iz mnoštva razloga ljudi se sve ređe odlučuju na poslednji korak u sazrevanju – osnivanje sopstvene porodice. Kohabitacija, zajednica u kojoj dve osobe suprotnog pola žive zajedno, a pri tom nisu u formalnom braku, zamenila je porodične zajednice kao način zajedničkog života. Broj faktora doprinosi ovom problemu – duže školovanje, potraga za boljim poslom i većom zaradom, bolja informisanost vezana za kontracepciju, emancipacija žena, nezaposlenost trudnica, porodilja i mladih roditelja, nebriga države, a kao najvažnije razloge mladi navode niske plate i visoke troškove izdržavanja dece. Državna i pronatalitetna politika se ne dodiruju Kada se pokrene priča o natalitetu, države kao da nema. Dečiji dodatak jedva je dovoljan za odeću – koju bebe brzo prerastu, ili školski pribor, a postupak za njegovo dobijanje je nepotrebno komplikovan, čak se može reći i mučan. Materijalna pomoć koju mladi roditelji dobijaju nakon rođenja deteta deluje kao dokaz interesovanja države, ali i tu postoji druga strana priče. „Iako izgleda da pružaju pomoć paketićima nakon rođenja deteta, većina tih stvari je previše mala skoro svoj deci. Moj sin je bio sitan kada se rodio, a i njemu su [stvari] bile male. Novac koji se dobija dovoljan je za par pakovanja pelena, ili nekoliko nedelja mleka. Ja sam na žalost bila jedna od majki koje nisu mogle da doje dete, tako da

mogu da tvrdim da to dosta povećava troškove“, kaže Marija Stamenković, majka dvogodišnjeg Đorđa. Uslov za dobijanje dečijeg dodatka je da prihodi po članu porodice ne prelaze 5879 dinara, a uslov za dobijanje materijalne pomoći je ukupna zarada manja od 1100 dinara. „ Postoje situacije gde [porodice] primaju i materijalnu pomoć i dečiji dodatak, negde gde su njihovi prohodi ispod nivoa socijalne sigurnosti“, rekla je Javorka Ranđelović, zamenica direktora Centra za socijalni rad „Sveti Sava“. Od nje smo saznali i to da državni organi nemaju nikakve planove vezane za pronatalitenu politiku, kao i to da „nemaju značajne projekte“. Projekat grada – početak inicijative Iako se završio još decembra prošle godine, „Trudnoćom do posla“ je i dalje najpoznatiji projekat Saveta za pronatalitetnu politiku grada Niša. Razlog je velikim delom to što je Skupštinskom odlukom o subvenciji zapošljavanja trudnica na teritoriji grada Niša, koja je stupila na snagu 1. januara 2010. godine, ovaj projekat postao i zvanični deo gradske politike. Ružica Đorđević, potpredsednica tima za potsticaj nataliteta objasnila nam je kako izgleda postupak zapošljavanja trudnica: „...Poslodavci koji zaposle trudnicu, a to su pravna lica, i strana i domaća, iz privatnog sektora, dobijaju subvenciju od grada koja je u stvari u iznosu minimalne bruto zarade sa porezima i doprinosima na teret poslodavca i trudnice po Zakonu o radu kako je definisano, na ime zarade za trudnicu, počev od trenutka kad je zaposlio trudnicu pa do njenog odlaska na porodiljsko. Trudnica će dobiti zaradu od

poslodavca, a poslodavcu.“

zaradu

grad

prenosi

redovno

Ona kaže da je broj trudnica uvek veći od broja poslodavaca, ali da se sa povećanom svesti o postojanju ovakve inicijative javlja i veći broj zainteresovanih poslodavaca. Grad je do sada izdvojio oko 9 miliona dinara za zaposlenje trudnica, a nadležni smatraju da će zbog povećanog interesovanja ova brojka morati da se duplo poveća. Edukacija mladih – korak u pravom smeru Savet se nije zadržao samo na projektu posvećenom trudnoći. „ Na ovom smo mestu sve grupisali – roditeljstvo, deca, natalitet, nemogućnost radjanja. Krećemo od toga da prvo pomognemo porodici koja još nije porodica, ..., da dobiju dete. Kad dobiju decu možemo da ih edukujemo, tako da smo jednostavno želeli da u potpunosti kroz radove uprave sagledamo probleme koji svaki grad ima, probleme roditeljstva, dece. Ovo je nešto sto je prvi put kod nas, a i edukacija mladih je jako interesantna.“ Tim za edukaciju mladih predvode diplomirani psiholozi Ivana Lukić i Marina Kostić. One su nas obavestile da je program za sada prisutan samo u završnim razredima osnovnih škola, ali se radi na tome da se to proširi. „Prve radionice organizovane su u saradnji sa stručnom službom i učenicima


Broj stanovnika u Nišu povećava se svake godine. Doseljenici iz sela napuštaju stara radna mesta i traže bolje uslove života u gradu. Životni vek raste.

Prema našoj anketi: -

-

-

sedmog razreda OŠ Dositej Obradović iz Niša. Interesovanje su pokazale i osnovne škole Čegar, Bubanjski Heroji i Branko Miljković“. „[Ovo] je pristup kojim mladi edukuju mlade, svoje vršnjake, i to je jedan od najboljih, a sve popularnijih načina prenošenja znanja. Uprava za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu zato i organizuje radionice ovog tipa, da bi kod dece probudili svest o aktivnom kreiranju sopstvenog razvoja“, rekla je Ružica Đorđević. Trudnoća kao sopstveni izbor Jedan od najzabrinjavajućih podataka je to da je sve više trudnoća neplanirano, i da se sve redovnije porodice formiraju kao posledica trudnoće, a ne kao posledica želje da se porodica osnuje. Iako je svest o kontracepciji porasla, mladi su i dalje izuzetno nerealni kada su u pitanju posledice njihovih dela. Ovo je i jedan od važnijih faktora koji doprinose smanjenju nataliteta. Mladi u Nišu smatraju da je suma dovoljna četvoročlanoj porodici veća od sto hiljada dinara, a skoro 20% mladih smatra bi ta suma trebalo da prelazi 150 000. Njihovom mišljenju suprotstavlja se realna činjenica – da je prosečna plata u Nišu 2008. godine bila 28 000 dinara.

-

-

-

Samo 13% mladih smatra da su uslovi za podizanje dece u Nišu zadovoljavajući Nešto manje od 20% je upoznato sa sadržajem Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom Samo jedna trećina mladih između 25 i 35 godina završila je fakultet Oko 85% planira da formira porodicu u budućnosti, ali polovina njih planira da to uradi tek za 5 ili više godina Više od 90% mladih smatra da uloga države u stimulisanju pronatalitetne politike nije zadovoljavajuća Mlade Nišlije smatraju da bi roditeljima najznačajnija bila finansijska pomoć, kao i pomoć u vidu materijalnih sredstava za bebu

Mladim roditeljima sve je teže da pronađu posao kada su suočeni sa starijim, iskusnijim kolegama iz iste struke. Mesta sa nižim platama brzo su ispunjena ekonomskim imigrantima sa slabijim kvalifikacijama. Mladima preostaje jedino da rade u oblastima koje su nekoliko stepeni stručne spreme ispod njihove. Pošto novca nema, nema ni sredstava za izdržavanje porodica. Zar nije svim roditeljima u krvi da zaštite svoju decu, da im pruže sve sto požele? Država ne haje, grad radi koliko može, ali ni to nije dovoljno. Mladi odbijaju da osnuju porodice koristeći mnoge realne i nerealne razloge. Tri strane. Jedan problem. Šta bi sve moglo da se postigne kada bi svi počeli da rade zajedno... Ipak, kada će taj dan doći, mogu da odluče samo oni. Sanja Pejčić


Zašto se bebe ne rađaju?