Issuu on Google+

BalkanDownload


BalkanDownload

NORA ROBERTS

UMETNOST JEDNOG ÄŒOVEKA Mekgregorovi GRANT


BalkanDownload

Dragi čitaoče, Serija porodičnih romana Robertsove nastavlja se još jednim romanom o obožavanom klanu Mekgregorovih. Ovaj klasik još jednom dokazuje da niko ne ume da oslika romanse i porodične drame bolje od Nore Roberts. U „Umetnosti jednog čoveka“ slikar Grant Kempbel živi zadovoljan svojim usamljeničkim životom, sve dok jedne noći oluja ne dovede Ženviv Grande na njegov kućni prag. Istog trenutka ga je privukla njena glamurozna lepota, ali Ženviv živi u svetu koji je Grant odavno napustio. Utočište za jednu noć je sve što on može da ponudi Ženviv. Ali zašto onda provodi besane noći razmišljajući o njoj? A danju sanjari kako je drži u naručju? Nadamo se da će vas ovaj klasik o voljenim Mekgregorovima inspirisati da živite svoj život strastveno poput njih. Izdavači


BalkanDownload

Prvo poglavlje Dženi je znala da je našla to što je tražila čim je ugledala prvu izbledelu zgradu. Mestašce problematičnog naziva, koji mu je odgovarao. Vindi Point (Vetrovita tačka), najzad je ispunilo njena očekivanja u vezi sa obalom Mejna. Ostala stajališta na kojima se zaustavljala duž valovitih obalskih predela bila su slikovita i na neki način savršena za razglednice. Možda je u tom savršenstvu i bio problem. Kada je odlučila da krene na ovaj radni odmor, bila je rešena da ispita različite aspekte svog talenta. Do tada je uvek u svoj rad unosila maštu, tajnovitost, više se oslanjala na svoje iluzije, a sada je bila rešena da se čvrsto drži realizma. Prtljažnik njenog automobila već je bio pun njenih slika inspiriranih stenama, morem i zemljom – na platnu i na skicama, ali… Ali u Vindi Pointu je našla nešto više. Tačnije, nešto manje. U njemu nije bilo bujnog rastinja i mekih ivica. Ovo je bila surova zemlja. Nije bilo drveća čije su krošnje pravile hlad, već samo nekoliko zakržljalih jela i smreka, kvrgavih i grubih usled loših vremenskih uslova koje su trpele. Put je bio džombast i neravan. Samo mesto, iako nije bilo oronulo i zapušteno, pružalo je osećaj kao da se vratila u neko staro doba. So i vetar su ostavili svoj uticaj na građevinama, sklonili su boju i napravili trag na prozorima. Rezultat njihovog uticaja nisu bile meke ivice već gruboća. Ali Dženi je videla funkcionalnu lepotu. Ovde nije bilo lepote nepotrebnih i kitnjastih građevina. Svaka zgrada je služila svojoj svrsi – prodavnica, pošta, apoteka. Nekoliko kuća duž glavne ulice imalo je tu nezamenljivu novoenglesku praktičnost u svojim jednostavnim oblicima i čistim linijama. Ponegde je bilo cveća čije su boje bile u iznenađujućem kontrastu sa surovim krajolikom, a primetila je i da skoro svaka kuća ima brižljivo uređen povrtnjak u svom dvorištu. Petunije su bile puštane da rastu slobodno, ali šargarepe su bile brižljivo oplevljene. Pošto je prozor njenog automobila bio spušten, mogla je da oseti miris sela. Mirisalo je jednostavno na ribu. Prošla je kolima kroz celo mesto, želeći da stekne potpuni utisak o glavnoj ulici. Zaustavila se pored crkvenog dvorišta u kome su bili spomenici od granita i trava - visoka i divlja, a zatim se okrenula i ponovo krenula ka mestašcu. Put je bio uzan, ali ona je imala osećaj prostranosti. Ovde ne možeš da sretneš komšiju osim ako to ne nameravaš. Zadovoljna, Dženi je zaustavila auto ispred prodavnice u kojoj se prodavala mešovita roba, pretpostavljajući da je ona centralna tačka komunikacijske mreže Vindi Pointa. Čovek koji je sedeo u staroj drvenoj stolici za ljuljanje nije je otvoreno posmatrao iako je video da je prošla kolima kroz glavnu ulicu i vratila se. Nije


BalkanDownload

prestajao da se ljulja dok je popravljao slomljenu zamku za ribe. Lice mu je bilo preplanulo kao kod svih ljudi koji žive pored mora, pogled oprezan, kosa proređena, a ruke grube i jake. Dženi obeća sebi da će ga skicirati baš takvog. Izašla je iz kola, po navici je zgrabila tašnu i prišla mu. „Zdravo.“ Klimnuo je glavom u znak pozdrava, ne ispuštajući iz ruku drvene lajsne zamke. „Treba Vam pomoć?“ „Da.“ Osmehnula se, uživajući u njegovom otegnutom, sporom govoru, koji je na neki način nagoveštavao živahnost. „Možda biste mogli da mi kažete gde mogu da iznajmim sobu ili kućicu na nekoliko nedelja.“ Prodavač se i dalje ljuljao dok ju je odmeravao ispitivačkim, lenjim pogledom. Iz grada je, zaključio je ne sasvim prezrivo. I to negde sa juga. Iako je za njega i Boston bio jug, ocenio je da je ona iz vlažnih oblasti ispod MejsonDikson linije. Bila je uredna i veoma lepa iako su mu njena tamna kosa i izrazito svetle oči izgledale kao prilično neobičan kontrast. Mada, kad odeš mnogo južnije od Portlanda, sve je vrlo neobično. Dok se on tako ljuljao i razmišljao, Dženi je strpljivo čekala, a njena gusta, crna kosa lepršala joj je oko ramena na povetarcu koji je mirisao na so i more. Iskustvo koje je stekla u prethodnih nekoliko meseci provedenih u Nju Inglandu naučilo ju je da su ljudi ovde uglavnom otvoreni i ljubazni, mada im je potrebno vreme za to. Ne liči na turistu, pomislio je - više na one princeze iz slikovnica koje čita njegova unuka. Izražajnost njenom licu davala je linija koja se ocrtavala na mestu na kome su jagodične kosti presecale obraz. Osmehivala se, a to je omekšavalo izgled njenog lica na kome su se sjajile oči boje mora. „Ovde ne navraća mnogo turista“, rekao je otežući. „Svi odlaze na neka druga mesta.“ Nije hteo da je pita otvoreno, znala je Dženi. Ali umela je ona da bude otvorena kada je to bilo potrebno. „Ja nisam pravi turista, gospodine...“ „Ferfild, Džošua Ferfild.“ „Ženviv Grande.“ Pružila mu je ruku. Na svojoj ruci gruboj od rada zadovoljno je osetio njen jak stisak. „Ja sam slikarka. Želim da provedem ovde neko vreme slikajući.“ Slikarka, ponovio je u sebi. Nije da ne voli slike, ali nije bio siguran može li sasvim da veruje ljudima koji ih slikaju. Crtanje je lep hobi, ali da je baš posao... Ona se i dalje osmehivala i nije se obeshrabrila. „Mogla bi biti jedna kućica, ali oko tri kilometra udaljena odavde. Udovica Lorens je još nije prodala.“ Stolica je škripala dok se on kretao napred-nazad. „Možda bi je iznajmila nakratko.“ „Dobro zvuči. Gde bih mogla da je nađem?“ „Prekoputa, u pošti.“ Ljuljao se u stolici još nekoliko sekundi. „Recite joj da sam Vas ja poslao“, dodao je.


BalkanDownload

Dženi mu se osmehnula. „Hvala Vam, gospodine Ferfilde.“ Pošta je bila samo pult između četiri zida. Na jednom zidu stajali su prorezi u koje je žena u crnoj odeći vešto razvrstavala poštu. Ona čak izgleda kao udovica Lorens, pomislila je Dženi kad je primetila dugu umotanu pletenicu na njenom potiljku. „Izvinite.“ Žena se okrenula, preletevši brzim pogledom preko Dženi dok se vraćala za pult. „Izvolite?“ „Nadam se da možete da mi pomognete. Vi ste gospođa Lorens?“ „Aha.“ „Gospodin Ferfild mi je rekao da imate kućicu koju biste možda mogli da iznajmite.“ Njena mala usta se napućiše - bio je to jedini pokret mišića na njenom licu. „Imam kućicu koju prodajem.“ „Da, objasnio mi je“, reče Džini, pokušavajući da se ponovo osmehne. Želela je da ostane u ovom mestašcu - i želela je tri kilometra udaljenosti od njega koje je ta kućica mogla da joj pruži. „Možda biste mogli da razmislite da je iznajmite na nekoliko nedelja. Mogu da Vam dam preporuke ako želite.“ Gospođa Lorens je posmatrala Dženi hladnim, ispitivačkim pogledom. Ona je sticala svoj utisak „Na koliko dugo?“ „Mesec dana, šest nedelja.“ Pogledala je u Dženine ruke. Imala je zlatan prsten, ali na pogrešnoj ruci. „Sama si?“ „Da.“ Dženi se ponovo osmehnula. „Nisam udata, gospodo Lorens. Putujem kroz Nju Ingland već nekoliko meseci, slikam. Volela bih da provedem neko vreme ovde, u Vindi Pointu.“ „Slikaš?“ Udovica ju je ponovo odmerila dugim pogledom. „Da.“ Gospodi Lorens se svideo Dženin izgled - sem toga, nije bila mlada žena koja je besciljno pričala samo o sebi. A činjenica je činjenica. Prazna kućica jeste bila beskorisna. „Stančić je čist, a cevi su u dobrom stanju. Krov je popravljen pre tri godine, ali peć je ćudljiva. Ima dve spavaće sobe, ali jedna je prazna.“ Dženi je shvatila da je ovo bilo bolno za nju iako je glas udovice bio miran, a pogled čvrst. Mislila je na sve one godine koje je provela u kućici. „Nema komšija u blizini, a ni telefona. Možda bi mogla da ga uvedeš ako ti bude bio potreban.“ „Zvuči savršeno, gospodo Lorens.“ Nešto u Dženinom glasu natera udovicu da pročisti grlo. Osetila je naklonost i razumevanje. Posle nekoliko trenutaka rekla je iznos mesečne kirije, koji je bio


BalkanDownload

mnogo povoljniji nego što je Dženi očekivala. Nije oklevala, što je bilo karakteristično za nju, već je išla za svojim instinktom. „Uzeću je.“ Izraz neskrivenog iznenađenja pojavi se na licu udovice. „Bez gledanja?“ „Nema potrebe da je gledam.“ Jednostavnom praktičnošću, kojoj se gospođa Lorens divila, Dženi je izvadila čekovnu knjižicu iz tašne i ispisala dogovoreni iznos. „Kažite mi samo šta mi treba od posteljine i pokućstva.“ Gospođa Lorens je posmatrala ček. „Ženeiv“ kazala je. „Ženviv“, ispravila ju je Dženi, lako se služeći francuskim naglaskom. „Po mojoj baki.“ Ponovo se osmehnula, ublažavajući taj svoj izgled nestvarne princeze. „Ali svi me zovu Dženi.“ Sat vremena kasnije Dženi je imala ključ kućice u svojoj tašni, dve kutije potrepština na zadnjem sedištu svog auta i uputstvo za stizanje do kućice u rukama. Za sobom je ostavila začuđene i radoznale poglede meštana. Čak je uspela i da ne odreaguje na otvoreno piljenje mršavog tinejdžera dok je kupovala keramičko posuđe u prodavnici. Već je padao mrak kad je bila spremna da krene. Oblaci su sada bili niski i neprijateljski, a vetar se pojačao. To je samo osnažilo osećaj avanture. Dženi je skrenula na uzan, neravan put koji je vodio ka moru, krajnje uzbuđena zbog toga što je čeka nešto novo na horizontu. Njena naklonost prema avanturi bila je nasledna. Njen prapradeda bio je gusar - nemilosrdni bandit s mora. Njegov brod unosio je strah i trepet, a on je bez pitanja uzimao ono što je želeo. Jedno od Dženinih blaga bio je njegov brodski dnevnik. Filip Grande je zabeležio svoja nedela, talentovano, sa savršenim osećaj em za ironiju, kojoj Dženi jednostavno nije mogla da odoli. Jeste nasledila i jaku crtu praktičnosti od raseljenih aristokrata sa majčine strane, ali Dženi je bila dovoljno iskrena da prizna sebi da bi plovila morima sa gusarom Filipom i da bi uživala u svakom trenutku plovidbe. Dok su točkovi njenog automobila odskakivali po džombastom putu, ona je posmatrala predeo, tako različit od njenog rodnog Nju Orleansa kao da je na drugoj planeti. Ovde nije bilo mesta za duge, lenje dane i raskalašne noći. U ovom stenovitom i vetrovitom svetu moraš biti svakog trenutka na oprezu. Ovde se greške ne praštaju lako. Ali ona je videla mnogo više od teške zemlje i stenja. Integritet. Osetila ga je u zemlji koja se neprekidno sudarala sa morem. Zemlja je znala da lagano gubi bitku, pedalj po pedalj, minut za minutom, vek za beskrajnim vekom, ali nije se predavala. Iako su se senke izdužile, zaustavila se, rešena da svoje utiske prenese na papir. Primetila je jedan zaton nekoliko desetina metara daleko od puta. Bio je ušuškan dok je oluja nailazila. Dok je Džini tražila papir i olovku, osetila je miris


BalkanDownload

trule ribe i algi. Nije zapušila nos; shvatila je da taj čudan miris zauvek vezuje čoveka za more. Zemlja je u zatonu bila meka, a stene glatke. Pored puta raslo je žbunje divljih borovnica, prepunih poslednjih letnjih plodova. Mogla je da čuje vetar negde u daljini - kako uzdiše i jauče. Još nije ugledala more, ali je mogla da ga namiriše i oseti u vazduhu koji je plesao oko nje. Nije imala kome da se javlja, nikakve obaveze je nisu čekale. Dženi svoju slobodu nije olako shvatala, ali samoća je već bila nešto sasvim drugo. Osetila ju je ovde, u ovom zatonu zaklonjenom od vetra koji je duvao pored uzanog, negostoljubivog puta. I držala se nje. Dok je bila u Nju Orleansu, gradu koji je volela, iskradala bi se u onim dugim, dosadnim danima koji su mirisali na reku i ljudski rod i pronalazila bi neko usamljeno mesto na kome bi bila jedina živa duša kilometrima unaokolo. Bila je opuštena, ali ju je uzbuđenje golicalo po koži dok je skicirala, zalazeći u mnogo više detalja nego što joj je bila namera kad se zaustavila. Prijao joj je nedostatak buke koju su stvarali ljudi. Da, zaista će uživati u Vindi Pointu i kućici koju je iznajmila. Kad je završila, ubacila je svoj blok u auto. Skoro da je sasvim pao mrak, možda se duže zadržala. Dugi dani crtanja i slikanja su pred njom... I ko zna šta još ovaj mesec može da joj donese. Jedva primetno se osmehnula i okrenula ključ da upali auto. Pošto se čulo samo verglanje motora, pokušala je ponovo. Opet se začulo pištanje i škripanje. Auto joj je zadavao malo problema u Batu, ali majstor je zategao jedan deo koji se olabavio. Posle toga auto je išao kao zmaj. Setivši se neravnog puta, Dženi je pomislila kako ono što je zategnuto sa istom lakoćom ponovo može da se olabavi. Nervozno je uzdahnula, izašla je iz kola i podigla haubu. Iako je imala potreban alat, koji su, po njenom mišljenju, sačinjavali šrafciger i baterijska lampa, teško da je znala kako da ih upotrebi. Zatvorila je haubu i pogledala na obe strane puta. Nigde nikoga nije bilo. Jedino se čuo vetar. Mrak je već pao i po njenoj računici bila je na pola puta između gradića i kolibice. Ako bude stopirala, verovatno će naići neko da je poveze do grada, ali ako nastavi, verovatno će za petnaestak minuta stići do kućice. Slegnula je ramenima, izvadila baterijsku lampu i uradila ono što obično radi. Nastavila napred. Lampa joj je bila potrebna skoro istog trena. Put nije bio ništa bolji za pešačenje nego što je bio za vožnju, ali morala je da ga prati ako nije želela da se izgubi ili sačeka jutro na nekom zabačenom mestu. Rupe su bile duboke, a iz zemlje je virilo kamenje. Pitala se koliko često se ovaj put koristi. Noć se brzo sasvim spustila, ali ne i tiho. Vetar joj je mrsio kosu, donoseći onaj nizak, uznemirujući zvuk. Pod nogama je osećala vlagu i nadala se da će joj


BalkanDownload

stopala ostati suva dok ne stigne unutra. A zatim je zaboravila na vlagu kad je oluja počela, divlja i jaka. Da su okolnosti drugačije, Dženi ne bi marila što će se pokvasiti, ali čak je i njen osećaj za avanturu nestajao u nadirućoj tami kroz koju je njena baterijska lampa uspevala da probije samo tanušan svetlosni put. Nerviranje je bilo njena prva reakcija dok je koračala napred neravnim putem u mokrim patikama. Nervoza je prerasla u neprijatnost, a neprijatnost u nelagodu. Svetlost je uspevala da obasja samo nekoliko stena ili grupicu žbunja koje se nalazilo ispred nje, bacajući jake, neprijatne senke. Dženi se pričinjavalo da bezobrazni, mali patuljci vrebaju iz zastrašujuće tame. Nadljudskim naporima se borila da se odupre panici i koncentrisala se na zrak svetlosti koji je dolazio iz njene baterijske lampe. Dakle, mokra sam, pomislila je Dženi dok je sklanjala kosu sa očiju. To me neće ubiti. Bacila je još jedan uznemiren pogled na put. Ovaj mrak nije kao onaj na selu, pomislila je Dženi. I gde li je ta kućica? Već je prešla više od kilometar i po. Neodlučno je krenula lampom da pravi krugove po mraku. Nad glavom joj je grmelo, a kiša ju je udarala u lice. Bilo je potrebno veliko čudo da po ovakvom mraku nađe napuštenu kolibu uz pomoć jedne male baterijske lampe. Glupača, pomislila je dok je stezala ruke prekrštene na grudima i pokušavala da razmišlja. Glupo je krenuti ka nepoznatom ako već možeš da biraš. A ipak je to uvek radila. Izgleda da joj je preostalo samo da se vrati u kola i tamo sačeka da oluja prođe. Pomisao na dugu, vlažnu noć u kolima nije bila prijatna, ali bila je prava premija u poređenju sa idejom da luta unaokolo i izgubi se u oluji. U kolima je bila i kutija keksića, setila se, dok je i dalje lampom pravila kružne pokrete, u slučaju da tamo negde ipak ima nekoga. Uzdahnula je i poslednji put pogledala niz put. I ugledala je. Dženi je treptanjem uklonila kapljice kiše sa očiju i ponovo pogledala. Svetio. Bez sumnje je svetlelo pred njom. Svetio je značilo sklonište, toplotu, društvo. Ne oklevajući, Dženi se uputila ka njemu. Ispostavilo se da je, u najboljem slučaju, prešla sigurno još barem kilometar i po, dok su oluja i put postajali sve gori. Svetio je obasjavalo nebo ljubičastom svetlošću, koja je sijala nekim jezivim sjajem, čineći da mrak izgleda još tamniji. Morala je sporo da se kreće i pažljivo gleda gde staje da se ne bi spotakla. Već je počela da misli kako nikad više neće biti na toplom i sigurnom. Svetio koje je sijalo pred njom bilo je stvarno i istinsko, i pomagalo joj je da se ne okreće preko ramena suviše često. Sada je već mogla da čuje more kako divlje udara u stene i pomera šljunak. U jednom kratkom odsjaju učinilo joj se da je videla penasti vrh pobesnelog talasa kako se valjao u daljini. Čak je i kiša sada mirisala na more - ljutito i osvetoljubivo. Ona nije mogla - nije smela - da dozvoli sebi da se uplaši iako joj je srce ubrzano tuklo posle pešačenja dugog skoro četiri kilometra. Ako bi


BalkanDownload

priznala sebi da se uplašila, mogla bi da se prepusti nagonu da potrči i možda padne sa litice, sleti u jarak ili u neki nemi vakuum. Osećaj izgubljenosti u prostoru bio je toliko jak da bi sigurno sela na put i zaplakala da nije bilo tog postojanog zraka svetlosti pred njom koji joj je obećavao sigurnost. Kada je Dženi iza kišne zavese ugledala obrise građevine ispred sebe, umalo se nije naglas nasmejala. Svetionik - ta snažna građevinska konstrukcija koja dokazuje da čovek zaista ima osećaj za altruizam. Svetlost koja ju je usmeravala nije dolazila sa njegovog vrha, već sa prozora. Dženi se nije premišljala, već je ubrzala korak onoliko koliko je smela. Neko je bio tamo - verovatno neki zgureni starac, bivši mornar. Sigurno će joj uz bocu ruma kratkim i jasnim, vickastim rečenicama pričati o svojim dogodovštinama. Kad se novi zrak svetla pojavio na nebu, Dženi je već bila sigurna da obožava tog starca. Građevina joj se činila ogromnom - bila je simbol sigurnosti za svakoga ko bi se izgubio ili koga bi zahvatila oluja. Izgledala joj je zadivljujuće bela pod svetlošću njene baterijske lampe, uz čiju pomoć je pokušavala da pronađe vrata. Prozor sa koga je svetlost stizala bio je visoko, treći odozdo sa strane sa koje je Dženi prilazila. Pronašla je debela vrata od grubog drveta i zakucala. Snaga oluje je prekrila zvuk i odnela ga sa sobom. Bliže panici nego što je želela da prizna, Dženi je ponovo pokucala. Da li je moguće da je prešla toliko, stigla ovoliko blizu, a da je na kraju niko ne čuje? Stari čuvar je bio unutra, pomislila je dok je lupala na vrata. Verovatno zvižduće i škrguće, a možda i prekraćuje veče sklapanjem broda u boci. Očajna, Dženi se naslonila na vrata, osećajući teško, mokro drvo na obrazu, kao i na pesnici kojom je na njih lupala. Kada se vrata otvoriše, ona se pomerila sa njima, izgubivši ravnotežu. Uhvatile su je neke jake ruke, pomažući joj da povrati ravnotežu. „Hvala bogu!“, uspela je da izgovori. „Plašila sam se da me nećete čuti.“ Rukom je sklanjala pramenove mokre kose sa očiju i pogledala je čoveka koga je smatrala svojim spasiocem. Pre svega, on nije bio star. Niti je bio zguren. Bio je mlad i mršav, ali usko, preplanulo lice izraženih kostiju moglo je biti lice moreplovca -ako je sudeći po njenom prapradedi. Kosa mu je bila tamna i gusta kao njena, nestašno zamršena kao kod ljudi koji dugo stoje na palubi, udarani vetrom. Imao je pune, besramno senzualne usne, dok mu je na grubom licu nos delovao pomalo aristokratski. Oči su mu bile tamno, tamnosmeđe boje ispod tamnih veđa. Pogled mu nije bio prijateljski, primetila je Dženi, čak ni radoznao. Jednostavno je bio neprijatan. „Kako si dospela ovamo, dođavola?“ To nije bio doček kakav je očekivala, ali ju je njen naporan put kroz oluju učinio pomalo zbunjenom. „Peške“, kazala mu je.


BalkanDownload

„Peške?“, ponovio je. „U tome? Odakle?“ „Prešla sam nekoliko kilometara. Moj auto se pokvario.“ Počela je da se trese od hladnoće ili zbog njegove reakcije. Još je nije pozvao da uđe, a ona je bila suviše iscrpljena da bi se setila da to od njega zahteva. „Zašto se vozikaš po ovakvom vremenu?“ „Ja... Iznajmila sam kućicu gospođe Lorens. Moj auto je stao, a ja sam se izgubila u mraku. Onda sam ugledala Vaše svetio.“ Duboko je uzdahnula, iznenada shvativši da joj se noge tresu. „Mogu li da sednem?“ Ne pomerajući se, posmatrao ju je još neko vreme, a zatim joj je uz negodovanje pokazao sofu. Dženi je sela, zabacila glavu i pokušala da se sabere. I šta bi sad trebalo da radi sa njom, pitao se Grant. Namrštio se i pogledao ju je. Na trenutak mu je izgledala kao da će se prevrnuti kad bi on malo jače dunuo. Kosa joj je bila slepljena za glavu. Bila je blago talasasta i tamna kao sama noć. Lice joj nije bilo glatko i nežno, ali je bilo lepo, podsećalo je na srednjevekovne kraljice - duge kosti, izražajne crte. Da joj je odeća bila drugačija, mislio bi da pred sobom ima majušnu keltsku ili galsku princezu. Pomislio je kako bi mu se njeno lice i telo, pod određenim okolnostima, mogli svideti, ali ono što ga je trenutno pogodilo bile su njene oči. Morsko zelene, krupne i blago iskošene. Oči sirene, pomislio je. Na trenutak, ali samo na trenutak, pomislio je kako bi mogla biti neko mitsko stvorenje koje je oluja izbacila na obalu. Glas joj je bio blag i prijatan i, mada je prepoznao južnjački akcenat, činilo mu se kao da govori nekim stranim jezikom posle obalskog, mejnskog naglaska na koji se navikao. Nije bio čovek koga bi obradovao buket magnolija ostavljen na pragu. Kada je otvorila oči i osmehnula mu se, Grant je poželeo da uopšte nije otvorio vrata. „Izvinite“ počela je Dženi, „bila sam pomalo zbunjena, zar ne? Nisam provela napolju više od jednog sata, a činilo mi se da je trajalo danima. Ja sam Dženi.“ Grant je uvukao šake u džepove pantalona i ponovo se namrštio na nju. „Kempbel, Grant Kempbel.“ Pošto nije progovarao i neprestano se mrštio, Dženi se iz sve snage trudila da ga oraspoloži. „Gospodine Kempbel, ne mogu Vam opisati kakvo olakšanje sam osetila kad sam ugledala Vaše svetio.“ Ponovo ju je pogledao kratko, razmišljajući kako mu izgleda poznato. „Skretanje za kućicu gospode Lorens je više od jednog kilometra pre.“ Dženi izdiže obrvu na ton njegovog glasa. Da li je zaista očekivao da ona izađe napolje i krene da traži kućicu? Bila je dovoljno ljubazna za jednu ćudljivu umetnicu, pomislila je, ali bila je mokra i smrznuta, a neprijatan izraz Grantovog lica bilo je poslednja kap. „Slušaj, platiću ti šolju kafe i upotrebu ovoga“, lupila je rukom po sofi iz koje se podigao oblak prašine, „za jednu noć.“


BalkanDownload

„Ja ne primam stanare.“ „Verovatno bi šutnuo i bolesnog psa da ti stane na put“, dodala je zlo. „Ali ja večeras ne izlazim napolje, gospodine Kempbel. A ne bih Vam savetovala ni da pokušate da me izbacite.“ To ga je zabavilo, mada izraz njegovog lica nije to odavao. A nije ni opovrgao njenu tvrdnju da ima nameru da je istera napolje, u oluju. Njegova izjava je trebalo samo da prikaže njegovo nezadovoljstvo i činjenicu da ne želi da uzme njen novac. Da nije bio nervozan, možda bi cenio činjenicu da se tako mokra i bleda ipak drži dostojanstveno. Bez reči se zaputio na drugi kraj prostorije i počeo je da pretura po vitrini od hrastovine. Dženi ga nije ni pogledala, čak ni kad je začula zveckanje šoljica. „Trenutno ti je potrebniji konjak od kafe“, kazao joj je Grant i pružio joj čašu. „Hvala ti“, rekla je Dženi ledenim tonom u kome su žene sa juga bile nenadmašne. Nije pijuckala, već je jednim gutljajem ispraznila čašu, puštajući da vrelina vrati njeno telo u normalu. Vratila mu je praznu čašu sa distanciranom ljubaznošću. Grant je pogledao u nju i umalo se nasmejao. „Još jedna?“ „Ne“, kazala je hladno i nadmeno. „Hvala.“ Lepo mi je pokazala gde mi je mesto, pomislio je. Princeza i seljak. Razmišljajući šta da radi, Grant se klatio na potpeticama svojih cipela. Kroz debele zidove svetionika dopiralo je zviždanje i zavijanje oluje. Čak i taj kilometar i po do kućice gospode Lorens bio bi neprijatan, ako ne i opasan. Manje problematično bi bilo ostaviti je da spava tu gde jeste, nego je voziti do kućice. Uzdahnuvši, više od umora nego od durenja, okrenuo se na drugu stranu. „Dođi ovamo“, kazao je, ne okrećući se, „ne možeš tu da sediš i treseš se cele noći.“ Dženi pomisli - ali ozbiljno pomisli - da ga gađa svojom tašnom. Stepenice su je očarale. Umalo je prokomentarisala njihov izgled pre nego što je zakoračila na njih. Bile su metalne i kružne i dosezale su veoma visoko. Grant se popeo do drugog sprata, za koji je Dženi izračunala da se uzdiže oko 6 metara iznad prvog. Kretala se kao mačka u mraku, držeći se za rukohvat i čekajući da on upali svetio. Svetlost je bacila nejasan sjaj na mnogobrojne senke na golom drvenom podu. Ušao je u prostoriju sa desne strane hodnika, za koju je Dženi shvatila da je njegova spavaća soba - mala, ne savršeno uredna, ali sa mesinganim krevetom oblih, antikvarnih linija u koji se odmah zaljubila. Grant je prišao starom ormanu koji bi izgledao divno kad bi se restaurirao. Mrmljajući sebi u bradu, podigao je izbledeli, frotirski ogrtač. „Kupatilo je sa druge strane hodnika“, rekao je kratko i bacio garderobu Dženi u ruke pre nego što ju je ostavio samu.


BalkanDownload

„Mnogo ti hvala“, kazala je mada su se njegovi koraci čuli kako silaze niz stepenice. Raspoložena, pošla je hodnikom i shvatila da je ponovo očarana. Kada je bila od belog porcelana, sa mesinganim nožicama, za čije poliranje je sigurno trebalo izdvojiti mnogo vremena. Prostorija jedva da je bila veća od ormana, ali je u jednom trenutku svoje istorije bila obložena kedrom i lakirana. Unutra su još stajali umivaonik na postolju i uzano ogledalo. Iznad nje je bila sijalica koja se palila povlačenjem kanapa. Pošto je sa zahvalnošću skinula svoju hladnu, mokru garderobu, Dženi je zakoračila u kadu i navukla tanku, kružnu zavesu. Topla voda koja je tekla iz malenog tuša zagrevala joj je telo. Dženi je bila sigurna da ni u raju ne može biti lepše, Čak iako je čuvar ovog raja bio đavo. U kuhinji je Grant kuvao kafu. A zatim je i spremio supu iz kesice. Pretpostavljao je da treba da joj ponudi da nešto pojede. Ovde, sa zadnje strane svetionika, more se jače čulo. Bio je to zvuk na koji je navikao - ne zato što ga je često slušao, već zato što ga je očekivao. Bio je opasan i preteći, baš kao večeras, priznao je Grant, a zatim nastavio da se bavi svojim poslom. U stvari, bavio bi se svojim poslom da ga u tome nije omela jedna pokisla žena koja mu je zakucala na vrata. Sad je morao da radi sat duže kako bi nadoknadio vreme koje mu je ona oduzela. Kada ga je prošla prvobitna nervoza, Grant je priznao da se i nije moglo drugačije. Pružiće joj ono osnovno - toplo jelo i krov nad glavom i to je sve. Osmeh mu je ozario lice kad se setio kako ga je pogledala dok je sedela na sofi. Dama nije bila slab protivnik, zaključio je. Grant nije imao strpljenja za slabiće. Birao je uvek društvo onih koji su govorili šta misle i bili spremni da zastupaju svoje stavove. Na neki način i to je bio jedan od razloga što je Grant sebi izabrao život kakav je živeo. Tek je prošlo nedelju dana otkako se vratio iz Hajanis Porta, gde je predao svoju sestru Šelbi Alanu Mekgregoru. Na svoju žalost, shvatio je da ga je venčanje razne žilo. Mekgregoru nije bilo teško da ga ubedi da ostane koji dan duže nego što je planirao. Svideli su mu se, naročito stari Danijel sa svojim praznim pretnjama, a Grant nije bio čovek koji je brzo prihvatao ljude. Još od detinjstva je bio obazriv, ali Mekgregorovi kao zajednica bili su neodoljivi. A i samo venčanje ga je nekako oslabilo. Predavanje svoje sestre, čin koji je trebalo da obavi njihov otac da je bio živ, donelo je Grantu neku mešavinu bola i zadovoljstva i bio je zahvalan na prilici da provede još koji dan sa Mekgregorovima pre nego što se vrati u Vindi Point - čak je dozvolio sebi da mu bude zabavno Danijelovo ne tako suptilno raspitivanje o njegovom ličnom životu. Uživao je toliko da je prihvatio otvoren poziv da ih poseti kad god to bude želeo. Bio je iznenađen i svojom namerom da ga prihvati. Trenutno je imao posla, ali shvatio je da mali prekid neće ništa da škodi. Samo da se ne produži. Neka prenoći u njegovoj sobici večeras, već ujutru će je ispratiti. Kad je supa provrela, već je bio prijatno raspoložen.


BalkanDownload

Grant je čuo kad je došla, mada je buka spolja još uvek bila jaka. Okrenuo se, spreman da joj uputi koju prijateljsku reč, ali ga je slika nje u njegovoj odeći pogodila kao grom iz vedra neba. Dođavola, bila je lepa. Suviše lepa za njegov mir. Odeća joj je bila ogromna iako je zavrnula rukave skoro do lakata. Tamnoplava boja naglašavala je njenu kožu boje meda. Začešljala je unazad svoju vlažnu kosu, tako da joj nije uokviravala lice, na koje je palo samo nekoliko nestašnih talasastih pramenova. Sa svojim svetlim, zelenim očima koje su uokvirivale tamne, mokre trepavice ličila mu je na morsku sirenu. „Sedi“, naredio je, strašno uznemiren naletom neželjene požude. „Pojedi malo supe.“ Dženi je zastala na trenutak, pogledom je prelazila preko njegovih leđa pre nego što je sela za drveni sto. „Hvala ti.“ Odgovorio joj je nerazgovetnim mumlanjem pre nego što je stavio činiju sa supom ispred nje. Uzela je kašiku, ne dozvoljavajući da joj glad pretekne ponos. Iako je bila iznenađena, nije rekla ništa kada je seo nasuprot nje sa svojom činijom supe u rukama. Kuhinja je bila mala i svetla i vrlo, vrlo tiha. Jedini zvuk koji se čuo bilo je zavijanje vetra i zapljuskivanje uskomešale vode sa druge strane debelih zidova. U početku je Dženi jela isključivo gledajući u činiju ispred sebe, ali kad je prošla prva glad, počela je da razgleda prostoriju. Bila je majušna, ali je prostor bio odlično iskorišćen. Hrapavi ormančići od hrastovi ne pružali su dovoljno prostora za odlaganje. I radne površine bile su drvene, ali ravne i ispolirane. Primetila je i moderne uređaje - aparat za kafu i toster. O ovoj prostoriji je vodio najviše računa, zaključila je. U sudoperi nije bilo neopranog posuđa, nije bilo mrvica, niti kapljica. Jedini mirisi koji su se osećali bili su mirisi supe i kafe. Uređaji su bili stari i pomalo izlizani, ali nisu bili prljavi. Sa nestankom gladi nestala je i ljutnja. Na kraju krajeva, ona mu je ugrozila privatnost. Niko ne nudi gostoprimstvo strancu sa osmehom i raširenim rukama. Prigovarao je, ali joj nije zalupio vrata pred nosom. I dao joj je suvu odeću i hranu, dodala je dok se iz sve snage trudila da suzbije ponos. Blago je uzdahnula i prešla pogledom preko stola, zaustavivši se na njegovim rukama. Gospode, pomislila je, tako su lepe. Zglobovi su mu bili uski, ali nisu ostavljali utisak slabosti, već snage i sposobnosti. Koža na šakama bila mu je potamnela od sunca, a same šake bile su duge i tanke, baš kao i prsti na njima. Nokti su mu bili kratki i ravni. Prave muške ruke, bilo je prvo što je pomislila, a zatim je zaključila da su nežne. Dženi je mogla da zamisli kako tim rukama drži flautu, s podjednakom lakoćom kao što je mogla da zamisli kako drži mač. Na trenutak, očarana njegovim rukama i svojom reakcijom na njih, zaboravila je sve ostalo na njemu. Osetila je uzbuđenje koje nije suzbijala. Bila je sigurna da bi se svaka žena koja bi videla te romantične, divne ruke nesumnjivo zapitala kako bi bilo osetiti ih na svojoj koži. Nestrpljive, vešte. Bile su to ruke


BalkanDownload

koje bi mogle divlje da cepaju odeću sa žene, podjednako kao što bi mogle nežno, skoro neosetno da je skinu. Osvestila se kada je osetila kako joj duž kičme prolaze žmarci. O čemu je ona to razmišljala? Čak ni njena mašta nema pravo da ide u tom pravcu. Pomalo ošamućena od osećanja koje nije mogla da spreči, podigla je pogled ka njegovom licu. Posmatrao ju je - hladno, kao što naučnik posmatra eksperimentalni uzorak. Kada je iznenada prestala da jede, primetio je kako je njen pogled odlutao do njegovih ruku, a trepavice su joj ostale spuštene dovoljno dugo. Grant je čekao, znajući da će pre ili kasnije podići pogled. Očekivao je da u njemu vidi ledeni bes ili hladnu ljubaznost. Ukočenost na njenom licu ga je zbunila, ili tačnije, zainteresovala. Ali ranjivost je bila ta koja je učinila da je skoro bolno poželi. Čak i kad je upala u njegovu kuću, onako mokra i izgubljena, nije izgledala bespomoćno. Pitao se šta bi učinila kad bi on ustao i odvukao je u svoj krevet. Šta li ga je to spopalo, dođavola? Posmatrali su jedno drugo, osećajući ono što nijedno od njih nije želelo, dok su vetar i kiša udarali u zidove, odvajajući ih od svega što je pripadalo civilizovanom svetu. Ponovo je pomislio kako je ličila na neku zavodnicu pristiglu iz mora. Nogari stolice na kojoj je Grant sedeo uz škripanje su se pomerili po podu. Dženi se zaledila. „Na drugom spratu se nalazi soba sa krevetom na sprat.“ Njegov pogled je bio mračan i taman i u njemu se primećivala potisnuta ljutnja - a stomak mu je kidala potisnuta želja. Dženi je osetila kako joj se znoje dlanovi od nervoze i to ju je razljutilo. Bolje da tu ljutnju usmeri na njega. „Kauč mi sasvim odgovara“, rekla je hladno. Slegnuo je ramenima. „Kako god želiš.“ Izašao je, ne rekavši više ni reč. Dženi je čekala dok nije začula njegove korake na stepenicama, a zatim je stavila ruku na stomak. Sledeći put kad bude ugledala svetio u mraku, potrčaće u suprotnom pravcu koliko je noge nose.


BalkanDownload

Drugo poglavlje Grant je mrzeo da bude prekidan. Tolerisao se da ga proklinju, da mu prete ili da ga preziru, ali nikada nije tolerisao da ga u nečemu prekidaju. Nije mu bilo važno dali je nekome simpatičan, već da bude ostavljen na miru. Odrastao je posmatrajući kako je život njegovog oca zaviseo od volje drugih, neophodna činjenica u karijeri senatora koji je odlučio da uđe u trku za mesto u najprestižnijoj kancelariji u zemlji. Još kao dete Grant je znao da je njegov otac bio čovek koji nikoga nije ostavio ravnodušnim. Neki su ga voleli, drugi su ga se plašili ili su ga mrzeli, a tokom kampanje uspevao je da kod drugih probudi krajnju privržanost. Bio je čovek koji je drugima činio usluge čak i na svoju šteti – prijateljima ili strancima. To nije bilo važno. Imao je visoke ideale, odlično pamćenje i talenat za govorništvo, dostojan divljenja. Senator Robert Kempbem bio je čovek koji je osećao kao svoju dužnost da bude dostupan javnosti sve do trenutka kad je neko ispalio tri metaka u njega. Grant nije krivio damo čoveka koji je držao pištolj, niti politiku koju je njegov otac izabrao kao profesiju, kao što je to činila njegova sestra. Na neki način Grant je krivio njihovog oca. Robert Kempbel se dao svetu što ga je ubilo. Verovatno je to imalo presudan uticaj na to da se Grant nikome ne da. Svetionik u kome je živeo smatrao je živio nije smatrao skrovištem. To je jednostavno bio njegov dom. Cenio je razdaljinu koju mu je pružao od drugih ljudi i uživao je u njegovoj grubosti i harmoniji. Pružao mu je mogućnosti da bude izolovan što je bilo neophodno i za njegov rad koliko i za njega samog. Bili su mu potrebni sati, čak i dani samoće. Neprekidne misli Grant je smatrao svojim pravom. Niko, apsolutno niko nije smeo to da mu kvari. Sinoć je bio usred projekta kojim se trenutno bavio kad ga je Dženina pojava primorala da prekine rad. Grant je bio savršeno sposoban da ignoriše kucanje na vratima, ali pošto mu je tok misli već bio prekinut, sišao je da ih otvori - s namerom da otera nametljivca. Dženi može da se smatra srećnicom što je bio samo grub prema njoj. Jedan nesrećni turista je jednom iskusio Grantovu srdžbu kad mu je zapretio da će ga baciti u okean. Kad je ostavio Dženi u kuhinji, Grantu je trebalo skoro sat vremena da se usredsredi na posao i ostao je budan skoro čitave noći. Prekidi. Upadi. Nepodnošljivo. Mislio je to onda, a pomislio je i sada kada je sunce ušlo kroz prozor i zaustavilo se pored njegovog kreveta. Umoran, posle samo četiri sata sna, Grant je slušao glas koji je dopirao iz podnožja stepenica. Ona je pevušila neku pesmicu koja se čula sa radija svaki put kad bi ga uključio - a Grant je to sasvim predano radio svakog dana, kao što je predano uključivao TV i čitao gomilu novina. Lepo je pevala, tihim glasom koji


BalkanDownload

je podrhtavao i simpatične stihove činio zavodljivim. Sinoć ga je prekinula u poslu, a sada mu, evo, prekida i san. Mogao je da stavi jastuk na glavu i da je ne čuje. Ali nije mogao da spreči svoju reakciju na njeno pevanje. Nije bilo teško maštati o njoj u mraku, u toploj postelji. Opsovao je, bacio jastuk, skočio iz kreveta i navukao bermude od isečenih farmerki. Napola pospan, napola budan, sjurio se niz stepenice. Ćebe kojim se sinoć pokrila stajalo je uredno složeno na sofi. Grant ga je mrko pogledao pre nego što je krenuo ka kuhinji iz koje je dopirao njen glas. Još je bila u njegovoj garderobi, bosa, a kosa joj je bila puštena da slobodno pada niz vrat. Poželeo je da dodirne crvenkaste pramenove, da proveri jesu li zaista pravi ili su plod varljive igre svetlosti. Slanina je cvrčala u tiganju na šporetu, a kafa je rajski mirisala. „Šta radiš to, dođavola?“ Dženi se vrtela po kuhinji, držeći viljušku u jednoj ruci, a drugu je refleksno podigla na grudi kad je začula njegov glas. Uprkos neudobnosti sofe, probudila se divno raspoložena - i gladna. Sunce je sijalo, galebovi su se dozivali, a frižider je bio pun. Dženi je rešila da Grant Kempbel zaslužuje još jednu šansu. Dok se vrtela po njegovoj kuhinji, obećala je sebi da će biti ljubazna prema njenu bez obzira na sve. Sada je stajao pred njom, polugo i očigledno ljut. Kosa mu je bila raščupana, a obraze mu je krasila brada od tri dana. Dženi mu se osmehnula. „Spremam doručak. Mislila sam da je to najmanje što mogu da uradim u zamenu za sinoćno utočište.“ Ponovo je imao osećaj da mu je na neki način poznata. Samo se još jače namrštio. „Ne volim da iko vršlja po mojim stvarima.“ Dženi je zaustila nešto da kaže, ali je zastala, da joj ne izleti nešto pogrdno. „Jedino što sam razbila su jaja“, rekla je blago, pokazujući na činiju. „Što nam oboma ne olakšaš? Uzmi kafu, sedi i ćuti.“ Skoro neprimetno je odmahnula glavom i okrenula mu leđa. Grant podiže obrvu, ne od iznenađenja, već zbog divljenja. Retko ko može tako umilnim glasom da ti kaže da ućutiš i da ti poslušaš. Imao je osećaj da nije prvi kome je to naredila. Uz grimasu koja je ličila na osmeh, uzeo je šolju kafe i uradio upravo ono što mu je kazala. Više nije pevala, ali je imao osećaj da je prikrivala loše raspoloženje kako on ne bi pomislio da joj je neprijatno njegovo društvo. U stvari, bio je siguran da ga u sebi psuje i proklinje. Dok je pio kafu, umor su smenili opreznost i glad. Prvi put mu je neka žena u toj malenoj kuhinji spremala doručak dok je on sedeo. Nije želeo da mu to pređe u naviku, pomislio je dok ju je posmatrao - mada, to uopšte nije bilo neprijatno iskustvo.


BalkanDownload

Stavila je tanjire na sto, i dalje ne progovarajući, a zatim je u njih stavila slaninu i jaja. „Zašto ideš u kuću stare Lorensove?“ upitao ju je. Dženi ga je pronicljivo pogledala. Sada će da vodi ljubazan razgovor, pomislila je i umalo zaškripala zubima. „Iznajmila sam je“, rekla je kratko dok je solila jaja. „Mislio sam da je udovica Lorens prodaje.“ „To je tačno.“ „Malo si zakasnila da iznajmiš kućicu na plaži u sezoni“, prokomentarisao je Grant dok je jeo kajganu. Dženi je slegnula ramenima, usredsređujući se na doručak. „Ja nisam turista.“ „Nisi?“, upitao ju je i uputio joj dug ispitivački pogled koji joj se činio i prijatnim i nametljivim. „Iz Luizijane si? Nju Orleans, Baton Ruž?“ „Nju Orleans.“ Dženi je zaboravila na neprijatnost i uzvratila mu ispitivački pogled. „Ni ti nisi odavde.“ „Nisam“, jednostavno je rekao i ostalo je na tome. O ne, pomislila je, neće započeti razgovor, a onda ga prekinuti kad mu se ćefne. „Zašto svetionik?“ bila je istrajna. „Nisi valjda na nekom tajnom zadatku? Sinoć me je privuklo svetio sa prozora, a ne miris slanine.“ „Obalska straža radarom prati ovaj deo obale. Ova stanica se ne koristi već deset godina. Je li ti nestalo benzina?“ upitao ju je pre nego što je shvatila da joj nije odgovorio. „Ne. Zaustavila sam se nakratko pored puta, a kad sam htela ponovo da upalim auto, on je samo proizveo nekoliko čudnih zvukova.“ Odmahnula je glavom i uzela parče slanine. „Pretpostavljam da ću morati da ga odšlepam do grada.“ Grant promrmlja nešto nalik smehu. „U Bejsajdu možda i nađeš šlep-službu, ali u Vindi Pointu je sigurno nećeš naći“, rekao joj je dok je završavao doručak. „Da sam na tvom mestu, pronašao bih u gradu Baka Gejtsa da mi popravi motor.“ Posmatrala ga je skoro pola minuta. „Hvala ti“, rekla je oprezno Dženi. Grant je ustao i spustio svoj tanjir u sudoperu. „Obuci se“, naredio je. „Imam posla.“ I Dženi je drugi put bila ostavljena sama u kuhinji. Želela bi da samo jednom njena bude poslednja, pomislila je dok je stavljala svoj tanjir preko njegovog. Skinuvši Grantov kaiš, izašla je iz kuhinje. Da, ide da se obuče, kazala je samoj sebi, i to brzo, pre nego što se on predomisli. Bio grub ili ne, prihvatila je njegovu ponudu da joj pomogne. A zatim, što se nje tiče, Grant Kempbel slobodno može da ide dođavola. Na drugom spratu nije bilo ni traga od njega kad je otišla u kupatilo da se presvuče. Dženi je skinula njegovu odeću i okačila ju je na kuku koja je bila


BalkanDownload

zakačena na unutrašnjoj strani vrata. Njene stvari su bile suve i pomislila je kako može da ignoriše činjenicu da su joj patike još pomalo vlažne i hladne. Uz malo sreće, biće u kućici za jedan sat. Ostaće joj čitavo slobodno popodne za crtanje. Ta pomisao držala je Dženi u dobrom raspoloženju dok je silazila niz stepenice. Ni tamo nije bilo ni traga od Granta. Posle kratke borbe sa teškim vratima Dženi je izašla napolje. Bilo je toliko vedro da joj je zastao dah. Šta god da je sinoć posetilo ovo mesto, kiša ili oluja, od toga više nije bilo ni traga. Sve je bilo kristalno čisto. Na Zemljinoj kugli bila su retka ona mesta na kojima vazduh iskri. Ovo je bilo jedno od njih. Nebo je bilo plavo, prošarano belim oblacima, kroz koje su se probijali žuti zraci sunca. Oko svetionika bilo je trave, guste i divlje, kroz koju se probijalo nekoliko najupornijih cvetova. Zlatnica se povijala na vetru, najavljujući skori kraj leta, ali sunce je još jarko sijalo. Videla je uzan put kojim je sinoć prošla, ali ju je iznenadila trospratna kuća udaljena samo nekoliko stotina metara. Po debelom sloju prašine na prozorima i visokoj travi bilo je očigledno da je napuštena, ali nije bila trošna. Verovatno je pripadala čuvaru svetionika i njegovoj porodici, zaključila je Dženi, dok se svetionik koristio. Sigurno su imali baštu, a možda i pokoje pile. U noćima kada su besneli talasi i vetrovi, čuvar je sigurno ostajao u svetioniku na straži, dok je njegova porodica sedela bez njega, osluškujući. Bela farba kojom je kuća bila okrečena, posivela je, ali saloni su se dobro držali na prozorima. Pomislila je kako kuća na ovom brdu čeka da se neko u nju ponovo useli. Na kraju nizbrdice stajao je kamionet za koji je zaključila da pripada Grantu. Pošto od njega nije bilo ni traga ni glasa, Dženi se prošetala oko svetionika, odazivajući se zovu mora. I ovoga puta je Dženi zadržala dah. Mogla je da vidi kilometrima daleko niz nepravilnu obalu, čak i majušna ostrva na udaljenom horizontu. U vodi je bilo čamaca, čvrstih i vernih ribarima. Znala je da ovde neće sresti hromirana plovila od mahagonija. Niti bi trebalo. Ovo je bilo mesto koje je služilo svrsi, a ne pukom uživanju. Snaga, izdržljivost. To je osećala dok je posmatrala plavičastozelenkastu vodu, koja se pretvarala u belu penu pri sudaru sa stenama. Morska trava je plutala po površini, sakupljajući se i šireći u zavisnosti od kretanja vode. Ovde je sve bilo u vlasti mora. Ono je izglačalo stene, čije su se ivice izdizale, prikazujući boje od sive do zelene, uz nekoliko nejasnih primesa narandžaste. Školjke su ležale rasute po obali, izbačene morem. Kao da su čekale da ih zgazi neko neobazrivo stopalo. Miris soli i ribe bio je jak. Čula je udarce bova o bokove čamaca, zvižduke vetra koji se provlačio kroz lance kojima su čamci bili pričvršćeni i žalosno plakanje galebova. Nije bilo ničega drugog, nikakvog zvuka, slike ili mirisa koji je dolazio od nečega drugog osim od beskrajnog i večnog mora.


BalkanDownload

Dženi je osetila tu privlačnost - tu silu, zagrljaj kojim je od davnina more sebi privlačilo muškarce i žene. Ono je spokoj i mir i zato su mu se ljudi uvek vraćali. Stajala je na obodu iznad uzane, stenovite plaže i potpuno joj se prepustila. Opasnost, izazov, mir - sve ih je osetila i bila je zadovoljna. Nije čula kad je Grant stao iza nje. Dženi je toliko bila obuzeta morem da ga nije osetila, a on ju je posmatrao. Minut, dva, tri. Izgledala je kao da tu pripada, pomislio je, proklinjući je zbog toga. Njemu je pripadao taj mali, napušteni komad zemlje koji se izdizao iznad mora. Nije tvrdio da je more bilo njegovo, čak ni kada bi ga plima u podne izlila preko njegove zemlje, ali te oštre stene i divlja trava bili su njegovi, i samo njegovi. Nije imala pravo da izgleda kao da joj je tu mesto - i da ga tera da se posle ovoga neprestano pita da li će litica ikada više biti samo njegova. Vetar joj je priljubio odeću uz telo, kao što je veče pre toga uradila kiša, naglašavajući njeno vitko, altletski građeno telo sa ženskim oblinama. Kosa joj je lepršala veselo i slobodno dok je sunce isticalo vatrene pramenove na crnoj kosi, koju je tako silno želeo da oseti pod prstima. Pre nego što je shvatio Šta radi, Grant ju je uhvatio za ruku i okrenuo ka sebi. Na njenom licu nije bilo iznenađenja kad ga je pogledala, već uzbuđenja koje je, znao je, bilo izazvano morem. Njene oči su ga posmatrale i izazivale. „Sinoć sam se pitala kako bi neko mogao da živi ovde.“ Sklonila je kosu sa očiju. „ A sad se pitam kako bi mogao da živi na nekom drugom mestu.“ Pokazala je na mali ribarski čamac na kraju pristaništa. „Je li ono tvoj?“ Grant je nastavio netremice da je posmatra, iznenada shvativši da je umalo nije privukao k sebi i poljubio - falilo mu je toliko malo da je skoro osećao ukus njenih usana na svojima. Uz napor je okrenuo glavu u pravcu koji mu je pokazala. „Jeste, moj je.“ „Odvajam te od posla.“ Prvi put Dženi mu je poklonila iskren osmeh. „Pretpostavljam da bi bio budan u zoru da ti ja nisam pomrsila konce,“ Promrmljavši nešto nerazumno kao odgovor, Grant ju je povukao ka svom kamionetu. Dženi je uzdahnula i odustala od svog obećanja da će dati sve od sebe da bude ljubazna prema njemu. „Gospodine Kempbele, moraš li da budeš tako neprijatan?“ Grant je zastao taman toliko da je prostreli pogledom, u kome je bilo, Dženi bi mogla da se zakune, neke zabavne ironije. „Da.“ „Odlično ti ide“, uspela je da izgovori pre nego što ju je ponovo povukao. „Iza mene su godine prakse.“ Pustio joj je ruku kad su stigli do kamioneta, otvorio je svoja vrata i ušao. Bez komentara Dženi je prešla s druge strane i sela na suvozačevo sedište. Motor je zabrujao. Bio je to zvuk koji ju je asocirao na gradove i saobraćaj. Dženi je pomislila kako je svetogrdan. Još jednom se osvrnula iza sebe kad su krenuli neravnim putem i odmah je znala da će nacrtati - da mora nacrtati - tu


BalkanDownload

scenu. Umalo je naglas izgovorila svoju nameru, ali je ugledala Grantov namršteni profil. Neka ide dođavola i on, pomisli Dženi. Slikaće dok on bude lovio ribe i rakove ili šta već lovi tamo negde. Ono što ne zna ne može da joj naškodi, bar u ovom slučaju. Zavalila se u sedište, prekrstila ruke i ćutala. Grant je prešao više od kilometra pre nego što je počeo da oseća krivicu. Put je bio samo malo bolji od jarka, a po mraku su izbočine i rupe bile još nezgodnije. Svako ko bi se kretao njime po oluji nesumnjivo bi bio preplašen i premoren. Naročito neko ko nije poznavao put. Nije pokazao saosećanje i razumevanje. Još uvek se mršteći, odmerio ju je ponovo jednim kratkim pogledom dok je kamionet išao niz put. Nije izgledala krhko, ali skoro da nije mogao da poveruje da je toliko dugo pešačila po onakvom vremenu po mračnom, mokrom i neravnom putu. Pokušavao je da formuliše izvinjenje za koje je verovao da bi Dženi volela da ga čuje kad je ona izgovorila: „Eno mog auta.“ Glas joj je bio hladno učtiv, a nos visoko uzdignut. Grant proguta reči izvinjenja. Skrenuo je ka njenim kolima, truckajući Dženi na sedištu više nego što je bilo neophodno. Nijedno od njih nije progovaralo kad je ugasio motor i izašao, krenuvši ka njenom autu. Podigao je haubu, dok je Dženi čekala ruku zavučenih u zadnje džepove svojih farmerki. Pričao je sam sa sobom, primetila je, polako i nečujno, dok je popravljao ono što popravljaju ljudi ispod hauba. Pretpostavila je da je to sasvim prirodno za nekoga ko živi sam na rubu litice. A opet, pomislila je sa osmehom, bilo je trenutaka u gusto naseljenom Vijuks Keru kada je sebe smatrala najboljim sagovornikom. Grant se vratio do svog kamioneta i sa zadnjeg sedišta je uzeo kutiju sa alatom. Preturao je po njoj, izvadio nekoliko ključeva različitih veličina i vratio se pod haubu. Napućivši usne, Dženi je gledala preko njegovog ramena. Izgleda da je znao šta radi, zaključila je. I nekoliko ključeva nije ličilo na neki komplikovan i poseban alat. Kad bi samo umela... Nagnula se bliže, nesvesno stavivši ruku na njegova leđa, kako bi održala ravnotežu. Grant se nije uspravio, već se okrenuo i rukom joj slučajno prešao preko grudi. To bi se lako moglo desiti i strancima u prepunom liftu i ostalo bi neprimećeno. Oboje su osetili snagu dodira i javljanje želje, Dženi bi se povukla da nije zatekla sebe kako iznenada netremice posmatra te tamne, nemirne oči, dok oseća njegov topao dah sasvim blizu svojih usana. Još koji centimetar, pomislila je, samo koji centimetar i njegove usne bi bile na njenima. Podigla je ruku i nesvesno zarila prste u njegovo rame. Grant oseti pritisak, ali on nije bio ništa u poređenju sa grčem u vratu, kičmi i stomaku. Kad bi uzeo to što mu je nadohvat ruke, možda bi smanjio pritisak, a možda bi ga i povećao. U tom trenutku Grant nije bio siguran koji bi mu rezultat bio draži.


BalkanDownload

„Šta radiš?“ upitao ju je, ali ovog puta u glasu mu se nije osećala srdžba. Očarana, Dženi je nastavila da posmatra njegove oči. Vidi sebe u njima, pomislila je. Kako je tu zalutala? „Molim?“ Još uvek su stajali oslonjeni na automobil, Dženi sa rukom na njegovom ramenu, a Grant u jednoj ruci držeći šraf, a u drugoj ključ. Bilo je potrebno samo da prebaci svoj oslonac, pa da im se tela spoje. Umalo to nije i uradio, ali se setio sa kako je neprijatno pristajala njegovoj zemlji dok je stajala tamo zagledana u more. Samo je pipni, Kempbele, i u gadnoj si nevolji, a iz takve nevolje čovek se ne izvlači tako što se okrene i ode zviždučući. „Pitao sam te šta radiš“, ponovio je istim tihim glasom, ali mu se pogled spustio na njene usne. „Radim...?“ Šta li je radila? „Ja... Htela sam da vidim šta popravljaš, da bih umela da...“ Pogled mu se ponovo podiže na njene oči, muteći svaku njenu razumnu misao. „Da?“ ponovio je Grant, uživajući u činjenici da je mogao da je zbuni. „Da...“ Njegov dah je mileo po njenim usnama. Poželela je da ih jezikom dodirne, da proba njihov ukus. „Da bih mogla sama da popravim ako se ponovo desi.“ Grant se osmehnuo - lagano, namerno. Bezobrazno? Dženi nije bila sigurna, ali srce joj se popelo u grlo i tu zaglavilo. Kad god bi se nasmejao, koji god razlog da je za to bio, taj osmeh bi njegovom licu dodavao neodoljiv šarm. Pomislila je kako je to osmeh koji je varvarin poklanjao svojoj ženi pre nego što bi je prebacio preko ramena i poveo u neku mračnu pećinu. Podjednako lagano se okrenuo i ponovo posvetio šrafu i ključu, Dženi je ustuknula i duboko, tiho uzdahnula. To je bilo blizu -suviše blizu. Čega, nije bila sasvim sigurna, ali blizu nečega što pametna žena ne može smatrati bezbednim. Pročistila je grlo. „Misliš da možeš da popraviš?“ „Hmm.“ Dženi je to shvatila kao potvrdan odgovor, a zatim se približila, ali ovog puta sa bočne strane haube. „Mehaničar ga je popravljao pre nekoliko nedelja.“ „Čini mi se da će ti uskoro biti potrebne nove svećice. Da sam na tvom mestu, odvezao bih automobil da ga Bak Gejts pogleda.“ „On je auto-mehaničar?“ Grant se uspravio. Na licu mu više nije bio osmeh, ali se primećivao u očima. „U Vindi Pointu nema ni auto-servisa, ni pumpe. Ako ti treba benzin, odeš na dok i sipaš. Ako imaš problem sa kolima, odvezeš ih kod Baka Gejtsa. On popravlja ribarske čamce - a motor je motor.“ Poslednji deo rečenice izgovoren je donjeistočnim naglaskom, uz osmeh koji je mogao biti sve drugo, samo ne snishodljiv. „Upali ga.“


BalkanDownload

Ostavivši vrata otvorena, Dženi je sela za volan. Okrenula je ključ i njen motor je veselo zabrujao. Osmehnula se sa olakšanjem, a Grant je zalupio haubu i krenuo ka svom kamionetu da odnese alat. „Kućica gospode Lorens udaljena je otprilike jedan kilometar, sa leve je strane. Ne možeš da promašiš skretanje, osim ako pešačiš kroz oluju usred noći samo sa baterijskom lampom.“ Dženi proguta knedlu. Ne dozvoli mu da ostavi bilo kakav bolji utisak, podsetila se. Zapamti ga kao grubog, nepristojnog momka koji je slučajno fatalno privlačan. „Zapamtiću to.“ „I nikome neću pomenuti da si provela noć u svetioniku Vindi Pointa“, neobavezno je dodao dok je vraćao kutiju sa alatom na mesto. „Moram da mislim na svoju reputaciju.“ Ovog puta se jedva uzdržala da se ne nasmeje. „Je li?“ „Nego šta.“ Grant se okrenuo i naslonio na svoj kamionet, posmatrajući je. „Seljani misle da sam čudak. Pokvario bih tu sliku koju imaju o meni kad bi saznali da te nisam izbacio napolje i zalupio ti vrata pred nosom.“ Ovog puta je morala da se nasmeje. „Obećavam ti da od mene niko neće saznati da si dobri samarićanin. Ako me neko bude pitao, kazaću mu da si grub, neprijatan i sasvim neljubazan.“ „Bio bih ti zahvalan.“ Kada je krenuo da se penje u svoj kamionet, Dženi je izvadila novčanik. „Sačekaj, nisam ti platila za... „Zaboravi.“ Uhvatila je vrata rukom. „Neću da ti dugujem za...“ „Tvrdoglava.“ Grant je upalio motor. „Pomeri auto, ne mogu da se okrenem dok ga ne skloniš.“ Namrštila se i okrenula. Toliko o zahvalnosti, pomislila je. Dakle, seljani ga smatraju čudakom, pomislila je i zalupila vratima. Promućurni ljudi. Dženi je krenula putem, poštujući ograničenja brzine i trudeći se da ne gleda u retrovizor. Kad je došla do raskrsnice, skrenula je levo. Jedini trag od Granta Kempbela bila je prašina koju je za sobom ostavio njegov kamionet. Dženi je kazala sebi da više neće misliti o njemu. I nije, dok se vozila uzanim putem sa čije obe strane je raslo divno, žuto cveće. Zvuk njegovog kamioneta bio je odjek koji je nestajao u daljini. Pošto nije bilo drveća koje bi joj sputalo pogled, Dženi je vrlo brzo ugledala kućicu. Bila je oduševljena. Bila je mala, ali nije podsećala na kućicu sedam patuljaka. Dženi je momentalno zamislila sliku uredne domaćice kako širi veš i ribara ogrubelog lica koji se ljulja na malenom tremu. Bila je okrečena u plavo, ali su je kiše i vreme učinile sivom. Ličila je na kutijicu sa malenim tremom ispred i, što će kasnije otkriti, još jednim tremom iza,


BalkanDownload

koji je gledao pravo u morski rukavac. Mala luka koja je bila smeštena u njemu ogledala se kao u ogledalu na sasvim mirnoj vodi. Neko je pored obale posadio vrbu, ali nije napredovala. Dženi je ugasila motor i začula savršenu tišinu. Zadovoljstvo, mir -da, mogla je da živi ovde, da radi ovde. Otkrila je da voli zvuke mora i talasa, koji su odzvanjali pred Grantovim vratima. O ne, podsetila je sebe odlučno, obećala je da neće misliti o njemu. I neće. Izašla je iz kola, uzela jednu kutiju namirnica i popela se daščanim stepenicama koje su vodile ka ulaznim vratima. Pomalo se pomučila sa bravom, a zatim ušla u kuću. Prvo što je Dženi primetila bila je urednost. Udovica Lorens je bila u pravu kada je rekla da je kućica čista. Nameštaj je bio prekriven tkaninama koje su ga štitile od prašine, ali prašine nije bilo. Očigledno ju je udovica Lorens redovno brisala. Dženi je to bilo dirljivo i tužno. Zidovi su bili okrečeni u bledoplavu boju, a svetliji delovi pokazivali su da su na njima godinama visile slike. Noseći svoju kutiju, Dženi se zaputila ka zadnjem delu kućice, gde je pronašla kuhinju. I u njoj je vladao red. Pultovi i ormarići su bili besprekorno čisti, a sudopera se sijala. Okrenula je zavrtanj na česmi i uverila se da su cevi u redu. Spustila je kutiju i izašla na zadnji trem. Vazduh je bio topao i vlažan, mirisao je na more. Neko je zakrpio nekoliko rupa koje su se pojavile na drvenom tremu, čiji je pod bio oguljen, ali čist. I previše čist, primetila je Dženi. Videlo se da u kućici niko nije živeo, a odjek nekadašnjeg života koji se tu vodio jedva da se čuo. Više joj je sviđao prašnjavi nered koji je zatekla u Grantovom svetioniku. Videlo se da je tamo neko živeo. Neko pun života. Odmahnula je glavom i odagnala misli o njemu. I ovde sad neko živi - kućica će se uskoro uveriti u to. Brzo je otišla do kola po stvari. Pošto je putovala neopterećeno i bila dobro organizovana, Dženi je trebalo manje od dva sata da rasporedi svoje stvari po kući. Obe spavaće sobe bile su male, a samo u jednoj je bio krevet. Dok je na njega stavljala posteljinu koju je kupila, primetila je da je dušek perjani. Oduševljena, provela je neko vreme izležavajući se na njemu. U drugu sobicu je smestila svoj pribor za slikanje. Kad je skinula prekrivače sa nameštaja, a na zidove okačila neke od svojih slika, na mesta gde su nekada stajale neke druge slike, počela je da se oseća kao kod kuće. Bosa i zadovoljna sobom, krenula je daščanom stazom u šetnju do malene luke. Nekoliko dasaka je bilo odvaljeno, druge su škripale, ali je zaključila da je drvena struktura bila dovoljno bezbedna. Možda bi mogla da kupi neki čamčić i istraži uvalu. Bila je slobodna da ide kud god hoće i radi šta god poželi. Povremeno je osećala kako je vuče želja za Nju Orleansom, ali želja za lutanjem koja ju je vodila poslednjih nekoliko meseci još nije bledela i nestajala. Zelja za lutanjem, pomislila je tužno. Ne, taj izraz je nekako nosio krivicu i bol. Još uvek ih je osećala. Možda će ih osećati zauvek. Prošlo je više od godinu dana, pomislila je Dženi i zažmurila. Sedamnaest meseci, dve nedelje i tri dana. I


BalkanDownload

još uvek je mogla da vidi Anđelu. Možda bi trebalo da bude zahvalna na tome na činjenici da njeno umetničko pamćenje može da sačuva jasnu sliku njene sestre, baš onakve kakva je bila. Mlada, lepa, puna života. Ali s druge strane, dobro se sećala i beživotnog i ranjenog Anđelinog tela - onakvog kakvo je bilo pošto ju je ubila. Nisi ti kriva. Koliko li je samo puta čula te reči? Nisi ti kriva, Dženi. Ne možeš da kriviš sebe. I te kako mogu, pomislila je sa uzdahom. Da nisam vozila... Da su mi refleksi bili brži... Da sam samo videla taj auto koji je prošao na crveno... Prošlost se nije mogla ispraviti i Dženi je to znala. Osećaj bespomoćne krivice i dalje ju je obuzimao, doduše slabije i ređe, ali podjednako bolno. Posvetila se svojoj umetnosti i mnogo puta je pomislila kako su joj ona i samoća sačuvali zdrav razum posle sestrine smrti. Sve u svemu, ovo putovanje joj je dobro došlo - odvojilo ju je od uspomena koje su još bile sveže i dozvolilo joj je da se usredsredi samo na slikanje. Prethodnih nekoliko godina umetnost je za nju bila uglavnom posao. Skoro se sasvim izgubila u izložbama i prodajama. Sada se vratila suštini koja joj je bila neophodna. Ulje, akril, vodene boje, ugalj; i prazna platna koja su čekala da budu oslikana. Možda je teška realnost gubitka sestre uticala na nju da potraži podjednak realizam u svom radu. Možda je to bio njen način da se natera da prihvati život. I smrt. Apstraktne, misteriozne crte njenih radova uvek su svetu koji je stvarala davale nežne nijanse. Ne sasvim stvarne, ali tako privlačne da im je bilo lako verovati. Sada se držala jednostavnosti, svakodnevno. Stvarnost nije uvek bila slatka, ali je imala snagu koju je tek sada počinjala da otkriva i shvata. Dženi je duboko uzdahnula. Da, naslikaće ovo - ovaj tihi, mirni mali zaliv. Ali kasnije. Sada joj je bio potreban izazov i snaga koju je nosio okean. Pogled na sat pokazao joj je da je već bilo podne. On je sigurno već bio u svom čamcu, nadoknađujući vreme koje mu je ona jutros oduzela. Imala je tri, možda četiri sata, da skicira svetionik iz različitih uglova, da on to ne otkrije. Čak i kad bi otkrio, pomislila je Dženi, slegnuvši ramenima, šta bi to promenilo. Teško da bi mogla da ga ugrozi jedna žena sa priborom za crtanje. U svakom slučaju, slobodno može da je ignoriše ako mu se to ne sviđa. Kao što ona namerava da ignoriše njega. Grantov studio je bio na trećem nivou. Tačnije, Grantov studio je bio treći nivo. Tri sobička su pretvorena u jednu prostoriju sa dobrim prirodnim osvetljenjem, uglavnom sa severne strane. Na staklenim stočićima stajao je raznovrstan pribor i alat, u savršenom redu. Penkala, hemijske olovke, noževi, četke od samurovine, raznorazne olovke i gumice, busola, trougaoni lenjir. Inženjer ili arhitekta bi prepoznao pribor i potvrdio njegov kvalitet. Mat papir je već stajao na njegovoj tabli za crtanje.


BalkanDownload

Na belom zidu stajalo je veliko ogledalo i uramljena kopija Žutog klinca, stripa starog skoro sto godina. Na drugom kraju prostorije stajali su radio i mali televizor. U ćošku je bila visoka gomila novina i časopisa. U sobi je vladao praktičan red koji Grant nije imao u drugim oblastima svog života. Tog jutra je radio bez žurbe. Bilo je trenutaka kada je radio mahnito, ne zbog roka - uvek je sve završavao mesec dana ranije - već zato što su ga požurivale njegove misli. Ponekad mu je bila potrebna cela nedelja, čak i dve, da bi dobio neku ideju i zabeležio je. A nekada je radio po čitavu noć, beležeći misli olovkom i mastilom. Trebalo je rano jutros da završi projekat na kome je radio. Sada ga je mučio drugi aspekt, kome, izgleda, nije mogao da odoli. Grant je retko odolevao bilo čemu što se odnosilo na njegovu umetnost. Već je razmerio papir i iscrtao linije plavom olovkom koja se neće videti na fotografiji. Znao je šta želi, ali prvo je radio pripremu, te sitne, važne detalje koje niko nikad neće primetiti dok kratkim pogledom bude prelazio preko njegovog rada. Kada je papir bio namešten i pričvršćen, podeljen na pet dvostrukih sekcija koje će biti reprodukovane, počeo je lagano da skicira. Doslovno škrabajući, oživeo je glavni lik sa nekoliko kružnica i linija. Bio je sasvim prosečan. Grant je insistirao na tome kad je, pre deset godina, sa svojom sestrom stvarao svoj alter ego. Sasvim običan lik, možda pomalo neuredan, uz nekoliko prenaglašenih karakteristika - nos, zbunjen pogled. Grantov Mekintoš je mogao biti bilo ko sa kim se na ulici mimoiđete. A da to jedva primetite. Oduvek je bio suviše mršav, tako da baš i nije bio njegov izbor da se oblači šljampavo. Bio je svestan da će biti pogrešno shvaćen. Grant je imao određene simpatije prema njegovoj nesposobnosti i povremenim satiričnim primedbama. Grant je poznavao sve njegove prijatelje - i oni su bili njegovih ruku delo. Nisu bili baš nerazdvojni, ali jesu veoma bliski. Imali su osobine ljudi - prijatelja i poznanika - koje je Grant upoznao na koledžu. Obični ljudi koji rade obične stvari na uobičajen način. To je bila tema njegovih crteža. Još na koledžu je stvorio Mekintoša, držeći ga pod ključem dok je skoro tri godine izučavao umetnost na mnogo tradicionalniji način. Možda bi i postao slavan, bio je talentovan. Ali Grant je shvatio da ga mnogo više ispunjava crtanje karikatura nego slikanje portreta. I na kraju je Mekintoš pobedio. Grant ga je oslobodio i već punih sedam godina se taj pomalo iscrpljen lik krmeljivih očiju pojavljuje u svim važnim novinama u zemlji sedam dana u nedelji. Ljudi uz kafu prate njegov život i dogodovštine, u metrou, po autobusima, u krevetu. Više od milion Amerikanaca otvara novine tražeći da vide šta se toga dana dešava sa Mekintošem pre nego što krenu da se bave svojim životima. Kao karikaturista, Grant je znao da je njegova dužnost da nasmeje, i to brzo da nasmeje, jednostavnim crtežima uz nekoliko kratkih rečenica. Strip će se čitati deset-petnaest sekundi, a zatim skloniti u stranu. Često biva stavljen i ispod kaveza za ptice. Grant se nije mnogo zavaravao. Humor je bio važan, činjenica da


BalkanDownload

u tih nekoliko sekundi on ljudima treba da da nešto što će ih zasmejati, a što će im biti blisko. Kroz Mekintoša Grant je izražavao lično iskustvo, samo pomalo izokrenuto. Želeo je to pravo i insistirao je na njemu - da ima punu slobodu da radi kratak strip po svojoj volji. Publici su bili poznati samo njegovi inicijali. U ugovoru sa izdavačkom kućom koja je zastupala njegova prava izričito je stajalo da njegovo puno ime ne može da stoji uz strip, niti da će on ikada lično pričati o njemu ili gostovati negde gde se govori o toj temi. Njegova anonimnost bila je deo nagodbe, važan koliko i godišnji prihod. Još uvek koristeći samo olovku, počeo je od druge sekcije -Mekintoš gunđa jer mu neko lupa na vrata, prekidajući ga u najnovijem hobiju - skupljanju poštanskih markica. Grant pune dve nedelje nije imao inspiraciju - nekoliko nespretnih pokušaja sa Mekintošem čiji su prijatelji zbijali šale o njegovoj trenutnoj dosadi. Mekintoš je bio zaokupljen svojim markicama, pitajući se hoće li konačno iskopati zlatnu žicu, pošto je u vestima, na televizoru koji je čavrljao iza njega, objavljen najnoviji porast prvoklasne poštanske usluge. Kad je otvorio vrata, na njima je stajala mokra, zlovoljna sirena. Grant je bez problema nacrtao Dženi. U stvari, osetio je da će postati jedan od glavnih likova. Biće smešna i ranjiva, baš kao i ostali likovi u njegovom svetu. Počeo je da razmišlja o njoj kao o liku iz stripa, a ne o ženi od krvi i mesa, nežnoj, krhkoj. U njegovom životu nije bilo mesta ni za jednu ženu, ali u stripovima jeste. Na taj način mogao je da odredi kad dolaze, kad odlaze, šta će da kažu. Dao joj je ime Veronika, želeći da bude sofisticirano kako bi joj pristajalo. Namerno joj je nacrtao previše iskošene oči i prenaglasio senzualnost njenih usana. Pošto je mesto radnje bio Vašington, a ne obala Mejna, Grant je nacrtao kako joj se izbušila guma na putu kući, dok je odlazila sa svoje funkcije u Beloj kući. Mekintoš je piljio u nju. Grant je uspeo da dočara taj pogled posle nekoliko uspešnih bečenja pred ogledalom iznad svoje table za crtanje. Radio je dva sata, usavršavajući priču - situaciju, zaplet, poentu. Pošto joj je zamenio gumu, izigravajući muškarčinu kako bi je impresionirao, Mekintoš je završio sa pet dolara, zbunjen i mokrih cipela, dok je Veronika nestala iz njegovog života. Grant se mnogo bolje osećao kad je završio crteže. Stavio je Dženi tačno tamo gde je želeo - odvezla se u nepoznatom pravcu. Sad samo treba da ulepša rad mastilom i četkicom. Crnom će naglasiti važne detalje, a sivu će upotrebiti za linije i tačkice. Lako mu je bilo da iscrta detalje Mekintoševe sobe, bio je u njoj hiljadama puta. Ali to je ipak zahtevalo vreme i preciznost. Ravnoteža je bila presudna, a uglovi i poziciranje morali su biti savršeni kako bi pažnja čitalaca bila usmerena upravo na ono na šta je želeo da se usredsrede tih nekoliko sekundi. Imao je strpljenja jedino za svoj rad, usled čega ga je malo ostajalo za druge aspekte


BalkanDownload

njegovog života. Strip je bio dopola gotov, a popodne je već bilo proletelo kad je ostavio pribor i rešio da odmori ruke. Kafa, pomislio je, istežući leđa i ramena, jer je tek sada primetio da ga bole. I hrana. Davno je doručkovao. Uzeće nešto da prezalogaji i otići će do plaže. Još uvek ga je čekalo čitanje novina i gledanje televizije. Mnogo toga moglo je da se desi u jednom danu, a on nije smeo da ignoriše taj oblik informisanosti. Ah šetnja je bila na prvom mestu, pomislio je Grant dok je lenjo prilazio prozoru. Bilo mu je potrebno malo svežeg vazduha... Spustio je ruku kojom je masirao vrat. Nagnuo se bliže I izoštrio pogled , posmatrajući plažu. Ne želi da se sreće sa radoznalim turistima, pomislio je nervozno. Nekoliko kratkih reči ga je I poslalo ovamo. I zadržalo da ostane gde je. Ali čak ni sa ove visine nije bilo sumnje da je to ona crna, gusta kosa. Veronika još nije otišla iz njegovog života.


BalkanDownload

Treće poglavlje Bio je divan, bez obzira na ugao posmatranja i način na koji je svetlost padala na njega. Dženi je već imala šest skica u svom bloku, a znala je da čak i kad bi ih nacrtala još toliko, ne bi bilo dovoljno da iz svakog ugla pokaže tu jedinu građevinu koja se izdizala visoko iznad tla. I kakve su samo bile boje stena! Dali je uopšte vilo moguće da ih verno dočara? Kako je samo svetionik stajao nad njima – čvrst nesavladiv, beli kreč je mestimično posiveo, cigle je počeo da grize zub vremena i so. Što je samo naglašavalo njegovu nepobedivost – čovekovo traženje utočišta od nestalnog mora. Bilo je trenutaka kad je more odnosilo pobedu, pomislila je Dženi. Jer je čovek bio sklon tome da pogreši. A bilo je trenutaka kad je svetionik pobeđivao, jer je čovek bio uporan. Tako isprepleteni pričali su o hramoniji, istrajnosti, znoju i snazi. Izgubila je osećaj za vreme dok je sedela tamo, neometana i ne ometajući nikoga. Znala je da može da sedi onoliko dugo, koliko sunce bude pružalo svetlosti. Bilo je malo mesta i Nju Orleansu na kojima se mogla da crta i slika, neometana radoznalim posmatračima ili ljubiteljima umetnosti. Prepoznali bi je kad bi crtala u gradu, a sa prepoznavanjem idu i pitanja. Čak i kada vi otišla dalje - so rečnog rukavca ili zemljanog puta, često bi je neko pratio. Odrasla je naviknuta na to i veći je deo svojih ozbiljnih radova radila u svom studiju. Tokom godina skoro da je zaboravila jednostavan osećaj slobode koji joj je pružao rad napolju i uživanje u mogućnosti da oseti i omiriše to što crta u trenutku dok crta. Proteklih šest meseci dali su joj ovo što nije bila svesna da je tražila – podsećanje na ono što je bila dok joj uspeh nije postavio ograničenja. Predana radu, odsutna i zamišljena, crtala je ono što je videla i osećala i nije joj bilo potrebno ništa više. „Dođavola, šta sad hoćeš?“ Na svoju sreću, Dženi se nije trgla niti ispustila stalak sa skicama. Znala je da je Grant u blizini jer je njegov čamac bio u luci. A već je bila odlučna u nameri da ne propusti ono što je ovde pronašla. Bila je dovoljno arogantna da je osećala kao svoje pravo da bude tu i slika šta god poželi. Pomislivši kako danas nije ništa ulovio, okrenula se ka njemu. Ljut je, pomislila je blago. Ali teško da ga je videla u drugačijem raspoloženju. Primetila je da se uklapao u prizor sunca, vetra, mora. Možda će napraviti jednu, ili dve njegove skice pre nego Što završi. Zabacivši glavu, Dženi ga je posmatrala kao i svaki predmet koji bi privukao njenu pažnju. „Dobar dan“, izgovorila je svojim najotegnutijim naglaskom.


BalkanDownload

Saznanje da je procenjen i sa savršenom tačnošću pogođen, bilo bi mu zabavno u nekim drugim okolnostima. Trenutno je samo u njemu izazivalo neopisivu potrebu da je grubo pomeri sa stene na kojoj je sedela. Sve što je želeo bilo je da ona ode - pre nego što se prepusti potrebi da je dodirne. „Pitao sam te šta hoćeš.“ „Nema potrebe da se nerviraš. Samo pravim pripremne skice.“ Dženi je i dalje sedela na obloj steni pored ivice litice koja se nadvijala nad morem. „Slobodno nastavi tamo gde si stao sa svojim poslom.“ Grant se namrštio. Baš je bio dobar u tome, pomislila je. „Na mojoj si zemlji.“ „Aha.“ Ideja da je gurne sa stene sve više mu se sviđala. „Ti si uljez.“ Dženi mu je dobacila jedan popustljiv pogled preko ramena. „Trebalo je da postaviš bodljikavu žicu i minsko polje. Samo minsko polje može da potkrepi tvoju izjavu. Ne krivim te što želiš da zadržiš ovo parčence zemlje samo za sebe, Grante“, dodala je i ponovo počela da crta. „Ostaviću ga u istom stanju u kom sam ga zatekla - bez konzervi, papirnih tanjira i opušaka od cigareta.“ Iako se borio sa hukom mora, njen glas je bio blag i umilan, rešen da ga dovede do ivice nerava. Grantu je malo falilo da je zgrabi za kosu i povuče. U tome ga je sprečilo kretanje njene olovke po papiru. Ono što je video zadržalo je psovku na vrhu njegovog jezika. Bila je više nego dobra, toliko istinita da je bila savršena. Linijama i senkama dočarala je udar mora o stenu, galebove u niskom letu i postojanu izdržljivost svetionika. Na isti način nije ostavljala na crtežu nijedan nagoveštaj skrivene lepote. Na njemu su bile samo oštre ivice, krive linije i jednostavnost. Nije ličio na razglednicu, niti bi ga iko okačio iznad kamina kao umetničko delo. Ali razumeo bi ga svako ko je ikada stajao na mestu na kome more zapljuskuje obalu. Namrštivši se, više zbog koncentracije nego ljutnje, Grant je prišao bliže. Nije imala ruke studenta niti dušu amatera. Grant je u tišini čekao da završi i istog trenutka joj je uzeo crtež. „Hej!“ Dženi je krenula da silazi sa stene. „Ćuti.“ Ućutala je samo zato što je shvatila da neće zavrljačiti njen rad pravo u more. Ponovo je sela na stenu, posmatrajući Granta kako prevrće njene crteže. Povremeno bi se zaustavio da neki osmotri malo duže. Oči su mu bile veoma tamne, primetila je, dok mu je vetar nanosio kosu na čelo, a zatim ju je sklanjao. Između obrva je imao boru, ne karakternu, ali jaku. Nije se osmehivao, već je procenjivao njen rad. Trebalo je da joj bude zabavno to što će dobiti kritike od jednog usamljenog ribara. Ali nije. Osetila je blagi bol u predelu potiljka koji je prepoznala kao napetost. Osećala ga je često pre svake svoje izložbe.


BalkanDownload

Grantov pogled je sišao sa crteža i susreo se sa njenim. U daljini su se čuli samo talasi i pomeranje bova koje su zapljuskivali. Sada je znao zašto mu se činila poznatom. Ali na njenim slikama u novinama nije se videla njena lepota u punom sjaju. „Grande“, kazao je posle nekog vremena. „Ženviv Grande.“ Obično nije bivala iznenađena kada bi neko prepoznao nju ili njeno delo. U Njujorku, Kaliforniji, Atlanti. Ali bilo je neverovatno da naiđe na čoveka na zaboravljenom parčetu zemlje na kraju sveta koji je prepoznao njen rad samo bacivši pogled na skice koje je napravila. „Da.“ Ustala je i sklonila šiške sa čela. „Kako znaš? Držao je njen blok za crtanje u ruci i gledao ju je pravo u oči. „Tehnika je tehnika, svejedno da li je u pitanju skica ili ulje. Šta umetnica iz Nju Orleansa traži u Vindi Pointu?“ Grub ton kojim joj je postavio pitanje toliko ju je iznervirao da je zaboravila da ju je trenutak ranije prepoznao samo po njenom radu. „Uzela sam godinu dana neplaćenog.“ Ustala je i pružila ruku kao znak da treba da joj vrati blok. Grant je ignorisao taj njen gest. „Čudan izbor mesta za nekoga ko je najpopularniji umetnik u zemlji. Ne zna se da li ima više tvojih radova u rubrikama o umetnosti ili tvog imena na žutim stranama. Zar se nisi verila za italijanskog grofa prošle godine?“ „Bio je baron“, hladno ga je ispravila, „i nismo bili vereni. Ti čitanjem tabloida ispunjavaš vreme između ribarenja?“ Njegova plahovita narav natera ga da se namršti. „Mnogo čitam. A ti“, dodao je pre nego što je stigla da mu odgovori, „pokušaj da se pojaviš u Njujork tajmsu bar toliko koliko te ima u tabloidima i žutoj štampi.“ Dženi je zabacila glavu u znak prkosa i široko se osmehnula. „Izgleda da neko vodi život dok drugi vode brigu o tuđim životima.“ „Odlična si za tiraž, Ženviv.“ Nije mogao da odoli da joj odgovori i dok je stavljao ruke u džepove, nadirale su mu nove ideje za Veronikin lik Bilo je nesumnjivo da će se vratiti da još malo izluđuje Mekintoša. „Omiljena si među paparacima.“ Njen ton je ostao hladan i uzdržan, ali je počela olovkom da lupka o stenu. „I oni moraju nekako da zarade za život.“ „Sećam se nekakvog duela u Bretanji pre nekoliko godina.“ Osmeh joj je ozario lice. On to nije očekivao. „Ne veruj u sve što pročitaš.“ „Ne razbijaj mi iluzije“, rekao je Grant blago. Nije bilo lako odoleti njenom osmehu, otkrio je, naročito kad je bio iskren. „Ako veruješ glupostima“, rekla je ljubazno, „šta ja tu imam da se bunim.“


BalkanDownload

Bilo mu je bolje da je zadirkuje nego da suviše dugo misli o tom osmehu. „Pojedine gluposti su zanimljive na neki svoj način. Pre grofa je bio neki filmski režiser...“ „Baron“, podsetila ga je Dženi. „Grof je bio Francuz i jedan od mojih prvih pokrovitelja.“ „Dobro umeš da izabereš... pokrovitelje.“ I dalje se smejala, očigledno ju je zabavljalo sve ovo. „Da. Jesi li ti poznavalac umetnosti ili samo pratiš tračeve?“ „I jedno i drugo“, odgovorio joj je jednostavno. „Kad smo već kod toga, mnogo se piše o tvojim avanturama u poslednjih nekoliko meseci. Očigledno ne gubiš vreme na neplaćenom odsustvu. Poslednje što sam pročitao...“ Tada se setio i zaćutao. Saobraćajna nesreća - pogibija njene sestre - slika Ženviv Grande na sahrani Očaj, neverica, krivica; sve se to jasno videlo iako je nosila veo preko lica. Više nije bila nasmejana, već ga je posmatrala sa maskom smirene nezainteresovanosti. „Žao mi je“, rekao je. Od njegovog izvinjenja klecnula su joj kolena. Već je toliko puta čula te reči od raznih ljudi, ali nikad je nisu pogodile sa takvom jednostavnom iskrenošću. I to od stranca, pomislila je Dženi i ponovo se okrenula ka moru. Nije trebalo toliko da je pogode reči čoveka koga ne poznaje. „U redu je.“ Vetar je bio hladan, živ. Ovo nije bilo mesto na kome je trebalo da se govori o smrti. Misliće o njoj kad bude bila sama, u tišini. Sada je trebalo duboko da udiše vazduh i miris mora i skuplja snagu. „Dakle, slobodno vreme provodiš čitajući tračeve iz ovog pokvarenog sveta. Za čoveka koji se toliko zanima za živote drugih, izabrao si čudno mesto za život.“ „To što se zanimam za ljude“, saglasio se Grant, zahvalan što je bila jača nego što se činila, „ne znači da moram da budem u njihovoj blizini.“ „Onda ti nije stalo do njih.“ Kada se okrenula, na usnama joj je ponovo bio osmeh, ovog puta izazivajući. „Žilav si pustinjak. Za nekoliko godina možda i korenje krene da ti niče.“ „Ne može korenje da počne da niče dok ne zađeš u pedesete“, odgovorio joj je. „To je nepisano pravilo.“ „Ne znam.“ Dženi je stavila olovku iza uha i podigla glavu. „Ne bih rekla da te zanimaju pravila i zakoni, pisani ili nepisani.“ „Zavisi“, kazao je jednostavno, „od toga da li su korisni ili ne.“ Nasmejala se. „Reci mi...“, pogledala je u svoj blok koji je Grant i dalje držao u rukama, „sviđaju li ti se crteži?“ Kratko se nasmejao. „Ne verujem da je Ženviv Grande potrebna neželjena kritika.“


BalkanDownload

„Ženviv ima ogroman ego“, ispravila ga je Dženi. „Sem toga, nije neželjena ako sam pitala za mišljenje.“ Grant ju je posmatrao dugim, odmerenim pogledom pre nego što je odgovorio. „Tvoj rad je uvek vrlo dirljiv, vrlo ličan. Nije ti potreban publicitet koji ga prati.“ „Verujem da je to kompliment kad dolazi od tebe“, zaključila je Dženi. „Hoćeš li mi dozvoliti da slobodno slikam ovde, ili ću neprekidno morati da se raspravljam sa tobom?“ Ponovo se namrštio, a na licu su mu se pojavile stare bore. Dženi je zadržala osmeh. „Zašto baš ovde?“ „Taman sam počela da mislim kako dobro opažaš“, rekla je Dženi uz uzdah. Zamahnula je rukom, široko, zahvalno, sveobuhvatno. „Zar ne vidiš ovo? Tu je život, a tu je i smrt. Tu se vodi rat koji nikad ne prestaje, kome nikada nećemo videti kraj. Ja to mogu da stavim na platno - samo deo toga, jedno maleno parče. Ne mogu da odolim čak ni kad bih želela.“ „Poslednje što ovde želim je gomila radoznalih novinara ili nekoliko raseljenih evropskih plemića.“ Dženi podiže obrvu, istovremeno i nadmeno i zabavljeno. Uobičajena nadmoć dobrog izgleda, pomisli Grant i požele da je obori na zemlju kako bi oboma dokazao da je ona samo žena. „Čini mi se da previše ozbiljno shvataš sve što čitaš“, kazala mu je izluđujuće otegnutim naglaskom. „Ali ako želiš, mogu da ti obećam da neću pozvati novinare, niti ijednog od dvadesetak ljubavnika za koje veruješ da sam ih imala.“ „Nećeš?“ Njegova narav se ogledala u sarkazmu. Dženi ga je hladno dočekala. „To se tebe ne tiče. Međutim“, nastavila je, „krvlju bih mogla da potpišem ugovor sa tobom - radije tvojom - da ti platim određenu nadoknadu, pošto svetionik pripada tebi. Ja ću ovde da slikam, uz tvoje odobrenje ili bez njega.“ „Izgleda da nemaš poštovanja prema privatnom vlasništvu, Ženviv.“ „A ti izgleda nemaš poštovanja prema umetnosti.“ Na to se nasmejao, privlačno, muški i zbunjujuće. „Ne“, rekao je posle nekoliko trenutaka, „što se toga tiče, veoma poštujem umetnost.“ „Samo ukoliko ne moraš da se petljaš sa njom.“ Uzdahnuo je. Učinilo joj se nervozno. Njegovo poštovanje umetnosti i borba protiv cenzure bili su suviše ukorenjeni u njemu da bi joj uskratio da slika na tom mestu. I znao je da će mu ona doneti samo glavobolju. Šteta što nije izabrala neki drugi zaliv. „Slikaj“ kazao je kratko. „I ne uznemiravaj me.“ „Dogovoreno.“ Dženi se ponovo popela na stenu i pogledala u more. „Želim tvoje stene, tvoju kuću, tvoje more.“ Jedan lenji, ženski osmeh igrao joj je na


BalkanDownload

usnama kad se ponovo okrenula ka njemu. „A ti si bezbedan, Grante. Prema tebi nemam nikakvih namera.“ Bio je to mamac, oboje su znali. Ali ga je on, ipak, zagrizao. „Ne brineš me ti, Ženviv.“ „Ne?“ Šta to radiš, upitao ju je njen zdrav razum. Ali nije obraćala pažnju na njega. Grant je mislio da je ona sirena iz dvadesetog veka. Pa, zašto ga ne zabaviti? Pošto je stajala na steni, bila je nekoliko desetina centimetara iznad njega. Namrštio se zbog sunca kad je pogledao gore ka njoj. Njene oči su bile širom otvorene i osmehivale su se. Stavila mu je ruke na ramena. „Mogla bih da se zakunem da te zabrinjavam.“ Grant je želeo da je skine sa stene i uzme u naručje. Ignorisao je ogromnu želju koja se tako brzo javila, izazvavši neprijatan bol. „Opet tvoj ego“, kazao joj je. „Nisi ti moj tip.“ Ponovo joj se u očima pojavio bes, čineći je neodoljivom. „ A koji je tvoj tip?“ „Ja više volim nežnije žene“, rekao je, znajući da joj je koža sigurno toliko nežna da bi se istopila čim bi stavio svoju ruku na nju. „Tiše“, slagao je. „Manje napadne.“ Dženi se trudila da sasvim ne izgubi živce i udari ga. „Dakle, više voliš žene koje ćute i ne razmišljaju.“ „Koje se ne razmeću svojim... atributima.“ Ovog puta je njegov osmeh bio izazivački. „Nije mi problem da ti odolim.“ Mamac je ponovo bačen i ovog puta Dženi ga je u potpunosti zagrizla. „Stvarno? Da proverimo?“ Spustila je svoje usne na njegove pre nego što je razmislila o posledicama. Njene ruke su još uvek stajale na njegovim ramenima, a njegove u džepovima, ali dodir usana izazvao je potpunu eksploziju. Grant je osetio kako je prostrujala kroz njega, žestoko i brzo, a šake mu se stisnuše u pesnice. Šta ovo bi, zaboga, upitao se, upinjući se poslednjim atomima snage da zadrži prisebnost i ne privuče je k sebi. Instinktivno je znao da bi mu to bio kraj. Trebalo je samo da stoički izdrži ovaj napad na njegov sistem i sve će biti gotovo. Zašto se ne povuče? Nije ga vezala lancima. Terao je sebe da ustukne, da se odvoji, ali je ipak bespomoćno stajao dok su njene usne ljubile njegove. Desetine i desetine slika i maštarija prolazile su mu kroz glavu dok se umalo nije udavio u njima. Veštica, pomislio je ošamućen. Bio je u pravu u vezi sa njom. Osetio je čvrstinu zemlje pod stopalima i huk mora u ušima. Njen topao, tajanstven, zavodljiv ukus žene prožeo je sva njegova čula. A čak ni to nije bilo dovoljno. Na trenutak je poverovao da tu ima još mnogo toga, mnogo više nego što je jedan muškarac mogao da zna. Možda su žene to razumele. Osetio je napetost u telu kao da ga je metak prostrelio. Možda mu je baš to ova žena uradila.


BalkanDownload

Delićem svoje svesti znao je da je u jednom trenutku bio sasvim ranjiv. Dženi se brzo povukla. Grant u se učinilo da su njene ruke na njegovim ramenima lagano zadrhtale. Pogled joj je bio zamućen, a usne razdvojene, ne da bi izazivale već od zaprepašćenja. I pored sopstvenog šoka, shvatio je da je poljubac i na nju podjednako uticao i učinio ju je ranjivom. „Ja... Moram da idem“, kazala je i ugrizla se za usnu, shvativši da drhti navika koju je razvila u poslednja dvadeset četiri časa. Zaboravivši svoj blok za crtanje, sišla je sa stene, spremna da podvije rep i pobegne do svog automobila. U sledećem trenutku osetila je kako je okreće ka sebi. Lice mu je bilo nepomično, a disanje isprekidano. „Pogrešio sam.“ Nije bila svesna ničega osim njegovog glasa. „Strašno mi je teško da ti odolim.“ Šta li je to oboma uradila, pitala se Dženi mahnito. Drhtala je - a ona nikada ne drhti. Uplašila se? O, bože, jeste. Sad bi mogla sasvim samouvereno da se suoči sa olujom i mrakom. U poređenju sa ovim, bila je to dečja igrarija. „Mislim da je bolje da...“ „I ja isto mislim“, prošaputao je dok ju je vukao ka sebi. „Ali sada je suviše kasno.“ U narednom trenutku njegove usne su bile na njenima, čvrste, neumoljive. Odbiće ga, pomislila je Dženi. Moraće, ili će se sasvim izgubiti. Kako je ikada mogla da pomisli da razume osećanja? Pretočiti ih u slike bio je mačji kašalj, snažno ih iskusiti bilo je nešto sasvim drugo. Prostrujao je kroz nju, a ona nije znala hoće li ikada više moći da ga se oslobodi. Podigla je ruke da ga odgurne. A samo ga je privukla bliže. Njegovi prsti su joj prolazili kroz kosu, ne nežno. Divljina litice, mora, vetra prožela ih je i zavladala oboma. Povio joj je glavu unazad, možda da pokaže kako je on još uvek glavni. Njene usne se razdvojiše, a jezik je potražio njegov. Da li će uvek ovo osećati, pitala se Dženi. Ovo divlje oslobađanje i suvu želju koja je plamtela. Nikad do sada nije otkrila kako je biti sasvim ispunjen nekim drugim, kao da više niko ne postoji. Znala je da on poseduje tu snagu, primetila ju je još pri prvom susretu. Ali osećati je na sebi i znati da je zarobljena ispunilo ju je potpuno suprotnim osećanjima - moći i slabošću - bez mogućnosti da odvoji jedno od drugog. Koža mu je bila gruba, grebala ju je dok je tražio drugi ugao pod kojim bi im se usne spojile. Osetivši mali, sasvim intimni bol, jeknula je iz čistog zadovoljstva. Njegove ruke su još bile u njenoj kosi, čupale su je, vukle, mrsile, dok su im usne napadale jedne druge. Prepusti se. Bilo je to naređenje koje je dolazilo iz najdubljih delova njene duše. Dozvoli sebi da osećaš. Bespomoćno se povinovala. Čula je galebove, ali su joj sada zvučali romantično, a ne žalosno. More je udaralo u kopno. Snaga, snaga, snaga. Osetila ju je u punom naletu kad su se njene usne prepustile Grantovim. Ivica litice bila je blizu, znala je. Korak, dva i pašće u


BalkanDownload

ponor koji je do pre nekoliko trenutaka uspevala da prikaže neverovatno realno. Ali tih nekoliko kratkih sekundi potpune slobode bile su vredne rizika. Njen uzdah bio je znak i predaje i pobede. Grant opsova pre nego što je naterao sebe da se odmakne od nje. Bilo to upravo ono što se zakleo sebi da se neće dogoditi. Dovoljno dugo je pecao da bi znao kad je riba zagrizla. Nije imao vremena za ovo, pomislio je kad je pogledao u Dženi. Lice joj je bilo nežno, rumeno od strasti, a raspuštenu kosu joj je mrsio vetar dok je zabacivala glavu. Njegove usne su žudele da dodirnu taj vitki, zlatni vrat. Njene poluzatvorene oči u kojima je sijala ta iskonska moć žene pomogle su mu da odoli. To je zamka u koju neće da se upeca bez obzira na to koliko mamac bio neodoljiv i primamljiv. Glas mu je bio tih kad je progovorio, a pogled ljutit. „Možda te želim. Možda bih čak i mogao da te imam. Ali ako to i bude, biće onda kad budem bio spreman. Ako želiš da se zabaviš i poigraš, drži se svojih grofova i barona.“ Grant se okrete, proklinjući ih oboje. Suviše zaprepašćena da bi se pomerila, Dženi ga je posmatrala kako nestaje iza vrata svetionika. Za njega je sve ovo bilo samo to? Muškarac, žena, strast? Zar nije osetio taj bol koji je predstavljao zajedništvo, intimnost, sudbinu? Zabava i igra? Kako je mogao da ih spomene kad su... Zažmurila je i nervozno prošla rukom kroz kosu. Ne, ona je bila kriva. Pravila je nešto ni od čega. Nije moglo biti zajedništva između dvoje ljudi koji se nisu poznavali, a intimnost je bila prejaka reč kojom bi se opisale fizičke potrebe. Ponovo je bila nerealna, pretvarala je sasvim običnu stvar u nešto posebno jer je želela da tako bude. Pusti ga. Sagnula se da pokupi svoje crteže i našla je olovku koju joj je Grant izvukao iz kose. Pusti ga i usredsredi se na svoj posao, naredila je sebi. Zanela si se zbog prizora, ne zbog sadržaja. Pazeći da se ne osvrne, otišla je do svog automobila. Ruke nisu prestajale da joj drhte dok nije izbila na put do kućice. Sad je već bolje, pomislila je začuvši tiho zapljuskivanje vode i nežne zvuke, koje su pravile laste dolazeći u gnezdo da prenoće. Prizor je bio miran i prijatan. Njega bi trebalo da crta umesto turbulentnog okeana i grubih stena. Ovde bi trebalo da se zadrži i u samoći uživa u blagodetima mirne vode i prijatnog vazduha. Kad izazivaš prirodu, možeš samo da naiđeš na probleme. A samo budala bi hrlila problemima u susret. Osetivši iznenadnu iscrpljenost, Dženi je izašla iz kola i krenula u šetnju zalivom. Na kraju je sela na grube daske, puštajući stopala da vise. Ako ostane ovde, biće sigurna. Sedela je u tišini dok se sunce spuštalo ka zapadu. Nije morala da se napregne kako bi osetila zadovoljstvo koje je još uvek trajalo usled pritiska Grantovih usana. Nije znala da ijedan muškarac ume tako da ljubi - snažno, posesivno, a


BalkanDownload

istovremeno otkrivajući svoju ranjivost. A opet, nije bila tako iskusna kao što je Grant verovao. Izlazila je, zabavljala se, uživala u muškom društvu, ali umetnost joj je uvek bila na prvom mestu, imala je malo vremena za veze. Časovi, posao, izložbe, putovanja: skoro sve što je ikada radila, a dokle sežu njena sećanja, bilo je vezano za umetnost i njenu potrebu da se kroz nju izrazi. Naravno da je uživala u popularnosti i društvenom životu koji je iskusila posle mnogo vremena provedenog u samoći. Nije mnogo marila za imidž koji je o njoj stvorila štampa jer je bio drugačiji i boemski. Nije joj smetalo što su je povremeno spominjali u glamuroznom kontekstu posle svih časova provedenih u poslu i izolovanosti. Ponekad je i samoj Ženviv bilo zanimljivo da čita o sebi u novinama. To je značilo da je bilo vreme da se ponovo posveti slikanju. Nikad joj nije bilo teško da razdvoji umetnost od popularnosti. Da li bi javnost bila iznenađena kad bi saznala da Ženviv Grande iz Nju Orleansa, uspešna umetnica prihvaćena u elitnim krugovima i žena svetskog glasa, nikada nije imala ljubavnika? Nasmejala se i oslonila laktove na kolena. Toliko dugo je obuzeta svojim slikama da bi joj ljubavnik bio samo suvišan. Sve dok.. Dženi je pokušala da zaustavi misao, a zatim je sebe nazvala kukavicom i završila je. Dok se nije pojavio Grant Kempbel. Pogleda uprtog u nebo, prepustila se osećanjima koja je iskusila, emocijama i željama koje je u njoj pokrenuo. Bez razmišljanja bi vodila ljubav sa njim, ni trenutak ne oklevajući. Ali on ju je odbio. Ne, bilo je tu još nečega mnogo važnijeg, setila se Dženi dok je u njoj počeo da raste bes. Odbijanje je bilo jedna stvar, bolna, ponižavajuća, ali ne samo to. Njegova arogantnost bila je gora od odbijanja - to se nije moglo tolerisati. Rekao joj je da će je uzeti kad bude bio spreman. Kao da je bila čokoladica koja je stajala na stolu. Namrštila se, a zelene oči plamtele su od ljutnje. To ćemo još videti, pomislila je Dženi. To ćemo još videti! Ustala je i otresla prašinu sa pantalona. Niko ne odbija Ženviv Grande. I niko je ne uzima. Ako je želeo igru, pomislila je dok je išla ka kućici, dobiće je.


BalkanDownload

Četvrto poglavlje Neće nju niko da otera. Kazala je Dženi sebi. Zadovoljno se osmehujući dok je pakovala pribor za slikanje. Niko ne može da je otera – naročito ne jedan grubi arogantan kreten. Grant Kembel će se spoticati o nju na svom kućnom pragu – u bukvalnom smislu te reči – sve dok ona ne bude gotova i spremna da nastavi dalje. Slike, pomislila je dok se proveravala četkice. Naravno da su joj slike vila najvažnije, ali... dok ih bude radila, pomislila je bezobrazno se osmehujući, naučiće pameti tog čoveka. I te kako je to zaslužio. Dženi je sklonila kosu sa očiju i spustila poklopac svoje kutije sa priborom. Niko nikada u njenom životu nije zaslužio da ga dobro izriba osim Grant Kempbel i ona će to uraditi. Dakle, mislio je da ona želi da se igra. Dženi pomalo nasilno zaključa kutiju pa je kroz polupraznu kućicu odjeknuo zvuk kao da su bila ispaljena dva metka. I igrače svaku igru i po sopstvenim pravilima. Dženi je dvadeset šest godina posmatrala kako njena baka zavodi i opčinjava muški rod. Neverovatna žena, pomislila je Dženi i nežno se osmehnula. Lepa i živahna u svojim sedamdesetim, još uvek je mogla svakog muškarca bilo kojih godina da vrti oko malog prsta. I ona je bila Ženviv. Podbočila se stavivši ruke na kukove. A Grantu Kempbelu se sprema kratka šetnja do ruba provalije. Da me uzme, je li, pomislila je ponovo, kakav bezobrazluk. Kad on bude bio spreman. Pročistila je grlo i uzela kecelju za slikanje. Grant Kempbel će puzati pred njom kad bude završila sa njim. Ljutnja i revolt koje je hranila čitave noći učinili su da da lako zaboravi taj oštri slatki odgovor koji je osetila onog trenutka kad su im se usne spojile. Zaboravila je i činjenicu da ga je želela - strasno, hitno - kao što nikada ranije nije želela nijednog muškarca. Sa izazovom je lakše boriti se nego sa depresijom, a Dženi je upravo to radila. Hladno će servirati svoju osvetu; tako je najukusnija. Zadovoljna što joj je pribor sređen, Dženi je otišla u spavaću sobu. Kritički se posmatrala u ogledalu koje je visilo iznad starog pisaćeg stola. Umetnica u njoj prepoznala je pravilnu strukturu kostiju lica i boju. Možda joj je potisnuti bes dobro stajao. Dodavao je bledoroze rumenilo njenoj koži boje meda. Kao Što se ratnik priprema za bitku, i ona je uzela kutiju zelenih senki za oči različitih nijansi. Kada imaš nešto posebno, onda to i naglašavaš, mislila je dok je mazala kapke. Bila je zadovoljna rezultatom - pomalo egzotično, ali ne očigledno. Namazala je i svetao karmin na usne - ne previše, sasvim dovoljno da bude izazovno. Lenjo se osmehnula i stavila parfem iza ušiju. Pošteno će ga izazvati. A kad bude pao na kolena, ona će se okrenuti i otići.


BalkanDownload

Šteta što nije mogla da obuče nešto izazovnije, pomislila je dok je pućila usne i posmatrala se u ogledalu. Ali na kraju, umetnost je uvek bila na prvom mestu. Nije mogla u svilenoj bluzi da se vere po stenama. Farmerke i uska majica su bili za to. Zadovoljna planovima za taj dan, Dženi je uzela svoj pribor, kad je iz daljine začula zvuk automobila koji ju je zbunio. Prva pomisao bila je da je to Grant, a prva reakcija ustreptalost. Zbunjena, Dženi je ubeđivala sebe da joj srce lupa zbog iščekivanja i neizvesnosti. Kada je otišla do prozora, videla je da nije bio u pitanju Grantov kamionet, već mali, pohabani karavan. Iz njega se pojavila uredna i ukočena udovica Lorens, noseći prekriven tanjir u rukama. Iznenađena i pomalo zatečena, Dženi otvori vrata svojoj gazdarici, „Dobro jutro.“ Nasmejala se, pokušavajući da ne obraća pažnju na pomalo čudnu situaciju jer je trebalo da pozove ženu koja je godinama ovde živela, spavala i radila da uđe u kućicu. „Vidim da si se smestila.“ Udovica je stajala na pragu, gledajući Dženi svojim sitnim, tamnim očima. „Jesam.“ Dženi bi instinktivno pružila ruku udovici da nije držala tanjir. „Molim Vas, uđite, gospođo Lorens.“ „Ne bih da te uznemiravam. Pomislila sam da bi ti možda prijao neki mafin“ „Bi, zaista.“ Dženi je na samom početku zaboravila svoje planove i širom je otvorila vrata. „Naročito ako popijete kafu sa mnom.“ „Prijala bi mi.“ Udovica je skoro osetno oklevala, a zatim je zakoračila unutra. „Ne mogu dugo da se zadržavam. Potrebna sam u pošti“, kazala je, ali pogledom je šetala po prostoriji još dok je stajala na vratima. „Divno mirišu.“ Dženi je uzela tanjir i zaputila se ka kuhinji, nadajući se da će neprijatnost popustiti. „Znate, nikad se ne trudim oko spremanja hrane ako treba da je spremam samo za sebe.“ „Da. Veće je zadovoljstvo kad imaš porodicu koju treba da nahraniš.“ Dženi ponovo oseti sažaljenje, ali nije ga izrazila. Stajala je u kuhinji, sipajući kafu u šoljice koje je kupila u gradu. Udovica će proveriti svoju kuhinju, pomislila je. „Dakle, lepo si se smestila.“ „Jesam“, rekla je Dženi i spustila dva tanjirića na uzani stočić. „Kućica je baš ono što mi je bilo potrebno. Divna je, gospođo Lorens.“ Oklevala je da spusti šoljice, još uvek ih držeći u rukama, a zatim se ponovo okrenula ka gospođi Lorens. „Vi sigurno ne volite što ste otišli odavde.“ Gospođa Lorens učini pokret kao da je slegnula ramenima. „Stvari se menjaju. Da li se krov dobro držao pre neko veče kad je besnela oluja?“ Dženi ju je bledo pogledala, ali nije kazala da nije bila u kućici te noći. „Ja nisam imala nikakvih problema“, rekla je umesto toga. Dženi je primetila kako


BalkanDownload

pogledom luta po sobi. Možda bi bilo najbolje da priča o tome. Svi su to govorili Dženi kad je Anđela poginula, ali ona im tada nije verovala. Sad je počinjala da se pita da li bi bilo bolje pričati o gubitku, umesto potiskavati ga. „Jeste li dugo živeli ovde, gospođo Lorens?“, pitala ju je, konačno je spustila šoljice na sto i otišla u kuhinju po šlag. „Dvadeset šest godina“, rekla je posle kratke pauze. „Preselila sam se po rođenju svog drugog sina. On je sada lekar u Bangoru.“ Novoengleski ponos naterao je crvenilo u njene obraze. „Njegov brat radi na naftnoj platformi - ne može bez mora.“ Dženi joj se pridružila za stolom. „Sigurno ste veoma ponosni na njih.“ „Jesam.“ „Vaš suprug je bio ribar?“ „Lovio je rakove.“ Nije se nasmejala, ali je Dženi osetila smeh u njenom glasu. „I to dobro. Umro je na svom čamcu. Srčani udar, kako su mi rekli.“ Dodala je kašičicu šlaga u svoju kafu, dovoljno da promeni boju. „I želeo je da umre na svom čamcu.“ Htela je da je pita kad se to desilo, ali nije mogla. Možda će doći vreme kada će moći da priča o svojoj sestri sa takvim jednostavnim prihvatanjem. „Sviđa li Vam se život u gradu?“ „Navikla sam se. Imam prijatelje tamo, a ovaj put...“ Prvi put Dženi je primetila nagoveštaj osmeha koji je staro, izborano lice učinio skoro lepim. „Moj Metju je neprekidno psovao ovaj put.“ „Ne sumnjam.“ Izazvana mirisom, Dženi je podigla poklopac sa tanjira. „Borovnice!“ Nasmejala se zadovoljno. „Primetila sam žbunje divljih borovnica duž puta koji vodi iz grada.“ „Da, uskoro će ih biti mnogo više.“ Posmatrala ju je, zadovoljna što je Dženi probala jedan mafin. „Devojko, ti kao da želiš da budeš sama ovde.“ Dženi je odmahnula glavom dok je gutala zalogaj. „Ne, potrebna mi je samoća da bih slikala.“ „Ti si slikala one slike koje vise u predsoblju?“ „Da, nadam se da Vam ne smeta što sam ih okačila.“ „Oduvek sam volela slike. Ti lepo slikaš.“ Dženi se nasmejala, zadovoljna tim iskrenim utiskom koji je stekla. „Hvala Vam. Nameravam da napravim mnogo slika Vindi Pointa i okoline - više nego što sam na početku nameravala“, dodala je, misleći na Granta. „Ako odlučim da ostanem nekoliko nedelja duže...“ „Samo me obavesti.“ „U redu.“ Dženi je posmatrala udovicu kako lomi parče marina. „Sigurno znate za svetionik...“ Dženi je znala kako da izvuče informaciju koju je želela.


BalkanDownload

„Čarli Dis je vodio računa o njemu“ kazala joj je gospođa Lorens. „On i njegova gospođa, još otkad sam bila devojka. Sada je u upotrebi radar, ali mom ocu i njegovom ocu je bio potreban svetionik da ih zaštiti da se ne razbiju o stene.“ Ima tu priča, pomisli Dženi. Volela bi da ih čuje, ali trenutno ju je zanimao samo sadašnji vlasnik. „Srela sam čoveka koji sada živi u svetioniku“, rekla je nezainteresovano dok je pijuckala kafu. „Naslikaću tamo nekoliko radova, mesto je divno.“ Udovica nabora čelo: „Obavestila si ga?“ Dakle, znali su ga u gradu, pomisli Dženi i nastavi da njuška. „Pa, postigli smo... nekakav dogovor.“ „Mladi Kempbel je ovde skoro pet godina.“ Udovica je primetila sjaj u Dženinim očima, ali nije ga komentarisala. „Stalno je sam. Otprašio je nekoliko izletnika veoma brzo.“ „Ne sumnjam“, kazala je Dženi. „Nije prijateljski nastrojen.“ „Drži se dalje od problema.“ Udovica lukavo pogleda Dženi. „Lep momak. Čula sam da je sa muškarcima išao brodom jednom-dvaput, ali više posmatra nego što priča.“ Zbunjena, Dženi proguta poslednji zalogaj marina. „On ne zarađuje pecajući?“ „Ne znam šta radi, ali redovno plaća svoje račune.“ Dženi se namršti, zaintrigiranija nego što je bila do tada. „Čudno, stekla sam utisak...“ Kakav, pitala je samu sebe. „Pretpostavljam da mu ne stiže mnogo pošte“, rizi kovala je Dženi. Udovica se ponovo blago osmehnula. „Stiže mu ono što mu se šalje“, rekla je jednostavno. „Hvala za kafu, gospođice Grande“ dodala je ustajući. „Biće mi zadovoljstvo da ostaneš ovde koliko želiš.“ „Hvala Vam.“ Znala je da mora da se zadovolji šturim informacijama i ustala je da isprati gospođu Lorens. „Nadam se da ćete me ponovo posetiti, gospodo Lorens.“ Potvrdno klimnuvši glavom, udovica je krenula ka vratima. „Javi mi ako budeš imala ikakvih problema. Kad se vreme pogorša, biće ti potrebna peć. Treba misliti na vreme.“ „Zapamtiću to, hvala Vam.“ Dženi ju je posmatrala dok je odlazila ka svom automobilu i razmišljala je o Grantu. Nije bio jedan od njih, zaključila je, ali u glasu gospođe Lorens osetila je izvesnu uzdržanu naklonost prema njemu. Držao se po strani, a stanovnici Vindi Pointa su to poštovali. Pet godina, pomislila je dok se vraćala po svoj pribor za slikanje. Dug period da budeš zatvoren u svetioniku... I šta radiš? Slegnula je ramenima i upalila auto. To šta je radio, nije bila njena briga. Ali da ga izludi, jeste.


BalkanDownload

Jedini obrok koji je kod Granta bio redovan bio je doručak. Posle njega jeo je šta je hteo onda kada je hteo - ili kada mu je posao dozvoljavao. Jeo je u zoru samo zato što nije mogao da spava, a zatim bi odlazio na čamac jer nije mogao da radi. Dženi, koja se sada vrtela po krevetu nekoliko kilometara udaljena, uspela je da mu poremeti te dve najosnovnije stvari. Obično bi sa ribarima uživao u prvim zracima sunca nad morem, hvatajući svež vazduh u svitanje. Iskušao bi sreću i ako bi imao dobar ulov, i večera bi mu bila obezbeđena. Ukoliko nije, ispržio bi šniclu ili otvorio konzervu. Jutros nije uživao u izlasku jer je želeo da spava - a zatim da radi. Nije bio raspoložen za pecanje i nije mu prijalo. Sunce je još bilo nisko na nebu kad se vratio. Sada je bilo visoko, a Grantovo raspoloženje bilo je malo bolje. Samodisciplina, koju je praktikovao svih tih godina, držala ga je danas pored table za crtanje. Usavršavao je i završavao strip koji je počeo da radi juče. Izbacila ga je iz ritma, pomislio je ljutilo. I nije mu izlazila iz glave. Grant je to dozvoljavao drugima, ali to su bili njegovi ljudi i on ih je kontrolisao. Ona je odbijala da se drži lika koji joj je namenio. Ženviv, pomislio je, pedantno prelazeći mastilom preko Veronikine duge, guste kose. Divio se njenom radu, nedostatku kiča u njemu i bazičnoj eleganciji. Slikala je sa stilom, a na njenim radovima postojao je nagoveštaj, ali samo nagoveštaj, razjarene strasti ispod maglovitog sloja mašte. Njene slike molile su te da se pretvaraš, da zamišljaš, da veruješ u nešto divno. Grantu je to bilo sasvim u redu. Setio se jednog od njenih pejzaža koji je video, na kom je dominirao rečni rukavac, koji se često mogao videti na njenim izložbama. Senke i tajne koje su se mogle naslućivati, magličastoplava svetlost u noći punoj mogućnosti. Nad vodom se dizala magla koja ga je asocirala na prigušeno šaputanje. Malena kuća koja se nadvijala nad rekom, nije bila trošna, već lepa na neki zaboravljeni, davni način. Iskrenost slike ga je privlačila, a veština kojom je prikazivala svetlost i senke dopadala mu se. Seća se da je bio razočaran kad je slika prodata. Čak nije ni pitao po kojoj ceni. Strast koja je izbijala iz svih njenih radova bila je blago suprotstavljena iskrenosti njenih objekata, Najdominantnija je bila mašta. Vodila je vrlo strastven život, setio se i skupio usne. Da je nije upoznao, da je nije poljubio, i dalje bi mislio da je devedeset posto onoga što se piše o njoj upravo ono što je ona tvrdila - izmišljotina. Ali sada je znao da svaki muškarac koji se nađe u blizini Ženviv Grande mora da je poželi. I da je ta strast koja je izbijala iz njenih slika sa podjednakom žestinom izbijala i iz nje same. Znala je da može da pokori muškarca, pomislio je, nateravši sebe da završi crtež Veronike. Znala je to i u tome je uživala.


BalkanDownload

Grant je na trenutak spustio olovku i opustio prste. Ipak, bio je zadovoljan što je uspeo da je poremeti. Da je poremeti, đavola, pomislio je, tužno se osmehnuvši. Da mu je to uspelo, ne bi sada sedeo ovde i sećao se kako je u njegovom naručju bila poput vatre - vrela, nemirna, opasna. Ne bi se sećao kako je u jednom trenutku zaboravio na sve oko sebe i ne bi mislio samo o njoj. Sirena? Tako mi boga, jeste, pomislio je besno. Bilo je lako zamisliti je kako se osmehuje, peva i zavodi muškarce na nekoj stenovitoj obali. Ali ne i njega. Nije on tip koga će opiti zavodljiv glas i dva privlačna oka. Posle načina na koji se poneo prema njoj sumnjao je da će se vraćati iz bilo kog razloga. Iako je bacao pogled na prozor, Grant je odbijao da ode do njega. Uzeo je olovku i radio još čitav sat, potisnuvši Dženi iz svojih misli. Zadovoljan što je završio strip kada je planirao, Grant je očistio četkice. Pošto je već imao ideju za drugi, bio je u boljem raspoloženju. Sa pedantnošću, koja nije bila zastupljena u drugim oblastima njegovog života, sredio je svoj studio. Pribor je precizno vratio na mesto, na stakleni stočić. Bočice i tegle je oprao, pažljivo zatvorio i složio. Crtež će ostati na stolu dok se dobro ne osuši. Grant je iskoristio vreme da side u kuhinju, gde je uključio radio koji je bio njegov prozor u spoljni svet jer ga je obaveštavao o svemu što se u njemu dešava. Spomenuli su Etnički komitet, a to je bila vest kojoj Grant nije mogao da odoli da je ne obradi na satiričan način u narednom stripu. Koristio je prepoznatljiva imena i likove, često iz sveta politike, i zbog toga su njegove stripove pojedine novine stavljale na uvodnu stranu. Grant nije mario gde će se nalaziti sve dok je njihov smisao bio nepromenjen. Crtanje karikatura političara bio mu je hobi u detinjstvu, koga nije nameravao da se odrekne. Naslonio se na pult, otvorio kutiju keksa sa puterom od kikirikija i slušao ostale vesti. Informisanost o novostima, trendovima, događajima, bila je podjednako važna koliko pero i mastilo. Pamtio je sve što bi mogao da iskoristi kada za to dođe vreme. Sada su mu bili potrebni svež vazduh i sunce. Trebalo bi da izađe, rekao je Grant samome sebi, ne zato što je očekivao da sretne Dženi - već upravo zato što je nije očekivao. Naravno da je bila u blizini, ali želeo je da veruje da uzbuđenje koje oseća potiče od nervoze i ljutnje. Uvek je osećao nervozu - ne zadovoljstvo - kad god bi neko pokušao da poremeti njegovu samoću. Neće biti teško ignorisati je... Vetar je uplitao njenu kosu u svoje nestašne prste, sklanjajući je sa njenog vrata. Jednostavno će otići drugim putem i šetaće severnim delom plaže... Sunce je obasjavalo kožu njenih golih ruku i lica i činilo ju je da zasija. Ako joj okrene leđa i spusti se drugom liticom, zaboraviće da je ikada bila tu. Opsovavši, Grant je krenuo ka njoj. Dženi ga je, naravno, ugledala čim je izašao. Njena četkica je samo na trenutak zastala, a zatim je nastavila da slika. To


BalkanDownload

što joj se puls ubrzao, kazala je sebi, bilo je od uzbuđenja zbog predstojeće bitke u koju je jedva čekala da se upusti - i da pobedi. Pošto je bila svesna da od slikanja više nema ništa jer joj je koncentracija prekinuta, prislonila je drveni vrh četkice na usne, posmatrajući šta je naslikala toga jutra. Slike na platnu bile su upravo onakve kakve je želela. Bila je zadovoljna kako je pomešala boje. Lagano je zapevušila kad je čula kako joj se Grant približava. „Dakle...“, kazala je Dženi i podigla glavu kao da posmatra platna iz drugog ugla. „Rešio si da izađeš iz svoje pećine.“ Grant je držao ruke u džepovima i namerno je stao na mesto sa koga nije mogao da vidi njene radove. „Nisam te smatrao ženom koja traži nevolju.“ Lagano je pomerila glavu i pogledala ga je pravo u oči. Osmeh joj je bio čaroban i sasvim neodoljiv. „Izgleda da loše procenjuješ karaktere, zar ne?“ Njen izgled je trebalo da ga izazove, ali iako je bio svestan toga, nije mogao da se odupre. Osetio je kako mu trnci silaze niz kičmu. „Ili si ti luda“, promrmljao je. „Rekla sam ti da ću se vratiti, Grante.“ Njen pogled se na trenutak spustio do njegovih usana. „A uvek učinim onako kako kažem. Hoćeš da pogledaš šta sam uradila?“ Kazao je sebi da ga ne zanimaju ni ona, ni njene slike. „Ne.“ Dženi je napućila usne. „A ja sam te smatrala vrsnim poznavaocem umetnosti.“ Spustila je četkicu i lenjo prošla rukom kroz kosu. „Šta si ti, Grante Kempbele?“ Gledala ga je i podrugljivo i primamljivo. „Ono što izaberem.“ „Blago tebi.“ Ustala je. Lagano je skinula kratku jaknicu i spustila ju je na stenu. Posmatrala ga je dok mu je pogled lutao po njenom telu, a zatim je lagano prstom prešla preko dugmića na njegovoj košulji. „Da ti kažem kako te ja vidim?“ Nije odgovorio, ali ju je gledao pravo u oči. Dženi se pitala da li bi osetila brzo i neujednačeno lupanje njegovog srca kada bi mu prislonila ruku na grudi. „Kao usamljenika“, nastavila je, „sa licem gusara i šakama pesnika. I manirima“, dodala je uz blag osmeh. „Kao mangupa. Čini mi se da si jedino manire sam izabrao.“ Bilo je teško odoleti tom izazivačkom sjaju u njenom pogledu i nesvesnim obećanjima koje su davale te usne, proračunato ženski bezobrazne. „Ako ti se tako sviđa“, rekao je Grant blago, ne izvadivši iz džepova ruke koje su strašno želele da je dodirnu. „Ne kažem da mi se sviđa.“ Dženi se udaljila nekoliko koraka. Bila je toliko blizu ivice litice da su je morske kapi skoro prskale. „ A opet, ti tvoji maniri te čine grubijanom.“ Pogledala ga je preko ramena. „Verujem da žene ne žele baš uvek džentlmene. Ti nisi čovek koji traži damu.“ More koje je bilo iza nje naglašavalo je boju njenih očiju i više nego ikada izgledala je kao da tu pripada. „A to si ti, Ženviv?“


BalkanDownload

Nasmejala se, zadovoljna srdžbom koju je primetila u njegovom pogledu. „Zavisi“, kazala je, namerno ga imitirajući, „da li je korisno ili ne.“ Grant joj se približio, ali je odoleo želji da je protrese dok ne počnu zubi da joj zveckaju. Njihova tela su bila blizu, toliko da je samo vetar mogao da prođe između njih. „Šta pokušavaš, dođavola?“ Naivno ga je pogledala. „Ja samo vodim razgovor. Izgleda da si zaboravio kako to izgleda usled nedostatka prakse.“ Posmatrao ju je namršteno, a zatim se okrenuo. „Idem da prošetam“, promrmljao je. „Baš lepo“, rekla je Dženi i uhvatila ga pod ruku. „Idem i ja sa tobom.“ „Nisam te pozvao“, rekao je Grant hladno i zaustavio se. „Oh.“ Dženi je zatreptala. „Ponovo pokušavaš da me šarmiraš grubošću. Tako joj je teško odoleti.“ Na usnama mu je zaigrao osmeh pre nego što je stigao da ga spreči. Ništa nije moglo da ga nasmeje više od šale na njegov račun. „U redu.“ U njegovim očima je primetila sjaj kome nije verovala. „Hajde.“ Grant je brzo koračao, ne vodeći računa o njihovom različitom tempu. Rešena da ga natera da pati još ovog popodneva, Dženi se trudila da održi korak. Kada su obišli svetionik, Grant je sa lakoćom počeo da se spušta niz liticu jer je bio veoma iskusan. Dženi je dobro osmotrila oštar pad stene kojom se Grant spuštao sa takvom lakoćom kao da silazi stepenicama. Ispod nje se more bućkalo i zapljuskivalo obalu. Ne treba da se plaši, podsetila je Dženi samu sebe. Ona to voli. Duboko je uzdahnula i pošla za njim. Dok je pravila prvih nekoliko koraka, osećala je kako joj se srce popelo u grlo. A onda je počela da uživa. Što se više spuštala, more je postajalo sve glasnije. Osećala je slane kapljice na svojoj koži. Sumnjala je da postoji neki jednostavniji i lakši prilaz, ali ga trenutno nije tražila. Grant se spustio i okrenuo da pogledom potraži Dženi, koja je prelazila poslednjih nekoliko metara. Želeo je da veruje da još stoji gore na litici, ali je nekako znao da ga prati. Nije bila mačji kašalj, bez obzira na to koliko se trudila da svrsta sebe u tu kategoriju. Bila je suviše živa da bi se nečemu divila sa distance. Instiktivno joj je pružio ruku da joj pomogne. Dženi se naslonila na njega kad je sišla, a zatim se uspravila i zabacila glavu, izazivajući ga. Njen parfem obuzeo je sva njegova čula. Ranije je mirisala samo na kišu. Ovo je bilo prepredeno, ali definitivno senzualnije. Usred popodneva mirisala je na noć, na šaputanje i tihim glasom izgovorena obećanja koja su se pojavljivala posle zalaska sunca. Iznerviran što uspeva da bude namamljen tako očiglednom taktikom, Grant ju je pustio. Bez reči je krenuo niz uzanu, stenovitu plažu koju su zapljuskivali


BalkanDownload

talasi i nadletali galebovi koji su skičali. Zadovoljna samom sobom zbog svog pređašnjeg uspeha, Dženi je išla za njim. Srediću te ja, Grante Kempbele. Još nisam ni počela. „Ovako provodiš vreme kad se ne kriješ u svom skrivenom tornju?“ „Ovako provodiš vreme kad ne posećuješ ekskluzivna mesta po Burbon stritu?“ Zabacivši kosu, Dženi ga je namerno ponovo uhvatila pod ruku. „Juče smo dovoljno pričali o meni. Pričaj mi o Grantu Kempbelu. Jesi li ti neki ludi naučnik koji izvodi neke strašne eksperimente u tajnom dogovoru sa vladom?“ Okrenuo se ka njoj i čudno se nasmejao. „Trenutno skupljam marke.“ To ju je toliko zbunilo da je zaboravila na svoju igru i namrštila se. „Zašto mi se čini da je to istina?“ Grant je slegnuo ramenima i nastavio da hoda, pitajući se zašto je nije oterao i nastavio šetnju sam. Otkad je došao ovamo, uvek je ovuda šetao sam. Šetnje po ovoj pustoj, stenovitoj plaži bile su jedini trenuci, osim spavanja, koje je provodio ne misleći ni o čemu. Talasi su hučali poput grmljavine, a tlo je bilo čvrsto i nepopustljivo, a nepopustljivost mu je pružala utočište od sopstvenih misli i pritiska koji je samom sebi nametao. Nikada nikome nije dozvolio da ga prati ovuda, čak ni likovima koje je sam stvorio. Želeo je da iskusi osećaj nametanja, koji je očekivao da u njemu Dženi izazove. Umesto njega, osetio je nešto veoma blisko zadovoljstvu. „Skrovito mesto“, prošaputala je Dženi. Prekinut u mislima, Grant ju je pogledao. „Molim?“ „Ovo“, kazala je Dženi, pokazujući rukom. „Ovo je skrovito mesto.“ Sagnula se da podigne školjku koju je na kopno izbacio okean, a sunce osušilo. „Moja baka ima divnu, staru, plantažnu kuću punu antikviteta i svilenih jastuka. U njenom potkrovlju se nalazi jedna soba. Prašnjava je i mračna. U njoj se nalazi jedna slomljena stolica za ljuljanje i kutija puna sasvim nepotrebnih stvari. U njoj sam provela sate i sate.“ Pogledala ga je i osmehnula se. „Nikad nisam mogla da odolim skrovitim mestima.“ Grant se setio, iznenada i veoma živo, male ostave u kući svojih roditelja u Džordžtaunu. Satima bi sedeo zatvoren u njoj sa gomilom stripova i blokom za crtanje. „Skrovito je samo kad niko ne zna za njega.“ Nasmejala se i, ne razmišljajući, uhvatila ga je za ruku. „A ne, može biti skrovito i ako dvoje znaju za njega - možda i još skrovitije.“ Zaustavila se da pogleda galeba koji je nisko leteo nad vodom. „Kakva su ono ostrva?“ Uznemiren, pošto je njena ruka tako prirodno ležala u njegovoj kao da joj je tu mesto, Grant je namršteno gledao u more. „Vrhovi stena uglavnom.“ „A...“ Dženi ga je razočarano pogledala. „Nema izbledelih kostiju i gusarskog blaga?“


BalkanDownload

Lice mu se razvuklo u osmeh. „Priča se da se tamo nalazi jedna lobanja koja jauče kad se diže oluja“, kazao joj je, prelazeći na donjoistočni naglasak. „Čija?“ upitala je Dženi, želeći da joj ispriča bilo kakvu priču. „Jednog mornara“, izmišljao je Grant. „Zaljubio se u ženu svog kapetana. Imala je oči morske veštice i kosu boje noći.“ Uprkos svojoj odluci, Grant je uhvatio pramen Dženine kose koja je lepršala na vetru. „Izazivala ga je, davala mu slatka i nevaljala obećanja ako ukrade zlato i brod. Pošto je bila od onih žena koje su samo pogledom muškarca na svašta mogle da navedu, pa čak i na ubistvo, on je to učinio, a ona je pobegla sa njim.“ Grant je osetio kako se njena kosa uvija oko njegovih prstiju. „Veslao je dva dana i dve noći, znajući da će čim stignu na kopno, ona biti njegova. Ali kad su primetili obalu, ona je izvukla sablju i odrubila mu glavu. I sada njegova lobanja stoji na steni i jauče zbog osujećene želje.“ Zabavljena, Dženi podiže glavu. „A šta je bilo sa ženom?“ „Investirala je zlato, udvostručila profit i postala je stub zajednice.“ Dženi se nasmejala i nastavila da hoda pored njega. „Pouka je da nikad ne veruješ ženi kad ti nešto obeća.“ „Naročito ne lepoj ženi.“ „Je li tebi neka odrubila glavu, Grante?“ Kratko i zahvalno se nasmejao. „Nije.“ „Šteta.“ Uzdahnula je. „Verovatno zbog navike da odolevaš iskušenjima.“ „Nije potrebno odolevati“, kazao je Grant, „ako si stalno na oprezu.“ „To uopšte nije romantično“, požalila se Dženi. „Bavim se drugim stvarima, hvala.“ Radoznalo ga je pogledala. „Skupljanjem poštanskih markica?“ „Recimo.“ Ponovo su ćutke šetali dok je more zapljuskivalo obalu po kojoj su hodali. Na drugoj strani stene su se uzdizale poput zida. Daleko u vodi stajali su privezani čamci. Taj jedini znak ljudskog prisustva samo je naglašavao prostranost i usamljenost. „Odakle si došao?“ upitala ga je impulsivno. „Sa istog mesta odakle i ti.“ Kratko je razmišljala. „Nisam mislila biološki, već geografski.“ Trudio se da odagna zadovoljstvo što je njegovu šalu tako brzo shvatila, „Južno odavde.“ „Što si precizan“, kazala je i pokušala ponovo. „A tvoja porodica? Imaš li porodicu?“


BalkanDownload

Zaustavio se da je prostudira. „Zašto?“ Uzdahnula je prenaglašeno i odmahnula glavom. „To se zove prijateljski razgovor. Nova moda koja se svuda primenjuje.“ „Ja sam neprilagođen.“ „Ne! Stvarno?“ „Odlično ti ide taj pokret iznenađenog širenja očiju, Ženviv.“ „Hvala ti.“ Prevrtala je školjku u ruci, a zatim ga je pogledala i osmehnula mu se. „Ispričaću ti ja nešto o svojoj porodici, da ti dam uvertiru.“ Na trenutak je razmišljala i setila se nečega što bi i na njega moglo da se odnosi. „Imala sam jednog rođaka koji je živeo u nekoj nedođiji. Oduvek mi je bio najzanimljiviji član porodice iako nije bio Grande.“ „Kako se zvao?“ „Zvali su ga crna ovca“, rekla je, naslađujući se. „Sve je radio na neki svoj način, nikad nije mario za tuđe mišljenje. S vremena na vreme bih čula priče o njemu - mada nisu bile namenjene mojim ušima - i tek nedavno sam ga upoznala. Drago mi je što smo se razumeli još od prvog trenutka i već nekoliko godina smo u kontaktu. Živi po svojoj volji i zadovoljan je - što ne mogu reći za ostale, ozbiljnije članove porodice. Svi su bili zapanjeni kad se oženio.“ „Egzotičnom plesačicom.“ „Ne“, nasmejala se, zadovoljna što je bio spreman za šalu. „Već jednom pristojnom, inteligentnom, bogatom i vaspitanom devojkom iz dobre porodice.“ Zakolutala je očima. „Crna ovca, koja je neko vreme provela u zatvoru i na kocki zaradila svoje bogatstvo, sve ih je nadmašila.“ Dženi se setila Komanča Blejda. Rođak Džastin ih je zaista sve nadmašio. A da ni prstom nije mrdnuo. „Volim srećne krajeve“ reče Grant suvo. Namrštila se i okrenula ka njemu. „Znaš li da što manje kažeš, ljudi sve više žele da čuju? Bolje i da izmisliš nešto nego da ćutiš.“ „Najmlađi sam od dvanaestoro dece dva južnoafrička misionara“, kazao je s takvom lakoćom da mu je umalo poverovala. „Kad mi je bilo šest godina, izgubio sam se u džungli i odgajio me je čopor lavova. Još uvek volim meso zebre. Kad sam imao osamnaest godina, uhvatili su me lovci i prodali cirkusu. Pet godina sam bio zvezda svake predstave.“ „Dečak-lav“ ubacila se Dženi. „Naravno. Jedne noći dok je besnela oluja, šator u kome sam bio se zapalio. U tom metežu uspeo sam da pobegnem. Lutao sam zemljom, krijući se. Krao sam piliće s vremena na vreme. Jedan stari pustinjak me je primio kod sebe pošto sam ga spasao od grizlija.“ „Golim rukama“, dodala je Dženi. „Ja pričam“, podsetio ju je. „On me je naučio da čitam i pišem. Na samrtnoj postelji mi je otkrio gde je sakrio životnu ušteđevinu - pola miliona dolara u zlatnim polugama. Pošto sam ga sahranio na vikinški način, kako je zahtevao, morao sam da odlučim hoću li biti broker ili ću se vratiti u divljinu.“


BalkanDownload

„I odustao si od Vol strita, došao ovamo i počeo da skupljaš markice.“ „I to je sve.“ „Pa“, kazala je Dženi posle nekoliko trenutaka, „pošto je tvoja priča tako dosadna, jasno mi je što je čuvaš samo za sebe.“ „Pitala si“, naglasio je Grant. „Mogao si nešto da izmisliš.“ „Nisam maštovit.“ Nasmejala se i naslonila glavu na njegovo rame. „Da, vidim da uopšte nemaš mašte.“ Od njenog smeha podilazili su ga žmarci, a od glave naslonjene na njegovom ramenu osećao je želju kako struji njegovim telom do samih stopala. Trebalo je da je izbegne, rekao je Grant samome sebi. Šta mu je trebalo da šeta ovuda sa njom i još da uživa u tome? „Imam posla“, rekao je iznenada. „Možemo ovuda da se popnemo.“ Ton njegovog glasa podsetio je Dženi da se tu nalazi sa određenim ciljem, a taj cilj nije bio da završi zaljubljena u njega. Penjanje je bilo lakše od spuštanja, primetila je dok se penjala uz nagib, a ne uz liticu. Iako je stisak njegove ruke bio slabiji, ona je išla dalje, osmehujući mu se, zbog čega je on mrmljao nešto sebi u bradu dok joj je pomagao da se penje. Brzo razmišljajući, stavila je školjku u svoj zadnji džep. Kad budu blizu vrha, Dženi će mu pružiti i drugu ruku. Očiju skupljenih zbog sunca i kose razbarušene od vetra, pogledala je u njega. Psujući, Grant ju je uhvatio za drugu ruku i izvukao ju je nekoliko poslednjih metara. Stajali su veoma blizu, njeno telo dodirivalo je njegovo dok su im ruke i dalje bile spojene. Uprkos penjanju, dah mu je bio smiren, mada je sada počinjao da biva neujednačen. Osetivši zadovoljstvo, Dženi mu se lagano nasmešila. „Vraćaš se svojim markicama?“ prošaputala je. Namerno se nagnula bliže njemu i naslonila usne na njegov obraz. „Uživaj.“ Izvukla je ruku iz njegove i okrenula se. Napravila je tri koraka pre nego što ju je ščepao za ruku. Iako je srce počelo divlje da joj udara, pogledala ga je preko ramena. „Hoćeš nešto?“, pitala ga je tihim, zabavnim glasom. Na njegovom licu je primetila borbu da uspostavi kontrolu, a pogled mu je plamteo od želje od koje joj se grlo osušilo. Ne, neće sada da se povuče, pomislila je. Igraće do kraja. Kada ju je povukao u naručje, ubeđivala je sebe da to što oseća nije strah, a ni strast. Već zadovoljstvo sobom. „Izgleda da hoćeš“, rekla je, smejući se, i prešla je rukama preko njegovih leđa. Kada su se njegove usne spustile na njene, u glavi joj se zavrtelo. Nestale su sve misli o nameri, o osveti. Bilo je kao i prvi put - strast, a sa strašću iskrenost, a sa iskrenošću oluja zbrkanih želja, potreba i težnji. Predavala mu se tako prirodno, bez premišljanja, s jednostavnošću od koje je zadovoljno zaječao kad ju je privukao bliže.


BalkanDownload

Jezikom je prelazio preko njenih usana, a rukama preko kukova. Imao je jake ruke - znala je da će biti jake. Koža ju je svrbela od želje da bude dodirnuta, a njene usne su upijale sve što joj je nudio i davao samo kroz jedan jedini poljubac. Privila se uz njega, nudeći, zahtevajući. Činilo se da ne uspeva da pruži i primi dovoljno brzo sve ono što bi ih oboje zadovoljilo. Njegove usne su navaljivale, ali se njene nisu predavale. Oboje ih je uzbuđivala reakcija koju je uspela da izazove kod njega. Tek kada je osetila slabost, Dženi se setila da se uplaši. Nije zbog toga došla ovamo... Ili možda jeste? Ne, nije želela da veruje da je došla da bi osetila to zastrašujuće zadovoljstvo i tu želju koja ju je bolela i mučila i kakvu nikada do tada nije osetila. Uspaničila se, ali sa panikom je umela da se izbori onako kako nikada neće uspeti sa željom. Morala je da zaustavi njega. I sebe. Ako je bude držao još trenutak duže, istopiće se, a to će značiti da je izgubila. Skupljajući ono što joj je ostalo od snage, bila je rešena da ne pokaže ni strah ni strast koji su strujali kroz nju. „Vrlo lepo“, prošaputala je, moleći se da on ne primeti kako je ostala bez daha. „Mada ti je tehnika pomalo gruba za moj ukus.“ Njegovo disanje je bilo ubrzano i isprekidano. Grant nije progovarao, znajući da ako progovori, iz njega će sve izleteti. Po drugi put ga je sasvim ispraznila i ispunila samo sobom. Želja za njom, sirova, isključiva, prodorna, prostrujala je njime dok ju je gledao u oči i čekao da se stiša. Ali nije se stišavala. Jači je od nje, kazao je sebi dok je držao ruku na dugmićima njene košulje. Osetio je jako pulsiranje na svom dlanu. Nije moglo ništa da ga zaustavi da... Spustio je ruku, setivši se da ga ona samo raspaljuje. Nikome to do sada nije uspelo, pomislio je dok ga je ona netremice posmatrala. Nikome. „Igraš se vatrom, Ženviv“, kazao joj je nežno. Zabacila je glavu. „Dobro sam opremljena.” Osmehnula se i okrenula, brojeći korake dok nije stigla do svojih platna. Ruke su joj podrhtavale dok je sakupljala pribor. U ušima joj je zujalo. Ispustila je dubok uzdah kada je začula kako su se ulazna vrata svetionika uz tresak zalupila. Prva runda, ponovila je, želeći da ne očekuje drugu sa tolikim nestrpljenjem.


BalkanDownload


BalkanDownload

Peto poglavlje Grantu je uspelo da izbegne Dženi. Tri dana svakog jutra je dolazila da slika i iako je satima radila od njega nije primetila ni traga ni glasa. U svetioniku je bilo tiho, samo su se prozori presijavali na suncu. Jedanput nije bilo čamaca i nije se vratio dok nije nestalo svetlosti koja joj je bila potrebna za rad. Borila se sa željom da se spusti niz liticu i prošeta plažom po kojoj je šetala sa njim shvatila se da bi joj lakše oprostio da mu nenajavljena upadne u kuću. Nego da ode na to mesto bez njegovog znanja. Čak i kada bi želela tamo da slika, osećaj da je uljez bi je u tome sprečio. Slikala je u miru uverena da više neće misliti na Granta kad mu bude okrenula leđa. Ali same slike će je podsećati na njega. Nikada neće moći da pogleda to mesto na platnu ili u stvarnosti, a da ga na njemu ne vidi. Bilo je njegovo iako su ga isklesale stene i oblikovalo more. Mogla je da oseti snagu njegove ličnosti dok je pomerala svoju četkicu i snagu njegovog izazivanja dok se trudila da na platno prenese ono što je trebalo da pretstavi samo delo prirode. Ali nije samo priroda bila u pitanju, otkrila je dok je slikala more i talase. Iako ga fizički nije bilo na platnima duhovno jeste. Dženi je oduvek osećala kako delić svoje duše ostavlja na svakom platnu koje je slikala. Na ovima će stajati i deo Gantove duše. Znajući to, naterala je sebe da naslika nešto snažno i jako. Slikanje ju je uzbuđivalo. Znale je da trena da naslika taj pogled sa litice. I to dobro je znala, i znala je da će tu sliku pokloniti Grantu kad je bude završila. Jer nije mogla da pripada nikome drugom. Ne kao znak pažnje ili prijateljstva, priznala je sebi. Već je tako jednostavno moralo biti. Ne bi je prodala dokle god bi u njoj bilo imalo razuma. A ako bi je zadržala, proganjala bi je. Pre nego što napusti Vindi Point, pokloniće mu je. Možda će tako ona proganjati njega na neki svoj način. Jutra su joj bila ispunjena žurbom da je završi, žurbom koju je morala da suzbije kako joj nešto ne bi promaklo. Dženi je znala da je od presudne važnosti bila sporost, kako bi na sliku prenela sve utiske i opažanja. Popodne bi prisiljavala sebe da prestane da radi kako ne bi radila duže nego što treba i zavisila od sunca koje je zalazilo. Skicirala je svoj zaliv i nameravala je da ga oboji vodenim bojama. Jedva je iščekivala nova jutra. Nemir ju je doveo u grad. Bilo je vreme da i u njemu napravi neke skice, da odluči šta će da nacrta, a šta da naslika. Rekla je sebi da joj je potrebno da se ponovo viđa sa drugim ljudima kako ne bi neprestano mislila na Granta.


BalkanDownload

Usred podneva Vindi Point je bio tih i miran. Čamci su izašli na more, a lenja letnja vrućina visila je u vazduhu. Primetila je jednu ženu kako sedi na klupi ispred kuće i čisti poslednji rod pasulja za tu godinu dok je u dvorištu devojčica čupala detelinu. Dženi je parkirala svoj auto pored puta i krenula u šetnju. Mogla je da skicira zgrade, dvorišta. Mogla je da skupi utiske koje će kasnije oživeti na slikama. Ovo je bio svet potpuno drugačiji od onoga pored stanice Vindi Point, čak i od mirnog rukavca ispod njene kućice, ali svi su bili povezani. Povezivalo ih je more, koje je na njih ostavljalo sasvim različite uticaje. Lutala je unaokolo, zadovoljna što su glasovi koje čuje pripadali njoj nepoznatim ljudima. Ovog gradića će se sećati najjasnije od svih ostalih koje je posetila u svom obilasku Nju Inglanda. Pre svega ju je opčinilo more - i čovek koji je ovde živeo. Kada li će ga opet videti, pitala se Dženi, prisiljena da prizna da joj nedostaje. Nedostaju joj njegov mrk pogled i šture reči, kratak osmeh i iznenađujući humor, kao i cinizam čiji bi sjaj s vremena na vreme primetila u njegovom očima. Iako joj je bilo najteže da prizna, nedostajala joj je ta luda strast koju je tako iznenada probudio u njoj. Naslonjena na zgradu, pitala se hoće li ikada ijedan drugi muškarac probuditi nešto slično u njoj. Nije mogla ni da zamisli drugog. Nikada nije tražila princa na belom konju - oni su bili suviše problematični, a očekivali su bespomoćne devojke. Ona nikad neće biti bespomoćna, a viteštvo uglavnom šteti pametnim vezama. Grant Kempbel, pomislila je Dženi, nikada neće biti princ, a bespomoćna devojka bi ga samo razbesnela. Osmehnula se, setivši se njihovog prvog susreta. Ne, nije se trudio da uteši damu u nevolji, kao Što njoj uteha nije ni bila potrebna. Verovala je da je kod oboje u pitanju neverovatna potreba za nezavisnošću. Ne, on nije tražio damu, niti ona princa, ali ni čudaka. Dženi je pomislila kako je Grant veoma blizu te kategorije. Uživala je u muškom društvu, ali nije želela da joj jedan muškarac pomrsi konce - bar dok ne bude bila spremna. I sigurno nije želela da se petlja sa čudakom - oni su, nesumnjivo, previše nepredvidivi. Mogli bi živu da je pojedu. Odmahnula je glavom i pogledala u crtež, iznenađena što ne samo da je razmišljala o Grantu već ga je i crtala. Napućila je usne i podigla crtež da ga kritički osmotri. Velika sličnost, primetila je. Oči su mu bile blago namrštene, pogled mračan i napet, na samoj granici srdžbe. Obrve su mu bile spuštene, stvarajući vertikalnu liniju karaktera između njih. Naslikala je njegovo mršavo lice, sa svim njegovim crtama i senkama, aristokratskim nosem i neurednom kosom. A njegove usne... Njena reakcija nije bila iznenađujuća, ali nije bila dobrodošla. Nacrtala je njegove usne onakve kakve ih je zapamtila u trenutku dok su prilazile njenima -


BalkanDownload

senzualne, nemilosrdne. Da, čak i sada može da oseti taj olujni ukus dok stoji u mirnom gradiću koji miriše na ribu i cveće. Pažljivo zatvorivši blok sa crtežima, Dženi je podsetila sebe da bi joj bilo bolje da nacrta građevine zbog kojih je došla u grad. Sa olovkom iza uha, Dženi je prešla ulicu i ušla u poštu. Mršavi tinejdžer koga je zapamtila tokom svog prvog obilaska mesta okrenuo se, piljeći u nju kad je ušla. Osmehnula mu se dok je prilazila pultu, primetivši kako mu jabučica u grlu ide gore-dole. „Vile“, rekla je gospođa Lorens, spuštajući pisma na pult. „Bolje odnesi poštu gospodinu Ferfildu pre nego što izgubiš posao.“ „Hoću, gospodo.“ Uzimao je pisma, ne skidajući pogled sa Dženi. Kad su pala na pod, Dženi se sagnula da mu pomogne da ih pokupi, a on se zarumeneo kao ruža. „Vile Tarneru“, pozvala ga je gospođa Lorens tonom nestrpljive učiteljice. „Skupljaj ta pisma i kreči.“ „Zaboravio si jedno, Vile“, kazala je Dženi i pružila mu koverat, dok je on gledao u nju otvorenih usta. Rumen, pogleda uprtog u njene oči, Vil je izleteo napolje. Gospoda Lorens je zacoktala. „Budi srećna da nije pao u nesvest.“ „To bi trebalo da mi laska“, primetila je Dženi. „Nikada nisam takav utisak ostavila ni na koga.“ „Nezgodan uzrast u kome dečak malo drugačije počinje da posmatra žene.“ Dženi se nasmejala i naslonila na pult. „Htela sam još jednom da Vam se zahvalim što ste svratili pre neki dan. Crtala sam pored svetionika i nisam dolazila u grad.“ Gospođa Lorens je bacila pogled na blok koji je Dženi spustila. „Sad crtaš ovde?“ „Da.“ Dženi je, ne razmišljajući, otvorila blok i pružila ga udovici. „Trenutno me zanima grad - njegova stalnost i svrha.“ Hladnog pogleda udovica je osmotrila crteže, dok je Dženi grickala usnu, čekajući presudu. „Da“, kazala je konačno. „Ti znaš šta tražiš.“ Jednim prstom je pomerila papir, posmatrajući Dženinu skicu Granta. „Izgleda pomalo grubo“, primetila je, a skoro neprimetan osmeh pojavio joj se na usnama. „I jeste grub, po mom mišljenu“, kazala je Dženi. „Ima žena koje vole malo grubosti kod muškarca.“ Još jednom je zacoktala i najedanput joj je pogled bio mnogo prijatniji. „Ja sam jedna od njih.“ Pogledavši preko Dženinog ramena, udovica je zatvorila blok. „Dobar dan, gospodine Kempbele.“ Dženi je piljila u udovicu kao što je Vil malopre piljio u nju. Sabrala se i spustila ruku na zatvoreni blok.


BalkanDownload

„Dobar dan, gospodo Lorens.“ Kada je stao pored nje, Dženi je na njemu osetila miris mora. „Ženviv“, rekao je, pogledavši je dugo i zagonetno. Pitao se koliko će moći da izdrži da je ponovo ne vidi izbliza, U prethodna tri dana mnogo puta nije mogao da odoli potrebi da ode do prozora svog studija i posmatra je kako slika. Jedino što ga je sprečavalo da side do nje bila je svest da ako je ponovo bude dodirnuo, krenuće putem sa koga nema povratka. A nije znao šta bi ga čekalo na njegovom kraju. Slika zarumenelog, zbunjenog tinejdžera ulila je Dženi samopouzdanje i ona se uspravila. „Zdravo, Grante.“ Osmehnula mu se, a toplinu koju je osetila zamaskirala je ruganjem. „Mislila sam da hiberniraš.“ „Bio sam zauzet“, rekao je jednostavno. „Nisam znao da si još uvek ovde.“ Ta rečenica pružila mu je zadovoljstvo da primeti odsjaj nezadovoljstva u njenim očima. „Ovde sam još neko vreme.“ Gospoda Lorens je spustila na sto poveću gomilu pošte i novina. Dženi je na pismu koje je bilo na vrhu pročitala adresu pošiljaoca iz Čikaga i primetila nalepnicu Vašington posta pre nego što je Grant stigao sve da skupi. „Hvala.“ Dženi ga je namršteno posmatrala dok je izlazio. Sigurno je uzeo tuce pisama i tuce novina. Pisma iz Čikaga i od Vašington posta za čoveka koji živi na pustoj litici van grada u kome nema čak ni semafora. Šta, dođavola... „Lep mladić“, prokomentarisala je gospođa Lorens iza Dženinih leđa. Gospoda Lorens se naslonila na pult, razmišljajući kako u vazduhu nije bilo toliko sevanja i varnica još od prošle oluje. Možda je na pomolu nova. Zbunjena, Dženi je ponovo krenula u šetnju. Šta se nje ticalo zašto neki čudni usamljenik prima toliku poštu? Koliko je znala, dolazio je jednom mesečno u grad da je pokupi. Ali ono su bile jučerašnje novine. Odmahnuvši glavom, borila se protiv radoznalosti. Skrenula je iza ugla i uradila još jednu brzu skicu, podsećajući sebe da umesto što misli o njemu, treba da razmišlja šta sve treba da kupi pre nego što se vrati u kućicu. Ali nije imala mira. Osećaj smirenosti i reda koji je pronašla nakon sat vremena provedenog u gradu nestao je onog trenutka kad je on ušao u poštu. Želela je ponovo da ga pronađe pre nego što se spusti još jedna usamljena noć. Besciljno je lutala ulicama, povremeno zastajući ispred nekog izloga. Skoro da je došla do samog izlaza iz grada kad se setila crkvene porte. Tamo će otići da slika dok se ne umori i tek će onda otići kući. Pored nje je prolazio kamion, možda treće vozilo koje je videla u poslednjih sat vremena. Sačekala je da prođe, a zatim prešla ulicu.


BalkanDownload

Prošla je pored malog, neobeleženog ulaza u groblje, osluškujući tišinu. Trava je bila dovoljno visoka da bi zaustavila povetarac. Iznad njene glave leteli su galebovi na svom putu ka moru. Boja na visokoj ogradi bila je izlizana i oguljena. Među stubovima se prkosno uzdizala živica. Sama crkva bila je mala i bela, sa vitražem na samo jednom prozoru. Na ostalim prozorima stajala su samo prašnjava, obična stakla. Ulazna vrata bila su čvrsta, ali je zub vremena na njima ostavio tragove. Dženi je obišla crkvu i sela na mesto na kome je trava bila nedavno pokošena. Mogla je da oseti njen miris. Pitala se kako je moguće da jedna tako sićušna tačka na mapi ima toliko toga što mora biti preneseno na platno. I da provede ovde šest meseci, umesto šest nedelja, ne bi zabeležila sve što je želela. Nemir je nestao kad je počela da crta. Možda ne može sve da zabeleži uljem ili vodenim bojama pre nego što ode, ali imaće crteže koji će joj pomoći da se vrati u Vindi Point kad bude osetila potrebu i želju za tim. Okrenula je stranu kako bi počela da skicira novi crtež kad se nad njom nadvila senka. Puls joj se ubrzao i oblio ju je znoj. Znala je ko stoji iza nje. Okrenula se i pogledala Granta. „Pa...“ kazala je veselo, „sledeći put častiš.“ „Mali je ovo grad.“ Pokazao je rukom na njen blok. „Završila si crtanje svetionika?“ „Nisam, ne odgovara mi svetio u ovo doba dana za ono što želim da nacrtam.“ Njena izjava trebalo je da ga iznervira, a ne da mu donese olakšanje. Opušteno je seo na travu pored nje. „Obesmrtićeš Vindi Point.“ „Na svoj skroman način“, kazala je suvo i nastavila da crta. Da li joj je bilo drago što je došao? Zar nije, nekako, znala da će doći? „Još se igraš markicama?“ „Ne, prešao sam na klasičnu muziku.“ Osmehnuo se kad se okrenula ka njemu. „Pretpostavljam da si odrastala uz nju. Malo Bramsa posle večere.“ „Više mi se sviđao Šopen.“ Prislonila je olovku na obraz. „Šta radiš sa svojom poštom?“ „Razvrstavam je.“ „Nisam primetila tvoj kamionet.“ „Došao sam čamcem.“ Uzeo je njen blok i krenuo da gleda crteže od početka. „Za nekoga ko toliko čuva sopstvenu privatnost“, kazala je žustro, „pokazuješ malo poštovanja prema tuđoj.“ „Da.“ Ne obraćajući pažnju na njene reči, sklonio joj je ruku i uzeo blok. I dok se ona nervirala, Grant je razgledao crteže, na pojedinima se duže zadržavajući, sve dok nije došao do crteža na kome se nalazio on sam. Posmatrao ga je bez reči, a zatim je iznenadio Dženi jednim osmehom. „Nije loše“, kazao je. „Polaskana sam tvojim komplimentom.“


BalkanDownload

Posmatrao ju je na trenutak, a zatim je impulsivno odreagovao. „Moram da ti se odužim.“ Uzeo je olovku iz njenih ruku i okrenuo prazan list u bloku. Na njeno zaprepašćenje počeo je da crta sa opuštenom samouverenošću stečenom dugim vežbanjem. Otvorenih usta je gledala u njega dok je on zviždukao i iscrtavao linije na papiru. Lagano se mrštio dok je senčio, a zatim je vratio blok nazad u njeno krilo. Dženi i dalje nije skidala pogled sa njega. Konačno je pogledala crtež. To je nesumnjivo bila ona - na jasnoj, nemilosrdnoj karikaturi. Oči su joj bile iskošene - preterano, skoro predatorski, jagodične kosti aristokratski uzdignute, dok je brada odavala tvrdoglavost. Nacrtao joj je razdvojene usne i položaj unazad zabačene glave, dajući joj izraz blago nezadovoljne plemkinje. Dženi je posmatrala punih deset sekundi pre nego što je prasnula u smeh. „Bezobrazniče!“, rekla je i nastavila da se smeje. „Izgledam kao da ću upravo da obezglavim dragog.“ Da se naljutila ili uvredila, bio bi spasen. Mogao bi je otpisati kao sujetnu, bez smisla za šalu na svoj račun - bar bi pokušao. Ali pošto je njen zvonki smeh odjekivao, a pogled joj bio veseo, Grant je ustuknuo. „Dženi“, prošaputao je njeno ime, dok mu je ruka kretala ka njenom licu. Njen smeh je zamro. Nije znala šta bi rekla jer joj je knedla zastala u grlu. Vazduh joj je iznenada postao težak. Jedini pokret bio je pokret njenih prstiju kojima je sklonila kosu sa lica, a jedini zvuk - zvuk njenog sopstvenog, neujednačenog disanja. Kada je primakao svoje lice bliže njenom, ona se nije pomerila, već je čekala. Oklevao je, iako vrlo kratko, pre nego što ju je poljubio. Nežno, ispitivački, tako da su joj kičmom prostrujali trnci. Ali i njegovom, shvatila je kad su se njegovi prsti čvršće, grčevitije stegnuli oko njenog vrata pre nego što je njihov stisak popustio. Sigurno oseća isti nalet snage praćen slabošću koji oseća i ona. Lebdela je... Mogu li ljudi ovako da lebde? Bezgranično, besvesno? Kako je mogla znati da će jedan čovek samo dodirom svojih usana uspeti da izazove u njoj takvu raznolikost osećanja? Možda je ranije samo mislila da se ljubila. Možda je samo spajala usne sa tuđima. Ovo sada je bilo stvarno. Okusila je njegov dah. Osetila je mekoću njegovih usana, znalačkih i čvrstih. Omirisala je taj njegov karakterističan miris vetra i mora. Posmatrala je njegovo lice zamućenim pogledom kada bi podizala kapke da se uveri da joj je zaista tako blizu. I čula ga je kad je prošaputao njeno ime. Mogla je samo da se istopi, lagano, ali intenzivno. A sa topljenjem dolazio je bol, neočekivan i toliko oštar da je zadrhtala. Kako može da boli, pitala se, jer joj se telo nije mučilo. A zatim je osetila novi talas. Glas razuma u njoj podsećao ju je da ljubav mora da boli.


BalkanDownload

Ali ne. Pokušala je da odagna bol i saznanje koje joj je doneo iako su joj usne još uvek bile pripijene uz njegove. Nije se zaljubila. Ne sada, ne u njega. Nije to želela... A šta je želela? Njega. Odgovor je stigao veoma brzo i jednostavno. Uspaničila se. „Grante, nemoj.“ Ustuknula je, ali su je njegove ruke na njenom licu i vratu još čvrsto držale. „Šta?“ Glas mu je bio vrlo tih i pomalo grub. „Nisam nameravala... Ne bi trebalo... Ja nisam... Oh!“ Zažmurila je, iznervirana što je ovako zbunjena. „Hoćeš li da mi to ponoviš?“ Podsmeh u njegovom glasu naterao ju je da skoči. Zavrtelo joj se u glavi. Predugo je sedela i naglo je ustala. „Teško da je ovo mesto za te stvari.“ „Koje stvari?“ pitao ju je, ustajući lagano. „Samo smo se ljubili. To je samo malo više od prijateljskog ćaskanja. Prešlo mi je u naviku da se ljubim sa tobom.“ Dodirnuo je njenu kosu, puštajući je da klizi kroz njegove raširene prste. „A ja sam rob navika.“ „U ovom slučaju...“, zastala je da udahne vazduh, „mislim da ćeš morati da napraviš izuzetak.“ Posmatrao ju je, pokušavajući da shvati čime je tako uticala na njega. „Ti si prava mešavina, Ženviv. U jednom trenutku si iskusna zavodnica, a već u drugom neiskusna devica. Zaista umeš da očaraš muškarca.“ Automatski se branila ponosom. „Neke muškarce je lako očarati.“ „Istina.“ Grant nije bio sasvim siguran šta je osetio, ali je znao da nije bilo prijatno osećanje. „Neka sam proklet ako poželim da te ikada više vidim“, prošaputao je. Slušajući zvuke njegovih koraka koji su se udaljavali, Dženi se sagnula da podigne blok. Nekim čudom otvorio se baš na onoj strani na kojoj je bilo nacrtano Grantovo lice. Dženi je povikala: „Ni ja nikad ne želim više tebe da vidim!“ Zatvorila je blok, stresla prašinu sa farmerki i dostojanstveno krenula iz crkvene porte. Neka ide dođavola i to dostojanstvo! „Grante!“ Sjurila je niz stepenice, istrčala na trotoar i pojurila za njim. „Grante, čekaj!“ Poslušao ju je, stao i nestrpljivo se okrenuo. „Šta je?“ Jedva dišući, stala je pred njega i pitala se šta li je želela da kaže. Ne, nije želela da kaže da nikad više ne želi da ga vidi. Sada nije znala zašto, ali je mislila da ima pravo da joj dozvoli da sazna. „Primirje“, kazala je i pružila mu ruku. Pošto ju je nepomično posmatrao, ponovo je progutala srdžbu i ponos. „Molim te.“ Uhvaćen u zamku samo jednom rečju, prihvatio je njenu ispruženu ruku. „U redu.“ Kada je htela da izvuče ruku, on je samo pojačao stisak. „Zašto?“


BalkanDownload

„Ne znam“, rekla mu je Dženi nestrpljivo. „Samo osećam divlju potrebu da saznam mogu li da se složim sa čudakom.“ Uzdahnula je na ironično podizanje njegovih obrva. „Bila je to nesmotrena izjava, povlačim je.“ Lagano je uvrtao zlatan lančić koji je nosila oko svog prsta. „I šta sad?“ Stvarno, šta sad, pitala se Dženi dok su je podilazili žmarci samo od slučajnog dodira njegovih prstiju. Neće da odustane, ali neće ni da se preda kao preplašeni zec. „Dugujem ti za doručak“, rekla je iznenada. „Odužiću ti se i onda ćemo imati čiste račune.“ „Kako?“ „Spremiću ti večeru.“ „Već si mi spremila doručak.“ „Sa tvojom hranom“ naglasila je Dženi. Već smišljajući plan u glavi, pokazala je na grad. „Moram da kupim nekoliko sitnica.“ Grant ju je posmatrao, razmišljajući. „Donećeš ih u svetionik?“ A, ne, odmah je pomislila. Znala je da ne može sebi da veruje na tom mestu. „Ne, već u moju kućicu. U dvorištu imam zidani roštilj, ako voliš šnicle.“ Šta li je smislila, pitao se dok je posmatrao tajnovit sjaj u njenim očima. Znao je da ne može da odoli da ne sazna. „Svojevremeno sam ih neprestano jeo.“ „Odlično.“ Klimnula je glavom i uhvatila ga za ruku. „Idemo u kupovinu.“ „Stani malo“ kazao je Grant dok ga je vukla niz ulicu. „Ne počinji već da se žališ. Gde da kupim šnicle?“ „Na obali“, rekao je Grant suvo i privukao ju je bliže. „Oh.“ Nasmejao se izrazu njenog lica i zagrlio ju je oko ramena. „Povremeno stiže kvalitetno meso u Limanovu radnju.“ Dženi ga je sumnjičavo pogledala. „Odakle?“ Ne skidajući osmeh sa lica, Grant je otvorio vrata prodavnice. „Volim tajnovitost.“ Dženi nije bilo svejedno dok nije shvatila da je zaista bio u pitanju odrezak - jedan jedini, ali dovoljan za dvoje - sa obližnje farme, licencirane i proverene. Zadovoljna time, Dženi je izašla iz radnje sa torbom punom namirnica, sveže salate i Grantom pod ruku. „Dobro, a gde da kupim flašu vina?“ „Kod Ferfilda“ predložio je. „Jedino on drži alkohol u gradu. Ako ne tražiš neku posebnu marku.“ Kad su prešli ulicu, jedan dečak koji je vozio bicikl kratko je pogledao Granta, a zatim je spustio glavu i nastavio dalje. „Jedan od tvojih obožavalaca?“ pitala ga je Dženi. „Oterao sam njega i tri njegova druga sa litice pre nekoliko nedelja.“ „Baš si dasa.“


BalkanDownload

Grant se samo nasmejao, setivši se da je njegova prva reakcija bio bes zbog narušenog mira, a zatim strah da će četiri neoprezna dečaka slomiti vratove na stenama. „Da“, rekao je, prisećajući se kako je bio oštar prema njima. „Je l' stvarno šutiraš bolesne pse?“, pitala ga je pošto je primetila kako su mu oči zasijale. „Samo ako su na mom posedu.“ Dženi je uz dubok uzdah otvorila vrata Ferfildove prodavnice. Istovremeno je na drugom kraju prostorije Vil ispustio glineni sud koji je trebalo da stavi na policu. Pocrveneo je do ušiju, ostavivši sud tamo gde je pao. „Izvolite“, izgovorio je drhtavim glasom. „Treba mi ćumur“, kazala je Dženi dok mu je prilazila, „i flaša vina.“ „Ugalj je pozadi“, uspeo je da izgovori i koraknuo je unazad kad mu se Dženi približila. Laktom je gurnuo poredane konzerve koje su se uz tresak srušile. „Koje... Koliko kilograma?“ Dženi se borila sa smehom i sažaljenjem. „Dva će biti dovoljno.“ „Sad ću da donesem.“ Dečko je nestao, a Dženi je začula Ferfilda kako viče koji ga je đavo spopao i stavila je ruku na usta da zadrži smeh. Setivši se Mekintoševe reakcije na Veroniku, Grant oseti empatiju. „Jadno dete će da dahće kao štene narednih mesec dana. Jesi li baš morala da mu se osmehneš?“ „Daj, Grante, jedva da ima petnaest godina“ „Dovoljno da se preznoji“, prokomentarisao je. „Hormoni“ prošaputala je, ugledavši Ferfildov oskudan izbor vina. „Treba im vremena da se uravnoteže.“ Grantov pogled se spustio niže kad se nagnula preko police. „Jedno trideset, četrdeset godina“, dodao je. Dženi je pronašla domaći burgundac i uzela ga sa najniže police. „Izgleda da ćemo se ipak gostiti.“ Vil se vratio sa džakom ćumura, jedva uspevajući da se ne spotakne o sopstvene noge. „Doneo sam i pripaljivač, da se nađe...“, nekako je uspeo da izgovori jer mu se jezik vezao u čvor. „Hvala.“ Dženi je spustila vino pored kase i potražila novčanik. „Treba da budete punoletni da biste mogli da kupite vino“, kazao je Vil. Dženin osmeh je postao širi, a njegovi obrazi rumeniji. „Jeste, je li?“ Ne mogavši da odoli, Dženi se okrenula ka Grantu. „On je punoletan.“ Ushićen, Vil je netremice gledao u Dženi dok ga nije upitala koliki je račun. Trebalo mu je vremena da otkuca artikle na kasi i odštampa isečak računa. „Račun je... Pet... Mislim, sedam... sa“ oteo mu se dug uzdah, „porezom.“ Dženi je odolela želji da ga potapše po obrazu i spustila je novac u njegov znojav dlan. „Hvala ti, Vile.“


BalkanDownload

Vilova šaka se skupi sa sitnišem koji se našao u njoj. „Da, gospodo.“ Prvi put je dečak skrenuo pogled sa Dženi i pogledao Granta sa takvim strahopoštovanjem i zavišću da nije bio siguran da li da ga opsuje ili da se izvini. Grant mu je prijateljski spustio ruku na rame, što inače skoro nikada nije činio, uz blagi stisak. „Jednostavno tera čoveka da izgubi razum, zar ne?“, prošaputao je kad je Dženi bila već na vratima. Vil uzdahnu. „Da.“ Pre nego što se Grant okrenuo, povukao ga je za rukav. „Večeraćeš sa njom? Uz sve ostalo?“ Grant je iznenađeno podigao obrvu, ali je ostao staložen. Sve ostalo, podsetio se, kod različitih ljudi ima različito značenje. Trenutno je kod njega izazivalo veoma provokativne misli. „Još uvek nismo utvrdili kako stoje stvari“, odgovorio mu je, koristeći se jednom od Mekintoševih uobičajenih fraza. Ipak se nasmejao. „Da, večeraćemo.“ I još nešto ćemo raditi, dodao je u sebi i krenuo za Dženi. „O čemu ste razgovarali?“, pitala ga je. „Muški razgovori.“ „A, izvini.“ Način na koji je to izgovorila - oholo i nadmeno - naterao ga je da se nasmeje, privije je u naručje i poljubi naočigled celog Vindi Pointa. Pošto je zagrljaj potrajao, začuo se tresak iz Ferfildove radnje. „Jadan Vil“, prošaputao je Grant. „Tačno znam kako se oseća.“ Oči su mu ponovo bile vesele. „Bolje da odvezem čamac ako ćemo večerati... I sve ostalo.“ Zbunjena veselošću koja nije bila karakteristična za njega, Dženi ga je pažljivo osmotrila. „U redu“, kazala je konačno. „Vidimo se tamo.“


BalkanDownload

Šesto poglavlje Bilo je glupo da se oseća kao devojčica koja se sprema za prvi sastanak, pomislila je Dženi dok je otključavala vrata kućice. Ponavljala je to neprestano dok se vozila od grada i skretala na neravan put. To je samo obično druženje - dvoje odraslih, roštilj, flaša burgundca, koja će možda biti vredna cene po kojoj ju je kupila, a možda i neće. Teško da bi moglo biti romantike u ćumuru, flaši pića i svežem zelenišu ubranom u bašti. Nije bilo prvi put da je pomislila kako je šteta što ima tako bujnu maštu. Nesumnjivo je mašta izazvala u njoj sva ona osećanja u porti crkve. Malo neočekivane nežnosti, prijatan povetarac i ona već čuje zvona. Glupača. Dženi je spustila kese na kuhinjski pult i zažalila što nije kupila sveće. Pod njihovom svetlošću bi ta čista, mala kuhinja delovala romantično. Još kad bi imala radio, pa da pusti muziku... Uhvativši sebe u takvom razmišljanju, prevrnula je očima. O čemu to ona razmišlja? Nikad joj nije padalo na pamet da postavlja tako očigledne zamke, pre svega, a zatim, nije želela romansu sa Grantom. Na pola puta je da se sprijatelji sa njim - veoma krhko - i to je bilo sve. Spremiće večeru jer mu duguje bar toliko. Lepo će se ispričati jer je on zanimljiv sagovornik, bez obzira na peckanje. I mora biti veoma, veoma oprezna da mu ponovo ne padne u zagrljaj. Koliko god želela da se među njima ponovi ono što se danas desilo u porti crkve, morala je da se drži zdravog razuma. Grant Kempbel ne samo da je bio krajnje neljubazan već je bio i suviše komplikovan. Dženi je sebe smatrala suviše složenom osobom da bi se petljala sa bilo kim ko ima toliko različitih lica. Uzela je džak ćumura i pripaljivač i otišla u dvorište da pripremi roštilj. Tako je tiho, pomislila je, posmatrajući okolinu dok je otvarala vreću. Čuće Granta kako stiže mnogo ranije nego što ga bude ugledala. Vreme je bilo savršeno za vožnju po vodi, senke su se izdužile, a vrućina popustila. Sunce je sada prijatno sijalo. Čula je zapljuskivanje vode i zujanje insekata u visokoj travi na obali. A onda je začula zvuk motora u daljini. Toliko se unervozila da je umalo prosula sav ćumur na zemlju. Nasmejala se na svoj račun i sipala malo ćumura u deo roštilja namenjen za vatru. Dakle, elegantna i prefinjena Ženviv Grande, pomislila je, poštovana pripadnica umetničkih i elitnih krugova njuorleanskog društva, umalo nije prosula dve kile ćumura jer joj jedan grubijan dolazi na večeru. Kako je samo nisko pala. Nasmejala se, zatvorila vreću i odložila je pored roštilja. I šta sad, zapitala se i zagledala u obalu, iščekujući ga.


BalkanDownload

Grant je uplovio u zaliv brzinom od koje se voda uzburkala. Smejući se, Dženi se izdigla na prste i mahala mu, želeći da je već stigao. Do tog trenutka nije shvatala koliko se plašila da sama provodi noći u kućici. A opet, nije želela da ih provodi ni sa kim drugim osim sa njim. Sigurno će je razbesneti i pre nego što večera bude gotova. To je očekivala. Smanjio je gas na motoru, tako da se više nije čulo njegovo brundanje i lagano ga je prislonio na dok. Kad je ugasio motor, ponovo je zavladala tišina čulo se opet šuštanje talasa i zujanje u travi. „Kada ćeš da me provozaš?“, upitala ga je Dženi kad se približila. Grant je spretno iskočio na dok i posmatrao ju je dok je privezivala čamac. „Jesam li ti to obećao?“ „Možda i nisi, ali možeš sada.“ Uspravila se i obrisala ruke o farmerke. „Razmišljala sam da iznajmim čamčić da se vozim po zalivu, ali radije bih izašla na otvoreno more.“ „Čamčić?“ Nasmejao se, zamišljajući je kako vesla. „Odrasla sam na reci“, podsetila ga je. „Plovidba mi je u krvi.“ „Je li?“ Grant je lenjo uhvati za ruku, okrenuvši je da joj pogleda dlan. Bio je ravan, gladak i jak. „Ne izgleda kao da si mnogo vesala propustila kroz šake.“ „Nosim to u genima.“ Bez ikakvog razloga, osim svoje želje, Dženi je uplela svoje prste u njegove. „U mojoj porodici je uvek bilo mornara. Moj prapradeda je bio... Slobodan moreplovac.“ „Gusar.“ Zainteresovan, Grant je vrteo pramen njene kose oko svog prsta. „Imam utisak da su ti oni mnogo draži nego grofovi i vojvode na porodičnom stablu.“ „Normalno. Skoro svako u svojoj lozi može da pronađe nekog aristokratu. A bio je odličan gusar.“ „Dobroćudan?“ „Uspešan“, ispravila ga je, nevaljalo se osmehujući. „Imao je skoro šezdeset godina kad se skrasio u Nju Orleansu. Moja baka živi u kući koju je tamo sagradio.“ „Novcem uzetim od bespomoćnih trgovaca“, završio je Grant i ponovo se nasmejao. „More je mesto na kome nema zakona“, kazala je Dženi, sležući ramenima. „Moraš da rizikuješ. Možda dobiješ ono što želiš“, sada se i ona smejala, „a možda završiš sa odrubljenom glavom.“ „Bilo bi ti pametnije da se držiš kopna“, kazao je Grant i privukao ju je bliže. Dženi je spustila ruku na njegove grudi da bi zadržala ravnotežu, ali je osetila da joj prsti lutaju. Njegove usne su bile izazovne, veoma izazovne i lagano su se spuštale ka njenima. Bilo bi pametnije odoleti im, znala je, ali ipak se izdigla na prste, hrleći im u susret.


BalkanDownload

Bio je to lagan dodir usana, bez tenzije i pritiska, a on kao da nije bio siguran šta da radi i koliko daleko ovog puta da ide. Mogao je da je privije u zagrljaj, a ona je samo jednim uzdahom mogla da ga privuče k sebi. Ipak, oboje su zadržali tu malu, krhku distancu kao prepreku - ili bezbednu razdvojenost. Još je bilo rano da se suoče sa snagom koja ih je sve više privlačila jedno drugom, do tačke sa koje više nema povratka. Oboje su istog trenutka ustuknuli, ne suviše, ali sasvim primetno. „Bolje da upalim ćumur“, kazala je Dženi posle nekoliko trenutaka. „Nisam te pitao“, rekao je Grant, „znaš li da spremaš hranu na toj stvarčici.“ „Dragi moj gospodine Kempbele“, izgovorila je Dženi otegnutim naglaskom, „izgleda da imate predrasude prema ženama sa juga. Znam da spremim hranu i na vreloj steni.“ „I opereš veš u brzom potoku.“ „Mogu sve što i ti“, uzvratila mu je Dženi. „Možda si spretniji od mene na polju mehanike, ali u svemu ostalom slobodno mogu da kažem da smo isti.“ „Borba za ženska prava?“ Dženi se namrštila. „Hteo si da kažeš nešto podrugljivo i glupo?“ „Ne.“ Uzeo je tečnost za potpalu i pružio joj ju je. „Vaš pol se za svoja prava opravdano borio nekoliko stotina godina, zajednički i na individualnom nivou. Nažalost, mnoga vrata još treba da otvorite, mada jedna žena može i sama da ih otvori samo lepom rečju. Jesi li čula za Vini Vinkl?“ Oduševio ju je, mada to nije želela, i jednostavno je piljila u njega. „Misliš na Vi Vilija?“ Grant se nasmejao i naslonio na bočnu stranu roštilja. „Ne, na Vini Vinkl, 'Hranilac porodice', strip iz dvadesetih. Bavi se ženskim slobodama nekoliko decenija pre nego što će one stići na dnevni red. Imaš šibice?“ „Aha.“ Dženi potraži po džepovima. „Zar taj strip nije i nekoliko decenija ispred tebe?“ „Radio sam neka socijalna istraživanja na koledžu.“ „Ozbiljno?“ Ponovo je osetila da u njegovoj rečenici postoji zrnce istine. Zapalila je ćumur, pomerivši se unazad kad se vatra rasplamtela. „Na koji koledž si išao?“ Miris zapaljenog ćumura uvlačio se Grantu u nozdrve, podsećajući ga na detinjstvo. „U Džordžtaunu.“ „Tamo imaju odlično odeljenje za umetnost“ kazala je Dženi promišljeno. „Da.“ „Tamo si studirao umetnost?“ insistirala je Dženi. Grant je posmatrao kako se diže dim, a vrelina širi vazduhom. „Što?“ „Jer je očigledno po onoj mojoj uvrnutoj karikaturi koju si nacrtao da imaš talenat i da si radio na njemu. Kako ga koristiš?“


BalkanDownload

„Šta?“ Dženi se iznervirano namrštila. „Talenat i vežbu. Čula bih za tebe da si slikar.“ „Nisam“, kazao je jednostavno. „Pa čime se onda baviš?“ „Onim što želim. Hoćeš da napraviš salatu?“ „Dođavola, Grante...“ „Dobro, nemoj da se ljutiš, ja ću da je napravim.“ Krenuo je ka vratima, a Dženi je opsovala i uhvatila ga za ruku. „Ne razumem te.“ Podigao je obrvu. „Nisam to ni tražio od tebe.“ Primetio je da se ponovo iznervirala, i još više, primetio je da je povređena iako je to brzo prikrila. Zašto je iznenada osetio želju da se izvini zbog svoje potrebe za privatnošću? „Dženi, dozvoli da ti nešto kažem.“ Pokretom nekarakterističnim za njega, prislonio je dlan na njen obraz. „Ne bih sada bio ovde da mogu da se odvojim od tebe. Je li ti to dovoljno?“ Htela je da kaže da - i ne. Da se nije plašila posledica koje bi mogle da izazovu njene reći, kazala bi mu da je već zaljubljena u njega. Ljubav, ili možda prvi nagoveštaj ljubavi koji je osećala lagano je rastao. Umesto toga, osmehnula mu se i uhvatila ga za ruke. „Ja ću da napravim salatu.“ *** Bilo je sasvim jednostavno, kao što je rekla sebi da će biti. U kuhinji su zajedno čistili sveže povrće i raspravljali o načinu pravljenja salate. Na roštilju je cvrčalo meso dok su oni sedeli na travi i uživali u kasnom popodnevu jednog od poslednjih letnjih dana. Primamljivi mirisi... Vlažna trava, dim... I prijatna tišina. Dženi ih je upijala u sebe, znajući da će joj biti važni jednog kišnog dana, kad bude preplavljena pritiskom i obavezama. Ali sada se osećala kao nekada, kad je bila devojčica i kad je ostajalo još samo nekoliko dragocenih avgustovskih dana pre početka nove školske godine. Leto je uvek najčarobnije kad se završava. Dovoljno je čarobno, pomislila je Dženi, da je navede da se zaljubi bez ikakvog razloga. „O čemu razmišljaš“, upitao ju je Grant. Osmehnula se i pogledala je u nebo. „Da bi mi bilo bolje da proverim ono meso na roštilju.“ Uhvatio ju je za ruku i spustio na zemlju pre nego što je stigla da ustane. „Voliš zagorelo?“


BalkanDownload

„Nisi na to mislila“, ispravio ju je. Prešao je prstom preko njenih usana. Iako je dodir bio lagan, Dženi ga je osetila svakim delom svog bića. „Mislila sam o letu“, rekla je nežno. „Kako se uvek završava nekako pre vremena.“ Pomilovala ga je rukom po obrazu, a on ju je uhvatio za zglob, ne dozvolivši joj da je skloni. „Kao i sve što valja.“ Osmehivala se neusiljeno, spontano, a od tog njenog osmeha podilazili su ga žmarci. Sve o čemu je razmišljao nestalo je istog trenutka kad su njegove usne dotakle njene. Meke, tople, zrele, njene usne su odgovarale njegovima i vodile ga sve dalje i dalje, dok sve što je osećao i želeo nije postojalo samo u njima. Začaran, ošamućen, predan, zalazio je sve dublje, ne znajući kojom stazom ide, već samo to da je i ona bila sa njim. Osećao je miris trave pod njima, sladak i suv; miris leta koji se poput dima nadvijao nad njima. Želeo je da je dodirne, da oseti svaki pedalj njenog vitkog, oblog tela koje je mučilo njegove snove još od onog trena kad ju je prvi put ugledao. Ako bi to jednom uradio, znao je da mu snovi više nikad ne bi dali mira. Ako ga samo ukus njenih usana tako lako dovodi do ludila, šta bi bilo kad bi je sasvim imao? Njegova želja za njom ličila je na leto - ili je bar on tako mislio. Morala je da se završi pre vremena. Pogledao je u njene oči - poluzatvorene i mutne od strasti. Kad ne bi bio oprezan, samo jednim pogledom bi ga bacila na kolena. Pažljivo se odmakao od nje i povukao ju je da ustane. „Bolje da proverimo meso, da nam ne ostane samo salata za večeru.“ Osećala je slabost u kolenima. Dženi bi se zaklela da su te stvari moguće smo u mašti, da nije osećala svaki delić svoga bića kako se topi i rasplinjava kao voda. Okrenula se i viljuškom podigla komad mesa da ga stavi na tanjir. „Otopila se mast u vatri“, kazala je. „I ja sam isto pomislio“, rekao je tiho Grant pre nego što su ušli u kuću . Po prećutnom dogovoru, nastavili su živahan razgovor dok su večerali. Šta god da su osetili tokom tog kratkog, iscrpljujućeg poljupca, brižljivo su čuvali samo za sebe. Ja ne želim vezu, racionalizovala je u svojim mislima. Pre svega, nismo jedno za drugo... Nema vremena za ovo. Gospode bože, ja se ne zaljubljujem. Drhtavom rukom Dženi je uzela čašu vina, otpivši pristojan gutljaj, dok je Grant bio zauzet sopstvenim tanjirom. „Kako napreduješ sa mesom?“ pitala ga je, ne znajući šta drugo da kaže.


BalkanDownload

„Molim? A, dobro.“ Odagnavši neprijatnost, Grant se mnogo opuštenije posvetio hrani. „Kuvaš skoro podjednako dobro kao što crtaš“, zaključio je. „Gde si to naučila?“ Dženi je podigla obrvu. „U maminom krilu.“ Nasmejao se njenom otegnutom naglasku. „Prava si pametnica, Ženviv.“ Podigla je flašu i sipala još vina u čvrste čaše za vodu koje je kupila u gradu. „Pomalo mi je čudno da žena koja je odrasla u kući punoj slugu ume da ispeče meso na roštilju.“ Nasmejao se, setivši se Šelbi, kojoj kuhinja nije bila ni na kraj pameti. „Kao prvo“, kazala mu je, „u mojoj porodici je kuvanje uvek bilo veoma važno. A kao drugo, kad živiš sam, ili ćeš naučiti da kuvaš, ili ćeš obilaziti restorane.“ Nije mogao da odoli da je ne pecne kad je seo i uzeo čašu vina. „Fotografisana si u skoro svim restoranima u slobodnom svetu.“ Dženi nije zagrizla mamac, posmatrajući ga preko vrha svoje čaše. „Zato ti stiže toliko novina? Da bi čitao kako drugi žive dok ti hiberniraš?“ Grant je na trenutak mislio o tome što je kazala. „Da.“ Ni sam to ne bi bolje sročio. „Ne misliš da je takav stav pomalo arogantan?“ Ponovo je pogodila, pomislio je, posmatrajući crno vino u svojoj čaši. „Da.“ Dženi se ipak nasmejala. „Grante, zašto ne voliš ljude?“ Iznenađeno ju je pogledao. „Volim ih, pojedinačno, a i uopšte. Samo ne volim da me guše.“ Shvatila je da zaista misli to što je rekao i ustala je da pokupi tanjire. Samo ga nije razumela. „Zar nikad nemaš želju da budeš među ljudima, da slušaš žamor koji prave njihovi glasovi?“ Mnogo vremena je proveo među ljudima slušajući žamor njihovih glasova još pre svoje sedamnaeste, pomislio je Grant tužno. Ali... Ne, to i nije bila sasvim istina, mislio je Grant, da je ipak bilo trenutaka kad mu je društvo ljudi bilo preko potrebno, sa svim svojim manama i komplikacijama koje donosi; za njegov rad i za njega samog. Setio se nedelje koju je proveo kod Mekgregorovih. Prijala mu je, kao što su mu prijali i oni, ali to nije u potpunosti shvatio dok se nije sasvim vratio svojoj rutini. „Imam ja svoje trenutke“, prošaputao je. Čim je Dženi pustila toplu vodu u sudoperi, on je počeo da čisti sto. „Nema dezerta?“ Bacila je na njega pogled preko ramena, primetivši da je bio sasvim ozbiljan. Slistio je večeru kao gladni kamiondžija, a ipak ni trunke sala nije bilo na njegovom telu. Nervoza? Metabolizam? Odmahnuvši glavom, Dženi se pitala zašto neprestano pokušava da ga razume. „Imam nekoliko korneta u zamrzivaču.“


BalkanDownload

Grant se nasmejao. „Hoćeš i ti jedan?“ pitao ju je dok je skidao papirni omot sa sladoleda. „Neću. Jedeš li sladoled zato što ti se jede ili da ne bi brisao sudove?“ pitala ga je dok je prala tanjir. „I jedno i drugo.“ Naslonio se na pult i prepustio uživanju. „Mogao sam da pojedem čitav karton sladoleda kad sam bio klinac.“ Dženi je prala drugi tanjir. „A sada?“ „Imaš samo dva“, kazao je i zagrizao sladoled. „Pažljiv muškarac bi podelio.“ „Da.“ Uzeo je još jedan griz. Dženi se nasmejala i poprskala ga. „Budi džentlmen.“ Prineo je njenim usnama ono što je ostalo od sladoleda. Zinula je, a ruke su joj do lakata bile u sapunjavoj vodi. Grant je odmakao sladoled, izazivajući je. „Ne budi pohlepna“, upozorio ju je. Pogledala ga je optuživački, brzo se nagnula i gricnula komadić čokolade, a zatim, dok ju je on iznenađeno posmatrao, odgrizla je jedno poveće parče. „Bezobraznice“, rekao joj je Grant, dovršavajući ono što je ostalo od sladoleda dok se Dženi smejala. „Uzmi drugi ako hoćeš“, ljubazno ga je ponudila dok je brisala ruke. „Ne mogu da se obuzdam kad mi neko maše čokoladom ispred nosa.“ Grant je namerno jezikom lagano prelazio preko poslastice. „Imaš li još nekih... slabosti?“ Pošto je osetila kovitlanje u stomaku, krenula je ka vratima trema. „Nekolicinu.“ Uzdahnula je kad je začula galebove kako prekidaju tišinu. „Dani postaju kraći“, rekla je tiho. Sunce koje je zalazilo bojilo je oblake zlatno-ružičastom bojom. Sve tanji dim se dizao iz roštilja. Pored obale rukavca stajao je razbarušen žbun, čije je lišće već počinjalo da dobija jesenju boju. Kad su se Grantove ruke spustile na njena ramena, instinktivno se naslonila na njega. Zajedno, u tišini, posmatrali su spuštanje večeri. Nije mogao da se seti kad je poslednji put sa nekim posmatrao zalazak sunca, niti kada je osetio želju za tim. Sada mu je sve delovalo tako jednostavno, zastrašujuće jednostavno. Hoće li misliti na nju kad god bude posmatrao kako se spušta mrak? „Pričaj mi o letu koje si najlepše provela“, kazao joj je iznenada. Setila se leta provedenog na jugu Francuske i još jednog, na jahti njenog oca u Egejskom moru. Osmehnula se, posmatrajući kako tamni rozikasta boja oblaka.


BalkanDownload

„Dve nedelje sam provela sa bakom dok su moji roditelji bili na svom drugom medenom mesecu u Veneciji. Dugi, spori dani prepuni pčela koje su zujale oko rascvetalog cveća. Ispred prozora moje sobe stajao je veliki, stari hrast obložen mahovinom. Noću bih se iskradala kroz prozor, sela na njegove grane i posmatrala zvezde. Imala sam dvanaest godina“, prisećala se. „U štalama je radio jedan dečak.“ Iznenada se nasmejala, udobno zavaljena u Grantovom naručju. „Bio je poput Vila, mršav i koščat.“ „Bila si luda za njim.“ „Dane sam provodila timareći konje u štali samo da bih ga na trenutak videla. Stranice i stranice dnevnika sam ispunila o njemu i napisala sam mu jednu veoma dirljivu pesmu.“ „Koju si držala ispod jastuka.“ „Očigledno imaš iskustva sa odrastanjem dvanaestogodišnjih devojčica.“ Setio se Šelbi i nasmejao, spustivši obraz na njeno teme. Kosa joj je mirisala kao da je oprana kišnicom u kojoj je bilo potopljeno divlje cveće. „Koliko dugo ti je trebalo da mu dozvoliš da te poljubi?“ Nasmejala se. „Deset dana. Mislila sam da sam otkrila svemir. Bila sam žena.“ „Svaka žena je najsamouverenija u tim godinama.“ Osmehnula se, posmatrajući nebo koje je tamnelo. „Više nego što bi ikada priznala“, prokomentarisala je. „Jednog popodneva zatekla sam Anđelu kako se kikoće nad mojim dnevnikom i jurila sam je po celoj kući. Bila je...“ Dženi je zastala i tuga joj se pojavila na licu. Pre nego što je Grant uspeo jače da je zagrli, odmakla se od njega i zagledala u sumrak. „Tada joj je bilo deset godina“ nastavila je Dženi tiho. „Pretila sam joj da ću je ošišati ako samo zucne ijednu reč iz mog dnevnika.“ „Dženi.“ Odmahnula je glavom, osetivši kako joj njegova ruka prolazi kroz kosu. „Uskoro će pasti mrak. Već se čuju zrikavci. Trebalo bi da kreneš.“ Nije mogao da podnese prizvuk plača u njenom glasu. Najlakše bi mu bilo da ode sada, samo da se povuče. Ionako nije bio vešt kad je nekome trebalo pružiti utehu. Nežno joj je masirao ramena. „Imam svetio na čamcu. Dođi da sedneš.“ Ne obraćajući pažnju na njeno opiranje, Grant ju je doveo do klupe za ljuljanje koja je stajala na tremu. „Moja baka je imala ljuljašku sličnu ovoj“, rekao je pričljivo, dok ju je grlio, i zaljuljao ih je. „Imala je kućicu na istočnoj obali Merilenda. Mirno mestašce na kome je zemlja toliko ravna da imaš utisak da je poravnata lenjirom. Jesi li nekad bila u Česapiku?“ „Nisam.“ Dženi se opustila i zažmurila. Bilo joj je prijatno, glas mu je bio neobično smirujući. Nije znala da ume tako nežno i tiho da priča. „Sveži rakovi i duvanska polja.“ Osetio je kako popušta napetost u njenim ramenima. „Morali smo trajektom da idemo do njene kuće. Ne razlikuje se mnogo


BalkanDownload

od ove kućice, jedino je imala dva sprata. Moj otac i ja bismo prešli ulicu da pecamo. Jednom sam uhvatio pastrmku koristeći kačkavalj kao mamac“ Grant je nastavio da priča, da se udaljava od teme, prisećajući se stvari koje je zaboravio i o kojima nikad naglas nije pričao. Govorio je o sasvim nevažnim i običnim stvarima dok je padao mrak. U jednom trenutku joj se učinilo da je to bilo upravo ono što joj je potrebno. Nije znao ima li šta još da joj da. Posmatrao je jedrilicu koja se u daljini kretala dok mu je njena glava stajala naslonjena na ramenu, pitajući se zašto nikada nije primetio kako sumrak može biti prijatan kad ga deliš sa nekim. Dženi je uzdahnula, slušajući više njegov glas nego njegove reči. Prepustila se sanjarenju dok su zrikavci zrikali sve glasnije... Snovi često nisu ništa drugo već uspomene. „Dženi, samo da si bila tamo!“ Anđela, plava i ustreptala, okrenula se u svom sedištu dok je Dženi manevrisala kroz gust saobraćaj Nju Orleansa. Ulice su bile vlažne od hladne februarske kiše, ali Anđelu ništa nije moglo da oneraspoloži. Njoj je sijalo sunce i cvetalo cveće. „I želela bih, radije nego što sam se smrzavala ovde, u Nju Orleansu“, odgovorila joj je Dženi. „Kako možeš da se smrzavaš kad si u centru pažnje“, kazala joj je Anđela, približivši joj se. „Hoćeš da se kladiš?“ „Ne bi ti propustila tu izložbu ni za deset zabava.“ I ne bi, pomislila je Dženi sa osmehom. Ali Anđela... „Pričaj kako je bilo.“ „Mnogo zabavno! Sva ona buka i muzika. Bilo je toliko ljudi da nisi imao gde da staneš. Sledeći put kad rođak Frenk bude pravio zabavu na svojoj jahti, moraćeš da dođeš.“ Dženi se kratko osmehnula Anđeli. „Izgleda da ti nisam nedostajala.“ Anđela se nasmejala tako zvonko da joj se nije moglo odoleti. „Pomalo sam se umorila odgovarajući na pitanja o svojoj talentovanoj sestri.“ Dženi joj se isplazila kad se zaustavila na semaforu. Ugledala je maglovito crveno svetio dok su se brisači kretali po šoferšajbni njenog automobila. „To im je samo izgovor da ti priđu.“ „Znaš, bio je jedan...“ Kad je Anđela zastala, Dženi se okrenula ka njoj. Tako je lepa, pomislila je. Plava i svetla, sa skoro bolno svetlim i živahnim očima. „Jedan?“ „O, Dženi.“ Obrazi su joj porumeneli od uzbuđenja. „Divan je. Jedva da sam uspevala dve reči da sastavini kad mi se obratio.“ „Ti?“ „Ja“, potvrdila je Anđela i ponovo počela da se smeje. „Kao da mi je funkcionisala samo polovina mozga. A sad... Viđali smo se cele nedelje. Mislim da... Tada... To je sve.“


BalkanDownload

„Posle samo nedelju dana?“, zbunila se Dženi. „Posle pet sekundi. Dženi, ne budi tako surova, zaljubila sam se. Moraš da ga upoznaš.“ Dženi je ubacila menjač u prvu brzinu i čekala je da se upali zeleno svetio. „Treba ti moje mišljenje?“ Anđela je zabacila svoju gustu plavu kosu i nasmejala se kad se na semaforu pojavilo zeleno svetio. „Osećam se divno, Dženi. Predivno!“ Njen smeh je bio poslednje što je čula pre nego što su zaškripale kočnice. Ugledala je automobil koji se kroz raskrsnicu kretao ka njima. Sve joj je izgledalo usporeno, kao u snu, sekunda za zastrašujućom sekundom, sve bliže i bliže. Oko točkova je prskala voda. Nije bilo vremena da udahne, da reaguje ili spreči nesreću pre nego što je začula škripu metala o metal, osetila udarac i videla zaslepljujući plamen eksplozije. Užas. Bol. I tama. „Ne!“ Povikala je u strahu i šoku. Držale su je nečije ruke. Bila je bezbedna. Zrikavci? Otkud sad oni? Semafor, auto. Anđela. Boreći se za dah, Dženi je gledala u mračni rukavac, dok joj je Grant nežnim glasom šaputao nešto na uho. „Izvini.“ Odgurnula ga je, ustala i nervozno provukla ruke kroz kosu. „Sigurno sam zadremala. Nisam nikakvo društvo“, nastavila je uzdrhtalim glasom. „Trebalo je da me drmneš...“ „Dženi.“ Ustao je i uhvatio ju je za ruku. „Prestani.“ Slomila se. Nije očekivao da će joj se potpuno predati i nije umeo od toga da se odbrani. „Nemoj“, prošaputao je, mazeći je po kosi kad se naslonila na njega. „Dženi, nemoj da plačeš. Sada je sve u redu.“ „Bože, odavno mi se nije ovo desilo.“ Zagnjurila je glavu u njegove grudi dok ju je obuzimao bol, podjednako težak kao i prvog trenutka. „U početku, neposredno posle nesreće, prolazila bih kroz to svaki put kad bih zatvorila oči.“ „Dođi.“ Poljubio ju je u vrh glave. „Sedi.“ „Ne, ne mogu... Moram da prošetam.“ Na trenutak se privila uz njega kao da skuplja snagu. „Hoćeš da prošetamo?“ „Naravno.“ Grant ju je zagrlio i otvorio vrata koja su vodila na trem. Ćutao je i grlio ju je dok su silazili u rukavac i šetali bez cilja. Ali je znao da je želeo da čuje podjednako koliko je ona želela da ispriča. „Dženi, razgovaraj sa mnom.“ „Prisetila sam se saobraćajne nesreće“, rekla je polako, a glas joj je sada zvučao smirenije. „Ponekad sanjam da sam uspela da izbegnem sudar i da je sve drugačije. A onda se probudim, a sve je sasvim isto.“ „Prirodna reakcija“, kazao joj je, mada je počela da ga muči pomisao o tome da je proganjaju košmari. Sam je kroz to prošao. „Nestaće posle izvesnog vremena.“


BalkanDownload

„Znam. Skoro da mi se više ne dešava.“ Duboko je uzdahnula. „A kad se desi, uvek izgleda tako stvarno. Ugledam kišu na prozorima pre nego što je brisači obrišu, barice pored ivičnjaka i začujem njen glas -tako živ. Bila je mnogo lepa, Grante. Ne samo fizički, nego je sva bila lepa. Divna. Pričala mi je o zabavi na kojoj je upoznala nekog momka. Bila je zaljubljena do ušiju. Poslednje što je rekla bilo je da se oseća divno, predivno. A onda sam je ubila.“ Grant ju je uhvatio za ramena i snažno prodrmao. „Kakve to gluposti govoriš?“ „Ja sam kriva“, Dženi mu je uzvratila smrtno mirna. „Da sam videla taj automobil, da sam ga videla samo sekundu ranije... Ili da sam nešto uradila: stisnula kočnicu, dala gas, bilo šta. Primili smo udarac sa njene strane. Ja sam prošla sa blagim potresom mozga i nekoliko modrica, a ona...“ „Da li bi se bolje osećala da si ozbiljno povređena?“ upitao ju je grubo. „Možeš da je žališ i oplakuješ, ali ne možeš da preuzmeš krivicu.“ „Ja sam vozila, Grante. Kako to da zaboravim?“ „Nemoj da zaboraviš“, kazao joj je Grant, paralisan tupim bolom u njenom glasu. „Ali budi realna. Ništa nisi mogla da uradiš i ti to znaš.“ „Ti ne razumeš.“ Progutala je knedlu jer su nadirale suze, a nije želela da plače. „Mnogo sam je volela. Bila je deo mene - deo mene koji mi je neopisivo potreban. Kad izgubiš nekoga ko ti je neopisivo važan u životu, ne možeš da se sastaviš.“ On je razumeo - bol, potrebu za osećajem krivice. Dženi je krivila sebe što je svoju sestru izložila smrti. A Grant je krivio svog oca što je izložio samog sebe. Ali svejedno, gubitak nije mogao da se ublaži. „Moraćeš da živiš bez jednog dela sebe.“ „Ti ne znaš kako je to“, počela je. „Moj otac je ubijen kad sam imao sedamnaest godina“, rekao je, izgovarajući reći koje bi radije prećutao. „Bio mi je potreban.“ Dženi je naslonila glavu na njegove grudi. Nije mu ponudila utehu, znajući da je ne želi. „Kako si to podneo?“ „Osećao sam mržnju - veoma dugo. Tako mi je bilo lakše.“ Ponovo ju je nesvesno privukao k sebi, pružajući utehu i dobijajući je. „Prihvatanje je mnogo teže. Svako se na svoj način izbori sa tim.“ „A kako si se ti izborio?“ „Shvatajući da nisam mogao da uradim ništa da to sprečim.“ Odmakao se od nje i uhvatio ju je za bradu. „Baš kao što ni ti nisi mogla.“ „Lakše je kriviti sebe, nego misliti da ništa nisi mogao da uradiš, je li? „ Nikada nije razmišljao o tome - možda je odbijao da misli. „Da.“


BalkanDownload

„Hvala ti. Znam da to nisi želeo da mi kažeš ništa manje nego što sam ja želela da kažem tebi. Veoma se sebično odnosimo prema našem bolu - i našoj krivici.“ Sklonio joj je kosu sa lica. Poljubio ju je u obraze na kojima su se još sušile suze i osetio je toliku nežnost da je zadrhtao. Spustio je gard i učinila ga je ranjivim. Ako je sada bude poljubio, ali zaista poljubio, biće potpuno u njegovoj vlasti. Uz mnogo veći napor nego što je mislio da mu je potreban, Grant se odvojio od nje. „Moram da se vratim“, kazao je, namerno gurnuvši ruke u džepove. „Bićeš dobro?“ „Hoću, ali... Volela bih da ostaneš.“ Rekla je to pre nego što je shvatila šta je izgovorila. Ali nije htela da povuče to što je rekla. U njegovim očima je nešto zasijalo. Primetila je čak i na slabom svedu. Želja, strast i nešto što je uspeo brzo da sakrije. „Ne noćas.“ Zbunila se tonom kojim je to rekao. „Grante“, rekla je i krenula ka njemu. „Ne noćas“, ponovio je, zaustavljajući njenu ispruženu ruku. Dženi ju je sklonila iza leđa, imala je osećaj da ju je udario. „Dobro.“ Ponos joj je pomogao da sakrije povređenost zbog odbijanja. „Prijalo mi je tvoje društvo.“ Okrenula se i krenula ka kući. Grant ju je posmatrao kako odlazi, a zatim je opsovao i krenuo za njom. „Dženi.“ „ Laku noć, Grante“. Vrata trema se zalupiše za njom.


BalkanDownload

Sedmo poglavlje Izgubiće. Dženi je bacila besan pogled na oblake koji su stizali sa severa i opsovala je. Dođavola, izgubiće svetlo, a nije završila. Kroz nju je prostrujala energija i spustila se u ruke u jednom od onih retkih trenutaka koji umetnici prepoznaju kao pravi. Sve, ali baš sve joj je govorilo da će nešto važno, nešto dugovečno tog jutra ostaviti na platnu. Trebalo je samo tome da se prepusti i jeste, ali mora da preduhitri oluju. Dženi je znala da ima otprilike pola sata pre nego što joj oblaci zaklone svetlo i sat vremena do kiše. Zvuk grmljavine iz daljine se već mešao sa uzburkanim talasima. Prkosno je pogledala u nebo. Tako mi boga još zvek mogu da ga pobedim. Danas je imala inspiraciju i zurila je da je iskoristi sve što je prethodno uradila – skice, pripremni rad, razlevanje boje na platnima – sve je to bila priprema za ono što je trebala da uradi danas. Obuzelo je uzbuđenje kad je počeo da duva vetar, i nervoza, izgledalo je kao da su joj za stvaralački rad oba bila potrebna. Možda i u njoj besni oluja. I to od prethodne noći, kad joj se raspoloženje izrazito menjalo pored Granta, ali i bez njega. Poslednje odbijanje ostavilo ju je zloslutno mirnu. A sada su njene emocije nesputano besnele – ljutnja, strast, ponos i patnja, Dženi ih je pretakala u umetnost, oslobađajući ih kako ne bi rasle unutar nje. Da li joj je on bio potreban. Ne, nije joj bio potreban ni on, niti bilo koji, kazala je sebi dok je četkicom prelazio po platnu. Bio joj je dovoljan njen rad da ispuni život i zaleći rane. On je nikada nije napuštao, sve dok njene oči budu videle, a prsti mogli da drže olovku i četkicu, on će uvek biti sa njom. Oj joj e najbolji prijatelj još od detinjstva, uteha u doba odrastanja. Bio je zahtevan kao ljubavnik i posesivan kao strast. Tu strast je sada osećala, nemirnu, fizičku strast koja ju je gurala napred. Bio je pravi trenutak, a elektricitet koji se osećao u vazduhu samo je još više pojačavao nemir koji je osećala. Sada! Sve je vikalo u njoj. Sada je bio trenutak da pusti srcu i duši na volju. Ako ne bude sada, neće biti nikada. Oblaci se približiše. Jurila je da ih prestigne. Kože hladne od iščekivanja, slutnji i uzavrele krvi, Grant je izašao napolje. Poput vuka nanjušio je nešto u vazduhu i krenuo za mirisom. Bio je suviše nervozan da bi radio i suviše napet da bi se opustio. Nešto ga muči celog jutra, tera ga da se pokrene, da traži, nađe. Mislio je da je to reakcija na oluju koja dolazi, ili nedostatak sna. Ali znao je, iako nije razumevao, da je sve to deo jedne veće celine. Nešto se zakuvavalo i to ne samo u nebeskom kotlu. Bio je gladan bez želje da jede, nezadovoljan, a nije znao čime. Nervoza i nemir poigravali su u njegovoj sobi za rad. Instinkt ga je vodio vetru i moru. I Dženi.


BalkanDownload

Znao je da će biti tamo iako je bio ubeđen da je zauvek završio sa mislima o njoj. Ali kad ju je ugledao, kao da ga je pogodila munja, slična onoj koja je u srebrno obojila nebo na severnoj strani. Nikad je nije video takvu, ali je znao. Stajala je zanesena svojim radom, a oči su joj plamtele zelenim sjajem. Nešto divlje je izbijalo iz nje dok joj je vetar podizao kosu i nosio tanku bluzu koju je imala na sebi. Ruku kojom je držala četkicu vodila je snaga. Ličila je na kraljicu koja je dominirala nad svojim podanicima. Ili na ženu koja je čekala ljubavnika. Uzavrele krvi od strasti, Grant je pomislio kako bi mogla biti i jedno i drugo. Kuda je nestala ona žena koja se pre nekoliko sati topila u njegovom naručju? Kuda su nestale krhkost i bespomoćnost koje su ga prestravile? Utešio ju je koliko je mogao, mada ništa nije znao o tešenju uplakanih žena. Pričao je o onome o čemu petnaest godina nije naglas govorio - jer je njoj bilo potrebno da to čuje, a on je, iz nekog neodređenog razloga, osetio potrebu da joj to kaže. I ostavio ju je jer je osetio kako se uvlači u nešto nepoznato i neizbežno. Sada je izgledala neranjivo, veličanstveno. Bila je žena kojoj nijedan muškarac ne bi odoleo, žena koja je mogla da bira i odbacuje ljubavnike samo jednim jedinim pokretom. Više nije osećao strah, već izazov, a sa njim i želju koja je bila toliko velika da je pretila da ga proguta. Prestala je da slika kad je zagrmelo i zaneseno je pogledala u nebo. Začuo je njen prkosni smeh i osetio još jači talas želje za njom. Ko je, zaboga, bila ona, pitao se. I zašto nije mogao da pobegne od nje? Popustilo je uzbuđenje koje ju je nosilo da završi slikanje. Bilo je gotovo, pomislila je Dženi trijumfalno. A opet... Bilo je tu još nečega. Njena strast nije splasnula dolaskom zadovoljstva usled završenog dela, već je nemirno i nestrpljivo, kolajući po njoj, još uvek nešto čekala. A onda ga je ugledala. Iza njega su bili more i oluja. Vetar je postao jači. U njoj je krv počela da vri. Izvesno vreme su stajali i posmatrali jedno drugo dok su se gromovi i munje približavali. Ignorišući njega i vrelinu koja ju je zahvatila i zahtevala da smanji razdaljinu između njih, Dženi se okrenula ka svojim slikama. Jedino su joj one bile važne, kazala je sebi. I samo su joj one bile potrebne. Grant ju je posmatrao kako pakuje slike i pribor. Bilo je nečeg veličanstvenog, ali i prkosnog u načinu na koji mu je okrenula leđa. Ipak, nije mogao da porekne da ga je nešto prodrmalo kad su im se pogledi sreli. Tlo mu je zadrhtalo pod nogama sa sledećim udarom groma. Krenuo je ka njoj. Smračilo se, oblaci su zaklonili nebo. Vazduh je bio toliko naelektrisan da su varnice mogle da se osete na koži. Dženi je sigurnim i spretnim pokretima pakovala svoj pribor. Ovog jutra je pobedila oluju. Mogla je da pobedi sve i svakoga.


BalkanDownload

„Ženviv.“ Više nije bila Dženi. Dženi je bila devojka koja se smejala u crkvenoj porti sa mladalačkom i svežom ushićenošću. Dženi je bila i ona devojka koja se privila uz njega sa suzama u očima. Smeh ove žene u koju je sada gledao bio bi tih i zavodnički, a suza uopšte ne bi bilo. Ko god da je bila, Granta je neodoljivo privlačila. „Grante.“ Dženi je zatvorila poklopac svoje kutije sa priborom za slikanje. „Jutros si poranio.“ „Završila si.“ „Jesam.“ Vetar mu je razbarušio kosu oko lica koje je bilo mirno i bezizražajno, ali od su mu bile tamne i nemirne. Dženi je znala da se i njeno raspoloženje podudara sa njegovim, kao da su dve strane istog novčića. „Završila sam.“ „I sad ćeš da odeš.“ Primetio je izraz trijumfa na njenom licu i u ćudljivim, zelenim očima. „Odavde?“ Zabacila je glavu i zagledala se u more. Talasi su se smelije izdizali i nije bilo nijednog broda koji bi ih izazivao. „Da. Ima još stvari koje želim da naslikam.“ Dobio je šta je tražio. Zar nije želeo da je se otarasi još od prvog trenutka? Grant nije progovarao, a oluja se približavala. „Više ništa neće ometati tvoju samoću.“ Dženin osmeh je bio slabašan i podrugljiv. „To ti je najvažnije, zar ne? A i ja sam ovde dobila ono što sam tražila.“ Namrštio se, ali nije bio siguran koji je tačan razlog njegovog neraspoloženja. „Završila si?“ „Pogledaj“, pozvala ga je, pokazavši rukom sliku. Nije želeo da vidi šta je slikala, izbegavao je čak i pogled da baci. Njen pogled ga je izazivao, a pokret ruke je bio toliko drzak da se nije mogao ignorisati. Stisnuvši pesnice u džepovima svojih pantalona, Grant se okrenu ka slikama. Previše je saznala o tome šta je na ovom mestu tražio, kako se osećao. Snaga beskrajnog mora, veličanstvenost prostora i beskonačni izazov. Prezirala je razblažene boje, izabrala je jake. Zapostavila je nežnost zarad snage. Na platnima koja su nekad bila prazna i bela sada se ogledao turbulentan Atlantik i sve njegove tajne. Tajne su pripadale prirodi, a snaga i izdržljivost koju je predstavljao svetionik - ljudima. Oboje je prenela, suprotstavljajući ih jedno drugom, a istovremeno ih prikazujući u večnoj harmoniji. Slika ga je dirnula, uznemirila, baš kao i slikarka koja ju je naslikala. Dženi je osetila kako u njoj raste napetost kad se Grant namrštio posmatrajući sliku. Znala je da predstavlja sve što je želela i da je to najlepše delo koje je ikad naslikala. Ali na njemu je sve bilo njegovo -njegov svet, njegova snaga, njegove tajne, koje su vladale njenim emocijama dok je slikala. Kada je završila, ta slika više nije bila njena, već njegova.


BalkanDownload

Grant se udaljio od slike i zagledao u more. Munje su bile sve bliže; njihov sjaj jasno se probijao iza tamnih, opasnih oblaka. Izgledalo je da je ostao bez teksta, bez svojih fraza koje je uvek lako izgovarao. Nije mogao da misli ni o čemu drugom osim o njoj, a od želje za njom osećao je grčeve u stomaku. „Lepa je“, kazao je mirno. Da ju je ošamario, manje bi je povredilo. Zavijanje vetra sakrilo je njen tihi uzdah. Nekoliko trenutaka je Dženi posmatrala njegova okrenuta leđa dok je kroz nju strujao bol. Odbijanje... Zašto jednostavno ne prihvati njegovo odbijanje? Bol je prešao u bes. Nije joj bilo potrebno njegovo odobravanje, oduševljenje, razumevanje. U sebi samoj imala je sve što joj je bilo potrebno. U napetoj tišini spakovala je svoje slike u torbu i uzela je štafelaj. Kad je pokupila sve svoje stvari, polako se okrenula ka njemu. „Pre nego što odem, želim nešto da ti kažem.“ Posebno je naglašavala samoglasnike dok je govorila. „Nije često da čovek u prvom trenutku kad nekoga upozna, stekne o njemu savršeno precizan utisak. One noći kada sam te upoznala, pomislila sam kako si grub i arogantan čovek bez karakteristika koje bi imalo to ublažile.“ Vetar joj je naneo kosu na oči, koju je ona sklonila jednim pokretom i uputila mu je ledeni pogled. „Veoma mi je drago što sam shvatila da sam bila u pravu... I što mi se uopšte ne dopadaš.“ Podigla je nos, okrenula se i krenula ka svojim kolima. Otvorila je prtljažnik i stavila je u njega torbu sa platnima, štafelaj i kutiju sa priborom. Bila je ljuta kao ris. Kada ju je Grant uhvatio za ruku, s treskom je zatvorila prtljažnik i okrenula se ka njemu, svim sredstvima spremna za bitku. Zaslepljena svojim osećanjima, nije primetila vatru koja je gorela u njegovim očima niti njegovo neujednačeno disanje. „Misliš da ću te tek tako pustiti da odeš?“, upitao ju je. „Misliš da možeš tek tako da uđeš u moj život, uzmeš šta ti treba i ne ostaviš ništa?“ Teško je disao, a iz očiju su mu sevale varnice. S proračunatom nadmenošću je spustila pogled ka njegovoj ruci koja je stiskala njenu. „Sklanjaj ruke s mene“, kazala mu je, naglašavajući reči sa drskom preciznošću. Munja je sevnula nebom dok su posmatrali jedno drugo - hladna, prozirno bela, nasuprot uzburkanosivoj i vatrenoljubičastoj. Zaglušujući prasak groma prekrio je Grantovu psovku. Na trenutak je bilo mirno, ali iskričavo, a zatim je nastupio vihor. „Trebalo je da prihvatiš moj savet“, rekao joj je, škripeći zubima, „i držiš se svojih grofova i barona.“ Vukao ju je preko trave, nasuprot vetru. „Šta radiš to, dođavola?“ „Ono što je trebalo da uradim čim si upala u moj život.“ Da je ubije? Dženi je uplašeno gledala u litice i pobesnelo more ispod njih. Sam bog zna da je u tom trenutku zaista tako izgledao - a možda je i želeo da veruje da je sposoban da je gurne sa ivice. Znala je kuda će ih oboje odvesti to


BalkanDownload

nasilje koje je bubnjalo u njemu. Divlje se borila sa njim dok ju je vukao ka svetioniku. „Ti si lud! Pusti me!“ „Sigurno sam lud“, saglasio se. Ponovo je sevnula munja i nebo se otvorilo. Počela je kiša. „Kazala sam ti da skloniš ruke s mene!“ Okrenuo se ka njoj, lice mu je bilo nepomično i puno senki zbog čudnog svetla koje su pravile munje. „Sad je prekasno za to!“, vikao je na nju. „Dođavola, i ti podjednako dobro to znaš. Bilo je prekasno još od prvog trenutka.“ Na njih je padala kiša, jaka i topla. „Nećeš me odvući u svoj krevet, čuješ?!“ Slobodnom rukom je zgrabila njegovu mokru košulju dok joj je telo drhtalo od besa i želje. „Nećeš ti mene nikuda vući. Misliš da tek tako možeš da rešiš da ti fali ljubavnica i vučeš me kao plen?“ Disao je neujednačeno, uznemireno i duboko. Kiša koja mu se slivala niz obraze samo je naglašavala strastvenu tamu u njegovim očima. Ona je bila privlačna i mokra. Sirena? Možda i jeste, ali on ju je već pokupio sa grebena. „Ne bilo koja ljubavnica,“ Privukao ju je k sebi toliko snažno da se njihova mokra odeća sasvim prilepila. „Već ti. Dođavola, Dženi, dobro znaš da mi trebaš ti.“ Lica su im bila blizu, gledali su se u oči. Od oluje koja je kovitlala u njima zaboravili su da oko njih besni istinska oluja. Srca su lupala jedno pored drugog. Želje su gorele jedna uz drugu. Prepuna straha i trijumfa, zabacila je glavu. „Pokaži mi.“ Grant ju je toliko privio uz sebe, da između njih čak ni vetar nije mogao da se provuče. „Ovde“, kazao je grubo. „Tako mi boga, ovde i sada“ Njegove usne su se divlje spustile na njene, koje su mu odgovorile. Konačno nesputavana, strast ih je dovela do ivice razuma, u necivilizovan i mračan tunel lude želje. Njegove usne su bile svuda na njenom licu, uzimajući sve što se moglo uzeti. I više. Kada su se njegovi zubi zarili u njen vrat, Dženi je jauknula i povukla ga sa sobom na zemlju. Oštar, hladan vetar i teška kiša besneli su nad uzburkanim morem. Grant je zaboravio na njih kad je pritisnuo svoje usne na njene, osećajući svaku njenu oblinu kao da je već svukao odeću sa nje. Njeno srce je htelo da iskoči iz grudi. I sa njegovim nije bilo drugačije. Telo joj je bilo vrelo kao peć. Nije znao da u jednom živom biću postoji takva vrelina. A bila je više nego živa dok se pomerala pod njim, istražujući rukama i pohlepnim usnama. Kiša koja je padala po njima umesto da ugasi vatru, samo ju je još jače rasplamsavala, njene kapi su cvrčale kao na vrelom ulju kad bi ih dotakle. Njega je sasvim obuzela želja, ona vanvremenska i večna koja je išla uz primitivne potrebe. Omađijala ga je istog trenutka kad ju je ugledao i sada je,


BalkanDownload

konačno, podlegao njenoj magiji. Njene ruke bile su u njegovoj kosi i vukle ga naniže da bi im se usne ponovo spojile, iznova i iznova, i što je više ostajao bez daha, bivao je sve gladniji. Kotrljali su se po mokroj travi dok ona nije legla na njega. Njene usne su ga ljubile sa tolikom snagom da je samo on mogao da im odgovori. Omamljeno je uhvatila njegovu košulju, kidala ju je i vukla, dok mu je nije svukla preko glave i bacila. Glasno uzdišući, rukama je prelazila preko njegove kože. Grantov razum se predao. Grubo ju je gurnuo na leđa, izbivši joj dah, dok su iznad njih sevale munje. Ne obraćajući pažnju na dugmiće, svukao je bluzu sa nje u očajničkoj želji da dodirne ono od čega je danima pokušavao da pobegne. Ruke su mu klizile po njenoj mokroj koži, istražujući, uzimajući, u svojoj strasti žudeći da oseti još više. Kada se pripila uz njega, okretno i zahtevno, zagnjurio je usne u njene grudi, izgubivši se u njima. Osećao je ukus kiše na njoj, kao i izmešan miris letnje oluje i njenog parfema. Držao ju je čvrsto poput davljenika dok je uranjao u njene dubine. Znao je kako izgleda želeti ženu, ali nikada nije bilo ovako. Želja se može kontrolisati, kanalisati, usmeriti. Šta je to onda gorelo u njemu? Njegovi prsti su ostavljali modrice na njenoj koži, a on nije bio svestan svoje očajničke želje da uzme sve i to što pre. Dok je svlačio farmerke sa njenih kukova, osećao je istovremeno uzbuđenje i nervozu kako izbijaju iz njenih glatkih, uskih oblina. Boreći se sa vlažnim teksas platnom, svaki centimetar njenog tela koji je polako od njega oslobađao prekrivao je svojim usnama, od čega se Dženi izvijala i stenjala. Zario je zube u njen kuk, a zatim se polako spuštao, grickajući njenu kožu preko bedara, do kolena, dok je svlačio farmerke sa nje. Bezumno je jezikom prelazio preko njene gole kože, slušajući kako njene uzvike nosi vetar. Vatra ga je sasvim obuzela. Nije osećao kišu koja je padala po njegovim leđima. Sa njegove kose se slivala na njenu kožu, ali nije uspevala da umanji strast koja ih je oboje vodila sve bliže i bliže ka vrhuncu. Sada su se borili sa njegovim farmerkama. Ruke su im se preplitale, a usne ponovo bile jedne na drugima. Njoj se uz uzdah ote reč koja mu je zaličila na njegovo ime, ili na, možda, neku novu čaroliju koju je bacala na njega. Više mu nije bilo važno. Munja je obasjala njeno lepo lice - izražene jagodične kosti, oči poluzatvorene i mutne od strasti, razdvojene, pune usne koje su podrhtavale. Tog trenutka ona je bila veštica, a on je bio omađijan i u njenoj vlasti. Poljubio je žilu kucavicu koja je ubrzano pulsirala na njenom vratu, prodirući u nju, uzimajući je sa nekom vrstom divljeg obožavanja koje nije razumeo. Kada se stisnula i jauknula, Grant se borio da u sebi pronađe zrnce svesti i zdravog razuma. Ali se ona obavila oko njega, vukući ga u satenskocrnu tamu.


BalkanDownload

Ošamućen, prazan, bez daha, Grant je ležao lica zarivenog u Dženinu kosu. Kiša je i dalje padala, ali do tog trenutka on nije primetio da se stišavala. Oluja je prolazila, iscrpljena sama sobom, kao i sve ostalo što pokreće strast. Osetio je pod sobom da joj srce lupa poput čekića i da joj celo telo drhti. Zažmurio je i pokušao da skupi svu svoju snagu i kontrolu da se urazumi. „Bože.“ Glas mu je bio hrapav i grub. Izvinjenje bi sada bilo sasvim beskorisno. „Zašto mi nisi rekla?“ upitao ju je, odmakao se od nje i leđima legao na mokru travu. „Dženi, što mi nisi rekla, dođavola?“ Ona je žmurila. Kiša joj je padala na kapke, lice i telo, koje je podrhtavalo. Da li to ovako izgleda, pitala se. Treba li da se oseća ovako istrošeno i slabo? I da oseća strujanje na svakom delu svog tela, na svakom mestu koje je on dodirnuo? Treba li da se oseća kao da je svaka brava na njenom telu polomljena? Više nije bilo važno da li ju je polomio on ili ona sama. Njena privatnost je nestala, kao i potreba za njom. Ipak, kad je začula njegovo pitanje - optuživačko? - osetila je bol koji ju je zaboleo više od gubitka nevinosti. Ništa nije rekla. „Dženi, dozvolila si da mislim da si...“ „Šta?“ upitala ga je i otvorila oči. Oblaci su i dalje bili tamni i više nije sevalo. Proklinjući sebe, Grant je provukao ruku kroz kosu. „Dženi, trebalo je da mi kažeš da nikada nisi bila sa muškarcem.“ I kako je to moguće, pitao se, da je nikada do sada nijedan muškarac nije dotakao. Da joj je on bio prvi... I jedini. „Zašto?“ kazala je, poželevši da on ode, ili da ima snage da ode ona. „To je moja stvar.“ Opsovao je, podigao se i nadvio nad njom. Pogled mu je bio mračan i ljutit, ali kad je pokušala da se odmakne, privukao ju je k sebi. „Ja nisam mnogo nežan“ rekao joj je, a te reči se nisu podudarale sa onim što je osećao. „Ali pružio bih ti svu nežnost koju imam i potrudio se da je još u sebi pronađem za tebe.“ Ona je samo gledala u njega, a Grant je naslonio svoje ćelo na njeno. „Dženi...“ Njene sumnje i strahovi nestali su posle samo jedne reči koju je prošaputao. „Nisam tražila nežnost“, prošaputala je. „Ali sada...“ Osmehnula se, posmatrajući kako namršten izraz napušta njegovo lice. Spustio je poljubac na njene usne, blag poput šapata, a zatim je ustao i podigao ju je u naručje. Dženi se nasmejala; osetila je da je laka kao perce. „Šta radiš sad?“ „Nosim te unutra da se ugreješ, osušiš i opet vodiš ljubav sa mnom. Dobro, možda ne baš tim redom.“ Dženi mu je sklopila ruke oko vrata. „Počinju da mi se sviđaju tvoje ideje. A šta ćemo sa odećom?“ „Pokupićemo kasnije ono što ostane od nje.“ Otvorio je vrata svetionika. „Jedno vreme nam neće biti potrebna.“


BalkanDownload

„Definitivno mi se sviđaju tvoje ideje“, kazala je i poljubila ga u vrat. „Stvarno ćeš da me nosiš uz te stepenice?“ „Da.“ Dženi pogleda vijugave stepenice i čvršće ga zagrli. „Samo da kažem da ne bi bilo baš romantično da se sapleteš i ispustiš me.“ „Ova žena sumnja u moju muževnost.“ „U tvoju ravnotežu“, ispravila ga je. Zadrhtala je kad se njena mokra koža naježila, a zatim se glasno nasmejala. „Grante, nije ti palo na pamet kako će ona razbacana odeća izgledati nekome ako slučajno prođe ovuda?“ „Tačno će znati kako je tu dospela“, sa glasio se. „I obeshrabriće svakog uljeza. Trebalo je ranije toga da se setim - mnogo je delotvornije od natpisa 'Opasan pas'„ Uzdahnula je, delimično zbog olakšanja, kad se popeo uz stepenice. „Ti si beznadežan slučaj. Neko bi mogao da pomisli da si Klark Kent.“ Grant je zastao na vratima kupatila i pogledao ju je. „Molim?“ „Znaš, kao da kriješ tajni identitet. I da si, u stvari, blage naravi“, dodala je, igrajući se mokrom kovrdžom koja mu je visila pored uha. „A ovaj svetionik ti je kao neko izolovano utočište.“ Nastavio je netremice da je posmatra. „Kako se zvala 'zemaljska' majka Klarka Kenta?“ „Je l' ovo neki kviz?“ „Znaš li?“ Podigla je obrvu jer je njegov pogled iznenada postao ozbiljan. „Marta.“ „Neka sam proklet“, prošaputao je. Nasmejao se, a zatim ju je poljubio, nekako prijateljski, s obzirom na to da su oboje stajali nagi jedno uz drugo. „Ne prestaješ da me iznenađuješ, Ženviv. Mislim da sam lud za tobom.“ Te lepe reči pogodile su je pravo u srce. „Zato što znam kako se zvala žena koja je usvojila Supermena?“ Grant je prislonio svoj obraz uz njen. Bio je to prvi gest nežnosti koji je primetila kod njega. Toliko ju je dirnuo, kao ništa do tada. „Između ostalog.“ Osetio je kako drhti i privukao ju je k sebi. „Hajde, brzo pod tuš, smrzla si se.“ Ušao je u kadu i dalje je držeći u naručju i spustio je svoje usne na njene, ljubeći je dugo i nežno. Na oluji, obuzeta strašću, osećala se neranjivo. A zatim, kad više nije bila nevina, kad mu se prepustila, nervoza se ponovo pojavila - samo trenutak pre nego što mu se predala, a možda i zahtevala da je uzme, dok je sada bila sasvim opuštena, uživajući u čudu koje je otkrila. Kad je voda potekla, prijatna i topla, zadrhtala je od zadovoljstva. Grant se nasmejao i prisno joj stavio ruku na kuk. „Bilo ti je lepo?“ Jeste, posle prvog šoka, ali Dženi je zabacila glavu i pogledala ga. „Trebalo je da me upozoriš.“


BalkanDownload

„Život je pun iznenađenja.“ Iznenadi te zaljubljivanjem, pomislila je, kad ti ono nije ni na kraj pameti. Dženi se osmehnula i obavila mu ruke oko vrata. „Znaš...“ Lagano je jezikom prelazio preko njenih usana. „Navikao sam na tebe mokru. Mami me ideja da provedem narednih nekoliko sati baš na ovom mestu.“ Privila se uz njega kad su njegove ruke počele da je miluju po leđima. Bile su jake i grube, u suprotnosti sa svojim oblikom. Nije mogla da zamisli da je ikada više dodirnu neke druge ruke. Oko njih se dizala para, a Dženi se topila u njegovom naručju. Grant je osetio kako u njemu ponovo počinje da raste želja. Njegovi mišići se zgrčiše u iščekivanju. „Ne, ne ovaj put“, prošaputao je, poljubivši je u vrat. Ovog puta neće zaboraviti njenu krhkost i iznenađujuće čudo da je jedini muškarac koji ju je imao. Pružiće joj svu nežnost koju bude uspeo da pronađe u sebi. „Treba da se osušiš.“ Lagano je poljubio njene usne i odvojio ju je od sebe. Na licu joj je bio osmeh, ali u pogledu se primećivala nesigurnost. Dok je isključivao vodu, pokušavao je da ignoriše istinski strah koji je njena ranjivost u njemu izazivala. Uzeo je peškir sa police i obrisao joj je lice. „Evo ti, ogrni se.“ Stavila mu je ruke na ramena dok je on obmotavao peškir oko nje. Polako je spuštao nežne poljupce na njeno lice dok je vezivao peškir u čvor na njenim grudima. Dženi je zažmurila i uživala u njegovoj pažljivosti. Drugim peškirom joj je brisao kosu. Nežno, lagano, dok je njeno srce ubrzavalo svoj ritam. „Nisi se ugrejala?“ upitao ju je, gricnuvši je za uho. „Drhtiš.“ Kako da mu odgovori kad joj je srce zastalo u grlu? Oblivala ju je vrelina, a ipak joj je telo drhtalo od želje, nesigurnosti, iščekivanja. Trebalo je samo usnama da dodirne njene da bi znao da je od tog trenutka pa zauvek ona njegova. „Želim te“, rekao je nežno. „Poželeo sam te čim sam te ugledao.“ Jezikom joj je prešao preko uha. „Ti si to znala.“ „Jesam“, izletelo je iz nje kao uzdah. „Znaš li koliko te više želim sada nego pre samo jednog sata?“ Njegove usne su prekrile njene pre nego što je stigla da odgovori. „Dođi u krevet, Dženi.“ Sada je nije nosio, već ju je uhvatio za ruku i zajedno su ušli u njegovu polumračnu sobu. Puls joj se ubrzao. Prvi put nije bilo premišljanja, sumnji. Njom je vladala želja za njim. Sada je znala kuda će je odvesti svojim dodirom i poljupcem. Tog putovanja se plašila s istom žestinom s kojom ga je i želela. „Grante...“


BalkanDownload

Jedva da ju je dotakao, samo joj je rukama obuhvatio lice dok su stajali pored kreveta. „Lepa si.“ Njegove oči su netremice, istraživački gledale u njene. „Ostavila si me bez daha prvi put kad sam te ugledao. I sada to radiš.“ Dirnuta dugim pogledom i divnim rečima, koliko i izazovnim poljupcima, uhvatila ga je za ruke. „Nisu mi potrebne reči, ukoliko ne želiš da ih izgovoriš. Ja samo želim da budem sa tobom.“ „Sve što ti kažem je istina, da nije, ništa ti ne bih rekao.“ Približio joj se, poljubio ju je, ali samo lagano, isprobavajući mekoću koja je naglašavala taj medeni ukus njenih usana. Dok ju je svojom nežnošću ostavljao bez daha, prstima je prelazio preko njenog lica, mazeći je. Dženi oseti kako joj telo postaje teže. Jedva da je bila svesna kad su se spustili na krevet. A onda je postala svesna svega - tankih nabora na posteljini, ni glatkih, ali ni sasvim grubih Grantovih dlanova, neznatne maljavosti njegovih grudi. Sve, sve je to osećala. Koža joj je iznenada bila osetljiva i nežna kao kod novorođenčeta. A tako se i ponašao prema njoj, obasipajući njeno lice nežnim, poput šapata lakim poljupcima, dok ju je rukama uzbuđivao, zaustavljajući se čim bi postajala zahtevnija. Skoro bestežinsko stanje koje je osetila u porti crkve ponovo ju je obuzelo, samo ovaj put uz uzdrhtalo uzbuđenje jer je sada znala. Svesna kuda mogu jedno drugo odvesti, Dženi je uzdahnula. Ovog puta je to putovanje biti luksuzno, opušteno i nežno. Svetlost koja je dopirala kroz prozor bila je slabašna i sivkasta zbog oblaka koji su još uvek skrivali sunce. Stvarala je senke i mističnost. Ćula je more - ne zaglušujuću, titansku jeku, već demonstraciju snage. I njegov šapat je bio poput mora, strastven, snažan i iskren. Neobuzdanost koju je ranije osećala postala je tiho uživanje. Iako se želja nije umanjivala, bilo joj je prijatno, osećala je neupitno poverenje koje nije očekivala. Zaštitiće je ako bude trebalo, utešiti na svoj poseban način. Ispod grubosti i nestrpljenja krio se čovek koji se nesebično davao onda kada je želeo. Kada je to otkrila, otkrila je sve. Dodirni me - nemoj nikada prestajati da me dodiruješ. Izgleda da je čuo taj njen neizgovoren zahtev dok ju je milovao, zastajao, istraživao. Zadovoljstvo je bilo lagano i trajno poput mirne reke ili magle posle kiše. U mislima joj je bio on, samo on, i više nije mislila o svom telu kao jedinki, već polovini koja sa njim čini celinu. Nečujno šaputanje i tihi uzdasi i toplina koju jednom telu može doneti samo drugo telo. Dženi ga je upoznavala - bio je čovek koji se retko otvarao bilo kome. Osećajnost koja nije bila uobičajena za njega bila je tako divna. Nežnost, tako duboko potiskivana, sve više je iz njega izbijala. Uopšte nije primetila kad je prijatnost počela da prerasta u uzbuđenje. Ali on je primetio. Suptilna promena u njenim pokretima i njeno disanje izazvali su osećaj jeze koji mu je prostrujio niz kičmu. Još većim zadovoljstvom ga je ispunjavao pogled na njeno lice u polumraku. Plamičak strasti podsetio ga je da


BalkanDownload

je niko nije dodirivao tako kako je dodiruje on. I niko nikad neće. Toliko dugo se borio da ne dozvoli nikome da mu se približi, da zaustavi svaki osećaj pripadnosti i da izbegne da sam nekome pripadne. Prožimao ga je osećaj da se skrasio, nije mogao da se bori protiv njega. Bila je njegova. Grant je kazao sebi kako to još ne znači da je on bio njen. A ipak, nije mogao da misli ni na koga drugog. Lagano ju je obasipao poljupcima, dok mu se usne nisu zaustavile na njenom ramenu. Kad je osetio kako mu se predaje, potpuno, nesumnjivo, uzeo ju je, dahćući, do samog kraja. Kad je zastenjala, spustio je usne na njene, želeći da oseti taj zvuk kao što ga je čuo. Ne misleći ni o čemu, lagana kao perce, dok je u njoj plamtela strast, Dženi se kretala sa njim, odgovarajući na njegovo sporo kretanje samo instinktivno. Želela je da požuri, želela je da ostane na tim oblacima snova zauvek. Sada, i tek sada je sasvim razumela zašto se spajanje dva bića naziva vođenjem ljubavi. Otvorila mu se, nudeći sve. Kada je prodro u nju, osetila je kako drhti i začula kako zvuk njegovog stenjanja nestaje negde na njenom vratu. Disanje mu je bilo ubrzano, ali je zadržavao spori ritam. Mislila je da nije moglo biti više od toga nije mogla znati - a on joj je pokazivao da može. Klizila je niz tunel mekih ivica. Što je dublje zalazila u njega, njeno uzbuđenje je bivalo sve jače, a ona je uživala u iskustvu mekom kao somot, koje je obećavalo večnost. Razum ju je polako napuštao, tako da su samo čula vodila telo. On je drhtao - a ona? Pod prstima koji su počivali na njegovim ramenima osećala je snažne, napete mišiće, dok su mu pokreti bili nežni i lagani. Kroz maglu zadovoljstva znala je da on svoje lično zadovoljstvo obuzdava zbog nje. Preplavile su je emocije sto puta snažnije od strasti. „Grante.” Njegovo ime je samo šapat dok je stezala ruke odo njega. „Sada. Uzmi me sada.” „Dženi.” Podigao je glavu, a ona je videla sjaj iz njegovih tamnih očiju pre nego što su im se usne spojile. Kad su se spojili, njegove kontrole je nestalo, gutao je njene uzdahe, dok je žurno vodio ka vrhuncu. Nije bilo više misli niti drugih želja ni za jedno od njih.


BalkanDownload

Osmo poglavlje Dženi se budila. Lenjo se protežući i zevajući. Navikla je da se budi rano i brzo. Prvi osećaj dezorijentacije odmah je nestao. Ne, suncem okupani prozori nisu bili njeni, ali znala je čiji su. Znala je gde se i zašto se tu nalazi. Jutro je donelo osećaj – telo do tela. Muškarac do žene. Ljubavnik do ljubavnice. Istovremeno su je preplavili uzbuđenje i zadovoljstvo i oterali svaki trag pospanosti. Dženi se okrenula i posmatrala Granta dok je spavao. Raširio se i zauzeo tri četvrtine kreveta, dok je Dženi izgurao skoro na samu ivicu. Držao je ruku neobavezno prebačenu preko njenog tela – ne kao ljubavnik, pomislila je već jednostavno zato što se zatekla u njegovom prostoru. Ležao je na njenom jastuku. Nasuprot belini posteljine, njegovo lice je tamno, a dlake koje su mu pokrile bradu bacale su sekne na njega. Dok ga je posmatrala Dženi je shvatila da je sasvim opušten, a takvog ga je samo jednom videla u zajedničkoj šetnji plažom. Šta te muči Grante, pitala se doj se igrala pramenom njegove razbarušene kose. Zašto si tako napet, usamljen. I zašto ja tako silno želim da razumem i podelim sa tobom sve te rajne koje toliko kriješ? Prstom je pažljivo prešla preko linije njegove brade. Jake crte, pomislila je skoro teške, a opet povremeno skoro neočekivana duhovitost i osećajnost izbijaju iz njegovog pogleda. Tada nestaje te teskobe i ostaje samo snaga. Grub i uzdržan, arogantan, bio je sve to. A ona ga je volela – uprkos tome, a možda baš i zato. Njegova nežnost koju joj je pokazala navela ju je da to prizna i prihvati, ali sve vreme je ljubav bila prisutna. Žudela je da mu kaže, da izgovori te obične, divne reči. Dala mu je svoje telo, nevinost i poverenje. Sada je želela da podele osećanja. Ljubav, verovala je, treba da se pruži slobodno, bezuslovno. A opet ga je dovoljno poznavala da je znala da on prvi treba da načini taj korak. Njegova priroda je tako zahtevala. Nekom drugom muškarcu bi možda laskalo i prijalo, čak bi mu donelo i olakšanje da mu žena tako lako otkrije svoja osećanja. Ali Grant bi se osećao sateran u ćošak, zaključila je Dženi. Mirno je ležala i posmatrala ga, pitajući se da li ga je neka druga žena oterala u samoću. Dženi je bila sigurna da je bio u pitanju bol ili razočaranje koje ga je učinilo tako teškim i zatvorenim. U njemu je postojala ljubaznost koju je skrivao, talenat koji očigledno nije koristio i toplota koju je obuzdavao. Zašto? Uzdahnula je i sklonila mu kosu sa čela. Tu su se krile njegove misterije; nadala se samo da će imati strpljenja da čeka dok on bude spreman da ih podeli. Topla i zadovoljna, privila se uz njega, šapućući njegovo ime. Grantov odgovor bilo je nerazgovetno mrmljanje dok se okretao na stomak i zagnjurio lice u jastuk. Taj pokret koštao je Dženi još nekoliko dragocenih centimetara dušeka.


BalkanDownload

„Hej!“ Nasmejala se i odgurnula ga. „Pomeri se tamo.“ Nije odgovarao. Ti si romantični đavo, pomislila je Dženi, poljubila njegovo nepomično rame i izvukla se iz kreveta. Grant je smesta zauzeo sav slobodan prostor. Usamljenik, pomislila je Dženi, posmatrajući ga dok je ležao na zgužvanoj posteljini. Pogledala ga je još jednom i otišla pod tuš u kupatilo sa druge strane hodnika. Probudio ga je zvuk vode koja je tekla. Grant je, još pospan, ležao, razmišljajući koliko napora mu je potrebno da otvori oči. Imao je ukorenjenu naviku da trenutak buđenja odlaže sve dok ne postane neizbežan. Zagnjurio je lice u jastuk i osetio Dženin miris. On ga je naterao na sanjarenje i maštanje. Pred njim su se ređale slike - vrele, ali ne sasvim jasne. Tek probuđen, Grant se okrenuo na drugu stranu i shvatio je da je sam u krevetu. Njena toplina je još uvek bila tu - na posteljini, njegovoj koži. Ležao je nekoliko trenutaka, ne znajući zašto se tako dobro oseća, a ne pokušavajući da tome utvrdi razlog. Setio se njenog mirisa, ukusa, njenog drhtanja pod njegovim prstima. Da li je ikada ijednu ženu toliko želeo? Ko može u jednom trenutku da mu pruži zadovoljstvo, a u drugom da ga natera da pobesni? Koliko je blizu granice između želje i potrebe, ili ju je već prešao? Bilo je mnogo pitanja kojima nije želeo da traži odgovore - bar ne sada dok su mu misli još bile pospane i ispunjene Dženi. Trebalo je da se probudi i udalji od nje, pa tek onda da pokuša da nađe odgovore. Kad je Dženi ušla, Grant je sedeo i prelazio rukom preko lica. „Dobro jutro.“ Dženi je sela na ivicu kreveta. Na glavi joj je bio peškir, a na njoj Grantova odeća. Približila mu se, zagrlila ga i poljubila. Mirisala je na njegov šampon i sapun - što je taj spontani poljubac učinilo poražavajuće intimnim. Odmakla se i prijateljski mu se osmehnula. „Sad si se probudio?“ „Da.“ Želeo je da vidi njenu kosu, pa joj je skinuo peškir sa kose i bacio ga na pod. „Ti si odavno budna?“ „Od onda kad si me izgurao iz kreveta.“ Nasmejala se kad su mu se obrve spojile. „I da znaš da ne preterujem. Hoćeš kafu?“ „Hoću.“ Kad je ustala, Grant ju je uhvatio za ruku, držeći je tako dok njen osmeh nije postao zbunjen. Šta želi da joj kaže, pitao je Grant samog sebe. Nije bio svestan ničega, osim saznanja da šta god da se u njemu dešavalo, već je otišlo predaleko i više se nije moglo zaustaviti. „Grante?“ „Silazim za minut“, promrmljao je, osetivši se budalasto. „Ovaj put ja spremam doručak.“ „Važi.“ Dženi je oklevala, pitajući se da li je zaista rekao ono što je želeo, a zatim ga je ostavila samog.


BalkanDownload

Grant je ostao da sedi na krevetu, slušajući zvuk njenih koraka dok je silazila niz stepenice. Njeni koraci - njegove stepenice. Linija razdvajanja se nekako izbrisala. Nije znao hoće li više ikada moći da leži u svom krevetu a da ne misli na nju, sklupčanu pored njega. Imao je i druge žene, podsetio se Grant. Uživao je u njima, cenio ih. Zaboravljao ih. Zašto je bio siguran da ništa što je imalo veze sa Dženi neće zaboraviti? Ništa, pa čak ni taj mali beleg koji je imala od rođenja, a koji je pronašao na njenom kuku - u obliku polumeseca, koji je mogao da prekrije svojim malim prstom. Bilo mu je nekako bleskasto drago što ga je otkrio - znao je da ga nijedan drugi muškarac nije video, niti dotakao. Ponašao se kao budala, kazao je sebi, očaran činjenicom da joj je prvi ljubavnik, opsednut idejom da će joj biti poslednji, jedini. Bilo mu je potrebno da neko vreme provede sam, samo to, da sredi svoja osećanja. Poslednje što je želeo jeste da nju vezuje, a samim tim i sebe. Ustao je i počeo da pretura po fioci, tražeći bermude od isečenih farmerki. Spremiće doručak, ispratiće je, a onda će se vratiti svom poslu. Ali kad je spustio stopalo na poslednji stepenik, osetio je miris kafe i začuo nju kako peva. Granta umalo ne obori deža vi. Mogao je to da objasni, uveravao se, mogao je da objasni jer se isto desilo onog jutra posle noći kad ju je upoznao. Ali nije sve baš tako - bilo je to suviše logično objašnjenje za osećaj koji ga je preplavio. Bilo je više od već viđenog - bilo je sasvim prirodno, opušteno, baš kako treba - tako da ga je istinski štrecnuo osećaj zadovoljstva. Sutra kada bude ulazio u tu kuhinju, bezbroj puta, godinu za godinom, ona nikada više neće biti tako prijatna, osim ukoliko ga ona ne bude u njoj čekala. Grant je zastao na vratima, posmatrajući je. Kafa je bila skuvana i vrela. Zraci sunca su joj padali po kosi, naglašavajući one tamne, dobro skrivene crvene pramenove koji su se videli samo na jarkoj svetlosti i koji su ličili na plameni somot. Okrenula se i zaustavila dah od iznenađenja, a zatim mu se osmehnula. „Nisam čula da si sišao.“ Gurnula je kosu iza ramena dok je sipala kafu. „Napolju je divno. Sve se presijava od kiše, a okean nije više zelen, već plav. Kao da uopšte nije bilo oluje.“ Uzela je šoljice i okrenula se ka njemu, lako je nameravala da mu priđe, u tome ju je sprečio njegov pogled. Zbunjenost je brzo prešla u napetost. Je li on to ljut, pitala se. Zašto? Možda se već kaje zbog svega što se desilo. Zašto se zavaravala mišlju da je sve što se desilo među njima bilo posebno i jedinstveno i njemu kao što je bilo njoj? Čvršće je stisnula šoljicu. Neće mu dozvoliti da se izvinjava ili da išta objašnjava. Neće praviti scenu. Bol je bio stvaran, fizički, ali je naterala sebe da ne obraća pažnju na njega. Kasnije, kad ostane sama, baviće se njim. Ali sada će se suočiti sa Grantom bez suza, bez molbi. „Nešto nije u redu?“ Je li taj miran, kontrolisan glas zaista bio njen?


BalkanDownload

„Da, nije u redu.“ Toliko je čvrsto stisnula šoljice da se čudila kako im drške nisu otpale. Ipak je uspevala da obuzda drhtanje ruku. „Mogli bismo da sednemo.“ „Neću da sednem.“ Glas mu je bio oštar kao šamar, ali ona nije trepnula. Posmatrala ga je dok je hodao do sudopere i naslonio se na nju, psujući i mrmljajući. Da je druga prilika, Grantovo ponašanje bi je zabavljalo, ali sada je samo stajala i čekala. Ako želi da je povredi, neka bude brzo, odjednom, pre nego što se raspadne. Okrenuo se, skoro divlje i optuživački ju je pogledao. „Dođavola, Dženi, potpuno sam van sebe.“ Sad je bio red na nju da pilji u njega. Prsti su joj se ukočili na tanjirićima od keramike. Puls joj se na trenutak zaustavio, da bi iznenada nekontrolisano ubrzao ritam. Sa njenog lica nestala je boja, bilo je bledo poput porcelana nasuprot zelenom sjaju njenih očiju. Grant je ponovo opsovao i provukao ruku kroz kosu. „Prosipaš kafu“, rekao je i stavio ruke u džepove. „Oh.“ Dženi je tupo gledala u dve tamne mrlje na podu i spustila je šoljice. „Ja... Obrisaću.“ „Pusti to.“ Grant ju je zgrabio za ruku pre nego što je uspela da uzme krpu. „Slušaj, osećam se kao da me je neko dobro odalamio i da mi se od toga strašno vrti u glavi. Tako se osećam skoro uvek kad te pogledam.“ Pošto mu nije odgovorila, uhvatio ju je za drugu ruku i protresao. „Pre svega, nisam tražio od tebe da mi se umešaš u život i pomutiš mi razum. Poslednje što sam želeo bilo je da mi se isprečiš na putu, što si uradila. I sad sam zaljubljen u tebe i, mogu da ti kažem, uopšte nisam oduševljen time.“ Dženi je shvatila da je glas još uvek služi iako nije znala šta će sa njim. „Pa...“ uspela je napokon da progovori, „to mi tačno govori gde mi je mesto.“ „Ona još hoće da se šali.“ Zgrožen, Grant ju je pustio i uzeo kafu. Ispio je pola šolje, našavši uvrnuto zadovoljstvo u tome što mu peče grlo. „Ismevaj se koliko hoćeš“, kazao joj je dok je spuštao šolju . „Nikuda ti ne ideš dok ne vidim šta ću sa tobom.“ U procepu između sasvim suprotnih osećanja zadovoljstva, nervoze i iskrene začuđenosti, stavila je ruke na kukove. U tom trenutku joj je suviše velika košulja skliznula sa ramena. „Stvarno? Dakle, treba da vidiš šta ćeš sa mnom kao da sam neka neželjena bolest.“ „Prokleto neželjena“, prošaputao je. „Možda nisi primetio, ali ja sam odrasla, samostalna žena koja ume sama da odlučuje o sebi. Ništa ti ne treba da smisliš šta ćeš sa mnom“, rekla mu je dok je njen temperament počeo da nadjačava sve ostalo. Uperila je prst u njega, a otvor na košulji se još više raširio. „Ako si zaljubljen u mene, to je tvoj problem. Moj problem je što sam ja zaljubljena u tebe.“


BalkanDownload

„Divno!“ viknuo je na nju. „To je baš divno. Za oboje bi bilo bolje da si onu oluju provela u jarku, umesto što si došla ovamo.“ „Nisi mi kazao ništa što već nisam sama zaključila“ uzvratila mu je Dženi i krenula da izađe iz kuhinje. „Čekaj malo.“ Grant ju je ponovo uhvatio za ruku i pritisnuo uza zid. „Nikuda ti nećeš dok ovo ne rešimo.“ „Rešeno je!“ Sklonila je kosu sa lica i gledala ga je pravo u oči. „Zaljubljeni smo jedno u drugo i dođe mi da se bacim sa one litice. Ako imaš još nešto da dodaš...“ „Nemam.“ „Ne bi škodilo malo osećajnosti“, nastavila je. „Izjavljuješ da si zaljubljen u nekoga istim tonom koji koristiš da plašiš decu.“ „Nisam zaljubljen u nekoga!“, vikao je na nju, besan jer je bila u pravu, a on nije mogao ništa protiv toga. „Zaljubljen sam u tebe i to mi se uopšte ne sviđa, dođavola.“ „To si mi sasvim jasno stavio do znanja.“ Uspravila se i podigla nos. „Nemoj na meni da vežbaš oholost“, počeo je Grant. Iz njenog pogleda su sevale varnice, samo što vatra nije buknula. Obrazi su joj se zacrveneli. On je iznenada prasnuo u smeh. Kada bi ona bila na vrhuncu besa, on bi jednostavno prasnuo u smeh. „Dženi, zaboga, ne mogu da se uzdržim kad me pogledaš tako kao da ćeš narediti da me strpaju u tamnicu.“ „Pusti me, kretenu!“ Povređena, uvređena, otimala se od njega, a on ju je samo još čvršće držao. Samo brzi refleksi su ga spasli od udarca njenog kolena u njegovu muškost. „Smiri se.“ Dok su se otimali, on je spustio svoje usne na njene. Prestao je da se smeje isto tako iznenadno kao što je malopre prasnuo u smeh. S nežnošću, koju je tako retko pokazivao, rukama je obuhvatio njeno lice, a ona je već bila sasvim izgubljena. „Dženi.“ Šaputao je njeno ime, ne skidajući usne sa njenih usana tako da je zvuk njenog imena prostrujao kroz nju. „Volim te.“ Prstima je mrsio njenu kosu, povlačeći joj glavu unazad kako bi im se pogledi sreli. „To mi se ne dopada, možda se na to nikad i neću navići, ali volim te.“ Uzdahnuo je i ponovo ju je privukao k sebi. „Zaludela si me.“ Stajali su obraz uz obraz i Dženi je zažmurila. „Vreme će učiniti da se navikneš“, prošaputala je. „Samo mi obećaj da nikad nećeš zažaliti zbog svega što se desilo.“ „Ne žalim“, saglasio se uz dubok uzdah. „Pomalo sam sluđen, ali nije mi žao.“ Pomilovao ju je po kosi i osetio novu želju za njom, nežniju, mirniju nego ranije, ali podjednako intenzivnu. Spustio je glavu na njen vrat jer je izgledalo da tu pripada. „Stvarno si zaljubljena u mene ili si to rekla zato što sam te naljutio?“ „I jedno i drugo. Jutros sam rešila da ispoštujem tvoj ego i dozvolim ti da mi ti prvi to kažeš.“


BalkanDownload

„Ozbiljno?“ Namrštio se i ponovo joj povukao glavu unazad. „Moj ego.“ „On nam stoji na putu jer je prevelik.“ Osmehnula se, slatko. Kako bi joj se osvetio, divlje je spustio svoje usne na njene. „Znaš“, uspeo je da progovori, „izgubio sam apetit za doručak.“ Još uvek se osmehujući, okrenula ga je sasvim ka sebi. „Zaista?“ „Aha. Ne bih da pominjem...“ kazao je, igrajući se košuljom pre nego što ju je do pojasa svukao sa nje. „Ali jesi li me pitala da li možeš da uzmeš moju odeću?“ „Baš sam nepristojna.“ Njen osmeh postade zavodljiv. „Hoćeš da ti je vratim?“ „Ne moraš da žuriš.“ Uhvatio ju je za ruku i poveo ka stepenicama. „Sačekaj da se popnemo.“ Sa prozora svoje spavaće sobe Grant je posmatrao kako odlazi. Bilo je rano popodne, a sunce je žarko sijalo. Trebalo mu je da se malo udalji od nje - možda je i njoj bilo potrebno isto. Ipak se pitao koliko dugo će moći da ostanu razdvojeni. Čekao ga je posao u studiju iznad njegove glave, rutina za koju je znao da kvalitativno i kvantitativno utiče na njegov rad. Bila mu je potrebna stroga disciplina u životu, vreme koje je morao da odvoji i danju i noću kad je kreativnost od njega to zahtevala. A ipak, kako je mogao da radi kad je neprestano mislio na nju, kad mu je telo još uvek bilo vrelo od njenog? Ljubav. Tolike godine je uspešno uspevao da je izbegne, a onda joj je nepromišljeno otvorio vrata. Predstavljala mu je teret, bila je neželjena, nedobrodošla. Sad je bio ranjiv, zavisan - sve ono što je jednom davno sebi obećao da nikad neće biti. Kad bi mogao to da promeni, ne bi se dvoumio. Živeo je po svojim pravilima, po svom sudu, po svojim potrebama toliko dugo da nije bio siguran hoće li želeti i moći da čini kompromise koje je ljubav zahtevala. Moglo bi se sve završiti tako što bi je povredio, pomislio je Grant mrko, a taj bol bi mu se kao bumerang vratio. To je bila neizbežna sudbina svih ljubavnika. Šta su hteli jedno od drugog? Odmahnuo je glavom i sklonio se od prozora. Za sada, vreme i privlačnost bili su dovoljni, ali to će se promeniti. Šta će biti kada zahtevi budu uhvatili konce u svoje ruke? Hoće li im se on povinovati? Nije trebalo da se zaljubi u nekoga poput Dženi, čiji se život sasvim razlikuje od života koji je on izabrao i čija će nevinost samo učiniti da još jače bude povređena. Ona nikad neće pristati da živi sa njim na njegovom izolovanom parčetu zemlje i to je nikada neće ni pitati. A on svoj mir ne bi mogao da menja za zabave, kamere, društvena dešavanja. Kad bi bar malo bio sličniji Šelbi... Grant se setio svoje sestre i toga koliko voli gužvu, ljude, buku. Oboje su, svako na svoj način, pokušali da ublaže traumu zbog gubitka oca na tako gnusan način, na javnom mestu. Ali ni nakon petnaest godina ožiljci nisu nestali. Možda je Šelbi uspela donekle da ih ublaži, možda je njena ljubav prema Alanu


BalkanDownload

Mekgregoru bila dovoljno jaka da prevaziđe ukorenjeni strah. Strah od izlaganja, gubitka, zavisnosti. Setio se Šelbine posete pre nego što je rešila da se uda za Alana. Bila je tužna, preplašena. Bio je grub prema njoj, a želeo je da je zagrli, da je pusti da isplače sećanja koja su ih oboje proganjala. Rekao joj je istinu jer joj je bilo potrebno da je čuje, ali Grant nije bio siguran da je mogao da živi sa njom. „ Hoćeš li sebe da lišiš života zbog nečega što se desilo pre petnaest godina?“ Bespoštedno joj je postavio to pitanje dok je sedela u njegovoj kuhinji, otečenih očiju od suza. Setio se i njenog ljutitog, intuitivnog: „Zar ti nisi?“ Jeste, na neki svoj način, mada ga je njegov rad i ljubav prema njemu neprestano povezivao sa spoljnim svetom. Crtao je za ljude, za njihovo zadovoljstvo i zabavu i voleo ih je - njihove mane i vrline, njihovu ludost i razum - na način koji je možda jedino on razumeo. I uspešno je odbijao, sve dok nije sreo Dženi, da se čvršće veže za bilo koga. Bilo je tako jednostavno baviti se ljudima na opštem nivou. Klopke vrebaju kada se krug suzi. Klopke, pomislio je i frknuo. On sam je upao u jednu ogromnu. Već je nestrpljivo želeo da mu se vrati, da joj čuje glas i vidi kako mu se osmehuje. Možda sada radi akvarel koji mu je kazala da je započela. Možda još uvek nosi majicu koju joj je Grant pozajmio. Njena je bila toliko iscepana da nije mogla da se zakrpi. Bez napora je mogao da je zamisli kako namešta štafelaj pored rukavca. Vetar joj sklanja kosu sa lica, a njegova majica joj pada na kukove... I dok ona radi, on sedi i mašta poput tinejdžera. Nervozno je izašao u hodnik baš u trenutku kad je zazvonio telefon. Pomislio je da se ne javi, što je bez napora praktikovao, a zatim se predomislio i sjurio niz stepenice. Imao je samo jedan jedini telefon, u kuhinji, jer nije želeo da ga išta uznemirava dok je radio u studiju ili ležao u krevetu. Grant je podigao slušalicu i naslonio se na zid. „Da?“ „Grant Kempbel?“ Iako ga je samo jednom sreo, Grant mu je odmah prepoznao glas. Bio je jedinstven, čak i kad nije bacao opaske na Kempbelove. „Zdravo, Danijele.“ „Tebe je baš teško naći. Bio si van grada?“ „Nisam“, Grant se nasmejao. „Ne javljam se uvek na telefon“ Posle Danijelovog frktanja Grantov osmeh postade širi. Mogao je da zamisli krupnog Mekgregora dok sedi u svojoj sobi u tornju i puši jednu od zabranjenih cigara za svojim masivnim stolom. Grant ga je baš takvog nacrtao na karikaturi i dao crtež Šelbi na njenom venčanju. Odsutno je posegao za kesicom kokica koja je stajala na pultu. „Kako si?“


BalkanDownload

„Odlično. I bolje od toga.“ U Danijelovom gromoglasnom glasu čuo se prizvuk ponosa i arogancije. „Postao sam deda pre dve nedelje.“ „Čestitam.“ „Dečak“, obavestio ga je Danijel, zadovoljno uvlačeći dim kubanske cigare. „Tri kile i trista, jak kao bik. Robert Mekgregor Blejd. Zvaće ga Mek. Dobra loza.“ Duboko je udahnuo i otkopčao dugmad na košulji. „Ima uši na mene.“ Grant je sa naklonošću slušao hvalospeve o novom Mekgregoru. Njegova sestra se udala u porodicu koja je njemu lično bila neodoljiva. Znao je da će se njihovi karakteri i pojedini događaji naći u nekim od njegovih budućih stripova. „Kako je Rena?“ „Šampionski je sve to obavila.“ Danijel je ugasio cigaru. „Znao sam da će biti tako. Njena majka je brinula. Žene.“ Nije pomenuo da je on lično iznajmio avion istog trenutka kad je čuo da je Rena krenula u porodilište. U čekaonici je šetao kao pomahnitao, dok je njegova supruga Ana mirno završavala štrikanje ćebenceta. „Džastin je sve vreme bio pored nje.“ U glasu mu se osećala jedva čujna ozlojeđenost - ali dovoljna da Grant shvati da mu osoblje bolnice nije dozvolilo da ude u porođajnu salu. I verovatno ih je ta zabrana skupo koštala. „Je li Šelbi videla Alanovog malog sestrića?“ „Bili su na medenom mesecu kad se rodio“, kazao mu je Danijel, blago uzdahnuvši. Nije mogao da shvati zašto njegov sin i snaja nisu otkazali let i prisustvovali tom važnom događaju. „Dolaze ovog vikenda. Zato sam te i pozvao. Želimo da i ti dođeš, dečko. Biće cela porodica na okupu, i nova beba. Ana želi da joj sva deca budu ovde. Znaš kakve su žene.“ Znao je kakav je Danijel i ponovo se nasmejao. „Pretpostavljam da je normalno da majke dižu paniku.“ „Tako je. Sa novom generacijom biće gora nego ikad.“ Danijel oprezno pogleda u vrata. Nikad se ne zna da li neko možda prisluškuje. „Dođi u petak uveče.“ Grant pomisli na svoj raspored, rešen da napravi izmene. Imao je potrebu da ponovo vidi svoju sestru, ali i Mekgregorove. I više, poželeo je da povede Dženi kod ljudi koje je, ne znajući zašto, smatrao svojom porodicom. „Mogu da dođem za nekoliko dana, Danijele, ali poveo bih nekoga.“ „Nekoga?“ Danijelova ćula se naoštriše. Nagnuo se na sto, držeći cigaru u ruci. „A ko bi taj neko mogao biti?“ Prepoznavši njegov ton, Grant se pravio nevešt. „Jedna umetnica koja slika u Nju Inglandu, u Vindi Pointu. Mislim da bi je zanimala tvoja kuća.“ Ona, pomisli Danijel i smeh mu ozari lice. To što je srećno oženio sinove i udao ćerku, ne znači da je trebalo da batali svoj hobi -provodadžisanje. Mladima


BalkanDownload

je potrebna pomoć oko takvih stvari. A Grant - iako je bio Kempbel - bio je član porodice. „Umetnica... Zanimljivo. Uvek ima mesta za još jednog, sinko. Dovedi je. Umetnicu“, ponovio je, gaseći cigaru. „Siguran sam da je mlada i lepa.“ „Uskoro puni sedamnaest“, reče mu Grant, prekrstivši prste na rukama. „Pomalo je zdepasta i liči na žabu. Ali njene slike su vanvremenske, neverovatno emotivne i estetski lepe. Lud sam za njom.“ Zastao je i zamislio kako se Danijelovo široko lice zajapurilo. „Iskrena osećanja jača su od razlike u godinama i fizičke lepote, slažeš li se?“ Danijel se zakašljao, a zatim progovorio. Dečku je potrebna pomoć, ozbiljna pomoć. „Samo ti dođi u petak, sinko, i to malo ranije, da stignemo da porazgovaramo.“ Zagledao se u policu sa knjigama ispred sebe. „Sedamnaest, kažeš?“ „Uskoro puni, ali njena senzualnost ne stari. Sinoć smo ona i ja...“ „Ne, ne pričaj mi”, Danijel ga je naprsno prekinuo. „Narazgovaraćemo se kad dođeš ovamo. I to poduže”, dodao je posle dubokog uzdaha. „Je li Šelbi upoznala... Ne, nije vazno”, shvatio je. „U petak”, kazao je Danijel oštrim tonom. „O svemu tome ćemo u petak.” „Doći ćemo.” Grant je prekinuo vezu, naslonio se na štok i smejao se dok se nije zacenio. U petak će matori momak biti izvučen iz cipela, pomislio je Grant. Još uvek se smejući, popeo se uz stepenice. Radiće do mraka – do Dženi.


BalkanDownload

Deveto poglavlje Dženi se nikad ni u šta nije tako brzo upustila. Pre nego što je shvatila što se dešava, pristala je da spakuje svoj pribor za rad i kofer i provede vikend kod ljudi koje uopšte nije poznavala. Delimično je razlog bio to što je Grant bio toliko oduševljen Mekgregorovima. Za malo više od nedelju dana shvatila je da je retko osećao istinsku naklonosti prema nekome - i to toliku da napusti svoju dragocenu privatnost i vreme. Pristala je da krene se njim jer je jednostavno želela da ga vidi u drugačijim okolnostima, u ophođenju prema drugim ljudima, daleko od njegove izolovane tačke na zemaljskoj kugli. Upoznaće i njegovu sestru. Iznenadila ju je i sama činjenica da je ima. Iako je znala da je luckasto, Dženi je zamišljala kako se Grant samo obreo na ovom svetu kao odrasla osoba, već spremna da se bori za pravo na svoju privatnost. Sada se pitala kakvo detinjstvo je imao - i šta ga je formiralo. Šta ga je učinilo Grantom Kempbelom koga je upoznala? Je li bio bogat ili siromašan, otvoren ili zatvoren? Je li, bio srećan, voljen, zapostavljan? Retko je pričao o svojoj porodici. o svojoj prošlosti... A samim tim i o sadašnjosti. Čudno, ali, pošto su ti odgovori bili veoma važni, nije smela da ih traži. Dženi je smatrala da sam treba da preduzme prvi korak u tom pravcu, kao dokaz ljubavi za koju je rekao da je oseća. Verovala je da je voli, na svoj način ali je želela dokaz. Za nju je bilo nemoguće odvojiti poverenje od ljubavi jer jedno bez drugog bile su samo prazne reči. Nije verovala u tajne. Od detinjstva, pa sve do smrti svoje sestre, Dženi je imala u svom životu najvažniju osobu sa kojom je sve delila - sve svoje sumnje, nesigurnosti želje, snove. Kad je izgubila Anđelu, kao da je izgubila deo sebe, deo koji je ponovo počela da oseća. Bila je najprirodnija stvar na svetu da svoje poverenje i ljubav pokloni Grantu. Kad je volela, volela je bez granica. Pored radosti koju je osećala, provlačila se i tuga jer je znala da joj se još nije otvorio. Dok to ne uradi, Dženi je znala da nemaju budućnost, već samo trenutak u kome se nalaze. Terala je sebe da to prihvati jer pomisao da ostane bez njega bila joj je nepodnošljiva. Grant je pogledao u Dženi kad je skrenuo na uzan, strm put koji je vodio ka imanju Mekgregorovih. Dženin profil pokazao mu je da je tiha, a da joj je pogled sanjalački i pomalo tužan. „O čemu razmišljaš?“ Okrenula je glavu, a osmeh joj je obrisao tugu s lica. „O tome da te volim.“ Bilo je tako jednostavno. Ali njemu su klecnula kolena. Osetivši želju da je dodirne, Grant je skrenuo sa puta i zaustavio se. Još uvek se osmehivala kad joj je rukama obuhvatio lice, dok su se njene trepavice sklapale, očekujući poljubac.


BalkanDownload

Nežno, uz poštovanje koje nije očekivala, usnama je dotakao njen obraz, prvo jedan, a zatim drugi. Dah joj je zastao u grlu, a srce zatreperilo. Njegovi retki izlivi nežnosti je uvek ostave bez daha. U tom trenutku šta god da bi tražio od nje, ona bi mu dala bez oklevanja. Dodir njegovih trepavica na njenom obrazu vezivao ju je za njega više od bilo kakvog lanca. Njeno ime je bilo samo izdah sa njegovih usana dok joj je ljubio zatvorene oči. Kad je zadrhtala, u glavi mu se zavrtelo. Kakve je to čini bacala na njega? Je li sve bilo njegova mašta, ili je ona oduvek postojala, čekajući trenutak da ude u njegov život i učini ga robom? Ubio bi i umro zbog nje, ne znajući da li bi to učinio zbog njene slabosti ili snage. I da li je uopšte bilo važno? Znao je da bi to uradio. Kada se muškarac suviše preda nečemu -ženi, idealu, cilju - postaje ranjiv. Tu je instinkt za preživljavanjem na drugom mestu. Grant je oduvek znao da se upravo to desilo njegovom ocu. Ali jedino čega je Grant trenutno bio svestan jeste da je ona bila tako nežna, podatna. Njegova. Grant je lagano spustio svoje usne na njene. Dženi je zabacila glavu i otvorila mu se. Stisak njegovih prstiju postao je jači, dah mu se ubrzao i ispunio njena usta pre njegovog jezika. Prelaz iz nežnosti ka očajničkoj želji bio je suviše brz. Zavukla je prste u njegovu kosu da bi ga privukla bliže, dok su njegovi poljupci postajali sve zahtevniji. Opijena ljubavlju, Dženi je pomislila kako njena strast svaki put kad je dotakne, biva sve veća i jača i kako će jednog dana eksplodirati od samo jednog njegovog pogleda. „Želim te.“ Osetila je kako reči same izlaze iz nje. Dok su prelazile sa njenih usana na njegove, on ju je privio uz sebe toliko snažno da tu više nije bilo mesta za nežnosti. Njegove usne su uzimale, tražile, primale dok oboje nisu ostali bez daha. Nepovezano šapućući, Grant je zario lice u njenu kosu i pokušavao je da povrati razum. „Gospode bože, umalo da zaboravim da smo nasred puta usred belog dana.“ Dženi je prešla prstom preko linije njegovog vrata. „Ja sam već zaboravila.“ Grant se borio da povrati dah. „Pazi se“, upozorila ga je tiho. „Meni je sve teže da razmišljam o tome kako treba da se ponašaju civilizovani ljudi nego da se prepustim prirodnim instinktima. Sada bi mi bilo sasvim prirodno da te bacim na zadnje sedište, pocepam svu odeću sa tebe i vodim ljubav sa tobom do iznemoglosti.“ Kičmom joj je prošla jeza, izazivajući je, podstičući je. Naslonila se na njega tako da su im se usne skoro dodirivale. „Ne treba se boriti protiv svoje prirode.“ „Dženi...“ Samokontrola mu je bila toliko slabašna da je osećao kako njeno telo postaje savitljivije i toplije pod njegovim. Njen miris je bio spoj suštih suprotnosti: zalazećeg sunca i ponoćnog šaputanja. Kada je prešla rukom preko njegovih grudi, i sam je osetio otkucaje svog srca pod njenim dlanom. Njen pogled


BalkanDownload

je bio zamućen, a opet nekako snažniji. Grant nije mogao da skine oči sa nje. Osetio se kao zatvorenik okovan u lance. I baš kada ga je razum sasvim napustio, začuo se zvuk motora automobila koji se približavao. Opsovao je i okrenuo glavu. Dženi se osvrnula preko ramena kad se mercedes zaustavio pored njih. Vozač je bio u senci, tako da je videla samo mišićavog, crnog muškarca dok se otvarao suvozačev prozor. Kroz njega je izvirilo lice naglašenih crta uokvireno crvenom kosom. Žena se rukama naslonila na spušteno staklo i prijateljski nasmejala. „Da se niste izgubili?“ Grant ju je popreko pogledao, a zatim joj zavrnuo nos na Dženino zaprepašćenje. „Gubi se.“ „Nekim ljudima zaista ne vredi pomagati“, konstatovala je žena pre nego što je oholo odmahnula glavom, naslonivši se na sedište. Mercedes je lagano krenuo i nestao iza krivine. „Grante!“ Razapeta između zabave i neverice, Dženi je piljila u njega. „To je bilo neverovatno grubo čak i za tebe.“ „Ne podnosim njuškala“, kazao je i pokrenuo auto. Uzdahnula je i zavalila se u sedište. „To si dovoljno jasno pokazao. Čini mi se da je pravo čudo što mi one noći nisi zalupio vrata pred nosom.“ „Bio je to trenutak slabosti.“ Zaustila je da mu odgovori, a zatim je odustala. „Koliko još ima? Mogao bi da mi kažeš koga ću tamo sresti, da znam...“ Zaustavila se na pola rečenice. „Gospode.“ Bio je neverovatan, nestvaran. Divan. Tamnosivi zamak okupan poslednjim zracima zalazećeg sunca, baš kao iz bajke, onakav u kakvom je svaka devojčica maštala da će biti zarobljena. I da će doći princ sa mačem koji će je osloboditi iz visokih zidina kule. Stajao je pred njom kao da je stigao iz nekih prošlih vremena, predstavljajući čudo samom svojom pojavom. Izdizao se u visinu i prostirao u širinu, sasvim jednostavno dominirajući liticom na kojoj je stajao. Na njegovim zidovima nije bilo puzavica. Koja bi puzavica smela na njega da se uspne? Ali bilo je cveća - divljih ruža, koje su tvrdoglavo cvetale u jarkim bojama leta, dok se na obližnjem drveću već primećivao skori dolazak jeseni. Dženi nije želela samo da ga naslika. Bilo joj je potrebno da ga naslika kao što joj je bilo potrebno da diše. „Tako sam i mislio“ prokomentarisao je Grant. Ošamućena od iznenađenja, Dženi nije skidala pogled sa zamka. „Molim?“ „Ti već držiš četkicu.“ „Kamo sreće.“


BalkanDownload

„Ako ga naslikaš samo sa upola strasti i posvećenosti kojima si naslikala svetionik i liticu, imaćeš remek-delo.“ Dženi se zbunjena okrenula ka njemu. „Ali ja... Nije izgledalo da ti se slika toliko sviđa.“ Namrštio se. „Ne budi kreten.“ Nikad pomislio nije da je njoj potrebna potvrda za njen rad. Grant je poznavao svoje veštine i sasvim mirno prihvatao činjenicu da je jedan od najboljih u poslu kojim se bavio. Nije mu bilo važno šta drugi misle jer je bio svestan svojih mogućnosti i sposobnosti. Verovao je da i Dženi ima isti stav u vezi sa svojim radom. Kada bi samo znao kroz kakvu je agoniju prolazila pred svaku svoju izložbu, bio bi zapanjen. Kada bi samo znao kako ju je povredio svojim nemarnim komentarom onog dana kad je završila sliku, zanemeo bi. Dženi se namrštila. „Dakle, svidela ti se?“ „Šta mi se svidelo?“ „Slika“, kazala je nestrpljivo. „Slika tvog dvorišta koju sam naslikala.“ Grant nije čuo nesigurnost u njenom glasu. „To što ja ne slikam“, počeo je jednostavno, „ne znači da treba da padnem u nesvest kad prepoznam genijalno delo.“ Zaćutali su, nesigurni u raspoloženje onog drugog, kao i u svoje. Ako mu se slika svidela, smatrala je Dženi, trebalo je to da kaže, umesto što je dozvolio da mu je otme iz ruku. Grant se pitao da li je za nju samo „ozbiljna“ umetnost vredna. Šta bi rekla kada bi joj rekao da živi od toga što druge ljude predstavlja karikaturama? Da li bi se nasmejala ili pobesnela kad bi videla Veroniku u Dejliju za nekoliko nedelja? Zaustavili su se pred kućom uz škripu kočnica koja ih je oboje zakucala u sedišta. „Čekaj samo da uđemo“, kazao je, vraćajući se na njihov raniji razgovor. „Ni sam nisam mogao da verujem šta sam unutra video.“ „Očigledno je istina sve što sam čula i pročitala o Danijelu Mekgregoru.“ Dženi je izašla iz kola, ne skidajući pogled sa kuće. „Snažan, ekscentričan čovek koji sve radi na svoj način. Ali ne znam mnogo o njegovom privatnom životu. Njegova supruga je lekar?“ „Hirurg. Imaju troje dece i, kao što ćeš uskoro nebrojeno puta čuti, jednog unuka. Moja sestra je udata za njihovog najstarijeg sina, Alana.“ „Alan Mekgregor... On je...“ „Senator Mekgregor, a za nekoliko godina...“ Slegnuo je ramenima i ućutao. „A da, imaćeš direktnu vezu u Beloj kući ako se obistine govorkanja o Alanu Mekgregoru.“ Nasmejala se dok je posmatrala muškarca u smeđim pantalonama naslonjenog na haubu iznajmljenog automobila, dok se vetar poigravao sa njegovom kosom. „Šta kažeš na to?“


BalkanDownload

Grant se nekako čudno osmehnuo, pomislivši na Mekintoša. „Sada se još ništa ne zna“, kazao je. „Ali ja sam se oduvek veoma zanimao za politiku uopšte.“ Uhvatio ju je za ruku i krenuo ka hrapavim, kamenim stepenicama. „Tu je i Kejn, drugi sin, advokat, koji se skoro oženio, takođe advokaticom, koja je slučajno rođena sestra muža Danijelove ćerke.“ „Nisam sigurna da razumem.“ Dženi je posmatrala mesinganu lavlju glavu sa krunom koja je služila za kucanje na vratima. „Moraš brže da učiš.“ Grant zakuca. „Rena se udala za kockara. Ona i njen muž poseduju nekoliko kazina i žive u Atlantik Sitiju.“ Dženi ga zbunjeno pogleda. „Za nekoga ko živi toliko izolovano, dobro si informisan.“ „Da.“ Nasmejao se kad su se vrata otvorila. Riđokosa žena koju je Dženi prepoznala iz mercedesa stajala je naslonjena na dovratak, posmatrajući Granta od glave do pete. „Još si izgubljen?“ Grant ju je ovaj put zagrlio i poljubio. „Preživela si mesec dana u braku i još si mršava.“ „A ti još uvek umeš da deliš komplimente“, uzvratila mu je, povlačeći se. Posle nekoliko trenutaka nasmejala se i snažno ga zagrlila. „Mrzim to da priznam, ali mi je drago što te vidim.“ Virila je iza Grantovog ramena i prijateljski posmatrala Dženi. „Zdravo, ja sam Šelbi.“ Grantova sestra, shvatila je Dženi, iznenađena potpunim nedostatkom bilo kakve sličnosti. Imala je utisak da se iza tog mršavog tela, neurednih kovrdža i zamagljenog pogleda krije vulkan energije. Dok je Grant posedovao grubu i sirovu privlačnost, njegova sestra je bila kombinacija krhkosti i vatrenosti. „Ja sam Dženi.“ Instinktivno je odgovorila na osmeh koji joj je Šelbi uputila dok je grlila svog brata. „Drago mi je.“ „Jedva sedamnaest, hmm?“ zagonetno je Šelbi upitala Granta pre nego što je prihvatila Dženinu ispruženu ruku. „Moraćemo bolje da se upoznamo, pa da mi kažeš kako podnosiš društvo ovog kretena više od pet minuta. Alan je u sobi sa prestolom sa Mekgregorom“, nastavila je pre nego što je Grant stigao išta da kaže. „Je l' ti Grant predstavio ukućane?“ „U skraćenoj verziji“, odgovorila je Dženi, već očarana. „Tipično.“ Uhvatila je Dženi pod ruku. „Ponekad je bolje skočiti pravo u vatru. Najvažnije je da ne dozvoliš Danijelu da te zaplaši. Koje je tvoje poreklo?“ „Francusko, većim delom. Zašto?“ „Shvatićeš sama.“ „Kako je bilo na medenom mesecu?“ upitao ju je Grant, želeći da skrene temu, o kojoj će se kasnije svakako povesti reč. Šelbi ga je pogledala. „Kazaću ti kad se završi. Kako tvoja litica?“


BalkanDownload

„Još stoji.“ Okrenuo se na levu stranu, ugledavši Džastina koji je silazio glavnim stepeništem. Džastinov izraz uljudne ljubaznosti prerastao je u iznenađenje - što se retko viđa na njegovom licu - a zatim u zadovoljstvo. „Dženi!“ Ostatak stepenica prešao je trčeći i podigao ju je u naručje. „Džastine.“ Nasmejala se i obavila mu ruke oko vrata, što je nateralo Granta da se namršti. „Otkud ti ovde?“, upitali su istovremeno jedno drugo. Spustio ju je i uhvatio za obe ruke, odmičući se da je bolje pogleda. „Lepa si“, kazao joj je. „Kao i uvek.“ Grant ju je posmatrao kako rumeni od zadovoljstva, iskusivši prvi put u svom životu istinsku ljubomoru. Doživeo ju je kao neprijatno osećanje. „Izgleda“, kazao je opasno smirenim tonom od koga se Šelbina obrva podigla, „da se vas dvoje poznajete.“ „Naravno“, kazala je Dženi. „Kockar!“ uzviknula je. „Nikad ne bih povezala. Rena - Serena. Iznenadila me je i sama vest da se ženiš, nisam želela da propustim venčanje... A sad si još i postao otac!“ Ponovo mu se obesila oko vrata. „Bože, oko mene sve sami rođaci.“ „Rođaci?“ ponovio je Grant. „Sa francuske strane“, rekao je Džastin. „Malo dalji, ali birani...“ prislonio je obraz na Dženin, „pažljivo.“ „Po tetka Adelaidinoj dosadnoj liniji“, precizirala je Dženi. „Pratiš li ti ovo?“, pitala je Šelbi Granta. „Teško“, prošaputao je. Ne skidajući osmeh s lica, Dženi se okrenula da objasni. „Pojednostaviću, Džastin i ja smo rođaci, treće koleno, čini mi se. Upoznali smo se pre pet godina na jednoj od mojih izložbi u Njujorku.“ „Nisam bio blizak sa... tim delom svoje familije“, nastavio je Džastin. „Reč po reč i zbližili smo se.“ Grant je posmatrao Džastin a dok se osmehivao Dženi. Oči, zelene oči. I kod muškarca i kod žene bile su iste u polumraku. Iz nekog nejasnog razloga njegovi mišići, koji su se zategli kad je Džastin podigao Dženi u naručje, opustiše se. Crna ovca, shvatio je, koja ih je sve nadmašila. „Fascinantno“, rekla je Šelbi. „Svi ti klišei kako je svet mali zaista imaju smisla. Dženi je došla sa Grantom.“ „Oh?“, rekao je Džastin kad je sreo procenjivački pogled Grantovih tamnih očiju. Kod njega se, kao kod kockara, razvila navika da procenjuje ljude koje upozna i svrstava ih u određenu kategoriju. Pre mesec dana, na Šelbinom venčanju, Džastin ga je ocenio kao duhovitog i tajnovitog momka koji odbija da bude svrstan bilo gde. Lako su se zbližili, možda zbog potrebe za privatnošću koja je duboko bila ukorenjena u obojici. Sada, setivši se Danijelovog slikovitog opisa Grantove pratilje, Džastin se borio da ne prasne u smeh. „Danijel je spomenuo da dovodiš... umetnicu.“


BalkanDownload

Grant je opazio, što bi malo kome pošlo za rukom, šaljivi sjaj u Džastinovom pogledu. „Siguran sam da jeste“, odvratio mu je istim tonom. „Još ti nisam čestitao što si obezbedio nastavak loze.“ „I spasao nas ostale pritiska da to smesta učinimo“, završila je Šelbi. „Ne nadaj se mnogo“, upozorio ju je nežni glasić žene koja je silazila niz stepenice, noseći bebu u plavom ćebencetu. „Zdravo, Grante. Drago mi je što te opet vidim.“ Serena je jednom rukom držala svog sina, a drugom je zagrlila Granta, poljubivši ga u obraz. „Lepo od tebe što si se odazvao kraljevskom pozivu.“ „Sa zadovoljstvom.“ Ne mogavši da se odupre, prstom je pomerio ćebence. Tako je majušna. Bebe su ga oduvek oduševljavale - njihova minijaturna savršenost. Ova bebica je imala glatke obraščiće i bila je sasvim budna. Mališan ga je posmatrao svojim tamnoplavim očima u kojima se već video nagoveštaj da će biti ljubičaste, kao oči njegove majke. Možda je Mek imao Danijelove uši i Serenine oči, ali sve ostalo je bilo čisto Blejdovo. Imao je kosti ratnika, pomisli Grant, i gustu tamnu kosu, simbol krvi Komanča. Skinuvši pogled sa sina, Serena je posmatrala ženu koja je sa tihom zamišljenošću gledala u Granta. Iznenadila se kad je ugledala oči svog muža na ženskom licu. Osmehnula se, sačekavši da se njihov pogled sretne sa njenima. „Ja sam Rena.“ „Dženi, Grantova prijateljica“, predstavio ju je Džastin, ovlaš prebacivši ruku preko ramena svoje supruge. „I moja rođaka“ Pre nego što je Serena stigla da se osvesti od prvog iznenađenja, priredio joj je sledeće. „Ženviv Grande.“ „A, one divne slike!“ uzviknula je, a Šelbi je razrogačila oči. „Dođavola, Grante.“ Pošto ga je popreko pogledala, Šelbi se okrenula ka Dženi. „Naša majka ima dva tvoja pejzaža. Preklinjala sam je da mi jedan pokloni za svadbu. 'Veće'„, kazala je. „Želim je u centralnom delu kuće.“ Počastvovana, Dženi joj se osmehnula. „Onda ćeš mi možda pomoći da ubedim gospodina Mekgregora da naslikam njegovu kuću.“ „Potrudi se da ga čvrsto stisneš za ruku“, posavetovala ju je Serena. „Šta je ovo? Porodični samit?“, upitao je Alan, dolazeći hodnikom. „Jedno je biti izvidnica“, nastavio je, zagrlivši svoju ženu oko vrata, „a žrtveno jagnje je nešto sasvim drugo. Tata neprekidno kuka i žali se na to kako mu se porodica raštrkala u svim pravcima.“ „Kejn će izvući najdeblji kraj“, ubacila se Serena. „Da.“ Alan se nasmejao. „Šteta što kasni.“ Pogledao je u Dženi, dobro ju je pogledao svojim tamnim očima, a zatim mu se usne polako razvukoše u ozbiljan osmeh. „Mi se znamo...“ Kratko je oklevao dok je prevrtao po sećanju. „Ženviv Grande.“


BalkanDownload

Pomalo iznenađena, Dženi mu se osmehnula. „Veoma kratak susret na veoma posećenoj dobrotvornoj priredbi, pre dve godine, senatore.“ „Alan“, ispravio ju je. „Dakle, ti si Grantova umetnica.“ Pogledao je Granta, duhoviti sjaj u očima smekšao je njegov strog pogled. „Moram ti reći da prevazilaziš čak i Grantov opis. Da se pridružimo Mekgregoru pre nego što on siđe dole?“ „Daj ga.“ Džastin znalački uze bebu iz Sereninog naručja. „Mek će ga smekšati.“ „Kakav opis?“ Dženi je šapatom upitala Granta dok su išli niz širok hodnik. Primetila je kako mu se usne razvlače u osmeh pre nego što je prebacio ruku preko njenih ramena. „Kasnije.“ Dženi je smesta shvatila zašto je Šelbi ovu prostoriju nazvala sobom sa prestolom. Velika podna površina bila je prekrivena skarletnocrvenim tepihom. Sva drvenarija bila je izrezbarena, a divne slike su visile u kitnjastim ramovima. Osećao se miris voska iako sveće nisu gorele. Lampe su bacale senke koje su padale na mnogobrojne prozore. Odmah je primetila da je nameštaj bio starinski i lep, ogromnih dimenzija, ali savršeno uklopljen u prevelikoj prostoriji. Drva su bila poslagana i spremno su stajala pored velikog kamina, nagoveštavajući da večeri ovde mogu biti hladne, čak i na prelasku leta u jesen. Ali sama prostorija, izvrsna na svoj jedinstven način, nije bila toliko impresivna u poređenju sa čovekom koji je sedeo u svojoj gotskoj stolici sa visokim uzglavljem. Prava gromada, guste i sjajne riđe kose, posmatrao ih je dok su ulazili u prostoriju svojim oštrim, prodornim, plavim očima na širokom, izboranom licu. Dženi je ličio na nekog generala ili kralja - možda i na obojicu istovremeno, kao u prošlim vekovima kad su monarsi vodili svoj narod u borbu. Jednom rukom je tapkao po drvenom rukonaslonu svoje fotelje, a u drugoj je držao čašu dopola napunjenu nekom tečnošću. Izgledao je toliko svirepo kao da će svakog časa narediti momentalnu egzekuciju. Njeni prsti su žudeli za papirom i olovkom. „Pa“, izgovorio je dubokim, hrapavim glasom koji je činio da slog zvuči optuživački. Šelbi mu je prišla prva, hrabro, kako je Dženi pomislila, i zvonko ga je poljubila. „Zdravo, deda.“ Pocrveneo je od zadovoljstva zbog titule kojom ga je nazvala. „Dakle, udostojila si se da mi posvetiš malo svog vremena.“ „Osećala sam da mi je dužnost da prvo odam poštovanje najmlađem Mekgregoru.“ Kao po naređenju, Džastin priđe Danijelu i spusti ga u njegovo naručje. Dženi je posmatrala kako se okrutni džin topi od zadovoljstva. „Evo momčića“,


BalkanDownload

skoro je zapevušio, podižući čašu Šelbi. Uštinuo je bebu za obraz, a kada je zgrabila njegov debeli prst, zakukurikao je kao petao. „Jak je kao bik.“ Bleskasto se nasmejao, a zatim pogledao pravo u Granta. „Pa, Kempbele, dakle, došao si. Ovde vidiš“, počeo je golicajući bebu, „zašto Mekgregorovi nikad ne mogu biti pokoreni. Dobra loza.“ „Jaka krv“, prošaputala je Serena dok je uzimala bebu iz naručja ponosnog dede. „Donesi piće Kempbelu“, naredio je. „Dobro, gde ti je ta umetnica?“ Pogledom je prešao po sobi i zaustavio se na Dženi. Učinilo joj se da na njegovom licu vidi iznenađenje, brzo prikriveno, a zatim izraz veselosti, brzo sputan u uglove usana koje su se krivile u osmeh. „Danijel Mekgregor“, rekao je Grant sa uz držanom formalnošću. „Ženviv Grande.“ Treptaj prepoznavanja preleteo je Danijelovim licem pre nego što je ustao i pružio joj ruku. „Dobro došla.“ Dženi mu svoju ruku pruži otvoreno. Njen stisak je odavao snagu, saosećajnost i tvrdoglavost. „Imate veličanstvenu kuću, gospodine Mekgregore“, rekla je, lagano ga proučavajući. „Ide uz Vas.“ Počeo je grohotom da se smeje, toliko glasno da su se prozori tresli. „Da. A tri tvoje slike vise u zapadnom krilu.“ Kratko je skrenuo pogled ka Grantu, „Dobro nosiš svoje godine, devojko.“ Zbunjeno ga je pogledala dok je Grant uzimao svoj viski. „Hvala Vam.“ „Donesi piće umetnici“, naredio je dok je njoj rukom pokazivao da sedne na stolicu pored njegove. „Sad mi kaži zašto gubiš vreme sa Kempbelom.“ „Dženi je moja rođaka“, ubacio se blago Džastin dok je sedao na sofu pored svog sina. „Po aristokratskoj, francuskoj liniji.“ „Rođaka.“ Danijelov pogled postade oštriji, a zatim njegovim licem prelete izraz koji bi se najpreciznije mogao opisati kao podmuklo zadovoljstvo. „Mi volimo sve u porodici. Grande - dobro, jako prezime. Imaš izgled kraljice sa veštičjim primesama.“ „To bi trebalo da bude kompliment“, rekla joj je Serena, pružajući joj vermut u kristalnoj čaši. „Upozorena sam“, kaza Dženi i dobaci Grantu pogled preko ruba svoje čaše. „Jedan od mojih predaka imao je... susret sa Romkinjom, što je rezultiralo blizancima.“ „Dženi ima i gusara na svom porodičnom stablu“, ubacio se Džastin. Danijel klimnu glavom u znak odobravanja. „Jaka krv. Kempbelovima je potrebna pomoć svake vrste.“


BalkanDownload

„Pazi se, Mekgregore“, upozorila ga je Šelbi, dok ga ja Grant pogledao kratko i munjevito. Ispod površine tinjala je namera da se zbuni novopridošli gost, ali ne toliko skrivena da Dženi nije mogla da je primeti. On pokušava da ugovori veridbu, pomislila je i osmehnula se. Kad je videla Granta, namrgođenog i nervoznog, bilo joj je još teže da sačuva uzdržanost. Igra je bila neodoljiva. „Koreni Grandeovih protežu se do omiljene kurtizane Filipa IV de Bela.“ Uhvatila je Šelbin pogled pun veselog poštovanja. U tom trenutku, kad su im se pogledi sreli, stvorena je veza između njih dve. Iako je uživao u prozivkama i mamcima koji su se bacali, Alan se dobro sećao situacije u kojoj je Grant trenutno... i uživao je. „Šta li je zadržalo Kejna?“ upitao je mirnim tonom, znajući da će to privući očevu pažnju i promeniti temu. „Ha!“ Danijel je jednim gutljajem ispio polovinu čaše. „Dečko je toliko posvećen svojim zakonima da ne može majku da udostoji čak ni da pomisli na nju.“ Kad je Dženi iznenađeno podigla obrve, Serena je podigla noge na fotelju. „Moja mama je još u bolnici“, objasnila je, osmehujući se. „Sigurno će biti očajna ako stigne pre Kejna“ „Ona brine o svojoj deci“, ubacio se Danijel, gunđajući. „Pokušavam da joj objasnim da oni sada imaju svoje živote, ali majka je majka.“ Serena je prevrnula očima i nešto nerazgovetno promrmljala u svoju čašu. Međutim, to je bilo dovoljno da se Danijelovo lice zajapuri. Pre nego što joj je odgovorio, zvuk udarca zvekira o drvo zavibrirao je zidovima. „Ja ću“, rekao je Alan, znajući da će dobiti malo vremena da upozori Kejna na raspoloženje njihovog oca. Pošto je saosećao sa Kejnom u tom trenutku, Grant se okrenuo ka Danijelu u nameri da podigne raspoloženje. „Dženi je oduševljena kućom“, počeo je. „Nada se da ću uspeti da te ubedim da joj dozvoliš da je naslika.“ Danijelova reakcija je bila neposredna. Slična reakciji na unuka. „Možemo da napravimo neki dogovor koji će nam oboma odgovarati.“ Slika Mekgregorove tvrđave u izradi Ženviv Grande. Znao je materijalnu vrednost takve slike, da se ne pominje njegov ponos. I zaveštanje njegovim unucima. „Razgovaraćemo“, kazao je, klimnuvši glavom upravo u trenutku kada je poslednji Mekgregor ulazio u sobu. Danijel pogleda u njegovom pravcu. „Ha!“ Dženi je ugledala visokog, vitkog muškarca koji je hodom inteligentnog zavodnika ušao u sobu. Jesu li svi Mekgregorovi superiorni predstavnici svih ljudskih vrsta, pitala se. I on je posedovao snagu, istu onu koju je primetila kod Alana i Serene. Nije bila sasvim ista Danijelovoj, pa je Dženi verovala da u toj njihovoj snazi udela ima i njihova majka. Kakva li je to žena?


BalkanDownload

Zatim joj je pažnju privukla žena koja je došla sa Kejnom, Džastinova sestra. Dženi je pogledala u svog rođaka i primetila da pomalo namršteno posmatra sestru. A shvatila je i zašto. Napetost koju su Kejn i Dijana uneli u prostoriju bila je opipljiva. „Zadržali smo se u Bostonu“, rekao je Kejn jednostavno, odgovorivši na mrštenje svog oca, dok je prilazio da vidi svog sestrića. Njegove oštre crte lica smekšale su kad je pogledao svoju sestru. „Svaka čast, Serena.“ „Trebalo je da javiš da ćete zakasniti“, rekao je Danijel. „Da vaša majka ne brine.“ Kejn pogleda po sobi, primetivši da je majka odsutna, a zatim ironično podiže obrvu. „Naravno.“ „Ja sam kriva“, reče Dijana tihim glasom. „Moj sastanak se odužio.“ „Sećate se Granta“, počela je Serena, nadajući se da će ublažiti tenziju, „Naravno.“ Dijana se osmehnula, ali njene velike, tamne oči nisu zasjale. „A ovo je Grantova gošća“, nastavila je Serena, želeći da može da ostane nekoliko trenutaka nasamo sa Dijanom. „Koja je, ispostavilo se, vaša rođaka, Ženviv Grande.“ Dijana se momentalno ukočila, a lice joj je bilo hladno i bezizražajno kad se okrenula ka Dženi. „Rođaka?“, upitao je Kejn radoznalo dok je zauzimao mesto pored svoje supruge. „Da“, progovorila je i Dženi, želeći da učini lakšim nešto što nije razumela. „Srele smo se jednom“, nastavila je, osmehnuvši se, „kad smo bile male, na jednom rođendanu, čini mi se. Moja porodica je bila u poseti kod vas, u Bostonu.“ „Sećam se“, izustila je Dijana. Iako je pokušavala, Dženi nije mogla da se seti da je napravila neku glupost na tom rođendanu, da bi zaslužila taj hladan pogled kojim ju je Dijana posmatrala. Njena reakcija bila je instinktivna. Podigla je bradu i izvila obrve. Sada je izgledala kao aristokratkinja koja je ispijala svoj vermut. „Kao što reče Šelbi, svet je zaista mali.“ Kejn je prepoznao izraz na Dijaninom licu i, mada mu je smetao, lagano je spustio ruku na njena ramena. „Dobro došla, rođako“, kazao je Dženi, neočekivano šarmantno joj se osmehnuvši. Zatim se okrenuo ka Grantu i osmeh mu je odmah nestao sa lica. „Želim da razgovaram sa tobom... O žabama.“ Grant mu je odgovorio uz kratak osmeh. „U svako doba.“ Pre nego što je Dženi uspela išta da shvati i da razume smeh koji je usledio, u sobu je ušla sitna, crna žena. Bila je to druga strana snage. Dženi je to odmah osetila pošto je smesta postala centar pažnje. Bila je snažna i ozbiljna, atraktivnog izgleda koji je prenela svom najstarijem sinu. Posedovala je neobičnu


BalkanDownload

dostojanstvenost iako joj je kosa bila blago zamršena, a odeća neznatno izgužvana. „Zaista mi je drago što si došla“, kazala je Dženi kad su se upoznale. Šake su joj bile male, spretne i, kako je Dženi otkrila, hladne. „Izvini što nisam bila ovde kad si stigla. Ja sam... Zadržala sam se u bolnici.“ Izgubila je pacijenta, lako nije znala kako je to shvatila, Dženi je bila sigurna u to. Instinktivno je slobodnu ruku stavila preko njihovih spojenih dlanova. „Imate divnu porodicu, gospodo Mekgregor. I lepog unuka.“ Ana tiho, jedva čujno uzdahnu. „Hvala ti.“ Prišla je suprugu i poljubila ga je u obraz. „Hajde da večeramo“, rekla je kad ju je pogladio po kosi. „Sigurno ste već gladni.“ Svi su bili na broju, pomislila ja Dženi dok je hvatala Granta za ruku. Biće ovo jedan vrlo zanimljiv vikend.


BalkanDownload

Deseto poglavlje Bilo je kasno dok je Dženi ležala na prevelikoj kadi punoj tople mirišljave vode. Mekgregorevi, od Danijela pa do Meka, redom su bili noćne ptice, svideli su joj se – njihova bučnost, njihove suprotnosti, njihovo očigledno i nepomirljivo zajedništvo. I sa izuzetkom Dijane, svi su je srdačno primili u okvire svoje porodice. Dok je sapunjala noge mislila je od Dijani i namrštila se. Možda je Dijana Blejd Mekgregor po prirodi povučena. Nije primetila da je bilo ikakve napetosti između Kejna i njegove supruge pa da je to bio razlog njene uzdržanosti. Dženi je osećala da u Dijaninom stavu prema njoj postoji nešto mnogo ličnije. Ostavi me na miru, bio je signal koji joj je kristalno jasno poslala i Dženi ga je poštovala. Nisu svi ljudi srdačni i ne mora svima da se svidi na prvi pogled. Ipak, uznemiravalo ju je to što Dijana nije bila prijatna, niti naročito ljubazna, već jednostavno na distanci. Odmahnula je glavom i povukla staromodni lanac da bi voda istekla. Sutra će provesti više vremena da svojim novim rođacima koje je stekla venčanjem Dijane i Džastina i uraditi skice doma Mekgregorovih. Možda će ona i Grant sami prošetati po litici, ili zaroniti u bazen za koji je čula da se nalazi na kraju jednog od beskrajnih hodnika koji su odjekivali. Nikada nije videla Granta tako dugo opuštenog. Čudno, iako je i dalje uzdržan i arogantan čovek u koga se zaljubila, bilo mu je prijatno u društvu bučnih Megregorovih. Za jedno veče otkrila je mnogo toga o njemu: uživao je u ljudima i njihovom društvu i razgovoru – ukoliko e sve pod njegovim uslovima. Dženi je uhvatila kraj razgovora koji je Grant vodio sa Alanom nakon večere. Ticao se politike, i to, očigledno, same suštine, što ju je iznenadilo. Ništa manje nije bila iznenađena ni kad ga je posmatrala kako ljulja Sereninu bebu u svom krilu dok raspravlja sa Kejnom o kontroverznom suđenju koje se vodi u bostonskom sudu. Zatim je uvukao Šelbi u žučnu raspravu o društvenom značaju popodnevne sapunske opere. Odmahivala je glavom dok je brisala svoju nežnu kožu. Kako čovek tako istančanog ukusa i mišljenja živi kao pustinjak? Zašto čovek koji se sa lakoćom kreće u društvu tera slučajne turiste? Enigma. Dženi je obukla svileni veš. Da, bio je takav, ali jedno je bilo shvatiti, a sasvim drugo to i prihvatiti. Što je više toga otkrivala o njemu, sve je više želela da sazna. Strpi se, samo još malo budi strpljiva, upozoravala je Dženi sebe dok je ulazila u sobu. Soba je bila ogromna, tapete u njoj su bile stare i divne. Krevet je bio presvučen bogatim roze satenom, a na njegovim delovima od drveta bili su


BalkanDownload

isklesani kupidoni. Posedovala je neodoljiv šarm devetnaestog veka zajedno sa vezenim, uramljenim goblenom koji je sigurno bio Aninih ruku delo. Savladao ju je prijatan umor i Dženi je sela na presvučenu stolicu ispred noćnog stočića sa tri ogledala i počela da češlja svoju kosu. Kada je Grant otvorio vrata, pomislio je kako izgleda kao neka princeza iz bajke - istovremeno nevina i zavodljiva. Pogledi im se sretoše u ogledalu. Nasmejala mu se dok je povlačila poslednji potez četkom. „Pogrešio si sobu?“ „Izgleda da nisam.“ Zatvorio je vrata za sobom, a zatim okrenuo ključ u bravi. „Je li?“ Lupkala je četkom po dlanu i izvila obrvu. „Mislila sam da je tvoja soba dole, niz hodnik.“ „Mekgregor je zaboravio nešto da stavi tamo.“ Stajao je, zadovoljan samo time što može da je posmatra. „A šta to?“ „Tebe.“ Grant joj je prišao i uzeo četku iz ruku. Miris njene kupke ispunjavao je sobu. Posmatrajući je u ogledalu pravo u oči, provlačio je četku kroz njenu kosu. „Nežna je“, prošaputao je. „Kod tebe je sve toliko nežno da je nemoguće odoleti.“ Uvek je mogao da natera njenu krv da uzavri, svojom strašću, svojim zahtevima, ali kad je bio nežan, kad je njegov dodir bio blag, bila je sasvim bespomoćna. Oči su joj bile širom otvorene, a pogled zamagljen i nije ga skidala sa njega. „Želiš li da odoliš?“, uspela je da ga pita. Na njegovom licu i dalje je bio blagi osmeh dok je dugim, sporim pokretima provlačio četku kroz njenu kosu. „Isto bi bilo i da želim, ali ne, ne želim da ti odolim, Ženviv. Želim...“ Prstima je sledio trag četke. „Da te dodirujem, da te iskusim, dok sve ostalo ne prestane da postoji. Nisi mi prva opsesija“, prošaputao je sa čudnim izrazom u očima, „ali si jedina koju sam uspeo da dotaknem svojim rukama i okusim svojim usnama. Nisi jedina žena koju sam voleo.“ Pustio je da četka padne na pod, da bi mu ruke ostale slobodne da zarone u njenu kosu. „Ali si jedina žena u koju sam ikad bio zaljubljen.“ Znala je da on kad govori, govori samo istinu. Te reči su je ispunile pokretačkom snagom. Želela je da je podeli sa njim, da mu vrati, barem delimično, čudo koje je doneo u njen život. Ustala je i okrenula se ka njemu. „Dozvoli mi da vodim ljubav s tobom“, prošaputala je. „Dozvoli da pokušam.“ Lepota njenog zahteva dirnula ga je više nego što je mislio da je moguće. Ali kad je posegao za njom, stavila mu je ruke na grudi. „Ne.“ Uhvatila ga je za vrat. „Pusti mene.“ Pažljivo, posmatrajući izraz na njegovom licu, počela je da raskopčava njegovu košulju. U njenom pogledu se ogledalo samopouzdanje, prsti su joj bili


BalkanDownload

sigurni, ali je znala da mora da se oslanja na instinkt i ono što je on tek počeo da je uči. Da li vodiš ljubav sa muškarcem na onaj način na koji želiš da on vodi ljubav sa tobom? Proveriće. Njegova želja nije bila ništa manja od njene, pomislila je dok je prstima prelazila po njegovoj koži. Mogu li biti toliko različiti? Uzdahnuvši, istovremeno od zadovoljstva i odobravanja, prstom je prešla niz njegove grudi, a zatim u suprotnom pravcu, skidajući košulju koja mu je već visila sa ramena. Bio je mršav, skoro premršav, ali njegova koža je bila meka i nežno mu je obavijala muskulaturu. Pod svojim prstima je već osećala da gori. Nadvila se nad njega i spustila usne na mesto na kome mu se nalazilo srce i osetila njegovo brzo i neujednačeno kucanje. Eksperimentišući, prelazila je vrhom jezika po njegovim grudima. Čula je kako je progutao knedlu pre nego što mu je zagrljaj postao čvršći. „Dženi...“ „Ne, želim još malo da te dodirujem.“ Poljupcima je obasula njegove grudi, osluškujući kako njegovo srce ubrzava svoj ritam. Grant je žmurio dok su nežni, lagani poljupci palili njegovu kožu. Osetio je želju da je odvuče u krevet, ili da je baci na pod. Pokušavao je da nađe kontrolu koju mu je ona tražila. Njeni radoznali prsti su istraživali, sa nesvesnom sposobnošću da nadu i istraže njegova slaba mesta za koja ni sam nije znao. A ona je uzdisala, šaputala, obećavala. Grant se pitao je li ovo način na koji ljudi ostaju bez svog zdravog razuma. Kada je spustila prst do dugmeta na njegovim farmerkama, mišići na njegovom stomaku se zategoše. Začula je kako jauče od zadovoljstva dok je uranjao lice u njenu kosu. Grlo joj je bilo suvo, a dlanovi vlažni dok mu je otkopčavala dugme. I to ne zbog nesigurnosti, već iz želje da ga zavede. Bermude su mu visile na kukovima. Dženi je otkrila da su bili očaravajuće meki. U svojoj želji da sazna, nauči i otkrije, dodirnula ga je i osetila brz, grčevit drhtaj koji je prostrujao njegovim telom. Toliko je moćan, pomislila je, toliko snažan. A ipak je uspela da ga natera da zadrhti. „Lezi pored mene“, prošaputala je, a zatim zabacila glavu kako bi što bolje pogledala te tamne, oči, zamagljene od želje za njom. Njegove usne obrušile su se na njene kao da su ih bile gladne. Čak i kad su njena čula počela sasvim da se bude, samo saznanje o svojoj moći nad njim raspalilo ju je. Znala je šta želi od nje i to će mu pružiti. Ali želela je da mu da još mnogo, mnogo više. I hoće. Stavila mu je ruke na obraze i odmakla se. Njegov vreo, ubrzan dah osećala je na svom licu. „Lezi pored mene“, ponovila je i krenula ka krevetu. Lagano mu je pokazala da legne. Stari madrac se udubio kad je kleknula pored njega. „Volim da te gledam.“ Sklonila mu je kosu sa slepoočnica, zamenivši je poljupcem. Uzdisala je, lenjo ispitujući i neiskusno istražujući, od čega se on izvijao. Osećao je satensku glatkoću njenih usana, svilen dodir njenog veša, dok ga je lagano zavodila, vodeći ga u potpunu bespomoćnost. Naježio se od kruženja


BalkanDownload

njenog jezika i svoje potrebe da je ima. Oko njega se razlegao miris kupke u kojoj je ležala. Uzdahnula je, spojivši svoje kukove sa njegovima, grickajući ga i ljubeći. Nije bio svestan ničega osim nje i pulsiranja svog tela. Telo joj se stopilo sa njegovim kad je legla na njega i počela da ga muči igrom jezika i zuba na njegovom vratu. Pokušavao je da izgovori njeno ime, ali uspevao je samo da ispusti jauk zadovoljstva, dok su njegove ruke - uvek tako sigurne - nespretno klizile po njoj. I njena koža je bila vlažna kao i njegova i do ludila ga je dovodilo to što je klizila po njemu, sve niže i niže, kako bi njene usne okusile sve što nisu, a ruke uživale dodirujući. Nikada nije iskusila takvo zadovoljstvo koje su joj doneli sloboda i strast u kombinaciji. Uvlačile su je u mistične i njoj do tada nepoznate tajne. Osetila je vrtoglavu slast, shvativši da se njen muškarac spajao sa njom. Činilo se da on više ne diše, već samo stenje. Nije bila svesna da su i iz njenih usta izlazili sasvim slični zvuči koji su se stapali sa njegovima. Jedino o čemu je mogla da misli bilo je to kako je divno građen, kako je divno to što joj pripada. Bila je naga, a nije joj on svukao garderobu. Dženi je bila svesna samo njegovih ruku koje su snažno stisnule njena ramena, a zatim se spustile na grudi, kao u nekoj vrsti ludog obožavanja. Nisu znali koliko je vremena prošlo. Nijedno od njih nije čulo koliko je sati otkucao časovnik negde dalje u kući. Sve je bilo mirno. Napolju je ptičica verovatno slavuj - dugo i molećivo dozivala ljubavnika. Nekoliko oblačaka motalo se oko meseca. Nijedno od njih nije čulo nijedan zvuk, niti osetilo ikakvo kretanje van tog širokog, mekog kreveta. Njene usne ponovo su pronašle njegove, strasne i željne. Bili su na sedmom nebu. Hrapavim glasom šaputao joj je na uho nežne reči. Držao je njene kukove tako čvrsto kao davljenik koji se hvata za slamku. Dženi se spustila i primila ga u sebe, zadrhtavši od strahovitog i silnog uzbuđenja. Telo joj se izvijalo jer je momentalno doživela vrhunac, a zatim se opustilo, sasvim kratko, očajnički tražeći da ponovo padne u delirij um. On je pokušavao da u sebi zadrži i ono poslednje zrnce svesti, ali mu je i njega uzela. Bilo je prekasno. Ukrala mu je zdrav razum. U njemu je čučala zver koja je želela da izađe. Bio je to zvuk rike, pre nego stenjanja, koji je ispustio kad ju je bacio na leđa i ludački uzeo. Taman kada je pomislila da više ne može, oživljavala bi, osećajući ga. Telo joj je podivljalo, ne zaostajući za njegovim u snazi i brzini. Sve više i više, brže i brže, vrelije i snažnije. Sa jednog vrhunca su prelazili na drugi sve dok nisu, sasvim iscrpljeni, pali jedno na drugo. I tako zajedno zaspali dok je svetio iznad kreveta i dalje gorelo. Bio je to jedan od onih retkih, savršenih dana. Vazduh je bio blag, ispunjen nežnim povetarcem, a sunce toplo i sjajno. Dženi je doručkovala malo i neobavezno, dok je Grant jeo za oboje. Kasnije je otišao da igra poker, ostavivši


BalkanDownload

Dženi slobodnu da uzme svoj blok i na miru napravi nekoliko skica. Ipak, veoma kratko je bila sama. Želela je prvo da nacrta kuću sa prednje strane, u celini, onaj deo koji se prvo vidi kad se dolazi putem. Da li ju je Danijel baš tako zamišljao ili ne - a osećala je da jeste - kuća je bila očaravajuća. Prošla je pored trnovitog žbunja ruža i sela na travu blizu kestena. Bilo je tiho, čuli su se samo galebovi, ptice i talasi koji su zapljuskivali stene. Počela je da crta grube, debele linije, a zatim, ne mogavši da odoli, počela je da im daje uglađenost - da senči i usavršava. Prošlo je skoro pola sata pre nego što je zapazila nekakvo kretanje. Šelbi je izašla kroz sporedan ulaz i prešla skoro polovinu dvorišta, dok je Dženi bila koncentrisana na toranj. „Zdravo. Smetam li ti?“ „Ne.“ Dženi se nasmejala i spustila blok u krilo. „Danima bih mogla da crtam ovde.“ „Neverovatno, zar ne?“ Sa nekakvom savitljivom gracioznošću, koja je Dženi podsetila na Granta, Šelbi je sela pored nje. Po smatrala je crtež na Dženinom krilu. „Dakle, tako“, prošaputala je i takođe pomislila na Granta. Kad su bili deca izluđivalo ju je što nije vešta sa olovkom i bojicama kao on. A kad su porasli, zavist je zamenio ponos - u potpunosti. „Ti i Grant imate mnogo toga zajedničkog.“ Zadovoljna time što je čula, Dženi je pogledala u svoj rad. „I on ima malo talenta, zar ne? Videla sam samo karikaturu nacrtanu na brzinu, ali veoma je očigledno. Pitam se... Zašto ne koristi svoj talenat?“ Bilo je to direktno pitanje, obe su to znale. Ono je, takođe, otkrilo Šelbi da se Grant još uvek nije poverio ženi pored sebe. Ženi, Šelbi je bila sigurna, u koju je bio zaljubljen. Nestrpljenje se borilo sa odanošću. Zašto je, dođavola, bio toliki tvrdoglavi kreten? Ali odanost je pobedila. „Grant se ponaša kako mu je volja. Dugo se poznajete?“ „Ne baš. Samo nekoliko nedelja.“ Uzela je vlat trave i uplela ga među prste. „Moj auto se pokvario tokom oluje na putu koji vodi ka svetioniku.“ Zapucketala je jezikom, savršeno jasno se setivši Grantovog namrgođenog lica. „Grant nije bio srećan kad me je ugledao na svojim vratima.“ „Misliš, bio je grub, štur i nemoguć“, nastavila je Šelbi, odgovarajući na Dženin osmeh. „Najblaže rečeno.“ „Hvala bogu da su neke stvari dosledne. Lud je za tobom.“ „Ne znam koga je to više zaprepastilo. Njega ili mene. Šelbi...“ Ne može da zabada nos, pomislila je Dženi, ali mora da sazna nešto, bilo šta što bi joj pomoglo da joj stvari postanu jasnije. „Kakav je bio kad je bio mali?“ Šelbi se zagledala u oblake koji su bezopasno kružili iznad njih. „Grant je oduvek voleo da bude sam. Ponekad, kad bih mu u tome smetala, on bi me trpeo.


BalkanDownload

Oduvek je voleo ljude iako izgleda da bi ih najrađe sklonio s puta. Svog puta“, rekla je i slegnula ramenima. Šelbi se setila obezbeđenja sa kojim su kao deca živeli, kampanja, štampe. I kako je pored Alana ponovo zakoračila u taj vrtlog. Uz kratak uzdah, koji Dženi nije razumela, legla je na travu i naslonila se na laktove. „Imao je strašno tešku narav, čvrste stavove o tome šta je ispravno, a šta ne - i za sebe i za društvo u celini. To nisu uvek bile iste stvari. Ipak, uglavnom je bio opušten i dobar kao stariji brat.“ Još uvek je gledala u nebo i ćutala, a Dženi ju je posmatrala. „Grant ume snažno da voli i da bude mnogo dobar“, nastavila je Šelbi, „ali nekako štedljivo i na svoj način. Ne voli da zavisi od bilo koga.“ Oklevala je, a zatim pogledala u Dženino mirno lice i izražajne oči i osetila da mora nešto da joj da. „Izgubili smo oca. Grantu je bilo sedamnaest, nije bio ni čovek ni dete. Mene je to opustošilo, a ubrzo sam shvatila da se i njemu desilo isto. Oboje smo bili pored njega kad je ubijen.“ Dženi je zažmurila, misleći o Grantu i sećajući se Anđele. Tu situaciju je odlično mogla da razume. Krivica, žalost, šok koji će uvek biti prisutni. „Kako je ubijen?“ „To bi trebalo Grant da ti kaže“, rekla je Šelbi tiho. „Da“, kazala je Dženi i otvorila oči. „Trebalo bi.“ U želji da promeni raspoloženje koje ih je obuzelo, Šelbi ju je uhvatila za ruku. „Ti si prava osoba za njega. Odmah sam to primetila. Jesi li strpljiva osoba, Dženi?“ „Više nisam sigurna.“ „Nemoj biti previše strpljiva“, posavetovala ju je sa osmehom. „Grantu je potreban neko ko će ga povremeno pošteno protresti. Znaš, kad sam upoznala Alana, čvrsto sam odlučila da nemam ništa sa njim.“ „Zvuči mi poznato.“ Uzdahnula je. „Ali on je čvrsto odlučio da budem sa njim. Bio je strpljiv, ali...“ nasmejala se kad se setila, „ne suviše strpljiv, A ja nisam ni upola teška kao Grant.“ Dženi se nasmejala, a zatim okrenula list u bloku i počela da crta Šelbi. „Kako si upoznala Alana?“ „Na prijemu u Vašingtonu.“ „Odatle ste?“ „Ja živim u Džordžtaunu - mi živimo u Džordžtaunu“, ispravila se. „Tamo imam i radnju.“ Dženi je podigla obrvu dok je crtala finu liniju Šelbinog nosa. „Kakvu radnju?“ „Ja izrađujem grnčariju.“


BalkanDownload

„Zaista?“ Zainteresovana, Dženi je prestala da crta. „Vajaš glinu? Grant mi to nije pomenuo“ „Nikad i ne pominje“ kazala je Šelbi. „Ima jedan ćup u njegovoj spavaćoj sobi“, setila se Dženi. „Obojen kanom sa graviranim divljim cvetovima. Ti si ga napravila?“ „Poklonila sam mu ga za Božić pre nekoliko godina. Nisam znala šta je uradio sa njim.“ „Divno upija svetlost“ kazala joj je Dženi, primetivši da je Šelbi iznenađena, ali i da joj je drago. „Ni sa čega drugog ne briše prašinu.“ „Neuredan je“ kazala je Šelbi nežno. „Želiš li da ga promeniš?“ „I ne naročito.“ „Drago mi je. Ne bih volela da čuje, ali volim ga takvog kakav je.“ Ispružila je ruke prema nebu. „Idem gore da izgubim nešto novaca u igri sa Džastinom. Jesi li ikad igrala karte sa njim?“ „Samo jednom.“ Džerti se nasmejala. „I bilo mi je dosta.“ „Znam na šta misliš“, kazala je, ustajući. „Ali uspeva mi da izblefiram Danijela, pa mi je i to dovoljno.“ Još jednom se osmehnula i otišla. Dženi je zamišljeno gledala u crtež, pokušavajući da rasporedi informacije koje joj je Šelbi dala. *** „Žaboliki?“ upitao je Kejn Granta kad su se sreli u hodniku. „Lepota je u oku posmatrača“, kazao je Grant jednostavno. Kejn se zahvalno osmehnuo i naslonio na jedan od mnogobrojnih stubova. „Uzdrmao si matorog. Sve nas je pozvao da nam kaže da je Kempbel zastranio i da je naša obaveza - pošto je i on član porodice - da mu pomognemo.“ Osmeh mu postade nevaljao. „Izgleda da i sam umeš dobro da se snađeš.“ Grant se složio klimanjem glave. „Poslednji put kad sam bio ovde, pokušavao je da me spoji sa nekom Džadsonovom. Nisam želeo da rizikujem.“ „Tata snažno veruje u brak i rađanje dece.“ Kejnov osmeh postade bleđi kad se setio svoje supruge. „Interesantno je što je Dženi Dijanina rođaka.“ „Slučajnost“ kazao je Grant, primetivši promenu izraza Kejnovog lica. „Nisam jutros video Dijanu.“ „Nisam ni ja“, rekao je Kejn i slegnuo ramenima. „Nismo se saglasili oko jednog slučaja koji je rešila da prihvati.“ Ponovo mu licem prelete izraz zabrinutosti. „Teško je biti u braku sa nekim ko se bavi istom profesijom, naročito ako imate različite pristupe profesiji.“


BalkanDownload

Grant je pomislio na sebe i Dženi. Mogu li dvoje ljudi umetnost da posmatraju na različite načine? „Verujem da je teško. Učinilo mi se da joj nije bilo prijatno zbog Dženi“ „Dijana je imala teško detinjstvo.“ Kejn je zavukao ruke u džepove i zagledao se. „Još uvek se osećaju posledice. Žao mi je .“ „Nema potrebe da mi se izvinjavaš. A i Dženi ume da se postavi kako treba.“ „Idem da potražim Dijanu.“ Pre nego što je krenuo, nasmejao se i glavom pokazao ka stepenicama. „Džastina je krenulo, kao i uvek. Pa, ako hoćeš da rizikuješ...“ Napolju se Dijana šetala oko kuće i po dvorištu kad je ugledala Dženi. Instinktivno se okrenula, želeći da ode, ali Dženi ju je primetila. Pogledi su im se sreli. Kruto je koračala po travi dok nije došla do nje, ali, za razliku od Šelbi, nije sela. „Dobro jutro.“ Dženi ju je podjednako hladno pogledala. „Dobro jutro. Ruže su divne, zar ne?“ „Jesu. Neće još dugo.“ Dijana je gurnula ruke duboko u džepove svojih tamnozelenih pantalona. „Nacrtaćeš kuću.“ „Nameravam.“ Impulsivno je pokazala crtež rođaki. „Kako ti se čini?“ Dijana ga je prostudirala i primetila sve ono što je i nju prvo impresioniralo u strukturi - jačina, bajkovitost, neverovatan šarm. Dirnula ju je. Učinila je da se oseća neprijatno. Crtež je na neki način povezao njih dve, a ona je to želela da izbegne. „Veoma si talentovana“, prošaputala je. „Tetka Adelaida te je uvek hvalila.“ Dženi se nasmejala iako nije želela. „Tetka Adelaida ne razlikuje Rubensa od Rembranta, a misli da sve zna.“ Trebalo je da se ugrize za jezik. Ovu ženu, podsetila se, podigla je tetka Adelaida i Dženi nema prava da je ponižava pred nekim kome je draga. „Jesi li je skoro videla?“ „Ne“, rekla je Dijana odsečno i vratila crtež Dženi. Zainteresovana, Dženi je dugim i ispitivačkim pogledom posmatrala Dijanu. Po navici, okrenula je list i, kao što je to učinila i sa Šelbi, počela je da je crta. „Ne dopadam ti se.“ „Ne poznajem te“, odvratila joj je Dijana hladno. „Tačno, što tvoje ponašanje čini još nerazumljivijim. Mislila sam da si sličnija Džastinu.“ Iznervirana zbog tako olako izgovorenih reči, Dijana ju je pogledala odozgo. „Džastin i ja smo drugačiji jer smo živeli na drugačiji način.“ Okrenula se, napravila tri koraka, a zatim se zaustavila. Zašto se ponaša kao veštica, upitala se, a zatim je stavila ruku na stomak. Uspravila se i vratila do Dženi. „Izviniću se zbog svoje grubosti jer si draga Džastinu.“


BalkanDownload

„Mnogo ti hvala“, kazala je Dženi suvo iako je počela da saoseća, primetivši u Dijaninom pogledu borbu koja se u njoj odvijala. „Kaži mi, što uopšte imaš potrebu da budeš gruba?“ „Jednostavno mi ne prija familija Grande.“ „Usko gledište za jednog advokata“, kazala je Dženi. „I za ženu koja me je videla samo jednom, kad smo imale, koliko beše, osam-deset godina?“ „Ti si bila tako savršena“, izletelo je Dijani pre nego što je razmislila. „Adelaida mi je nebrojeno puta govorila da bi trebalo da se ugledam na tebe.“ „Adelaida je oduvek bila glupa žena, dovoljna sama sebi“, uzvratila joj je Dženi. Dijana ju je netremice posmatrala. Da, ona je to znala - sada - samo nije mislila da je toga svestan iko od rođaka. „Poznavala si sve koji su bili prisutni“, nastavila je iako je sad ona počela da se oseća neprijatno. „Kosa ti je bila vezana trakom koja je bila u skladu sa haljinom. Od bledozelenog organdina. Ja nisam znala šta je organdin.“ Pošto ju je obuzelo iskreno sažaljenje, Dženi ustade. „Ja sam čula da si ti iz plemena Komanč. Čekala sam sve vreme na toj glupoj zabavi da odigraš ratni ples. Bila sam strašno razočarana kad to nisi uradila.“ Dijana ju je ponovo netremice posmatrala punih pola minuta. Osetila je skoro očajničku potrebu da se rasplače, što joj se u poslednje vreme često dešavalo. Umesto toga, prasnula je u smeh. „Volela bih da sam ga znala - i da sam imala hrabrosti da ga izvedem. Tetka Adelaida bi pala u nesvest.“ Zastala je oklevajući, a zatim pružila Dženi ruku. „Drago mi je što sam te ponovo srela - rođako.“ Dženi je prihvatila pruženu ruku, a zatim zakoračila korak napred i poljubila Dijanu u obraz. „Ako nam pružiš priliku, možda ćeš shvatiti da i poneko od Grandeovih ume da bude običan smrtnik poput Mekgregorovih.“ Dijana se nasmejala. Osećaj pripadnosti porodici uvek je pomalo dirne. „Da, verovatno.“ Kad je Dijanin osmeh izbledeo, Dženi pogleda u pravcu u kom je Dijana gledala i primeti Kejna pored žbuna sa ružama. Osetila se napetost koja nije imala veze sa njom. „Moram da nađem novi ugao za moj crtež“, rekla je jednostavno. Kejn je sačekao da se Dženi malo udalji od njegove supruge, a onda joj je prišao. „Rano si ustala“, rekao je dok je posmatrao njeno lice. „Deluješ umorno, Dijana.“ „Dobro sam“ rekla je suviše brzo. „Prestani da brineš o meni“ rekla mu je i okrenula se. Iznerviran, Kejn je uhvati za ruku. „Dođavola, pojela si sebe zbog tog slučaja i...“ „Prestani sa tim!“ viknula je. „Znam šta radim.“


BalkanDownload

„Možda“, rekao je Kejn istim tonom. „Stvar je u tome da nikada ranije nisi imala slučaj ubistva, a tužilaštvo je već izgradilo slučaj.“ „Šteta što nemaš više poverenja u moje sposobnosti.“ „Nije to u pitanju.“ Besan, uhvatio ju je za ruku i protresao. „Znaš da nije. Uopšte nije reč o tome.“ U glasu mu se sada više osećala nervoza nego bes, dok je pogledom po njenom licu tražio tajne koje je skrivala od njega. „Mislio sam da smo ovo prevazišli, a ti me odstranjuješ. Želim da znam šta je u pitanju, Dijana. Želim da znam šta je s tobom, dođavola!“ „Trudna sam!“ viknula je, a zatim stavila ruku na usta. Zapanjen, pustio joj je ruku i netremice ju je posmatrao. „Trudna ?“ Posle šoka usledilo je zadovoljstvo, tako snažno i vrtoglavo da na trenutak nije mogao da se pomeri. „Dijana.“ Kada je pokušao da je dodirne, ona se izmakla, a osećaj zadovoljstva zamenio je bol. Gurnuo je ruke u džepove. „Koliko dugo znaš?“ Progutala je knedlu, a glas joj je podrhtavao. „Dve nedelje.“ Ovog puta je on posmatrao žbun divljih ruža a da ga uopšte nije video. „Dve nedelje“, ponovio je. „I ništa mi nisi rekla?“ „Nisam znala šta da radim!“ izletelo joj je pošto su je preplavila osećanja i nervoza. „Nismo planirali... ne još... Mislila sam da je greška, ali...“ Bespomoćno je govorila dok joj je on okrenuo leđa. „Bila si kod lekara?“ „Jesam, naravno.“ „Naravno“, ponovio je ironično. „Koliko si trudna?“ Navlažila je usne. „Skoro dva meseca.“ Dva meseca, pomislio je Kejn. Njihovo dete raste dva meseca, a on o tome pojma nema. „Jesi li imala nekakve planove?“ Planove, pomislila je divlje. Kakve bi planove mogla da ima? „Ne znam!“ Prekrila je lice rukama. To uopšte nije ličilo na nju. Kuda je nestala njena kontrola, njeno logično razmišljanje? „Kakva li bih ja majka bila?“ pretočila je misli u pitanje. „Ja ništa ne znam o deci, teško da sam i sama ikada bila dete.“ Kroz njega je prostrujao bol, veoma oštar i vrlo stvaran. Okrenuo se ka njoj. „Dijana, ti hoćeš da mi kažeš da ne želiš bebu?“ Ne želim, pomislila je uspaničeno. Šta hoće time da kaže? Već je bila na putu - skoro da je mogla da oseti kako je drži u naručju. To ju je nasmrt plašilo. „Ona je deo nas“, kazala je, trgnuvši se. „Kako da ne da želim deo nas? To je tvoja beba. Ja nosim tvoju bebu i već je toliko volim da sam prestravljena.“ „O, Dijana.“ Dodirnuo ju je nežno po licu. „Pustila si da prođu dve nedelje, a mogli smo zajedno da budemo prestravljeni.“ Uzdahnula je. Kejn se plašio? On se nikad ne plaši. „I ti si?“


BalkanDownload

„Da.“ Poljubio je suzu koja joj je klizila niz obraz. „I ja sam. Nekoliko meseci pre nego što se Mek rodio, Džastin je rekao Alanu i meni kako se oseća što će postati otac.“ Osmehnuo se, prineo obe njene ruke svojim usnama i spustio poljubac na njene dlanove. „Sad znam.“ „Bila sam tako... zbunjena.“ Stisak njegovih ruku postao je čvršći. „Želela sam da ti kažem, ali nisam bila sigurna kako ćeš se osećati. Desilo se tako brzo, još nismo završili kuću i mislila sam... Nisam znala kako ćeš se ti osećati.“ Njihove spojene ruke spustio je na njen stomak. „Volim te“, prošaputao je, „vas oboje.“ „Kejne.“ Osetio je njen šapat svog imena na svojim usnama. „Imam toliko toga da naučim za samo sedam meseci.“ „Mi imamo toliko toga da naučimo za sedam meseci“, ispravio ju je. „Hajdemo gore.“ Zagnjurio je lice u njenu kosu, upijajući njen miris. „Trudnice treba da odmaraju...“ Podigao joj je glavu da bi joj se osmehnuo. „Mnogo.“ „Zajedno sa budućim očevima“, saglasila se Dijana i nasmejala kad ju je podigao u naručje. Biće sve u redu, pomislila je. Njena porodica će biti savršena. Dženi ih je posmatrala dok su ulazili u kuću. Šta god da je bilo među njima, pomislila je, očigledno je rešeno. „Kakvo olakšanje.“ Iznenađena, Dženi se okrenula i ugledala Serenu i Džastina. Serena je nosila bebu u nosiljci oko grudi. Dženi se nagnula da vidi malog Meka kako se sklupčao pored majke i spava. „Serena nije uspela da se približi Dijani toliko da bi ispitala šta je muči“, kazao je Džastin. „Ja ne ispitujem“, uzvratila je Serena, a zatim se nasmejala. „Ne previše. Crtala si kuću. Mogu li da vidim?“ Dženi joj je, odobravajući, pružila blok. Dok ga je Serena razgledala, Džastin je uhvatio Dženi za ruku. „Kako si?“ Znala je šta to znači. Poslednji put ga je videla na Anđeli noj sahrani. Njihov susret je bio kratak, ali njoj je mnogo značio. Za to relativno kratko vreme koliko su se poznavali, Džastin joj je postao veoma važan rođak. „Bolje“, kazala mu je. „Ozbiljno. Morala sam nakratko da se odvojim od porodice - i njihove tihe, neprestane zabrinutosti. Pomoglo je.“ Pomislila je na Granta i osmehnula se. „Mnogo toga je pomoglo.“ „Zaljubljena si u njega“, zaključio je Džastin. „Ko sad ispituje?“ upitala je Serena. „Ja sam samo konstatovao“, odgovorio je. „To je sasvim nešto drugo. Jesi li srećna pored njega?“ pitao ju je i povukao je svoju suprugu za kosu. „To je ispitivanje“, rekao je. Dženi se nasmejala i stavila olovku iza uha.


BalkanDownload

„Da, srećna sam sa njim - ali i nesrećna. To ide jedno s drugim, zar ne?“ „A, da.“ Serena se naslonila na rame svog supruga. Primetila je da je Grant izašao iz kuće. „Dženi“, kazala je, uhvativši je za ruku. „Moraš da znaš da nekim muškarcima treba više vremena“, dodala je, značajno pogledavši Džastina. „Pozajmicu ti jedan novčić.“ Na Dženin iznenađen pogled, slegnula je ramenima. „Samo me podseti.“ Uhvatila je Džastina pod ruku i odlazeći kazala da ide da proveri da li neko koristi bazen. Čula je njega da nešto šapuće, na šta se Serena tiho nasmejala. Porodica, pomislila je. Bilo bi lepo imati ovako složnu porodicu. Njenu i Grantovu. Postoji veza koja bi ga mogla približiti njoj. Srećna, potrčala mu je u susret preko travnjaka. Uhvatio ju je kad mu se bacila u naručje. „Otkud sad ovo?“ „Volim te!“, rekla je, smejući se. „Šta još treba da bude?“ Njegov zagrljaj je postao čvršći. „Ništa.“


BalkanDownload

Jedanaesto poglavlje Dženin život je oduvek bio ispunjen ljudima, različitim ljudima iz raznih životnih sfera. Ali nikada nije upoznala ništa nalik klanu Mekgregorovih. Još se vikend nije završio a ona je već imala osećaj da ih odavno poznaje. Danijel je bio bučan, razmetljiv i lukav, ali i tako nežan da se jednostavno topio kada je njegova porodica bila u pitanju. Svi oni su ga toliko voleli da su ga puštali da veruje kako su svi konci u njegovim rukama. Ana je bila topla i smirena poput letnje kiše. I, Dženi je intuitivno znala, dovoljno jaka da održi porodicu u bilo kakvoj krizi. Ona je na najnežniji način vukla muža za nos. A on je, uz svu svoju praskavost i bučnost, to dobro znao. U drugoj generaciji najsličniji su bili Serena i Kejn. Žustri, govorljivi, emotivni; nasledili su narav svog oca. Međutim, za Alana je mislila da je iza svoje ozbiljne i mirne spoljašnjosti, koju je nasledio od Ane, skrivao ogromnu snagu. I temperament koji je dobro kontrolisao. Našao je dobrog životnog druga u Šelbi Kempbel. Mekgregorovi su izabrali partnere suprotne sebi - Džastina, sa svojom kockarskom zatvorenošću i tajnama, Dijanu, rezervisanu i emotivnu, Šelbi, slobodoumnu i otvorenu. Bili su fascinantan spoj sa zanimljivim zapletima i raspletima. Dženi nije trebalo dugo da ih ubedi da joj poziraju za porodičnu sliku. Iako su brzo pristali, trebalo ih je sve okupiti. Dženi je želela da ih naslika u sobi sa prestolom - neki da sede, drugi da stoje, i oko toga se povela žučna rasprava. „Ja ću da držim bebu“, kazao je Danijel i namrštio se, za slučaj da se neko usprotivi. „Slikaćeš nas i sledeće godine, devojko“, rekao je Dženi. „Tada ću držati dve bebice.“ Pogledao je prvo u Dijanu, a zatim u Šelbi. „A možda i tri.“ „Tata bi trebalo da sedne na svoj presto - fotelju“, brzo se ubacio Alan, uputivši Dženi jedan od svojih retkih osmeha. „To je najprirodnije.“ „Tako je“, saglasila se Dženi. „Ana, Vi sedite pored njega. Mogli biste da držite svoj vez, izgleda tako prirodno.“ „Žene bi trebalo da sednu pored nogu svojih muževa“, kazao je Kejn. „To je prirodno.“ Muškarci su se bespogovorno saglasili, dok su žene negodovale. „Mogli bismo to malo da izmešamo, zarad estetike“, kazala je Dženi usred buke koja je nastala. Organizovano i hrabro poput strogog narednika, Dženi ih je namestila kako je njoj odgovaralo. „Alan ovamo...“ Uhvatila ga je za ruku i smestila između fotelja njegovih roditelja. „I Šelbi.“ Dovela ju je da stane pored njega. „Kejne, ti sedi na pod.“


BalkanDownload

Uhvatila ga je za ruku dok joj osmehom nije potvrdio da pristaje. „ A Dijana...“ Kejn je povukao svoju ženu u krilo pre nego što je Dženi završila rečenicu. „Da, tako sam i mislila. Džastin ovamo sa Renom. A Grant...“ „Ja nisam...“ počeo je. „Radi kako ti se kaže, momče“, kazao mu je Danijel, a zatim se obratio svom unuku. „Ostavi Kempbelovima da prave probleme.“ Gunđajući, Grant se naže iznad Danijelove fotelje. „Baš je lepo kad se na porodičnom portretu Mekgregorovih nađe jedan Kempbel.“ „Dva Kempbela“, podsetila je Šelbi svog brata. „A kako će Dženi istovremeno da slika i da pozira?“ Dženi ju je pogledala iznenađeno, a Danijel je zagrmeo: „Docrtaće samu sebe. Ona je pametna devojka.“ „Dobro“, saglasila se, zadovoljna izazovom i time što su je prihvatili u porodicu. „Opustite se, neće predugo trajati. Ne morate da budete savršeno mirni kao kad čekate da se fotografišete.“ Smestila se na ćošak sofe i počela, koristeći mali štafelaj koji je ponela sa sobom. „Izrazito šarolika grupa“, primetila je, vadeći pastelni ugalj iz kutije. „Moraćemo ovo jednom da uradimo u ulju.“ „Da, treba nam jedna za galeriju, je li, Ana? Velika.“ Danijel se nasmejao na tu pomisao, a zatim zavalio u fotelju sa bebom u naručju. „A kad Alan bude ušao u Belu kuću, trebaće i njemu jedan portret“, dodao je zadovoljno. Dok je Dženi crtala, Alan je blago pogledao oca. „Prerano je još pričati o tome“, rekao je i zagrlio Šelbi. „Ha!“ Danijel je uštinuo unuka za obraz. „Jesi li oduvek želela da slikaš, Dženi?“, upitala ju je Ana dok je odsutno provlačila iglu kroz svoj vez. „Mislim da jesam. Ne sećam se da sam ikada išta drugo želela da radim.“ „Kejn je želeo da bude lekar“, prisećala se Serena, nežno se osmehujući. „To je pričao svim devojčicama.“ „Bila je to prirodna težnja“, branio se Kejn, stavivši ruku na majčino koleno, dok je drugom čvrsto zagrlio Dijanu. „Grant je imao drugačiji pristup“, setila se Šelbi. „Mislim da je imao četrnaest godina kad je pitao D. D. O'Brajana da mu pozira - nag.“ „Striktno zarad umetnosti“, nastavio je Grant, kad ga je Dženi upitno pogledala. „I imao sam petnaest godina.“ „Živi modeli izuzetno su važni u bilo kojoj vrsti umetnosti“, rekla je Dženi, nastavivši da crta. „Sećam se jednog muškog modela...“, zastala je kad se Grant namrštio. „Taj izraz ti je vrlo prirodan, Grante, ne menjaj ga“ „Dakle, i ti crtaš, je li, momče?“ Danijel ga je špekulantski pogledao. To ga je naročito zanimalo jer ni Grant ni Šelbi nisu pričali kako Grant zarađuje za život. „Može se reći.“


BalkanDownload

„Slikar, je li?“ „Ne, ja ne slikam“, kazao je Grant i naslonio se na Danijelovu fotelju. „Lepo je kad muškarac i žena imaju zajednička interesovanja“, počeo je Danijel svečanim glasom. „To brak čini čvršćim.“ „Ne znam koliko mi je puta Danijel asistirao na operaciji“, ubacila se Ana. Zafrktao je. „Prao sam krvava kolena njima troma.“ „ A desilo se i da je Rena slomila Alanu nos“, dodao je Kejn. „To je trebalo da bude tvoj nos“ podsetila ga je sestra. „Nije me manje bolelo zbog toga.“ Alan je pogledao sestru. „Zašto je Rena polomila nos Alanu, umesto tebi?“, zanimalo je Dijanu. „Ja sam izbegao udarac“, kazao joj je Kejn. Dženi ih je pustila da razgovaraju dok ih je skicirala. Kakva grupa, ponovo je pomislila dok su se raspravljali - a ipak su bili tako bliski. Grant je nešto kazao Šelbi, zbog čega se ona prvo namrštila, a zatim nasmejala. Izdržao je još jednu Danijelovu prozivku i nije na nju odgovorio, a zatim je napravio opasku na račun sekretara za štampu zbog koje se Alan zagrcnuo od smeha. Sve u svemu, Dženi je pomislila dok je menjala boje, uklopio se sa njima kao da su iz istog stripa. Duhovit, društven, popustljiv... A opet, mogla je da ga vidi samog na njegovoj litici, kako proklinje svakoga ko pogrešno skrene ili zaluta. Uklapao se, ali nije izgubio nijedan delić sebe. Bio je popustljiv jer je tako izabrao i to je sve. Bacivši poslednji pogled na to što je uradila, stavila je svoj potpis u ćošak slike. „Gotovo“, kazala je i okrenula svoj rad da ga ostali vide. „Mekgregorovi i društvo.“ Okružili su je, smejali su se, davali mišljenja o tome kako su drugi nacrtani. Dženi je osetila ruku na svom ramenu. Ne osvrnuvši se, znala je da je to Grant. „Lepa je“, prošaputao je, posmatrajući kako je sebe nacrtala na toj slici. Nagnuo se ka njoj i poljubio ju je u uho. „Kao i ti“ Dženi se nasmejala, a taj dragoceni osećaj pripadanja pratio ju je danima. Septembar je donosio miholjsko leto - divno i zlatno, u kome je divlje cveće i dalje cvetalo, a žbunje kupina crvenelo. Dženi je slikala sat za satom, otkrivajući sve kutke i pukotine Vindi Pointa. Grantova rutina se izmenila tako suptilno da on to nije ni primetio. Radio je kraće, ali intenzivnije. Prvi put posle mnogo godina prijalo mu je društvo. Dženino društvo. Ona je slikala, on je crtao. A onda bi bili zajedno. Večeri bi provodili u velikom krevetu u njenoj kućici, sklupčani u mekoći perja. A bilo je i jutara kad ih je budio zov galebova i zapljuskivanje talasa u njegovom svetioniku. Povremeno bi je iznenadio pojavivši se tamo gde je ona slikala, a ponekad flašom vina - uz možda neku kesicu čipsa.


BalkanDownload

Jednom joj je čak doneo buket divljeg cveća. Bila je tolike dirnuta da je plakala nad njim dok je nije odveo u kućicu i vodio ljubav sa njom. Bilo je to miran period za oboje. Topli dani, hladne noći i nebo bez oblaka doprinosili su tom osećaju smirenosti - ili možda čekanja. „Ovo je savršeno!“ Dženi je pokušala da nadjača motor dok je Grantov čamac sekao talase. „Imam osećaj da možemo ovako da stignemo i do Evrope.“ Nasmejao se i pomilovao ju je po kosi koju je zamrsio vetar. „Ako nisi primetila, nasuo sam pun rezervoar goriva.“ „Ne budi bukvalista, samo maštam“, kazala je. „Možemo danima da budemo na moru.“ „I noćima.“ Gricnuo ju je za uho. „U noćima punog meseca kad pustoše ajkule.“ Nasmejala se i prislonila dlan na njegove grudi. „Ko bi koga štitio?“ „Mi Škoti smo žilavi. Ajkule bi verovatno htele nešto nežnije...“ Jezikom joj je milovao unutrašnjost uha. „Neki francuski specijalitet.“ Zadovoljna, naslonila se na njega i posmatrala kako čamac plovi po talasima. Sunce je zalazilo, a vetrić je ćarlijao, prepun soli i morskih kapljica. Ali toplina je ostala. Prošli su pored jednog stenovitog, pustog ostrvceta i posmatrali galebove kako krstare nebom. U daljini je Dženi videla ribarske čamce kako se vraćaju u luku Vindi Pointa. Možda se leto nikad neće završiti, pomislila je, iako su dani postajali kraći, a ujutru se spuštala rosa. Možda bi mogli zauvek da se voze ovako, bez ikakvih odgovornosti koje bi ih vukle nazad, i bez obaveza. Setila se izložbe koju je imala organizovanu za novembar. Njujork je bio mnogo udaljen, a sivo nebo i golo novembarsko drveće tako daleko. Iz nekog razloga Dženi je pomislila kako je veoma važno da misli o sadašnjosti, o trenutku u kome se nalazila. Toliko toga moglo bi da se desi za dva meseca. Zar se nije zaljubila za to vreme? Do sada je već trebalo da se vrati u Nju Orleans. Tamo je sigurno vrelo i vlažno. Ulice su prepune ljudi, a saobraćaj gust. Sunce prolazi kroz čipkanu zavesu na njenom balkonu, praveći linije na podu. Uhvatila ju je nostalgija. Volela je grad - njegove bogate mirise, njegov starogradski šarm i novovremensku užurbanost. A dopadalo joj se i ovde - ova nesputana prostranost, oštre litice i beskrajno more. Grant je bio ovde i to je činilo razliku. Mogla bi da ostavi Nju Orleans zbog njega ako bi to od nje tražio. Život ovde sa njim bilo bi tako lako sagraditi. A deca... Setila se stare kuće, koja je još uvek stajala prazna pored svetionika. Bilo bi dovoljno prostora za decu u velikim, prozračnim sobama. Ona bi na gornjem spratu mogla da ima studio, dok bi Grant mogao da se povuče u svetionik kad bi mu bila potrebna samoća. Kad bi trebalo da ide na izložbe, mogla bi njega da drži


BalkanDownload

pod ruku i možda bi njena nervoza i trema pred izlaganje konačno nestale. Mogla bi da zasadi cveće - visoke, žbunaste geranijume, dan i noć mekih latica i žute narcise koji bi rasli svakog proleća. Noću bi slušala more i Grantovo ujednačeno disanje. „Šta radiš ti? Dremaš?“ pitao ju je i poljubio u teme. „Samo sanjarim“, prošaputala je. To su još uvek bili samo snovi. „Ne želim da se leto završi.“ Osetio je da drhti i privio ju je bliže. „Jednom mora. Ja volim more u zimu.“ Hoće li tada biti ovde sa njim, pitala se. Želeo je, a opet - nije osećao potrebu da je zadrži. Njegov život je bio okupiran potrebom za samoćom. Da li je znala da bi izgubio sebe ako bi se previše otvorio? A ona je živela svoj život pod budnim okom javnosti. Koliko bi izgubila kad bi tražio od nje da se povuče? I da li bi to mogao da traži od nje? A opet, da zamisli život bez nje, bilo mu je nemoguće. Grant je kazao sebi da nije trebalo da dozvoli da ovo ode toliko daleko. A priznao je sebi da ne žali ni za jednim trenutkom provedenim sa njom. U njemu je besneo pravi rat. Pustio bi je da ode i zaključao bi je da ne ode. Vratio bi se svom životu i preklinjao bi je da ostane. Kada je okrenuo čamac ka obali, primetio je kako se sunčev sjaj razliva po vodi. Ne, leto ne sme da se završi. Ali hoće. „Tih si“, prošaputala je Dženi kad je ugasio motor i pustio čamac da se zaustavi na doku. „Razmišljao sam.“ Iskočio je, a zatim joj je pružio ruku. „Ne mogu da zamislim ovo mesto bez tebe.“ Dženi umalo nije izgubila ravnotežu dok je izlazila na pristanište. „Ovo... Skoro da mi je postalo dom.“ Pogledao je ruku koju je držao u svojoj - tu lepu, veštu, slikarsku ruku. „Pričaj mi o svom domu u Nju Orleansu“ kazao je iznenada dok su šetali po klimavoj, drvenoj stazi. „U francuskoj je četvrti. Sa terase imam pogled na Džeksonov trg na kome mnogi umetnici slikaju. Prepuno je turista i stalno se čuje žamor.“ Nasmejala se, sećajući se. „Moj studio ima zvučnu izolaciju, ali ponekad siđem da slušam sve te ljude i muziku.“ Peli su se po strmim stenama, a jedini zvuci koji su se čuli bili su galebovi i more. „Ponekad, noću, volim da izađem i šetam, samo da čujem muziku koja dopire iza zatvorenih vrata.“ Duboko je udahnula vlažan, slani vazduh. „Miriše na viski, Misisipi i začin.“ „Nedostaje ti“, prošaputao je. „Dugo sam odsutna.“ Išli su ka svetioniku. „Otišla sam, možda i pobegla, pre skoro sedam meseci. Svuda oko sebe videla sam Anđelu i nisam mogla više to da podnosim. Čudno, preživela sam celu godinu posle nesreće preokupirana


BalkanDownload

poslom. A zatim sam se jednog jutra probudila ne mogavši da podnesem da ona više nikad neće biti tu.“ Uzdahnula je. Možda je bilo potrebno toliko da prođe prvobitan šok. „Došla sam do toga da sam se besciljno vozila po gradu, shvativši da mi je potrebno da odem nekuda.“ „Moraćeš da se vratiš“, rekao je Grant jednostavno, „i da se suočiš.“ „Već jesam.“ Sačekala je da on otvori vrata. „Suočila sam se, mada mi još uvek strašno nedostaje. Nju Orleans mi je još važniji jer sam sa njom provela vreme u njemu. Mesta umeju da nas zadrže, čini mi se.“ Osmehnula mu se kada su ušli unutra. „Ovo mesto je zadržalo tebe.“ „Jeste.“ Osetio je kako je zima na pragu i privio ju je čvršće uz sebe. „Pruža mi ono što mi je potrebno.“ Spustila je trepavice, tako da su joj oči bile po put dva zelena proreza iz kojih je dopirao sjaj. „A ja? Poljubio ju je tako očajnički da je zadrhtala - ne zbog silovitosti, već od emocija koje su pokuljale iz njega bez upozorenja. Jeknula je jer se i ona osećala sasvim isto. A onda se on povukao, pokušavajući da povrati kontrolu. Bila je tako sitna - na to je stalno zaboravljao kad bi je držao u naručju. Bilo mu je hladno. I bože, bila mu je potrebna. „Dođi gore“, prošaputao je. Krenula je ćutke, svesna da dok su mu glas i dodiri nežni, raspoloženje mu je promenljivo. To ju je istovremeno intrigiralo i uzbuđivalo. Činilo se da je napetost u njemu rasla dok su prilazili spavaćoj sobi. Kao prvi put, pomislila je, drhteći od iščekivanja. Ili poslednji. „Grante...“ „Ne govori.“ Poveo ju je ka krevetu i izuo joj je cipele. Kad su njegove ruke htele s nestrpljenjem da je dodiruju, uzimaju, naterao ih je da budu strpljive i spore. Seo je pored nje, stavio joj ruke na ramena, a zatim ih polako spuštao niz njene ruke dok ju je ljubio. Poljubac je bio nežan, skoro izazivajući, ali Dženi je osetila žurbu i strast koja je pulsirala u njemu. Telo mu je bilo napeto dok je grickao njenu donju usnu, uvlačeći je u svoja usta, a palcem je prelazio preko žile kucavice na njenom vratu. Nije bio raspoložen za nežnost, a borio se da bude nežan. Osećala je miris mora na njemu i to joj je vraćalo sećanja na njeno prvo, burno vođenje ljubavi na mokroj travi dok su oko njih sevale munje i udarali gromovi. To je njemu sada trebalo. A shvatila je, dok joj se puls ubrzavao pod dodirom njegovog palca, da je to trebalo i njoj. Njeno telo se nije topilo, već se izvijalo. I nije uzdisala, već je ječala dok ga je privlačila k sebi i agresivno ljubila njegove sasvim raširene usne. On kao da se pretvorio u munju, vatrenu, snažnu, silovitu, bacio ju je na krevet i legao na nju. Ruke su mu podivljale, tražile su, pronalazile, trzale joj odeću, nije mogao da ih obuzda, toliko su bile željne da je dodirnu. Izgubio je


BalkanDownload

kontrolu i usledila je njena lančana reakcija, dok im se tela nisu sasvim ispreplitala u divljem zanosu ljubavi. Postavljali su jedno drugom zahtev za zahtevom. Prsti su im žarili, a usne pustošile. Zbacili su odeću u nestrpljivoj žurbi da vrela koža oseti vrelinu kože onog drugog. Nisu im bili dovoljni samo dodiri, žurili su i da okuse glatkoću, vlažnost i slanoću mora i strasti koja ih je vrtoglavo obuzela. Mračne, pokretačke strasti, pakao želje - predali su im se, istovremeno ih pokrećući jedno u drugom. Ono što je uzeto, nadoknađeno je, iznova i iznova dok su se voleli beskrajnom energijom koja je bujala od očajanja. Nemirni prsti su je posedovali. Žudne usne su ga pokoravale. Komandu su preuzele iskonske potrebe koje su strujale kroz njih. Plitko dahtanje, koža koja se ježila na dodir, ukusi vreli i mračni, miris mora i želje - obuzeli su sasvim njihov razum, čineći ih osvojenima, podjednako koliko i osvajačima. Pogledi su im se samo jednom sreli i oboje su videli sebe u onom drugom. Zatim su se kretali zajedno ka delirijumu. Zora je tek zarudela kad se probudila. Zrak sunca je bio ružičast i topao, ali na prozoru je bila slana. Dženi je momentalno znala da je sama; opipala je krevet s druge strane, shvativši da je hladan. Njeno telo je bilo zadovoljno i umorno posle duge noći ljubavi. Ipak je sela i dozivala ga. Jednostavna činjenica da se probudio pre nje, zabrinjavala ju je - ona se uvek budila prva. Razmišljala je o njegovom sinoćnom raspoloženju i nije znala da li da se namršti ili nasmeje. Njegova želja uopšte nije nestajala. Neprekidno joj se vraćao, a njihova ljubav je imala taj divlji ukus očajničke potrebe. U jednom trenutku, dok su njegove ruke i usne bile svuda po njoj, pomislila je kako je dodiruje kao da pamti, kao da odlazi i kupi sećanja koja će sa sobom poneti. Dženi je odmahnula glavom i skočila iz kreveta. Nezrelo se ponašala; Grant nikuda neće otići. Ako je ustao rano, bilo je to zato što nije mogao da spava, a nije želeo nju da budi. Koliko bi želela da ju je probudio... On je dole, kazala je sebi kad je izašla u hodnik. Sedi za kuhinjskim stolom, pije kafu i čeka me. Ali kad je stigla do stepenica, začula je radio. Zvuk je bio tih i udaljen. Zbunjena, pogledala je gore. Zvuk nije dopirao odozdo, već odozgo. Čudno, pomislila je, nije mislila da se koristi treći sprat. Nikad to nije spomenuo. Vodena radoznalošću, Dženi se uspela kružnim stepenicama. Radio se sve glasnije čuo iako su vesti koje su se na njemu emitovale sablasno odzvanjale u tihom svetioniku. Do tog trenutka nije shvatila da je u potpunosti zaboravila spoljni svet. Osim onog vikenda kod Mekgregorovih, čitavo leto provela je izolovana, samo u Grantovom društvu. Zaustavila se na vratima suncem okupane prostorije. Bio je to studio. Pogled joj je pao na police sa novinama i časopisima, televizor i kauč. Iako nije bilo štafelaja, platna, bila je to jazbina jednog slikara.


BalkanDownload

Grant joj je bio okrenut leđima dok je sedeo za svojim stolom za crtanje. Osetila je miris mastila i lepka. Na staklenom stočiću koji je stajao pored njega nalazilo se mnoštvo razvrstanog pribora. Arhitekta, zapitala se zbunjena. Ne, nije se uklapalo, nijedan arhitekta ne bi odoleo da okuša svoje veštine na kući koja mu je bila pod rukom. Mrmljao je nešto sebi u bradu, sasvim usredsređen na svoj rad. Nasmejala bi se da nije bila toliko iznenađena. Kad je pomerio ruku, primetila je da drži slikarsku četkicu - od samurovine, skupu. I to ju je držao sa lakoćom dugogodišnjeg iskustva. Ali rekao je da ne slika, prisetila se Dženi, zbunjena. I izgleda da ne slika šta će slikaru šestar i lenjir? Niko ne bi slikao okrenut ka zidu, ali... šta li je on to radio? Grant je podigao glavu pre nego što je progovorila. Pogledi im se sretoše u ogledalu koje se nalazilo ispred njega. Nije mogao da spava. Nije mogao da leži pored nje a da je ne želi. Tokom noći je sebe ubedio da moraju da krenu odvojenim putevima. I da će on to moći da podnese. Ona je živela u sasvim drugom svetu, na sasvim drugom kraju zemlje. Glamur je bio sastavni deo njenog života - glamur i gužva i prepoznatljivost. Jednostavnost je bila deo njegovog - jednostavnost i samoća i anonimnost. Nikako nisu mogli da se spoje. Tumarao je po mraku, ubeđujući sebe da može da radi. Posle skoro dva sata nervoze krenulo mu je. A sad je ona bila ovde, u jedinom delu koji je bio odlučan da zadrži samo za sebe. Želeo je da sačuva to jedino utočište kad nje ovde više ne bude bilo. Suviše zainteresovana da bi primetila njegovu nervozu, Dženi je ušla u prostoriju. „Šta to radiš?“ Nije odgovorio ni kad mu je prišla i namrštila se nad papirom zakačenim za tablu. Bio je išpartan svetloplavim linijama i podeljen na delove. Iako je u prvom delu videla crteže urađene penkalom i mastilom, nije bila sigurna u šta gleda. Ništa ne kopira, to je sigurno, shvatila je. Mehanika... Možda neka komercijalna umetnost? Očarana, pažljivije je osmotrila prvi odeljak. A zatim je prepoznala crtež. „A! Stripovi.“ Zadovoljna otkrićem, prišla je još bliže. „Sto puta sam videla ovaj strip. Obožavam ga!“ Nasmejala se i zabacila kosu iza ramena. „Ti si crtač stripova.“ „Tako je.“ Nije želeo ni da se oduševi, niti da se obraduje. On se jednostavno time bavio i to je sve. I znao je ako je odmah, danas ne otera, to više nikada neće moći da uradi. Namerno je spustio četkicu. „Dakle, tako ih crtaš“, nastavila je, očarana onim što je otkrila. „Te plave linije koje povlačiš po papiru su za perspektivu? Kako uspevaš da nacrtaš po jedan strip sedam dana u nedelji?“


BalkanDownload

Nije želeo da ona razume. Kad bi shvatila, bilo bi skoro nemoguće da se odvoji od nje. „To mi je posao“, rekao je kratko. „Zauzet sam, Dženi. Moram da ispoštujem rok.“ „Izvini“, kazala je automatski, a zatim je uhvatila njegov hladan i udaljen pogled. Pogodilo ju je iznenada to što je krio od nje ovaj tako važan deo svog života. Nije joj ništa rekao, i štaviše, nije ni imao nameru da joj kaže. Bolelo ju je, shvatila je kad je nestalo njeno oduševljenje. Bolelo ju je do neba. „Zašto mi nisi rekao?“ Znao je da će ga pitati, ali nije bio siguran zna li pravi odgovor. Umesto odgovora, slegnuo je ramenima. „Nije bilo prilike.“ „Nije bilo prilike“, ponovila je tiho, netremice ga posmatrajući. „Verujem da smatraš da nije bilo prilike. Zašto?“ Da li je mogao da joj objasni da mu je to bila ukorenjena navika? Da li joj je mogao reći da je odrastao čuvajući je za sebe, kao skoro i sve ostalo, i da je to radio ne razmišljajući? A zatim mu je ta navika postala automatski odbrambeni mehanizam. Kad bi to priznanje sačuvao za sebe, ne bi joj pružio celog sebe na dlanu - jer ga je prestrašivala sama činjenica da bi mogao sasvim da se preda. Ne, bilo je kasno za objašnjavanja. Bilo je vreme da se seti svoje odluke da se ne predaje nikome. „A zašto da ti kažem?“, uzvratio joj je. „Ovo je moj posao, nema nikakve veze sa tobom.“ Momentalno je prebledela, ali Grant to nije primetio pošto se okrenuo da side sa stolice. „Nema nikakve veze sa mnom“, ponovila je Dženi šapatom. „Tvoj rad ti je važan, zar ne?“ „Naravno da jeste“, potvrdio je Grant. „Time se bavim. To sam ja.“ „Da, tačno.“ Osetila je kako je hvata drhtavica. „Mogao si sa mnom da podeliš svoj krevet, ali ne i ovo.“ To ga je pogodilo i okrenuo se ka njoj. Bolni izraz u njenim očima bilo je nešto najtužnije što je ikada video. „Kakve veze to ima jedno s drugim, dođavola? Zašto je važno čime se ja bavim?“ „Nije me briga čime se baviš. Ne bi me bilo briga i da se ničim ne baviš. Lagao si me.“ „Nikad te nisam lagao!“ povikao je. „Možda ja ne razumem suptilnu razliku između obmane i neiskrenosti.“ „Slušaj, moj posao je moja stvar. Ja tako želim da bude.“ Objašnjenje mu se iskralo protivno njegovoj volji, ljutito. „Radim ovo jer to volim, ne zato što moram i ne zato što mi treba publicitet. Publicitet je poslednje što želim“, dodao je dok su mu od ljutnje oči postale tamnije. „Ne dajem časove, niti intervjue, ne držim kreativne radionice jer ne želim da mi ljudi dišu za vratom. Izabrao sam


BalkanDownload

anonimnost, baš kao što si ti izabrala izlaganje, jer mi je od koristi. Ovo je moja umetnost, ovo je moj život. I nameravam da to ostane tako.“ „Shvatam.“ Zgrčila se od bola i drhtala od hladnoće. Dženi je tuga bila dobro poznata, tako da je znala šta sud oseća. „Kad bi mi rekao i podelio to sa mnom, značilo bi da si se ogolio. Istina je da mi nisi verovao. Nisi mi verovao da ću čuvati tvoju dragocenu tajnu, niti da ću poštovati tvoj dragoceni način života.“ „Istina je da su tvoj i moj način života suprotni.“ Bol ga je razdirao. Terao ju je od sebe, osećao je to. I dok ju je terao, osećao je neopisivu želju da je vrati. „Tvoje i moje potrebe se ne podudaraju. I nikad se neće podudarati. To nema nikakve veze sa poverenjem.“ „Sve uvek ima veze sa poverenjem“, uzvratila mu je. Gledao ju je kao prvi put - ljutit, uzdržan stranac koji samo želi da ne bude uznemiravan. Ponovo je bila uljez, kao prvi put kad je, dovedena olujom, zakucala na njegova vrata. Tada ga barem nije volela. „Trebalo je da saznaš značenje reči ljubav pre nego što si rešio da je koristiš, Grante. Ili je možda trebalo da znamo kakvo značenje ta reč ima za onog drugog.“ Glas joj je ponovo bio čvrst poput stene, kakav je bio samo u situacijama kada se strogo kontrolisala. „Za mene ona znači poverenje i kompromis i potrebu. Za tebe to ne važi.“ „Nemoj ti da mi pričaš šta za mene važi, dođavola. Kompromis?“ uzvratio joj je, šetajući po sobi. „I kakav bismo to kompromis ti i ja mogli da napravimo? Da li bi se udala za mene i zakopa se ovde? Daj, oboje znamo kako bi te štampa ovde nanjuškala, sve i da se savršeno kriješ. Ili da nisi možda očekivala da ja pređem u Nju Orleans da živim, dok mi se posao ne raspadne i ne postanem polulud?“ Pogledao ja ka njoj, leđima okrenut istočnom prozoru, tako da je sunce kao oreol sijalo iza njega. „Za koliko vremena bi neko, zbog svoje radoznalosti, počeo da kopa po mom životu? Imam svoje razloge za ovakav način života i nemam obavezu da ih opravdavam i objašnjavam.” „Nemaš.” Neće plakati, kazala je sebi, jer ako krene, nikada se neće zaustaviti. „Ali nikada nećeš saznati odgovor ni na jedno od tih pitanja, zar ne? Jer se nisi potrudio da ih podeliš sa mnom. Nisi podelo sa mnom ni pitanja, niti razloge. To mi je sve reklo.” Okrenula se i izašla iz sobe i sišla niz mnogobrojne, kružne stepenice. Počela je da trči tek kada je izašla napolje, u prohladno jutro.


BalkanDownload

Dvanaesto poglavlje Dženi je posmatrala svoje karte i razmišljala. Devetka i osmica. Mogla bi bedno da odigra sa sedamnaesticom; još jedna karta bila bi nepotreban rizik. Život ih je bio pun, pomislila je, i dala znak krupijeu. Ko ima sreće na kartama... Šta ona to radi za stolom za blekdžek u sedam i petnaest u nedelju ujutru? Pa, pomislila je, bio je to dobar način da ubije vreme. Mnogo produktivnije nego da grebe pod šetajući ili da zabije glavu u jastuk. Već je probala i jedno i drugo. A opet, niz dobitaka koji je krenuo u poslednjih sat vremena nije joj popravio raspoloženje. Naprotiv, više bi volela da joj nije krenulo na kartama. Tako bi imala novo opravdanje za svoju utučenost. Neraspoloženo je razmenila žetone i stavila novac u tašnu. Možda bi mogla kasnije da ga izgubi na stolu za kojim se bacaju kockice. U kazinu je bilo malo ljudi. Jedna sićušna, starija dama sedela je za slotmašinom i neprestano u nju ubacivala novčiće. Povremeno bi Dženi začula zveket novčića koji su označavali njen dobitak. Kasnije se ogromna, elegantna prostorija ispunila posetiocima i Dženi se našla u gužvi i dimu. Naslonila se na stakleni zid i zagledala u more. Je li zato došla ovamo, umesto da ode kući kao što je nameravala? Kada je ubacila svoj kofer i pribor u kola, jedino o čemu je razmišljala bilo je da se vrati u Nju Orleans i dovede svoj život u red. Predomislila se pre nego što je postala toga svesna. I mada je već dve nedelje bila ovde, još se nije usudila da se prošeta po toj plaži. Mogla je da je posmatra, da, i da sluša. Ali nije mogla da side do nje. Zašto ovako muči sebe, pitala se tužno. Zašto ne prilazi onome što će je uvek podsećati na Granta? Zato što, priznala je, iako je sebi nebrojeno puta ponovila da mora to da uradi, još uvek nije prihvatila konačni rastanak. Bilo je nemoguće da ga potraži, kao što je bilo nemoguće i da se približi toj plavozelenoj vodi. Oterao ju je i to odbacivanje je ostavilo prazninu u njoj. Volim te, ali... Ne, ona to nije mogla da razume. U ljubavi je sve moguće. Ljubav znači da učiniš sve mogućim. Da je njegova ljubav bila prava, i on bi to znao. Trebalo je da odoli želji da traži Mekintoša u novinama. Tada ne bi videla taj glupi i zajedljiv strip u kome je Veronika ušla u njegov život. Nasmejao ju je, a zatim rasplakao pošto se setila svega. Kako je mogao da iskoristi njen lik u svom radu kad nije mogao da ga podeli sa njom? I neprestano se koristio njime, iz broja u broj, a nebrojeni čitaoci širom cele zemlje imali su priliku da prate Mekintoševu romansu - njegovo zaljubljivanje i razvoj veze - sa seksepilnom, privlačnom Veronikom. Bilo je zabavno, sa primesama satire i cinizma još duhovitije. Bilo je ljudski. Svu blesavost i zamke zaljubljivanja tako je lepo preneo da su svaki muškarac i


BalkanDownload

žena koji su ikad bili zaljubljeni to lako mogli da shvate. Svaki put kada je čitala strip, Dženi je uspevala da primeti neki njihov postupak ili neku svoju rečenicu, mada je uspevao da joj da sasvim drugačiji ugao. Iako je ljubomorno čuvao svoju privatnost, Grant je ipak svoje emotivne uspone i padove delio sa javnošću. Zato je ona morala da čita strip iz dana u dan. Iz dana u dan. „Rano si ustala, Dženi?“ Kad ju je jedna ruka dotakla po ramenu, okrenula se i ugledala Džastina. „Uvek sam bila ranoranilac“, odgovorila mu je, a zatim mu se osmehnula. „Počistila sam ti stolove.“ Uzvratio joj je osmeh dok ju je ispitivao svojim sasvim nerazgovetnim pogledom. Bila je bleda - podjednako bleda kao onog dana kada se iznenada pojavila u Komaricu. Bledilo je samo još više naglašavalo podočnjake koje je nesanica ostavila oko njenih očiju. Izgledala je ranjivo, prepoznao je taj izgled jer je i on bio beskrajno zaljubljen. Šta god da se to desilo između nje i Granta, na njoj je ostavilo vidljiv trag. „Jesi li za doručak?“ Prebacio je ruku preko njenog ramena pre nego što je stigla da odgovori i poveo ju je ka svojoj kancelariji. „Nisam gladna, Džastine“, počela je. „Nisi gladna već dve nedelje.“ Proveo ju je kroz kancelariju sekretarice do svoje lične kancelarije, a zatim je pozvao lift. „Ti si mi jedina rođaka do koje mi je stalo, Ženviv. Ne mogu više da gledam kako mi propadaš pred očima.“ „Ne propadam!“ uzviknula je, a zatim se naslonila na njega. „Nema ništa gore od toga kad neko sam sebe sažaljeva, zar ne?“ „Prokleta istina“, saglasio se kratko dok ju je vodio prema svom automobilu. „Koliko si me ojadila?“ Trebalo joj je malo vremena da shvati da je promenio temu. „Ne znam tačno - petsto, šesto dolara.“ „Onda ti častiš doručak“, rekao joj je dok su se otvarala vrata lifta u njegovom i Sereninom apartmanu. Njen osmeh obradovao ga je podjednako koliko i njen zagrljaj. „Tipičan muškarac“, kazala je Serena kad su ušli u sobu. „Uživa sa lepom ženom u osvit zore dok njegova žena menja bebi pelene kod kuće.“ Držala je u naručju Meka koji se kikotao. Džastin joj je osmehnuo. „Nema ništa gore od ljubomorne žene.“ Serena je podigla svoje lepe obrve, prišla Džastinu i spustila mu bebu u naručje. „Sad si ti na redu“, kazala je, smešeći se, a zatim se srušila u fotelju. „Meku rastu zubi“, kazala je Dženi. „I ja se jedva snalazim u tome.“ „Odlična si“, rekao joj je Džastin dok mu je njihov sin balio po ramenu. Serena se osmehnula, ustala i protegla se. „Jeste li vas dvoje doručkovali?“ „Upravo sam pozvao Dženi na doručak.“


BalkanDownload

Serena je uhvatila značajan pogled svog supruga i sve joj je bilo jasno. „Lepo“, kazala je i podigla slušalicu. „Rumservis je jedna od lepših strana života u hotelu.“ Dok je Serena naručivala doručak za troje, Dženi je razgledala apartman. Dopadao joj se - bio je pun toplote, boja i ličio je na njih. Ako je ovo nekad bio hotelski apartman, odavno je već prestao to da bude. Beba je gugutala dok se Džastin igrao sa njom na kauču. I čuo se Serenin tih, prijatan glas dok je razgovarala sa kuhinjskim osobljem. Ako dovoljno voliš, pomislila je Dženi dok je prilazila prozoru koji je gledao na plažu, ako dovoljno želiš, na svakom mestu možeš da stvoriš dom. To su učinili Rena i Džastin. Gde god da su odlučili da žive i na koji god način, bili su porodica. To je bila osnova za sve. Znala je da zajedno brinu o detetu i upravljaju kazinom i hotelom. Bili su zajednica. Ima i kod njih nesuglasica, sigurno. Ima ih u svakoj vezi - naročito između dve snažne ličnosti. Ali oni ih prevazilaze jer uvek neko popusti onda kad je to potrebno. Zar nije i ona? Nju Orleans joj je postao usputna stanica za posetu porodici i za vraćanje sećanjima kad joj je potrebna podrška. Mogla je da svije dom na neravnoj obali Mejna - zbog njega, sa njim. Bila je spremna da pruži mnogo toga, samo kad bi on imao volje da joj uzvrati. Možda i nije stvar njegove volje. Možda Grant jednostavno ne ume da se da. To bi već mogla da prihvati. Tada bi konačno zatvorila ta vrata. „Okean je divan, zar ne?“, začula je iza sebe Serenin glas. „Jeste“, kazala je Dženi i okrenula se. „Navikla sam da ga posmatram. Naravno, uvek sam živela pored reke.“ „Tamo nameravaš da se vratiš?“ Dženi se ponovo okrenula ka prozoru. „Na kraju, pretpostavljam.“ „To je pogrešan izbor, Dženi.“ „Serena“, opomenuo ju je Džastin. Okrenula se ka njemu sa žarom u očima, dok joj se u glasu čulo prizvuk ogorčenosti. „Dođavola, Džastine, ona je očajna! Niko na svetu ne može ženu dovesti do očajanja kao što to može tvrdoglav, nerazuman muškarac. Je li tako, Dženi?“ Dženi se kiselo nasmejala i prošla rukom kroz kosu. „U pravu si.“ „To je uvek obostrano“ podsetio ju je Džastin. „Ako je muškarac suviše tvrdoglav“, nastavila je Serena, „na ženi je da ga prodrma.“ „On me ne želi“, izletelo je Dženi, a zatim se zaustavila. Reči bole, ali ona može da ih izgovara. Možda je i bilo vreme sve da kaže. „Ili bar ne dovoljno. On jednostavno odbija da veruje da postoji način da rešimo situaciju. Neće da se


BalkanDownload

potrudi - rešio je tako. Zbližili smo se za tako kratko vreme, mada on to nije želeo. Nije želeo da se zaljubi u mene, ne želi da zavisi ni od koga.“ Dok je govorila, Džastin je ustao i odneo Meka u drugu sobu. „Dženi“, kazao je kad se vratio, „znaš li šta se desilo sa Grantovim i Šelbinim ocem?“ Duboko je uzdahnula pre nego što se spustila na stolicu. „Znam da je umro kad je Grantu bilo sedamnaest godina.“ „Ubijen je“, ispravio ju je Džastin. „Senator Robert Kempbel. Bila si dete, ali možda se sećaš.“ Da, sećala se. Naslova, vesti na televiziji, suđenja... A Grant je bio prisutan. Zar Šelbi nije spomenula da su i ona i Grant bili prisutni kad je njihov otac ubijen? Pred njihovim očima. „Džastine, njima je bilo strašno.“ „Ožiljci ne zarastaju uvek“, kazao je i ispružio ruku. Njegova supruga je razumela taj pokret. „Alan mi je ispričao da je Šelbi dugo nosila sa sobom strah i bol. Ne verujem da je sa Grantom bilo drugačije. Ponekad...“ pogled mu je odlutao ka Sereni, „plašiš se da se približiš nekome iz straha da ga ne izgubiš.“ Serena mu je prišla i uhvatila njegovu ispruženu ruku. „On mi je i to prećutao“ kazala je Dženi i čvršće stisnula rukonaslon stolice. Bilo joj je žao njega - i kad je bio dečak, i sad kad je čovek. „Nije imao poverenja u mene, nije mi dozvolio da razumem. Dokle god postoje tajne, postoji i razdvojenost.“ „Zar ne veruješ da te voli?“ upitala ju je Serena pažljivo. „Ne dovoljno“, rekla je Dženi i snažno zavrtela glavom. „Ja patim što me ne voli više.“ „Šelbi me je sinoć pozvala“, rekla je Serena kada se začulo kucanje na vratima, što je značilo da je doručak stigao. Džastin je krenuo da otvori vrata, a Serena je pokazala Dženi na mali trpezarijski sto pored prozora. „Grant je iznenadio nju i Alana kad ih je posetio pre nekoliko drma.“ „Je li...“ „Nije“, prekinula ju je Serena i sela. „Vratio se u Mejn. Kazala je da ju je bombardovao mnoštvom pitanja. Naravno, nije znala šta da mu odgovori dok se nije čula sa mnom i saznala da si ti ovde.“ Dženi je namršteno posmatrala more i ćutala. „Pitala je pratiš li Mekintoša u novinama. Trebalo mi je dva sata da shvatim zašto me je to pitala.“ Dženi se okrenula i iznenađeno ju je pogledala. „Nisam sigurna da te razumem“, kazala je, štiteći Grantovu tajnu. Serena je uzela posudu koja je stajala na poslužavniku. „Hoćeš kafu, Veronika?“ Dženi se nasmejala sa divljenjem i klimnula je glavom u znak razumevanja. „Brzo shvataš, Rena.“ „Volim zagonetke“, ispravila ju je, „a svi delovi su bili tu.“


BalkanDownload

„To je poslednje o čemu smo raspravljali.“ Dženi je pogledala u Džastina kad je seo. Dodala je šlag u kafu, poigravajući se kašičicom. „Sve vreme dok smo bili zajedno, nije mi rekao čime se bavi. A kad sam slučajno otkrila, strašno se naljutio - kao da sam mu narušila privatnost. Ja sam bila oduševljena. Nisam mogla da shvatim da ne koristi svoj talenat ni na koji način. A kad sam shvatila šta radi, jedan tako složen i zahtevan posao...“ zastala je i odmahnula glavom. „Nije mi dozvolio ni da privirim.“ „Možda nisi dovoljno insistirala“, pokušala je Serena. „Da me je još jednom odbio, Rena, to bi me dotuklo. Nije tu u pitanju ponos, zaista, već snaga.“ „Primetio sam da te trese trema pred izložbu“ podsetio ju je Džastin. „Ali je uvek savršeno izvedeš.“ „Jedna je stvar izložiti sebe i svoja osećanja javnosti, a nešto sasvim drugo je rizikovati sa samo jednom osobom, znajući da ćeš se raspasti ako tvoja osećanja ne budu prihvaćena. Imam izložbu u novembru“, dodala je dok se poigravala ivicom svog tanjira. „Sada moram da se usredsredim na to.“ „Možda bi mogla da baciš pogled dok doručkuješ“, kazao je Džastin, pruživši joj novine koje je doneo kelner, a koje su bile okrenute na strani na kojoj se nalazio strip. Dženi ih je posmatrala, ne želeći da vidi strip, ali nemoćna da odoli. Nakon nekoliko trenutaka uzela je novine iz Džastinovih ruku. Nedeljno izdanje je bilo obimno i u punom koloru. Mekintoš je, međutim, bio crno-beli. Odmah je shvatila da je nedostatak boje trebalo da naglasi depresiju i usamljenost. Pomislila je kako Grant odlično zna kako odmah da privuče čitaoca i uvede ga u radnju. Na prvoj sličici Mekintoš je sedeo sam, oslonjen laktovima o kolena i licem položenim na dlanove. Nije bilo oblačića jer reči nisu bile potrebne da iskažu tugu. Simpatije čitalaca trenutno su zadobijene. Ko li je ovog puta rastužio tog jadnog momka? Kada je neko zakucao na vrata, promrmljao je, moralo je biti mrmljanje: „Napred.“ Nije se pomerio kad je ušao Ivan, ruski emigrant, u svom uobičajenom 'naglašenom američkom' izdanju - u kaubojskom stilu: sa šeširom i čizmama. „Hej, Mekintoše, imam dve karte za košarkašku utakmicu. Da vidimo kakve su čirlidersice.“ Nije bilo odgovora. Ivan je privukao stolicu i zabacio svoj šešir. „Možeš da popiješ pivo, to je američki način života. Ići ćemo tvojim autom.“ Nije bilo odgovora. „Ja ću da vozim“, dodao je Ivan veselo, gurkajući Mekintoša vrhom svojih špicastih čizama.


BalkanDownload

„A, zdravo, Ivane“, kazao je Mekintoš i ponovo utonuo u ćutanje. „Čoveče, imaš neki problem?“ „Veronika me je ostavila.“ Ivan je prekrstio noge. „Stvarno? Zbog nekog drugog tipa, a?“ „Ne.“ „Nego?“ Mekintoš je na sledećem crtežu sedeo u nepromenjenom položaju, što je samo naglašavalo poentu. „Jer sam bio sebičan, grub, arogantan, neiskren, glup i bezobrazan.“ Ivan je posmatrao vrh svoje čizme. „Je li to sve?“ „Da.“ „Žene“, kazao je Ivan i slegnuo ramenima. „Nikad nisu zadovoljne.“ Dženi je dva puta pročitala strip, a zatim je podigla pogled. Serena je uzela novine, da i sama pročita strip. Zapucketala je jezikom, a zatim ih ostavila. „Hoćeš da ti pomognem da se spakuješ?“ Gde li je bila, dođavola? Grant je znao da će izludeti ako još jednom bude postavio sebi isto pitanje. Gde li je bila, dođavola? Sa vrha svog svetionika pogled mu se pružao kilometrima unaokolo. Ali nigde nije video Dženi. Vetar mu je udarao u lice dok je posmatrao more, pitajući se šta sad da radi. Da je zaboravi? Mogao bi povremeno da zaboravi da jede ili da spava, ali nije mogao da zaboravi Dženi. Nažalost, odlično se sećao i poslednjih deset minuta koje su proveli zajedno. Kako je mogao da bude tolika budala?! Veoma lako, pomislio je Grant sa gnušanjem. Dugo je vežbao. Da nije proveo dva dana proklinjući i nju i sebe, da je prošetao plažom sa njom i ćutao kad je ušla u njegov studio, možda danas ne bi bilo prekasno. Možda bi shvatio da će mu srce prepući ako ona ode. Kućica je bila zaključana. Udovica Lorens nije ništa znala i ništa nije pričala. Otišao je u Nju Orleans i tražio ju je kao da je lud. Stan joj je bio prazan - a komšije ništa nisu znale. Čak i kad je pronašao njenu baku, tako što je pozvao svakog Grandea koga je našao u imeniku, nije saznao ništa više osim toga da je Dženi još na putu. Putuje, pomislio je. Da, ona putuje - što dalje od njega i to najbrže što može. To si i zaslužio, Kempbele, proklinjao je sebe. Zaslužio si da ode iz tvog života i da se ne okrene. Pozvao je i Mekgregorove - hvala bogu, javila se Ana, a ne Danijel. Ništa nisu znali o njoj. Apsolutno ništa. Mogla je biti bilo gde. I nigde. Da mu nije ostavila onu sliku, verovao bi da je bila samo san, čudo i priviđenje. Ostavila mu je sliku, sećao se, koju je završila onog popodneva kad su postali ljubavnici. Nije bilo nikakvog drugog traga od nje. Hteo je da je baci sa litice.


BalkanDownload

Hteo je da je okači u svojoj spavaćoj sobi. Možda je ona bila njegovo prokletstvo. Kad god bi je pogledao, patio bi. Naći će je pre ili kasnije, obećao je sebi. Njeno ime, njene slike pojaviće se negde u nekim novinama. Pratiće je i vratiće je. Vratiće je, đavola, pomislio je Grant i provukao ruku kroz kosu. Preklinjao bi, molio, cvileo, radio bi šta god treba samo da mu pruži još jednu šansu. Ona je bila kriva, pomislio je i ponovo ga je obuzimao bes. Ona je kriva što se on ponaša kao ludak. Već dve nedelje nije mogao da spava kako treba. A samoća, koju je uvek iznad svega cenio, pretila je da ga uguši. Ako je ne nađe uskoro, izgubiće i to malo zdravog razuma što mu je ostalo. Besan se okrenuo od ograde. Ako već ne može da radi, može da siđe na plažu. Možda će na njoj uspeti da nađe malo mira. Sve je izgledalo isto, pomislila je Dženi kad je stigla do kraja uzanog, džombastog puta. Iako je leto konačno ustupilo mesto jeseni, ništa se posebno nije promenilo. More je hučalo, lagano kruneći stene. Svetionik je i dalje stajao, usamljen i snažan. Bila je luda što je verovala da će naići na neku veliku promenu koja se desila posle njenog odlaska. Ni Grant se sigurno nije promenio. Duboko je uzdahnula i izašla iz automobila. Više od svega je želela da se on ne promeni, da sačuva ono što ga je činilo posebnim, što ga je činilo Grantom Kempbelom. Zaljubila se u grubu spoljašnjost i neželjenu osećajnost - da, čak i u grubost. Možda je bila luda. Nije želela da ga promeni: sve što je želela bilo je njegovo poverenje. Ako je pogrešno razumela strip - ako joj on okrene leđa... Ne, neće da misli o tome. Koncentrisaće se na to da pravi jedan korak za drugim dok ga opet ne ugleda. Krajnje je vreme da prestane da bude kukavica u vezi sa onim najznačajnijim u svom životu. Zastala je čim je uhvatila kvaku ulaznih vrata. Nije bio unutra. Ne znajući kako, niti zašto, bila je sasvim sigurna u to. Svetionik je bio prazan. Osvrnula se oko sebe i ugledala njegov kamionet parkiran u blizini farmerske kuće. Da nije bio na čamcu, pomislila je. Krenula je ka doku da proveri. A onda je shvatila, pitajući se kako odmah nije znala, i uputila se ka litici. Grant je hodao obalom, ruku zavučenih u džepove, dok mu se vetar poigravao jaknom. To je bila samoća, pomislila je. Mogle bi tako godine da mu prođu a da ne oseti. Bila je to još jedna stvar sa kojom je Dženi trebalo da se izbori. Da li bi zbog samo jedne žene mogao da promeni samu suštinu svog života? S proračunatim naporom terao je sebe da bude nervozan. Ljutnja nije bolela. Kad je bude našao - a tako mu boga, naći će je - imaće na mnogo toga da mu odgovori. Život mu je tekao onako kako je želeo, dok ona, nepozvana, nije ušla u njega. Ljubav? Umela je da priča o ljubavi, a onda da nestane, samo zato što je on bio budala.


BalkanDownload

On nije tražio da mu bude potrebna. Ona je nasrtala na njega dok nije oslabio, a zatim je otišla iste sekunde kad ju je povredio. Grant se okrenuo ka moru i zažmurio. Bože, zaista ju je povredio. Video je to na njenom licu, čuo u njenom glasu. Da li bi ikada mogao da se iskupi za to? Bilo bi mu draže da je video bes i suze, umesto ranjenog i tužnog pogleda zbog koga je on bio kriv. Mogao bi ponovo da ode do Nju Orleansa... Možda je sada tamo. Mogao bi da ode i, ako je ne zatekne, da je sačeka tamo. Moraće da se vrati pre ili kasnije; taj grad joj mnogo znači. Dođavola, šta traži na ovoj plaži? Trebalo bi da je u avionu za jug. Grant se okrenuo. Nije verovao svojim očima. Već su počele da mu se priviđaju stvari. Dženi ga je posmatrala sa smirenošću koja je bila sasvim u neskladu sa lupanjem njenog srca. Izgledao je tako sam - nije uživao u svojoj samoći, već je bio tužno usamljen. Možda joj se priviđalo jer je želela da veruje da je mislio o njoj. Skupila je svu svoju hrabrost i prišla mu. „Zanima me šta ti ovo znači.“ Izvadila je list novina iz džepa i pokazala mu strip iz nedeljnog izdanja. Netremice ju je posmatrao. Možda mu se privida - možda mu se čini i da je čuje, ali... Polako je ispružio ruku i dodirnuo njeno lice. „Dženi?“ Kolena su joj klecala. Odlučno ih je stisnula. Neće mu pasti u zagrljaj. To bi bilo suviše jednostavno i ništa ne bi rešilo. „Zanima me šta ti ovo znači“, kazala je i pružila mu parče papira. Sasvim izbačen iz ravnoteže, Grant je pogledao u svoj rad. Nije bilo lako toliko brzo objaviti tu priču u novinama. Povukao je sve veze koje je imao na raspolaganju i radio je kao manijak. Ako mu se zbog toga vratila, bilo je vredno truda. „Znači to što piše“, uspeo je da izusti, ne skidajući pogled sa nje. „U ovom stripu ima mnogo suptilnosti.“ Uzela je papir od njega i vratila ga u džep. Želela je zauvek da ga sačuva. „U poslednje vreme mnogo si koristio moj lik u svom radu.“ Zabacila je glavu, da bi im oči bile na istoj visini. Grant je pomislio kako izgleda kraljevski više nego ikad. Samo pokretom prsta mogla bi da ga gurne lavovima. „Nije ti palo na pamet da prvo pitaš za dozvolu?“ „Privilegija umetnika.“ Osetio je morske kapljice kako mu udaraju u leđa i video kako kvase njenu kosu. „Gde si ti bila, dođavola?“, čuo je sebe kako je pita. „Gde si bila?“ Namrštila se. „To je moja stvar, zar ne?“ „ A, ne.“ Uhvatio ju je za ruku i prodrmao. „Nije. Nećeš da mi odeš.“ Dženi je stisnula zube, sačekavši da prestane da je trese. „Ukoliko me pamćenje služi, ti si otišao duhovno, pre nego što sam te ja fizički ostavila.“


BalkanDownload

„Dobro, dobro! Ponašao sam se kao kreten. Želiš da ti se izvinim?“ povikao je na nju. „Izviniću se, ako želiš. Ja...“ Zaćutao je, teško dišući. „O, bože. Pre svega...“ Obrušio se na njene usne, a prste je zario u njena ramena. Jauk koji je iz njega izleteo bio je samo još jedan znak njegove očajničke želje. Ona je bila ovde. I bila je njegova. Nikada je više neće pustiti da ode. Misli su počele da mu naviru. Nije želeo da bude ovako. Nije želeo da se ovako iskupi za ono što je uradio - ili što nije uradio. I ovo nije bio način da joj pokaže kako je zaista želeo da je usreći. Grant se s naporom odmakao od nje. „Izvini“, počeo je uzdržano. „Nije mi bila namera da te povredim - ni sada, niti ranije. Uđi, ako želiš, da razgovaramo.“ Otkud sad ovo, pitala se. Ko je ovaj čovek? Poznavala je čoveka koji ju je protresao, koji je vikao na nju, čoveka koji ju je grubo privlačio u svoj zagrljaj, pun želje i nervoze. Ali pojma nije imala ko je ovaj čovek koji je stajao pred njom i nudio joj uljudno izvinjenje. Dženi je izdigla obrve od iznenađenja. Nije prešla ovoliki put da bi razgovarala sa strancem. „Šta je s tobom, zaboga?“, upitala ga je. „Obavestiću te kad me budeš povredio.“ Uperila je prstom u njegove grudi. „I kada budem želela izvinjenje. Razgovaraćemo, važi?“ dodala je, zabacivši glavu. „I to ćemo razgovarati ovde.“ „Kako god želiš!“ Grant je u očajanju počeo da maše rukama. Kako čovek pošteno da puzi kad ga neko šutira? „Ja ću ti reći šta želim!“, uzvratila mu je Dženi istom merom. „Hoću da znam da li želiš ovo da rešimo ili da se zavučeš u svoju rupu. Dobar si u skrivanju; ako i dalje želiš da nastaviš tako, samo kaži.“ „Ne krijem se“, rekao je grubo i kroz zube. „Ja ovde živim jer mi se ovde sviđa. Ovde mogu da radim, a da mi neprestano ne kuca svako na vrata, niti da mi zvoni telefon svakih pet minuta.“ Dugo i ljutito ga je posmatrala. „Ne pričam ja o tome i ti to dobro znaš.“ Da, znao je. Nervozno je zavukao ruke u džepove kako bi ih sprečio da ponovo zadrhte. „Dobro, krio sam neke stvari od tebe. Navikao sam da ono što me se lično tiče čuvam samo za sebe, to mi je navika. A onda... Onda sam tebi nešto prećutao jer što sam se više zaljubljivao u tebe, bivao sam sve prestravljeniji. Nisam želeo da zavisim ni od koga, jer... Dođavola!“ Ućutao je i prošao rukom kroz kosu. „Jer?“ „Jer ću želeti da bude pored mene“, rekao je posle dugog izdaha. Gde li se to skrivalo, pitao se. Njegove sopstvene reči su ga više iznenadile nego što su iznenadile Dženi. „Trebalo je da ti kažem za mog oca.“ Dodirnula ga je, a pogled joj je prvi put bio mekši. „Džastin mi je rekao“


BalkanDownload

Grant je nervozno uzdahnuo i okrenuo se. „I to si hteo da sakriješ od mene, Grante?“ „Želeo sam da ti kažem“ rekao je posle nekoliko trenutaka. „Da ti objasnim da bi razumela.“ „Razumem“, rekla mu je. „Dovoljno. Oboje smo izgubili one koje smo mnogo voleli i to je na nama ostavilo traga. Čak smo i gubitak kompenzovali na sasvim drugačije načine. Znam kako je kad iznenada umre neko koga voliš, pred tvojim očima.“ Grant je primetio da joj je glas zadrhtao i okrenuo se. Nije mogao da podnese njene suze u ovom trenutku kada se i sam borio protiv njih. „Nemoj. Moraš to da skloniš sa strane, ne da zaboraviš, samo da skloniš. Mislio sam da mi je uspelo, a kad si došla ti, sve mi se ponovo vratilo.“ Ona je klimnula glavom, progutavši knedlu koja joj je stajala u grlu. Ovo nije bio trenutak za plakanje, niti za osvrtanje na prošlost. „Tog dana si želeo da odem.“ „Možda... Jesam.“ Posmatrao je vrh litice. „Mislio sam da je to jedino rešenje za oboje. Možda i jeste, ali ja ne mogu da živim s tim.“ Zbunjena, uhvatila ga je za ruku. „Zašto misliš da je razlaz najbolje rešenje?“ „Izabrali smo da živimo u sasvim suprotnim svetovima, Dženi, i oboje smo bili zadovoljni svojim životom pre nego što smo se sreli. A sada...“ „Sada“, kazala je, osećajući kako je ponovo preplavljuje srdžba. „Šta sada? Jesi li toliko tvrdoglav da uopšte nećeš da pomisliš na kompromis?“ Pogledao ju je bledo. Zašto sad ona pominje kompromis kad je on spreman da ostavi sve i ode bilo kuda sa njom. „Kompromis?“ „Ti čak i ne znaš značenje te reči! Ispada da je jedan tako pametan i obrazovan čovek kao što si ti potpuna budala!“ Besno se okrenula da ode. „Čekaj.“ Grant ju je tako brzo uhvatio za ruku da se skoro srušila na njega. „Ti mene uopšte ne slušaš. Prodaću zemlju, poklonicu je ako hoćeš. Živećemo u Nju Orleansu. Dođavola, pojaviću se čak i na naslovnoj strani da objavim da sam ja tvorac Mekintoša ako će te to usrećiti. Neka nam se slika nađe u svim časopisima u zemlji.“ „Ti misliš da ja to želim?“ Mislila je da je već nekoliko puta tokom njihove veze uspevao da je naljuti do krajnje granice. Ali to nije bilo ništa u poređenju sa tim koliko ju je sada razbesneo. „Ti, bedni, egoistični kretenu! Ne zanima me da li svoj strip krvlju iscrtavaš pod okriljem noći. Ne zanima me da li ćeš pozirati za stotine časopisa ili režati na paparace. Da prodaš zemlju?“ nastavila je kad je povratila dah. „Što bi to radio, za ime boga? Kod tebe je sve crno-belo. Kompromis!“, režala je Dženi na njega. „To znači dati i primiti. Misliš li da mi je stalo do toga gde živim?“ „Ne znam!“ Koliko je malo strpljenja imao. „Znam samo da si živela na određen način ~ i da si tako bila srećna. Imaš korene u Nju Orleansu. Porodicu.“


BalkanDownload

„Uvek ću imati korene i porodicu u Nju Orleansu, ali to ne znači da u njemu moram da provedem dvanaest meseci godišnje.“ Obema rukama je prošla kroz kosu, sklanjajući je sa lica, pitajući se kako jedan inteligentan čovek može biti tako glup. „Tačno je, živela sam na određen način, ali umem da živim i drugačije. Ne bih mogla da prestanem da slikam, kad bi to tražio, jer to onda ne bih bila ja. Imam izložbu u novembru - želim da imam izložbe i želim da ti budeš pored mene. Ali ima drugih stvari kojih mogu da se odreknem, pa da se nađemo negde na sredini. Ako sam bila toliko luda da se zaljubim u tebe takvog kakav si, zašto bih želela da se menjaš?“ Nije skidao pogled s nje, pokušavajući da bude smiren. Kako je moguće da ona toliko logično razmišlja, a on nimalo? „Šta želiš?“ počeo je, a zatim dodao pre nego što je stigla da mu odgovori: „Kompromis“, završio je. „I još nešto.“ Izdigla je bradu, ali pogled joj je bio više nesiguran nego arogantan. „Želim da mi veruješ.“ „Dženi.“ Uhvatio ju je za ruku i prsti im se ispreplitaše. „Verujem ti. To sam pokušavao da ti kažem.“ „Nije ti baš uspelo.“ „Nije.“ Privukao ju je k sebi. „Dozvoli mi da ponovo pokušam.“ Poljubio ju je, govoreći sebi da bude nežan prema njoj. Ali njegove ruke su je sve čvršće stezale, a usne postajale zahtevnije. Morske kapi su padale po njima dok su stajali zagrljeni. „Ti si centar mog sveta“, prošaputao je. „Poludeo sam kad si otišla. Išao sam u Nju Orleans i...“ „Stvarno?“ Zapanjena, odmakla se od njega i pogledala ga je. „Pošao si da me tražiš?“ „Iz više razloga“, kazao je. „Prvo sam želeo da te zadavim, a zatim da puzim pred tobom, i na kraju da te dovučem ovamo i zaključam na gornjem spratu.“ Osmehnula se i naslonila glavu na njegove grudi. „I šta sada?“ „Sada“, rekao je i poljubio joj kosu, „napravićemo kompromis. Pustiću te da živiš.“ „Odličan početak.“ Uzdahnula je i zažmurila. „Želim da posmatram more kad dođe zima.“ Podigao joj je glavu. „Posmatraćemo ga.“ „Ima još nešto...“ „Kazaćeš mi pre nego što ili nakon što budem vodio ljubav sa tobom?“ Nasmejala se i odmakla od njega. „Bolje pre. Pošto nisi pomenuo brak, moraću ja.“ „Dženi...“ „Ne, ovog puta biće na moj način.“ Izvukla je novčić koji joj je Serena dala pre nego što je otišla iz Komanča. „I ovo je kompromis, na neki način. Glava venčaćemo se. Pismo - nećemo se venčati.“


BalkanDownload

Grant ju je zgrabio za ruku pre nego što je stigla da ga baci. „Nećeš se igrati nečim tako važnim, Dženi, osim ako novčić nema glavu na obe strane.“ Nasmejala se. „Upravo je takav.“ On se prvo iznenadio, a zatim nasmejao. „Bacaj. Volim kockanje.“


Nora roberts umetnost jednog čoveka