Page 1

Ĺ abaÄ?ki letnji festival 9-13. avgusta 2010.

ulaz je besplatan

see feel think music


feel

RAMBO AMADEUS LOVE HUNTERS - PARTIBREJKERSI HEALING FEELING - DJ Vlada - DJ Marko - DJ Vlada - DJ Aki - DJ Sun - DJ Talisman - MIDGARD - KONTRAST - SUPERSTAR - BIG BLABBER - STARFUCKERS - DJ Bata - DJ Vlada - DJ Marko - NEGATIV - DJ DACHA - DJ STOLE - DJ SAKA - DJ RENO - BOŽA PODUNAVAC - VLADA JANJIĆ FLIP - MKDSL - RASTABRANE A.K.A. SPECTRON - ALIEN GANG - HÓTEL VAN GOGH - DISCIPLIN A KITSCHME - KRISTALI - J.U.S.T. - MISTAKEMISTAKE - CRITICAL SUBLIMINAL - JESSICA - VANILLA SKY - FORPLAY - LITHIUM - Dj Vasquez - Dj Gordan Paunović - Dj Aćim - Dj SupaStarr - DJ Yoomba - DJ Golden Boy - DJ Dok - Dj Sale - TIME & DADO TOPIĆ - EYESBURN - DARKWOOD DUB - KAL VASIL HADŽIMANOV BAND - INTRUDER - MASSIMO SAVIĆ - MÁRTA SEBESTYÉN SINISTERIA R’N’R REVOLUTION - REGRET INSPIRIUM - THE CUBE DOBRO POLJE - ATOMSKO SKLONIŠTE - ZABRANJENO PUŠENJE - CUBISMO ORTHODOX CELTS - TANJA JOVIĆEVIĆ - RITCH BITCH - MARČELO - DJ MARKO NASTIĆ - PURA/SAVE THE RAVE - SANJA ILIĆ & BALKANIKA ĐORĐE BALAŠEVIĆ - P.I.B. FAMILY - SICKSOUL AND COMMANDOS CRVI - CUBE - THIRD GALLERY - DEL ARNO BAND - GERNIKA - VELEBITI - LET 3 - S.A.R.S. - DARKO RUNDEK - BISERA VELETANLIĆ - BEBI DOL - GREMLINI - ELEVEN - DŽA ILI BU - POPEČITELJI - REPETITOR - NEŽNI DALIBOR - SIEMPRE PELIGROSO - OLA HORHE - STUTGART ONLINE - VELIKI PREZIR - KAZNA ZA UŠI - NIKAD DOSTA - ŽENE KESE - LIRA VEGA - MULTIETNIČKA ATRAKCIJA - ZEMLJA GRUVA - JOSIPA LISAC - SVI NA POD - VLADA DIVLJAN I NEVLADINA ORGANIZACIJA - DUBIOZA KOLETKIV - HLADNO PIVO - AUTOPARK - ATHEIST RAP GOBLINI

izvođača


Program 2010 9.

10.

11.

12.

13.

avgust

avgust

avgust

avgust

avgust

PONEDEL JAK

UTORAK

SREDA

Č E T V R TA K

PE TA K

20:00 20:45

pobednik demo 09

Eleven

Siempre Peligroso

SickSoul

Zemlja gruva

myspace.com/zemljagruva

Svi na pod

myspace.com/svinapod

Dubioza kolektiv dubioza.org

myspace.com/autopark

Josipa Lisac

Vlada Divljan

Hladno pivo

ElektriÄ?ni orgazam

Psybox

21:30

Autopark

22:30

josipalisac.com

vladadivljan.com

hladnopivo.hr

elektricniorgazam.com

Atheist Rap atheistrap.net

24: 0 0

think

Goblini

goblini.com


Najveći bedž ovom ŠLF-u prikačen je od strane PUNK-a. Naime, ovaj muzički pravac, posle dugog niza godina, stiže i na obalu Save. Kako biste oslobodili punkera skrivenog u sebi i akumulirali dovoljno energije da domaće ikone ove scene dočekate pripremljeni, priredili smo mali podsetnik, koji nas vraća na samo začeće muzike „koju je lako svirati“, ali koju „treba umeti slušati“…

KRATKI VODIČ KROZ PUNK ISTORIJU U vremenu kada se rock batrgao u ustajalim vodama predvidljivosti, i kada je glavna neizvesnost bila da li će se neka blazirana rock zvezda smilovati da izađe iz svoje kuće na Bahamima i konačno snimi album, punk je na žestok način digao prašinu i dao injekciju vitalnosti popularnoj muzici. Opravdao je suštinsku namenu rocka, kao „muzike sa ulice“, u funkciji njenog spasioca. Ma kakve da je reakcije izazvao, niko nije ostao neutralan. Ni rock nikada više nije bio isti. O punku, njegovom dvojniku, „novom talasu“ ispisano je dosta reči, počevši od onih na zidovima, do članaka na stranicama porodičnih magazina. Nažalost, većina nije stigla dalje od pohlepe i potrebe za senzacijama... Ovakvom ulogom,

uspostavljena su svojstva i odrednice novog muzičkog pravca: buntovni i revolucionarni karakter, ideologija koja počiva na anarhiji, smelo baratanje rečima. Pesma je stav, nesputan izraz iskrenosti tekstopisca, obojen nezadovoljstvom, ogorčenošću ili, pak, naglašenom seksualnošću. Punk stiče uticaj u mnogim manifestima kulture, pa i u onim u kojima se nije očekivalo. U svakoj od njih zadržao je ekscentričnost kao neizostavan potpis. Pretečama punka mogu se slobodno smatrati Iggy Pop & The Stooges, New York Dolls, The Velvet Underground... Tok punka obuhvatao je dve struje. Uslovno rečeno, postojale su uporedo engleska i američka scena, od kojih je svaka iznedrila velika imena. Preko

punka do zvezda popeli su se Sex Pistols, The Clash, The Jam, Siouxsie and the Banshees, zatim The Ramones, Television, Pere Ubu, Talking Heads… Međutim, punk je i na našim prostorima nastao, rastao i tekao gotovo istovetno kao u svetu, tačnije Engleskoj. Imena koja su proslavila i obeležila domaći punk, u svim njegovim fazama, su: Pankrti, Termiti, Paraf, Električni orgazam, Pekinska patka, KBO, Atheist rap, Džukele, KUD Idijoti, Direktori, Ritam nereda ... Šabac je plasirao na veliku scenu bendove koji su ostvarili i kvalitetnu karijeru i enormnu popularnost. Domaće (ovog puta u najužem smislu) legende punka ostali su Goblini, o kojima će u daljem tekstu biti koja više.


Godine 1987. u Zagrebu nastaje bend Hladno pivo. Njihova muzička karijera odlazi u nagli uspon početkom ‘90-tih, po objavljivanju istoimenog debi albuma. Bazirani na tematici dekadencije i detaljnom, ironičnom i beskompromisnom seciranju stvarnosti, izdali su dosta albuma. Svaki od njih potvrdio je doslednost njima svojstvenom pravcu. Ovaj sastav, koji još uspešno pronosi punk i osvaja nove generacije publike, duži period nenastupanja u Srbiji prekinuo je koncertom u Somboru, 20. juna 2005. godine. Ove godine konačno staju i pred šabačku gardu fanova. Frontmen Milan Kekin – Mile poručuje da se momci iz Hladnog piva vesele još jednom susretu sa srpskim fanovima u njima sve dražim rustičnim prostorima, kao prošle godine na Petrovaradinskoj tvrđavi (Exit), a zatim i u junu ove godine u niškoj tvrđavi, koji su se odlično pokazali što se tiče zvuka i atmosfere. - Obožavamo stare istorijske prostore. Iskustvo nam je pokazalo da tu i Hladno pivo lepo paše. Kao što smo u Nišu, i u Šapcu ćemo se potruditi da odsviramo megamiks pesma koje ljudi inače najviše vole da čuju - najavljuje Mile. Očekivanja su na pozitivnom maksimumu, te su pozvani svi zainteresovani da uz koje ‘ladno, centralne večeri ŠLF-a, otpozdrave hrvatskim punk velikanima!

Bend koji nastaje kasnih ‘80-tih, ali svoj neizbrisiv pečat domaćem punk-rock talasu utiskuje ‘90tih - ATHEIST RAP! Puno puta su nastupali u Šapcu, ali ovo će biti njihovo prvo gostovanje u okviru ŠLF-a. Istovremeno, ovo je sjajna prilika da svojim mnogobrojnim fanovima promovišu nove pesme sa albuma „Priče matorih pokvarenjaka“, koji je izašao 2009. godine. Evo ponečeg što imaju reći o sebi i nastupu o kojem se naveliko s nestrpljenjem priča među naoštrenim fanovima: Koje su odrednice zvuka koji stvarate, od početaka do danas? - Hard core punk-rock sa primesama popa, uz korišćenje primitivne tehnologije u cilju semplovanja odredjenih delova opštepoznatih planetarnih hitova i bezuspešnog stvaranja istih. Koja su Vaša očekivanja od nastupa na ŠLF-u? - Očekujemo ono što i mnogi drugi - da ponovo vidimo na bini jedan od bitnijih bendova devedesetih, naše drugare i sapatnike - Gobline! Koja je poruka koju biste voleli da pošaljete na adresu mladih, budućih muzičara i fanova? - Poruka je vrlo kratka - imajte poruke i budite dobri ljudi, to je to! Aj’ sad, svi na probu, svi na binu, da trenirate! Aj’ zdra’o! Jasni i efektni, kao i uvek, Atheisti će dobrom svirkom, uz najavljene Gobline, zatvoriti još jedan letnji program Šabačkog festa. Na binu će se prethodno, iste večeri, popeti demo-bendovi. Ovoga puta predstavljanje mladih sastava, revijalnog je karaktera. Dakle, završnica festivala je za ne propustiti! Mešovito veče, dobri rifovi, odjava u velikom i nostalgičnom stilu... Šta više reći? Vidimo se u masi!

Potekli sa šabačkog tla, prihvatili pravila igre pravoga punka i pržili srpskom i ex-YU scenom ‘90-ih godina - GOBLINI!

Ne postoji punker s prostora bivše domovine koji nije čuo za Gobline, ili koji ne zna napamet reči pesama Ona, Anja, volim te (obrada grupe Videosex), Punk’s not dead, U magnovenju, Vođa… Dolaskom Alena Jovanovića i Vladislava Kokotovića (ex Lorelai) iz Karlovca 1992. godine formiran je bend, i započeta jedna burna karijera, okončana posle koncerta u Zagrebu 2001. Daleki ih je vodio put, i posle skoro 10 godina pauze, ponovo ih dovodi na „domaći teren“, kako Golub kaže. Za nekoga kome je punk način života, a ne samo muzički pravac, ovako dug period nije doneo smiraj. Naprotiv, bio je priprema za nov adrenalinski skok i energetsko napajanje. Goblini, koja će stati pred publiku 13. avgusta, biće u sastavu: Branko Golubović Golub - vokal, Alen

Jovanović-gitara, Saša Šetka - gitara, Vladislav Kokotović- bas i Milan Arnautović Fircabubnjevi. U kratkom razgovoru, frontmen benda, Golub, načinio je paralelu između alternativne scene nekad i danas, ali i raskrinkao laž da punk može umreti. On takođe iznosi svoja očekivanja povodom predstojećeg nastupa i s pozicije iskusnijeg kolege, šalje savete na adresu mladih alternativaca, budućih sledbenika. - Izuzetno smo uzbuđeni i jedva čekamo da

podelimo našu energiju sa ljudima koji će stajati ispred nas. Budućnost je neizvesna. Mi se ni sad nismo okupili kako bismo nastavili našu karijeru - mi smo samo željni dobrih svirki i osećamo potrebu da podelimo neka naša razmišljanja sa ljudima koji će doći na naš koncert. Sve ostalo je nepoznato - priča Golub.

Nedovoljnu inicijativu i istrajnost, Branko vidi kao manu današnjih predstavnika „muzike s margine“. - Što se tiče današnje alternative, fali joj oštrica

- žaoka! Fali i dosta upornosti kao i vere u to što radiš. Ja znam da je ekonomska situacija

veoma teška, ali i Goblini su (kao i Džukele, Bjesovi, Atheisti...) počinjali svoju karijeru u vreme najveće svetski poznate hiperinflacije. Verovali smo u to što radimo, ostajali gladni i žedni samo da bismo skrpili kintu za snimanje. Bili smo svesni svih mogućih posledica, ali smo imali potrebu da podelimo naša razmišljanja sa drugima. U poruci upućenoj mladima, on ističe da je neophodno da „zađemo u korene problema“ koji postoje i da zahtevamo njihovo rešavanje. Buntovništvo dobija smisao jedino ako se pravilno kanališe, zarad određenog pozitivističkog cilja, ali za njega je neophodna hrabrost. - Niko vam neće pomoći ukoliko sami ne rešite da uzmete stvari u svoje ruke. Ukoliko nemate muda ili se ne osećate spremnim za to, zajebite punk i sve ostalo, uključite Pink i gledajte „Farmu“. Tako ćete se bar naći u masi sličnoj vama, a koja će vas s oduševljenjem prihvatiti - ne krateći jezik, poručuje prvi čovek Goblina.


Živiš to što radiš, i obratno!

Zlatno doba jugoslovenske rock scene - Novi talas

Novi talas – Novi val – Нови талас – Нов бран, muzički pravac nastao krajem sedamdesetih i potrajao do polovine osamdesetih godina prošlog veka predstavlja „zlatno doba“ rock i pop scene država nastalih iz SFRJ. Nastao je iz punk rocka, s tim sto su u Novom talasu bili prisutni i uticaji drugih muzičkih stilova: ska, reggae, power pop, mod potkulture, elektronske muzike… Često se smatra komercijalnijom i popularnijom stranom punka. Totalna razlika između novog talasa i dotadašnje rock muzike kod nas bili su, definitivno, tekstovi. Vreme novog talasa pred sobom je imalo masu tabua koje je trebalo rušiti! Grupe koje su obeležile jugoslovenski Novi talas su: Šarlo akrobata, Električni orgazam, Idoli, Pekinška patka, Zabranjeno pušenje, Azra, Film, Haustor, Pankrti, Laibach… Novi talas je bio način života, druženja: Živiš to što radiš, i obratno!

Momci koji emancipuje žene

Grupa Idoli je zvanično nastala 1.marta 1980. godine kada su i održali prvu probu. Osnovali su je Vlada Divljan, Zdenko Kolar, Srđan Šaper i Nebojša Krstić. Prvi singl sa pesmama Retko te viđam sa devojkama i Pomoć, pomoć objavili su iste godine. Ploča se delila kao poklon uz časopis Vidici. Nova verzija ovog singla sa pesmom Maljčiki (na B strani) objavljena je 1981. godine za Jugoton, u produkciji Gorana Bregovića. Ovaj singl se našao na prvim mestima mnogih top lista, a kritičari su ga proglasili singlom godine. Posle nastupa na Omladinskom festivalu Subotica ’80, učestvuju na snimanju kompilacijskog albuma „Beograd – paket aranžman“, zajedno sa Šarlom akrobatom i Električnim orgazmom. Zastupljeni su sa četiri pesme: Maljčiki, Schwule uber Europe (Omorina nad Evropom), Plastika i Amerika. Sledeće izdanje Idola je mini LP sa jednostavnim nazivom „VIS Idoli“ (1981) na kojem su se našle i numere: Dok dobuje kiša (u ritmu tam-tama), Zašto su danas devojke ljute, Malena, Devojko mala… Ovaj mini album je objavljen i na kaseti, zajedno sa mini LP-jem grupe Film, na kojem je snimak njihovog koncerta u Kulušiću. Album je doživeo tiraž od 200.000 primeraka.

Prvi pravi album izašao je 1982. godine pod nazivom „Odbrana i poslednji dani“. Ime je dobio po istoimenom romanu Borislava Pekića, a po mišljenju muzičkih kritičara proglašen najboljim albumom 1982. godine i najboljim albumom YU rocka, iako je prodat u samo pedeset hiljada primeraka. Inače, u to vreme koncerti Idola su počinjali pravoslavnim horovima (emitovanim sa trake) i devojkama u belim haljinama koje su nosile kadionicu i kadile salu. Neke od pesme sa ovog albuma su: Kenozoik, Poslednji dani, Odbrana, Rusija, Moja si... Treći album Idola je objavljen 1983. godine pod nazivom „Čokolada“. Ovo je potpuno komercijalno ostvarenje, zapakovano u slatki crveni omot na kojem se nalazi devojčica, koja jede čokoladu sa poznate etikete Zvečevo. Hitovi su bili: Čokolada, Stranac u noći, Udri bogataša, Vetar i zastave... Posle koncerta u Ljubljani, krajem marta 1984. rasplamsala su se nezadovoljstva koja su dugo tinjala i grupa je prestala sa radom. Posljednji zapis pod imenom Idoli pojavio se na albumu „Šest dana juna“, što je ustvari bila muzika iz istoimenog fi lma Dinka Tucakovića.

Muzika zauvek Vlada Divljan Po raspadu VIS Idoli, Vlada Divljan (Beograd, 1958.) započinje solo karijeru i 1988. godine objavljuje LP „Tajni život A.P. Šandorova“. Tri godine kasnije odselio se u Australiju, gde je u početku svirao standarde sa lokalnim bendom u Sidneju, sarađivao sa pevačicom Maks Šaram, radio na lokalnom radiju koji emituje program na srpskom jeziku, a postepeno je počeo da komponuje muziku za televizijske filmove. Tokom zime 1995/96 boravio je nekoliko meseci u Jugoslaviji i tom prilikom je održao nekoliko koncerata sa, samo za tu priliku formiranim, Old Stars Bendom. Delimično akustičarske verzije starih pesama iz repertoara Idola i kasnije Vladine karijere snimljene su na njihovim novosadskim koncertima u Studiju M, januara 1996. godine i objavljene na kompakt disku „Odbrana i zaštita“. Septembra 1997. godine Divljan se opet vratio u Jugoslaviju i posle serije koncerata pristupio snimanju nove ploče „Sve laži sveta“, objavljene 2000. godine. U međuvremenu preselio se u Beč (1999), gde živi i danas radeći muziku za filmove i reklame, a 2003. realizovao je CD “Die Tonzentrale”. Poslednjih godina povremeno održava koncerte po većim gradovima Srbije i ex-YU. Već duže vreme očekuje se njegov novi album.

- Lepo je da se o nečemu što si radio pre četvrt veka i više još uvek priča i da ljudi, od kojih mnogi nisu bili rođeni u to vreme, dolaze na koncerte. Možda zato što je to bilo jako veselo i prijemčivo, osećala se ta nepatvorena životna radost koju smo kroz pesme delili sa publikom, a ta je energija zarobljena u pesmama iz tog perioda kao u nekim vremeplovkapsulama, svakako ne samo u našim melodijama. Takođe, verovatno i zato što smo bili širokih interesovanja i zahvatili puno raznoraznih tema, nismo se libili da budemo i, za ono vreme, društveno-politički nekorektni. Bilo smo radoznali mladi ljudi i pre nastanka Idola. Ja za celu našu generaciju volim da kažem da smo bili na pravom mestu u pravo vreme, dovoljno stari da svet oko sebe razumemo i svoje ideje pretočimo u te pesme, a dovoljno mladi da se ne bojimo posledica, jer se u to vreme nije previše blagonaklono gledalo na slobodu izražavanja kod mladih. Danas Maljčiki zvuče sasvim benigno, ali u ono doba ta tematika i taj humor bili su za mnoge prilično subverzivni. Da smo ih snimili par godina ranije, verovatno bi bili zabranjeni, a mi izbačeni sa univerziteta zbog sprdanja sa sistemom i tekovinama NOB-a i revolucije... – priča Vlada Divljan o uticaju Idola na yu rock scenu.


I dalje intenzivni Električni orgazam Grupu Električni orgazam su početkom 1980. godine osnovali članovi grupe Hipnotisano pile, Gile i Jovec, kao i orguljaš Ljubomir Đukić. Gile je u Hipnotisanom piletu svirao bubanj, a Jovec gitaru. U novoj grupi je trebalo da zamene uloge. Na prvom nastupu u SKC-u, Električni orgazam je bio predgrupa Hipnotisanom piletu, tj. sami sebi. Na Omladinskom festivalu u Subotici 1980. godine prave skandal rušenjem scenografije tokom nastupa. Početkom sledeće godine, na kultnoj kompilaciji „Beograd – paket aranžman” objavljene su im tri pesme: Krokodili dolaze, Zlatni papagaj, Vi.

Električni orgazam je prva grupa beogradskog novog talasa koja snima album. LP jednostavnog naziva „Električni orgazam“, objavljen 1981. za zagrebački Jugoton, distribuiran je u zemlje Evrope i dobio je odlične kritike u čuvenom britanskom časopisu NME. U novembru te godine odlaze na turneju po Poljskoj, a neki snimci sa tih koncerata objavljeni su na EP „Warszawa ‘81“ u samo dve hiljade kopija. Bilo je to prvo zvanično butlek izdanje u Jugoslaviji. Drugi album „Lišće prekriva Lisabon“ (1982) donosi promenjen zvuk benda – miks postpanka,

darka i psihodelije, dok na sledećem „Les chansons populaire” obrađuju poznate svetske izvođače (David Bowie, The Doors, T.Rex, The Rolling Stones), što je istovremeno i najava okretanja ka mejnstrim rock zvuku. LP „Kako bubanj kaže” nije ostvario očekivanja, grupa pada u personalnu krizu, menjaju se članovi… Albumom „Distorzija” realizovali su pravi veliki povratak na scenu. Jednostavnim i nadahnutim rock’n’roll pesmama nanizali su seriju hitova: Debela devojka, Ja sam težak kao konj, Ne postojim, Vudu bluz, Kapetan Esid… Po mnogim mišljenjima ovo je njihovo najbolje ostvarenje. LP „Letim, sanjam, dišem“ objavljen 1988. godine, donosi im najveći hit u karijeri – numeru Igra rock’n’roll cela Jugoslavija. Pesma je bila veliki hit i na sportskim terenima – navijačka himna. Posle promocije ovog izdanja, bend prestaje sa radom. Gile u međuvremenu radi na solo projektima.

Na scenu se vraćaju 1992.godine, pločom „Sex, droga, nasilje i strah”. Na jednoj strani je pet novih pesama a na drugoj stare stvari u novim aranžmanima, snimljene na koncertu u Novom Sadu. Dupli album „Zašto da ne!“ objavili su krajem 1994. godine i on

nudi stilsku kombinaciju ploča „Lišće prekriva Lisabon“ i „Distorzija”, ali sa ukusom devedesetih godina. Sledeći CD „A um bum“ snimljen je pet godina kasnije, a „Harmonajzer“ 2002. godine. Septembra 2004. godine Ljuba Đukić se vratio u grupu. Električni Orgazam će ove godine obeležiti tri decenije rada objavljivanjem novog albuma „To što vidiš to i jeste“.

- Mislim da će biti bitno drugačiji od svih albuma Orgazma do sada. Pomešale su se prva faza benda, u kojoj su Ljubine klavijature bile dominantne i ovoga što je došlo posle „Distorzije“, kad je Banana bio glavni. Njih dvojica su napravili novi spoj i kvalitet koji bend do sada nije imao rekao je Srđan Gile Gojković.

najuticajniji album svih vremena

Daleke 1981. godine objavljena je kultna ploča „BEOGRAD - Paket aranžman“ koja je promovisala novu, autentičnu estetiku i pogled na svet koji su grupe Idoli, Šarlo akrobata i Električni orgazam unele u našu kulturu. Istorija stvaranja ovog najvažnijeg kompilacijskog albuma yu rocka može se slobodno smestiti još na kraj šezdesetih u Beograd kada je postojala velika rock scena koja je za svega par sezona nestala i iza sebe nije ostavila nikakav zvučni zapis. Tada je gotovo svaka ulica imala svoj VIS koji je vikendom svirao na igrankama u raznim omladinskim domovima. Glavna boljka svih bendova je bila težnja za čistom zabavom u kojoj je osnovni prestiž predstavljalo što vernije skidanje i sviranje hita no.1 sa talasa radio Luxemburga: razne trivijalne šansone koje su čuli zajedno sa Stonesima, Beatlesima, The Doorsima. Kada su se počele pojavljivati strane ploče na domaćem tržištu, VIS-ovi su naglo nestali jer obrade stranih kompozicija više nisu bile potrebne. Počeli su da se javljaju prvi autori koji su pravili vlastite kompozicije po uzoru na stranu ponudu. Tako je tokom sedamdesetih Beograd imao svega nekoliko sastava - Korni grupu, S vremena na vreme ili Yu grupu kao najintresantnije predstavnike rocka. No, zamiranjem VIS-ova, nestale su i prostorije u kojima bi se mogli održavati koncerti, tako da Beograd sedamdesetih nije mogao da ponudi više od petnaestak koncerata godišnje. A ako ih je i bilo više, mahom su to bili nastupi velikih zvezda poput Bijelog dugmeta, Čolića i raznih popularnih estradnih zvezda. Zbog toga praktično nije postojala čvrsta rock scena u Beogradu kakvu je, na primer, imalo Sarajevo ili Zagreb tih godina. Prvi pravi i komercijalni rock proboj iz Beograda napravila je Riblja čorba koja se pojavila 1978., a godinu dana kasnije i Generacija 5. Prvo odgovarajuće mesto u Beogradu koje je širom otvorilo vrata rocku bio je Studentski kulturni centar koji je krajem sedamdesetih u svoj program uvrstio omogućavanje proba svim mladim bandovima, te održavanje njihovih koncerata koji su, naravno bili besplatni. Tako se stvorila idealna prilika svima koji su želeli da sviraju. I upravo na tom mestu, u takvoj klimi rođena su tri

sastava koja su napravila najlegendarniju kompilaciju yu rocka i jedan od sasvim sigurno najuticajnijih albuma svih vremena kojim je započeo neverovatan kreativni i komercijalni uspon yu rocka i Novi talas: Šarlo akrobata, Električni orgazam i Idoli. Ideja o ploči „Paket aranžman“ rodila se u vreme održavanja festivala u Subotici. U različitim interpretacijama, nije do kraja jasno kome je palo na pamet da bi nove beogradske grupe trebalo predstaviti zajedničkom pločom – dogodilo se to negde na potezu između studija Enca Lesića, gde su svi beogradski izvođači pravili prve snimke i Jugotonovog urednika Siniše Škarice. Uglavnom se drži da je sama ideja njihovog objedinjavanja na zajedničkoj ploči pala na pamet Škarici, koji je u jesen 1980. bio u Beogradu da bi pratio snimanje novog albuma Bijelog dugmeta. Na jednoj pauzi, svratio je do studija u komšiluku, do prijatelja Lesića i legenda kaže da je još u prvom susretu s demo snimcima, Škarica predložio da se materijal objedini u „Paket aranžman“. Jedno je sasvim sigurno: ideja o zajedničkoj ploči nije potekla ni od jednog izvođača, jer nikome se ona nije ni malo dopala. Radikalnom Šarlu zaista nije bilo jasno šta bi oni na istoj ploči sa mekanim Idolima, i obrnuto. Međutim, iako nevoljno, svi su prihvatili kompromis, svesni da nisu u poziciji da postavljaju uslove. Bilo je – uzmi ili ostavi! „Paket aranžman” je kroz ova tri benda koji su radili tri potpuno različite stvari spojio kvalitet na jedno mesto, upravo ono što je svim beogradskim grupama nedostajalo kroz proteklih petnaestak godina. Doneo je sofisticiran izraz, novu i svežu krv, te smer u kojem će krenuti svi nakon njih. Album je razgrabljen u svega nekoliko meseci, a cela scena je doživela neverovatan komercijalni procvat. Klubovi su bili krcati, koncerti fantastični, ploče su se prodavale u stotinama hiljada primeraka i u svega 2-3 godine rodilo se mnoštvo novih imena koja su trajno zapečatila istoriju jedne zaista kvalitetne rock generacije.


Josipa Lisac samo svoja

Skoro sve je ljubav i muzika Josipa Lisac, rođena 1950. u Zagrebu, već je u desetoj godini, kao dete izuzetnog muzičkog talenta, postala članica hora RTV Zagreb. Iako je odgajana na Monteverdiju, Bahu i Betovenu, Josipa vrlo brzo pokazuje svoje zanimanje za rock muziku, i 1967. postaje lead-vokal popularne grupe „O’Hara“, a zatim VIS „Zlatni akordi“. Već prvo pojavljivanje u javnosti, izaziva pravu senzaciju kod široke publike: u njenom pevanju sublimira se sve ono najbolje iz najrazličitijih muzičkih žanrova, a prvi festivalski nastup 1968. godine, na najvećem festivalu zabavne muzike u ono vreme – Opatijskom festivalu, najavljuje dolazak izuzetne vokalne jedinstvenosti na ondašnju jugoslovensku muzičku scenu.

Poznanstvo, prijateljstvo i ljubav s popularnim rock’n’roll pevačem i kompozitorom, Karlom Metikošem (Matt Collins), potpuno zaokružuje njen muzički i životni put. Metikoševo iskustvo i snažna autorska ličnost, uobličava Josipu Lisac kao umetnicu i ženu. Njihov prvi zajednički album iz 1973. godine, „Dnevnik jedne ljubavi“, ostaje do današnjeg dana jedan od najboljih konceptualnih rock ostvarenja, antologijom jugoslovenske diskografije. Josipa realizuje trinaest albuma sa autorskim i producentskim pečatom Karla Metikoša - smenjuju se hitovi: O jednoj mladosti, Magla, Hir, hir, hir, Danas sam luda, Dok razmišljam o nama, Na, na, na, na, Ja bolujem...

Život posle smrti

Živi po svom

Iznenadna smrt Karla Metikoša 1991. godine, kao i turbulentan početak devedesetih, bitno menjaju kontekst njenog rada. Kroz godine koje slede priređuje niz koncerata posvećenih Karlu, čija se tradicija nastavila do danas. Prvi takav koncert, naslovljen „Ritam kiše“, po hitu Matta Collinsa (Karla Metikoša) iz 1963. godine, održan je na prvu godišnjicu njegove smrti. Ovaj projekat svojevrsnog Karlofesta, uključio je tačno pedeset umetnika, što je bio presedan na dotadašnjoj hrvatskoj muzičkoj sceni. Zvučni zapis sa ovog koncerta, objavljen je 1994. godine na albumu „Ritam kiše“, a godinu dana kasnije osvaja Porina za najbolji kompilacijski album izvan klasične muzike. Ali, već sledeći Porin, koji se našao u Josipinim rukama 1996. godine, za album „Koncert u čast Karla Metikoša“, „slamao je zrake“ obojene klasičnom muzikom. Naime, njena prva saradnja sa maestrom Igorom Kuljerićem, Simfonijskim orkestrom i horom HRT-a, u decembru 1994.godine, iznedrila je sasvim nove orkestracije i udahnula novi život Janinom ludilu, Magli ili Hazarderu. Njihova saradnja se nastavlja 1997. godine, kada zajedno rade na koncertnoj obradi rock-opere „Gubec beg“. Ovaj projekat, realiziovan kao svojevrsni spoj muzičkog i glumačkog - na pozornicu „Lisinskog“ doveo je i Dadu Topića, Massima Savića, Tonija Cetinskog, Anju ŠovagovićDespot, Dragana Despota i Filipa Šovagovića.

Uz svu jedinstvenost njenog glasa, uz predanost muzici koja je njena strast i njen život, Josipa svoju snažnu umetničku individualnost izgrađuje i kroz vizuelnu prepoznatljivost. Njene frizure, modne kreacije u kojima se pojavljuje, zatim make up koji ih prati, po pravilu izazivaju pažnju. Nepopravljivi idealista i sanjar, a istovremeno hrabri vizionar i pokretač, originalna i svoja, Josipa Lisac je unikatna pojava muzičke i javne scene ovih prostora. Sposobna da, kroz provociranje i izazivanje, kako publike tako i sebe, stvara ili potstiče na stvaranje, iskusni, formirani umetnik, sa jasno postavljenim standardom. A njen standard je neosporni kvalitet. Ostavši kroz sve proteklo vreme buntovnik, koji već svojom pojavom prkosi stereotipu i uniformiranosti okolnog sveta, a pritom brižno i predano radeći na onom svom, unutrašnjem svetu, Josipa je i dalje zanimljiva i intrigantna, naročito mladima, s kojima, u energičnosti, kreativnosti, buntovništvu i igri stvaranja, pronalazi dosta zajedničkog. Iako je u svojim muzičkim saradnjama uvek videla priliku za vlastito nadopunjavanje, istovremeno je neretko želela da pomogne u sazrevanju mladim i nadarenim muzičarima. Poslednji primer takve saradnje je obrada pesme O jednoj mladosti, od strane mlade grupe Flyer, u kojoj se Josipa pojavljuje kao gošća. Na tom je tragu bilo i Josipino pojavljivanje u šou programu prilikom izbora hrvatske pesme za dečju Evroviziju 2006, koje ne samo da je osvedočilo poštovanje najmlađih prema njenoj muzici, nego se istovremeno pokazalo kao idealna prilika da Josipa po ko zna koji put da oduška detetu u sebi, otpevavši pritom refrene nekih svojih i njihovih pesama. Poslednji studijski album „Živim po svom” objavila je 2009. godine.

Mogu li ja to? Kroz svoje brojne saradnje tokom godina, prihvatajući nove izazove, ponekad zaintrigirana mišlju „mogu li ja to?“, često dolazi u dodir s različitim muzičkim idiomima. I danas se pamte njena izvođenja sevdalinki Omer beže i Niz polje idu, babo, sejmeni. Osamdesetih, sarađuje sa Bajagom na pesmi Mislim 300 na sat, a devedesetih, kroz saradnju s Dinom Dvornikom, dotiče funky (Rušila sam mostove od sna). U saradnji s grupom Boa 1995. rađa se hit Kao mir, a sa Cubismom, u obradi pesme Na, na, na, na, „igra“ u ritmu salse. Jedan od, sigurno ne do kraja, otkrivenih svetova, za Josipu je bilo pozorište. Od 1994. godini upoznaje ga bolje, kroz vrlo predstave „Suzna Maria Sirakuška“, „Schizophrenia“ , a potom i „Pijana noć 1918.“ Ulysses teatra na Brionima. Dobre kritike glumačkih i rediteljskog ostvarenja potvrđuju rasprodate dvorane prilikom gostovanja „Pijane noći“ na BITEF-u krajem septembra 2007. kao i nagrada beogradske publike.

- Svaki

koncert pruža mi novu vrstu uzbuđenja i pred nastup imam osećaj kao da ničega nije bilo pre toga. Uvek se iznova predajem publici i u svaki nastup unosim novu energiju. Lako se menjam na sceni, čak i kada godinama imam isti repertoar, jer umem da maštam i sanjarim pre i za vreme svakog koncerta. Sačuvala sam dete u sebi i ostala neposredna, iskrena i zaigrana – priča Jospia.


Prema istraživanju Instituta za psihologiju, najslušanije vrste muzike među mladima su pop i folk (62% mladih navodi da sluša tu vrstu muzike), tehno (58%), rok (52%) i R’nB (31%).

Postoje faktički četiri generacije rokenrola u Srbiji, ali tri autentične: šezdesete sa originalnom kaver generacijom, kasne sedamdesete sa novim talasom, potom kasne osamdesete sa alternativnim rok zvukom, a odskora smo svedoci dolaska nove ekipe gitarskih bendova odrasle uz internet koju opet okupljaju približno slična estetika i etika. Oko pretencioznog naziva edicije „Nova srpska scena“ već dugo se raspredaju priče i vode interne ili otvorene polemike. Prvenstveno zbog toga što većini nije jasno šta bi ta formulacija mogla značiti: da godinama pomenuta scena nije postojala, ili jeste, ali smo je svi ignorisali ne želeći da je podržimo?! Da li se desila „eksplozija“ širih razmera ili su stvoreni uslovi za pokretanje „talasa“, pa je akumulirana vanserijska energija jednostavno reflektovana kroz ovaj serijal, koji je (i da li je) morao imati ime? Ispostavilo se, da nije bilo B92, Blica i Popboksa teško da bi iko iz domaćeg rokenrol miljea ikada shvatio ŠTA se (u stvari) u Srbiji dešava... Tako su mladi bendovi u Srbiji, za razliku od vršnjaka u Hrvatskoj koji se promovišu isključivo preko Interneta, dobili priliku da imaju i svoju „ličnu kartu“ - hard kopiju svojih pesama zahvaljujući producentskoj kući „Digimedia“ i izdavačkoj kući „Odličan hrčak“. Ovaj poduhvat je dokaz da se iako pod naletom turbo – folka i turbulentnom vremenu, u kom se rađala i odrastala, generacija mladih muzičara ipak okrenula jednom sasvim drugom, alternativnom muzičkom pravcu. Nade, izgleda, ima! - Ti mladi bendovi su žrtve medijske demokratizacije. Gde su specijalizovani muzički časopisi, gde je specijalizovani televizijski i radijski program? Trebalo bi da taj segment bude uslov za dobijanje ferekvencija. Pa zamislite, danas jedino da se neki mladi bend pojavi u „Velikom bratu“ ili „Farmi“, da pravi budalu od sebe i tako da dobije medijski prostor. Šezdesetih i sedamdesetih godina smo se borili za parče medijske slobode i smatram da medijima fale autoriteti koji će štititi mlade bendove koji bi trebalo da se afirmišu – kaže Petar Popović, poznati muzički kritičar. - Dobri bendovi, međutim, nemaju perspektivu, jer više ne postoje ozbiljne rok novine, scena se preselila na radio i internet, a bendova nema na najjačem mediju, televiziji – kaže Petar Janjatović. U uvek aktuelnoj borbi za rock i njemu srodne pravce, na ovogodišnjem ŠLF-u se možete upoznati sa radom mladih bendova iz Šapca, Srbije i BiH.

„ SVI NA POD!“ je trenutno jedinstven projekat u Srbiji. Ignorišući definiciju „benda” i neminovno određivanje pravca, te identifikovanje sa istim, grupa ljudi se okupila oko jedne ideje i jedne namere - stvaranje dobre muzike. Muzika bez pravila - ili sa pravilima, kako god da im se dopadne i kuda god da ih odvede. To je zanimljiv mladi sastav koji nije zarobljen u jednom žanru niti broju članova benda, postao je popularan za kratko vreme i za mnoge predstavlja osveženje na sceni pa su samim time i njihovi nastupi odlično posećeni.

„ ZEMLJA GRUVA !“ je beogradski bend nastao 2007. godine spontanim okupljanjem muzičara oko Studija „Gruvlend!“ na Vračaru. Odlikuje ga veoma pozitivan duh, jaka ambicija, kao i novi pristup muzičkom poslu, jer se vremenom oko benda okupila ekipa talentovanih mladih ljudi koja pokriva sve aspekte šoubiznisa i zna da se prilagodi publici i napravi dobru atmosferu, kako u malim klubovima tako i na velikim festivalima, kao što su Exit, Beovizija i Nisomnija. Muzika AUTOPARKA , benda osnovnog 2000. godine, mogla bi da se opiše kao spoj gitarske buke i pop melodije, otrovan uticajima američkih i engleskih bendova sa kraja osamdesetih i početka devedesetih godina prošlog veka. Ali, sami članovi grupe smatraju da muzika najviše zavisi od njihovog unutrašnjeg stanja, te da su granice u muzici i bilo kakve žanrovske definicije jako dosadne.

SIEMPRE PELIGROSO je nastao 2004. godine u Šapcu i funkcioniše u četvoročlanom sastavu Đole-vokal, Sima-gitara, Gera-bass, Firca-bubanj. Rad benda se zasniva na autorskim pesmama alternativnog rock metal zvuka pod uticajem bendova Tool, Alice in Chains, Black Sabbath, Deftones, Faith No More, itd. Krajem maja 2009. snimili su materijal za debi album koji je trenutno u fazi miksanja. Šabački bend PSYBOX nastao je krajem 2006. godine, sa namerom da izvodi samo obrade od NOFX, Suicidal Tendencies i Misfits. U leto 2007. u bend dolazi Milan Katanić, gitarista legendarnog sastava Ništa ali logopedi, i tada Psybox počinje da se bavi autorskim radom. Od tada, bend je imao puno svirki širom Srbije, a 2010. je konačno ušao u studio sa spremnim materijalom. Album sa dvanaest numera je uspešno završen i planira se promocija u avgustu ove godine. Psybox se bavi temama koje

su socijalne prirode, problemima sa kojima se čovek susrece svakodnevno …

ELEVEN su krajem 2008. formirali iskusni mu-

zičari sa šabačke rock scene – Peđa Daničić (vokal, gitara), Milan Firca Arnautović (bubanj), Miloš Cvetuljac (gitara) i Milan Stanković (bas). Muzika koju izvode najbliža je alternativnom rocku, mada njihove pesme odražavaju i mnoge druge uticaje. Eleven je krajem 2009. godine objavio prvi album “A Moment of Silence”, a bend je koncertno vrlo aktivan. Svirali su u Šapcu, Beogradu, Novom Sadu, Zagrebu, Rijeci… pobedili su na Vojvodina Open Festu u Kuli i učestvovali na EXIT-u ove godine.

SICKSOUL ,

kao pobednik proslogodišnjeg ŠLFdemo-a, nastupa na ŠLF-u 11. avgusta, a ovog puta pojačan Komandosima: bendom (Sima – gitara, Dino - bas gitara, Vule – bubnjevi) i bratom Delirikom garantuje dobar provod uz hip-hop i crossover, pevljivo repovanje i zanimljjive tekstove.

Bend DUBIOZA KOLEKTIV osnovan je 2003. godine od muzičara iz Zenice i Sarajeva. Sarađuju sa različitim muzičarima iz sveta, a tek 2008. godine izdaju album na maternjem jeziku „Firma ilegal“ koji se pojavljuje i na ex-YU tržištima. Novi album „5 do 12“ predstavlja logičan nastavak prethodnog albuma. Ovo je još jedno kratko i jasno delo sa devet pesama koje udaraju direktno u glavu. Korumpirani vlastodršci koji se brinu samo za svoje interese, birokratija, recesija, razorni nacionalizam i stanovništvo na rubu siromaštva, inspirisali su bend da napravi još jedan manifest otpora takvoj situaciji.

U nadi da će imati dovoljno snage i potencijala da krenu stopama starijih generacija muzičara na ovom Festivalu, da budu svoji, imaju poruku i(li) pokrenu nove talase, podršku možete pružiti i najmlađim demo bendovima iz Šapca i okolnih gradova, koji će svoje umeće predstaviti 13. avgusta u okviru ŠLFdemoa.


Prema nezvaničnim procenama, na gradskim ulicama živi oko 500 napuštenih pasa, nekih tek pristiglih na ulice, tek rođenih na ulici i onih „srećnih“ koji su se vezali za neku teritoriju i ljude koji ih hrane, maze ili neguju: Crni, Bela, Cujka, Mukica – dobili su i imena. Nijedan od ovih pasa nije sam izabrao da živi na ulici, radi se o neodgovornosti i nebrizi vlasnika. Takav pas mora sam da se snađe u potrazi za hranom i skloništem i ulice postaju njihova teritorija koju će čuvati i održavati. Ipak, ono što je takvom psu najpotrebnije jeste ljudska pažnja za kojom žude, bilo da pokušavaju da pronađu bivšeg vlasnika ili da pridobiju novog. Ipak je veza između čoveka i psa stara 12 000 godina!

Nisam lutalica, ja sam napušten

Radnici Službe ZOO higijene Javnog komunalnog preduzeća „Stari grad”, hvataju napuštene pse dva puta mesečno. Kapacitet prihvatilišta je 25 kaveza i tu se smeštaju psi koji se, posle obavljenog veterinarskog nadzora i pregleda, sterilišu, čiste od glista i vakcinišu. Nakon sterilizacije i oporavka, sa ušnom markicom, vraćaju se na ulicu, od nedavno na mesta gde su uhvaćeni, jer je i to jedan od načina da se njihov broj smanji. Eutanazija se vrši kada veterinar proceni da je životinja bolesna, agresivna ili stara. Dakle, psi označeni plavim i žutim markicama koje možemo da sretnemo na ulici nisu agresivni. Veterinari kažu da pas nikada ne napada čoveka kao plen, već u samoodbrani, odbrani teritorije ili vlasnika. Na trajnom rešenju problema napuštenih pasa radi Gradska uprava grada Šapca, starajući se da obezbedi i prostor za zimsku sterilizaciju i smeštaj pasa, zarad smanjenja njihovog broja, ali i trajni smeštaj.

Misli o zdravlju – misli ekološki! Šabac je u maju tekuće godine postao vlasnik takozvanih „ekoloških ostrva“. Reč je o mestima na koja su postavljeni kontejneri za razvrstavanje otpadnog materijala. Ovakvo odvajanje smeća ima za cilj olakšavanje i pospešivanje reciklažnih procesa. Na 15 lokacija u gradu postavljena su po četri kontejnera, i to za komunalni otpad, PET ambalažu, limenke i papir, a još jedno ekološko ostrvo biće postavljeno i na Starom gradu za vreme trajanja ŠLF-a. - Ekološka ostrva su postavljena ‘istačkano’ po celom gradu, tamo gde je najveći broj stanovnika. Svesni smo da je i 15 mesta malo za grad veličine Šapca i za sada nam je bitno da prikupimo informacije da li je možda potrebno više kontejnera za neku od četiri vrste otpada i koliko. Ovo su samo jedan od koraka koje JKP „Stari grad” čini za čistiji grad, zdraviju životnu sredinu i poboljšanje kvaliteta života u Šapcu – kaže Zoran Marković, direktor JKP „Stari grad“. Iako je važnost postojanja ekološke obazrivosti više usmeno propagirana, nego primenjivana, polako postaje imperativ! Sitnim svakodnevnim delima, možemo mnogo učiniti za svoj grad i njegovu budućnost. Da bismo probudili svoju zaspalu ekološku svest, ne moramo se mi menjati iz korena- dovoljno je izmeniti nekoliko navika. Formiranje ekoloških ostrva za sam Šabac je pionirski korak, ali bi Šapčanima trebao biti stalan podsetnik da ekološka era uzima maha, te da se u nju moraju i lako mogu uključiti. Evo nekoliko stvari kojih bi se bilo korisno setiti, prvom sledećom prilikom, kad bacanje smeća dođe na red: • Reciklaža predstavlja izdvajanje materijala iz otpada i izvesnim prerađivačkim procesima omogućava njegovo ponovno korišćenje. Izgovor „Pa šteta da se baci”, u ovom pogledu mogla bi s pravom biti zamenjena porukom: „Pa šteta ne iskoristi”. A reciklaža danas pruža mogućnost da se gotovo sve koristi iznova, u obnovljenom ili novom obliku. • Recikliranjem hartije sačuvaćemo mnoge šume, reke, jezera, a tim i mnoga živa bića čija su to staništa. Preradom jedne tone kancelarijskog papira spašavamo 17 stabala, štedimo 4.200 kW (kilovata) električne energije i 32.000 litara vode. Nije li lakše stare novine, na primer, baciti u kontejner za papir, nego na savesti nositi sve te zapanjujuće cifre?! • Aluminijum, kao i ostali metali, dobija se preradom odgovarajućih ruda. Reciklažom aluminijumskih limenke čuvamo neophodan nam vazduh, jer preradom četiri tone rude boksita u atmosferu se oslobađaju mnogi štetni gasovi: ugljen-monoksid, ugljen-dioksid i fluorovodonik... Svi koji

ovog leta budu uživali u hladnim napicima iz limenki, nije na odmet da povedu računa gde će odložiti ambalažu kad utole žeđ. Reciklažom jedne tone limenki uštedimo 20 puta više energije nego kad proizvodimo nove limenkke iz boksita i time sprečavamo otpuštanje preko 400 tona ugljen-dioksida u atmosferu koji potpomaže efekat staklene bašte. • Reciklažom plastike čuvamo sredinu u kojoj živimo, jer se PET ambalaža u zemlji ne raspada, te se trajno zadržava i zagađuje je. Njeno uništenje moguće je jedino procesom spaljivanja, ali to za sobom povlači neizbežno zagađivanje vazduha, čime se otvara nov ciklični poredak negativnih posledica. Reciklažom plastike možemo dobiti mnogo korisnih materijala, poput novih flaša ili odeće. Zašto bismo uništavali vazduh koji udišemo i vodu koju pijemo? Shvatimo da kakva će biti sredina u kojoj živimo zavisi od nas samih, i što se pre sa tim suočimo, više ćemo moći da učinimo. Čuveni latinski citat kaže: Mislim, dakle postojim. No, ovog puta, da bismo postojali, moramo misliti. I to ekološki!


Ono što je veliki problem, a što nismo spremni da prihvatimo, jeste činjenica da je svest o poštovanju i primeni Zakona o dobrobiti životinja na niskom nivou, zato da se podsetimo: • Zabranjeno je zanemarivati životinju lišavanjem osnovnih životnih potreba, kao što su: hrana i voda, udoban prostor za smeštaj, odnosno sklonište, prostor za odmor i obavljanje fizioloških potreba, veterinarska nega, kao i ambijentalne prilike koje odgovaraju vrsti, rasi, polu i starosti – bilo da su to psi koji imaju vlasnike ili napušteni psi! • Zabranjeno je prodavati ili poklanjati kućne ljubimce licima mlađim od 18 godina bez dozvole roditelja ili staratelja – dete nije samo sposobno da se stara o psu, iako mu može biti savršen prijatelj i drug u igri! • Zabranjeno je seći i skraćivati rep, seći ušne školjke – bez obzira koliko neko smatrao da je to ulepšavanje psa!

Šta svi moramo da znamo!

• Životinja se može lišiti života na human način, ako: je povređena, neizlečivo bolesna, telesno deformisana ili na drugi način patološki onesposobljena tako da oporavak nije moguć, a život za nju predstavlja bol, patnju, strah i stres – to ne može biti hir vlasnika ili osveta! Vlasnik, odnosno držalac životinje, odgovoran je za život, zdravlje i dobrobit životinje i mora da preduzima sve neophodne mere kako bi obezbedio da se životinji ne nanosi nepotreban bol, patnja, strah i stres, odnosno povreda i dužan je da spreči rađanje neželjenih kućnih ljubimaca, i to onemogućavanjem kontakta mužjaka i ženke i primenom kontracepcije, kastracije i sterilizacijom ženke.

Šef i Grunf - štenci iz kontejnera Naša sugrađanka Nataša Janković u kontejneru je pronašla pet tek rođenih štenaca, spakovanih u kesu zajedno sa smećem. Štenci su bili u jako lošem stanju, tako da je i pored pažljive nege i pomoći veterinara, preživelo samo dvoje. Oni su im pružili privremeni dom i staranje u nadi da će za njih naći prave vlasnike!

Čovekov najbolji prijatelj

„Hraniteljstvo“ za pse

Društvo „Prijatelji životinja grada Šapca“, Veterinarska ambulanta „Sirius“ i Kancelarija za mlade pokrenula je akciju „Usvoji me!“ sa nadom da će spajanjem usrećiti i napuštene pse i nove vlasnike. Zašto da imate psa? Za psa kažemo da je čovekov najbolji prijatelj. Njegova lojalnost, inteligencija, odanost i ljubav čine ljude srećnim. Nedavne studije su pokazale da su ljudi koji imaju kućne ljubimce obično zdraviji i srećniji od onih koji ih nemaju.

Jedan od problema koji se intenzivira tokom letnjih meseci, jeste i veliki broj napuštenih i odbačenih štenaca, za čije odgajanje u šabačkom prihvatilištu za pse nema uslova. Zbog toga je Društvo prijatelja životinja grada Šapca iniciralo akciju pronalaženja privremenih “hranitelja”, odnosno ljudi koji imaju mogućnosti da pruže privremeni smeštaj, do pronalaženja trajnog. Prva koja je na ovaj način pružila pomoć je Šapčanka Dušanka Gavrić. U njenom dvorištu, u mirnom kraju grada, u slozi žive Čupka, jedanaestogodišnja mešanka i jednogodišnji mačak Mustafa, a od nedavno, društvo im prave i tri šteneta, čija je majka uhvaćena na ulici i sterilisana. Dušanka je štence prihvatila, jer, kako kaže, osim ljubavi prema životinjama, oseća potrebu da pomogne koliko može.

Zašto je pas idealan kućni ljubimac? • Redovna šetnja psa poboljšava kondiciju vlasnika. • Šetnja povećava socijalnu interakciju - mnogi ljudi su tako stekli prijatelje, među vlasnicima drugih pasa. • Šetnja pomaže da zaboravite na stres i napor iz svakodnevnog života, pružajući Vam vreme da pobegnete od svega i provedete vreme sa svojim najvernijim prijateljem. Psi nas ispunjavaju toplinom zbog svoje bezuslovne ljubavi. • Vlasnici pasa imaju jači imuni sistem, koji im pomaže da lakše pobede bolest. • Deca koja imaju kućne ljubimce manje izostaju iz škole zbog bolesti, lakše se socijalizuju i odgovornija su. • Vlasnici kućnih ljubimaca imaju niži krvni pritisak u poređenju sa ljudima koji ne poseduju kućne ljubimce. • Ljudi koji imaju kućne ljubimce brže se oporavljaju od bolesti i imaju višu stopu preživljavanja nakon srčanog udara. Pored svega ovoga, ne bi trebalo zaboraviti da su psi i jako zabavni. Mogu da Vas nasmeju, pogotovo kad ste imali grozan dan, a tu su i za ohrabrujući zagrljaj, ukoliko Vam je potreban. Ništa ne može da Vas razveseli kao kad Vam Vaš pas prepusti da ga vodite u prvu jutarnju šetnju, uzbuđeno mašući repom i gledajući Vas očima punim uzbuđenja.

- Obradovala sam se kada sam saznala da postoji mogućnost pružanja privremenog hraniteljstva i odmah sam se prijavila. Znate, ja sam penzionerka i ne preostaje mi novca da uplatim nekom udruženju, ali u dvorištu imam uslove da pružim privremeni dom ovim preslatkim kučićima. Ako nemam novca, bar imam ljubavi i prostora, i nije mi teško da za njima počistim, dam sirup protiv glista, nahranim ih i pomazim - kaže ova plemenita žena. - Sve troškove za hranu, veterinarsku negu i lekove, pokriva Društvo „Prijatelji životinja grada Šapca“, a kada malo porastu, za ove mališane, obezbeđena je i besplatna sterilizacija - kaže Milka Radovanović iz Društva. Ona dodaje da je od izuzetnog značaja pionirski poduhvat Dušanke Gavrić, jer je to odličan primer humanosti koju bi mnogi mogli da slede i apeluje na sve ljude dobre volje koji imaju uslova da ponude privremen smeštaj spašenim psima da se uključe u akciju.


ulaz je besplatan

Za potrebe svih koji žele da čuju što više dobrih koncerata na ŠLF-u i da povoljno provedu više dana u Šapcu, u kompleksu Stari grad gde se nalazi i Tvrđava i gradska plaža organizovan je kamp.

Pozorištance Stari grad 9.

avgust PONEDEL JAK

Ekošok

10.

avgust utorak

Mišica Mica

11.

avgust

12.

avgust

sreda

četvrtak

Začarano kraljevstvo

Piratska Akademija

svakim danom trajanja Festivala od 18:00

13.

avgust petak

Cvrčak i mrav

Sabac summer festival  

slfs dsds sda asd asdsda sd

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you