Page 1

Fejrin Preston

OBEĆANJE


by voki

Jutro je počelo da sviće i soba Klarise Hevilend je bila obasjana nekom sivkastom svetlošću. Ona je ustala iz kreveta i prebacila preko ramena ružičastu, satensku haljinu ukrašenu sa mnogo skupe čipke. Nije joj se dopadalo što je noć tako brzo prošla. Jer, ostajalo joj je još tako malo vremena sa njim... Džejk Deverel se promeškoljio u krevetu, rukom napipao prazno uzglavlje do svoga i tog trenutka brzo otvorio oči. - Zašto si ustala tako rano? - upitao je on Klarisu trljajući oči kao da je hteo da što pre odagna san od sebe. - Zato što nisam mogla duže da spavam - odgovorila mu je ona. - Zašto nisi i mene probudila? - Zato što danas polažeš diplomski i što ti je potreban odmor. -Govoriš kao moja majka...oh, Klarisa, izvini! Nisam tako mislio. - Znam - prošaputala je ona i lako se namrštila Džejk je skočio iz kreveta, pritrčao joj i strasno je zagrlio. - Draga, veoma dobro znaš da si ti za mene osoba bez godina šaputao joj je on na uho. - Za tebe - rekla je ona i gorko se osmehnula. - Ti si divan, ali i pored toga ja imam trideset i četiri godine a ti dvadeset i dve. - Zašto sada o tome? - upitao ju je on. - Zar nismo zajedno od prvog dana kad sam došao ovamo da studiram? - Jesmo - potvrdila je Klarisa. - Sećam se da si se zaustavio pred izlogom moje radnje i zagledao se u njega kao radoznali dečačić. Klarisa je uzdahnula i pomilovala Džejka po kosi. Toga dana se u njoj nešto pokrenulo, nešto što nikada nije osetila dok je bila u braku sa, tada, već pokojnim mužem. - Hej, sećaš li se? - upitao ju je Džejk veselo i poljubio je U mesto na kojem su se razdvajale njene, još uvek, lepe i čvrste grudi. -Hteo sam da kupim šešir majci. U izlogu je bilo nekoliko lepih... -I, ti si ušao u radnju i sve ih kupio - Klarisa je završila njegovu misao.

2


by voki

- Za mene je onda počeo novi život — rekao je Džejk. - Kako si mi samo pomogla! Od oca mi je ostalo samo čuveno ime i imanje, njegov omiljeni „Svonsi". Nikada nije voleo ni mene i majku. A, ipak se nadao da ću baš ja učiniti sve da se dobra tradicija porodice nastavi. - Da li voliš „Svonsi"? - Klarisa je upitala Džejka. - Kažu da je to mesto božanstveno, veliko imanje, luksuzno sve... - Mrzim „Svonsi" - uzviknuo je Džejk. - Ali, ako bi ti želela da živiš sa mnom tamo... Zagrlio ju je i njih dvoje su tako ostali neko vreme u strasnom, očajničkom zagrljaju. - Ne, Džejk - rekla je Klarisa i blago ga odgurnula od sebe. - Ja ostajem ovde. Tu imam svoju radnju i stan, tu je moj život. Biću usamljena kad odeš, ali zadovoljna. - Nećeš biti usamljena - rekao je Džejk. - Možeš doći do mene kad god zaželiš, ja ću doći kod tebe kad me pozoveš... - Takve reći se uvek izgovaraju na rastanku - prekinula ga je Klarisa i stavila prste na njegove usne. - Sada nisi dobro raspoložena - rekao je Džejk. - Ovo nije definitivan rastanak, zar ne? Klarisa, hoću da ti nešto dam, poklonim, nešto što će ti mnogo značiti, nešto... reci, šta želiš? - Ništa - odgovorila je ona i nasrne jala se njegovoj detinjastoj nameri. - Baš ništa! - Ali, ti si meni toliko dala - nastavio je Džejk. - Četiri godine sam ovde i ne bih ni u čemu uspeo da ti nisi bila pored mene. Želim nešto da ti poklonim! Ako sama ne kažeš šta, ja ću sam odabrati. - Džejk, ništa neću primiti - rekla je Klarisa. - Ovo ozbiljno i kažem i mislim. - Zašto? - Zato što smo proveli četiri divne godine zajedno i što će nam sećanje na njih biti najlepši dar u životu - odgovorila mu je Klarisa. On je neko vreme ćutao dok ga je Klarisa posmatrala. Bio je mlad i lep, danas je trebalo da diplomira i uspešno završi i studije. Bio je i

3


by voki

beskrajno bogat i pred njim je stajao život. Njihova veza se danas završavala i ona nije smela ništa da učini što bi sprečilo Džejka da krene novim putem u život. - Znam! - uzviknuo je on, okrenuo se od Klarise i prišao pisaćem stolu. - Uzmi i pročitaj ovo - rekao je Džejk i pružio Klarisi ono što je napisano. - Želim da zadržiš to parče papira jer je ono zavet moje ljubavi prema tebi. Hoću da znaš da sam te voleo. Ako ti ikada nešto zatreba, tebi ili... ko zna! Klarisa je prišla prozoru da bi bolje videla i počela polako da čita jednom, dva puta... Ja, Džejkob Deverel, obećavam da ću bezuslovno učiniti sve što donosilac ovog pisma bude tražio od mene. Ovo se odnosi i na moje naslednike. Imaju istu obavezu koju moraju poštovati dok je imena i porodice Deverel." Džejkob Konal Deverel, svojeručno Kembridž, 1922

4


by voki

II

Džejkob Konal Deverel je pročitao ono što je držao u ruci, polako podigao pogled i zadržao ga na mladoj ženi koja je sedela preko puta njega u ogromnoj, kožnoj fotelji. - Hoćeš li da kažeš da je ovo napisao i ostavio moj deda tvojoj baba tetki, Klarisi Heviled? U tom slučaju sam ja dužna da ti ispunim svaku želju, zar ne? Šeron Graham se malo nagnula napred kao da je htela bolje da vidi svoga sagovornika. - Da odgovorila je ona mirno. - Šališ se -prašaputao je Konal Deverel i odmahnuo glavom kao da želi nešto loše da odagna od sebe. - Ako je moj deda ovo napisao... - On jeste to napisao - prekinula ga je Šeron. - Svi iz porodice Deverel imaju da ispune ono što se traži od njih - nastavila je ona. Tu lepo piše: „donosiocu ovog pisma". Konal je uzdahnuo. Njegov deda, Džejk, je bio nešto posebno, lep pametan, sve! Mora da je i ta Klarisa bila još izuzetnija kad je on, sa dvadeset i dve godine, mogao ovako nešto da joj ostavi. - Sve je ovo glupost! - uzviknuo je Konal besno, zgužvao pismo i bacio ga u korpu za otpatke. - To je samo kopija - rekla mu je Šeron mirno. - Original se dobro čuva. - Baš me briga - uzviknuo je Konal. - Neću, valjda ja da snosim posledice zbog tuđih grešaka ili ne znam ni ja čega! Nikakvu želju neću ja tebi ispuniti! - U redu - rekla je Šeron mirno. - Samo, ne znam šta će biti sa ugledom porodice Deverel.

5


by voki

Konal je pocrveneo jer je veoma dobro znao da pred sobom nema glupu devojku. Novinari bi jedva dočekali priču od nje, a njegov stric je upravo postao senator. Ugled porodice Deverel bi se istopio kao grudva snega na suncu. Šeron Graham! Kad ju je upoznao imala je osamnaest godina. Imala je bujnu, smeđu kosu koja joj se, nekako, divlje rasipala po leđima, ramenima. Sada je pred njim sedela mlada žena čija je kosa bila složena u urednu, skoro staromodnu punđu. Bila je diskretno našminkana sa, još uvek, prelepim tenom. Imala je obučen tamnoplavi kostim sa jednostavnom belom svilenom bluzom. Pre mu je ličila na sekretaricu nego na devojku koja je došla da ga ucenjuje. - Ako već hoćeš da tražiš nešto od moje porodice - obratio se Konal Šeron - idi kod moga oca. Imam ja i rođake. - Izabrala sam baš tebe - rekla mu je Šeron - jer si ti najpogodnija ličnost za ono što želim. - Od kada imaš ovo pismo? - upitao je Džejk Šeron. - Nasledila sam ga prošle godine - odgovorila je ona. - Klarisa nikada nije imala decu jer se nije udavala posle veze sa tvojim dedom. Pismo je dala svojoj mladoj sestri, ona svojoj kćerci, mojoj majci. Od svoje majke sam ga ja, sasvim prirodno, nasledila. - Mama ti nije živa? - Nije — odgovorila je Šeron i uzdahnula. - Otac je umro nekoliko godina pre nje. - Žao mi je - rekao je Džejk i na njegovom licu se jasno videlo da napregnuto razmišlja šta će i kako će. - Tvoj deda je bio izuzetan čovek - rekla je Šeron. - Nadam se da nemaš nameru da mu povlačiš ime po sudovima? - Mora da ti je nešto hitno potrebno - rekao je Džejk i gorko se osmehnuo. Nemoćno je raširio ruke jer se sve više i više upetljavao u nešto što ni sam nije znao šta je. - Da - odgovorila je Seron kratko. - Koliko?

6


by voki

- Koliko? - ponovila je Šeron. - Šta koliko? - Koliko ti je potrebno novca? - upitao ju je Džejk hladno i profesionalno. - Ko je govorio o novcu? - upitala ga je Šeron i njemu je došlo da joj priđe, uhvati je za ramena i dobro prodrmusa. - Onda - počeo je Džejk naglašavajući svako slovo - šta hoćeš? - Hoću dete - odgovorila je Šeron mirno. Džejk je zatreptao očima kao da mu je neko upro jako svetio u lice. - Molim? - upitao je on skoro bez glasa. - Hoću dete od tebe - ponovila je Šeron hladno i bez trunke nelagodnosti. Džejk se sručio u svoju fotelju kao krpa. Gotovo da je nestao u njoj tako je, odjednom, postao sitan i nemoćan. Šeron je izvadila neke papire iz Svoje tašne i stavila ih na sto pred njega. Pomislila je da on sada ima trideset i dve godine i da je zgodniji nego pre deset godina kad su ludo bili zaljubljeni jedno u drugo. Te plave oči boje kobalta! Sve devojke su onda ludovale za njim, a on je hteo baš nju. - Evo - počela je Šeron da govori kao da je on već dao svoj pristanak. - Treba samo ovo da potpišeš. Tvoje je da mi pomogneš da dobijem dete i ništa više. O detetu ću se brinuti ja, ne tražim od tebe ni paru niti bilo kakvu moralnu obavezu. I, još nešto! Dete će, naravno, nositi moje prezime. - Da li si ti poludela? - upitao je Konal Šeron tiho jer još nije uspeo da dođe sebi. - Da bi uradio ono što tražim od tebe - nastavila je Šeron ne obaziraući se na njegovu zapanjenost i nemogućnost da se povrati od čuda - treba neko vreme da provedemo zajedno. Sledeće dve nedelje bi nam bile dovoljne. - Šeron, šta ti hoćeš? - upitao ju je Konal ponovo kao da sve prethodno nije čuo. - Hoću dete - odgovorila mu je ona mirno.

7


by voki

- Mislim da ne želim više da razgovaram sa tobom - rekao je Konal. - Potpuno se slažem sa tobom jer sam ti izložila ono što je najvažnije. Javi mi se za tričetiri dana. Ostavljam ti i ovaj ugovor koji treba da potpišeš. Tu je i moj broj telefona. Šeron je ustala, uzela svoju tašnu i uputila se prema vratima. Konal je gledao za njom i kad je već skoro bila izašla, prenuo se kao da se probudio iz ružnog sna. - Hej, čekaj! - uzviknuo je. - Šta želiš? - upitala ga je i samo se napola okrenula prema njemu. - Zašto si baš mene izabrala? - upitao ju je on očajničkim glasom. - Zato, Konale - odgovorila mu je ona mirno - što ćeš ovoga puta znati, bez dileme, da je dete tvoje.

* Šeron je polako otključala vrata svoga stana i, onoga trenutka, kad je ušla unutra, osetila je užasan umor. Noge su joj bile tako teške da se jedva dovukla do kauča i skoro stropoštala na njega. Zatvorila je oči i iz grla joj se oteo uzvik olakšanja. Deset godina je zamišljala susret sa Konalom Deverelom, deset dana joj je bilo potrebno da isplanira sve ovo što je tako brzo prošlo. Odmah ju je poznao iako je prošlo deset godina od kada su njih dvoje bili zaljubljeni mladić i devojka. Skupila se na kauču i pokrila lakim ćebetom jer je počela da drhti. Ipak, nije bila toliko jaka koliko je mislila da jeste. Susret sa Konalom ju je potpuno iscrpeo i ona se osećala kao ispražnjena vreća. Telefon je zazvonio i ona je nevoljno podigla slušalicu. Neki glas je počeo da joj govori ime i adresu nekog restorana. - Halo? - upitala je ona. - Mora da je graška... - Nije - čula je jasno i glasno i tek sada prepoznala Konalov glas.

8


by voki

- Naći ćemo se u pola osam. Razmisli! Ako ti se taj restoran dovoljno ne dopada, nazovi me kasnije i reci gde bi želela da večeramo. Mislim da zaslužujem još poneko objašnjenje, zar ne? Slušalica sa one strane žice je bila tog trenutka spuštena tako da Šeron nije mogla da kaže ni da ni ne. Ništa još nije bilo gotovo. Pred njoj je iskrsla još jedna prepreka. * Sedeli su u luksuznom restoranu na obali reke i ćutali. Šeron nije imala pojma zbog čega ju je Konal pozvao jer je ona u svojim zahtevima bilasasvim jasna. - Da li si lako našla ovaj restoran? - upitao ju je on. - Došla sam taksijem - odgovorila mu je ona. - Hoćeš li da odmah poručimo večeru? - Prvo bih popila limunadu jer sam žedna - odgovorila mu je Šeror Kad je konobar doneo njoj limunadu a njemu viski, Konal je otpio jedan dobar gutljaj, a onda se nagnuo preko stola pokušavajući da se nasmeši Šeron. - Pa, Šeron - obratio joj se. - Šta sve ovo treba da znači? - Mislim da sam bila jasna - odgovorila mu je ona. - Očekujem dalje tvoj predlog i odgovor. - Za ime sveta! - uzviknuo je Konal. - Pa, ti znaš da sam ja sterilan. - Ne znam - odgovorila mu je ona ledenim glasom. - i nikada nisam ni znala. - Kakvu igru igraš? - upitao je Konal Šeron grubim glasom. -Godine su prošle, mnogo godina. Znam da nisi zaboravila da sam kao dvanaestogodišnji dečak imao zauške i da su mi one ostavile strašan miraz: ostao sam sterilan. - Ništa nisam zaboravila - odgovorila mu je Šeron. - Pre deset godina sam bila mlada i siromašna. Tvojim roditeljima se nije do-

9


by voki

padala pomisao da im ja budem snaha i da rađam potomke Deverelovima. Zbog toga su širili priče kako im je jadan sin ostao sterilan posle bolesti. Ali, ja sam pre deset godina ostala trudna i to sa tobom. Četiri meseca smo vodili ljubav i pokazalo se da ti možeš da postaneš otac. Ti si bio otac moga deteta ne Mark Breton. - Lažeš! - prosiktao je Konal. - Došla si da mi pretiš i da me uceNjuješ. Možda si i sada sa nekim trudna pa hoćeš da mi se svetiš, da me uvučeš u neprijatnosti koje bi mogle da me staju Imena, ugleda, svega! - Govoriš gluposti - rekla mu je Šeron. -I sam znaš da ne bih došla kod tebe da sam trudna sa drugim čovekom. Jer, meni nijr potreban muž. Ja hoću da rodim tvoje dete i dokažem ti da pre deset godina nisi bio u pravu. To je stvar časti, morala, kako god hoćeš! - Pre deset godina si izgubila dete i žao mi je ako je bilo moje rekao je Konal. - Zašto sada vraćati prošlost, upetljavati se u ne što što nema smisla? - Konale, ja nisam luda i znam šta hoću - odgovorila mu je Šeron. - Nikakve rasprave i ubeđivanja ne dolaze u obzir. Za svaku ženu je normalno da želi dete, zar ne? - Ali, ti hoćeš samo moje - rekao je Konal. - Da li je to osveta? - Nemoj laskati sebi - rekla mu je Šeron i ironično se nasmešila. - Hoću samo da ti dokažem da si ti bio otac moga deteta koje sam izgubila a da se nije ni rodilo. Samo to i ništa više. Kad ostanem u drugom stanju, izgubiću se iz tvoga života kao da nikada nisam ni postojala. Konal je otpio još jedan gutljaj viskija ubeđen da mu Šeron laže. Ona traži novac, a ovo sa detetom je samo početak neke podle, ženske igre. Kad rodi dete, moći će da ga ucenjuje do mile volje. Ustao je od stola, ostavio nekoliko novčanica na njemu i mrko pogledao Šeron kao da je tim pogledom hteo da joj da do znanja da i ona treba da ustane.

10


by voki

- Idemo! - rekao je i nasmešio se iznenađenom konobaru koji se tu našao. - Promenili smo mišljenje. Doći ćemo drugi put na večeru.

III - Hoćeš li kafu? - upitala je Šeron Konala kad su ušli u njen stan i seli u dnevnu sobu. - Može - odgovorio joj je on. Šeron je izašla da skuva kafu, a Konal je počeo sa interesovanjem da razgleda stan ove mlade žene za koju je mislio da je davno, pre deset godina, izašla iz njegovog života. - Nikada ne bih pomislio da bi tvoj stan mogao da izgleda ovako! - viknuo je on da bi ga ona čula. - Šta hoćeš time da kažeš? - upitala, ga je ona iz kuhinje. - Sve je tako lepo i jednostavno, toplo - odgovorio joj je Konal. Uređeno sa mnogo ukusa. - Pa, ovaj stan je mesto koje je samo moje i u kojem nalazim i mir i zadovoljstvo, rečju, sve! Zato sam se i trudila da ga uredim najbolje što sam mogla. Kad se Šeron vratila sa kafom, Konal se zagledao u nju, a onda se nasmešio. - Šta si uradila sa kosom? - upitao ju je. - Koliko se ja sećam, bila ti je kovrdžava. - Oh, ništa! - odgovorila je Šeron. - Samo je drugačije sušim da se ispravi. Znaš, na poslu me niko ne bi smatrao ozbiljnom ženom kad bih se pojavila kovrdžava kao tinejdžerka. - Pre svega - rekao je Konal - lepo ti je stajala onakva frizura. A, što se mene tiče, nikada ne gledam kakvu žena ima frizuru kad je primam na posao.

11


by voki

- Ako je tako, onda su one, koje rade kod tebe, srećne - rekla je Šeron. Opet je izašla za trenutak da donese šlag za kafu i Konal se još jednom osvrnuo po njenoj sobi. Impresionirale su ga sitnice kojih je bilo svugde i koje su, verovatno, mnogo značile ovoj lepoj ženi. I, pred oči mu je izašla slika njihovog poznanstva pre deset godina. Imao je dvadeset i dve godine i upravo je bio završio studije. Ušao je u jednu prodavnicu da kupi sebi pulover i izašao iz nje bez pulovera ali sa zakazanim sastankom. Kako je bila samo lepa i čedna osamnaestogodišnja prodavačica! Taj prelepi ten, nemirna kovrdžava kosa, tamne oči kao žeravice! Bila je to ljubav na prvi pogled i njih dvoje su veoma brzo postali intimni. Drugačije nije moglo jer je seksualna privlačnost sa obe strane bila ogromna. Onda je u igru ušao njegov drug Mark Breton. Punio mu je uši svakojakim pričama o Šeron, ali on, Konal, se samo smejao na sve to. Pa, on i Šeron se skoro nisu razdvajali, nekada su čitave vikende provodili u krevetu. Vodili su ljubav, odmarali se i opet sve iznova. I, onda je Šeron jednoga dana došla i rekla mu jednostavno da je trudna. Bio je zapanjen i zatečen, a onda se brzo osvestio. Setio se da su mu roditelji rekli da je imao težak oblik zaušaka i da je posle preležane bolesti bio dugo slab i iznemogao. Kad je prošao pubertet, roditelji su ga nekoliko puta vodili kod lekara da se utvrdi da li je kod njega u pitanju sterilitet što se često dešava posle preležanih zaušaka. I, na žalost, potvrdili se da su njihove sumnje bile opravdane. Svaki test je pokazivao da je kod njega u pitanju sterilitet i niko nije mogao da mu kaže da li će se tu nešto popraviti ili ne. I, onda je došla Šeron sa vešću da je trudna. Odmah se setio Marka Bretona i njegovih priča. Možda taj mladić nije lagao, možda je Šeron spavala i sa njim? Bila je tako strasna, nikada joj nije bilo dovoljno ljubavi. Nemoguće! U njemu se nešto prekinulo i on joj je hladno rekao da ne dolazi u obzir da je on otac deteta. Još i sada vidi njeno bledo lice i širom otvorene oči. Nije mogla da poveruje da od njega čuje

12


by voki

tako nešto, nije mogla ni reč da izgovori. Okrenula se i otišla. Posle izvesnog vremena je čuo da je u bolnici zbog spontanog pobačaja. Šeron se vratila u sobu i kad ju je ugledao, pomislio je da nikada, za ovih deset godina, i nije prestajao da misli na nju. Ali, ne! To nikako ne... Pružila mu je solju kafe i njihove ruke su se dotakle. Bio je to samo trenutak koji ih je oboje uzdrmao. - Bilo mi je veoma žao - obratio joj se Konal - kad sam čuo da si izgubila dete. - Znači, znao si - rekla je Šeron. - Nisi me potražio, nisi došao da me posetiš... - Kako da te posetim! - prekinuo je Konal Šeron. - Dete nije bilo moje. Ona je prinela šoljicu usnama i počela u kratkim gutljajima da pije kafu. Lice joj je bilo mirno kao da nije ni čula ovo što je Konal rekao. - Pa, šta si odlučio? - upitala ga je ona kao da je nastavljala razgovor o nekom poslu. Konal se zagrcnuo i vratio solju sa kafom na sto. - Šeron, nemam j a šta da odlučim - odgovorio je brzo. - Ja ne mogu da udovoljim tvojoj želji sve i da hoću. To je fizički nemoguće. - Zašto si tako siguran u svoju nemoć? - upitala ga je Šeron. - Ne dozvoljavaš ni malo prostora za dilemu, još uvek ne veruješ da sam sa tobom ostala trudna. - Ako je tako, zašto si se onda, čim sam izrazio sumnju, odmah okrenula i pobegla? - Zato što sam bila uvređena, povređena do bola - odgovorila mu je Šeron. - Posle onolike ljubavi i vernosti da posumnjaš u mene! Bila sam sigurna da si po svaku cenu hteo da me uništiš. - Da te uništim? - upitao je Konal Šeron. - Za ime sveta, šta ti pada na pamet! Pa ti si bila prva devojka koju sam iskreno voleo, sa

13


by voki

kojom sam doživeo i osetio prvo seksualno zadovoljstvo. Bio sam očajan jer to, što sam sterilan, i danas utiče na moj život. - Ti stalno spominješ da si sterilan - rekla je Šeron. - Da li si nekada video svoje lekarske nalaze ili si samo od roditelja čuo šta oni kažu. Možda je u jednom trenutku bila smanjena moć oplodnja. Takve stvari se daju lečenjem popraviti, ili se poprave same od sebe. - Moji rezultati su bili takvi da sam dobro znao da se ništa ne može popraviti - tvrdoglavo je tvrdio Konal. - U redu - rekla je Šeron. - Neka je i tako kako kažeš. Ti ne možeš da postaneš otac i niko nije u stanju da te ubedi u suprotno. I baš zbog toga šta bi ti smetalo da provedeš sa mnom dve nedelje u krevetu. Pa, muškarci vole tako nešto, zar ne? - Samo muškarci? - upitao ju je Konal. A, žene? Hoćeš li da kažeš da ti ne uživaš u seksu? - Za mene nije važno - rekla je Šeron i odmahnula glavom kao da želi da se odbrani od nečega. - Šeron? Zar hoćeš da kažeš da te ja nikada nisam zadovoljio? upitao ju je Konal pokušavajući da joj se unese u lice. - Pa, mislim da mi je bilo lepo jer sam te volela - odgovorila mu je ona ledenim glasom. - Bilo mi je važno što smo bili zajedno. Uostalom, bio si mi prvi i ništa bolje pre tebe nisam iskusila. Ali, mislim da sada to nije važno. Trebalo bi da se vratimo na ono zbog čega smo sada ovde. - Molim? - upitao je Konal nervozno i Šeron je shvatila da on pokušava da se izvuče na svaki način. - Pa, rekla sam ti da ništa nećeš izgubiti ako sa mnom provedeš dve nedelje - glasio je njen odgovor. - Samo seks?-upitao je on smušeno pokušavajući da sakrije ruke koje su mu se tresle. - Da - odgovorila je Šeron mirno.

14


by voki

- Ali, ja ne moram da ti verujem da ti želiš samo dete i ništa više rekao je Konal pokušavajući da se sabere. - Ko zna šta iza tvoga predloga leži... - Ni ja nisam pre deset godina imala razloga da tebi verujem - rekla je Šeron. - Pa, opet sam ti verovala. U svakom slučaju, to o međusobnom poverenju i nije sada važno. Mislim da ne tražim mnogo od tebe, zar ne? - Zašto si baš mene izabrala? - upitao ju je Konal sada već ljutito. - Nađi nekog drugog! - Tebe znam i hoću da baš ti budeš otac moga deteta - odgovorila mu je Šeron mirno. - Hoću da se moje dete začne iz pravog ljubavnog odnosa. - A, šta ako više nismo seksualno privlačni jedno za drugo? upitao je Konal Šeron. - Ako nema strasti između nas... - U ovom slučaju strast nije važna - prekinula ga je Šeron ledenim glasom. - U pitanju je pogodba, čista i jednostavna. Kao i svaki drugi posao. - Ako želiš da me odvučeš u krevet - rekao je Konal - onda moraš sve da učiniš da se u meni probudi strast. Šeron je sada prvi put pocrvenela jer je ovom Konalovom izjavom bila zatečena. Zar mu je strast toliko važna? - Dođi - rekao je šapatom i njoj se od toga glasa i poziva zavrtelo u glavi. - Molim? - Dođi - ponovio je Konal, uhvatio Šeron za ruku i blago je privukao sebi. - Šta to radiš? - upitala ga je kad joj je lice obuhvatio jednom rukom i skoro grubo prineo svome. - Sada još ništa - odgovorio joj je on. - Ali, za koji trenutak ću te poljubiti. Usnama je dotakao njen obraz, onda se polako spustio do brade da bi lako okrznuo i donju usnu.

15


by voki

- Nemaš ništa protiv ovako nečeg? - upitao je Konal Šeron. Osetila je njegove vlažne i tople usne na svojima i stresla se kao u groznici. - Imam - odgovorila je ona. - Zašto? - upitao je Konal ljubeći joj usne i bradu. - Zato što sve ovo nije potrebno - odgovorila mu je Šeron. - Još kako jeste - odgovorio je Konal i počeo divlje da je ljubi, da joj miluje ramena i grudi. - Ne bih mogao da budem ni dve sekunde sa ženom koja nije u stanju da probudi strast u meni, a kamoli dve nedelje. Uostalom, mislim da bi trebalo sve zaboraviti, i prošlost i tvoj sadašnji predlog. Pogledao je na sat i tog trenutka ustao. - Oh, kasno je! - uzviknuo je glasom poslovnog čoveka kojem je svaki trenutak dragocen, - Moram da idem. - Nemoj! - uzviknula je Šeron istinski uplašena da bi on sada mogao da ode. - Čekaj! - Dobro - rekao je Konal i obujmio je oko struka. - Možemo se još koji trenutak ljubiti i to je sve. - Odvratan si - rekla je Šeron i otrgla se od njega. On se nasmešio i Šeron je znala da pokušava na svaki način da je ponizi, obeshrabri da postigne ono od njega što je naumila. - Ne, draga moja - čula ga je kako govori. - Ne može to tako. Moraš se potruditi da te poželim, pa tek onda možemo da provedemo dve nedelje u krevetu. Ako hoćeš, možeš već sada da pokušaš. Istini za volju, baš i ne moram toliko da žurim. Šeron je oklevala da bilo šta učini ili kaže. Ovako nečem se nije nadala od Konala. A, onda se nagnula prema njemu i pritisnula svoje usne na njegove. On se nije ni pomakao i ona se odvojila od njega. - Pokušaj ponovo - predložio joj je on blagim glasom koji je navodio čoveka u iskušenje.

16


by voki

Šeron je lako rastavila svoje usne i ponovo se nagnula prema Konalu. On je i dalje stajao mirno i kad se odvojila od njega u očima mu je pročitala izazov. - Pa, mogao bi i ti da se potrudiš! - planula je Šeron. - Zašto? - upitao ju je on. - Pa, sve ovo je bila tvoja ideja, zar ne? Šeron je pomislila da je Konal u pravu. Bila je ovo njena ideja i to loša. Ali, dobro je znala da nije smela da odustane od svoje zamisli da rodi dete sa Konalom. Želela je dete da ga ima i voli, da ga gaji, da od njega stvori čoveka. Da mu pruži svu svoju ljubav. Zato će pristati na sve što Konal bude tražio od nje. Kad ostane u drugom stanju, a znala je da hoće, napustiće ga i otići daleko odavde. : - Šeron? Prišla mu je, obavila ruke oko njegovog vrata, čvrsto se privila uz njega i strasno ga poljubila. Trudila se da poljubac bude dug sa malim prekidima. Odvajala je usne od njegovih, a onda se novom žestinom upijala u njih. Konal je i dalje mirno stajao i razmišljao kako je Šeron puna strasti i kako bi bila i sada odlična ljubavnica da se ne pretvara. Skoro mu je bilo smešno koliko se ona trudi da ga zavede samo da bi ostvarila svoju nameru. Samo, kad bi zano šta stoji iza te namere! - Polako, polako - promrmljao je on kad je osetio njen vreo jezik na ivici svoje donje usne. - Tek treba da se pokaže da li nas dvoje možemo da rasplamsamo onaj plam koji je u nama postojao pre deset godina. Šeron je osetila slabost prvo u nogama a onda u čitavom telu kad je Konal prešao u akciju. Snažno ju je zagrlio i počeo ludo da je ljubi po vratu, licu tražeći očajnički njene usne. Prepoznala je tu strast i žestinu i pomislila da se on, ipak, ne pretvara. Snažno ju je povukao na kauč i ona se našla na njemu. Kad joj je podvukao ruke pod pulover i počeo da stiska njene, već od uzbuđenja, očvrsle grudi, nju je obuzela panika. Onda su njegove ruke skliznule niže i obuhvatile njen struk. Jednom rukom ju je čvrsto držao a drugom počeo lakim, kružnim pokretima da joj

17


by voki

miluje stomak. Šeron je uzdisala, izvijala se i to je dizalo temperaturu i njoj i njemu. - Prestani, molim te - prošaputala je ona. Konal nije obraćao pažnju na njenu molbu. Odjednom je osetila da nema njegovih ruku na njenom telu, ali ju je odmah obuzeo novi strah. Konal joj je vesto skinuo suknju i svom snagom svoga tela se upio u njeno. - Konale! Još jedan stisak i ona je osetila da je potpuno slobodna. Teško je disala dok je pokušavala da se sabere, drhtale su joj i noge i ruke dok je ustajala sa kauča da bi uzela suknju i obukla se. - Izvini - rekla je brzo i nervozno. - To, ipak, ne možemo. I on se podigao sa kauča i počeo da zakopčava košulju i popravlja kravatu. - Zašto? - upitao ju je. - Pa zar sve ovo nije bilo ono što si želela? - Ne - odgovorila mu je Šeron. - Ja želim da ostanem u drugom stanju. - Pa, da smo nastavili sa ovim što smo započeli, to bi se moglo već večeras desiti - rekao je Konal. - Ne bi - primetila je Šeron. - Ja ne bih mogla... - Još uvek ništa ne razumem - rekao je Konal. - Molim te, ako želiš da budemo ljubavnici, nemam ništa protiv. Ali, to u vezi sa detetom, izbij sebi iz glave. Zar oboje treba da prođemo kroz masu problema i dilema i da se, na kraju, rastanemo? - Ti si obavezan da ispuniš zavet svoga dede - rekla je Šeron mirno. - Meni ne pada na pamet da odustanem od onog što želim. - Moje mišljenje je da možeš da tražiš sve što hoćeš, samo izbij sebi iz glave to u vezi sa detetom. - Ostaje ti da promeniš mišljenje - rekla je Šeron. - Zar da oboje patimo? - Ja sam već dosta propatila - rekla je Šeron. - Sada je red na tebi. — Mučio i mene i sebe tvrdnjom da si sterilan. Onda se pokazalo da nisi, ali ti nisi hteo da veruješ u to. Odbacio si me, ponizio.

18


by voki

Izgubila sam dete i čitav moj život se okrenuo naopako. Sada je došlo vreme da se sve to sredi. Ja hoću smisao života, a on se sastoji u detetu. Želim ga samo za sebe. A, želim i samo još nešto: da ti budeš otac moga deteta. Konale, ti si mi dužan i kroz to dete ćeš mi se odužiti.

IV

Konal je spustio izveštaj na sto, podigao glavu i nasmešio se svom prijatelju Amarilu. - Odlično - rekao je. - Obavio si posao više nego dobro, kao i uvek. Tvoje informacije će mi biti od velike koristi. Hoćeš li nešto da popiješ? - Mogao bih jedan mali viski - odgovorio je Amarilo i tek sada se spustio u veliku fotelju sa druge strane stola naspram svoga poslodavca. - Kako je Niko? - Odlično - odgovorio je Amarilo. -Ketlin? Njihov sin? - Ne može biti bolje - odgovorio je Amarilo i uzeo čašu sa viskijem. Niko i Amarilo su nekada radili u policiji a onda su se povukli i počeli da rade kao privatni detektivi. Niko je bio oženjen Konalovom rođakom Ketlin i oni su nedavno dobili bebu, lepog i naprednog sinčića. Samo pre nedelju dana Konal bi bio veoma srećan i zadovoljan. Posao mu je išao odlično, život mu je bio sređen onako kako je on to želeo. Ali, pojavila se Šeron sa svojom suludom idejom da rodi

19


by voki

sa njim dete. Tako ga je podsetila na muku koju je čitavog života potiskivao: sterilan je i nikada neće dati svojoj porodici naslednika. - Konale? - Da, Amarilo - rekao ja Konal. - Znam da me čitaš kao knjigu. Uostalom, to ti je i posao. Imam jedan veliki problem. - Pričaj! I Konal je ispričao Amarilu sve što se dogodilo od trenutka kad je Šeron ponovo ušla u njegov život. - Ona hoće dete - završio je Konal. - Da me iskoristi... - Iskoristi i ti nju - prekinuo ga je Amarilo. - Nije to baš tako lako - primetio je Konal i odmahnuo glavom kao da želi da se odbrani od nečega. - Hej, lepa žena ti se nudi da provede sa tobom dve nedelje u krevetu - rekao je Amarilo i značajno se nasmešio. - Pa, to je premija! - Za mene nije - rekao je Konal i počeo nervozno da se igra ključevima koji su se nalazili na stolu. - Ne brini, stari moj - rekao je Amarilo. - Učiniću sve što bude u mojoj moći. Prvo ću je staviti pod svoj mikroskop, a ti znaš šta to znači. Za kratko vreme ću saznati sve o njoj, čak i kakav lak za nokte upotrebljava. - To mi nije potrebno - rekao je Konal. - Idi kod lekara i proveri još jednom kako stoji stvar sa tvojim sterilitetom - izneo je Amarilo i svoj treći predlog. - Tako ćemo lako utvrditi da li mala laže ili ne. - To ne dolazi u obzir - rekao je Konal. - Reci joj da ide do đavola i da ti se gubi ispred očiju! -Ne! - Čoveče, šta ti hoćeš? - upitao ga je Amarilo. - Svaki drugi detektiv bi te do sada već izbacio iz kancelarije. - Ne mogu da prihvatim ni jedan tvoj predlog - rekao je Konal. Jer, ja sam pokušao i lepim i ružnim da se otarasim te žene, ali nisam uspeo. Znaš, nas dvoje vezuje prošlost i to je ono što je najgore od svega.

20


by voki

- U redu - rekao je Amarilo. - Ako je tako, onda gledaj što ćeš. Što se mene tiče, mislim da bi trebalo da je malo pratim i vidim kako živi i šta hoće sa tom učenom. - Ni to ne dolazi u obzir - rekao je Konal i tom svojom izjavom potpuno iznervirao Amarila. - U tom slučaju, dragi moj - rekao je Amarilo i ustao. - Odoh ja, a ti rešavaj svoj problem kako znaš! Kad je ostao sam u kancelariji, Konal se uhvatio za glavu. Jedna stvar mu je bila više nego jasna: on je ponovo želeo Šeron. * Otvorila mu je vrata i zastala kao ukopana. Bio je veoma zgodan, elegantan i vitak u tamnom odelu. Pozvao ju je tog poslepodneva i rekao joj da je doneo odluku. Ona je pristala da ga primi opet u svoj stan jer nije znala kakvu je on to odluku doneo. U svakom slučaju, igra se morala igrati do kraja. - Izvoli, uđi - rekla mu je i pokazala mu put prema dnevnoj sobi. On je ušao u sobu, ali je i dalje stajao kao da se predomišlja da li će ostati ili ne. - Zar nećeš šesti? - Šeron ga je opet upitala. - Zašto živiš u ovakom malom, moglo bi se reći, skromnom stanu? - upitao je Konal Šeron. - Molim? - Mislim da dobro zarađuješ - odgovorio joj je on i da bi trebalo da živiš u boljim uslovima. - Zar si proveravao koliko zarađujem? - upitala ga je ona. - Nisam - odgovorio je Konal. - Ali, ako si već odlučila da rodiš dete... - Sa tobom - upala mu je ona u reč. - Sa mnom neće ići jer sam ja sterilan - rekao je Konal. - Ali, došao sam da ti kažem da želim da provedem sa tobom dve nedelje u najintimnijoj atmosferi.

21


by voki

- Ne razumem - prošaputala je ona i pocrvenela. - Pa, u pitanju je prošlost - počeo je Konal da joj objašnjava. - Naša ljubav je bila vatrena iako si ti spavala i sa Markom Bretonom. - Nisam! - Bilo nam je lepo - nastavio je Konal i pored njenog protesta. - Jeste da je to bila mladalačka ljubav, ali nam je obome nešto značila. Nije mogla srećno da se završi jer je bilo puno laži... - Ne mojih! - uzviknula je Šeron. - Bilo kako da bilo, razišli smo se u našim srcim je ostala gorčina nastavio je Konal. Voleo bih da ti kažem da sve ove, protekle, godine nisam mislio na tebe. Mislio sam, ali nisam ni sanjao da ćeš se na ovakav način vratiti u moj život. - Na veoma kratko - primetila je Šeron hladno. - Nije u ovom trenutku važno da li će to biti duže ili kraće nastavio je Konal. - Važno je da ti razlog za povratak nije ni malo opravdan. - Zašto, onda, pristaješ da provedeš sa mnom dve nedelje? - Zato što sam pre dva dana, dok smo ležali na ovom kauču, shvatio da možeš da probudiš u meni veliku seksualnu želju. Samo, nikada više neću trpeti da me lažeš. - Nikada te nisam lagala, Konale - rekla je Šeron i njemu se učinilo da joj glas zvuči ubedljivo.— Dete je bilo tvoje. - U redu - rekao je Konal. - Tako ti kažeš i to sam već čuo. - Znači, ti ne želiš da budeš sa mnom? - upitala ga je Šeron i nešto hladno joj se polako spustilo niz kičmu. - Hoćeš li da ti pokažem da li želim ili ne? - upitao ju je on i grubo se nasmejao. - Ovde, na kauču, ili u spavaćoj sobi? Ona je odmahnula glavom da Konal ne bi video koliko je pocrvenela. U ovom trenutku je bila nemoćna pred njim i to je bilo najgore od svega.

22


by voki

-Šeron, ja sam se odlučio - nastavio je Konal poslovnim, hladnim glasom. - Ti želiš moje dete iako ti stalno ponavljam da je to nemoguće. Prema tome, ti ćeš iskoristiti mene a ja tebe. - Ne razumem - prošaputala je ona. - Još si mi u krvi, mala moja - počeo je Konal da joj objašnjava. Prema tome, hoću da činim sa tobom što mi je volja da te u potpunosti izbacim iz svog života. Šeron se uplašila. - Tako nešto ne dolazi u obzir - rekla je. - Zašto? - upitao ju je Konal. - Pa, ja pristajem na ono što ti želiš. - Ali, ne dolazi u obzir ništa lično - rekla je Šeron. - U sve to se ne mogu unositi osećanja. - Ako želiš seks i dete, onda se zna kako se to radi - primetio je Konal sa ironičnim osmehom na licu. - Ti znaš kako smo nekada vodili ljubav. Ja nisam sposoban za poslovni kontakt, a ti? Prišao joj je i nežno joj povukao jednu slobodnu kovrdžu koja joj se spuštala niz obraz. - Zar se ne sećaš kako je to bilo? - upitao ju je strasnim, pretećim glasom? Šeron je uhvatila panika. Pomislila je da je glupa, užasno glupa što dozvoljava da je Konal plaši, da joj on postavlja uslove. Sve će biti u redu, ostaće u drugom stanju i roditi dete. Pri tome se stara osećanja neće probuditi, između nje i Konala se neće ništa dogoditi što bi moglo da izmeni njen život. - Šeron, presvući se jer treba da idemo na jedno mesto - rekao je Konal kao da prethodno nisu vodili onakav razgovor. - Da idemo? Kuda? - upitala je ona. - Da se vidimo sa mojom rođakom Ketlin i njenim suprugom Nikom - odgovorio joj je Konal. - Zašto? - Hoću da pitam Ketlin da li mogu da koristim jedan od porodičnih apartmana na imanju u „Svonsiju" - odgovorio joj je Konal. - U „Svonsiju" - upitala ga je Šeron. - Zašto...

23


by voki

- Zato što ćemo tamo provesti dve nedelje - odgovorio joj je Konal. - Kada treba da odemo tamo? Mislim, kad naš medeni mesec počinje? - Za pet dana ću biti u periodu kad bih mogla da ostanem u drugom stanju - odgovorila mu je Šeron skoro poslovnim glasom. - U redu - rekao je Konal. - Za to vreme ću moći sve da sredim na poslu i obavestim poslovodni odbor da odlazim na dvonedeljni odmor. - Još uvek mi nije jasno - nastavila je Šeron uporno - zašto treba da idemo odavde i to u „Svonsi". - Ako ostanem u Bostonu, svaki čaš će me tražiti iz kancelarije i pitati za nešto - odgovorio joj je Konal. - A, „Svonsi" je mesto koje najviše volim na svetu. - U redu - rekla je Šeron. - Samo, ne znam zašto je potrebno da i ja idem sa tobom i razgovaram o „Svonsiju" sa Ketlin. - Treba da počnemo da se navikavamo jedno na drugo - odgovorio joj je Konal. - Čim ti priđem, uzdrhtiš, postaneš nervozna. Kako će nam, onda, biti u krevetu? - U redu - rekla je Šeron. - Sedi i sačekaj me. Za koji trenutak ću biti spremna. Kad se Šeron pojavila obučena u jednostavni, vuneni komplet smeđe boje, sa kosom skupljenom u meku punđu tako da joj je po kojiuvojak slobodno padao da ramena, i sa atraktivnim bronzanim minđušama, Konal je skoro zinuo od čuda. - Izgledaš divno - rekao je glasom punim iskrenog divljenja. Zaista, divno. Hoćemo li da krenemo?

*

24


by voki

- Oh, naravno! - uzviknula je Ketlin kad je od Konala čula šta mu je potrebno. - Zašto si i pitao? Zar si zaboravio da je četvrti sprat uvek rezervisan za posebne želje članova porodice i da im uvek stoji na raspolaganju? - Hvala ti, draga moja - rekao je Konal. - U svakom slučaju sam smatrao za shodno da te obavestim da mi je „Svonsi" potreban. - Baš mi je milo što ćeš duže biti u „Svonsiju" - nastavila je Ketlin da se oduševljava. - Obično ne ostaneš ni čitav vikend. A, sada, reci mi nešto o Šeron - prošaputala je Ketlin i nagnula se prema Konalu. Šeron i Niko su stajali na drugom kraju velikog salona, kraj bara, i nešto zanimljivo pričali. - Da li ti se dopada? - upitao ju je Konal. - Da li mi se dopada? Kako možeš da me tako nešto pitaš, kad si me malopre upoznao sa njom? Ipak, mogu da kažem da je veoma zgodna i da deluje simpatično. Da li se tebi dopada? Ideš li sa njom u „Svonsi"? - A, kako su tvoji roditelji? - upitao je Konal Ketlin i ona ga je iznenađeno pogledala. - Moji roditelji? Zašto menjaš temu razgovora? - upitala ga je Ketlin. - Kakve veze imaju oni sa mojim pitanjima? - Drugi put ćemo o tome - rekao je Konal šapatom. Ketlin je pozvala svoga supruga i Šeron da svi sednu za sto i počnu da večeraju. U tom trenutku su se na vratima pojavili jedan prosedi gospodin i elegantna i, još uvek, privlačna dama. - Oh, tetka Rebeka, čika Luk! - uzviknula je Ketlin i prišla im sa širokim osmehom na licu. - Nisam htela da kažem da ćete i vi večeras doći jer ste mi rekli da imate neke druge obaveze. Baš mi je milo što ste uspeli da ih otkažete. Šeron je stajala sleđena i čekala da vidi kako će se situacija odvijati. Da li joj je to Konal svesno podmetnuo? Da li je upala u zamku? Jer...

25


by voki

- Ja mislim da bi trebalo da se upoznamo - rekao je Luk Deverel i okrenuo se prema Šeron. - Svakako, oče - rekao je Konal spremno, prišao Šeron, uzeo je za ruku i doveo do svojih roditelja. - Majko, ovo je Šeron Gra-ham. Šeron, ovo su moji roditelji Rebeka i Luk Deverel. Luk Deverel je pružio Šeron ruku i izveštačeno joj se nasmešio. Njoj se zavrtelo u glavi, a onda joj je krv jurnula u lice. Oh, odaće se! Mora da je užasno pocrvenela! - Šeron Graham - ponovila je Rebeka Deverel i lako se namrštila kao osoba koja se napreže da se nečega seti. - To ime mi zvuči poznato. Da li smo se mi... - Niste - prekinuo ju je Konal oštro i odlučno. - Niste se do sada srele. Večera je protekla u prilično napregnutoj atmosferi koju je samo Ketlin pokušavala da učini snošljivijom. Čim su popili kafu, Konal se odmah izvinio u svoje i Šeronino ime i njih dvoje su otišli. Šeron pojma nije imala ni kako je izašla, ni kako se pozdravila sa Ketlin i Nikom, ni kako se našla u Konalovom automobilu. - Šeron? Konal se okrenuo prema njoj i video da je veoma bleda i potpuno odsutna. - Mislim da nema razloga da budeš neraspoložena - rekao je. Vozio je automobil polako kroz osvetljene ulice. Šeron je bila nervozna i sve joj je smetalo. - Da li si znao da će i tvoji roditelji doći kod Ketlin? - upitala ga je. - Nisam - odgovorio joj je on. - Ali, i da sam znao, ne bismo odustali od ove posete. - Tvoja majka se setila ko sam - rekla je Šeron. - Sumnjam. Ali i da jeste, nije imalo razloga da se uzbuđujd Moji roditelji su divni ljudi i oni ti nikada ne bi ništa neprijatno priredili.

26


by voki

- Divni? - upitala je Šeron i gorko se osmehnula. - Pa, zar nisu sprečili da se nas dvoje uzmemo pre deset godina? Oni su ti uvrteli u glavu da si sterilan. - Mislim da oni nisu krivi i da se ne bi trebalo sada opterećivati onim što je davna prošlost. Molim te, smiri se i opusti! - Ne mogu! - uzviknula je Šeron skoro histerično. - Ko još zna za mene? Ketlin? Da li mi se čitava tvoja porodica podsmeva? - Niko ne zna - odgovorio joj je Konal mirno i ubedljivo. -Nas dvoje se nismo dugo zabavljali i za tebe su znali samo moji roditelji. Naravno, znali su i da si bila trudna. I, opet ti ponavljam da su oni divni ljudi. - Nema potrebe da ih pravdaš i braniš pred mnom - rekla je Šeron. - Oni su uvek bili na tvojoj strani i biće. Ne sumnjam da su idealni roditelji. Razgovor u automobilu je zamro za duže vreme. Šeron je razmišljala o svemu i sada se prvi put pitala da li sve ovo, što je započela, ima smisla. Ali, nije htela da odustane. - Konale? -Da? - Hvala ti što si se potrudio da mi ovo veče bude koliko toliko prijatno. - Nema potrebe da mi zahvaljuješ - rekao je on. - Uvek bih to učinio i za bilo koju drugu devojku. -I, hvala ti što nisi dozvolio svojoj majci da se seti ko sam nastavila je Šeron. - Tvoja intervencija je bila uspešna i u pravi čaš. Odjednom je osetila veliki umor i sasvim nesvensp je naslonila glavu na Konalovo rame. On je i dalje vozio mirno i izgledalo je da je i njemu prijatno u ovakvom položaju. A, Šeron se osećala beskrajno zaštićenom. To joj je u ovom trenutku i bilo najpotrebnije.

27


by voki

V

Jesenji vetar je duvao snažno, a tamni oblaci su jurili po nebu i svaki čaš pretili kišom. Šeron je sedela u ogromnoj limuzini koja ju je vozila prema „Svonsiju". Konal je insistirao da putuju njegovim privatnim avionom i kad je Šeron stigla na aerodrom, pilot ju je obavestio da gospodin Deveral nije mogao da dođe zbog jednog neodloženog posla. Ona je rekla da će sačekati do uveče pa da putuje zajedno sa njim, ali joj je pilot odlučno rekao da on ima naređenje da je sada prebaci u Mejn, gradić najbliži „Svonsiju". I, šta joj je drugo preostalo nego da pristane? Na aerodromu u Mejnu ju je čekala limuzina i ona se sada približavala „Svonsiju". Čitala je o ovom kraju i imanju, videla i neke fotografije, ali je stvarnost bila nešto sasvim drugo. Kad se limuzina zaustavila pred ogromnom kućom, pritrčao joj je livrejisani sluga i otvorio vrata da bi Šeron mogla da izađe. Samo što je izašla, pred njom se stvorio uglađeni gospodin koji joj se lako naklonio i profesionalno nasmešio. - Gospođica Graham? Ja sam Vinston Lorens, upravnik imanja. Dobrodošli! Svi se radujemo što ćete izvesno vreme provesti ovde. - Hvala vam - rekla je Šeron. - Nadam se da ste dobro putovali? - Uglavnom, jesam - odgovorila mu je Šeron. - Vreme baš nije najbolje, ali let nije dugo trajao. Važno je da se brzo stigne. Da li znate da gospodin Deverel treba da stigne uveče? - Obavestio nas je - rekao je Vinston Lorens. - A, vi, izvolite unutra. Unutrašnjost kuće je bila neverovatna. Sve je bilo ogromno i bogato, ali namešteno sa ukusom. Mermer, plemenito drvo, sve

28


by voki

skupoceno i unikatno. U holu je bilo i mnogo cveća i Šeron je u jednom trenutku pomislila da je to cveće baš zbog nje tu postavljeno. Možda je Konal naredio... Šeron i Vinston su se popeli liftom na četvrti sprat. Primetila je da je njen prtljag već bio gore, ispred ogromnih, belih vrata. Pred njima se našla i mlada žena u uniformi sobarice opet sa učtivim, ali izveštačenim osmehom na licu. - Gospodin Deverel koristi ovaj apartman sa tri sobe - počeo je Vinston da objašnjava Šeron. Ušli su u apartman i Šeron je opet izgubila dah od lepote, elegancije i bogatstva. - U koju spavaću sobu da unesemo vaš prtljag? — Vinston je upitao Šeron. - A, u kojoj spava gospodin Deverel? - U levoj od vas - odgovorio je Vinston. - Onda ću ja u drugoj - odgovorila je Šeron. - Odlično - rekao je Vinston i dao znak glavom sobarici šta treba da radi. - Gospođice Graham, posluga vam stoji na raspolaganju. Samo recite šta želite i sve će vam biti ispunjeno. Želimo da vaš boravak ovde bude što prijatniji. - Hvala vam - rekla je Šeron i poželela da što pre ostane sama jer joj je bilo skoro neprijatno od tolike ljubaznosti. Konačno, Vinston je otišao i ona se polako spustila na krevet. Znači, ovde će biti dve nedelje sa Konalom i pokušati da ga natera da ispuni zavet njegovog dede. Vodice ljubav sa njim i čekati rezultat. A, ona želi samo dete, želi da ima nekog svog o kome će se brinuti i koga će voleti. Naravno, i ko će voleti nju. Salon ovog apartmana je bilo velik i, verovatno, je služio i kao trpezarija. A, tu nikada nije obedovalo više od dvoje. Konal i nel od njegovih gostiju. Možda je i žene dovodio ovde? Šeron nije rno gla da savlada svoju radoznalost, a da ne uđe u Konalovu spavađu sobu. Bila je sva u plavim i zelenim tonovima, prava kraljevska li i

29


by voki

ba. Na sredini se nalazio veliki krevet sa baldahinom. Svetio u njoj je bilo prigušeno, na podu debeli tepih, na prozorima duge zavese od čipke. Na zidovima je bilo nekoliko umetničkih slika, na atoli ću, u uglu sobe, kineska vaza. Posebno joj je privukao pažnju slika lepe i mlade žene koji se nalazio tačno preko puta kreveta, na cen tralnom zidu. Slika je bila izvanredna i Šeron je odjednom osetila ljubomoru. Možda je to neka bivša ili, čak, sadašnja Konalova ljubavnica? Možda ju je toliko voleo da je dao da se izradi njen ak I da bi stalno mogao da uživa u njenoj lepoti? Šeron se vratila u svoju sobu i prišla prozoru. Razgrnula je teško zavesu i ugledala mermernu terasu koja se pružila u savršeno uređeni vrt. Znači, ovo je „Svonsi"! Bogatstvo, raskoš do razmetljivosti. Sve ovo je više ličilo na muzej nego na mesto u kojem ljudi treba da žive. Ali, ovako žive bogati ljudi i oni znaju kako da se snađu i kako da koriste sve ovo. - Oh - prošaputala je. - Možda je sve ovo glupost, možda... Ako rodi dete sa Konalom i ono će biti Deverel, deo ovoga. A, nikada neće moći da mu kaže jer će otići od Konala i živeti negde daleko, daleko od svega ovog. Nevreme je postalo jače i kiša se odjednom sručila kao iz kabla. Šeron je osetila neki nemir u duši i poželela da Konal što pre dođe. Sva ova lepota i ovaj raskoš nisu mogli da joj ublaže samoću. Nije imala sa kim da razgovara i to je bilo ono najgore. Pošto se dugo kuplala u vreloj, mirisnoj vodi u ružičastoj kadi u obliku srca, Šeron je ogrnula meki frotir i došla u salon. Ispružila se na nisku sofu kraj kamina i uzela da prelistava neki modni časopis. Bila je uznemirena jer je vreme odmicalo, a Konal se nije pojavljivao. Napolju je besnelo nevreme i ona se pitala da li će on, uopšte, moći da dođe u „Svonsi". Oko ponoći je došao i skoro uleteo u apartman. Šeron je spavala u svojoj sobi i, čim je on ušao, probudila se. - Ima li ovde nekoga? - upitao je Konal veselo. - Mora da si izgubila svaku nadu da ću doći po ovakvom vremenu, a?

30


by voki

- Nisam već znala šta da mislim - odgovorila je Šeron iskreno. - Danas je bilo problema kao nikada - rekao je Konal i sručio se na sofu u salonu. - Mislio sam da se nikada neće završiti trka oko poslova. - Izgledaš umorno - rekla je Šeron Konalu. On je prošao rukom kroz kosu a onda je protrljao umorno čelo. - A, ti si veoma napregnuta - primetio je on. - Pa, ne bih mogla reći da nisam - priznala je Šeron. Nije mogla da mu kaže da ga je željno čekala, da je bila usamljena u ovako velikoj kući. - Od kada si došla nisi izašla iz apartmana? - upitao ju je Konal. - Pa, bila sam resila da te sačekam - odgovorila mu je ona. -Susret sa „Svonsijem" je za mene bio pravi šok i trebalo mi je malo vremena da se oporavim. - Šok? - upitao je Konal iznenađeno. - Koliko ja znam, ti nisi plašljiva osoba, nije te lako izvesti iz takta. - Nisam rekla da sam se uplašila - ispravila ga je Šeron. - Ne znam ni sama kako da ti objasnim kako se osećam. Nisam sigurna da li sam ovde dobrodošla ili ne. - Posluga nije bila ljubazna? - Ma, ne! - uzviknula je Šeron i odmahnula glavom. - Radi se o ovoj kući, ili hotelu, ne znam ni sama kako da sve ovo nazovem. Jednostavno, ne znam da li me „Svonsi" prima. Konal se na ove njene reči glasno nasmejao. - Pojma nisam imao da si toliko osetljiva - rekao je. - U običnim situacijama nisam - rekla je Šeron. - Nikada do sada se nisam našla u ovakvoj situaciji. Ali, nemojmo samo o meni. Da li si ti dobro? Kako si putovao? - Odlično - odgovorio joj je Konal. - A, što se tiče „Svonsija", sve će biti u redu. Kad jednom sve dobro upoznaš, više neće biti problema. Već sutra možemo krenuti u obilazak imanja. Opet je prešao rukom preko čela i Šeron je primetila da je tako uradio nekoliko puta od kada je došao.

31


by voki

- Konale, šta nije u redu? - upitala ga je Šeron i nagnula se prema njemu kao da je iz njegovih očiju htela da pročita ono što je on, možda, krio. - Zašto stalno trljaš čelo? - Već sam ti rekao. Malo me boli glava i to je sve - odgovorio joj je on. Da li si popio aspirin? - Nisam i nije mi potreban - odgovorio joj je Konal. - Sve će to brzo proći. Nego, reci mi kako ti se, i pored onog prvog utiska nelagodnosti, sve ovo dopada? - Ovde se sve mora čoveku dopadati - odgovorila je Šeron. Fantastično je, gotovo nestvarno. - Milo mi je da to čujem - rekao je Konal. - No, moram nešto da primetim. - Šta? - upitala je Šeron i nešto joj je zazeblo oko srca. - Ti si sama izabrala onu spavaću sobu? - Da - odgovorila je ona. - Vinston mi je rekao da je ova druga tvoja. - Zar da spavamo u odvojenim spavaćim sobama? Kako misliš da ostaneš trudna? Svaki trenutak moramo deliti da bi se ostvarilo ono što želiš. Druga je stvar da li se to može ostvariti. - Čini mi se da nije potrebno da spavamo zajedno - rekla je Šeron. - Posle... znaš i sam... ovaj, posle onoga, svako treba da nastavi da spava u svojoj sobi. Konal je zabacio glavu na naslon sofe i počeo intenzivno da masira slepoočnice. - Tebi nije dobro - rekla je Šeron i zabrinuto se nagnula nad njega. - Glava te jako boli, zar ne? - Nije to ništa - ponovio je Konal. - Vi muškarci ili odbijate da nešto nije u redu, ili se ponašate kao bespomoćne bebe. Da vidim o čemu se radi i da li mogu da ti pomognem. Namestila se na sofi tako da mu je bila sasvim blizu, a onda se nagnula prema njemu i počela da mu masira vrat, ramena, sle-

32


by voki

poočnice i mesto između očiju. Oči su mu bile zatvorene i ona je osetila da je počeo polako da se opušta. Mislila je da je to samu od njene masaže i nije znala da Konal uživa u njenom diskretnom, cvetnom mirisu kojim se uvek miriše posle kupanja. -Uvek ti je ovako posle napornog rada? - upitala ga je tiho i nežno. - Ponekad - glasio je njegov odgovor. -Ti si na čelu Deverelovog biznisa i svega što porodica poseduje rekla je Šeron. - U tom slučaju bi trebalo da imaš veliki tim stručnjaka oko sebe koji bi ti pomagao. - Ko kaže da ja nemam vrhunski tim stručnjaka i savetnika? upitao je Konal Šeron. - Onda ne rade dobro - Šeron je bila uporna. - Rade, ali ništa ne može da prođe bez mene - rekao je Konal - Ja moram sve da proverim i nikada ne smem da pogrešim. - Verovatno si u pravu - nastavila j e Šeron da mu masira vrati i slepoočnice. - Nikada o svemu tome nisam na taj način razmišljala. - Odlično masiraš - prošaputao je Konal. - Ruke su ti nežne ali i jake. Prosto vredi da čovek ima glavobolju. - Da li ti je bolje? - upitala ga je ona profesionalno kao medicinska sestra. - Jeste - odgovorio je on. Pružio je ruku i pomilovao je po obrazu. - Dopada mi se taj frotir na tebi - rekao je Konal. - Deluje tako toplo i meko. - Oh - izustila je Šeron i pocrvenela. - To je moj stari ogrtač i baš zato ga i volim. - Izgleda da se čovek teško rastaje od starih stvari - rekao je Konal. - Moram da ti se izvinim što se u toku proteklih pet dana nisam javljao. Imao sam mnogo posla. A, da sam došao kod tebe, ne bih mogao da izdržim a da vodim ljubav sa tobom. Šta si ti radila?

33


by voki

- Pa, završavala sam neke poslove pre odmora - odgovorila je Šeron. - Nisam htela da bilo što ostane neurađeno. - Firma za koju radiš je na dobrom glasu iako ja ne sarađujem sa njom - rekao je Konal. - Znam - rekla je Šeron i zagonetno se nasmešila. - Ti kao da si baš to proveravala pre nego što si se zaposlila primetio je Konal. - Jesam - potvrdila je Šeron i opet se nasmešila. - Nisam htela da budem u kontaktu sa tobom, ni poslovno. - Na kraju si me potražila - primetio je Konal. - Bili su u pitanju lični razlozi - rekla je Šeron. - Bolje ti je, zar ne? - upitala ga je pošto je prestala da ga masira. - Zaista mi je bolje - rekao je Konal. - Da, ipak, popiješ aspirin? - upitala ga je Šeron. - Da pozvonim Vinstonu i zamolim ga da ti donese nešto protiv bolova? - Mislim da je veoma kasno i da nema smisla da uznemiravamo poslugu koja je, verovatno, već legla - rekla je Konal. - Imam bolji predlog. - Koji? - upitala ga je Šeron. - Da odemo do bazena da malo plivamo? Mislim da bi ti to pomoglo da se opustiš a i mojoj glavobolji bi, verovatno, došao kraj. - Da plivamo? Već je prošla pomoć - podsetila ga je Šeron. - Da li bi, možda, želela da nešto drugo radimo? Šeron je veoma dobro znala šta bi to „drugo" moglo da bude. Mislila je da sada nije vreme za to i zato je pristala na Konalov predlog. - Ma, ne! - rekla je brzo. - Plivanje je prava stvar u ovo doba noći. - Da li si ponela koji kupaći kostim? - upitao je Konal Šeron. Ona je potvrdno klimnula glavom. - Odlično - rekao je Konal. - Idi i uzmi sve što ti je potrebno za kupanje. Nemoj zaboraviti kišni mantil, jer kiša još nije prestala, a bazen nije u sklopu ove zgrade. U svakom slučaju, napolju mora da je veoma sveže.

34


by voki

* Konal je već bio u bazenu kad mu se Šeron pridružila. Plivao je polako i videlo se da znalački odmerava svaki svoj pokret. Šeron se isto spustila u vodu koja je bila čista i prijatno zagrejana. I sama je počela da pliva, u stvari, da premerava bazen s kraja na kraj. Ova aktivnost joj je činilo dobro i ona je plivala dok joj nisu otežale i ruke i noge. Zaustavila se na ivici bazena i nastavila da posmatra Konala. Iako više nije bio u prvoj mladosti, telo mu je bilo vitko, svaki pokret elegantan i odlično uvežban. Taj je čovek imao uvek sve što je poželeo i mogao je da se neguje i održava svoju kondiciju kako je i kada je želeo. Doplivao je do nje i obema rukama je zagradio tako da nije mogla ni levo ni desno. Uhvatila ju je panika jer su im, skoro naga tela, bila sasvim blizu jedno drugog. - Da li ti je sada bolje? - upitala ga je kao da je samo mislila na njegovu glavobolju. - Glavobolja je potpuno nestala - odgovorio joj je on. - Mislim da treba da ti zahvalim što si se toliko trudila oko mene. Pre nego što je uspela da mu bilo šta odgovori, on se nagnuo prema njoj i poljubio je pravo u usta. Ona je na taj njegov gest odmah i spontano reagovala. Usne su joj se rastvorile kao ružine latice, a to je zančilo da želi da je Konal i dalje ljubi. - A, kako se ti osećaš? - upitao ju je on sklanjajući jedan nestašni, vlažni čuperak sa njenog čela. - Da li je ona napetost popustila? Ona je samo potvrdno klimnula glavom. Nije mogla da mu kaže da je jedna napetost popustila, a druga se rodila. - Mislim da sam dosta plivala - rekla je Šeron. - Ja nemam toliko kondicije kao ti. Nagnuo se prema Šeron i poljubio joj grudi koje je minijaturni grudnjak tako divno otkrivao. - Mislim da je sa tvojom kondicijom sve u redu - rekao je Konal i nastavio da joj poljupcima kupi kapljice vode sa grudi i vrata.

35


by voki

Šeron se osećala kao da je na žeravici. Bila je umorna od silnih utisaka danas, a Konal joj je jasno davao do znanja šta želi od nje. Naravno, ni ona nije bila ravnodušna. Razum je govorio jedno, a telo je želeo drugo. Konal je skinuo tanku vrpcu sa njenog levog ramena, onu koja je pridržavala grudnjak na svom mestu. Šeron je pocrvenela kao bulka. - Oh! - promucala je, ali to nije moglo da spreči Konala da joj dodirne grudi. Usne su mu bile vlažne i vrele, zubi jaki i snažni Bol i prijatnost su se smenjivali i Šeron je počela u potpunosti da gubi kontrolu nad sobom. - Molim te - prošaputala je opet. - Nemoj! Neko bi mogao da naiđe. Konal je prasnuo u glasni, neodoljivi smeh. - Za ime sveta! - uzviknuo je. - Zar si zaboravila da ovo nije gradski bazen već moj lični. Niko tu ne može da naiđe. Možda samo čuvar bazena, a sada ne bi mogao ni on jer sam zaključao ulazna vrata. - Oh! - izustila je opet Šeron pošto je shvatila da nikako neće moći da umakne Konalu noćas. - Ja mislim da je sada sve u redu - rekao je Konal. - Nema koga da se plašiš jer smo ovde sami, ti i ja. Njegova ruka je skliznula pod vodu i Šeron ju je osetila prve na stomaku a onda na bedrima. Krenula je zatim niže i ona je zadrhtala kao u groznici. Nije to bilo ni od vode ni od umora. Nikada do sada ni sa kim nije vodila ljubav u vodi. Šta ako Konal to sada poželi? Ona neće moći da se brani jer je, ovako, skoro do grla u vodi, bila potpuno nemoćna. - Ovde možemo da radimo šta hoćemo - šaputao joj je Konal na uho. - Niko nas neće uznemiravati. - Ne, Konale, ne ovde - odgovorila mu je ona uzrujanim šapatom jer je njegovo telo počelo gotovo bolno da pritiska njeno. - Zašto da ne? - upitao ju je Konal.

36


by voki

- Bolje je u krevetu - promucala je Šeron pokušavajući da ga odgurne od sebe. - Znam kako je sa tobom u krevetu - rekao je Konal. - Ali, veruj mi, mogu da učinim i da nam ovde bude još lepše. Veruj mi! - Da ti verujem? - Da - odgovorio joj je on. - Da mi veruješ. Uhvatio ju je oko struka i izdigao iz vode, a onda je čvrsto priljubio uz sebe tako da uopšte nije imala svoj oslonac. Obavila mu je ruke oko vrata jer se plašila da je on ne pusti da potone. - Oh, kako si samo poželjna - šaputao je Konal dok je pritiskao Šeronino telo uz svoje. - Dve nedelje ćeš biti samo moja i moći ću da te imam koliko god zaželim. Što se tebe tiče, što pre počnemo, pre ćeš zatrudneti. Što se mene tiče, ako sada počnemo, duže ću te imati. Šeron, mi smo se sporazumeli i ja više ne mogu da čekam. Hoću sada, odmah. - Ne sada... -Zašto? Zar nisi zadovoljna ovom posebnom atmosferom? Želiš li šampanjac, mesečinu, muziku, cveće? Sve ćeš imati, samo mi nemoj uskraćivati da te imam kad hoću i koliko hoću. - Ne radi se o tome - promucala je Šeron. - A, o čemu se radi? - upitao ju je Konal. - Kad smo se pogađali, ti nisi rekla gde i kada treba da počnemo. - U pravu si - rekla je Šeron i otrgla se od Konala koji je više nije držao tako čvrsto. - Izvini, ali bih morala odmah da se vratim u svoju sobu. Snažnim zamasima ruku je otplivala na drugi kraj bazena, izašla iz njega i otrčala do garderobe da se presvuče. Konal je gledao za Šeron i lice mu je poprimilo neki tvrd, neprijatan izraz. Kad je Šeron otišla, on se divlje bacio u vodu i nastavio da pliva.

37


by voki

V

Iako je bio umoran, Konal je ostatak noći proveo u nekom polusnu ne verujući da se Šeron nalazi tu, u susednoj prostoriji. Pre deset godina se četiri meseca zabavljao sa njom, vodili su ljubav kad su mogli i gde, ali nikada nisu prespavali noć zajedno. Pošto nije mogao da leži budan u krevetu, Konal je ustao, obukao se i poručio doručak za sebe i Šeron. Resio je da je sačeka da ustane i da joj onda predloži kako da provedu njihov prvi, zajednički dan „Svonsiju". Šeron se polako budila pokušavajući da shvati gde se nalazi i šta se sa njom dešava. Kad je čula kucanje na vratima apartmana i odmah zatim Konalov razgovor sa poslugom, znala je da je red da odmah ustane i pojavi se u dnevnoj sobi. - Dobro jutro! - pozdravio je Konal Šeron kad se ona pojavila u salonu. - Divno je što si ustala na vreme da se doručak ne ohladi. Imala je puštenu kosu da joj slobodno pada i njemu se tako najviše dopadalo. Bila je tako seksi i tako privlačna da je on i zaboravio šta je naumio da joj kaže. - Izvoli, sedi - rekao je Konal i pokazao joj stolicu za stolom koja je bila naspram njegove. - Kad doručkujemo, pridružićeš mi se na jahanju. - Jahanju? - upitala je Šeron Konala. - Da - odgovorio je on. - Da li si ikada jahala? - Pa, imala sam časove jahanja kad sam bila sasvim mlada odgovorila mu je Šeron. - Ali, to je bilo davno. - Mislim da neće biti problema - rekao je Konal. - Kad se nađeš na konju, setićeš se svega što si učila. Uostalom, za početak ćemo ići polako i bez jurnjave. Iz interfona se čuo glas koji je pozivao Konala da se hitno javi sa telefona iz radne sobe.

38


by voki

- Izvini, molim te - rekao je on i ustao od stola. - Da li si ponela farmerice? - Jesam - odgovorila mu je Šeron. - U tom slučaju mirno doručkuj i idi da se presvučeš. Ja idem da telefoniram, a onda ću otići u štalu i reći da osedlaju još jednog konja. Dan je bio vedar i prohladan, pravi jesenji, više nego pogodan za aktinovsti u prirodi. Konal je jahao prvi dok je Šeron obazrivo kaskala za njim. Obišli su skoro čitavo imanje, dotakli i susednu šumu i padinu brega. U jednom trenutku Šeronin konj se malo propeo i ona mu je snažna zategla dizgine. Konal se okrenuo, malo vratio i ispružio ruku da umiri njenog konja. - Samo mirno i polako - rekao je on novopečenoj jahačici. -Drži i dalje čvrsto dizgine i sve će biti u redu. Sada je svojom rukom poklopio njenu da bi je ohrabrio i dao joj do znanja da je uvek uz nju, da joj se ništa ne može dogoditi. - Draga moja, konj oseća kad je čovek nervozan, kad nešto nije u redu sa njim - nastavio je Konal. - Oh, izvini - rekla je Šeron pokušavajući da se smiri. - Ne brini, sve će biti u redu - rekao je Konal. - Možda bi trebalo da se malo odmorimo. Idemo! Ti me samo sledi i sve će biti u redu. Konal je izveo Šeron na čistinu koja je bila okružena mladom šumom i sa koje se pružao prekrasan pogled na čitav „Svonsi". Prvo je on sjahao, a onda je obuhvatio Šeron oko struka i pomogao joj da i ona sjaše. Vesto i znalački Konal je pustio konje da pasu, a on je iz torbe koja se nalazila uz samo sedlo, izvadio meko ćebe i raširio ga na travu. - Zar konji neće otići? - upitala je Šeron Konala. - Neće - odgovorio joj je on. - A, ako i odu da se malo prošetaju, na moj zvižduk će se vratiti. - Odlično su obučeni - rekla je Šeron tek da bi nešto razgovarali. Plašila se ove izolovanosti u prirodi, mekog ćebeta na travi,

39


by voki

očaravajućih mirisa prirode. Sve to budi u čoveku želju, žudnju za nečim lepim, neočekivanim. - A, nisi ni ti tako loša jahačica - rekao je Konal. - Za koji dan ćeš biti odlična samo ako naučiš da budeš mirna i opuštena. - Danas je bilo dosta naporno i mislim da će me čitavo telo boleti kad legnem - rekla je Šeron. - Ne brini - rekao je Konal. -I za to ima leka. Puna kada vrele vode i sve će biti u redu. Konal je seo na ćebe i Šeron nije preostajalo ništa drugo nego da sledi njegov primer. - Kako je samo „Svonsi" divan, veličanstven - počela je Šeron da se iskreno oduševljava. - Kako se čovek oseća kad tako nešto može nazvati svojim domom? - Pa, iskreno da ti kažem - počeo je Konal - „Svonsi" nikada nije bio moj dom u pravom smislu te reči. Ja sam odrastao u roditeljskoj kući u Bostonu i u tom slučaju bi „Svonsi" mogao da bude moj drugi dom. U „Svonsiju" sam provodio odmor dok sam bio mlađi. Mogu ti reći da je Ketlin osoba koja mu je vratila život. Počela je da nas okuplja... - Nas? - upitala je Šeron Konala i dalje zagledana i lepotu pred sobom. - Da, članove bliže i dalje porodice - odgovorio joj je Konal. „Svonsi" je toliko velik da svako od nas ima svoj deo u njemu. - To sam odmah zaključila - rekla je Šeron. - Ti imaš svoj sprat, lift, svoju poslugu, sve. - Bravo! - uzviknuo je Konal. - Baš mi je milo što si se tako raspričala. Samo, zašto si sela tako daleko od mene? - Daleko? - upitala je Šeron osetivši da je pocrvenela. - Pa, ovo ćebe je malo i nikako se ne bi moglo reći da sedimo daleko jedno od drugog. - Gledam te kako sediš tako skupljena, skoro jadna - rekao je Konal. - I, pitam se na šta će sve izaći naša pogodba. Ti želiš da ostaneš u drugom stanju, ja želim da iskoristim tvoje prisustvo i što

40


by voki

više vodim ljubav sa tobom. Ali, još ništa do sada nismo preduzeli na tom planu. Ona je ćutala i zamišljeno gledala u daljinu preko brda kao da je želela da joj pogled dopre do mora. - Šeron? Da li si se predomislila? - nastavio je Konal. - Ne, ne - odgovorila je ona smušeno. - U tom slučaju te ne razumem - rekao je Konal. - Šta ti, zapravo, hoćeš? Neke posebne uslove? O tome sam te već pitao u bazenu ... - Nikakve posebne uslove - prekinula ga je Šeron. - Između nas postoji poslovna pogodba... - To stalno ponavljaš - prekinuo ju je Konal. - A, i u takvim pogodbama mora postojati dobra volja da se one ispune. Što se tebe tiče, ne postoji ni malo dobre volje. - Oh! - uzviknula je Šeron. - Nas dvoje smo samo dvadeset i četiri sata zajedno. - A, pred nama je samo dve nedelje - rekao je Konal. - Kad čovek bolje razmisli, to i nije tako mnogo. - Moram ti iskreno priznati - počela je Šeron - da sve i nije tako lako i jednostavno kako sam ja zamišljala. - Ako postoje prepreke, moraš mi reći o čemu se radi - rekao je Konal blago. - Ovako dalje ne ide. Ona je opet zaćutala, a njemu je došlo do iskoči iz sopstvene kože. - Šta ti je, govori! - naredio joj je on. - Da li me svesno kažnjavaš? Da ti nije to bila zadnja namera? - Nije! - odgovorila mu je ona i naglo se okrenula prema njemu. Ne pokušavam da te kaznim - rekla je blago i Konalu se učinilo da su joj u očima zasvetlele suze. - Šta je onda u pitanju? - nastavio je Konal da je uporno ispituje jer je znao da što pre mora da raščisti zavrzlamu koju je Šeron zamislila.

41


by voki

- One noći, pre deset godina, kad sam došla kod tebe i rekla ti da sam trudna i kad si me ti onako grubo odbio i rekao da je nemoguće da je dete tvoje, otišla sam u park... - Sama? Pa, moglo je biti deset ili jedanaest sati - prekinuo ju je Konal. - Da - odgovorila mu je Šeron. - Sedela sam na klupi i plakala do iznemoglosti. Onda sam otišla kući i rekla svojim roditeljima da sam trudna i da otac moga deteta ne želi da zna za to. Majka je pobledela a otac je izašao iz sobe. Kad sam se povukla u svoju sobu, naglo mi je pozlilo i morala sam biti prebačena u bolnicu. Ležala sam sama u hladnom hodniku i toliko, patila da sam mislila da ću umreti. Te noći sam izgubila dete. Samo jedna misao mi je bila u glavi: da se i tebi nešto dogodi zbog čega ćeš toliko patiti kao što sam ja patila. Pogledala ga je i videla da je on veoma pažljivo sluša. - Kad sam izašla iz bolnice, otac nije hteo da me vidi jer je smatrao da sam za sve ja kriva, da sam osramotila porodicu. Odselila sam se od kuće, a sa majkom sam se povremeno viđala i to van kuće. Kad mi je otac umro, otišla sam na sahranu i sve vreme mislila da me je nepravedno optužio i odbacio. I onda sam poželela da izravnam račune sa tobom. - Oh, Šeron - prošaputao je Konal istinski potresen. - Pojma nisam imao... - A, kako si i moga imati - rekla je ona sa gorčinom u glasu. Nastavio si da živiš mirno kao da nisam ni postojala u tvom životu. Ja sam onda želela da ti se osvetim, ali što je vreme više prolazilo, moja želja je bivala sve manja. Prema tome, nisam te potražila da ti se osvetim. U to budi potpuno ubeđen. - Pa, šta, onda, želiš? - Hoću dete - odgovorila mu je ona mirno. - Samo od mene?

42


by voki

- Da - odgovorila mu je Šeron. - Hoću da ti dokažem da onda nisi bio u pravu. Sada to više nikome nije važno jer mi roditelji nisu među živima. Ja, razumeš, ja želim da sperem ljagu sa svoga imena. - Žao mi je što si prošla kroz sve te nevolje - rekao je Konal blago. - Trebalo je da te potražim, da pokušam da ti pomognem. - Smatrao si da dete nije tvoje, i zašto bi mi, onda, pomogao? upitala ga je Šeron. - Ipak, mi smo se voleli, bili smo bliski - rekao je Konal. - A, bili smo i mladi. - Baš zato je trebalo da mi veruješ - rekla je Šeron. - Trebalo mi je mnogo snage da se odlučim da dođem kod tebe. Još više da zatražim od tebe ono što tražim. Ali, izvući ću se ja iz ovoga i postići ono što želim. - Kako? - Zar ne možeš da shvatiš? - upitala ga je ona skoro histerično i unela mu se u lice. - Smišljam kako da odem sa tobom u krevet bez ikakvih emocija. Shvati, u pitanju je samo nagodba i ništa više! Da tvoj deda nije ostavio onaj testament, ne bi ti nikada izašla pred oči. Glupo, zar ne? - Veoma glupo - potvrdio je Konal. - Jer, ja ne mogu da vodim ljubav sa ženom sa kojom nemam baš nikakvu emotivnu vezu. - Zato nam je i potrebno da se malo prilagodimo situaciji - rekla je Šeron. - Ja hoću dete po svaku cenu i od toga neću odstupiti. Konal je ustao i uputio se prema konjima. - Kakva zbrka - promrmljao je kao za sebe, a onda se obratio Šeron. - Treba da se vratimo na ručak. I ona je ustala polako i zagladila kosu. Ovaj razgovor nije doneo nikakvo rešenje. Njih dvoje su i dalje bili na nultoj tački. Kad su se vratili, Šeron je čekalo novo iznenađenje. Tek sada je videla ogromnu trpezariju u kojoj je bilo nekoliko stolova za kojima su sedeli neki nepoznati ljudi.

43


by voki

- Nemoj se čuditi - rekao je Konal. - „Svonsi" je sada više hotel nego privatna kuća. Mnogo staje izdržavanje i Ketlin je došla na ideju da ga u toku godine izdajemo bogatim gostima kojima je potrebna konfor, lepota i mir u netaknutoj prirodi. - Pametno - promrmljala je Šeron. - A, da li se osećate prijatno u društvu nepoznatih ljudi? - Često su to naši poslovni prijatelji, oni koji dolaze sa preporukom. U svakom slučaju, ovde ima dosta mesta i svako može da uživa kako želi. Njih dvoje su ručali u svom apartmanu i Šeron je bilo žao što nije predložila Konalu da ostanu dole, sa gostima. Bilo bi joj prijatnije da vidi nova lica, da se nekome nasmeši, da njoj neko uputi lepu reč. - Opet si zamišljena - rekao joj je Konal kad je posluga donela sveže jagode sa šlagom kao dezert. - Da li bi volela da se sutra malo provozamo po okolini? - Možda - odgovorila je ona jer joj se sutra činilo beskrajno daleko. -Ja mislim... - Konale, da li si u toku proteklih deset godina video Marka Bretona? - upitala je Šeron. On se trgao i namrštio. - Ne - glasio je njegov kratki odgovor. - Zašto? - upitala je Šeron. - Vas dvoje ste bili odlični prijatelji. - Prestao je da mi bude prijatelj onog trenutka kad sam saznao da se viđa sa tobom - odgovorio joj je Konal. - On se nije viđao sa mnom - rekla je Šeron i pogledala Konala pravo u oči. - On je nešto pokušavao, ali ja nisam pristala. Prema tome, ništa nisam imala sa njim. Kad je video da od naše veze ne može biti ništa, okrenuo se protiv mene. Mislim da je bio ljubomoran na tebe, da nije mogao da podnese da ti imaš u životu sve što poželiš. I, zato je došao kod tebe i napričao ti gomilu laži protiv mene.

44


by voki

- Mislio sam da ću ga ubiti - procedio je Konal kroz zube. -Šta? - Kad si ti otišla one noći od mene - počeo je Konal svoju priču ja sam se uputio pravo Marku. Rekao sam mu svašta i da njegov brat nije bio kod kuće, ubio bih ga. - Gde je on sada? - Mislim negde u Evropi - odgovorio joj je Konal. Šeron je na neki način odahnula. Znači, i Konal je patio, bio je povređen. U životu često podnosimo bol, a najteži je onaj koji podnosimo a da nismo ni najmanje krivi. - Mislim da sam umorna - rekla je Šeron i ustala od stola. - Onda idi i lezi da se odmoriš - rekao je Konal. - Osećam da me čitavo telo boli od jahanja - rekla je Šeron. - Već sam ti rekao lek za to - uzviknuo je Konal i digao se od stola. - Puna kada tople i vode i sve će biti u redu. I meni je tako nešto potrebno jer ni ja nisam dugo jahao. U stvari, rekreacijom se bavim samo kad dođem ovamo. Šeron ga je pogledala i u njenim tamnim, dubokim očima, on je pričitao želju. Bila je tako lepa i mila, ličila mu je na onu nevinu, očaravajuću devojku u koju se bio zaljubio pre deset godina. Pogled mu je skliznuo prema njenim usnama koje su bile meke i ružičaste, sasvim blago rastavljene. To je bio poziv i on nije mogao da mu odoli. Spustio je poljubac na njene usne i mislio da će to biti samo laki dodir. Međutim, Šeron mu se obisnula oko vrata i čitavom svojim telom upila u njegovo. Konal kao da je samo to čekao. Snagom svojim usana je otvorio njena usta. Šeron se stresla kao da ju je grom pogodio, a onda je prihvatila žestinu Konalovih poljubaca. Osećala je da joj strast obuhvata čitavo telo, počela je teško da diše, grudi su joj bujale i ona nije mogla da se seti da se tako osećala pre deset godina kad je vodila ljubav sa Konalom. Onda im je veoma malo bilo potrebno da se istinski uzbude i odmah su odlazili u krevet. Sada, Šeron nije htela da u sebi probudi bilo kakvo osećanje prema Konalu. Ljubav je morala da ostane prošlost, a to što je želela dete od njega, bilo je nešto sasvim drugo.

45


by voki

Ipak, i ta se to sa njom dešavalo? Razum joj je govorio jedno, srce nešto sasvim drugo. Kako je samo njeno telo reagovalo na svaki Konalov dodiri Da li je moguće da ga je sve ovo vreme čekalo? Konal se samo malo odvojio od Šeron i ona se tog trenutka ponovo privila uz njega jer su joj noge bile tako slabe. Verovatno od jahanja, a mnogo verovatnije od ljubavne strasti i želje koja se ta ko rasplamsavala u njoj. - Vidim da si umorna - prošaputao je Konal. - Mislim da cc nam oboma prijati kupanje u vreloj vodi.

VI Dve kristalne čaše su se srele u vazduhu i tog trenutka se čuo dobro poznati zvuk plemenitog stakla. - Za naš divan boravak ovde, u „Svonsiju" - rekao je Konal gledajući Šeron pravo u oči. - Možda će se ispuniti i moja i tvoja želja! - Ovo mu dođe kao neka zdravica - rekla je Šeron i nasmešila mu se. - Baš si lepo to rekao. - Tako mislim i osećam - čula je kako joj Konal govori dok je polako ispijala najbolje francusko vino. Ona i Konal su sedeli za malim stolom u salonu i po njegovoj želji bila im je poslužena laka večera koja se sastojala od morskih specijaliteta, salate, sira i francuskog vina. Šeron se osećala izvrsno jer je poslušala Konalov savet i dugo se kupala u vreloj, namirisanoj vodi. Onda se malo odmorila, čak je i spavala. Kad je došlo vreme večeri, Konal je pokucao na vrata njene sobe i ona je za nekoliko trenutaka izašla potpuno spremna da ostatak večeri provede sa njim. Pojma nije imala da li će on izaći sa nekim predlogom, da li

46


by voki

ima nameru da je nekuda izvede ili, jednostavno, posle francuskog vina, odvede u krevet. - Kako se osećaš posle terapije koju sam ti predložio? - upitao ju je on. - Odlično! - odgovorila je Šeron. - Bio si potpuno u pravu. Vrela voda, začinjena mirisnim travama, je učinila čudo. - Onda ćeš biti sposobna za program koji ti predložim za večeras - rekao je Konal i zapalio cigaretu. - Sve zavisi od programa - rekla je Šeron. - O čemu se radi? - Videćeš - odgovorio joj je Konal. - Ne bi bilo interesantno da ti sada kažem. - Kako hoćeš - rekla je Šeron. - Večeras posebno lepo izgledaš - Konal joj je učinio kompliment. - Ta haljina ti odlično stoji. Šeron je imala obučenu dugu, svilenu haljinu koja je prelivala u beloj, tirkiznoj i plavoj boji. - Nije nova - rekla je Šeron. - Imam je više od dve godine, ali je volim i dosta sam je nosila. - To je elegantna svečana haljina - primetio je Konal. - Kuda si toliko izlazila? - Pa, bilo je različitih prilika... ovaj, sad baš ne bih mogla da se setim. Zašto pitaš? - Tako - odgovorio je Konal. - Po svemu sudećisi imala i dosta ljubavnih sastanaka, zar ne? Seron je došlo da se nasmeje. Sa kojim pravom se Konal raspitivao o njenom privatnom životu? Naravno da je izlazila, jednom je čak bila i ozbiljna veza u pitanju. Ipak, na vreme ju je raskinula, a onda je sve bila samo zabava, flert. U ovom trenutku ne bi ni mogla da se seti kad je poslednji put izašla sa nekim muškarcem koji joj se udvarao. Naravno, ni na pamet joj nije padalo da to prizna Konalu. - Zar ti, zaista, misliš da je za mene život prestao pre deset godina kad sam se razišla sa tobom? - upitala ga je . - Ubeđena sam da tvoj nije. Zašto bi moj?

47


by voki

- Izvini, nisam imao nameru da te ispitujem - rekao je Konal. Kako ti se dopada večera? - Sve je bilo izvrsno - odgovorila mu je Šeron. - Onda, da li smo završili sa večerom? - Jesmo - odgovorila je ona. - Zašto pitaš? - Pa, zar si zaboravila da sam ti preložio program posle večere? - Oh! - uzviknula je Šeron kao da se od nečega uplašila i to je Konal nagnalo na smeh. - Ne znam šta misliš - rekao joj je on - ali mi se čini da si na određeni način zabrinuta, uplašena. A, ja samo hoću da ta iznenadim. Mislim da će ti se dopasti ono što sam ti pripremio. Šeron je donela iz svoje sobe dugi, somotski ogrtač i Konal joj ga je galantno prebacio preko leđa. Pri tom je malo duže zadržao ruke oko njenog vrata i ona je načinila pokret ramenima kao da je želela da ih se otrese. - Ne brini - prošaputao joj je on na uho. - Nećemo daleko. Idemo! Izašli su u baštu koja je bila posuta srebrnom mesečinom. Voda, koja je izvirala iz velike fontane, prelivala se u duginim bojama od sijalica koje su osvetljavale fontanu. Cveće je mirisalo i sve je bilo tu za pravu romantiku. Šeron i Konal su išli sve dublje i dublje i ona više nije bila uplašena već radoznala. - Sve ovo već postaje tajanstveno - rekla je. - U svakom slučaju, ova šetnja kroz noć je veoma prijatna, posebno u ovakvom ambijentu. - I ja uživam - rekao je Konal. - Lepa noć, divna žena pored mene. Skoro da žalim što smo već stigli. - Gde? - upitala ga je Šeron. - Videćeš - odgovorio joj je Konal. - To mi stalno govoriš - rekla je Šeron. - Moram ti priznati da sam već postala nestrpljiva. - Još samo nekoliko trenutaka - rekao je Konal, obgrlio Šeron oko struka i skoro trčećim korakom je poveo prema niskoj građevini koja se nazirala na kraju jedne cvetne staze.

48


by voki

- Šta je ovo? - upitala je Šeron Konala kad su se zaustavili pred vratima i kad je on počeo da vadi ključ iz džepa. - To je zatvoreno tenisko igralište koje je moj deda Džejk izgradio negde dvadesetih godina kad je nasledio „Svonsi". - Kad je otključao vrata, Konal je uzeo Šeron za ruku i uveo je u nešto ogromno što je bilo u mraku i što je dobijalo slabu, mesečevu svetlost samo kroz stakleni krov. - Ostani ovde - rekao je Konal Šeron. - Odmah ću se vratiti. Čula je zvuk prekidača i tog trenutka je čitav prostor sinuo. U stvari, bio je okupan nekom čudnom, toplom, žućkastom svetlošću. Šeron je bila potpuno u pravu. Sve ovo joj je više ličilo na misteriju nego na stvarnost. U ovom delu igrališta nalazili su se niski stolovi sa udobnim stolicama na kojim su se nalazili meki jastučići. Na jednom izdvojenom prostoru nalazilo se nekoliko udobnih ležaja sa mekim pokrivačima i jastučićima u raznim bojama. - Fantastično - prošaputala je Šeron ne verujući da ovako nešto još postoji na svetu. - Bio sam ubeđen da će ti se ovde dopasti - rekao je Konal. -To sam ti i rekao. Pošto u „Svonsiju" postoji samo ovo zatvoreno tenisko igralište, Ketlin je odlučila da ono ne bude otvoreno za ostale goste. Ima dovoljno otvorenih igrališta, pa neka ih koriste. Ova lepota je rezervisana samo za našu porodicu. Hoćeš li da igraš? - Tenis? Sada? - upitala ga je Šeron i raširili svoju dugu, svilenu suknju. - Ovako obučena? - Zašto da ne? - upitao ju je Konal. - Znam da igraš tenis. Zar se ne sećaš da smo nas dvoje igrali tenis pre deset godina? - Oh, Konale - prošaputala je Šeron - ovo je kao u priči, sve tako lepo, isuviše lepo da bi bilo stvarno. - Osvetljenje baš nije najbolje - rekao je Konal. - Prigušeno je jer ovde retko ko dolazi da igra tenis noću. Ali, mislim da će nama biti dovoljno. Konal je otišao u jednu prostoriju i uskoro se vratio sa dva reketa. Šeron je primetila da je skinuo sako, kravatu i da je raskopčao dva

49


by voki

gornja dugmeta na košulji. Delovao je sportski, ličio joj je na mladića koji je tek zakoračio u život. - Izvoli! - rekao joj je on pošto joj je pružio reket i dve lopte. - Ti serviraš! Šeron je otišla na svoj deo igrališta, zauzela pozu i zamahnula reketom svom snagom. - Loše! - uzviknuo je Konal ali je u njegovom glasu bilo mnogo simpatije za svoju partnerku. - Znam - odvratila mu je Šeron. - Ali, biće bolje! Ona je sada otkopčala i skinula pojas da bi joj bilo komotnije da igra. Ponovo je zamahnula reketom i ovoga puta serva je uspela. Igra se sve više i više zahuktavala i Šeron se svakim trenutkom sve više unosila u nju. Odjednom je shvatila da želi da pobedi Ko-nala. Učinilo joj se nekoliko puta da joj on šalje lake lopte, ali je ona i pored toga igru shvatala veoma ozbiljno. Da li ona to želi da se na neki način razračuna sa njim? Da mu naplati za svu patnju iz prošlosti? Ne, to ne srne sebi dozvoliti. Rekla mu je da nema nameru da mu se sveti i onda ne sme to poželeti ni u igri. Konalu je bio dovoljan trenutak nepažnje pa da izgubi jednu važnu loptu. - Dobila sam! Dobila sam! - vikala je Šeron, skakala i radovala se kao malo dete. - Bravo! - uzviknuo je Konal. — U potpunosti priznajem da si bila bolja. Ovaj set si dobila, ali sledeći... - Sledeći? - upitala je Šeron skupljajući kosu koja joj se bila rasula po licu i ramenima. - Ti mora da se šališ. Ne, ne i ne! Još jedna partija ne dolazi u obzir. Ja želim da se povučem kao pobed-nik. Konal je otišao da ostavi rekete i lopte, a Šeron je jedva dočekala da ode i sedne na kauč i ispruži noge. On se vratio sa dva peškira i jedan bacio Šeron. - Mislim da treba da razgovaramo o tvojoj odluci da odusta-neš od igre - rekao je on ozbiljnim glasom i namrštio se. - To nije u redu. Trebalo bi da znaš da se šampioni ne povlače tako lako. Oni

50


by voki

su, obično, izazivači, žele i dalje da se dokazuju. O povlačenju nema ni govora. Šeron se vragolasto nasmešila i počela da briše znoj sa čela i vrata. - Pa, kad bih naišla na mnogo boljeg od sebe, možda bi i promenila mišljenje - rekla je. Konal je bacio svoj peškir, a onda je skoro oteo i onaj iz Šeroninih ruku i isto i njega bacio. Jednom rukom je šampionku obuhvatio oko struka i grubo je privukao sebi. - Izvini se zbog ovog što si rekla, inače ću biti primoran da učinim nešto veoma grubo. - Na primer? - upitala je Šeron i počela da se kikoće. - Hoćeš li se izviniti ili ne? - upitao je Konal pretećim glasom. - Ne - odgovorila mu je ona. - Mislim da neću. - U redu - rekao je Konal, ustao i visoko podigao Šeron. - Sada ćeš videti šta će ti se dogoditi. Pošto je izgovorio ove reči, počeo je da se vrti sa njom sve brže i brže. Ona se smejala dok je letela kroz vazduh, a Konal se sve brže i brže okretao. - No? - upitao ju je pošto ju je, konačno, spustio na zemlju. - Kako se osećaš? Da li si spremna da mi se izviniš? Šeron je nastavila da se smeje. Stavila je svoje ruke na Konalove mišice jer nije mogla tako brzo da povrati ravnotežu. Nije mogla ni da govori od smeha i zato je samo odrečno odmahivala glavom. Nije imala nameru da se izvini Konalu. - Nećeš? - upitao ju je on. - Onda ti se loše piše. Stavljaću te na sve gore i gore muke. Opet ju je podigao sa zemlje i ovoga puta bacio na kauč. Ona je nastavila da se smeje i onda kad je Konal počeo da je ograđuje jastučićima. Ona nije imala snage da se protivi jer joj je sve to bilo smešno, strašno zabavno. - Mrzim ovo što činim - rekao je Konal. - Ali, sama si to tražila. Sada ćeš iskusiti poljupce mučenja.

51


by voki

- Šta? - upitala je Šeron i shvatila da je sada već kasno da bilo šta preduzme. Bila je potpuno zatrpana jastučićima tako da nije mogla ni da se pomakne. A, Konal se opasno nadnosio nad nju. Težina njegovog tela ju je pritiskala, jedva je mogla da diše. A, opet joj je sve to bilo tako smešno, čak detinjasto. Ovakve igre bi im više priličile pre deset godina. - Poljupci mučenja! - uzviknuo je Konal pobedonosno jer je njegova žrtva bila potpuno u njegovoj vlasti. - Pusti me! - uzviknula je Šeron. - To zvuči grozno! - Tačno i uskoro ćeš se uveriti u to - rekao je Konal. - Zatvori oči i trudi se da izdržiš koliko možeš. Sa osmehom na licu Šeron je zatvorila oči očekujući šta će dalje biti. Nekoliko trenutaka se nije ništa dešavalo, a onda je osetila da je Konal počeo opasno da joj se približava. Opet ništa, to je, valjda, bio deo mučenja. Onda njegov vreli dah na njenom licu i prvi poljubac u čelo. Kad joj je čitavo čelo obasuo poljupcima, njegove usne su se spustile na njene očne kapke, vrh nosa, jedan obraz, drugi... Šeron je svakim trenutkom osećala sve veću i veću neugodnost. Bilo joj je nepodnošljivo toplo, jedva je disala, nije mogla ni da se pomeri. Konal je imao pravo: bili su to prvi poljupci mučenja. Konalove usne su se približile njenima, ali to nije bio poljubac. - Da li si spremna da mi se izviniš? - upitao ju je. Ona se samo na trenutak nasmejala, poluglasno, a onda je u njoj proključao bes. Oči su joj potamnele tako da su plamtele pretećim sjajem i ona je ponovo, prkosno odmahnula glavom. Konal drugačiji odgovor nije ni zasluživao. Ona se njemu nikada neće izviniti jer se ni on njoj nije pre deset godina. - Ovo ne valja - promrmljao je Konal i sam vidno uzbuđen. Nastavio je da ljubi Šeron. Doticao joj je bradu, usne školjke, vrat. Sasvim svesno je izbegavao njene usne jer je znao da će to u njoj probuditi želju, strast i da će mu se ona, za koji trenutak, divlje baciti u zagrljaj.

52


by voki

- Osećam kako ti srce bije - promrmljao je Konal. - Da li si spremna da me priznaš za dostojnog protivnika u tenisu? Šeron je ćutala i dobro je znala zašto to čini. Uživala je u Konalovom ljubljenu i divljem milovanju. On joj je jednim pokretom ruke skinuo gornji deo lake, večernje haljine i onda se gladno bacio na njene grudi. Mislila je da će poludeti kad je njegova ruka skliznula pod njenu suknju i kad je počeo da miluje njen stomak, da se spušta do bedara koja su bila ustreptala i koja su počela da se kreću u ritmu Konalovog milovanja. Da li je moguće da ju je on ovde doveo da bi vodio ljubav sa njom? Ne, to nikako ne! - Hoćeš li da prestanem? - upitao ju je on. Ona je ćutala jer je znala da ni njemu više nije svejedno. Želeo ju je i bio svakoga trenutka spreman da vodi ljubav sa njom bez obzira da li je ona spremna da mu se izvini ili ne. Uostalom, to sa tenisom je bilo tako nevažno. Mali povod za nešto veliko što treba da se dogodi među njima. - Nisam spremna - prošaputala je Šeron. - Ali, spremna sam da ti kažem da te želim. Konale, želim te! Da li me razumeš? Više nego što mogu da kažem, više nego što mogu da podnesem. Želim da vodimo ljubav. Imala je utisak da se on stresao kao u groznici, a onda se odvojio od nje. - Vratićemo se u apartman - promrmljao je ali ga je ona veoma dobro čula. - Ne! - uzviknula je Šeron. - Hoću da vodim ljubav sada, ovde! Pružila je ruke prema njemu, snažno ga privukla sebi i za samo nekoliko trenutaka Konal se skinuo a onda je i nju oslobodio odeće koja im je smetala da se sjedine u divljoj želji i strasti. Njene noge su bile čvrsto obavijene oko njegovih bedara tako da su mogli nesmetano da se kreću u istom ritmu koji ih je nekoliko puta uzastopno doveo do ekstraze. Šeron je bila izbezumljena od

53


by voki

ponovnog sjedinjenja sa Konalom, osećala se kao onda kada je prvi put vodi ljubav sa njim. Poželela je da to beskrajno dugo traje. Šeron se budila polako. Telo joj je bilo skoro obamrlo od napora kroz koji je prošla. Otvorila je oči i pogledala desno od sebe. je Konal. Ležao je kraj nje, njegovo lice je skoro dodirivalo njeno. I, onda se setila. Posle onoga što se desilo na zatvorenom teniskom igralištu, njih dvoje su nekako ustali, obukli se i sa rukom u ruci se pratili u apartman. Ušli su u Konalovu sobu, žurno se skinuli i bacili na krevet. Nastavili su da vode ljubav sa još većom žestinom nego ranije. Nagnula se nad Konala i počela prstom da iscrtava neku čudnu šaru na njegovom obrazu. Onda se malo pomerio jer ga je to golicalo i Šeron se zakikotala. - Oh - prošaputao je on, ispuržio ruku i privukao Šeron sebi tako da je ona sada ležala na njemu. - Zaista volim kad se SImeješ. -I sposobnost smejanja je talenat - primetila je Šeron. - Ti poseduješ mnogo talenata - rekao je Konal. – Teniski si već isprobala na meni. Čekam da uskoro otkrijem još neki. - Šta mogu kad sam talentovana - rekla je Šeron i nastavila da se smeje ljubeći pri tom Konala po licu i grudima. - Naš razgovor o revanšu još nije završen - rekao je on. - Jedva čekam da se nastavi - rekla je Šeron. - Posle toga dolazi vođenje ljubavi, a to je jedino što želim. - Samo to? - upitao ju je Konal i čvrsto je priljubio uz sebe tako da je mogla da oseti da je on potpuno spreman za vođenje ljubavi. - Želim i doručak - rekla je Šeron. - Umirem od gladi. -I ja - rekao je Konal. - Mogli bismo da poručimo da nam donesu doručak ovamo. Šta bi želela? - Kakav šampanjac imaju ovde? - upitala je Šeron Konala i iako ga ugrizla za donju usnu. - Zainteresovana sam za stari i dobar.

54


by voki

- Nema problema - rekao je Konal i opet je privukao sebi. -Lako je za šampanjac. Ako ga trenutno nemaju ovde, poručiće ga i doneti u najkraćem roku. - Hmmm - promrmljala je Šeron i svojim usnama se upila u Konalove. - A, šta ćemo za doručak? - upitao ju je on kad se samo malo odvojila od njega. - Zar ne bismo mogli da ga preskočimo?- - upitala je Šeron Konala. - Radije bih da vodimo ljubav... Učinila je samo jedan pokret telom i njih dvoje su bili spojeni. Nastavili su da vode ljubav sa još većom strašću nego što su to činili u toku protekle noći. Šeron je znala da rade na ispunjenju njegovog zahteva, Konal je uživao jer je, konačno, imao u krevetu ženu koju je sve vreme, u toku proteklih deset godina, želeo.

VII Jahali su u galopu, Šeron napred, Konal za njom. Ona opet nije imala pojma koliko su odmakli od kuće, gde se trenutno nalaze, koliko još treba da jaše i kuda. - Da li smo još uvek na posedu koji pripada Svonsiju? - upitala ga je ona pošto je konj usporio. - Jesmo - odgovorio joj je Konal i prišao joj tako da je jahao uporedo sa njom. - Kuda ćemo? - upitala ga je Šeron. -I, zašto idemo tamo kuda idemo? - Sve će ti biti jasno kad stignemo - odgovorio joj je Konal. - Opet zagonetke - pobunila se Šeron. - Hoću da znam kuda idemo!

55


by voki

- Nisam ti rekao ni kad sam te vodio na tenisko igralište - rekao je Konal. - A, rekla si da ti nikada u životu nije bilo lepše. - U pravu si - rekla je Šeron i pocrvenela jer se setila svakog detalja posle teniske partije. - Sećam se dobro... -I ja se sećam - dodao je Konal. - Zato sam i ubeđen da će ti se dopasti i ono mesto na koje te sada vodim. Uostalom, zar je važno kuda idemo? Nismo u Bostonu i to je najvažnije od svega. Treba da se opustiš i uživaš. _ Šeron se nasmešila i pomislila da je Konal potpuno u pravu. Već su se nalazili na obali i Šeron je mogla da uživa u lepoti plavog mora i šumu talasa koji su bili oivičeni belom penom kao čipkom. Kad bi pogledala prema brdima, onda joj je dah zastajao od lepote bogate jeseni koja nije oskudevala ni u jednoj boji. Još je bilo i rascvetalih žbunova kraj staze, u daljini je vijugao potočić koji je grabio ka moru. I, ono što je bilo najvažnije: Konal je bio sa njom. - Nastavićemo da jašemo obalom, samo ćemo se malo spustiti rekao je Konal Šeron. - Ti sada jaši za mnom. Samo polako i neće biti problema. - Kako je divno ovako na obali, pored mora - rekla je Šeron kad su već zašli u široko peščano prostranstvo. - Gotovo da se i ne sećam kad sam poslednji put bila na plaži. - Zima, leto, proleće, jesen - počeo je Konal sa osmehom na licu kad sam u „Svonsiju", ja moram doći ovamo. Veličina okeana, lepota plavog beskraja, prostranstvo, večna lepota prirode! To čoveka ispunjava željom za životom, mirom, uliva mu novu snagu za sve životne poduhvate. Jahali su još malo bez reči i uživali, a onda se zaustavili u jednoj uvali. Šeron je odmah sjahala i otrčala do vode da vidi da li je hladna. Konal je za to vreme stavio ćebe na pesak i korpu. - Piknik? - upitala ga je Šeron kad se vratila. - Moram ti priznati da si odličan organizator. Spustila se na ćebe i počela da vadi stvari iz korpe.

56


by voki

- Zar je moguće? - uzviknula je. - Tvoja posluga pakuje za piknik kineski porcelan, kristalne čaše, damastne salvete? Mogu da mislim šta je spremljeno za jelo. - Nisam ništa posebno naredio, ali sam ubeđen da ima kavijara i šampinjona. - Da li smo gladni? - upitala je Šeron Konala. - Ako ti kažeš da jesmo, onda možemo preći na gozbu - rekao je Konal. Jeli su gotovo ćuteći jer im je sve prijalo a bili su i gladni. Probrana jela su zalili šampanjcem, a onda su krenuli u dugu šetnju kraj mora. Kad su se vratili, Konal je zapalio logorsku vatru jer je već bilo prilično sveže. Onda su se oboje spustili na ćebe da se odmore i uživaju. - Kasnije ćemo na vatri skuvati kafu - rekao je Konal. - Više volim tako nego da je ponesem u termosu. - Baš je ovde divno - promrmljala je Šeron gledajući u pravcu mora. - Hvala ti što si me doveo ovamo, a posebno sam ti zahvalna za piknik. Ne sećam se kad sam bila u prilici da se ovako opustim i uživam u lepoti oko sebe. Moram ti priznati da si mislio na sve. Konalu se učinilo da je Šeron nekako čudno zamišljena i daleka, da mu se zahvaljuje kao što bi se svaki gost zahvalio domaćinu za lepo gostoprimstvo. A, on je istinski želeo da joj priušti lepe trenutke jer je on poznavao „Svonsi" a ona nije. - Znaš - obratila mu se Šeron i dalje gledajući zamišljeno put mora - da moja baba tetka Klarisa nikada nije bila u „Svonsiju"? Sada mi je žao što nije. - Znaš li zašto nije bila? - Zbog čega nije htela da dođe - odgovorila mu je Šeron. -Njena veza sa Džejkom, tvojim dedom, se završila odmah pošto je on diplomirao. Ona je tako htela, ne on. Konal je ćutao i čekao da vidi šta Šeron, konačno, želi da kaže ovim razgovorom o njegovom dedi i Klarisi Hevilend. Svi u porodici su znali da je to bila velika ljubav i pored značajne razlike u

57


by voki

godinama na Klarisinu štetu. Njegov deda Džejk je nikada ne bi ostavio, žrtvovao bi svoju mladost čak i želju da ima potomstvo samo da ostane kraj voljene žene. - Kad sam saopštila svojim roditeljima da sam trudna s tobom počela je Šeron iznenada opet o staroj stvari - moj otac se razbesneo. I, znaš šta je rekao? Da li je moguće da dve žene iz naše porodice upadnu u kandže Deverelovih! U stvari, bio je ljut na Klarisu i mene što smo se zaljubile u muškarce iz te porodice koju nije voleo. - Izvini, Seron - rekao je Konal - ali mislim da je tvoj otac bio okrutan čovek u svakom pogledu. Nije imao prava da vređa uspomenu na Klarisu i Džejka jer je kod njih bila u pitanju velika ljubav. Još manje je imao prava da vređa i odbaci tebe, rođeno dete u trenucima kad ti je bilo najteže. Mislim da mi je sada ovde, da bih ga mogao ubiti. - Ne govori tako - blago ga je opomenula Šeron. - Izvini, ali moram! - On je bio moj otac i sve što je učinio mogu da mu oprostim - rekla je Šeron odlučno. - I ti si bila njegova kćerka - nastavio je Konal uporno da brani svoje mišljenje. - Nije smeo da dozvoli da onoliko patiš, da odeš od kuće i da živiš dalje sama. Jer, bila si veoma mlada. - U redu - rekla je Šeron. - Mislim da ne treba dalje da o tome diskutujemo. Ja sam kriva što sam i počela razgovor o Klarisi i Džejku. - Treba o tome govoriti jer si ti još uvek usamljena - rekao je Konal. - Iako smo zajedno, daleka si, nedokučiva, još uvek. - Možda je tako najbolje - rekla je Šeron. - Ja mogu da se staram sama o sebi. Mogla sam to kad mi je bilo najteže... - Znam šta hoćeš da kažeš - prekinuo ju je Konal. - Znao sam da dete ne može biti moje i, pošto sam se strašno posvađao sa Markom, čuo sam posle izvesnog vremena da je on otišao u Evropu. -Onda...

58


by voki

- Šta? - upitala ga je Šeron i neprijateljski ga pogledala. - Nisam znao šta se sa tobom dešavalo - nastavio je Konal. -Ali, pošto Mark više nije bio tu, trebalo je da te potražim i vidim da li je sve u redu sa tobom, da te pitam da li ti je nešto potrebno. To bi sa moje strane bilo pristojno... - Nije trebalo ništa „pristojno" da se dogodi između nas onda rekla mu je Šeron odlučno. - Isuviše smo bili kivni, ogorčeni jedno na drugo. Bilo je mnogo ljutnje i bola u našim dušama. Konal ju je uhvatio za obe ruke i prineo ih svojim usnama. - Ipak, mislim da je trebalo da onda budem sa tobom - rekao je Konal. - Možda se ne bi dogodilo da pobaciš... - Ne, dragi moj - rekla je Šeron. - Lekar mi je rekao da to nije bila ničija greška. Dešava se da žene pobace u prvoj trudnoći, ostale mogu da budu sasvim u redu. Još mi je rekao da ne treba da očajavam i da ću sigurno moći da imam dece. - Oh, kako mi je žao - prošaputao je Konal. Šeron je na neki način likovala u sebi. Nikada nije mislila da će se ona naći u situaciji da teši Konala. Još uvek je verovao da dete nije bilo njegovo, ali se u njemu probudilo sažaljenje prema njoj. I, to je morala da saseče u korenu. - Molim te - obratila mu se - nemoj ništa da žališ. Jer, ne žalim ni ja. - Zaista? - upitao ju je on. - Ne! Posle svega što se dogodilo, uspravila sam se i nastavila da živim sasvim drugi život. - Ipak, potražila si me posle deset godina i sada si ovde - nastavio je Konal. - Zar to nije, na neki način, vraćanje u prošlost? - Pa, jeste - odgovorila mu je ona. - Ali, samo na kratko i sa određenom namerom. Konal je osetio žaoku koja mu je došla do samoga srca. Ovakvo njeno ponašanje je bilo uvredljivo. Da li je došla samo da ga iskoristi? Da mu vrati milo za drago?

59


by voki

- Misliš li da smo se iskreno voleli pre deset godina? - upitao ju je on. - Mislim - odgovorila je ona bez dvoumljenja. - U životu čoveka ništa nije kao prava ljubav. Ona je prava, velika, neponovljiva. I nas dvoje smo bili u vrtlogu koji nas je potpuno obuhvatio. Leteli smo visoko, verovali, nadali se. Sve nam se onda činilo sasvim drugačije. - Možda si u pravu - rekao je Konal i iskreno zažalio što onda nije zadržao Šeron. - To vreme se neće nikada vratiti - nastavila je Šeron. - Sve je izbledelo: i ljubav i bol i ljutnja. - Nikada se neće vratiti ono što je bilo između nas? - upitao je Konal Šeron. - Neće i ne bi trebalo da se vrati - odgovorila mu je Šeron. Konal se posle ovih njenih reči osetio sasvim bespomoćnim. Pokušavao je da odagna od sebe teške misli i da samog sebe ubedi da mu nikada u životu nije bilo gore nego kad mu je lekar rekao da, gotovo sigurno, nikada neće moći da oplodi ženu. - Možda si u pravu - rekao je Konal Seron. - Verovatno ne bi trebalo da razmišljamo o prošlosti. Sadašnjost je ono što treba da interesuje i mene i tebe. Uhvatio ju je za ruku i poljubio joj prvo dlan a onda nadlanicu. - Kakav divan miris - promrmljao je Konal. - Kakvo uživanje dotaći usnama ovako divnu kožu. Šeron je osetila da joj je srce počelo snažno lupati. - Zaista? - upitala ga je. - Da - potvrdio je Konal. - I, znaš li još šta? - Ne - odgovorila je ona pokušavajući da se potpuno koncen-triše na ono što joj je Konal govorio. - Noćas je sve išlo veoma brzo - prošaputao je on. - Kako? - Tri puta smo vodili ljubav i svaki put smo se sve brže i brže spajali - odgovorio joj je Konal. - Ovoga puta želim da sve ide

60


by voki

mnogo, mnogo sporije. Potrebno nam je da se sada ponovo bolje upoznamo. Znam da postoje neotkrivene tajne tvog divnog tela i ja hoću da budem prvi koji će ih otkriti. Želim i da te naučim nečem novom da bismo oboje beskrajno uživali. Nežno ju je postavio u ležeći položaj a onda je legao kraj nje tako da su im se tela dodirivala. Konalova ruka se onda polako podvukla pod njen pulover i dotakla njenu glatku kožu. Milovao ju je ispod grudi i to je u njoj budilo čežnju da joj dotakne i grudi koje su već reagovale na blizinu njegove ruke. - Šeron - šaputao joj je Konal - želim da ovoga puta sve bude drugačije, da uživamo u ljubavi kao nikada do sada. - Zvuči fantastično - rekla mu je ona. Nagnula se nad Konala i poljubila ga, a onda je uz zavodnički smešak počela polako da se skida. Prvo je skinula obuću, onda pulover, na kraju farmerice. Legla je na leđa i pružila ruke prema Konalu. Imala je na sebi samo gaćice, tanke i sasvim prozirne. Konal ju je gledao opčinjen, potpuno izgubljen u vremenu i prostoru. Pred njim je bila prelepa žena koja mu se nudila i on je za trenutak ostao paralisan. Okrenuo je glavu za trenutak prema moru i kad je ponovo pogledao Šeron, ležala je pred njim potpuno naga. Izgubio je dah, nastavio je da je samo gleda kao da pred njim nije bila žena od krvi i mesa koja je želela da vodi ljubav sa njim. - Oh — uzdahnuo je on. - Prebrzo si se skinula - rekao je. — Zapanjen sam, ne mogu da se povratim od ovoga što nam se dešava. Ja sam hteo da te skinem, da učinim to veoma polako. A, ti si bolje znala šta treba da se učini. More je šumelcL talasi su blago zapljuskivali obalu. Uskoro je i Konal legao kraj Šeron, nag kao i ona što je bila. Njih dvoje, kao jedini muškarac i žena na svetu. Prsti su im se čvrsto spleli i njih dvoje su ostali tako da leže kao da je sve vreme ovoga sveta bilo samo njihovo. Konal je bio u pravu: neće se žuriti, sve neka dođe samo od sebe.

61


by voki

- Noćas si mi rekla da me želiš - oglasio se Konal posle ćuta-nja koje je bilo beskrajno dugo. - Ponovi mi to! - Želim te - prošaputala je Šeron. - Ponovi još jednom! - Želim te, Konale - prošaputala je Šeron glasom u kojem je bilo poziva, iskonske želje za spajanjem sa muškarcem. - A, sada reci i ti meni isto. - Za boga miloga! - uzviknuo je Konal. - Zar ne vidiš, ne osećaš? Pomilovao ju je po vratu i grudima. - Bolestan sam od želje, ni sam ne mogu sebe da prepoznam. Ipak, moja odluka ostaje nepromenjena: neću ništa brzo, hoću da sve ide polako... Šeron, imamo vremena, možemo sebi da dozvolimo posebno uživanje. Noćas smo bili gladni jedno za drugim i ta glad je morala biti utoljena. Šeron je osetila kako joj je neki vreli talas preplavio čitavo te-lo. Pomislila je da se nikada u životu nije nalazila u ovakvom erotskom bunilu jer je bila spremna na sve što bi joj Konal predložio. Samo da ostane kraj nje, da vodi ljubav sa njom, da iskoristi njeno telo kako najbolje ume i zna. Ležali su na mekom ćebetu ispod koga je bio pesak, iznad njih je bilo plavo nebo po kojem su se nestašno igrali beli oblačići, prijatan jesenji povetarac im je hladio, milovao vrela tela. Bila je tu i logorska vatra od koje su se pružali crveni i žuti odblesci. Snaga okeana, kolevka života, se pružala u nedogled. Sve kao stvoreno za ljubav, za strast, za udovoljenje prirodne želje i žene i muškarca: da plod njihove ljubavi bude dete koje bi moglo sada da se začne. Tela su im se spojila a da nisu ni bili svesni toga čina. Bili su jedno, jedan život, jedno srce, jedna ljubav. - Oh - šaputao je Konal dok su iz njenog grla izlazili zvuči zadovoljstva * kako volim da slušam to što mrmljaš dok vodimo ljubav. Ako bi ikada otišla od mene, prošao bih čitav svet da te nađem, da ponovo čujem i osetim ovo što sada osećam. - Konale... oh, poludeću - šaputala je Šeron.

62


by voki

- Možda je ovo pravi čas za dete - rekao je on muklo i upro se u nju. - Konale... On se umirio, a onda mu je glava pala na njeno rame. Kako je samo mogao tako nešto da kaže! I on želi to dete, želi ga od Šeron, ali mu se ta želja nikada neće ispuniti. Zašto da gaji lažnu nadu, zašto da nju ohrabruje? Tako nešto više nikada ne srne izgovoriti, nikada! Šeron nije želela da ovo bude kraj vođenja ljubavi na pesku. Čvrsto je pritisnula Konala uz sebe a onda je počela da se kreće u divljem ritmu koji je Konal, hteo ili ne, morao da prihvati. Njegova snaga je sada bila njena, njegova strast, njena. I, on je bio njen. Toliko koliko, možda, više nikada neće biti. * Dani su im prolazili kao u snu. Svaki je bio lešpi od sledećeg, uživali su u prestali da misle i govore o danu koji bi mogao da označi rastanak. Trudili su se da iskoriste svaki trenutak, da ga ispune nečim novim. Šetali su, plivali, jahali, noću igrali tenis. A, sve te aktivnosti su bile začinjene prekidima u kojima su vodili ljubav. I, uvek je bilo lepše, uzbudljivije i maštovitije nego prethodno. Bila je već nedelju dana u „Svonsiju" kad je počela da biva svesna jedne užasne činjenice, svakim danom sve više i više. Voliš ga, šaputao joj je neki zlosutni glas iz njene duše. Ne, odgovarao bi njen razum. On je odličan ljubavnik i normalno je da ga takvog prihvatam. Ali, nisam zaljubljena u njega. U njenoj duši se vodila strašna borba, svaki dan se u njenim mislima vodio ovakav razgovor. I, jednoga dana, kad se probudila u Konalovom zagljaju, sve joj je bilo jasno. Ludo se ponovo zaljubila u njega i pored toga što je on još uvek tvrdio da dete od pre deset godina nije bilo njegovo. Iako se brižljivo pripremala za ove dve

63


by voki

nedelje koje je provodila sa njim, iako je tačno zanala šta želi, ništa nije ispalo onako kako je ntela. U stvari, desilo se najgore od najgoreg: zaljubila se u Konala. I, odmah joj je još nešto postalo sasvim jasno: potražila je Konala ne zbog deteta, već da bi ispitala da li mu je i dalje stalo do nje. Jer, ona nikada nije prestajala da ga voli. Ovakva zaljubljenost je bilo nešto novo, nešto što nije očekivala da se dogodi tako brzo. Sledeće noći nad „Svonsijem" su se nadvili crni oblaci, a onda je počelo nevreme. Šeron se plašila da joj plan neće uspeti. A, ako sada ne uspe, više nikada neće imati snage da ga sprovede u delo. Njene stvari su već bile spakovane, ona obučena. Konal je spavao i ona se samo nadala da se neće probuditi dok ona ne ode. Nervozno je šetala po sebi, svakog trenutka pogledala na sat. Šta ako taksi ne dođe na vreme? Ako ga spreči nevreme? Priljubila je lice uz prozorsko okno i čekala. Kad se pred vratima pojavio žuti taksi, Šeron je odahnula. Uzela je svoje stvari i kao vihor se sjurila niz stepenice. Plan koji je skovala je uspeo. Po drugi put ona beži iz Konalovog života. Ovoga puta zauvek. Konal je bio ubeđen da je ona rano ustala i otišla da se prošeta. Malo ju je čekao, a onda je počeo da je traži. Kad je pitao poslugu za nju, svi su samo slegli ramenima. I, onda mu je sve postalo jasno: Šeron više nje bila u „Svonsiju". Jednostavno, ona je bila otišla. Nad Svonsijem su se i dalje gomilali crni oblaci.

64


by voki

VIII Konal je bio u Bostonu više od dvadeset i četiri sata, a još ništa nije znao o Šeron. Bio je zbunjen, uplašen i ljut. Sve mu je bilo pomešano i u glavi i u duši jer pojma nije imao zašto ga je Šeron napustila. Otišla je kad im je bilo najlepše, kad su uživali u ljubavi. Niko ga nikada neće ubediti da ni njoj nije bilo lepo. I, zašto je, onda, otišla? Sedeo je u svojoj kancelariji i po ko zna koji put provlačio ruke kroz kosu, ustajao šetao, sedeo, hvatao se telefona. - Halo? Šeron? - Oprostite - javio se glas sa druge strane žice. - Vi ste, vero-vatno pogrešili, ili ne znate da je broj promenjen... Bacio je sušalicu na njeno mesto tako da je mislio da se telefon raspao. Oh, samo da mu dođe do ruku! Udavio bi je... A, šta ako je u opasnosti? Otišla je po onakvom vremenu, po noći. Svašta je moglo da joj se dogodi. Napetost je u njemu rasla svakoga trenutka i on više nije mogao da izdrži sam u kancelariji. Ustao je, izleteo u hodnik i zalupio vrata za sobom. - Šeron! Šeron! Pesnicom je lupao na vrata njenoga stana cepteći od besa. Samo da se sada pojavi... oh, ni sam nije znao šta bi joj uradio što ga je uvalila u sve ovo. - Šeron! Otvori! Jedna vrata su se otvorila i na njima se pojavila glava starijeg čoveka. - Šta se ovde dešava? Ko to lupa? Konal se okrenuo za trenutak, a onda je nastavio da lupa. - Mladi čoveče - javio se opet onaj čovek - pravite strašnu buku a pri tom i gubite vreme. Ako ne prestanete, pozvaću policiju. - Znate li gde se nalazi Šeron Graham? - upitao je Konal čoveka pošto je prestao da lupa u vrata.

65


by voki

- To ne znam - odgovorio je ovaj. - Ali, pouzdano znam da se devojka iz tog stana odselila. Otišla je i gotovo! - Nemoguće! - uzviknuo je Konal. - Pre dva dana je još bila sa mnom. Gde je sada? Nemoguće je da se za tako kratko vreme odselila, da je, jednostavno, nestala. - Vi ste potpuno u pravu - rekao je čovek. - Ja sam ovde domar i sa mnogim stvarima sam upoznat. Prema tome, kad ste već toliko uporni, mogu da vam kažem da je gospođica Graham sve bila spakovala pre nego što je krenula na put. Znam to jer je od mene tražila neke kutije i kanap. Onda su pre dva dana došli ljudi sa kamionom i odneli sve njene stvari. Javili su mi se i ja sam im dao ključ. Gospođica se nije ni pojavljivala, a nije ni imala potrebe jer je sve svoje račune podmirila, i... - Možete li mi dati ključ od njenog stana? - upitao je Konal domara koji je bio preopširan. - Da vam dam? Pa, možda, ali nemojte dugo i nemojte nešto da oštetite u stanu - rekao je domar. - Molim vas - rekao je Konal nervozno i skoro oteo ključ Šeroninog stana. t - Kad obavite posao, javite mi se - rekao je domar. - Pokušajte na ova vrata da mi vratite ključ. - U redu, u redu - rekao je Konal i nestrpljivo počeo da otključava stan svoje odbegle drage. Uleteo ie u predsoblje kao da je bio ubeđen da će u stanu, ipak, naći Seron. Ali, umesto nje, samo goli zidovi, prazne sobe, sve pusto kao da tu nikada niko nije živeo. Prišao je prozoru, zagledao se u gradsku vrevu i ponovo se upitao zašto je Šeron otišla. - Neka - prošaputao je. - Neka ide! Dosta se namučila u životu, neka živi kako hoće... neka ide... * - Kako bi bilo da i ja pogledam njen stan? - upitao je Amarilo Konala.

66


by voki

- Možeš - odgovorio mu je Konal. — Ali, ne bi imao nikakve koristi od toga. U stanu nije ostao ni jedan papirić, ništa što bi ukazivalo da je u njemu živela Šeron. - Ipak, naići ćemo mi na neki trag - rekao je Amarilo. - Nemoj zaboraviti da sam ja privatni detektiv i da sam tražio ljude koji su se bili izgubili pre dvadeset i više godina. A, za nju ništa ne znaš samo dva dana. Proveriću kako stoji stvar u banci. Pre ili kasnije se mora javiti gde živi da bi mogla da podiže novac. - Znaš - rekao mu je Konal - ne mogu da poverujem da je Šeron, sve vreme dok smo bili u „Svonsiju" - planirala kako da ode. Sve je bila sredila unapred i čekala samo trenutak da se izgubi. - Da li si siguran da želiš da je nađem? - upitao je Amarilo Konala koji je bio i ljut i razočaran i uvređen. - Jesam - odgovorio je Konal. - Razmisli dok se ne upustim u traganje - posavetovao mu je Amarilo. - Možda bi najbolje od svega bilo da stvar prepustiš vremenu i slučaju. -Ne mogu! - Pomisli samo šta ti je uradila -rekao je Amarilo. - Iskoristila te je i hladno napustila. Čoveče, nije bila fer! Trebalo je da ti se javi, da bude čovek... - Amarilo, molim te! — prekinuo ga je Konal i u očajanju ga uhvatio za ramena i dobro prodrmusao. - Možda sam lud, očajan, izgubljen! Nemam više ni ponosa ni dostojanstva. Znam samo da moram da je nađem, da želim da je nađem i to što pre! - U redu - rekao je Amarilo mirno oslobađajući se stiska Konalovih ruku. - Radi kako hoćeš. Misliš li da postoji nešto što znaš a nisi mi rekao u vezi sa Šeron? Imena prijatelja? Ime nekog kluba ili organizacije kojoj pripada? - Da li sam ti rekao gde radi? - upitao je Konal Amarila. - Mislim, gde je radila. - Jesi - potvrdio je Amarilo.

67


by voki

- Onda je to sve - rekao je Konal. - Sve što znam o Šeron. Ne znam čak ni da li ima automobil ili ne. Amarilo je zatvorio svoju beležnicu. Prišao je Konalu i zagledao mu se pravo u oči. Ovaj je veoma dobro znao zašto ga je Amarilo tako gledao. - Mislim - obratio mu se detektiv i prijatelj - da ne treba da ti kažem i to da si zaljubljen u nju. - Ne treba - prošaputao je Konal sebi u bradu. - To znam, i to Veoma dobro. -Izgledaš grozno - rekao je Amarilo čim je ušao u Konalov stan i video ga kako sedi u fotelji i bulji nekuda u prazno. Nije se najmanje tri dana brijao, oči su mu bile bez sjaja, obrazi upali. - Hvala na komplimentu - rekao je Konal i na licu mu se pojavila neka grimasa koja je trebalo da bude osmeh. - Da li spavaš? Jedeš? - upitao je Amarilo Konala. - Ili, postavljam glupa pitanja? - Ostavi hranu, spavanje... oh, sve je to tako nevažno - rekao je Konal umornim glasom. - Šta je sa Šeron? Da li si je pronašao? - Ta dama - počeo je Amarilo mirno - ne želi da bude pronađena. Konale, to je tako jednostavno, ali istinito. - Hoćeš li da kažeš da nisi u stanju da je pronađeš? - upitao ga je Konal svađalačkim tonom. - To nisam hteo da ti kažem - rekao je Amarilo - jer, ja sam čovek koji se ne predaje, koji ne odustaje. Ja ću je pronaći. Ali, stari moj, biće nam potrebno vremena, mnogo vremena. Konal se uhvatio za glavu, a onda se svojim umornim očima upiljio u Amarila. - Da li si, ipak, makar, nešto saznao? Šta? - upitao je on sa puno nade. - Prvo i prvo - počeo je Amarilo profesionalnim glasom kao kad svakom drugom podnosi izveštaj - mogu da ti kažem da je više nego sigurno da niko po imenu Šeron Graham nije napustio ovaj grad u zadnjih nedelju dana ni vozom, ni autobusom, ni avionom.

68


by voki

Imam sasvim pouzdanu informaciju da ona nije posedovala automobil. Prema tome, zaključak je sasvim logičan: ona je u gradu, ili je otišla iz njega pod tuđim imenom. - Ona nije u Bostonu - rekao je Konal kao da je bio više nego siguran u to. - Kako znaš? - upitao ga je Amarilo radoznalo jer je ovde on bio detektiv a ne Konal. - Ne znam - odgovorio mu je Konal i nemoćno slegnuo ramenima. - Ali, osećam. Boston je - nastavio je on zamišljeno - prazan jer Šeron nije u njemu. - Možda si u pravu - rekao je Amarilo. - I, skoro da zaboravim! Podigla je sav novac koji je držala u banci, a to nije bila mala suma. Konal se namrštio. - Podigla? Kako? - upitao je Amarila. - U gotovini - odgovorio joj je on. - Sve u novčanicama od po dvadeset dolara. Iznela je novac u povećem neseseru u pratnji bančinih detektiva. - Idioti! - uzviknuo je Konal. - Kako su mogli da je puste da ode sa toliko novca? To je opasno! - Čoveče, da li si ti normalan? - upitao ga je Amarilo i uneo mu se u lice. - Pa, novac je njen i ona ima pravo da ga nosi kako hoće i kuda hoće. - Rekao si da je bilo puno novca? - upitao je Konal Amarila. - Tvoja izgubljena ovčica je imala dobru platu a živela je veoma skromno - odgovorio mu je Amarilo. - Štedela je i to joj niko ne bi mogao zameriti. Osim toga, majka joj je umrla prošle godine i, sigurno, joj je nešto ostavila. - Da - procedio je Konal kroz zube. Znao je on dobro šta je Šeronina majka ostavila svojoj kćerci: onu oporuku njegovog dede, Džejka Deverela. I, baš ta oporuka je za čas od njegovog života načinila pakao. Da nije bilo te oporuke, Šeron se nikada ne bi vratila u njegov život. Ovako, sve se okrenulo naglavačke, sve poremetilo, sve...

69


by voki

- Ona ima novca - čuo je Konal Amarila kao da mu govori iz velike daljine - i sa njima će moći mirno da živi dosta dugo. To nije problem, ali je problem kako da naiđem makar na neki trag koji bi me odveo do nje. Znaš, neke stvari se drže u diskreciji i zato i ne mogu da dobijem najvažnije podatke. - Zar je moguće da baš nema nikakve nade? - upitao je Konal Amarila i pogledao ga kao čovek koji očekuje da mu život bude spašen. -I najveći i najprepredeniji zločinci jednom pogreše - rekao je Amarilo. - Ko kaže da neće i ta tvoja Šeron? Ona je sada napregnuta i trudi se da svoj plan sprovede u delo bez greške. Ali, doći će vreme kad će i njena pažnja popustiti. Treba biti strpljiv, dragi moj, samo to i ništa više. Konal je polako zatvorio oči i šumno uzdahnuo. - Pojma nemaš šta tražiš od mene - rekao je. Amarilo je sa puno sažaljenja pogledao svog starog prijatelja. Jednostavno, nije mogao da prepozna Konala. Pred njim je bio umoran, bolestan i izgubljen čovek. Kako da nađe tu Šeron i vrati ovog čoveka u život. * Šest nedelja pošto je Šeron nestala iz „Svonsija", Konal je primio pismo iz San Franciska na kojem je bilo naznačeno da je u pitanju lična isporuka. Nervozno je iscepao koverat da bi što pre došao do sadržaja. I, onda, kao grom iz vedra neba, izveštaj lekara da je Šeron Klarisa Graham oko šest nedelja u drugom stanju. Slova su zaigrala pred Konalovim očima, a onda su mu se ruke opustile i lekarski izveštaj našao na podu. Znači, Šeron je i pre deset godina bila u pravu i on se silno ogrešio i o sebe i nju. Nije sterilan jer je ona po drugi put sa njim ostala trudna. Nije, nije... - Halo! - uzviknuo je pošto je dograbio slušalicu najbližeg telefona na stolu. - Pozovite mi odmah Amarila!

70


by voki

Amarilo je stigao za jedan sat i Konal mu je bez reči tutnuo u ruke ono što je stiglo iz San Franciska. - U redu - rekao je Amarilo. - Sada znam šta ću i kako ću! - Nisam siguran da će lekari odati gde im pacijentkinja stanuje rekao je Konal. - To nije njihov posao, oni su veoma oprezni pogotovu kad je trudnoća u pitanju. - Ništa ti ne brini - rekao je Amarilo Konalu. - Sada je situacija u mojim rukama i samo je pitanje dana kad ću ti dati adresu prebivališta tvoje drage. Četiri meseca kasnije Konal je stajao na ulici u predgrađu San Dijega u Kaliforniji. Gledao je u kuću koja se nalazila preko puta i mislio da je, konačno, došao do cilja. Pronašao je Šeron! Ali, šta i kako dalje? Polako je prešao ulicu, otvorio baštenska vrata i pokucao na ulazna pošto je jedva stigao do njih. Srce mu je tuklo da iskoči, noge klecale. Jedan automobil je prošao uz nesnosnu buku i Konal se okrenuo da vidi o čemu se radi. Nije čuo kad su se vrata otvorila... Šeron! Pogledi su im se sreli i on je u njenom pročitao užasan strah. Reagovao je u trenutku i sprečio je da mu zalupi vrata pred nosom. Da je to učinila, sigurno mu više nikada ne bi otvorila. - Prošao sam pola države da te nađem - rekao je Konal. - Zar me nećeš pozvati da uđem? - Neću! Odmah je primetio da je bleda i da ima podočnjake. Izgledala je kao osoba kojoj je do veoma malo stvari u životu stalo. - Izvini - rekao je Konal - ali u tom slučaju moram biti uporan i insistirati. Blago ju je odgurnuo sa vrata i ušao unutra. Stan je bio veći nego onaj u kojem je živela u Bostonu. Kao i prethodni, bio je skromno ali sa mnogo ukusa namešten. - Kako si me pronašao? - upitala je Šeron Konala ne nudeći mu da sedne. Glas joj je bio prazan, bezličan.

71


by voki

- Teško - odgovorio je Konal. - Da nije bilo Amarila... - On me je tražio? - upitala je Šeron i ironično se nasmešila. -Onda mi je to velika čast! - Kako si? - upitao ju je Konal. - Odlično! - Ne izgleda... - Baš me briga kako tebi izgleda - primetila je ona krsko. - Pošto si bio ovde, video šta te interesuje, možeš da odeš! I, to odmah! - Ne bih da odem - rekao je Konal i spustio se na prvu, još uvek neponuđenu stolicu. - Zašto si onako napustila „Svonsi"? Njeno srce je snažno zakucalo i nešto ju je steglo u grlu. Nije mogla da mu kaže da se zaljubila, strašno i beznadežno a da nije planirala da se to dogodi. Zato je pobegla, zato! - Kao što vidiš - počela je ona opet ironično - prilično sam nezgodna. Otišla sam kad mi se htelo! Zar je neko pitao gde sam? - Molim te, sedi - rekao je Konal i zamišljeno rukom prešao preko umornog čela. - Izgledaš tako kao da ćeš se svakog časa onesvestili. - Dobro mi je - rekla je Šeron. Ipak, polako je otišla do kauča i spustila se na njega. Na licu joj se pojavio izraz olakšanja koji nije mogla da sakrije. - U redu - rekao je Konal mirno. - Da počnemo iz početka: zašto mi nisi rekla da želiš da odeš? - Da sam ostala i saopštila ti da sam trudna, ne bi verovao i tražio bi način kako da me se otarasiš - odgovorila mu je Šeron. -Da nisam ostala trudna, još manje bih želela da živim u tvojoj blizini. Konal se nasmešio jer su mu njeni postupci sve više i više ličili na detinjarije. - Zašto si mi poslala lekarski izveštaj da si trudna? - Zato što sam smatrala da treba da znaš da nisi sterilan - odgovorila mu je ona. - Sada mi je jasno da si i pre deset godina bila u pravu - rekao je Konal.

72


by voki

- Bio si kod lekara? - Jesam - odgovorio je Konal. - Sada su moji rezultati sasvim zadovoljavajući. Pre deset godina je kod mene postojao sterilitet, ali povremen. U vreme kad smo mi vodili ljubav, sve je bilo u redu i ti si, onda, sa mnom ostala trudna. Molim te, izvini... znam koliko sam pogrešio i mislim da ništa ne mogu da učinim da se opravdam, da ispravim grešku. - Možeš - rekla je ona drsko. - Možeš da odmah odeš. - To je jedino što neću uraditi - rekao je Konal. - Ne! - vrisnula je ona. - Nećeš mi uzeti dete, nećeš! - Molim te, smiri se - rekao je Konal. - Nemam nameru da ti uzmem dete. Hoću prvo da vidim šta je sa tobom, kako si! Posle ćemo o detetu. Zašto si bleda, zašto imaš podočnjake? - Zato što loše spavam - odgovorila mu je ona. - Šta lekari kažu? - Ništa! - uzviknula je ona besno. - Šta hoćeš od mene? zašto si došao? - Da budem sa tobom - odgovorio joj je Konal. - Da se brinem o tebi. - Muči te osećaj krivice, zar ne? - Da - priznao je Konal. - Onda sam te ostavio, sada neću! Hoću da pođeš sa mnom u Boston. Tamo ćeš imati najbolju medicinsku i svu ostalu negu. - A, posle? - upitala je Šeron i sumnjičavo pogledala Konala. Volela ga je, ali mu nije verovala. - Želim da budeš u Bostonu dok se dete ne rodi, posle mozes kako hoćeš. - Zar je to zbog deteta? - upitala je Šeron. - Da - odgovorio joj je Konal. -I, zbog tebe. Ne možeš ovako živeti sama bez izgleda da ti se bilo ko nađe u pomoći. Zato ti predlažem da dođeš u Boston. Ovaj stan možeš da zadržiš, ja ću ga plaćati dok ne budeš u stanju da se ponovo vratiš u njega. Šta si samo htela tim bekstvom? Zašto si to uradila?

73


by voki

- Da pobegnem od tebe - odgovorila mu je ona. - A, gde bih boravila u Bostonu? - U mojoj kući - odgovorio joj je Konal. - To ne dolazi u obzir - rekla mu je Šeron. - Bićeš potpuno izolovana. Obećavam ti da neću ni razgovarati sa tobom ako to ne budeš htela. Šeron je ćutala i razmišljala. Plašila se da živi potpuno sama, da se porodi sama, da nema kome da se obrati. - Nećeš mi uzeti dete? - upitala ga je pošto joj ni sada nije bio u potpunosti jasan cilj Konalove posete. - Neću - odgovorio je on mirno i veoma ubedljivo. - Kad se oporavim od porođaja mogu da idem gde hoću? - To sam ti već rekao - glasio je Konalov odgovor. Pred Šeron je stajala velika dilema: da ode sa Konalom i živi privremeno kraj njega a da zna da njih troje nikada neće biti porodica ili da ostane ovde sama: sa uspomenama i strahom da li će se sve, na kraju, dobro završiti.

IX Već je tri meseca živela u Konalovoj kući. Imala je sve što je poželela, najmanje tri osobe su joj se uvek nalazile na usluzi. Konala i nije tako često viđala, a i kad su bili zajedno, bio je veoma korektan prema njoj. Izmenjali bi po koju reč o običnim stvarima, a na kraju razgovora bi je uvek pitao da li joj je nešto potrebno. Jedne noći dugo nije mogla da zaspi. Prevrtala se po krevetu i kad je pogledala na časovnik, uhvatila ju je panika. Već je bila ponoć, a njoj san nije dolazio na oči. Ako se ujutru pojavi bleda i sa podočnjacima, Konal će odmah pozvati lekara, dići će paniku, a ona nije htela da do toga dođe.

74


by voki

Trgla se kad joj se učinilo da neko kuca na vrata njene sobe. - Zašto ne spavaš? - upitao ju je Konal koji je ušao u sobu bez poziva. - Čitala sam knjigu - slagala mu je Šeron. - Baš sada pokušavam da se lepo namestim i spavam. - Šta ti je lekar rekao na zadnjem pregledu? - upitao je Konal Šeron. - Koliko ima još do porođaja? Dve nedelje? - Pa, tako nešto - odgovorila mu je Šeron. - Samo, tu čovek nikada ne može biti siguran. - To je u redu - rekao je Konal. - Samo, meni se čini da ti nešto kriješ od mene. Nisi ti čitala knjigu, već ti ne možeš da spavaš. Već nekoliko dana primećujem da imaš podočnjake. O čemu se radi? - Rekla sam ti šta lekari kažu... - Mene interesuje šta ti kažeš - prekinuo ju je Konal. - Imam noćne more - priznala mu je ona jer joj je u ovom trenutku bio potreban neko ko će biti kraj nje. - Kakve more? - upitao ju Konal. - Treba da idem da se porodim u istoj bolnici u koju sam bila doneta pre deset godina kad sam imala pobačaj. Oh, kako je sve bilo strašno... Konal joj je prišao, zagrlio je i njena glava je pala na njegove grudi. - Pričaj - prošaputao je on milijući je po kosi. I, Šeron je počela polako da priča sve što joj se dogodilo one strašne noći. - Bilo mi je hladno, strašno hladno... hodnici su bili beli, oko mene su trčali, neko mi je grubo uhvatio za ruku... Konal se skinuo i legao kraj Šeron. Čvrsto ju je privio uz sebe i ona je ubrzo zaspala. Do jutra je bila mirna i nije imala more. *

75


by voki

Priključila mu se za doručak pokušavajući da deluje odmorno i smireno, čak smešeći se. - Kako si? - upftao ju je Konal. - Dugujem ti izvinjenje za ono noćas - odgovorila mu je ona. - Izvinjenje? - upitao je Konal Šeron ne shvatajući zašto mu se izvinjava. - Da. Nije trebalo da te opterećujem svojim problemima - odgovorila mu je Šeron. - Dobro je ako sam ti pomogao - rekao je Konal. - Uostalom, zato si i ovde da ti se uvek neko nađe u pomoći. To sam ti obećao, a sada imam još nešto da ti obećam. - Šta to? - upitala ga je ona. - Ovoga puta se u bolnici nećeš ničega plašiti - odgovorio joj je Konal. - I sama znaš da Deverelovi mogu sve kad hoće... - Znam - prošaputala je ona i pocrvenela. Konal je pružio ruku preko stola i svojom pokrio njenu. - Veruj mi... - Lekar mi je rekao da bi porođaj mogao da se završi i carskim rezom - rekla je Šeron jer je shvatila da više nema smisla da se drži nekakvih svojih principa. U pitanju je bio i njen život, a više od svega život njenog i Konalovog deteta. - Biću sa tobom - rekao je Konal svečanim glasom i to je Šeron zazvučalo kao zakletva. - Neću te ni jednog trenutka napustiti, u to možeš biti potpuno sigurna. Šeron je nekoliko noći spavala mirno u svojoj sobi, a onda se opet javila mora. Probudila se sva u ledenom znoju, ustala i izašla u hol. Konal ju je čuo i bez razmišljanja doveo u svoju sobu. Položio ju je na svoj krevet i legao kraj nje. Tako su spavali do jutra i sledećih nekoliko noći. Šeron je bila mirna jer se kraj Konala osećala zaštićenom. Jedne noći se probudila sa čudnim osećanjem da će se njen život uskoro sasvim izmeniti. U čitavom telu je osećala nelagodnost, a

76


by voki

onda su počeli prvo slabi, zatim sve jači bolovi. Neko vreme je ćutala, a onda je počela tiho da ječi. - Šeron, probudi se - rekao je Konal i nežno je prodrmao. -Zar opet mora? - Ne, ne - prostenjala je ona. - Mislim da je počelo... - Šta? - upitao je Konal i osetio da ga hvata panika. Skočio je iz kreveta i tog trenutka počeo da okreće brojeve telefona. Ruka mu je drhtala tako da je morao dva puta da okrene isti broj. - Sve će biti u redu - tešio ju je dok je čekao da se neko javi sa druge strane žice. - Da li mi veruješ? - Verujem ti - odgovorila je ona u pauzi između dva grča. I, verovala mu je. Kad je završio kratki telefonski razgovor, pomogao joj je da ustane i da se ogrne, a onda su oboje sišli i ušli u automobil koji je čekao pred vratima. Konal i Šeron su oboje seli na zadnje sedište. Njena glava je bila na njegovom ramenu, njegova ruka obavijena oko njenog tela. Kad god bi Šeron uzdahnula ili zastenjala od bolova, on bi je čvršće privlačio sebi, milovao joj kosu i sklanjao vlažne pramenove sa čela. - Ne brini, dušo - šaputao joj je on. - Sve će biti u redu, sve... * Probudila se polako i pogledala oko sebe. Ležala je u krevetu, sama u sobi koja je bila sva u čudnim, duginim bojama. Da li je ovo bolnica? Šeron je za trenutak zatvorila oči, a onda ih je ponovo otvorila. Sa tavanice su joj se smešili raznobojni baloni koji su se nežno ljuljuškali čas na jednu čas na drugu stranu. Cveće, svugde cveće'... oh, toliko boja, toliko radosti, ništa nije belo, i... ovde je toplo. Da li je ovo san, da se ona ne nalazi u zemlji snova iz koje se čovek tako lako vraća u stvarnost? - Zdravo!

77


by voki

Okrenula je glavu i jezikom ovlažila suve usne. Konal! - Zdravo! -promrmljala je. - Gde sam? - U svojoj sobi u bolnici - odgovorio joj je Konal. - Stvarno? - upitala je Šeron još uvek se čudeći šta se to sa njom dešava. A, onda je sva pretrnula od straha. - Beba? - On je odlično - rekao je Konal mirno plašeći se da se Šeron ne uzbudi previše. - Oh, da - prošaputala je Šeron. - Sada se sećam. Videla sam ga sinoć... - bio je tako mali... Da li si ga i ti video? - Jesam - odgovorio joj je Konal. - Još uvek je mali, ali je zdrav i normalan. Plače najglasnije od svih beba. - Plače? Zašto? - upitala je Šeron pokušavajući da se pridigne na laktove. -I ja sam postavio isto pitanje lekarima i oni su se samo nasmejali - odgovorio joj je Konal. - Rekli su mi da je sa malim sve u redu i da bebe ne znaju ništa drugo, barem za sada, osim da plaču. Šeron se sada već osećala mnogo bolje, znala je šta se sa njom dogodilo, znala je da ima sina. Čula je od Konala da je on dobro i prvi put se zagledala u lice oca svoga deteta. Čudno! Konal kao da više nije bio onaj čovek od sinoć. Videlo se po njemu da je umoran, ali zadovoljan. Gledao ju je sa mnogo brige u očima, smešio joj se, svaki čas joj popravljao jastuk, nudio limunadom. - Kada ću moći da vidim bebu? - upitala je Šeron Konala i tog trenutka primetila da se njegovo lice ozarilo. Konal je bio ponosni otac njenoga sina, čovek koji se sav pretvorio u brigu i pažnju. - Rekli su mi - počeo je on nežnim glasom milujući joj ruku - da ćeš moći da vidiš bebu čim se oporaviš, čim budeš spremna. Posle porođaja si dobila nešto protiv bolova. - Je li? - uzdahnula je Šeron i pala na uzglavlje. - Zato sam sva ošamućena. - Da li bi želela da ti pomognem da se postaviš u sedeći položaj? upitao ju je Konal.

78


by voki

- Da, molim te - odgovorila mu je ona. - Potrebno mi je da mi se malo razbistri u glavi. Konal je pritisnuo dugme na krevetu i uzglavlje sa Šeroninom glavom je počelo polako da se diže. Ona se nasmešila kad joj je Konal popravio jastuk i sklonio joj kosu sa čela. Sada je mogla bolje da osmotri svoju sobu i odmah je primetila velikog, plavog slona u jednom uglu sobe i žutu, plišanu žirafu u drugom. - Da li si ti sve ovo doneo ovamo? - upitala je Šeron Konala. - Jesam - odgovorio joj je on. - Kad sam dolazio ovamo, baš sam prolazio pored prodavnice igračaka... - Kada? - prekinula ga je Šeron kojoj je sada glava bila sasvim bistra. - Kada? - ponovio je Konal. - Znam dobro da nisi napuštao bolnicu od kada si me dovezao rekla je Šeron. - Prema tome, nisi mogao da svratiš ni u jednu prodavnicu igračaka. - Pa, ima jedna dole... ovaj, sišao sam - počeo je Konal da se ispetljava iz laži u koju se zapetljao. - Znam da je ova soba uređena za mene mnogo ranije - rekla je Šeron. - U pravu sam, zar ne? - Pa... - Hvala ti, Konale. - Za šta mi zahvaljuješ? - upitao ju je on. - Za obećanje koje si održao - odgovorila mu je Šeron. - Bio si sve vreme ovde, kraj mene i zato se ni jednog trenutka nisam osetila usamljenom, nije mi bilo hladno, nisam se plašila. Zaista, ne znam kako da ti zahvalim. Konal ju je uzeo za ruku i za trenutak njihovi pogledi su se sreli. Ostali su tako, pogledima prikovani, jedno uz drugo, a onda je on pustio njenu ruku. - Milo mi je što se dobro osećaš - rekao je Konal. - Još se više radujem što ti je bilo dobro, što nisi prošla ni kroz kakvu traumu. Ako sam ja tome doprineo, onda je sve u najboljem redu. Da li bi

79


by voki

želela da pozovem sestru i zamolim je da ti pomogne da se malo osvežiš? - Odlična ideja! - uzviknula je Šeron. - A, onda bi volela da vidim svoju bebu. -U redu - rekao je Konal, ustao sa ruba njenoga kreveta i uputio se prema vratima. - Kad žena želi lepo da izgleda, to je znak da je počela uspešno da se oporavlja. - Čekaj! - uzviknula je Šeron kad je Konal već skoro izašao u hodnik. Uhvatila ju je panika. Konal se vratio u sobu i upitno je pogledao. - Vratićeš se? - upitala ga je i on je sada dobro video da joj se oči širom otvaraju od straha. - Išao bih kući da sejpresvučem - odgovorio joj je Konal. - U redu - rekla je Šeron. - Kad se presvučeš, vratićeš se, zar ne? Mogao bi i ti da vidiš malog kad ga donesu. - Ako želiš, vratiću se - rekao je Konal. - Želim - prošaputala je Šeron i zatvorila oči jer je sada već bila veoma umorna. - Mislim da će te pitati kakvo ime želiš da daš detetu - dodao je Konal. - Da li si razmišljala o tome? Imaš li nešto u planu? - Jesam - odgovorila je Šeron. - Da je bila devojčica, bila bi Klarisa. Ovako, dečak će se zvati Džejkob. Konal je ostao bez reći. Šeron hoće da da ime svome detetu po njegovom dedi Džejkobu, istom onom koji je ostavio testament koji joj je pomogao da rodi dete. Znači, ona svog sina vezuje za porodicu Deverel, a hoće da ode! -A, kako ćeš ga prijaviti... ovaj, mislim pod kojim prezimenom? upitao je Konal Šeron očekujući da se dogodi čudo i da čuje ono „Deverel". - Njegovo prezime je Graham - rekla je Šeron i okrenula glavu prema prozoru. - Idem da pronađem sestru - rekao je Konal i izašao iz sobe.

80


by voki

* Čim se Šeron potpuno oporavila, Konal ju je, zajedno sa sinom, dovezao u svoju kuću u Bostonu. Već je bilo prošlo skoro me-sec dana i ona se odlično osećala. Što je njoj bivalo bolje, njemu je bivalo gore. Plašio se, hvatalo ga je očajanje jer je svakoga trenutka očekivao da čuje od nje da želi da ode. Pojma nije imao kako će se ponašati, kako će reagovati kad mu Šeron saopšti da želi da napusti njegovu kuću. A, obećao joj je da je neće sprečavati niti ucenjivati detetom. Trudio se da bude pažljiv i prema njoj i prema detetu, ali se nije usuđivao da pokazuje neka snažnija osećanja. Sve je moralo da ostane onako kako su se dogovorili. Ako razljuti Šeron nečim, možda će resiti da ode iz kuće pre nego što je naumila. * - „Svonsi"? - upitala je on nekoliko dana kasnije ne skidajući pogled sa deteta koje je mirno spavalo u kolevci. - Želiš da idemo u „Svonsi?" - Obećavam da će putovanje biti prijatno i tebi i Džejkobu odgovorio joj je Konal. - Naravno, prvo ćemo razgovarati sa lekarem i pitati ga za mišljenje. Tamo je bolja klima, vazduh je čistiji i, mislim, da će vam oboma prijati. Posluga je takođe na visini... - Nama ni ovde ništa ne nedostaje - primetila je Šeron. - Znam - rekao je Konal. - Ipak, mislim da će i tebi i bebi, nama, biti tamo bolje. Konačno, naš sin... ovaj, tvoj sin je tamo začet i trebalo bi da vidi to mesto... - Zar i ti misliš da budeš sa nama u „Svonsiju"? - upitala je Šeron Konala izbegavajući da mu pogleda u oči. - Pa, ti radiš. - Mogao bih da uzmem odmor - predložio je Konal. Šeron je sada prvi put pomislila na Konala. Nije dobro izgledao u poslednje vreme, bio je bled i neispavan. Čak se pitala da li mu ona i Džejkob smetaju, idu na nerve. Tu pomisao je sada odbacila jer je Konal želeo da svi troje idu u „Svonsi".

81


by voki

- U redu - rekla je konačno. - Možda ti ta ideja i nije loša. Idemo! - Ja ću sve pripremiti za put - rekao je Konal. - A, nešto sam i doneo... - Za Džejkoba? - upitala je Šeron prihvatajući kutijicu koju joj je Konal pružio. - Ne - odgovorio joj je on. - Tebi sam doneo. - Šeron je pocrvenela, a onda otvorila kutiju i u njoj ugledala figuru dečaka sa psom, istu onakvu kakvu je ona držala u svojoj sobi, na kaminu. Ova figura je bila od zlata i dragog kamenja, veoma skupocena i Šeron se pitala zašto se Konal odlučio na takav poklon. - Divna je - rekla je. - Hvala ti! - Nemoj mi zahvaljivati - rekao je Konal. - Mislio sam da bi tako nešto želela da imaš. Jednom si mi rekla da ti je ona figura bila draga, da bi volela da imaš sina, - da... možda će Džejkob ličiti na ovog dečaka? - Biće lepši - prošaputala je Šeron i osetila da ju je preplavio talas neopisanog zadovoljstva. * Kako se automobil približavao „Svonsiju", tako se Šeron sve više i više naginjala napred da ponovo vidi i doživi mesto koje joj je, pre godinu dana, tako mnogo značilo. Kad je odlazila, bolje reći bežala iz „Svonsija", vreme je bilo užasno. Padala je kiša, sevale munje, praštali gromovi. Sve je bilo tako ružno i neprijateljsko kao da je neko hteo da je što pre otera odavde. A, sada? Da li će joj „Svonsi" ukazati dobrodošlicu? Vreme je bilo divno i to za početak nije bilo loše. Nebo je bilo plavo, duvao je lak povetarac. „Svonsi" je bio ljut kad je bežala iz njega, sada kao da ju je pozdravljao. Jer, donosila mu je mladog Deverela, naslednika porodice.

82


by voki

- Oh, ne - rekao je Konal. - Molim te, Šeron, ja nemam nikakve veze sa ovim, kunem ti se. - O čemu ti to pričaš? - upitala ga je on i tog trenutka ugledala špalir posluge koja je stajala pred ulaznim vratima. Svi su bili svečano odeveni, lica su im sijala od radosti i ponosa. Kad je automobil stao, posluga se poklonila a Vinston Lorens je istupio iz špalira da bi se našao na usluzi Konalu, Šeron i bebi koju su donosili. - Sve je ovo u čast Džejkoba - promrmljala je Šeron izlazeći iz automobila sa sinom u naručju. - Ko im je rekao? - Pa - počeo je Konal snebivajući se - ja bih morao da primim krivicu na sebe. Telefonirao sam i rekao da nabave kolevku za malog. Mislim da ne bi mogli dugo da ga krijemo da smo tajno došli. Ovde ima dosta posluge i neko bi morao da otkrije da je stanovnik „Svonsija" i jedna beba. I, to beba Deverel. - Dobro si postupio - rekla je Šero. - Biće u redu sve dotle dok ga ne budu zvali „mladi gospodin". Šeron sa Džejkobom u naručju i Konal su zastali pred špali-rom posluge jer su znali da Vinston želi da ih pozdravi i to zadovoljstvo nisu imali prava da mu uskrate. - Veoma nam je milo i počastvovani smo što ste opet među nama - rekao je on. - Posebno nam je drago što je gospođica Graham opet došla u „Svonsi". Za sve nas je ovo veliki dan jer je i mladi gospodin Džejkob ovde. Dobrodošli! Konalu je došlo da se nasmeje kad je čuo da je Vinston za Džejkoba rekao „mladi gospodin". Šeron je bila ljuta, ali nije imalo smisla da bilo šta kaže da ne povredi ove ljude koji su se tako iskreno radovali njihovom dolasku. - Hvala vam - rekla je Šeron sa smeškom na licu. - Priredili ste nam divan doček. Ipak, mislim da bi sa bebom trebalo da uđemo unutra. Putovali smo... - Naravno, gospođice Graham - rekao je Vinston. - Piter, Vilijame, Dženifer...

83


by voki

Troje mladih ljudi se razíetelo da se nađe pri ruci Šeron i njenom sinu. Ona se sa detetom smestila u veliki apartman koji je bio posebno uređen za boravak majke sa bebom. Mali Džejkob je nastavio da spava u kolevci, a Šeron se ispružila na kauču da se malo odmori. - Da li je sve u redu? - upitao je Konal kad je posle izvesnog vremena ušao u apartman uz obavezno kucanje. - U najboljem - odgovorila mu je Šeron. - Ako ti nešto bude potrebno ili ako nečim budeš nezadovoljna, samo mi reci - nastavio je Konal. - Sada u „Svonsiju" sve mora tako da funkcioniše da bude tebi i malom na usluzi. * Šeron je već bila potpuno oporavljena i sve vše i više je osećala da treba uskoro da se spakuje i ode. Sa Konalom je održavala korektne, moglo bi se reći prijateljske odnose. Nekoliko puta ga je zatekla u Džejkovoj sobi kako stoji nagnut nad kolevkom i posmatra svoga sina. Ta scena je bila više nego dirljiva i Šeron je nije prekidala. Obično bi se neprimećena povlačila i čekala da Konal ode. U tim trenucima je razmišljala o tome kako bi bilo lepo da njih troje nastave da žive kao porodica, ali bi brzo tu pomisao odbacivala. Ne, ona sa detetom nikako ne može ostati ovde. Ako bi to učinila, izgledalo bi da da rođenjem deteta želela da primora Konala na brak. Kad je uspavala Džejkoba, izašla je da se prošeta, a onda se vratila da popije poslepodnevni čaj. Osećala je da će joj se Konal pridružiti i nije imala ništa protiv toga. Od kada se Džejkob rodio, volela ga je još više, ali nije ni mogla a ni smela da mu prizna ljubav. I baš zbog toga je trebalo da što pre ode odavde. - Nešto si zabrinuta - rekao joj je Konal kad im je čaj poslu-žen u malom salonu. - Ne osećaš se dobro? Da nije nešto sa malim?

84


by voki

- Da li ti je neko nekada rekao da si ti osoba koja je rođena da se brine o drugima? - Molim? - upitao je Konal i sa nevericom podigao pogled prema Šeron. - Kažem da imaš dara da se brineš o drugima - ponovila mu je Šeron. - To samo ti tako misliš - rekao je Konal i nasmejao se. - Mi, Deverelovi, smo baš sebični, veoma posesivni. A, ti to govoriš zato što se, verovatno, do sada niko nije mnogo brinuo o tebi. - Sve vreme si bio u bolnici pored mene... - To je normalno i ja sam ti to obećao - rekao je Konal. -U svakom slučaju sam ti zahvalna za ove mesece koje smo bili zajedno i u kojima si se toliko prvo brinuo za mene, a onda i za Džejkoba. Konal je veoma dobro znao da Šeron nešto sprema, štaviše, naslućivao je i šta. Plašio se njene odluke da ode odavde sa detetom, a nije imao prava da je zadržava jer joj je obećao da će je pustiti da ode. - Šeron, meni nije potrebna tvoja zahvalnost - rekao je Konal. Učinio sam ono što sam hteo i što sam smatrao svojom dužnošću. - U svakom slučaju, imaš moju zahvalnost - Šeron je bila uporna. Konal je ćutao i napregnuto iščekivao ono glavno što je trebalo da dođe od nje. - Konale - obratila mu se pomalo drhtavim glasom, ne gledajući mu u oči - mislim da je vreme da Džejkob i ja odemo i iz „Svonsija" i iz tvoga života. - Zaista? - upitao je on. - Da - odgovorila je Šeron. - Dosta dugo smo ti smetali, narušavali tvoj mir, primoravali te da brineš o nama. Mislim da je vreme da se ti vratiš normalnom životu, a i mi da započnemo svoj. - Zaista tako misliš? - upitao ju je Konal. - A, zar ti tako ne misliš? - odgovorila mu je ona pitanjem. - Ne! - glasio je njegov odgovor. Ona ga je iznenađeno pogledala.

85


by voki

Konal se nagnuo prema Seron pokušavajući da uhvati njen pogled koji je lutao nekuda po podu. - Šeron, ja želim da sa mnom provedeš ostatak života - rekao je on. - Želim da se udaš za mene. - Da se udam za tebe? - upitala je ona mucajući i nesvesno se uhvatila za naslon stolice da ne padne. Mora da je izgledala veoma glupo jer tako nešto nije ni u snu očekivala. Jer, sve se uklapalo u nešto o čemu je i ranije razmišljala. Konal je želeo Džejkoba. - Ne očekujem da mi veruješ - nastavio je Konal. - Ali, ja te volim. Šeron je nemo zurila u njega. - Ne mogu da poverujem u ono što govoriš - rekla je konačno. - Ne znam kako da te ubedim - rekao je Konal. - Molim te, pokušaj da razumeš, Konale. Ovih nekoliko meseci si bio divan prema meni, ali bilo je vreme kad si mi potpuno okrenuo leđa u najtežim trenucima moga života. Ne mogu a da ne pomislim da imaš neki poseban plan u vezi sa mnom i Džejkobom. Jer, ti si do sada bio čovek koji je imao sve osim sina. Sada i njega imaš... - Misliš, da uzimam tebe da bi imao njega? - upitao je Konal Šeron. - Ali, nije tako. - Džejkoba ne možeš imati bez mene - rekla je Šeron. - Pogrešno misliš - rekao je Konal blago. - Rekao sam ti da nikada neću ni pomisliti da ti oduzmem dete. Prema tome, hoću i njega i tebe. A, tebe hoću samo zato što te volim i što si mi potrebna. - Zato što sam rodila sina, Deverela? - upitala je Šeron Konala. - Ne - odgovorio joj je on. - Volim te zbog tebe same i isto bih ti predložio i da nikada ne bi mogli da imamo dece bilo zbog tebe ili sebe. - Zašto mi to ranije nisi rekao? - upitala ga je ona. - Zato što mi nisi pružila priliku - odgovorio joj je Konal. -Došla si kod mene sa svojim planom i bila spremna da ga po svaku cenu sprovedeš.

86


by voki

Šeron je duboko udahnula i odmahnula glavom. Ko se jednom opeče, taj posle uvek bude veoma oprezan. Još nije verovala u istinitost i iskrenost Konalovih reči. - Draga, ja želim da budem tvoj suprug i Džejkobov otac - nastavio je Konal da ubeđuje Šeron. Volim svoga sina od prvog trenutka kad sam ga ugledao. I ne bih tražio od tebe da se udaš za mene da ljubav prema tebi nije starija. Da te ne volim, ne bih želeo da se oženim tobom ni zbog njega a ni zbog sebe. Šeron je bila u velikoj dilemi. Plašila se da ne podlegne emocijama, da ne nasedne Konalovom ubeđivanju. - Ali, šta ako ja to isto ne nameravam da učinim, mislim da se udam za tebe, zbog oboje? - upitala ga j e. - Šta želiš time da kažeš? - upitao ju je on oprezno. - Šta ako te ne volim? Konalu se učinilo da je čuo da mu se srce raspuklo na dvoje. To je bilo ono čega se najviše plašio. Bol mu je razdirao dušu jer je sve želeo da čuje samo ne da ga Šeron ne voli. - Na tvoje pitanje ne moram da odgovorim - rekao je Konal pošto se zavalio u stolicu pokušavajući da nađe sebi makar nekakav oslonac. - Ja stvari sagledavam iz svoga ugla - nastavio je on. - A, to znači da razmišljam o tome koliko te volim, koliko si mi potreban, koliko želim da ti, ja i-Džejkob budemo porodica. -Ali... Konal je podigao ruku i na taj način je naterao da ućuti. Znao je da mora da se bori za svoju ljubav, za svoga sina za buduću porodicu sa ovom ženom koju voli. - Molim te, saslušaj me — nastavio je on. - Ja mislim da nas dvoje imamo uslova da ostvarimo veoma dobru i uspešnu vezu. Uspešni smo u seksu, a i bez njega umemo da se zabavljamo, da nam bude lepo, da razgovaramo o svemu i svačemu. To je što se tiče nas samih. Rođenjem Džejkoba situacija se u mnogome izmenila. Oboje ga volimo i želimo da bude srećan. A, on može biti srećan samo ako ima i tebe i mene. Prema tome, na tebi je da odlučiš da li svesno želiš da svom sinu uskratiš oca. Ovo što govorim mislim veoma

87


by voki

ozbiljno. Kad se jednom venčamo, ostaćemo da živimo zajedno do kraja života. Šeron je neko vreme ćutala jer ni sama nije znala šta bi odgovorila Konalu. Njegove reči su zvučale logično i iskreno. Samo, da li je mogla da mu veruje? - Potrebno mi je malo vremena da razmislim - rekla je Šeron. - Naravno. Samo, nemoj dugo. * Šeron je sedela u bašti i razmišljala. U glavi joj je bilo sve konfuzno, svašta joj je padalo na pamet, a stalno su joj u ušima zvučale Konalove reči: „Želim da se udaš za mene". Kad joj je dadilja javila da se Džejkob probudio, odmah je otišla u njegovu sobu, presvukla ga, jer se najviše sama brinula o svom detetu, i iznela napolje, na sunce. Nije ni mogla da uživa u njegovom gukanju jer je bila u velikoj dilemi znajući da za koji trenutak mora da odluči i o svojoj i o sudbini svoga sina. Morala je to što pre da učini da ne bi poludela, da bi Džejkob imao zdravu i normalnu majku. A, oca? U ovom trenutku je to bilo pravo pitanje. Da li da veruje Konalu? Rekao joj je da je želi, da mu je potrebna. Da li je pri tom mislio na Džejkoba? Da ta njegova želja nije bila samo deo plana kako da dođe do sina? Oženiće se njome i živeti u braku dok dete ne poraste. Posle će mu biti veoma jednostavno da se razvede i otera je odavde. Uzdahnula je. Sve vreme je mislila na ono što se dogodilo pre deset godina. Kako bi bilo da počne da razmišlja i drugačije. I ona i Konal su se promenili, odrasli, život posmatraju sa drugog stanovišta. Od samoga početka njihovog ponovnog susreta, Konal je veoma iskren prema njoj. Održao je sva obećanja, ni jednom se nije podlo poneo prema njoj. Bio je dobar i nežan prema njoj, ni jednom

88


by voki

je nije uvredio niti ponizio. I, tu je i ono najvažnije od čega ne može nikada pobeći: ona ga voli i to svakim danom sve više. Sve je tako jednostavno i jasno jer i ona želi da provede ostatak života sa jedinom i najvećom ljubavi svoga života. Nasmešila se svom sinu koji se nestašno igrao svojim ručicama i sve vreme nešto „pričao". - Šta ti misliš? - upitala ga je. - Da li da pristanem dai se udam za tvoga oca? Da li mi dozvoljavaš? Džejkob ju je pogledao svojim prekrasnim plavim očnma i nasmešio se, a onda je nastavio da se zabavlja. - Znači, tako - rekla je Šeron. - Po svemu sudeći sam dobila tvoje odobrenje a ono mi je i bilo najvažnije od svega. Okrenula se kad je začula konjski topot i skoro iznenadila kad je ugledala Amarila. Konal joj je rekao da će on dioci da ih poseti i vidi malog Džejkoba. A, Šeron je gajila čudna osecanja prema njemu. Na određeni način ga je prezirala jer je o>n bio co-vek koji ju je tražio, uhodio. A, bila je i srećna što je uspeo da je nađe. Da nije, ona sada ne bi bila ovde, ne bi stajala pred životnom odlukom da li da se uda za Konala ili ne. A, ona je odluku upravo donela. - Uživate na suncu? - upitao je Amarilo Seron posto je sjahao. - Da - odgovorila je Šeron. - Kako ste vi? - Ovde mi je veoma lepo, ali moram da se vratim u Boston. U svakom slučaju mi je milo što vas ovde vidim. - Zaista? - To sam rekao i Konalu jer njegovo ponašanje samo potvrđuje ono što sam i pre znao. Šeron ga je upitao pogledala tako da Amarilo nastatvio. - Kad ste nestali iz „Svonsija", Konal je bio potpuno izgubljen, slomljen. Mislim da nikada nisam video čoveka koji ]e toliko zaljubljen u jednu ženu. Šeron ga je pogledala pravo u oči, a onda se blago namrštila. - Hoćete da kažete da je Konal govorio o ljubavi prema meni i dok nije stigao izveštaj da sam u drugom stanju?

89


by voki

- Upravo to - odgovorio joj je Amarilo. - Prema tome, sada ste svi troje zajedno i tako treba i da ostane. Nadam se da ćemo se uskoro videti svi u odličnom raspoloženju. * - Šeron, gde si? - upitao ju je Konal kad se ona sa Džejkobom vratila iz bašte. - Strašno sam se brinuo. - Zašto? - upitala ga je ona. - Ne znam - odgovorio joj je Konal. - Vratio sam se iz bazena i video da nema ni tebe a ni Džejkoba. Strašno sam se uplašio, uhvatila me je panika... oh, Šeron, mi moramo opet razgovarati. - Da - rekla je ona. - Šamo trenutak da odnesem Džejkoba u njegovu sobu. Sunce i svež vazduh su ga opili i opet je zaspao. * - Konale - obratila mu se kad je ušla u njegovu sobu i zatekla ga kako sedi kraj kamina zamišljen i zabrinut. - Ne - rekao je on. - Prvo ja hoću nešto da ti kažem. - Izvoli - rekla je ona stojeći kraj vrata kao da je htela da svakoga trenutka izađe napolje. - Ja sam ti rekao da želim da se udaš za mene i to je bilo iskreno sa moje strane - rekao je Konal. - Ali, kad sam bolje razmislio, uvideo sam da nisam u pravu što zahtevam od tebe da ostaneš ovde. Obećao sam ti da ću ti dozvoliti da odeš kad god ti budeš želela. - Oh, molim te, ne govori tako - rekla je Šeron. - Saslušaj me! - Ne mogu više - rekao je Konal. - Ne mogu još jednom da čujem da ne želiš da se udaš za mene. Idi... - Ali ja te volim - prošaputala je ona. - Udaću se za tebe i ostati ovde sa našim sinom. - Šeron?

90


by voki

- Da. Sve vreme pokušavam to da ti kažem, ali mi ti ne dozvoljavaš - rekla je ona. Pošli su jedno drugom u susret i njihove ruke su se spojile, a onda su pali jedno drugom u zagrljaj. - Za ovo treba da zahvalimo tvom dedi, Džejkobu - rekla je Šeron. - Da on nije ostavio onaj zavet, ja nikada ne bi odlučila date povono potražim. - Sada sam prvo zahvalan tebi jer si imala hrabrosti da dođeš rekao je Konal. - Šeron, voleću te do kraja života, oh draga... Podigao ju je sa poda i poneo do kreveta. Nežno ju je spustio, a onda se vratio da vidi da li je Džejkobova soba otvorena. Ako se mali probudi, njih dvoje treba da ga čuju. * „Svonsi" je bio okupan suncem. Mali Džejkob Deverel je spavao mirno u njegovim nedrima i sada je sve bilo tako lepo i jednostavno, prirodno. Kad dođu druga deca, biće više smeha, graje i radosti Godine će prolaziti, deca će rasti i postajati ljudi. Onda ce se rađati nova deca i tako će se život nastavljati. Zavet dede Džejkoba Deverela će se stalno ispunjavati. Sa Konalom, Šerom i malim Džejkobom ta] novi život treba tek da započne.

- kraj -

91

Obećanje fejrin preston  
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you