Issuu on Google+

ZvonÄ?ica & neky

~1~ Knjigoteka


ZvonÄ?ica & neky

~2~ Knjigoteka


Zvončica & neky

Prolog Glenrou Forest, Škotska, 1735.

Stigli su u prašini dok su seljani večerali, a vatra treset pretvarala

u dim koji se vijugao kroz odžake u hladan novembarski vazduh. Prošle nedelje je padao sneg, sunce je nestalo, a zatim se ponovo pojavilo, ali je led već zaposeo stene pod golim drvećem. Bat konja koji su dolazili odjeknuo je šumom kao grmljavina, terajući malene životinje u beg i skrovišta. Serena Mekgregor uzela je svog mlađeg brata u naručje i krenula ka prozoru. Njen otac se sa svojim ljudima rano vratio iz lova, pomislila je, ali nisu se čuli zvuči dobrodošlice iz okolnih kolibica, niti salve smeha. Čekala je, nosa prislonjenog na prozorsko staklo, naprežući se da spazi prve znake njihovog povratka, istovremeno se boreći sa svojom ozlojeđenošću što joj, pošto je devojčica, nije dozvoljeno da učestvuje u lovu. Kol je otišao i, mada je već imao skoro četrnaest godina, nije tako vešto rukovao lukom kao ona. A Kolu su dozvolili da ide u lov kad je napunio sedam godina. Serenina usta se napućiše dok je zurila u sumrak koji se spuštao. Narednih dana njen stariji brat ni o čemu drugom neće pričati osim o lovu, a ona će morati da sedi i sluša. Mali Malkolm je počeo da se vrpolji i ona ga instinktivno zagolica, dok joj je pogled bio prikovan za neravnu stazu između kolibica i okućnica. “Ćuti, tata ne treba da čuje tvoju dreku čim ude u kuću.” Ali nešto je natera da ga privuče bliže k sebi, dok se nervozno osvrnula preko ramena i pogledom potražila majku. Svetiljke su gorele i širio se miris finog, ukusnog paprikaša koji se krčkao na kuhinjskoj vatri. Kuća je bila besprekorno čista i uredna. Ona, njena majka i mlada sestra Gven celog dana su je sređivale. Podovi su bili oribani, stolovi izglancani. Ni u jednom ćošku nije bilo paučine. Serenu je pri samoj pomisli na to zabolela ruka. Pranje je završeno, a mali smotuljci lavande, koju je njena majka toliko volela, stajali su u ormanima.

~3~ Knjigoteka


Zvončica & neky Pošto je njen otac bio vlastelin, imali su najbolju kuću miljama unaokolo, sagrađenu od predivnog plavog škriljca. Njena majka nije dozvoljavala da je prašina obavije. Sve je delovalo uobičajeno, ali je nešto teralo njeno srce da udara jače. Zgrabila je šal, obavila ga oko Malkolma i otvorila vrata da dočeka oca. Nije bilo vetra, bilo je tiho, čuo se samo bat konjskih kopita po ledom okovanoj stazi. Samo što se ne pojave na vidiku, pomislila je, i zadrhtala iz nekog nepoznatog razloga. Kad je začula prvi vrisak, kolena su joj poklekla. Nije ni koraknula, a već začu kako je majka doziva. “Serena, uđi unutra. Požuri.” Fiona Mekgregor sjurila se niz stepenice, lica bledog i uzrujanog. Njena kosa crvenkastozlatnog odsjaja, nalik Sereninoj, bila je začešljana unazad i uvijena u mrežu. Nije je uredila, kao što je imala običaj uvek kad dočekuje muža koji se vraća kući. “Ali, mama...” “Požuri, devojko, zaboga.” Fiona zgrabi ćerku za ruku i uvuče je unutra. “Odvedi bebu gore kod sestre. Ostanite tamo.” “Ali tata...” “To nije tvoj tata.” Kad su se konji pojavili iza brežuljka, Serena ne ugleda očevo lovačko odelo, već crvene mundire engleskih vojnika. Bilo joj je samo osam godina, ali već je čula priče o pljačkama i ugnjetavanju. I osmogodišnjakinja je bila dovoljno odrasla da bi bila zlostavljana. “Šta hoće? Ništa nismo uradili.” “Ništa i ne moramo da uradimo, dovoljno je samo što postojimo” Fiona je zatvorila vrata, zatim navukla rezu preko njih, više iz prkosa nego iz nade da će ih zaštititi od uljeza. “Serena...” Sitna, vitka žena obavila je ruke oko ramena svoje ćerke. Fiona je bila mezimica svog popustljivog oca i obožavana supruga svog muža, ali nije bila slaba. Možda je to razlog zbog koga su je njeni muškarci poštovali koliko i voleli. “Idi gore u dečju sobu. Povedi Malkolma i Gven sa sobom. Ne dolazi dok ti ne kažem.”

~4~ Knjigoteka


Zvončica & neky Dolinom se razleže još jedan krik pomešan sa divljim plakanjem. Kroz prozor su videli kako slameni krov kolibice nestaje u plamenu. Fiona je samo bogu mogla da zahvali što joj se sin i muž još nisu vratili. “Hoću da ostanem sa tobom.” Serenine velike zelene oči napuniše se suzama. Ali njena usta, ona koja je njen otac nazivao dosadnim, odavala su rešenost. “Tata ne bi želeo da te ostavim samu.” “Ne bi želeo ni da ne poslušaš šta ti se kaže.” Fiona začu kako se konji zaustavljaju pred vratima. Čulo se zveketanje mamuza i vika ljudi. “Idi sad.” Gurnula je svoju ćerku ka stepenicama. “Pazi na malene.” Pošto je Malkolm počeo da se vrpolji, Serena je krenula uz stepenice. Stigla je do odmorišta kad je čula da su vrata razvaljena. Zastala je i okrenula se, ugledavši majku pred šestoricom engleskih vojnika. Jedan je istupio i naklonio se. Čak i izdaleka Serena je mogla da vidi da je to učinio uvredljivo i podrugljivo. “Serena?” pozvala ju je mala Gven odozgo. “Uzmi bebu.” Serena gurnu Malkolma u nejake ruke petogodišnje Gven. “Idi u dečju sobu i zatvori vrata.” Šaputala je. “Požuri. Pazi da ne plače ako možeš.” Iz džepa svoje kecelje izvadi slatkiš koji je čuvala. “Uzmi ovo i idi pre nego što nas spaze.” Šćućurila se na vrhu stepeništa i posmatrala. “Fiona Mekgregor?” rekao je engleski vojnik sa kitnjastim činovima. “ Ja sam lejdi Mekgregor.” Fiona je stajala uspravno, ne spuštajući pogled. Jedino na šta je u tom trenutku mislila bilo je da zaštiti svoju decu i dom. Pošto je borba nemoguća, koristila se jedinim oružjem koje je imala - svojim dostojanstvom. “S kojim pravom provaljujete u moju kuću?” “Pravom kraljevskog oficira.” “A vaše ime je?” “Kapetan Standiš, Vama na usluzi.” Skinuo je rukavice, čekajući, nadajući se da će ugledati strah. “Gde Vam je muž, lejdi Mekgregor?” “Lord je u lovu sa svojim ljudima.” Standiš je dao znak trojici svojih ljudi da pretraže kuću. Jedan je u prolazu preturio sto. Iako su joj usta bila suva kao prašina, Fiona se čvrsto držala. Znala je da može da naredi da se spali njena kuća, lako kao što je naredio paljenje kolibica. Bilo je malo nade da će njen položaj,

~5~ Knjigoteka


Zvončica & neky ili položaj njenoga muža da ih zaštiti. Njen jedini izbor bio je da istrpi uvredu za uvredom, i to mirno. “Kao što vidite, ovde su samo žene i deca. Ako ste želeli da razgovarate sa Mekgregorom i njegovim ljudima, došli ste u pogrešnom trenutku. Ili su možda upravo zato vaši vojnici tako hrabro ušli u Glenrou.” Ošamario ju je, a ona se zateturala od saline udarca. “Moj otac će Vas ubiti zbog ovoga.” Serena se kao metak sjurila niz stepenice i bacila na oficira. Zarila je zube u njegovu ruku, a on je odgurnu. “Prokleto derište me je raskrvarilo.” Podiže pesnicu, ali se Fiona isprečila između njega i svoje ćerke. “Ljudi kralja Džordža udaraju malu decu? To je način engleske vladavine?” Standiš je ubrzano disao. To je sad već bilo pitanje ponosa. Teško da je mogao da dozvoli da njegovi ljudi vide kako su ga porazili jedna žena i jedno dete, naročito što su bili škotski šljam. Imao je naređenje samo da istraži i ispita. Šteta što je cmizdravi Argul ubedio kraljicu, koja je imala ulogu regenta, da ne sprovodi zakon o fizičkom kažnjavanju. U suprotnom, Škotska bi bila pravo lovište. Ipak, kraljica Karolina bila je besna zbog problema sa Škotskom i ni po koju cenu ne bi volela da čuje za incident u Visovima. Dao je znak jednom od vojnika. “Odvedi to derište gore i zaključaj je.” Bez reči vojnik odvuče Serenu gore, dajući sve od sebe da izbegne njene noge i zube i udarce pesnicama. Dok se opirala, dozivala je majku i proklinjala vojnike. “U Visovima odgajate divlje mačke, milostiva gospođo.” Oficir čistom maramicom obavi šaku. “Nije navikla da vidi kako njenu majku, ili bilo koju drugu ženu, udara muškarac.” Ruka mu se tresla. Neće steći poštovanje svojih ljudi time što će udariti slabašno dete. Ali majku... Nasmejao se dok mu je pogled lutao po njoj. Sa majkom je već druga stvar. “Vaš muž je osumnjičen za umešanost u ubistvo kapetana Porteusa.”

~6~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Kapetana Porteusa koga je sud osudio na smrt zbog pucanja u masu?” “Odložena mu je kazna, madam.” Standiš je polako spustio ruku na dršku svog mača. Čak su ga i ljudi slični njemu smatrali okrutnim. Strah i zastrašivanje su njegove ljude držali poslušnim; mogli bi i jednu škotsku drolju. “Kapetan Porteus je pucao u grupu pobunjenika na javnoj egzekuciji. Zatim su ga iz zatvora izvukle nepoznate osobe i obesile ga.” “Teško da mogu da saosećam sa njegovom sudbinom, ali ni ja, niti iko iz moje porodice ne zna ništa o tome.” “Ako se ispostavi drugačije, Vaš muž bi mogao biti proglašen ubicom i izdajnikom. A Vi, lejdi Mekgregor, ostali biste bez zaštite” “Nemam ništa da Vam kažem.” “Šteta.” Nasmejao se i približio joj se. “Da Vam pokažem šta se dešava sa ženama koje nemaju zaštitu?” Gore je Serena udarala u vrata sve dok je ruke nisu zabolele. Iza nje je Gven, sklupčala sa Malkolmom, jecala. U dečjoj sobi nije bilo nikakvog osvetljenja, osim mesečine i plamena zapaljenih kolibica. Čula je kako napolju ljudi viču, žene zapomažu, ali sve njene misli bile su usmerene ka njenoj majci - ostavljenoj dole, samoj i nezaštićenoj, sa Englezima. Kada su se vrata otvorila, Serena se zateturala. Ugledala je crvenu uniformu i čula zveket mamuza. Zatim je videla svoju majku, golu, u modricama, njena lepa kosa neuredno joj je padala preko lica i ramena. Fiona se bacila na kolena Sereni pred noge. “Mama.” Serena kleknu pored nje i stavi joj svoju malenu ruku na rame. I ranije je viđala majku kako plaće, ali ne ovako, ne ovim nemim, beznadežnim suzama. Pošto je Fionina koža bila hladna kad ju je dodirnula, Serena izvuče ćebe iz komode i obavi ga oko nje. Dok je slušala kako engleski vojnci odlaze, Serena je jednom rukom grlila majku, a drugom Gven i Malkolma. Nije mogla sasvim da shvati šta se desilo, ali to što je shvatala bilo je dovoljno da u njoj probudi mržnju i izmami zakletvu da će se osvetiti.

~7~ Knjigoteka


Zvončica & neky

Prvo poglavlje London, 1745.

Brigani Langston, četvrti erl od Ešburna, doručkovao je u svojoj elegantnoj kući u gradu, namršten nad pismom. Bilo je jasno da ga je čekao i očekivao. Sada kada je bilo tu, pažljivo je čitao svaku reč, njegove sive oči bile su ozbiljne, a puna usta skupljena. Ne dobija često čovek pismo koje može da mu promeni život. “Dođavola, Brige, koliko dugo ćeš me pustiti da čekam?” Kol Mekgregor, temperamentni, ridokosi Škot, koji je bio Brigamov saputnik na nekim putovanjima kroz Italiju i Francusku, izgledalo je da ne može da sedi s mirom dok je Brigam čitao, Umesto odgovora, Brigam samo podiže svoju vitku ruku u belom rukavu koji je na kraju imao čipku. Bio je naviknut na Kolove ispade i uglavnom je u njima uživao. Ali ovom prilikom, ovom vrlo važnom prilikom, ostavio je prijatelja da čeka da ponovo pročita pismo. “Od njega je, zar ne? Dođavola, jeste od njega. Od princa.” Kol se nervozno odgurnu od stola. Samo maniri, koje mu je majka usadila, sprečavali su ga da Brigamu otme pismo iz ruku. Mada je i saznanje da je, uprkos razlici u veličini i snazi, Brigam mogao da se izbori sa njim, takođe igralo značajnu ulogu u njegovoj odluci. “Imam prava koliko i ti.” Brigam podiže pogled, posmatrajući čoveka koji se već vrpoljio po malom salonu, stvarajući silu dovoljnu da se porcelan zatrese. Iako su mu mišići bili napeti, a misli su mu išle u stotinu pravaca, Brigamov glas je bio blag. “Naravno da imaš, ali pismo je, slučajno, adresirano na mene.” “Sa mo zato što je lakše prokrijumčariti pismo za jednog visikorangiranog i moćnog engleskog erla od Ešburna nego za Mekgregora. Svi smo mi pod sumnjom da smo pobunjenici iz Škotske.” Kolove prodorne zelene oči svetlucale su izazovno. Kad se Birgam ponovo vratio pismu, Kol opsova i vrati se u svoju fotelju. “Baš umeš da iskušavaš čovekovu dušu.” “Hvala ti.” Stavljajući pismo pored tanjira, Brigam je sipao još kafe. Ruka mu je bila mirna, kao da hvata dršku svog mača ili kundak svog pištolja. U stvari, i ovo pismo je bilo ratno oružje. “ U pravu si, dragi moj. Pismo jeste od princa Čarlsa” Brigam usu sebi kafu, “Pa šta kaže?”

~8~ Knjigoteka


Zvončica & neky Pošto Brigam rukom pokaza na pismo, Kol ga zgrabi. Poslanica je bila napisana na francuskom i, pošto njegovo znanje francuskog nije bilo dobro kao Brigamovo, borio se da ga pročita. U međuvremenu je Brigam proučavao sobu u kojoj se nalazio. Tapete je izabrala njegova baka, žena koje se seća po njenom lakom škotskom naglasku, jednako kao i po njenoj tvrdoglavosti. Bile su duboke, staklastoplave i tvrdila je da je podsećaju na jezera u njenom zavičaju. Nameštaj je bio elegantan, istih linija i pozlaćenih ivica. Graciozne Majsenove porcelanske figure koje je volela i dalje su stajale na malom okruglom stolu pored prozora. Kad je bio mali, bilo mu je dozvoljeno da ih posmatra, ali ne i da ih dira, a prsti su ga oduvek svrbeli da uzme statuu mlekarice sa dugom porcelanskom kosom i krhkim licem. Bio je tu i portret Meri Mekdonald, žene jake volje, koja je postala lejdi Ešburn, Stajao je iznad vatre koja je pucketala i na njemu je naslikana kada je bila godina približnih onima u kojima je njen unuk sada. Bila je visoka za jednu ženu i tanka kao trska, sa veličanstvenom, kao griva gustom kosom boje ebanovine, koja je uokvirivala usko, belo lice. Iz načina na koji je držala glavu vidi se da ju je samo bilo moguće ubediti, a ne primorati, zamoliti, a nikako ne narediti joj. Taj isti stav, te iste tanane nijanse, prenele su se na njenog unuka. Spoljašnjost im je bila podjednako elegantna - visoko čelo, upali obrazi i puna usta. Ali Brigam je od Meri nasledio mnogo više od visine i sivih očiju. Od nje je, takođe, nasledio njenu strast i osećaj za pravdu. Mislio je o pismu, o odlukama koje treba da se donesu i obraćao se portretu. Želela bi da idem, mislio je. Sve priče koje si mi pričala, tu veru u ispravnost Stjuartovog slučaja urezala si mi u pamćenje onih godina kada si me podizala i brinula o meni. Da si živa, i sama bi išla. Kako onda da ja ne idem? “Vreme je”, reče Kol, preklopivši pismo. U njegovom glasu i pogledu bili su izmešani uzbuđenje i napetost. Bilo mu je dvadeset četiri, samo šest meseci je mlađi od Brigama, a ovo je bio trenutak koji je čekao čitavog svog života. “Moraš da naučiš da čitaš između redova, Kole.” Ovog puta je Brigam ustao. “Čarls se još uvek nada da će mu Francuzi pomoći iako je počeo da shvata da kralj Luj više voli da priča nego da dela.” Namrštivši se, povukao je zavesu i pogledao u svoje skrivene vrtove. Potpuno su

~9~ Knjigoteka


Zvončica & neky eksplodirali bojama i mirisom proleća. Ali nije izvesno da će ovog proleća uživati u njima. “Kad smo bili kod njega na dvoru, Luj je bio više nego zainteresovan za naš slučaj. Nije mu se ništa više nego nama dopadala ona Hanoverska marioneta na tronu”, rekao je Kol. “Ne, ali to ne znači da će on pomoći princu i podržati Stjuartov slučaj. Čarlsova ideja da podigne fregatu i otplovi za Škotsku čini se mnogo realnijom. Ali za to je potrebno vreme.” “I tu nastupamo mi.” Birgam navuče zavese. “Ti bolje od mene znaš kakvo je raspoloženje među Škotima. Koliku će podršku dobiti?” “Dovoljnu.” Kol se nasmejao samouvereno, a tu samouverenost u njemu su izazivali ponos i mladost, “Klanovi će se boriti za pravog kralja i svakog čoveka koji je uz njega.” Zatim je ustao, znajući šta ga njegov prijatelj pita. Brigam bi u Škotskoj žrtvovao i više od svog života. Mogao bi da ostane bez svoje titule, svog doma i svog ugleda. “Brige, ja mogu da uzmem pismo, odem kod svojih i odande pronesem vesti po klanovima Visova. Nije potrebno da ideš i ti.” Podigao je svoju crnu obrvu i skoro da se nasmejao. “Zar sam toliko nekoristan?” “Dođavola sa tim.” Kolov glas je bio grub, a pokreti brzi. Bili su karakteristični za njega, koliko i osećaj ponosa pri samoj pomisli na svoju domovinu. “Čovek poput tebe, koji zna kako treba da se govori, kako da se bori, jedan engleski aristokrata, hoće da se pridruži pobunjenicima? Niko bolje od mene ne zna šta ti sve možeš da uradiš. Na kraju krajeva, više nego jednom si mi spasio život u Italiji, a i u Francuskoj.” “Ne budi dosadan, Kole.” Brigam pomeri čipku na svojoj košulji. “Ne pristaje ti.” Kolovo široko lice se namršti. “Mora nešto da se kaže, inače bi za tren oka mogao da se pretvoriš u erla od Ešburna.” “Dragi moj, ja jesam erl od Ešburna.” Radost se ogledala u Kolovim očima. Kada su tako stajali jedan pored drugog, razlike između dva muškarca bile su veoma uočljive. Brigam je bio čvrst, a Kol mišićav. Brigam je imao elegantno, čak opušteno držanje, a Kol grubo i napeto. Ali niko od Škota nije bolje znao šta se krije ispod tog odela savršenog kroja i čipke.

~ 10 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Nije se erl od Ešburna borio rame uz rame sa mnom kada nam je kočija napadnuta kod Kalaisa. Nije erl od Ešburna napio mene, Mekgregora, i pao sa mnom pod sto u onom opasnom malom kockarskom paklu u Rimu.” “Uveravam te da jeste, jer se odlično sećam oba slučaja” Kol je znao da je bolje da ne započinje odmeravanje u rečima sa Brigamom. “Brigame, uozbilji se. Kao erl od Ešburna zaslužuješ da ostaneš u Engleskoj, da posećuješ svoje balove i kartaroške partije. Mogao bi ovde da budeš od koristi, sa svojim erlovskim zaleđem.” “Ali?” “Ako idem u borbu, želim da ti budeš pored mene. Hoćeš li poći?” Brigam je pomno posmatrao svog prijatelja, a zatim podiže pogled ka portretu svoje bake. “Naravno.” Vreme u Londonu je bilo hladno i tmurno. Nije se promenilo ni tri dana kasnije, kada su se dvojica prijatelja uputila ka severu. Do granice su relativno udobno putovali u Brigamovoj kočiji, a zatim su ostatak puta krenuli da pređu na konjima. Za sve one koji su tokom očajnog januarskog vremena ostali u Londonu i raspitivali se, lord Ešburn je otišao u uobičajenu posetu Škotskoj, porodici svog prijatelja. Bilo je nekoliko onih koji su znali više, nekolicina odanih torijevaca i engleskih jakobita, kojima je Brigam verovao. Njima je na poverenje ostavio svoj porodični dom, plemićku kuću Ešburnovih, kao i svoju kuću u Londonu i raspored svojih slugu. Pobrinuo se o svemu o čemu je trebalo. Ono o čemu nije mogao, ostavio je nerešeno, sasvim svestan da će proći meseci, možda i godine, pre nego što se vrati. Portret njegove bake i dalje je stajao iznad stočića, ali je, ponesen sentimentom, porcelansku statuu mlekarice spremio da ponese. Nosio je i zlato, više nego što je uobičajeno da se nosi kad se ide u posetu porodici ili prijatelju, u zatvorenom sanduku ispod poda kočije. Bili su primorani sporo da putuju, sporije nego što je Birgam želeo, jer su putevi bili klizavi, a povremeni nanosi snega terali su ih da pojedine deonice prelaze peške. Brigam bi radije da ima konja pod sobom, da oseti slobodu galopa. Pogled kroz prozor pokazao mu je da vreme na sever u može biti samo još gore. Strpljivo, što je stekao vaspitanjem, Brigam se ugnezdio, opružio noge na suprotno sedište, na kome je Kol dremao, i dozvolio

~ 11 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky svojini mislima da ga odnesu nazad u Pariz, u kome je prethodne godine proveo nekoliko divnih meseci. Bila je to Francuska Luja XV, bogata, glamurozna, sva u sveti ima i muzici. Bilo je tamo divnih žena napuderisanih kosa i skalndalozne odeće. Bilo je lako flertovati, još i više. Mladi engleski lord debelog novčanika, talentovan za izrugivanje, lako je našao svoje mesto u društvu. Uživao je u tom francuskom sjaju i lenjosti. Ali bila je istina i da je počeo da oseća nemir, žudeći za delima i smislenošću. Langstonovi su oduvek uživali u političkim intrigama, podjednako u napadanju i povlačenju. Kroz tri generacije nečujno su se zakleli na vernost Stjuartovima - istinskim kraljevima Engleske. Kada je princ Čarls Edvard došao u Francusku, Brigam, čovek čarobnog magnetizma i energije, ponudio mu je svoju pomoć i vernost. Mnogi bi ga nazvali izdajnikom. Da su znali za to, staromodni Vigijevi, koji su podržavali Nemca koji je sedeo na engleskom ptestolu, tražili bi da Brigam bude obešen. Ali Brigamova odanost je pripadala Stjuartovom slučaju, kome je njegova porodica oduvek bila lojalna, a ne debelom Nemcu, uzurpatoru Džordžu. Nije zaboravio sve ono što mu je baka pričala o pobuni 1715. godine i progonima i egzekucijama koji su se dešavali pre i posle nje. Kako je predeo postajao sve više divlji, a London bivao sve dalji, još jednom je pomislio kako Hanoverska kuća nije uradila ništa - čak se nije ni potrudila - da se približi Škotima. Oduvek je postojala ratna pretnja, sa severa i druge strane Kanala. Da bi Engleska bila jaka, potreban joj je pravi kralj. Nisu samo prinčeve iskrene oči i pošten izgled naveli Brigama da stane uz njega. Već i njegova energija i ambicija, a možda i ubeđenje same mladosti da može i da hoće da traži ono što joj pripada. Zaustavili su se da prenoće u maloj gostionici, na mestu gde je nizija počela da prerasta u prave visove. Brigamovo zlato i titula omogućili su mu suvu postelju i zasebne odaje. Opušteni i ugrejani vatrom koja je gorela, kockali su se i pili pivo u velikim količinama, dok je vetar, spuštajući se sa planina, udarao u zidove. Tih nekoliko sati bili su samo dva obićna mladića koja su se družila i delila avanturu. “Idi dođavola, Brige, večeras si srećna bitanga.” “Izgleda.” Brigam uze kockice i novčiće. Njegove pogled, u kome se ogledala šala, srete se sa Kolovim. “Da igramo dalje?”

~ 12 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Bacaj.” Kol se nakezio i bacio je još novčića na sredinu stola. “Tvoja sreća će se promeniti.” Kada su kockice pale, zakikotao se. “Ako od toga ne mogu bolje...” Kada je izgubio, zavrteo je glavom u neverici. “Izgleda da ne možeš da izgubiš. Kao one večeri u Parizu kad si igrao sa vojvodom za naklonost one slatke madmazel.” Brigam nasu još piva. “Sa kockom ili bez nje, već sam osvojio madmazelinu naklonost.” Rešen da pobedi bar jednom, Kol baci još novčića na sto. “Ne može ti sreća neprestano biti naklonjena. Mesecima čekam samo na jedan obrt.” Brigam podiže pogled da proveri da li su vrata njegove odaje zatvorena. “Ovde je u pitanju Čarlsova sreća, ne moja.” “On je taj koji nam je potreban. Njegovom ocu je uvek nedostajala ambicija i sam je doprineo svom porazu.” On podiže svoju kriglu piva. “Za princa Bonija.” “Biće mu potrebno više od pojave i britkog jezika.” Kolova riđa obrva se podiže. “Sumnjaš u Mekgregorove?” “Ti si jedini Mekgregor koga znam.” I pre nego što Kol poče da drži govore o svom klanu, Brigam ga upita: “Šta je sa tvojima, Kole? Biće ti drago što ćeš ih ponovo videu.” “Bila je duga godina. Nije da nisam uživao u Rimu i Parizu, ali onaj ko je rođen u Visovima voli u njima i da umre.” Kol duboko uzdahnu, prisećajući se purpurnih vresišta i plavih jezera. “Iz poslednjeg pisma koje mi je majka poslala saznao sam da je moja porodica dobro, ali više volim da se sam u to uverim. Malkolmu je sada skoro već deset godina, čujem da je pravi nestaško.” Nasmejao se pun ponosa. “Svi smo takvi.” “Rekao si mi da ti je sestra anđeo.” “Gven.” Nežnost se čula u njegovom glasu. “Mala Gven. Jeste, mile je naravi, strpljiva, slatka kao bombona.” “Jedva čekam da je upoznam.” “Još je premlada”, reče mu Kol. “Biću u blizini da proverim da to ne zaboraviš.” Pomalo omamljen od piva, Brigam se zavali u fotelju. “Imaš još jednu sestru.” “Serenu.” Kol je u ruci vrteo kockice. “Sam bog zna da nosi sasvim pogrešno ime. Prava divlja mačka, pun sam ožiljaka, mogu da ti

~ 13 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky dokažem. Serena Mekgregor ima narav samog đavola i brza je na pesnicama.” “Je li lepa?” “Nije ružna”, reče njen brat. “Mama kaže da su momci prošle godine počeli da se interesuju za nju, a Serena ih je tako žestoko odbijala, da su bežali glavom bez obzira.” “Možda nisu znali da joj priđu na pravi način.” “Ha! Ja sam joj se jednom suprotstavio, a ona je sa zida uzela očevu pušku i jurila me sve do šume.” Umesto nežnosti, on oseti ponos. “Jadan onaj ko se zaljubi u nju.” “Amazonka.” Brigam zamisli devojku rumenih obraza i Kolovih crta lica, divlje riđe kose. Zdravu poput mlekarice, i isto tako prostu. “Ja više volim blaže sorte.” “Kod nje nema ni b od blagosti, ali je divna.” Pivo udari i Kola u glavu, ali to ga nije sprečilo da ponovo napuni kriglu. “Pričao sam ti o onoj noći kad su engleski vojnici upali u Glenrou.” “Jesi.” Kolove oči se zamračiše od sećanja. “Kad su posramili moju majku i zapalili krov, Serena je pazila na nju. Bila je mala, ali je smestila majku u krevet i tešila je nju i decu dok se mi nismo vratili... Na licu je imala modricu od udarca onog kretena, ali nije plakala. Sedela je, bez suza, i sve nam ispričala.” Brigam spusti ruku na ruku svog prijatelja. “Sada je kasno za osvetu, Kole, ali ne i za pravdu.” “Sprovešću i jedno i drugo”, prošaputa Kol i ponovo baci kocku. Krenuli su dalje rano narednog jutra. Brigama je bolela glava, ali hladan i svež vazduh ga uskoro razbistri. Putovali su na konjima, a kočijaš ih je pratio sporijim tempom. Sada su zaista bili u zemlji o kojoj je slušao kada je bio mali. Bila je divlja i gruba, visokih litica i vresišta koja su se svuda nekontrolisano pružala. Sami vrhovi beleli su se na sivom nebu, ponekad ispresecani ponirućim vodopadima i ledenim rekama punim ribe. Na pojedinim mestima stene su izgledale kao nemarno razbacene kockice. Ličilo je na neko drevno mesto, stvoreno za bogove i vile, a zatim je ugledao kolibice i dim koji se vijugao iz otvora na slamenom krovu.

~ 14 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Zemlja je bila pod snegom, a vetar je šibao po putu. Nekoliko puta skoro da ih je zaslepio dok ih je Kol vodio uz strma, brazdama ispresecana brda. U stenama su se videle pećine. Na nekim mestima je bilo primetno da su se koristile kao skloništa. Jezera, mračna, tamnoplava, bila su po ivicama okovana ledom. Posledice piva oterala je hladna memla koja je ispunjavala vazduh i uvlačila se čak i u okovratnike kaputa. Jahali su brže tamo gde im je predeo dozvoljavao, a zatim su se provlačili kroz smetove prolazima širokim koliko čovekov struk. Pažljivo su zaobišli engleske stražare i izbegli gostoljubivost koja bi ih dočekala u svakoj brvnarici. U gostoljubivost, upozorio je Kol Brigama, ubrajaju se i pitanja o svakoj stopi njihovog putovanja, njihovim porodicama i odredištu. Stranci su bili retkost u Visovima i uživali su u vestima koje su oni donosili, isto koliko i u njihovom društvu. Kako ne bi rizikovali da se detalji njihovog putovanja prenose iz sela u selo, držali su se težih staza i uzvišenja pre nego što su se zaustavili u gostionici da odmore konje i nešto pojedu. Podovi gostionice bih su prljavi, dimnjak je bio samo rupa u krovu koja je uvlačila isto onoliko dima koliko je i izbacivala. Prostorija je mirisala na svoje stanovnike i jučerašnju ribu. Teško da je to bilo mesto koje bi erl od Ešburna često i rado posećivao, ali vatra je bila topla, a obrok svež. Ispod kaputa, koji se sada sušio pored vatre, Brigam je nosio sivosmeđe jahaće pantalone i košulju od finog lana sa svojim najjednostavnijim jahaćim prslukom. Ali iako jednostavnog kroja, imao je srebrne dugmiće i stajao mu je kao saliven preko širokih ramena. Na čizmama su mu se videli tragovi lošeg vremena, ali nesumnjivo su bile od najbolje kože. Gusta kosa mu je bila začešljana i zakačena na potiljku, a na tankim prstima nosio je prsten sa porodičnim pečatom i smaragdom. Teško da je bio u svom najboljem izdanju, ali je ipak bio predmet radoznalih pogleda i došaptavanja. “U ovoj rupi se ne viđaju takvi poput tebe”, reče Kol i, udobno odeven u svoj kilt i kapu, sa borovom grančicom svog klana, navali na pitu sa mesom. “Očigledno.” Brigam je polako jeo, ali njegove oči ispod poluspuštenih kapaka bile su na oprezu. “Malo divljenja bi prijalo mom krojaču.” “Nije u pitanju samo odelo.” Kol podiže kriglu piva da je ispije i sa zadovoljstvom pomisli na viski koji će te večeri popiti sa svojim ocem.

~ 15 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “I da si u ritama, videlo bi se da si erl.” Nestrpljivo čekajući da pođu, bacio je novac na sto. “Konji su se sigurno odmorili. Hajdemo. Čeka nas zemlja Kempbelovih.” Kolovo ponašanje bilo je suviše uglađeno da bi se prepirao, a želeo je. “Bolje da se ne raspravljam,” Tri muškarca su pre njih izašla iz gostionice, puštajući unutra hladan i prijatno svež vazduh. Kolu je bilo teško da obuzda nestrpljivost. Sad kad se vratio u Visove, jedva je čekao da vidi svoj dom, svoju porodicu. Put je vijugao i uspinjao se, mestimično je prolazio pored gomile kolibica i stoke koja je gazila po grubom, neravnom terenu. Ljudi koji su ovde živeli morali su da se čuvaju divljih mačaka i jazavaca. Iako su sati jahanja još bili pred njima, skoro da je mogao da oseti svoj dom - šumu sa crvenim jelenima i šumskim sovama. Večeras će biti slavlje i držaće se zdravice. London, sa svojim uzanim ulicama i sitničarskim manirima, bio je iza njega. Nije bilo mnogo drveća, samo male kleke su uspevale da se probiju ispod ledenih gromada. U Škotskoj čak je i žbunje teško opstajalo. Povremeno bi jahali pored reke ili potoka čiji bi huk, zatim, smenjivala jeziva, mrtva tišina. Nebo se razvedrilo i bilo je kristalnoplavo. Iznad njih je kružio prelepi i sjajni zlatni orao. “Brige...” Brigamov konj je iznenada zastao i ukočio se, a Brigam je izvukao mač. “Čuvaj bok”, povikao je i krenuo u susret dvojici konjanika koji su se pojavili iza gomile stena. Jahali su jake garone, čupave škotske ponije, i mada im je odeća bila stara i ishabana, sečiva njihovih mačeva sijala su na popodnevnom suncu. Pre nego što im se mačevi ukrstiše, Brigam je imao samo toliko vremena da primeti da je jedan od te dvojice bio u gostionici. Pored njega Kol je ukrstio mač sa još dvojicom. Liticama je odvaznjao zvuk borbe i grmljavina kopita po čvrstoj zemlji. Iznad njih orao je kružio i čekao. Napadači su se prevarili potcenivši Brigama. Ruke mu jesu bile sitne, telo vitko kao u plesača, ali zglobovi su mu bili okretni i vitalni. Koristeći kolena da navodi svog konja, borio se mačem u jednoj i bodežom u drugoj ruci. Možda mu je odelo bilo kitnjasto, ali sečiva su bila naoštrena da ubiju.

~ 16 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Čuo je Kola kako viče i psuje. On se borio u mrtvoj tišini. Čelik je škripao dok se branio, ukrštajući se sa napadačevim, guleći jednu, a zatim drugu stranu tokom manevrisanja. Njegove oči, obično mirne, jasno sive, smračile su se i suzile kao kod vuka koji je nanjušio krv. Zadao je protivniku završni, smrtonosni udarac i izvukao je mač. Škot je zaurlao, ali to je trajalo taman koliko otkucaj srca. Krv se razlila po snegu kada je pao. Njegov poni, uplašen mirisom smrti, nemirno je odjurio ka stenama. Onaj drugi, razrogačenih očiju nastavio je napad, sa više svireposti i straha. Taj iznenadni napad je umalo srušio Brigamovu odbranu. Osetio je vrh mača na svom ramenu i potok vrele krvi na mestu gde je sečivo iseklo odeću i dotaklo meso. Brigam je uzvratio britkim, jakim udarcima, terajući protivnika unazad, ka stenama. Nije skidao pogled sa protivnikovog lica, nije treptao, niti žmirkao. Hladnokrvno precizno zadao je udarac i probio mu srce. Pre nego što je čovek pao na zemlju, on se već vraćao Kolu. Sada je borba bila jedan na jedan, drugi napadač je ležao mrtav iza Kola, a Brigam je našao malo vremena da povrati dah. Zatim je ugledao Kolovog konja kako posrče, samo što ne padne. Ugledao je i odsjaj sečiva i pojurio ka prijatelju. Poslednji iz bande napadača ugledao je konjanika kako ide ka njemu. Pošto su mu tri ortaka bila mrtva, mamuzama je udario ponija i krenuo ka stenama. “Kole! Jesi li povređen?” “O, zaboga! Prokleti Kempbelovi.” Pokušavao je da se održi u sedlu. Strana na kojoj je imao ubodnu ranu od mača mu je gorela. Brigam vrati mač u korice. “Daj da vidim.” “Nemamo vremena. Onaj prokletnik će se vratiti sa još ljudi...” Kol izvadi maramicu i pritisnu je na ranu. Bila je lepljiva, ali čvrsta. “Nisu obavili posao.” Njegov pogled, još užaren od bitke, sreo se sa Brigamovim. “Bićemo kod kuće do mraka.” Rekavši to, potera svoga konja u galop. Naporno su jahali. Brigam je jednim okom gledao grmlje, pazeći na zasedu, a drugim okom je posmatrao Kola. Visoki Škot je bio bled, ali nije usporio tempo. Na Brigamovo insistiranje, samo jednom su se zaustavili da pogleda Kolovu ranu. Nije mu se dopalo to što je video. Rana je bila duboka, a Kol je izgubio previše krvi. Njegov prijatelj je samo želeo da što pre stigne u Glenrou svojoj porodici, a Brigam nije znao gde bi drugo mogao da nade

~ 17 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky pomoć. Kol je prihvatio bocu koju mu je prijatelj stavio na usne i ispio je tečnost. Pošto mu se boja vratila u obraze, Brigam mu pomože da se namesti u sedlo. Spuštali su se sa brda u šumu u sumrak, u doba dana kada su senke duge i treperave. Osećao se miris borovine i snega, pomešan sa slabim mirisom dima koji je izlazio iz obližnje kolibe. Zec pretrča preko staze i ulete u žbunje. Iza njega, poput munje, prolete mali soko. Zimske bobice, velike skoro kao palac, visile su sa trnovitih grana. Brigam je znao da je Kola izdavala snaga i zaustavljao se taman toliko da ga ponovo napoji. “Kao dete sam trčao ovom šumom”, zaškripa Kol. Disanje mu je bilo ubrzano, ali je viski ublažavao bol. Bio bi proklet kad bi umro a da prava bitka još nije ni počela. “Ovde sam lovio, i ukrao svoj prvi poljubac. Životom se kunem da ne znam zašto sam ikada odlazio odavde.” “Da bi se vratio kao heroj”, reče Brigam dok mu je zatvarao ranu. Kol se nasmejao, ali mu je smeh prešao u kašalj. “Mekgregorovi su u Visovima otkako nas je bog tamo doveo. I tu ćemo i ostati.” Okrenuo se Brigamu sa svojom starom, poznatom arogancijom. “Možda si ti erl, ali moja rasa je kraljevska.” “A ti tu svoju kraljevsku krv prosipaš po čitavoj šumi. Kući, Kole.” Jahali su laganim kasom. Kako su se približili prvim kolibama, razlegao se vapaj. Iz kuća, onih savremenijih od drveta i kamena, a i onih drugih, od blata i šiblja, izlazili su ljudi. Iako ga je bol razdirao, Kol je otpozdravljao. Kada su se uspeli uz brdo, ugledali su kuću Mekgregorovih. Iz dimnjaka je izlazio dim. Iza staklenih prozora gorele su tek upaljene lampe. Nebo na zapadu bilo je obasjano poslednjim zracima sunca, a plavi škriljac je sijao kao da poprima srebrnu boju. Kuća se sastojala iz četiri dela, imala je kule i tornjeve, zidana za rat koliko i za udobnost. Krovovi su bili različite visine, delovali su neskladno, a opet nekako šarmantno. U blizini se nalazio ambar i drugi pomoćni objekti. Odnekuda se čulo glasno lajanje psa. Iza njih je još ljudi izlazilo iz svojih kuća. Iz jedne je istrčala žena sa praznom korpom. Brigam je čuo njen uzvik i okrenuo se. Nije mogao pogled da odvoji od nje.

~ 18 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Bila je umotana u tkaninu poput plašta. U jednoj ruci je držala korpu kojom je mlatila dok je trčala; a drugom je podigla ivicu svoje suknje, tako da su joj izvirivale podsuknja i duge noge. Smejala se dok je trčala, šal joj je pao na ramena, pa joj je kosa ostala nepokrivena, sjajeći se na suncu koje ju je obasjavalo iza leđa. Koža joj je bila bela kao alabaster, iako joj se lice crvenelo od uzbuđenja i hladnoće. Crte lica kao da su joj isklesane rukom umetnika, a usta su joj bila puna i bujna. Brigam je samo zurio u nju, setivši se mlekarice koju je kao dete voleo i divio joj se. “Kole!” Glas joj je bio nizak, ispunjen melodijom smeha, bogatog škotskog naglaska. Ignorišući nestrpljivu uznemirenost konja, napravila je izraz lica od koga su se Brigamu usta osušila. “Ceo dan sam nervozna, trebalo je da znam da je to zbog tebe. Uopšte nismo znali da dolaziš. Zaboravio si da pišeš ili si previše lenj?” “Divan način da dočekaš brata.” Kol se saže da je poljubi, ali ona se izmigolji. “Mogla bi da budeš pristojna bar prema mom prijatelju. Brigam Langston, lord Ešburn. Moja sestra Serena.” Nije ružna? Jedan jedini put, pomisli Brigam, da Kol nije preterivao. Naprotiv. “Gospođice Mekgregor.” Ali Serena ga ne udostoji ni pogleda. “Kole, šta je to? Povređen si.” Sišao je sa konja i stao pored nje. “Zaboga, šta je ovo?” Povukla je njegov kaput u stranu i naišla na povezanu ranu. “Opet se otvorila.” Brigam kleknu pored nje. “Treba da ga uvedemo unutra.” Serena se trgnu i ošinu Brigama svojim zelenim očima. U njima nije bilo straha, već besa. “Sklanjaj ruke s njega, engleska svinjo.” Odgurnula ga je i prislonila svog brata na grudi. Pritisla je svoj ogrtač na njegovu ranu da uspori krvarenje. “Kako to da moj brat skoro mrtav dolazi kući, a ti jašeš noseći svoj uglancani mač i nemaš nijednu ogrebotinu?” Kol je možda ublažio njenu lepotu, ali ne i temperament. “Mislim da je bolje da to razjasnimo kad se pobrinemo za Kola” “Nosi svoja razjašnjenja nazad u London.” Kada se sagnuo da podigne Kola, ona se obrušila na njega. “Ostavi ga, proklet bio. Neću ti dati da pipneš ono što je moje.” Pogled mu je lutao po njoj dok su mu obrazi rumeneli. “Verujte mi, madam”, rekao je s poniznom učtivošću, “nemam nameru. Pobrinite se za konje, gospođice Mekgregor, a ja ću uvesti Vašeg brata unutra.”

~ 19 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Počela je ponovo da se buni, ali jedan pogled na Kolovo bledo lice natera je da prestane. U ogrtaču koji se vijorio oko njega, i sa Kolom u naručju, krenuo je prema kući. Serena se setila poslednjeg puta kad su Englezi ušli u njenu kuću. Stežući uzde oba konja, požurila je za Brigamom, proklinjući ga.

~ 20 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky

Drugo poglavlje Nije bilo vremena za upoznavanje. Brigama je na vratima dočekala visoka, mršava, crnokosa služavka koja je istrčala kršeći prste i dozivajući lejdi Mekgregor. Fiona je ušla, obraza rumenih od kuhinjske vatre. Kada je ugledala svog sina onesvešćenog u naručju nepoznatog čoveka, prebledela je. “Kol. Je li...” “Nije, gopođo, ah rana je ozbiljna.” Svojom nežnom rukom dodirnula je lice svog sina. “Molim Vas, možete li da ga odnesete gore?” Krenula je isped njih, tražeći da joj se donesu voda i zavoji. “Ovamo.” Otvorivši vrata, pogledala je preko Brigamovog ramena. “Gven, hvala bogu. Kol je ranjen.” Gven, sitnija i mnogo nežnije grade od svoje majke i sestre, požurila je u sobu. “Upali lampe, Moli”, rekla je služavki. “Treba mi mnogo svedosti.” Već je položila ruku na ćelo svog brata. “Ima groznicu.” Krv mu je probila oblog, zacrvenivši čaršav. “Možete li da mi pomognete oko odeće?” Potvrdivši klimanjem glave, Brigam je krenuo da joj pomaže. Smireno je zatražila lekove i bokal vode, pamučna platna su joj već bila doneta. Mlada devojka se nije onesvestila kad je ugledala ranu od mača, kako se Brigam plašio, već je počela da je čisti i leči. Čak i pod njenim nežnim dodirom Kol je stenjao i tresao se. “Pridržite ovo, molim Vas.” Gven pokaza Brigamu da uzme tuferčić koji se pripremila da stavi na ranu dok je sipala sirup od maka u drvenu posudu. Fiona je nežno pridržavala glavu svoga sina, dok je Gven lagano prinosila lek njegovim usnama. Promrmljala je nešto kad je sela pored njega i ušila mu je ranu bez napora i trzanja. “Izgubio je mnogo krvi”, rekla je majci dok je radila. “Moraćemo da pazimo na groznicu.” Fiona je već brisala čelo svoga sina hladnom tkaninom. “Jak je on. Nećemo ga sad izgubiti.” Fiona se uspravila i sklonila je kosu koja joj je pala na lice. “Zahvalna sam Vam što ste ga doveli” reče Brigamu. “Hoćete U mi reći šta se desilo?” “Napadnuti smo nekoliko kilometara južno odavde. Kol veruje da su to bili Kempbelovi.”

~ 21 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Shvatam.” Usne joj se ukočiše, ali joj je glas ostao smiren. “Moram da se izvinim što Vas nisam ponudila da sednete i nešto toplo popijete. Ja sam Kolova majka, Fiona Mekgregor.” “Ja sam Kolov prijatelj, Brigam Langston.” Fiona je uspela da se osmehne, ali je i dalje držala sinovljevu opuštenu ruku u svojoj. “Erl od Ešburna, naravno. Kol je pisao o Vama. Molim Vas, dozvolite da naša Moli uzme Vaš ogrtač i donese Vam nešto da se osvežite.” “On je Englez.” Serena je stajala na vratima. Skinula je svoj ogrtač. Sve što je imala na sebi bila je pletena haljina od tamnoplave vune. “Svesna sam toga, Serena.” Fiona se potrudi da se osmehne Brigamu. “Vaš ogrtač, lorde Ešburne. Dugo ste putovali. Verujem da želite nešto toplo da pojedete i da se odmorite.” Kada je skinuo ogrtač, Fionin pogled pade na njegova ramena. “Pa Vi ste ranjeni.” “Nije strašno.” “Ogrebotina”, reče Serena pošto je bacila pogled na ranu. Nameravala je da prođe pored njega i dođe do svog brata, ali je u tome spreči Fionin pogled. “Odvedi našeg gosta dole u kuhinju i pobrini se za njegovu ranu.” “Pre bih previla pacova.” “Uradićeš kako ti kažem i pokazaćeš dužno poštovanje gostu koji je u našoj kući.” U glasu joj se osećala čvrstina. “Kad mu rana bude previjena, postaraj se da dobije pristojan obrok” “Lejdi Mekgregor, nije potrebno.” “Izvinite, lorde, vrlo je potrebno. Oprostićete mi što Vam ranu neću lično previti.” Ponovo je stavila oblog na Kolovo čelo. “Serena?” “Dobro, majko, samo zbog tebe.” Serena se okrenu, uvredljivo mu se naklonivši. “Izvolite, lorde Ešburne.” Išao je za njom kroz kuću mnogo manju od zdanja Ešburnovih, ali besprekorno urednu. Sišli su niz dva uzana hodnika jer je rešila da ga vodi pomoćnim stepeništem. On to nije ni primećivao, pošto su mu pažnju privukla Serenina zgodna leđa. Širio se primamljiv miris iz kuhinje - miris začina i mesa - iz kotlića koji je visio nad vatrom i miris tek ispečene pite. Serena pokaza na malu stolicu. “Izvolite, sedite, lorde.”

~ 22 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky On sede, i samo malim treptajem oka izrazi ono što je osećao kada je iscepao rukav svoje košulje. “Nadam se da se nećete onesvestiti kad vidite krv, gospođice Mekgregor.” “Veća je verovatnoća da se vi onesvestite kad vidite svoju uništenu košulju, lorde Ešburne.” Sklonila je iscepani rukav i donela bokal vrele vode i čisto platno. Nije bila samo ogrebotina. Englez je mislio da jeste, a ona se osećala pomalo postiđeno. Sigurno mu se rana otvorila kad je Kola unosio unutra. Kada je pokupila krv koja je počela slobodno da teče, primetila je da se rez proteže 15 i više centimetara po mišićavoj podlaktici. Koža mu je bila topla i glatka pod njenim prstima. Nije mirisao na parfem i puder, kako je zamišljala da mirišu svi Englezi, već na konje, znoj i krv. Čudno, to je izazvalo nešto u njoj što ju je navelo da bude nežnija nego što je nameravala. Imala je lice anđela, pomislio je kad se nagla ka njemu. I dušu veštice. Zanimljiva kombinacija, pomisli Brigam osetivši miris lavande. Ta usta su kao stvorena za ljubljenje, kao što su te neprijateljske oči stvorene da svojom oštrinom seku muškarce. Kakva li bi joj kosa bila kad bi je mrsile muške ruke? Strašno je želeo da proveri, samo da vidi njenu reakciju. Ali jedna rana, reče sam sebi, dovoljna je za jedan dan. Radila je u potpunoj tišini, čistila mu je ranu i posipala je jednom od Gveninih biljnih tinktura. Mirisala je prijatno, budeći u njoj misli o šumi i biljkama. Serena jedva da je primetila da joj je na prstima Englezova krv. Krenula je po zavoje. On je ustao. Iznenada su se našli licem u lice, najbliže što mogu da se nađu muškarac i žena, sem kada se grle. Osetila je njegov dah na svojim usnama i iznenadilo ju je lupanje sopstevnog srca. Primetila je da su mu oči sive, tamnije nego što su bile kad ju je hladno odmerio na stazi. Imao je lepa usta, izvijena u blag osmeh koji je njegovo aristokratsko lice činio pristupačnijim. Učinilo joj se da oseća njegove prste u svojoj kosi, ali je bila sigurna da greši. Za trenutak, a možda i dva, nije ni o čemu mislila, samo je gledala u njega. “Hoću li preživeti?”, prošaputao je. To je taj engleski glas, podrugljiv, nadmen. Nije joj bilo potrebno ništa drugo da je odvuče od tih privlačnih čini koje su u njoj izazivale

~ 23 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky njegove oči. Osmehnula mu se i zategla zavoj taman toliko koliko je bilo dovoljno da on jaukne. “Izvinite, lorde”, reče, blago trepnuvši. “Jesam li Vas povredila?” Nežno je pogledao i pomislio kako bi mu prijalo da je zadirkuje. “Niste, ne brinite.” “I neću.” Ustala je da odnese bokal pun krvi i vode. “Čudno, zar ne, kako je engleska krv tako bledunjava?” “Nisam primetio. Meni je škotska krv koju sam juče prolio izgledala bledo.” Okrenula se. “Ako je to bila Kempbelova krv, oslobodili ste svet jednog bednika. Ali ja Vam neću biti zahvalna na tome, niti na bilo čemu.” “Prebrzo ste me osudili, gospođice, a Vaša zahvalnost je moj razlog za život.” Podigla je drvenu činiju - iako je majka mislila da uzme keramičku ili porcelansku - i prosula je sadržaj zatresavši je tako jako da u njoj jedva šta da je ostalo. Sipala mu je pivo i stavila nekoliko ovsenih kolačića na tanjir. Šteta što nisu buđavi. “Vaša večera, lorde. Pazite da se ne udavite.” Ustao je, a ona je prvi put primetila da je visok skoro koliko i njen brat, mada je bio manje mišićav i snažan. “Vaš brat me je upozorio na Vašu lošu narav.” Podbočila se pesnicom o kuk, gledajući ga ispod trepavica tamnijih od njene razbarušene kose. “Imali ste sreće, lorde, biće Vam bolje da me se klonite.” Koraknuo je ka njoj. Nije bilo pomoći, s obzirom na njegovu narav i sklonost ka borbi licem u lice. Podigla je bradu, nestrpljivo, kao da čeka napad. “Ako nameravate da me jurite po šumi sa tim Vašim starinskim mačem, razmislite ponovo.” Usne joj se iskriviše u uglovima iako se borila da se ne osmehne. Prikriveni smeh je u njenim očima ličio na ljutnju. “Zašto? Trčite li brzo, Saseksonče?” upitala ga je koristeći keltski naziv za omrznutog engleskog okupatora. “Dovoljno brzo da Vas oborim ukoliko imate dovoljno sreće da me stignete.” Uhvatio ju je za ruku, momentalno joj uklonivši osmeh s lica. Pošto joj se šaka stegla u pesnicu, prineo ju je svojim usnama.

~ 24 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Zahvaljujem Vam, gospođice Mekgregor, na Vašem tako nežnom dodiru i gostoljubivosti.” Ostavivši ga da stoji tamo gde se zatekao, izjurila je napolje, besno brišući šaku o suknju. Već je sasvim pao mrak kad se Juan Mekgregor vratio sa svojim najmlađim sinom. Pošto je večerao na brzinu, Brigam je otišao u sobu koju su mu dodelili, ostavljajući porodicu nasamo i dajući sebi vremena za razmišljanje. Kol je veoma dobro opisao sve Mekgregorove. Fiona je bila prijatna, na licu joj se ogledala snaga, a bore joj nisu narušile lepotu. Mala Gven je bila slatka i tiha, stidljivih očiju - i čvrste ruke kad treba da se zašije rana. A Serena... Kol nije pomenuo da mu je sestra vučica sa licem lepe Helene, ali Brigam je bio rešen da sam donese svoj sud. Tačno je da nije imala razloga da voli Engleze, ali što se njega tiče, cenio je čoveka po tome kakav je, a ne po nacionalnosti. Voleo bi i ženu da ceni po tome kakva je žena, a ne po izgledu, pomislio je. Kada je dotrčala niz stazu do svog brata, lice joj je odisalo zadovoljstvom, kosa joj je lepršala, imao je osećaj da ga je grom udario. Srećom, on nije čovek koji lako pada na ju dva divna oka i lep članak. Došao je u Škotsku da se bori za cilj u koji je verovao, a ne da se uznemirava što ga neka tvrdoglava devojka prezire. I to samo zbog toga što je rođen kao Englez, pomislio je dok se šetkao pored prozora. Nikad nije imao razloga da ne bude ponosan na svoje poreklo. Njegov deda je bio čovek kog su se plašili i kog su poštovali - kao što je bio i njegov otac dok ga smrt nije suviše rano odnela. Kada je bio dovoljno odrastao da to shvati, Brigama su učili da je biti Langston i privilegija i odgovornost. I to je sa zadovoljstvom prihvatio. Da nije takav, ostao bi u Parizu i uživao u čudima i kapricima visokog društva, pre nego da putuje po škotskim planinama i rizikuje sve što ima za mladog princa. Prokleta bila i ta žena koja na njega gleda kao na skramu koju treba sastrugati sa dna lonca. Okrenuo se na zvuk kucanja na vratima, sklanjajući se od prozora. “Da?” Služavka je otvorila vrata dok joj je srce ubrzano kucalo. Zatekavši Brigama u mračnom raspoloženju, spustila je pogled i nervozno se naklonila. “Izvinite, lorde Ešburne.” I to je bilo sve što je uspela da izgovori.

~ 25 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky On je malo sačekao, a zatim uzdahnuo. “Mogu li da znam zašto se izvinjavate?” Na tren je podigla pogled ka njemu, a zatim je ponovo pogledala u pod. “Gospodine, gospodin Mekgregor želi da Vas vidi dole ukoliko to Vama odgovara.” “Naravno, odmah ću sići.” Ali devojka je već odjurila. Morala je majci da ispriča kako je Serena Mekgregor uvredila engleskog lorda i to u lice - lice, dodaće, koje je bilo privlačno kao da pripada samom đavolu. Brigam popravi čipku na rukavima. Putovao je sa samo jednom presvlakom i nadao se da će njegov kočijaš sutra bezbedno stići u Glenrou sa ostalim stvarima. Sišao je niz stepenice, vitak i elegantan, obučen u crno i srebrno. Imao je čipkani okovratnik, a prstenje mu se presijavalo pod svetlošću sveća. U Parizu i Londonu bi pratio modu i napuderisao bi kosu. Bilo mu je drago što ovde time ne mora da se opterećuje, pa je svoju zagasitocrnu kosu začešljao unazad, sklonivši je sa ćela. Mekgregor je čekao u trpezariji, ispijajući porto, dok je vatra gorela iza njegovih leđa. Kosa mu je bila tamnocrvena i padala mu je na ramena. Brada iste boje krasila mu je lice. Bio je obučen pristojno, onako kako treba kada prima goste visokog ranga. Zaista, taj sjajan kilt mu je odlično stajao jer je bio visok i zgodan kao njegov sin. Na ramenima je nosio ogrtač sa duplom kopčom na kojoj je bila izgravirana glava lava. “Lorde Ešburne, dobro došli u Glenrou i dom Juana Mekgregora.” “Hvala Vam.” Brigam je prihvatio ponuđeno vino i stolicu. “Voleo bih da znam kako je Kol.” “Sad mu je malo lakše, mada moja ćerka Gven kaže da će ovo biti duga noć.” Juan je na trenutak zastao, zagledavši se u čašu vina koju je držao u svojim širokim šakama sa debelim prstima. “Kol je pisao o Vama kao o prijatelju. Da to niste, sada biste postali, pošto ste nam ga vratili kući.” “On mi je prijatelj, oduvek je bio.” To bi dočekano sa odobravanjem. “Onda pijem u Vaše zdravlje, moj lorde.” U učini to, zdušno. “Čuo sam da je Vaša baka od Mekdonaldovih.” “Bila je. Sa ostrva Skaj.”

~ 26 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Juanovo lice lepih crta, isklesano vetrom i vremenom, razvuče se u osmeh. “Onda još jednom dobro došli.” Juan podiže čašu i zadrža radoznali pogled na svom gostu. “Za pravog kralja?” Brigam podiže čašu u znak odobravanja. “Za kralja preko vode”, reče on, presretnuvši Juanov prodoran pogled. “I pobunu koja stiže.” “I ja nazdravljam u to ime.” I nazdravi, ispijajući čašu do dna jednim velikim gutljajem. “Sada mi recite kako je moj sin ranjen.” Brigam ispriča za zasedu, detaljno opisujući ljude koji su ih napali, kao i njihovu odeću. Dok je govorio, Juan je slušao, oslanjajući se na veliki sto u strahu da mu koja reč ne promakne. “Proklete ubice Kempbelovi!” eksplodirao je, udarivši pesnicom o sto tako jako da su čaše odskočile. “I Kol tako misli”, Brigam potvrdi. “Pomalo znam o klanovima i feudu između Vašeg i Kempbelovovih, lorde Mekgregore. U pitanju je ili obična pljačka, ili se pročuo glas da jakobiti spremaju gužvu.” “I spremaju.” Juan se za trenutak zamisli, lomeći prste. “Dakle, četvorica na dvojicu? I nije tako loše za Kempbelove. I Vi ste ranjeni?” “Sitnica”, Brigam slegnu ramenima. Bio je to gest koji je usvojio u Francuskoj. “Da se Kolov konj nije okliznuo, on ne bi spustio gard. Đavolski dobro rukuje mačem.” “I on to za Vas kaže.” Juanovi zubi zablistaše. Ništa nije toliko vredno divljenja kao dobar otac. “Znate li išta o okršaju na putu za Kalais?” Brigam se namršti na to. “Diverzija.” “Voleo bih nešto više o tome da čujem, ali pre toga kažite mi šta znate o princu Boniju i njegovim planovima.” Satima su razgovarali, ispivši bocu porta i otvorivši drugu, dok su sveće dogorevale. Formalnosti su izbledele i nestale i ostala su samo dva obična čoveka, jedan na izmaku najveće životne snage, a drugi u njenom predvorju. Obojica su bili ratnici po rođenju i temperamentu. Možda su se borili iz različitih razloga, jedan iz očajničke potrebe da zaštiti svoj način života i zemlju, a drugi jednostavno zbog pravde. Ali bili su spremni za borbu. Kada su se rastali, Juan da bi obišao sina, a Brigam da udahne svež vazduh i obiđe konje, znali su se onoliko dobro koliko je bilo potrebno.

~ 27 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Bilo je kasno kad se vratio. Kuća je bila tiha, vatre ugašene. Napolju je zviždao vetar, donoseći mu osećaj usamljenosti i udaljenosti od Londona i od svega što je smatrao bliskim. Pored vrata je gorela sveća da njemu osvetli put. Uzeo ju je i krenuo uz stepenice iako je znao da još dugo neće moći da se smiri i zaspi. Mekgregorovi su ga zainteresovali - još od trenutka kad su on i Kol podelili svoju prvu zajedničku bocu i životne priče. Znao je da su čvrsto vezani jedni za druge, ne samo zbog porodičnih dužnosti već i zbog svoje naklonosti i čiste ljubavi prema svojoj zemlji. Večeras ih je video kako se drže zajedno nesumnjivom verom i odanošću. Nije bilo histerije kada je uneo Kola unutra, nije bilo plakanja, niti su se žene onesvešćivale. Naprotiv, svako je radio ono što je trebalo da se radi. Takva snaga i posvećenost biće potrebni Čarlsu u mesecima koji dolaze. Sa svećom, koja je širila senke po zidovima, Brigam je prošao pored vrata svoje sobe i otvorio vrata Kolove. Zavese oko kreveta bile su razvučene i mogao je da vidi svog prijatelja, pokrivenog ćebetima, kako spava. A onda je ugledao Serenu kako sedi u stolici pored kreveta i čita knjigu pod svetlošću sveće. Prvi put je primetio da njeno ime odgovara njenom izgledu. Lice joj je bilo mirno i neobično lepo na tom prigušenom svetlu. Kosa joj se presijavala i padala niz leđa. Haljinu je zamenila tamnozelenom spavaćicom sa visokim okovratnikom koji joj je uokvirivao lice. Dok ju je Brigam posmatrao, digla je pogled ka bratu koji je nešto promrmljao i opipala mu je puls na ručnom zglobu. “Kako je?” Trgla se na zvuk Brigamovog glasa, ali se brzo pribrala. Lice joj je bilo bezizražajno, vratila se u stolicu i zatvorila knjigu koju je držala na krilu. “Još ima groznicu. Gven misli da će proći do ujutru.” Razapeta između osećanja neprijatnosti i ponosa zbog sestre, Serena je izravnala svoju odeću. “Ima dar i dobro srce. Ostala bi uz njega čitavu noć da je ja nisam oterala u krevet.” “Dakle, Vi svakoga terate, ne samo strance?” Osmehnuo joj se i uhvatio ju je za ruku pre nego što je odgovorila. “Teško da ćete mene sada moći da oterate, draga moja, a da ne probudite brata i ostale članove Vaše porodice.” “Ja nisam Vaša draga.”

~ 28 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Zbog čega ću zahvalan otići u grob. To je poslednja adresa.” Kol zaječa, a Brigam stade pored kreveta i stavi mu hladnu ruku na čelo. “Da li se uopšte budio?” “Jednom ili dva puta, ali nije bio sasvim pribran.” Popustila je, pošto joj je savest to nalagala. “Pitao je za Vas.” Podigla je mokro parče tkanine da njom umije bratovljevo lice. “Treba da se odmorite, videćete ga ujutru.” “A šta je sa Vama?” Bila je nežna prema bratu, mazila ga je i rashlađivala. Iako to nije želeo, Brigam zamisli kako njemu miluje čelo. “Šta je sa mnom?” “Vas nema ko da otera u krevet?” Pocrvenela je, shvativši značenje njegovih reči. “Ja idem kuda hoću i kada hoću.” Ponovo je sela i prekrstila ruke. “Sveća će Vam za džabe dogoreti, lorde Ešburne.” Ugasio ju je, ne progovorivši. Svetlost jedne sveće koja je stajala pored kreveta stvorila je među njima prisniju atmosferu. “Sasvim ste u pravu”, prošaputao je. “Jedna sveća je dovoljna.” “Nadam se da možete po mraku da nađete put do svoje sobe.” “Odlično vidim po mraku kad moram. Ali još ne nameravam da legnem” reče i nežno joj uze knjigu sa krila. “Magbet?” “Fine dame, Vaše poznanice, ne čitaju?” Usne mu se iskriviše u uglovima. “Nekolicina.” On otvori knjigu i pogleda je. “Grozna pričica.” “Ubistvo i moć?” Ona napravi mali gest rukama. “Život, moj lorde, ume da bude grozan, kako su Englezi mnogo puta dokazali.” “Magbet je bio Škot”, podsetio ju je. “Tu priču je ispričao idiot, puna je srdžbe i besa, i ništa ne predstavlja. Vi tako gledate na život?” “Gledam šta od njega može da se napravi.” Brigam se osloni o sto, držeći knjigu. Verovao je da je mislila ono što je upravo rekla i to ga je zainteresovalo. Većina žena koje je on poznavao filozofirala je jedino o modi. “Vi, dakle, Magbeta ne smatrate zlikovcem?” “Zašto?” Nije nameravala da progovori sa njim, još manje da razgovara, ali nije mogla da odoli. “Uzeo je ono što je smatrao svojim.” “A njegove metode?”

~ 29 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Nemilosrdne. Možda kralj takav treba da bude. Čarls neće dobiti svoj presto tako što će moliti za njega.” “Neće.” Uzdahnuvši, Brigam zatvori knjigu. “Ali izdaja nije isto što i borba.” “Mač je mač, bez obzira na to da li ubada u leđa ili u srce.” Pogledala ga je, a njene zelene oči su sijale na svetiosti sveče. “Da sam ja muškarac, borila bih se za pobedu, služila bih se metodama i samog đavola.” “A šta je sa čašću?” “Čast je u pobedi.” Namokrila je ubrus i ponovo ga iscedila. Bez obzira na njene reći, ona se na ženski način odnosi prema bolesti, nežno, pažljivo, strpljivo. “Bilo je dana kad su Mekgregorovi bili lovljeni kao divlje zveri, a Kempbelovima se plaćalo suvim engleskim zlatom za svaku smrt. Da Vas gone kao divlju zver, naučili biste da se borite kao divlja zver. Žene su silovali i ubijali, a decu koja su još sisala - klali. Mi ne zaboravljamo, lorde Ešburne, ne praštamo.” “Ovo je drugo vreme, Serena.” “Ipak je krv mog brata danas prolivena.” Instiktivno ju je uhvatio za ruku. “Za nekoliko meseci biće proliveno još mnogo krvi, ali za pravdu, ne iz osvete.” “Vi ne možete ostvariti pravdu, moj lorde, niti mogu ja.” Kol je zaječao i počeo da drhti. Serena ponovo svu svoju pažnju usmeri na njega. Brigam ga obgrli, stisnuvši ga. “Ponovo će mu se otvoriti rana.” “Držite ga da bude miran.” Serena usu još leka u drvenu činiju i prinese je Kolovim usnama. “Pij, dragi.” Sipala mu je niz grlo onoliko koliko je uspela, dok je on mrmljao, tresao se i kašljao. Drhtao je iako mu je koža na dodir bila vrela kao vatra. Više nije dovodila u pitanje Brigamovo prisustvo i nije ništa rekla kada je iscepao svoju košulju i otcepio čipku sa rukava. Zajedno su pazili na Kola i brisali ga hladnom vodom, stavljajući mu Gveninu mešavinu na suva usta. Tokom Kolovog delirijuma Serena mu se obraćala uglavnom na keltskom jeziku kao miran i stabilan vojnik. Brigamu je bilo neobično što je vidi tako mirnu jer je, od prvog trenutka kad su se sreli, ona neprekidno bila u stanju žurbe, uzbuđenosti ili besa. A sada, u gluvo

~ 30 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky doba noći, njene ruke su bile nežne, glas tih, pokreti stabilni. Radili su zajedno kao da su tako proveli čitav život. Više nije odbijala njegovo prisustvo. Bio Englez ili ne, očigledno mu je bilo stalo do njenog brata. Da nije njegove pomoći, bila bi primorana da probudi sestru ili majku. Za tih nekoliko sati Serena se naterala da zaboravi da lord Ešburn predstavlja sve ono što ona prezire. Povremeno bi im se ruke dotakle kad bi uzimali drvenu posudu ili dok su brisali Kola. Oboje su se trudili da ignorišu tu malu bliskost. On možda brine za Kola, ali je ipak engleski plemić, A ona je možda jača od bilo koje žene koju on poznaje, ali je ipak škotska divljakuša. Primirje je trajalo koliko i Kolova groznica. Kada je nebo postalo sivo i zora počela da sviće, kriza je prošla. “Hladan je.” Serena zadrža suze dok je brisala bratovljevo čelo. Bilo bi glupo da se sada rasplače, pomislila je, kad je najgore prošlo. “Mislim da će biti dobro, ah Gven mora da ga pogleda.” “Treba dobro da se naspava.” Brigam se uhvati rukom za leđa gde ga je bolelo. Bol koji je osećao dok su Kola celu noć okretali i dalje je tinjao. Olabavio je košulju da bi mu bilo lakše, a glatka mišićava muška prsa su provirila. Serena obrisa čelo, trudeći se da ih ne primeti. “Skoro je jutro.” Osetila se slabom, plačljivom i bila je premorena. “Da.” Brigam je iznenada svu pažnju sa čoveka u krevetu usmerio na ženu pored prozora. Osvetljavali su je prvi zraci zore, stajala je đelimično na svetlu, a delimično u senci. Spavaćica joj je stajala kao da je kraljevsko ruho. Na njenom licu, bledom od umora, isticale su se oči koje su, usled beline podočnjaka, izgledale još veće, tamnije i misterioznije. Krv je počela da joj se komeša dok ju je on posmatrao. Želela je da prestane. Osećala se... nekako nemoćno. Iznenada se uplašivši, skrenula je pogled sa njega i pogledala je brata. “Nema potrebe više da ostajete.” “Nema.” Okrenula se. Brigam je to shvatio kao znak da treba da ode. Ironično joj se naklonio iako nije mogla da ga vidi, ali se zaustavio kada je začuo jecaj. Zastao je na vratima. A zatim je prošao rukom kroz kosu, opsovao je i krenuo ka njoj. “Nemoj da plačeš, Serena.” Brzo je rukom obrisala obraze. “Mislila sam da će umreti. Nisam shvatala koliko sam uplašena dok sve nije

~ 31 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky prošlo.” Ponovo je rukom obrisala lice. “Izgubila sam maramicu” reče tužno. Brigam joj dade svoju. “Hvala Vam.” “Nema na čemu”, izustio je kada mu ju je vratila zgužvanu i vlažnu. “Je li sada bolje?” “Da” Duboko je uzdahnula. “Volela bih da odete.” “Kuda?” Iako je znao da to nije mudro, okrenuo ju je ka sebi. Želeo je samo da ponovo vidi njene oči. “U svoj krevet ili dođavola?” Ona se osmehnu, što ih je oboje iznenadilo. “Kuda Vi želite, moj lorde.” Želeo je te usne. To saznanje ga je zaprepastilo jednako koliko i njen osmeh. Želeo ih je tople, poluotvorene i potpuno u njegovoj vlasti. Zrak svetlosti se probio kroz oblake, ušavši kroz prozor kao zlatna prašina. Pre nego što su oboje bili spremni na to, zavukao je svoje prste u njenu kosu i spuštao ih je ka vratu. “Ne”, uspela je da progovori, iznenadivši se slabošću svoga odbijanja. Kada je podigla ruku u znak protesta, on ju je dočekao, dlan o dlan. I tako su stajali dok se rađao novi dan. “Drhtiš”, promrmljao je. Nežno ju je prstima pomilovao po vratu, paleći vatrice. “Pitao sam se jesi li sposobna za to.” “Nisam Vam dozvolila da me dodirnete.” “Nisam ni tražio dozvolu.” Privukao ju je bliže k sebi. “Niti ću.” Primakao je njihove spojene ruke svojim usnama, nežno joj ljubeći svaki prst. “Niti ima potrebe.” Osetila je kako se soba okreće i da će se onesvestiti kad je svoju glavu približio njenoj. Videla je samo njegovo lice, a zatim samo njegove oči. I kao u snu, zažmurila je, a usne su joj se razdvojile. “Serena?” Ustuknula je, a obrazi su joj se zacrveneli na zvuk sestrinog glasa. Drhteći, Serena skupi šake kad je Gven zakoračila u sobu. “Treba da se odmoriš. Spavala si samo nekoliko sati.” “Bilo mi je dovoljno. A Kol?” pitala je, gledajući u pravcu kreveta. “Groznica je prošla.” “Hvala bogu.” Njena kosa, više zlatna nego crvena, pala joj je na lice kad se nadvila nad njega. U svojoj bledoplavoj spavaćici ličila je na anđela, kako ju je Kol i opisao. “Lepo spava. Spavaće još nekoliko sati.”

~ 32 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Osmehnula se svojoj sestri i tada je ugledala Brigama pored prozora. “Lorde Ešburne! Vi niste spavali?” “Upravo je krenuo.” Serena brzo priđe sestri. “Morate se odmoriti.” Gven se namršti pomislivši na njegovo rame. “Ovo nije dobro za Vašu ranu.” “Dovoljno je pomogao”, reče Serena nestrpljivo. “Hvala Vam na brizi”, obrati se Brigam Gven. Izgleda da više nisam od pomoći, idem da legnem.” pogled mu je klizio po Sereni. I ona je pored svoje sestre ličila na anđela. Onog osvetničkog. “Vama na usluzi, madam.” Gven se osmehnu kad je izašao. Njeno mlado srce ubrza ritam pri pogledu na njegove gole grudi i ruke. “Tako je zgodan”, uzdahnula je. Frknuvši, Serena poravna svoj ogrtač. “Za jednog Engleza.” “Baš fino od njega što je ostao pored Kola.” Serena je još uvek osećala stisak njegovih prstiju na svom vratu. “Nije on fin”, promrmljala je. “Uopšte ne verujem da je fin.”

~ 33 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky

Treće poglavlje Brigam je spavao sve dok sunce nije bilo visoko na nebu. Rame ga je zatezalo, ali nije osećao bol. Pretpostavljao je da je Serena zaslužna za to. Usne mu se razvukoše u osmeh dok se oblačio. Rešio je da joj vrati. Kad je obukao pantalone, poravnao je svoju pocepanu jahaću košulju. Morao je da je obuče, pošto nije imao večernje odelo. Dok mu ne stigne garderoba, moraće da se snalazi. Rukom je pridržao rame dok se oblačio. Košulja je bila izgužvana, a čipka daleko od pristojne. Sada bi ga sluga sa koferom obradovao. Dragi, ozbiljni Parkins je bio besan što su ga ostavili u Londonu, dok je njegov lord putovao u varvarske Visove Škotske. Parkins je znao, kao i nekolicina njih, pravi razlog tog putovanja, i zbog toga je još više insistirao da putuje sa svojim gospodarom. Brigam iskosi ogledalo za brijanje. Parkins je bio odan, pomislio je, ali teško da je bio sposoban za bitku. Nije bilo lepšeg - ili podesnijeg - gospodina u Londonu. Ali Brigamu nije bio potreban sluga, niti ga je želeo tokom svog boravka u Glenrou. . Uzdahnuvši, počeo je da oštri brijač. Nije mogao ništa da učini sa pocepanim ogrtačem i košuljom, ali je mogao da se obrije. Kad se sredio, sišao je dole. Fiona ga je dočekala u kecelji koju je nosila preko svoje vunene haljine. “Lorde Ešburne, nadam se da ste se dobro odmorili.” “Odlično, gospođo Mekgregor.” “Ukoliko Vas dobro poznajem, verujem da želite odmah da doručkujete.” Osmehnuvši se, položila je ruku na njegovu i nastavila da hoda. “Smeta li Vam da doručkujete u sobi za posete? Toplije je nego u trpezariji, a tamo niste usamljeni kada obedujete sami.” “Hvala Vam.” “Moli, reci kuvarici da se lord Ešburn probudio i da je gladan.” Uvela ga je u sobu za posete u kojoj je sto već bio postavljen za njega. “Hoćete li da Vas ostavim ili biste radije doručkovali u društvu?” “Uvek mi više prija društvo lepe žene, gospođo.”

~ 34 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Osmehnuvši se, prihvatila je stolicu koju je pridržao za nju. “Kolje rekao da ste kavaljer.” Sa keceljom ili bez nje, sedala je graciozno kao bilo koja salonska gospođica koju je Brigam poznavao. “Sinoć nisam imala prilike da Vam se pristojno zahvalim. Želim da Vam se izvinim zbog toga i da Vam izrazim svu svoju zahvalnost što ste Kola doveli kući.” “Voleo bih da sam ga doveo pod srećnijim okolnostima.” “Ipak ste ga doveli.” Pružila mu je ruku. “Vaš sam veliki dužnik.” “On je moj prijatelj.” “Da.” Čvrsto mu je stisnula ruku. “Tako mi je i rekao. Ali to ne znači da je moj dug prema Vama manji, i neću učiniti ništa da Vam bude neprijatno.” Moli je donela kafu koju je Fiona sipala, zadovoljna što joj se pružila prilika da koristi svoje porcelansko posuđe. “Kol je jutros pitao za Vas. Možda biste mogli posle doručka da se popnete i porazgovarate sa njim.” “Naravno. Kako je?” “Dovoljno dobro da se žali.” Fiona se majčinski osmehnu. “Isti je kao njegov otac, nestrpljiv, impulsivan i veoma, veoma drag.” Lepo su razgovarali dok mu je služen doručak. Kaša i debeli odresci šunke, porcija sveže ribe sa jajima i ovseni kolač, kao i više vrsta marmelade. Iako je izabrao kafu umesto viskija, pomislio je, dok je posmatrao postavljen sto u Visovima, kako bi lako mogao da se meri sa londonskim stolovima. Gospođa je sipala kafu, nutkajući Brigama da jede dok ne bude sasvim sit. Bili su mu simpatični njen naglasak i otvoren način na koji je razgovarala. Dok je jeo, čekao je da ga pita o čemu je sinoć razgovarao sa njenim suprugom. Ali ona to pitanje nije postavila. “Ako mi večeras date Vaš ogrtač, ja ću Vam ga ušiti.” Ispravio je uništeni rukav. “Plašim se da više neće moći da bude kao što je bio.” Pogled joj je bio trezven kad se sreo sa njegovim. “Činimo ono što možemo sa onim što imamo.” Ustala je, navodeći Brigama da učini isto. Suknje su joj tiho pale na svoje mesto. “Izvinite me, lorde Ešburne, imam mnogo toga da obavim pre nego što se moj suprug vrati.” “Mekgregor je otišao?” “Vratiće se do večeri. Imamo mnogo toga da obavimo pre nego što princ Čarls krene u akciju.”

~ 35 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Brigam podiže obrvu kad je izašla. Nikad nije sreo ženu koja je tako mirno reagovala na ratnu pretnju. Kada se vratio gore, zatekao je Kola pomalo bledog, sa podočnjacima oko očiju, ali je sedeo i zanovetao. “Neću da pipnem taj bućkuriš.” “Poješćeš sve do poslednje mrve”, reče Serena preteći. “Gven je to spremila samo za tebe.” “I da je sama Devica Marija svoje prste umešala u to, neću da jedem.” “Bogohuli još jednom i pokazaću ti.” “Dobro jutro, deco”, reče Brigam ušavši u sobu. “Brige, hvala bogu” izusti Kol osećajno. “Prospi ove splačine i donesi mi neko meso. Meso”, ponovio je. “I viski.” Prišavši krevetu, Brigam podiže obrvu i pogleda tanku cicvaru u činiji koju je Serena držala. “Zaista izgleda uznemirujuće.” “Da, i ja sam to rekao.” Kol se zavali u jastuke, srećan što ima nekoga na svojoj strani. “Samo maloumna žena može da očekuje da neko to pojede.” “Ja sam doručkovao fino parče šunke.” “Šunke?” “Moje pohvale Vašoj kuhinji, gospođice Mekgregor.” “On mora da jede cicvaru”, izusti ona, škripeći zubima, “i cicvaru će i jesti.” Slegnuvši ramenima, Brigam sede na ivicu kreveta. “Ja sam svoje uradio, Kole, Sada je ostalo na tebi.” “Isteraj je napolje.” Brigam namesti svoju čipku. “Ne volim da ti protivrečim, prijatelju, ali ova žena me plaši.” “Ha!” Kol se počeša po bradi, pogledavši u sestru. “Idi dođavola, Serena. I ponesi te splačine sa sobom.” “U redu, ako hoćeš da povrediš osećanja male Gven, koja te je toliko pazila i potrudila se da ti napravi nešto da jedeš, odneću ovo dole i kazaću joj da je splačina i da ti radije ne bi jeo ništa nego što bi to pipnuo.” Okrenula se, noseći činiju. Pre nego što je napravila dva koraka, Kol popusti.

~ 36 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Prokletstvo, daj mi to.” Brigam opazi njen podmukli osmeh dok je podvijala suknju da sedne. “Bravo”, prošaputao je. Ignorišući ga, spustila je kašiku u činiju. “Otvaraj svoja velika usta, Kole.” “Nećeš me hraniti”, reče pre nego što mu je prinela prvi zalogaj cicvare. “Dođavola, Serena, rekao sam da ću sam da jedem.” “I da prospeš hranu svuda po čistom krevetu. Neću ponovo danas da te presvlačim, gospodine dragi, i zato otvaraj usta i ćuti.” Ponovo bi je opsovao, ali je bio zauzet gutanjem. “Ostavljam te da doručkuješ, Kole.” “Imaj milosti”, reče, uhvativši Brigama za ruku. “Ne napuštaj me sada. Kevtaće na mene, zanovetati i hvalisati se toliko da ću poludeti. Ja...” Ućutao je pošto mu je Serena ubacila još cicvare u usta. “Ona je đavo od žene, Brige. Muškarac nije bezbedan pored nje.” “Nije valjda?” Osmehnuvši se, Brigam je posmatrao Serenino lice, primetivši pojavu blagog rumenila. “Nisam ti se zahvalio što si me doveo kući. Čuo sam da si i ti ranjen”, reče Koi. “Ogrebotina. Tvoja sestra se pobrinula oko nje.” “Gven je pravi anđeo.” “Gven je imala pune ruke posla oko tebe. Serena me je previla.” Kol pogleda u svoju sestru i namršti se. “Divljakuša.” “Ovog trenutka ćeš progutati još jedan zalogaj, Kole Mekgregore.” “Potrebno je više od jednog uboda mačem da me slomi, curo. Još uvek mogu da te presavijem preko kolena.” Nežno mu je obrisala usta salvetom. “Poslednji put kad si to pokušao, ćopao si nedelju dana.” On se namršti, prisetivši se toga. “U pravu si. Brige, ova devojka je Trojanac. Udarila me je pravo u...” uhvatio je Serenin besan pogled, “... ponos, ako smem tako da kažem.” “Upamtiću to, ako ikad budem bio u situaciji da se rvem sa gospođicom Mekgregor.” “Jednom me je i šerpom udarila”, priseti se Kol. “Sve sam zvezde video.” Ponovo mu se prispavalo i zatvorio je oči. “Aždajo”, reče joj, “nikad tako nećeš uloviti muža.”

~ 37 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Kad bi postojao taj koga bih želela da uhvatim, ja bih ga uhvatila.” “Najlepša devojka u Glenrou.” Kolov glas je bio tiši, a oči zatvorene. “Ali narav joj je nepodnošljiva, Brige. Nije kao ona lepa Frenči zlatne kose.” Koja lepa Frenči? Pitala se Serena, ispitivački posmatrajući Brigama. A on se samo mrštio i igrao dugmetom na svojoj košulji. “Imao sam zadovoljstvo da se sam uverim u to”, reče Brigam. “Odmaraj sada. Vratiću se.” “Sklanjaj te splačine od mene. Odvratne su.” “Došla sam da te nahranim, nezahvalni stvore.” “Volim te, Rena.” Sklonila je kosu sa čela. “Znam. Ćuti sad i spavaj.” Serena ga ušuška, a Brigam se povuče. “Biće miran nekoliko sati. Majka će ga posle nahraniti, a sa njom se neće prepirati.” “Rekao bih da mu je prepirka prijala koliko i cicvara.” “To mi je i bila namera.” Uzela je poslužavnik sa praznom činijom i prošla pored njega. Brigam je morao da se pomeri, da bi joj preprečio prolaz. “Jesi li se odmorila?” “Sasvim dovoljno. Izvinite, lorde Ešburne, imam posla.” Umesto da se skloni, on joj se osmehnuo. “Kad provedem noć sa ženom, ona me onda obično oslovljava po imenu.” Iz očiju joj sevnu varnica, kao što se i nadao. “Ja nisam tamo neka zlatokosa Frenči ili neka Vaša raskalašna londonska dama, i zato pazite kako se izražavate, lorde Ešburne. Mene to ne zanima.” “Nadam se Vas ja zanimam... Serena.” Obradova ga svojim frktanjem. “Imate najlepše oči koje sam ikada video.” To je usplahiri. Znala je kako da prihvati udvaranje, kako da ga izbegne i obeshrabri. Međutim, sa njim joj nekako nije išlo. “Pustite me da prođem.” “Nećete da me poljubite?” Dvama prstima joj podiže bradu dok ju je to pitao. Serena je držala poslužavnik kao štit. “Zar niste to želeli jutros, kad su Vas umor i san slamali, a zlatni zraci sunca provirivali na istoku?”

~ 38 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Pomerite se.” Glas joj je bio grub kad je podigla poslužavnik ka njemu. Brigam ga instinktivno uhvati da ne bi pao. Pošto joj više nije stajao na putu, Serena krenu ka vratima, a on ju je pratio u korak. Zvuk nečijih koraka ih oboje zaustavi. “Malkolme, moraš li da juriš kao divlji slon? Kol spava.” “Oh.” Dečačić od desetak godina se zaustavi. Imao je jarkocrvenu kosu, koja će, verovatno, tamneti kako bude rastao. Za razliku od drugih muškaraca iz svoje porodice, imao je fine, skoro nežne crte lica. Imao je, Brigam odmah primeti, duboke zelene oči svoje sestre. “Želim da ga vidim.” “Možeš ako budeš tih.” Prekorivši ga, Serena ga uhvati za rame. “Prvo se operi, izgledaš kao konjušar.” On razvuče lice u grimasu, zbog čega je moglo da se primeti kako mu jedan zub nedostaje. “Bio sam od kobile. Oždrebiće se za dan-dva.” “Smrdiš na nju.” Primetivši blatnjav pod u holu, shvatila je da nije očistio čizme kako treba. Obrisaće pre nego što majka primeti. Poče da ga grdi, shvativši da je on uopšte ne sluša. Brigam shvati da ga bez reči posmatraju i analiziraju, svako ponaosob. Dečak je bio suvonjav kao hrt i prekriven prljavštinom, a iz očiju mu je izbijala radoznalost. “Ti si engleska svinja?” “Malkolme!” Ni jedan ni drugi ne obratiše pažnju na nju, a Brigam istupi korak napred. Vratio je poslužavnik Sereni. “Ja sam Englez, u svakom smislu, iako mi je baka bila od Mekdonaldovih.” Postiđena, Serena ga pogleda pravo u oči. Izvinjavam se u ime svog brata, lorde.” On je ironično pogleda. Oboje su znali odakle Malkolmu taj izraz. “Nema potrebe. Bolje nas upoznajte.” Serena zari prste u poslužavnik. “Lord Ešburn. Moj brat Malkolm.” “Vama na usluzi, gospodaru Mekgregore” Malkolm se nasmeja na to, kao i na Brigamov prmalni naklon. “Dopadate se mom ocu”, priznade. “I mojoj majci, i Gven, čini mi se, ali ona je suviše stidljiva da bi to kazala.” Brigam se osmehnu: “Počastvovan sam.”

~ 39 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Kol je pisao da imate najbolju ergelu u Londonu, pa se i meni dopadate.” Brigam nije mogao da odoli da ne pomazi dečaka po kosi - i nestašno namigne Sereni. “Osvojio sam još jednog.” Ona podiže bradu. “Idi da se opereš, Malkolme”, naredi mu pre nego što je nestala. “Stalno me teraju da se perem”, reče Malkolm uzdahnuvši. “Drago mi je što je sad više muškaraca u kući.” Skoro dva sata kasnije stigao je Brigamovkočijaš, izazvavši veliko komešanje u selu. Lord Ešburn je uvek želeo samo najbolje, pa je i njegova oprema za putovanja bila bez premca. Kočija je bila izvrsna, kraljevsko crne boje prošarane srebrnom. I kočijaš je bio obučen u crno. Konjušar koji je putovao sa njim uživao je u tome što su ljudi provirivali kroz prozore i vrata da ih vide. Iako se žalio što ih je poslednjeg dana pratilo loše vreme, što su putovali lošim putevima i lošim tempom, ipak se osećao bolje, znajući da je putovanju došao kraj, i otišao je da smesti konje. “Ovamo, momče”, kočijaš povuče uzde konjima i pucketanjem prstima pozva dečka koji je stajao pored puta. “Gde je kuća Mekgregorovih?” “Pravo ovim putem, na uzbrdici. Tražite engleskog lorda? Ovo je njegova kočija?” “U pravu si.” Zadovoljan, dečko pokaza rukom: “Tamo je.” Kočijaš potera konje u kas. Brigam ih je lično dočekao. Ne izlažući se hladnoći, izašao je tek kad se kočija približila. “Trebalo vam je mnogo vremena.” Oprostite, gospodaru, vreme nas je usporilo.” Brigam pokaza na prtljag. “Unesite ovo. Staje su pozadi, Džeme. Smesti konje. Jeste li nešto jeli?” Džem, čija je porodica bila sa Langstonovima tri generacije, vešto skoči sa kočije. “Tek da nešto stavimo u usta, gospodaru. Vigins je udario ludački tempo.” Znajući da je to istina, Brigam se namršti na kočijaša. “U kuhinji sigurno ima nečeg toplog. Ako biste...” Zastao je videvši da se vrata kočije otvaraju i da neko izlazi iz nje dostojanstvenije od bilo kog vojvode. “Parkinse.”

~ 40 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Parkins se nakloni. “Moj lorde.” Videvši kako Brigam izgleda, njegov strog izraz lica se izmeni. Njegov glas, prepun poniznosti, zadrhta: “Oh, moj lorde.” Brigam baci pogled na svoj iscepan rukav. Parkins je, što je bilo nesumnjivo, više bio zabrinut zbog materijala nego zbog rane. “Kao što vidiš, potrebne su mi moje stvari. A šta ćeš ti, kog đavola, ovde?” “I ja sam Vam potreban, gospodaru.” Parkins objasni: “Znao sam da sam u pravu što sam pošao, sad sam u to sasvim siguran. Pobrinuću se da prtljag smesta bude odnesen u sobu lorda Ešburna.” Iako se hladnoća probijala kroz njegov jahaći ogrtač, Brigam planu: “Kako si došao?” “Juče sam sreo kočijaša, gospodine, kad ste Vi i gospodin Mekgregor nastavili put na konjima.” Mnogo niži i primetno sitniji od Brigama, Parkins se ispravi. “Neću dozvoliti da me vratite u London, dužnost mi je da budem ovde.” “Ne treba mi sluga, čoveče. Ne idem na balove.” “Petnaest godina sam služio ocu moga gospodara, a mom gospodaru pet. Ne vraćam se.��� Brigam zausti da kaže nešto, pa se predomisli. Nemoguće je raspravljati se kada je odanost u pitanju. “Uđi, proklet da si. Hladno je.” Sasvim dostojanstveno, Parkins se peo stepenicama. “Potrudiću se da stvari mog gospodara odmah budu raspakovane.” I pogledavši još jednom svog gospodara, naglasi: “Odmah. Ako mogu da nagovorim svog gospodara da pode sa mnom, u tren oka ću ga pristojno obući.” “Kasnije.” Brigam navuče ogrtač. “Želim da vidim konje.” Krenuo je niz stepenice, zastao je i okrenuo se. “Parkinse, dobro došao u Škotsku.” Najtananiji osmeh mu prelete preko usana: “Hvala Vam, moj gospodaru.” Džem se odlično pobrinuo za konje i sebe. Brigam začu njegov glasan smeh dok je otvarao drvena vrata. “Pravi ste, gospodaru Mekgregore. I lord Ešburn ima najbolju ergelu u Londonu, u Engleskoj, Što se toga tiče, a ja sam taj koji brine o njoj.” “Onda ću Vas zamoliti da pogledate moju kobilu, Džeme, koja uskoro treba da se oždrebi.” “Sa zadovoljstvom, ali pošto se pobrinem za moje ljubimce.”

~ 41 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Džeme.” “Oh...” On se okrenu i spazi Brigama na slabom zimskom svetlu. “Da, gospodine, lorde Ešburne. Za tren oka sam sve sredio.” Brigam je znao da je Džem sa konjima bio neprikosnoven, ali takode je znao da je umeo da popije i da razveže jezik, a Mekgregor to neće smatrati pristojnim niti kao dobar uticaj na svoju decu. Dakle, morao je svoje ljude da drži disciplinovanim. “Dobri su Vam konji, lorde Ešburne.” Malkolm se pridruži konjušaru. “Znate, ja umem veoma dobro da jašem.” “Ne sumnjam.” Brigam skinu ogrtač i, pošto mu je košulja svakako već bila uništena, priključio se poslu. “Možda bi popodne mogao da mi pokažeš.” “Stvarno?” Nije bilo bržeg načina da osvoji dečakovo srce. “Ne znam hoću li baš Vašom kočijom umeti tako dobro da upravljam jer mi imamo dvokolice.” On muški uzdahnu: “Ali mama dozvoljava samo ponija da jašem sam.” “Bićeš sa mnom, zar ne?” Brigam šljepi jednog od konja po boku. “Izgleda da su u dobroj formi, Džeme. pogledaj kobilu gospodina Mekgregora.” “Gospodine, molim Vas da je i Vi pogledate, prava je lepotica.” Brigam položi ruku na Malkolmovo rame. “Biće mi drago da je upoznam.” Srećan što je pronašao srodnu dušu, Malkolm uhvati Brigama za ruku i povede ga kroz staje. “Ovo je Betsi.” Na zvuk svog imena kobila promoli glavu kroz stajsku ogradu, čekajući da bude istimarena. “Divna dama.” Bila je čilaš, ne posebno lepa, ali je imala dostojanstveno držanje i bila je u dobroj kondiciji. Kako je Brigam pružio ruku da je pomiluje, podigla je uši i fiksirala ga mirnim, ljubopitljivim pogledom. “Sviđate joj se.” To je Malkolmu bilo važno jer je više verovao utisku životinja njego ljudi. U štali Džem je obavljao svoj posao, mirno i spretno, što je oduševilo malog Malkolma. Betsi je trpeljivo stajala, povremeno uzdišući usled težine svog stomaka i mašući repom. “Uskoro će se oždrebiti”, oceni Džem. “Još dan, ili dva, po mojim pretpostavkama.”

~ 42 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Ja želim da spavam u štali, ali me Serena uvek odvuče natrag u kuću.” “Ne brini, sada je Džem ovde.” U tom trenutku Džem izađe iz štale. “Javićete kad dođe taj trenutak?” Džem pogleda Brigama, čekajući odobrenje. “Pobrinuću se da ti bude javljeno, ne brini.” “Mogu li da te zamolim da odvedeš Džema u kuhinju?” zamoli Brigam. “Ništa nije jeo.” “Izvinite, molim Vas.” Kako maniri nalažu, Malkolm ispravi ramena. “Odmah ću se pobrinuti da Vam kuvarica nešto spremi. Dovidenja, lorde.” “Brig.” Malkolm mu se osmehnu i prihvati pruženu ruku. Pretresao ju je formalno, a zatim izađe, pozvavši Džema da pođe sa njim. “Simpatičan mali nestaško, ako smem da primetim, gospodaru.” “Smeš. Džeme, ne zaboravi da je on mlad i da sve upija.” Na Džemov zbunjen izraz lica, Brigam udahnu. “Ako počne da psuje kao moj kočijaš Englez, ja ću biti kriv. On ima sestru koja bi to jedva dočekala.” “Da, gospodaru. Biću krajnje pristojan. Hoću.” Iskezivši se, Džem pođe za Malkolmom. Brigam nije znao zašto nije žurio da ode iz štale. Možda zato što je u njoj tiho, a i konji su dobro društvo. I on je, kao i Malkolm, veliki deo svog detinjstva proveo u štalama. Naučio je još nešto osim nekoliko zanimljivih fraza. Kad bi bilo potrebe, mogao bi da istimari konja kao i njegov kočijaš i to za upola kraće vreme. A umeo bi i da ožderbi kobilu. Nekada mu je bio san da se bavi odgajanjem konja. Ali to se promenilo kada je preuzeo odgovornosti koje su išle uz titulu koju je nosio, i to kao veoma mlad. Ali sada nije mislio o konjima i svom neostvarenom snu. Već o Sereni. Pošto je već mislio o njoj, nije se iznendio kad ju je ugledao kako ulazi u štalu. I ona je mislila na njega, mada ne sasvim smireno. Čitavog dana nije uspevala da se koncentriše na uobičajene poslove. I umesto da ih obavlja, ona je stajala u štali, razmišljajući o trenutku kada je stajala sa njim pored prozora u sobi svog brata.

~ 43 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky To je od umora, uveravala je sebe dok je obmotavala kecelju oko struka. Tada samo što nije zaspala na nogama. Inače, zašto bi tako stajala dok ju je on onako dodirivao?... I onako gledao. I kako ju je samo gledao. Čak i sada podiđu je žmarci pri samom prisećanju na to. Oči su mu se zamračile; bili su tako blizu. Znala je kako izgleda kad je muškarac zainteresovano posmatra, pa čak i kada pokuša da izmami poljubac od nje. Nekoliko puta je to dozvolila. Samo da vidi kako izgleda. Zaključila je da ljubljenje jeste prijatno, mada nije posebno zabavno. Ali ništa nije moglo da se poredi sa ovim. Noge su joj klecale kao da joj je neko krv zamenio vodom. U glavi joj se vrtelo, kao kad je sa dvanaest godina iz radoznalosti popila vino iz šolje svog oca. I osećala je kao da joj gori vatra pod kožom, na mestima preko kojih su prešli njegovi prsti. Kao da je bolesna, pomislila je. Šta bi drugo moglo biti? Otresla je pomisao na to i uspravila se. Bio je to, jednostavno, umor. I briga za bratom. I to što nije jela. Sad se mnogo bolje osećala i, ako joj se ukaže prilika da se sretne sa poštovanim i uvaženim lordom Ešburnom, dobro će znati kako da se postavi prema njemu. Odbacila je te misli i osvrnula se po mračnoj štali. “Malkolme, đavole mali”, pozvala ga je, “izlazi iz štale i polazi u kuću. Tvoj je posao da doneseš drva za vatru, a ja sam to prošli put urnesto tebe uradila.” “Žao mi je što niste našli Malkolma”, Brigam istupi iz senke, srećan što je vidi. “On nije ovde. Upravo sam ga poslao u kuhinju sa mojim konjušarom.” Ona pocrvene. “Poslali ste ga? On nije Vaš sluga.” “Draga moja gospođice Mekgregor”, Brigam joj priđe bliže, primetivši kako se crvenilo na njenim obrazima savršeno slaže sa njenom gustom kosom. “Malkolmu se dopao Džem, koji je, poput Vašeg brata, veliki obožavatelj konja.” Pošto je bila osetljiva na Malkolma, povukla se. “On je stalno ovde. Dva puta ove nedelje sam morala da ga budim i odnosim u kuću u doba kad je njegovo vreme da legne u krevet već prošlo.” Zakašlja se i ponovo namršti. “Ako Vam bude dosađivao, molim Vas da me obavestite. Pobrinuću se da Vas ne uznemirava.” “Nema potrebe. Nas dvojica se sve lako dogovorimo.” Kako joj je prišao bliže, ona se još jace namršti. Mirisala je na lavandu. Taj miris kao da je neprestano lepršao oko nje. “Morate više da se odmarate, Serena. Oči su Vam umorne.”

~ 44 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Brzo se povukla, dok je još bila u stanju da odoli želji da se ne povuče. “Jaka sam kao jedan od Vaših konja, hvala. I slobodno me oslovljavajte po imenu.” “Dopada mi se. Kako Vas je ono Kol nazvao pre nego što je zaspao? Rena? Mnogo lepo zvuči.” Zvučalo je drugačije kad je on to izgovarao. Okrenula se ka njegovim konjima. “Oduševićete Malkolma njima, sigurna sam.” “Njega je lakše oduševiti nego njegovu sestru.” Pogledala ga je preko ramena. “Nemate čime da me oduševite, lorde” “Nije Vam čudno to što prezirete sve što je englesko?” “Ne, to me ispunjava.” Pošto ponovo oseti slabost u kolenima, okrenu se ka njemu, dozvoljavajući čežnji, koju još nije razumela, da zameni bes. “Šta Vi predstavljate za mene osim još jednog engleskog plemića koji želi da sve bude kako on hoće? Je li Vama stalo do zemlje? Do ljudi? Do imena? Vi ništa ne znate o nama”, brecnu se. “Ne znate ništa o progonu, jadu i ponižavanju.” “Više nego što mislite”, reće on nežno, obuzdavajući svoju narav. “Sedite u svojoj finoj kući u Londonu ili na svom plemićkom imanju na selu i maštate pored vatre o vrednostima i promeni društva. A mi se borimo svakoga dana samo da zadržimo ono što je naše. Šta Vi znate o muci čekanja u mraku da se Vaši muškarci vrate, o frustriranosti što ne možete ništa da uradite, osim da čekate?” “Vi to mene krivite što ste se rodili kao žensko?” Uhvatio ju je za ruku pre nego što je mogla da se izmigolji. Šal joj je skliznuo sa kose na ramena, a večernja svetlost, koja se ušunjala kroz vrata i pukotine, obasjavala ju je. “Mogao bih da proklinjem sebe što mi se više sviđate tako.” I smesta zažali što joj je to rekao. “Recite mi istinu, Serena. Prezirete li me?” “Da”, reče ona strastveno, želeći da je to istina. “Zato što sam Englez?” “Dovoljan razlog za mržnju.” “Nije, ali daću Vam jedan.” Ugodiće sebi, pomislio je privukavši je bliže. Zaustaviće treperenje u stomaku i smiriti nemir u slabinama. Trgla se i pokušala da ga udari, ali on je bio spreman za nju i veoma brz. U trenutku kad su se njegove usne spustile na njene, nije se ni pomerila. Osetio je njen dah, a zatim mu se zavrtelo u glavi. Usta su joj bila poput ružinih laatica, meka, nežna i krhka. Instinktivno ju je

~ 45 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky obgrlio oko struka i privukao k sebi. Osetio je kako joj se grudi dižu i spuštaju, a telo drhti. I bio zapanjen osećanjem koje je prostrujalo kroz njega. Iza njih su konji frktali i odmeravali snage, Čestice prašine plesale su na zalutalim zracima sunca. Nije mogla da se pomeri. Mislila je da se više nikad pomeriti neće jer su joj sve kosti u telu odbile poslušnost. Iako je žmurila, pred očima su joj se mešale boje, tako žive i sjajne da je mislila da će oslepeti. Ako je to bio poljubac, onda se ona nikada pre nije ljubila. U jedan dodir usana stala je sva vrelina, sva sveti ost, sve kretnje. Začula je jauk, tih, sladak jauk, ne shvatajući da je bio njen. Njena ruka bila je na njegovoj, prsti su joj stajali na procepu njegove košulje. Mogla je da se onesvesti, ali ju je on čvrsto držao. Da li diše? Sigurno, jer je živa. Mogla je da oseti njegov miris, isti kao kada su se prvi put sreli. Miris znoja, konja, muškarca. Usne im se razdvojiše, a ona je želela još. Imao je ukus meda pomešanog sa viskijem. Nije li već opijena njim? Srce je počelo da joj tuče, a telo puslira, za taj osećaj do sada nije znala. Ako to nije sve, želela je da otkrije i ostalo. A ako jeste, dovoljno joj je za ceo život. Polako je prešla rukama preko njegovih ramena i zavukla ih u njegovu kosu. Njen poljubac je od iznenađenja i predaje sada postao zahtevan. Osetio je dodir njenih zuba na svojim usnama i vatra se zapali u njemu. Očajnički je pritisnu uz stub i krenu divlje da je ljubi, dok su se njena usta otvarala i pozivala ga. U tom trenutku je on više bio njen zarobljenik nego ona njegov. Hvatao je vazduh kao davljenik, tresući glavom da je razbistri. “Gospode dragi, gde li si to naučila?” Baš ovde, baš sada. Ali stid i zbunjenost udariše joj u obraze. Međutim, desilo se, dozvolila mu je da je poljubi i, neka joj je bog u pomoći, uživala je u tom poljupcu. “Pusti me,” “Ne znam da li mogu,” Podiže ruku ka njenom obrazu, ali ona se izmigolji. Boreći se da se sabere, Brigam se ne pomeri i pokuša da povrati dah. Malopre ga je poljubila na način dostojan najfinije francuske ljubavnice. Ali upravo sada bilo je bolno jasno da je bila nevina.

~ 46 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Mogao bi sam sebe da ubije - ako već Kol to ne učini. Zavodio je sestru svog prijatelja, ćerku svog domaćina - u štali, kao da je devojčura iz neke gostionice. Pročistio je grlo i povukao se. Kad je progovorio, glas mu je bio grub. “Nudim Vam svoje najdublje izvinjenje, gospođice Mekgregor. To je bilo neoprostivo.” Ona zatrepta. Oči joj nisu zasuzile, ali su plamtele besom. “Da sam muško, ubila bih Vas.” “Da ste muško”, reče jednako grubo, “moje izvinjenje ne bi bilo potrebno.” Naklonio se i izašao, nadajući se da će mu čist vazduh razbistriti glavu.

~ 47 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky

Četvrto poglavlje Volela bi da ga ubije, pomislila je Serena. Mačem. Ne, mač je suviše čist, suviše civilizovan za jednog engleskog bednika. Osim, naravno, ako ga ne secka na komadiće, pre nego da mu uzme život jednim ubodom kroz srce. Zamislivši to, nasmeja se. Brzi rez tamo, veliko parče s druge strane. Misli su joj bile grozne, ali kad bi je neko pogledao, ne bi to mogao da pretpostavi. Bila je pravi prizor žene zauzete kuhinjskim poslovima i otapanjem putera. Kako su joj misli postajale mračnije, snaga joj je postajala sve veća, pa je energičnije i brže obavljala ono što je radila. Nije imao pravo da je poljubi, da je pritisne uz sebe. A još manje prava da to učini tako da joj se dopadne. Čvrsto držeći drvenu varjaču, Serena kao da je plesala sa njom. Bedni engleski podlac. A ona mu je svojom rukom čistila ranu i posluživala obroke u svojoj rođenoj kući. Nerado i grubo, ali je ipak to radila. Kad bi rekla ocu šta se Brigam usudio da uradi... Zastala je na trenutak, maštajući o toj mogućnosti. Njen otac bi besneo i vikao i tog bednog engleskog psa bi lišio života. Na to se ona ponovo osmehnu, zamislivši sliku visokouvaženog erla od Ešburna kako se valja po prašini očiju iskolačenih od straha. Počela je brže da meša varjačom, a osmeh joj je prešao u režanje. Prizor je bio odličan, samo bi više volela da mu ona lično zada udarac. Naterala bi ga da cvli i da joj puzi pred nogama. Bila je istinita, ali ipak tužna istina, pomisli Serena, što toliko voli nasilje. To je brinulo njenu majku. Nesumnjivo je bila šteta što nije nasledila majčinu narav, pre nego očevu, ali šta je tu je. Teško da prođe ijedan dan a da Serena ne pokaže svoj mekgregorovski temperament, a posle se kaje i žali zbog svog ponašanja. Volela bi da je sličnija majci - mirna, staložena, strpljiva. Sam bog zna da se trudila, ali nije to imala u sebi. Ponekad bi pomislila kako je bog kod nje napravio grešku, zaboravljajući da doda šećer, a preteravši sa sirćetom. Ali ako je bog mogao da pogreši, onda i ona ima pravo da bude takva. Uzdahnuvši, nastavila je sa dosadnim i monotonim poslom u kuhinji.

~ 48 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Njena majka je odlično umela na pristojan način da se nosi sa lordom Ešburnom i njegovim neželjenim postupcima. Bila bi bladno učtiva kad bi mu se pojavio onaj izraz u očima. Onaj izraz, pomisli Serena, od koga žena instiktivno zna da sprema neki bezobrazluk. Kad Fiona Mekgregor završi sa njim, biće pamuk u njenoj ruci. Ali ona nije znala sa muškarcima. Kada bi joj dosađivali, ona bi im to stavila do znanja - ćuškom po uhu ili sočnim psovkama. I što da ne, pomisli, namrštivši se. Zašto ne, dođavola? Samo zato što je žensko, mora da bude stidljiva i da se pravi da joj laska kad muškarac pokuša da joj se udvara? “Uz taj izraz lica ima sav puter da ti užegne, devojko.” Ponovo uzdahnuši, Serena se usredsredi na to što je radila. “Razmišljala sam o muškarcima, gospođo Drumond.” Kuvarica, žena jake grade, crne kose prošarane sedim vlasima i živahnim plavim očima, zagraji. Već deset godina je udovica, šake su joj bile kao u farmera, debelih prstiju, širokih dlanova i grube kože. Ipak, niko u okolini nije bolje od nje umeo da spremi meso i voćni tart. “Kad misli o muškarcima, žena treba da ima osmeh na licu. Mrštenje ih tera, a osmeh privlači.” “Ne želim da ih privučem.” Serena se iskezi, ne obraćajući pažnju na podrhtavanje svojih ramena. “Mrzim ih.” Gospođa Drumond je otapala puter za svoj kolač od jabuke. “Je li se to onaj mali Robert Mekgregor ponovo šunjao unaokolo?” “Nije i neće, ako mu je život mio.” Nasmejala se kad se prisetila kako je obeshrabrila zaljubljenog Roba. “Dobar je momak”, reče gospođa Drumond, “ali nikako nije dovoljno dobar za moje devojke. Kad budete isprošene, udate i kada budete delile postelju sa nekim, to mora biti sa odličnim mladićem.” Serena poče da lupka nogom. “Ne verujem da želim da budem isprošena, udata, niti da delim postelju sa nekim.” “Naravno da želiš. Kad za to dođe vreme.” I brzim pokretima varjačom otopi sastojak u šerpi. Mišići na njenim rukama bili su čvrsti poput stene. “U svemu tome ima nečeg lepog. Naročito u ovom poslednjem.” “Ne želim da se vežem za nekog muškarca samo zbog onoga što se dešava u bračnom krevetu.”

~ 49 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Gospođa Drumond baci pogled ka vratima da proveri da Fiona nije u blizini. Gospodarica jeste bila fina, ali ne bi joj prijalo da čuje o kakvim delikatnim stvarima raspravljaju njena ćerka i kuvarica dok tope puter. “Bolji razlog je teško naći - ukoliko je u pitanju onaj pravi. Moj Dankan je bio čovek koji je znao da obavlja svoje dužnosti, i bilo je noći kad sam mu bila zahvalna zbog toga. Neka mu je laka zemlja.” “Je li Vas ikad naveo da se osećate...” Serena zastanu na trenutak, tražeći prave reći, “... kao da letite po oblacima i pokušavate da dođete do vazduha?” Gospođa Drumond je ispitivački pogleda, “Sigurna si da Rob nije dolazio?” Serena odmahnu glavom. “Sa Robom je kao da jašeš ponija uzbrdo. Čini ti se da se nikad nećeš završiti.” Iz očiju joj je provirivao smeh kad je pogledala kuvaricu. Takvu je ugledao Brigam kad je ušao u kuhinju. Držala je varjaču svojim dugim prstima, suknje su joj bile podignute, a lice je sijalo smehom. Prokleta žena! Nije mogao da ne gleda u nju. Prokleta što ga je navodila da je želi samo gledajući je! Ona začu da je neko došao i okrenu se. Pogledi im se nakratko sudariše, skoro divlje, pre nego što se Serena okrenula i nastavila poslao. Gospođi Drumond je samo kratak pogled bio dovoljan da shvati šta je toliko uznemirilo Serenu. Tačnije, ko. Dakle, tako stoje stvari, pomisli, uzdržavajući se da se ne osmehne. U tom grmu leži zec, nesumnjivo. Koliko se ona seća, tako počinje zaljubljivanje. Moraće da razmisli o tome. Ali lord Ešburn je zaista bio prva liga, od pogleda na njegovo lice zadrhtaše i telo i srce udovice. “Mogu li nečim da Vas poslužim, gospodine?” “Molim?” Brigam je rasejano pogledao u gospođu Drumond dok mu se pogled polako razbistrio. “Izvinite, upravo dolazim iz Kolove sobe. Žali se na hranu. Gospođica Gven kaže da bi mu prijalo malo Vaše čorbe.” Gospođa Drumond ode do lonca kod vatre. “Sumnjam da bi, ali sipaću mu i dati da se odnese. Smem li da Vas pitam, gospodine, kako mu je?” Pogrešio je što je ponovo pogledao u Serenu dok je ona lenjo držala varjaču. Da mu je neko rekao da se muška usta mogu osušiti samo od

~ 50 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky pogleda na ženu koja topi puter, on bi se nasmejao. Pređe rukom preko očiju, proklinjući sebe. Ne sme da zaboravi da je već jednu besanu noć proveo zbog nje. U stvari, dve, ako računa onu kada su zajedno brinuli o Kolu. “Danas izgleda mnogo bolje. Gospođica Gven kaže da mu se vratila boja iako mu još uvek ne dozvoljava da ustane iz kreveta.” “I neka. Sam bog zna da jedino ona ume sa tim momkom.” Gospođa Drumond pogleda u Serenu i spazi kako posmatra Brigama ispod trepavica. “Jeste li i Vi za malo čorbe? Ili možda za parče pite od mesa?” “Ne, hvala. Krenuo sam u štalu.” To natera crvenilo u Serenine obraze i ona pritisnu varjaču o sud. Podiže obrvu i napući donju usnu, što izazva komešanje u njegovom stomaku. Nije progovarala. Nije ni on. Samo joj blago klimu glavom i izađe. “Znači, to je taj!” zaključi gospođa Drumond. “On je Englez”, izusti Serena, kao da to sve objašnjava. “Jeste, ali čovek je čovek, nosio on kilt ili pantalone. A njemu njegove odlično stoje.” Iako nije želela, Serena se zakikota. “To žena ne bi trebalo da primeti.” “Samo slepa žena to neće primetiti.” Gospođa Drumond stavi činiju čorbe na poslužavnik i, pošto je imala dobro srce, doda tart od grožđa. “Moli! Moli, ti ljenja devojčuro, nosi ovaj poslužavnik mladom gospodaru!” Ona ostavi poslužavnik na stranu i vrati se započetoj temi. “Onaj čovek, koga je lord Ešburn doveo iz Londona, je li držeči gospodin?” “Parkins.” Serena opusti svoje zgrčene šake i osmehnu se podrugljivo. Začudilo ju je to što je srce počelo uobičajeno da joj kuca čim je Brigam izašao, “Njegov engleski sluga. Zamisli, doveo je slugu ovamo da mu ušije rascep na ogrtaču i uglanca mu čizme.” “Kad navikneš nešto da obavljaš na određen način, to se zove kvalitet”, reče gospođa Drumond mudro. “Čujem da gospodin Parkins nije oženjen.” Serena slegnu ramenima. “Verovatno je suviše zauzet štirkanjem čipke lorda Ešburna da bi mogao da se posveti svom životu.”

~ 51 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Ili još nije sreo ženu sa kojom bi poželeo da ostane, pomisli gospođa Drumond. “Meni se čini da gospodin Parkins treba malo da se popravi.” Uzdahnu, a zatim spusti činiju, ponovo dozivajući Moli. Kvalitet, mislila je Serena malo kasnije. Samo zato što muškarac ima nekoliko kapi plave krvi u svojim venama, ne znači da je kvalitetan. Niti ga je to činilo gospodinom. Činilo ga je samo aristokratom. Bilo kako bilo, neće više gubiti vreme pričajući o lordu Ešburnu. Već dva dana je bila neprestano u kući, završavajući dužnosti proistekle Kolovom nesrećom. Konačno ima malo slobodnog vremena. Dobro, možda će malo da ga ukrade, ali kasnije će ga nadoknaditi. U stvari, osećala je da će eksplodirati ako ne izađe i nakratko ne ostane sama. Majka sigurno ne bi odobrila njeno jahanje po šumi neposredno pre ručka. Serena odbaci tu pomisao dok je sedlala kobilu, još manje bi odobrila stare jahaće pantalone koje je obukla. Nadala se da će imati strpljena da jaše u sedlu, pomisli dok je iz štale izvodila kobilu. Pazila je da je majka ne primeti, da se ne bi razočarala njenim ponašanjem. Uz malo sreće, niko je neće videti. Njišući se, izjaha iz štale na kobili, zatim prede preko onižeg brežuljka, koji beše obrastao vretenastim puzavicama i lišajevima. Kobila je znalački išla po neravnom terenu, sve dok skoro nisu već bili van vidokruga kuće. Serena se uputila ka jugu, moleći se da niko od njenih ne pogleda kroz prozor. U trenutku kada je zašla u šumu, pustila je kobilu u galop. Bože, ovo joj je bilo potrebnije od hrane, od vode. jedno divlje jahanje pored golog drveća uz vetar koji joj bije u lice, na konju koji žudi za brzinom. Možda to i nije bilo najpametnije, ali odlično je znala da joj je najpotrebnije. Ovde nije morala da bude dama, ćerka, sestra. Bila je samo Serena. Nasmeja se i pobode konja. Poigrala se sa pticama, nateravši ih da polete. Iz usta joj je izlazio beo, hladan dah, a zatim je nestajao. Ogrtač koji je obavila oko ramena vetar je pomalo spustio, ali jahanje i sloboda su bili dovoljni da je ugreju. U stvari, prijao joj je dodir hladnog zimskog vazduha na koži i njegova oštrina. Poželela je, istovremeno osetivši krivicu, da nastavi da jaše, i jaše, i jaše, i više nikada ne pomuze nijednu kravu, ne opere nijednu košulju, niti izriba još koji sud. Bila je to zla misao, pomisli. Ljudi u selu su radili od svitanja do sumraka, nemajući nijedan slobodan trenutak da sanjaju. Dok je ona,

~ 52 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Mekgregorova ćerka, živela u lepoj kući, obedovala sa pristojne trpeze i spavala u mekom krevetu. Bila je nezahvalna, i moraće, neizostavno, da se ispovedi svešteniku - kao kad je tajno, a kasnije i ne tako tajno, mrzela manastirsku školu u Invernesu. Uzela joj je šest meseci života, setila se Serena. Protraćila je šest meseci pre nego što je njen otac shvatio da je ona čvrsto rešila i da on tu ništa ne može. Bila je šest meseci odvojena od kuće koju je volela i živela je sa svim onim stidljivim, kikotavim devojkama čije su ih porodice poslale tu da nauče da budu dame. Fuj. Sve što je trebalo da nauči o vođenj u domaćinstva naučila je od svoje majke. A kada je reč o damskim manirima, nije bilo nikog boljeg od Fione Mekgregor da je tome nauči. Ipak je ona bila ćerka vlastelina i provela je neko vreme u Parizu, i da, čak i u Engleskoj, davno. Bilo je trenutaka kad su svi kućni poslovi obavljeni, a vatra tinjala, pa je Fiona mogla da zasvira na cimbalu. Zar nije naučila Gven, koja je bila mnogo strpljivija od svoje sestre, kako da upotrebljava finu, krojačku iglu? Fiona je znala francuski i svakog gosta je umela da počasti učtivim razgovorom. Po Sereninom mišljenju, ako je trebalo da se vaspitava, najbolje je bilo da se vaspitava u rođenoj kući, u kojoj se pričalo o mnogo čemu, a ne samo o suknjama i najnovijoj modi. Te kikotave devojke bledih lica bile su dame kakve je lord Ešburn voleo, zamišljala je. One koje uvijaju kosu i trepću. Koje piju voćni punč i nose smotuljke miršljavih soli i čipkane maramice u svojim torbicama. Praznoglave lutke. To je tip žene čije ruke Brigam voli da ljubi po mondenskim londonskim balovima. Kako se približavala reci, usporila je konja. Prijalo bi joj da nakratko sedne pored vode. Uvek kad je imala vremena, jahala je sve do jezera. To je bilo njeno omiljeno mesto na koje je odlazila kada bi je nešto mučilo ili kada bi želela da bude sama. Danas je ništa nije mučilo, podsetila se Serena dok je silazila sa konja. Samo je želela da udahne vazduh i da bude sama. Lagano je zakačila uzde za granu i naslonila svoj obraz na obraz kobile. Mondenski londonski balovi, ponovo pomisli, i uzdahnu, nesvesna da je njen uzdah proizveo zvižduk. Majka je pričala Gven i njoj kako izgledaju ti balovi. Sala u ogledalima, izglancani podovi i stotine i stotine sveća. Prelepe haljine koje se presijavaju. Muškarci sa belim perikama. I muzika.

~ 53 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Zažmurila je zamišljajući sve to. Oduvek je bila slaba na muziku. Zvuk nabujale reke čula je kao muziku menueta. Kasnije se igra ril, pomisli Serena. Ali za početak ide spori, divni menuet. Počela je da pleše uz muziku koju je zamišljala, oči su joj bile zatvorene, a ruku je držala kao da se naslanja na nevidljivog partnera. Lord Ešburn je sigurno voleo balove, pomislila je. Na njima su se pojavljivale sve lepe žene, nadajući se da će barem jedan ples odigrati sa njim. Osmehnuvši se, Serena izvede elegantan okret dok je zamišljala kako se čuje šuštanje podsuknje. Da je ona bila tamo, nosila bi haljinu od bogatog zelenog satena, kosa bi joj bila visoko podignuta i napuderisana svetlim puderom, a dijamanti bi se na njoj presijavali poput leda na snegu. Svi muškarci u svojim čipkanim okovratnicima i uglancanim cipelama bi zanemeli. I plesala bi sa svima, sa jednim po jednim. Sve dok bi se čula muzika, ona bi plesala, okretala se, stepovala, i pravila graciozne pokrete u svom ritmu. I on bi bio tamo. Obučen u crno. To mu lepo stoji. Da, nosio bi crnu, crnu i srebrnu, kao što je nosio one noći kada je ušao u Kolovu sobu, u kojoj je gorela samo jedna sveća i tinjala vatra. Pod njihovom svetlošću delovao je tako visoko i zgodno. Sada bi svetla bila bleštava, odbijala bi se o ogledala, srebrnu dugmad i šnale. Kad bi muzika krenula, pogledali bi se. On bi se osmehnuo, onim osmehom od koga mu oči postaju nežne, a njeno srce bi počelo da se topi. Pružio bi joj ruku. A ona bi mu dala svoju, dlan o dlan. Naklonio bi se, a ona bi poklekla. A onda... Osetivši vrtoglavicu, Serena otvori oči. Neko joj je lagano stisnuo ruku. Oči su joj još bile sanjive od maštanja kad je pogledala u Brigama. Sunce je bilo iza njega, i kad je podigla pogled ka njemu, još onako omamljena, učini joj se da vidi oreol oko njegovog lica. Bio je obučen u crno, kako ga je zamišljala, ali nosio je običan ogrtač za jahanje, bez ikakvih srebrnih, sjajnih detalja i nakita. Polako je podiže. Pošto joj se još uvek činilo da čuje muziku, zatresla je glavom. “ Madam.” Smešeći se prineo je njenu ruku svojim usnama pre nego što je toga bila svesna. “Izgleda da nemate partnera.” “Ja sam...” Nemo je zurila u njihove spojene ruke. Zasvetlucao je žig na njegovom prstenu, podsetivši je na vreme, mesto i sve što ih razdvaja. Serena istrže ruku i stavi je iza leđa. “Šta Vi tražite ovde?”

~ 54 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Pecao sam.” Pokaza na štap koji je oslonio o drvo. Tu je bio i njegov konj koji se lenjo češao o busen na obali. “Do malopre sa Malkolmom. On je želeo da se vrati, da vidi kako je Betsi.” Osetila je kako joj crvenilo udari u obraze, pomislivši koliko li je samo glupo izgledala plešući malopre menuet bez partnera. “Trebalo bi da radi ono za šta je zadužen.” “Uveren sam da je sve svoje dužnosti izvršio još jutros.” Ne mogavši da odoli, Brigam se povuče kako bi je pažljivo osmotrio. “Smem li da Vas pitam da li Vi uvek tako sami plešete u šumi - u jahaćim pantalonama?” Oči joj zasvetleše jer bes preovlada stid. “Nemate pravo da me uhodite.” “Vi ste mene iznenadili, verujte.” On sede na kamen, prekrsti noge i osmehnu joj se. “Ja sam ovde sedeo, pitajući se koliko ću pastrmki uloviti, kad se u šumi začuo jahač koji je pravio toliku buku da je uplašio svu ribu kilometrima unaokolo.” Nije joj rekao da ga je njeno divlje približavanje nateralo da izvuče mač. Umesto toga, izglanca nokte o ogrtač. “Da sam znala da ste ovde”, reče ona kruto, “otišla bih drugim putem.” “Ne sumnjam. A onda bih ja propustio ovaj predivan prizor - Vas u jahaćim pantalonama.” Uz uzvik gađenja uputila se ka svom konju. “Brzo se povlačite, Serena. Neko bi mogao da pomisli da se... plašite.” Ponovo se okrenu ka njemu, oči su joj sevale, a stav joj je bio čvrst. “Ja Vas se ne plašim.” Veličanstveno. Ova slika bi najbolje mogla da je opiše: čvrstog stava, telo joj je bilo uspravno dok je držala mač u ruci, u očima joj je tinjao žar, a crvena kosa joj se kao plamen spuštala niz leđa. Jahala je kroz šumu suviše brzo da bi bilo bezbedno i to tako vešto da bi malo koji muškarac mogao da je prati. Ipak, koliko god da ga je mučila, Brigam nije mogao da joj ospori hrabrost i stil. Niti da porekne da je osećao nelagodnost zbog toga kako je izgledala u pantalonama za jahanje. Iako joj veličina nije odgovarala, ipak su pokazivale njene duge, vitke noge i obline struka i kukova. Pošto joj je obična, kućna košulja bila uvučena u pantalone, mogao je da

~ 55 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky primeti njene nežne, bujne grudi, koje su se od uzrujanosti dizale i spuštale. “Možda bi trebalo da se plašite”, rekao je sebi, koliko i njoj. “Kao što se ja plašim svojih nečasnih namera koje me muče.” Nešto je preseče u stomaku, ali je ostala mirna. “Ne plašim Vas se, lorde Ešburne. Sredila sam ja i mnogo bolje muškarce od Vas.” “Mogu da zamislim.” Ustao je i ugledao ono što je želeo da vidi brz, ali i brzo iskontrolisan odsjaj nelagodnosti u njenim očima. “Međutim, sada imate posla sa mnom, Serena. Sumnjam da ćete mene tek tako moći da oterate.” Htela je da se povuče, ali ju je ponos zadržao na mestu na kome je stajala. “Biću još gora ako me ponovo dotaknete.” “Hoćete li?” Zašto li je, što mu se više suprotstavlja, sve više želi? “Izvinio sam se zbog onoga što se desilo u štali.” “U štali?” Podigla je obrvu, rešena da ni milimetar ne ustukne. “Plašim se da je, šta god to bilo, toliko beznačajno da je već zaboravljeno.” “Mačko”, reče blago, ah ne bez divljenja. “Ako nastavite da oštrite svoje kandže o mene, polomićete ih.” “Rizikovaću.” “Onda dozvolite da Vam osvežim pamćenje.” Prišao joj je bliže. “Bila si vrela kao ja, prijalo ti je koliko i meni. Nisam u naručju držao mlitavu devojku, već ženu, zrelu za ljubav, prokleto stvorenu za nju.” “Kako se usuđujete?” Reći joj izleteše iz usta. “Nijedan gospodin mi se ne bi tako obratio.” “Verovatno, ali nijedna dama ne nosi pantalone za jahanje.” Pogodio je. To je bilo tačno, ona nije dama, nikad i neće biti, iako pokušava da nade nešto damsko u sebi kako bi udovoljila majci. “Šta god da obučem, neću Vam dozvoliti da me vređate.” “Nećete? Zaboga, neverovatni ste. Pa Vi mene vređate od trenutka kad smo se sreli.” U trenutku njene nepažnje on je zgrabi za ruku. “Mislite li da ću, zbog toga što ste žensko, tolerisati Vaše neumesne komentare o meni, o mojoj lozi, nacionalnosti? Dođavola ako mislite da možete imati dvostruki tretman, Serena. Oblačite se kao muškarac, pričate kao muškarac, a zatim se krijete iza suknje kad Vam to odgovara.”

~ 56 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Ne krijem se ja ni iza čega.” Ona zabaci glavu i pogleda ga. Kroz gole jasenove grane probi se zrak sunca, obojivši njenu kosu zlatnom bojom. “Ako sam Vas i uvredila, sami ste zaslužili. Moje ste možda šarmirali, ali mene ne.” “Da li ću Vas šarmirati” procedi on, “to mi je poslednja briga” “Da, Vaša najveća briga je uštirkana čipka na okovratniku i sjaj Vaših čizama. Došli ste u moju kuću sa tom pričom o ratu i pravdi, ali ništa ne radite po tom pitanju.” “Ono što ja radim i što nameravam da radim Vas se ne tiče.” “Pod mojim ste krovom, jedete sa mog stola. Gde ste bili kad su Englezi došli ovamo i podigli svoja utvrđenja, kad su naše muškarce odvodili da im budu zarobljenici i robovi?” “Ne mogu da promenim istoriju, Serena.” “Ništa Vi ne možete da promenite, ništa što se desilo niti išta Što će se desiti.” Njegovi prsti se stegoše oko njene ruke. “Neću sa Vama da diskutujem o svojim planovima, ali kazaću Vam ovo - kad dođe vreme, promena će se desiti.” “U čiju korist?” Privukao ju je k sebi. “Šta to znači?” “Šta sudbina Škotske znači Vama ili bilo kom drugom engleskom plemiću? Došli ste iz Engleske iz kaprica, tako ćete se i vratiti, u zavisnosti sa koje strane bude vetar duvao.” Lice mu preblede od besa. “Ovoga puta ste preterali, draga moja.” “Reći ću šta god hoću.” Pokušala je da se otrgne, ali njegovi prsti su čvrsto držali njenu ruku. “Niste mi dali nijedan razlog zašto se bavite našom mukom, zašto ste izabrali da izvučete mač. I zato, mogu da mislim šta hoću.” “Možete da mislite šta hoćete, ali odgovorni ste za ono što izgovarate.” Nikada ranije ga nije videla zaista besnog. Nije znala da oči mogu da mu sevaju, niti da usta mogu da mu budu tako čvrsta, a lice nepomično kao da je isklesano u granitu. Umalo nije vrisnula kada su mu se prsti još dublje žarili u njenu nežnu ruku. “Šta to radite?” uspela je da ga upita dovoljno prisebno. “Hoćete da mi slomite ruku?”

~ 57 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Pošto ste nenaoružani, neće mi predstavljati zadovoljstvo. Ali mogao bih da Vas uhvatim za vrat.” Serena nije bila sigurna da li je to rekao u ozbiljnoj nameri'ili samo da je uplaši. On podiže svoju slobodnu ruku i uhvati je za vrat. Prsti su mu se stegli, ne nežno, već dovoljno jako da joj otežaju disanje, a pogled mu je bio uprt u njene oči, mračan i ozbiljan. “Imaš veoma tanak vrat, Serena”, reče umilnim glasom. “Beo. Vrlo ga je lako slomiti.” Na trenutak se prestravila kao zec kad ugleda jastreba koji se sprema na ubistveni skok. Ruke su joj bespomoćno pale pored tela, a oči se širom otvorile. Dah, kad je uspela da dođe do njega, bio joj je kratak. Pošto je njena reakcija bila upravo onakva kakvu je želeo, Brigam se osmehnu. Treba bezobraznicu naučiti manirima, a on će sa zadovoljstvom biti njen učitelj. Zatim je on ostao bez daha jer je osetio udarac njene čizme po svojoj cevanici. Stisak mu je popustio kad se odmakao, psujući. Odlučivši da ne proceni štetu koju je napravila, Serena skoči i pojuri ka svom konju. I dalje psujući, on je uhvati u tri skoka. Podiže je od zemlje, ruke su mu bile čvrsto obavijene oko njenog struka, dok se ona otimala i psovala. Nije se opirala kao žena, grebući i grizući, već pesnicama i šutiranjem. Osetio je da je laka kao perce i da bi mogao da je uvije kao zmiju. “Budi mirna, prokletnice. Platićeš za ovo.” “Pusti me!” Otimala se u nadi da će on izgubiti ravnotežu. “Ubiću te čim mi se pruži prilika.” “Verujem”, reče on cinično. Njena borba je oslabila njegov stisak i, kako bi zadržao ravnotežu, ruka mu se pomerila i zatekla na njenim grudima. Taj kontakt ih je oboje iznenadio, a borba je dobila novi tok. “Budi mirna, bezobraznice.” Ponestavši mu daha i strpljenja, pokušao je da nađe položaj koji je bio manje iskušavajući. Primetivši svoju priliku, Serena zari zube u njegovu ruku. “Prokleta otrovnice”, uspeo je da prozbori pre nego što je njena štikla udarila njegovu cevanicu, koja je još pulsirala od prethodnog udarca, i oboje su završili na zemlji. Uveravao je sebe da je čisto instinktivno, a ne zato što mu je stalo, pokušavao da ublaži njen pad. Od udarca su oboje ostali bez daha i bili su sklupčani jedan uz drugog kao ljubavnici. Čim se povratila, Serena je podigla koleno i zadala još jedan udarac.

~ 58 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Valjali su se po krevetu od borovih iglica i suvog lišća dok se ona borila kao divlja mačka, obasipajući ga udarcima i uzvikujući keltske kletve. Ne videvši od njene kose i pokušavši da je ščepa, dodirnuo je golo mesto na kome joj se izvukla košulja. “Za ime boga”, izustio je kad je osetio kako mu krv udara u glavu. Ona se pomerila i ruka mu je pala na njene grudi. Bile su meke kao pamuk i vrele kao vatra. “Dođavola.” Iako krajnjim naporom volje, sklonio je ruku i mahnito je uhvatio za nadlaktice. Duboko je disala. Srce joj se popelo u grlo kad ju je dodirnuo. Grudi su joj još gorele od njegovih prstiju. Više od njegovih pretnji i besa, uplašila ju je dotad nepoznata reakcija njenog tela. Bila je besna, mrzela ga je. Ali ako je ponovo tako dodirne, istopiće se kao puter na letnjoj žegi. Svojim nogama je obuhvatio njene. U tom prisnom položaju i bez zaštite ogrtača, bili su tačno jedno uz drugo, i ona je prvi put osetila snagu muške želje na svom ranjivom međunožju. Srce joj je zatreperilo, a u stomaku je osetila nervozu. Opustili su joj se stegnuti mišići na butinama. Na trenutak joj se zamaglilo pred očima, što je njemu dalo prednost. Obe njene ruke je uhvatio jednom svojom i podigao ih iznad njene glave. Taj pokret mu je istovremeno omogućavao da razbistri misli i zaštiti se. Koža joj je sijala od uzavrele krvi. Kosa joj je bila zamršena i puna lišća, rasuta, podsećala je na vatrene jezike i otopljeno zlato. Usta mu se osušiše i Brigam proguta pljuvačku, pokušavši da progovori, dok se ona koprcala pod njim. Njeno neprekidno izvijanje da se oslobodi upalilo je u oboma vatru koja je pretila da se otrgne kontroli. “Rena, zaboga, ja sam samo čovek od krvi i mesa. Ne mrdaj se.” Od svojih pokreta zavrtelo joj se u glavi i osetila je slabost u nogama. Toliko uzbuđenje je nekako bilo panično, sve očajnije je želela da pobegne. Braneći se, neprestano se izvijala, izazvavši stenjanje kod Brigama. “Ti ne znaš šta radiš”, izusti, “ali ako odmah ne prestaneš, brzo ćeš otkriti.” “Pusti me.” Glas joj je bio čvrst i hrapav. Dok ga je posmatrala, grudi su joj se neprekidno dizale i spuštale. “Ne još. Još ćeš me udarati” “Da bar imam nož...”

~ 59 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Poštedi me tih detalja, mogu da zamislim.” Jedva je došao do daha, i sad ga je štedeo. “Bože, kako si lepa. To me izaziva da te držim na ivici besa.” Prstom joj je dodirnuo usne. “Jednostavno me izaziva.” Kada je počeo da se naginje ka njoj, usne joj se razdvojiše i postaše toplije. Iznenađena svojom reakcijom, brzo okrenu glavu kako bi izbegla poljubac. Brigam se zadovoljio nežnom kožom ispod njenog uha i glatkom linijom njenog vrata. Ovo je drugačije od poljupca, pomislila je dok je uzdah izazio iz njenih usta. Manje-više. Osetila je kako joj koža žudi za njim, dok ju je on njuškao, ljubio i dodirivao. Instinktivno je izdigla kukove, što je kod njega dovelo do talasa zadovoljstva i frustracije. Osetio je kako joj se šake skupljaju pod njegovim stiskom, a ramena opuštaju. Kosa joj je mirisala na šumu, to je otkrio kada je zario lice u nju. Na zemlju, zavodljivo. U jednom trenu telo joj je bilo napeto kao strela, a u narednom opušteno poput toplog, mekanog putera. Lud od želje, spustio joj je nežno poljubac na uho, zatim niz bradu, a onda polako, pobedonosno na njene željne usne. Osetio je njen dah u sebi kada je vrh njegovog jezika dotakao njen. Toliko toga je mogao da je nauči. I već je znao da bi bila učenik željan znanja i vest u primeni naučenog. Usne joj smekšaše kad se spojiše sa njegovim, a zatim se razdvojiše pod nežnim pritiskom. U dobrom, starom ritmu, njeno telo se besramno mrdalo pod njegovim. Nije znala da toliko toga može da se oseti, ne samo vetar i zima i vrućina, i ne samo glad i umor. Bilo je tu još stotine, hiljade najtananijih osećanja koje je trebalo da otkrije prilikom dodira usana, spajanja tela. Osetila je mušku kožu i otkrila ukus muških usta kad ih je opipala jezikom. Čula je kako u tom trenutku iz njih izlazi zvuk njenog imena. Osetila je i muške prste na svom licu, napetost, uzbuđenje, mahnito kucanje dva srca, jednog pored drugog. A zatim je osetila iste prste kako traže njene grudi, klize preko njih i čine da joj se mišići otapaju. “Brigame.” Pomislila je kako bi mogla da poleti kao da je perce na vetru ako samo nastavi tako da je dodiruje. Njene grudi su se topile pod njegovim rukama. Nemoćan da se odupre, palcem je prešao preko njene bradavice i osetio kako se zateže. Čeznuo je da je dotakne usnama, da oseti njenu vrelinu i ukus. Umesto toga, priljubi svoja usta na njena, očajnički, skoro grubo, na trenutak, ali samo na trenutak, dozvolivši da ga taj osećaj divlje ponese.

~ 60 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Vrhunac strasti zamenio je umor i slabost koja sa njim dolazi. Njene ruke su još uvek bile u njegovoj. Iako se borila da ih oslobodi, nije bila sigurna hoće li ga njima privući bliže ili odgurnuti. To boli. Ta jaka strast koja ju je sasvim preplavila i prostrujala kroz nju, pogađajući pravo u centar, komešajući joj misli i plašeći je da ne izgori od nje. To prija. Osećanja koja je probudio u njoj, obećanja koja joj je dao svetlucanjem u svom pogledu. Ako postoji granica između raja i pakla, on je upravo po njoj poveo i sad joj preti opasnost da padne sa ivice. I počela je da drhiti, boreći se protiv toga, protiv njega, protiv sebe. Podigao je glavu na njeno prigušeno cviljenje. U njenim očima se ogledao strah, zbunjenost i želja. Ta kombinacija ga je umalo uništila. Primetio je da je još uvek drži za ruke i da će se na tom mestu sigurno pojaviti modrice. Proklinjući sebe, sklonio se sa nje i nije se okrenuo sve dok nije uspeo da povrati malo samokontrole. “Ništa ne može da me opravda”, uspeo je da izusti posle nekoliko trenutaka. “Osim činjenice da te želim.” Okrenuo se, spazivši je kako ustaje. “Sam bog zna zašto.” Želela je da zaplače. Iznenada, očajnički je želela da zaplače, želela je da je ponovo zagrli, da je poljubi kao prvi put, onako nežno i pažljivo. Otresla je lišće sa kose, prošavši prstima kroz nju, i zabacila je pozadi. Možda je izgubila dostojanstvo, ali joj je ostao ponos. “Babe i žabe, gospodine.” Glas joj je bio hladan, kao i pogled, a resila je da joj i srce bude takvo. “One se ne vole i ne mešaju.” “Odlično rečeno”, promrmljao je, tačno znajući šta ona oseća prema njemu. Voleo bi da bude tako siguran u ono što on oseća prema njoj. “Nadajmo se da smo samo malo preterali. Ima nešto u tebi, Serena, što kod mene izaziva najprimitivnije emocije, ali uveravam te da umem da ih obuzdam u većini slučajeva.” Ta njegova hladnoća samo učini da poželi da mu se ponovo baci u naručje. Umesto toga, savršeno je vladala svojim osećanjima. “To ćemo još da vidimo.” Okrenula se i zaputila ka svom konju. Kad je uzela uzde, zatresla se od dodira Brigamove ruke na svojoj kosi. “Imaš lišće u kosi”, kazao je, boreći se sa željom da je ponovo privuče k sebi, da je samo drži u naručju. “Odleteće.” Kada joj je stavio ruku na rame, okrenula se ka njemu. “Jesam li te povredio?”

~ 61 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Ganulo ju je žaljenje koje je videla u njegovim očima i ljubaznost u njegovom glasu. Morala je da proguta knedlu da bi mogla da mu odgovori mirno i staloženo. “Nije mene lako slomiti, gospodine.” Odbila je njegovu ponudu da joj pomogne da se smesti u sedlo. On je ostao da stoji, dok je ona poterala konja u galop.

~ 62 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky

Peto poglavlje “Lud si ako misliš da ću da se izležavam dok se ti i moj otac angažujete za prinčevu stvar.” Dok ga je Brigam posmatrao, Kol ustade iz kreveta i nesigurno stade na noge. Još mu se pomalo vrtelo u glavi, ali naslonio se na krevet i skinuo pidžamu. “Gde mi je odeća, dođavola?” “Dragi moj Kole”, reče Brigam suvo, “kako bih ja to mogao da znam?” “Sigurno si video šta su uradili sa njom.” “Žao mi je što u vezi toga ne mogu da ti pomognem.” Brigam otkinu končić koji mu je visio sa rukava i nastavi najljubaznijim tonom. “Niti ću te nositi nazad u krevet pošto se onesvestiš i padneš sa konja.” “Kad je jedan Mekgregor pao sa konja...” “Žao mi je što moram da te podsetim da ti se to već jednom desilo” Kol sočno opsova i krenu ka sanduku da potraži svoje stvari, a Brigam prekrsti ruke na leđima. “Kole”, obrati mu se najljubaznije Što je umeo, “potpuno te razumem. Sigurno je grozno biti vezan za bolesnički krevet po čitav dan i noć, ali zaista je činjenica da još nisi dovoljno dobro da možeš da putuješ.” “Tvrdim da jesam.” “Gven tvrdi da nisi.” Iznerviran što je našao samo čaršave i ćebad, Kol zalupi poklopac sanduka. “Do kada će mi ta mučiteljka zagorčavati život?” “Dok god bude morala da ga spašava.” To ućutka Kola, koji je stajao go, kao od majke rođen, na jutarnjem suncu. Pustio je bradu otkako je otišao iz Londona, a grubost koju je davala njegovom licu dobro mu je pristajala. “Ne sumnjam u to”, dodade Brigam. “I ne bi mi smetalo da vidim da je sav njen trud bio uzaludan, pošto si ti suviše ponosan da bi odmarao dok ne budeš od neke koristi.” “Još nije došao taj crni dan kad će me Kempbelovi sprečiti da jašem sa svojim ocem za podršku klanu Stjuartovih.”

~ 63 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Biće još prilika, ovo je tek početak.” Brigam se osmehnu, znajući da je Kol preke naravi i dozvoljavajući mu da shvati suštinu. Umnogome je podsećao na svoju sestru po načinu kako se raspaljivao, poput suvog drveta kad ga baciš u vatru. Šteta što se Serena nije tako brzo hladila. “I podsetiću te, mi danas idemo samo na običnu lovačku zabavu. Ne bi valjalo da se tome pridaje neki veliki značaj.” “Mislio sam da u svojoj kući mogu da govorim šta hoću”, reče Kol, ali se povuče. Nije mu prijalo što je tako, ali bio je svestan da još nije spreman za putovanje na zapad. I što je još gore, ako bude insistirao da ide, usporiće ostale. “Naći ćete se sa Mekdonaldovima i Kamerunovima?” “Tako sam obavešten. Trebalo bi da budu prisutni i Drumondovi i Fergusonovi.” “Treba da razgovarate sa Kameronom od Lošiejela. On je oduvek snažno podržavao Stjuartove i njegova reč se poštuje.” Kol provuče ruku kroz svoju riđu kosu. “Dođavola. Trebao bi da sam tamo, pored svog oca, da pokažem da sam uz princa.” “U to niko neće sumnjati”, poče Brigam, a zatim se zaustavi kad je Gven ušla sa doručkom na poslužavniku. Baci kratak pogled na brata, koji je stajao nasred sobe go i besan, i zacokta. “Nadam se da nisi pokidao konce.” “Dođavola, Gven.” Kol se ogrnu ćebetom. “Imaj malo poštovanja.” Nežno se osmehnuvši, ona spusti poslužavnik i pozdravi Brigama. “Dobro jutro, Brige.” On prinese maramicu ustima, uzaludno pokušavajući da prikrije osmeh. “Dobro jutro.” “Brige, je li?” negodovao je Kol, Znao je da će se, ako bude ostao koji trenutak duže, osramotiti. “Postao si prokleto prisan sa mojom sestrom, Ešburne.” Brigam se umalo ne trgnu, pomislivši koliko je postao prisan sa njegovom drugom sestrom. “Prestali smo sa formalnostima onog trenutka kad smo obrisali tvoju krv.” On uze ogrtač. “Plašim se da će Vas pacijent danas namučiti, Gven. U lošem je raspoloženju.” Gven se ponovo osmehnu i krenu da presvlači posteljinu na Kolovom krevetu. “Kol mene nikad ne može da namuči.” Protresla je njegove jastuke. “Osećaćeš se bolje posle doručka, Kole. Ako budeš

~ 64 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky želeo da izađeš u kratku šetnju, poći ću sa tobom. Ali prvo ćeš morati da se obućeš.” Brigam se trudio da se ne osmehne. Možda nema žestinu svoje sestre, ali Kolov anđelčić zna kako da istera svoje. “Pošto te ostavljam u dobrim rukama, mogu mirno da idem.” “Brige...” Brigam lagano nasloni ruku na Kolovo rame, “Vratićemo se za nedelju dana.” Suviše slab da bi se raspravljao, Kol leže u krevet. “Neka vas bog čuva.” Brigam ga ostavi sa Gven koja mu je oblačila čistu košulju za spavanje. Uputio se ka stepenicama, ali je nakratko zastao kad je primetio da ga Parkins čeka, uspravnog stava, krutih usana, držeći kofer. “Rešio si da se vratiš u Englesku, Parkinse?” “Naprotiv, gospodaru, nameravam da Vam se pridružim na Vašem putovanju.” Brigam ga pogleda preko i ozbiljno. “Proklet da sam ako ćeš.” Parkinsu zaigra mišić na obrazu, kao jedini pokazatelj njegove uznemirenosti. “Pratiću Vaše gospodstvo na tom putu.” “Ne pravi se gluv, čoveče. Ako bih nekog i poveo, bio bi to Džem. Bar bi mi bio od neke koristi sa konjima.” Iako je primio veliki udarac time što je uporeden sa običnim konjušarom, Parkins ostade rešen. “Uveren sam da ću lordu Ešburnu biti od koristi.” “A ja sam uveren da nećeš”, odgovori Brigam i prođe pored njega. “Svejedno ću Vam se pridružiti, gospodaru.” Polako, skoro sasvim siguran da ga nije dobro razumeo, Brigam se okrete ka Parkinsu, koji je kao neka statua pravde stajao na vrhu stepeništa. “Naređujem ti da ostaneš”, reče on vrlo tihim i vrlo opasnim glasom. Parkins pretrnu, ali se ne pomeri. “Žao mi je što me Vaša naređenja ne mogu ubediti da moja dužnost nije da budem pored Vas, moj gospodaru. Pratiću Vas.” Brigamove oči se suziše i on koraknu napred. “Na ivici sam da te otpustim, Parkinse.”

~ 65 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky On ni tad ne ustuknu. “To je Vaše lordovsko pravo. Ali čak i u tom slučaju, ja ću Vas pratiti.” “Proklet da si, Parkinse.” Razdražen, Brigam se sjuri niz stepenice. “Neka bude kako hoćeš, ali da se nisi žalio na tempo saputnika.” “U redu, gospodaru.” Sasvim zadovoljan, Parkins se osmehnu Brigamu iza leđa. Brigam izlete iz kuće i uputi se ka štalama da porazgovara sa svojim konjušarom. Tek je svanulo, a on se već dva puta raspravljao, pomisli. Obavio je oko sebe svoj ogrtač kad je izašao, a njegovi dugi koraci vukli su se po zaleđenoj zemlji. Bilo bi tako dobro osedlati konja i jahati. Daleko odavde, pomisli, osvrćući se ka Sereninom prozoru. Daleko od nje, ispravi se, skoro divljački. Uspevala je da ga izbegne cele večeri. A Brigam se sećao, prilično nervozno, kako joj je glas bio hladan kao zemlja po kojoj je gazio. Nije mogao da je krivi zbog načina na koji se poneo prema njoj. Ali ju je, ipak, krivio. Sasvim. Ona ga je izazivala i provocirala dok njegov temperament nije eksplodirao. Ona se rvala sa njim kao kakva opasna mačka, dok ga strast nije sasvim obuzela. Nikada, nikada u svom životu nije bio nasilan ni prema jednoj ženi. Znalo se da je strastven ljubavnik, ali nikada nije bio grub, još manje nasilan. Sa Serenom se jedva suzdržavao da joj ne iskida odeću i zaroni u nju kao čovek koga je obuzelo ludilo. Ona je bila uzrok. Ako do svojih dvadeset pet godina nikad nije bio loš prema nekoj ženi, naravno da krivica leži u njoj. Izazivala ga je, zlobno je razmišljao. Podsmevala mu se. Očaravala ga je. Prokleta da je. On šutnu kamen koji mu se našao na putu napravivši ogrebotinu na čizmi koja će ozbiljno uznemiriti Parkinsa - i poželevši da i Serenu može da skloni tako lako kao što je sklonio kamen. Bolje će se osećati u nedelji koja predstoji bez nje. Kada se bude vratio, već će proći to ludilo koje ga je obuzelo. I onda će se ponašati prema njoj sa dužnim poštovanjem i ravnodušno, kao prema sestri svog najboljeg prijatelja. Ni pod kojim uslovima se neće sećati načina na koji se njeno telo topilo pod njegovim.

~ 66 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Neće pomišljati na ukus njenih usana, vrelih i mekih od poljubaca. I neka je proklet ako dozvoli sebi da se seća kako mu je ime zvučalo kad ga je ona izgovorila, samo jednom, u naletu najdublje strasti. Ne, neće ništa od toga raditi, ali mogao bi da je ubije ako mu se ponovo nade na putu. Bio je razdražen i u lošem raspoloženju kada je ušao u štalu. Pre nego što je gurnuo vrata, otvorila su se iznutra. Serena je, njišući se, izašla. Lice joj je bilo bledo, oči umorne, a haljina isprskana krvlju. “Rena, zaboga!” Uhvatio ju je za ramena tako snažno da je zaplakala. A onda ju je čvrsto zagrlio. “Šta se desilo? Gde si se povredila? Ko ti je to uradio?” “Šta? Šta?” Lice joj je bilo u naborima njegovog ogrtača, a ruka kojom je sklanjala kosu drhtala je. “Brige... Lorde Ešburne...” Ali nije mogla da razmišlja dok ju je on držao kao da je nikada neće pustiti. Kad ju je zagrlio, Serena je nejasno shvatala da je postajala ona o kojoj neko brine i štiti je. Borila se sa željom da se šćućuri uz njega. “Lorde...” “Gde je?”, pitao ju je, jednom rukom je obgrlivši oko struka, a drugom vadeći mač. “Kunem se bogom da će živeti samo onoliko koliko mi je potrebno da ga ubijem. Koliko si povređena, ljubavi?” Zinula je od iznenađenja, dok ju je on držao nežno, pazeći da je ne povredi još više. “jesi li lud?” sabrala se. “Koga hoćeš da ubiješ? Zašto?” “Zašto? Zašto? Sva si u krvi i još me pitaš zašto!” Serena zbunjeno pogleda svoju haljinu. “Naravno da sam u krvi. Kad se kobila ždrebi, uvek ima krvi. Džem i ja smo već pola noći sa Betsi. Oždrebila je blizance, drugo nije izlazilo lako kao prvo. Malkolm je van sebe od uzbuđenja.” “Oždrebila se”, reče on ravnodušno dok je ona zurila u njega. Serena obliza usne pitajući se treba li mu jedan od Gveninih napitaka. “Imate li groznicu?” “Sasvim sam dobro.” Glas mu je bio čvrst kad se odmakao i uvukao mač. “Molim Vas, izvinite. Pomislio sam da je krv Vaša.” “Oh.” Ponovo pogleda svoju haljinu, ozarena i zbunjena njegovim objašnjenjem. Koliko se seća, još niko nije potegao mač da odbrani njeno ime. Nije znala šta da kaže. Krenuo je da je brani kao da ju je čitava vojska napala. I nazvao ju je “ljubavi”. Serena skupi usne. Možda ga i trese groznica. “Treba da se operem”

~ 67 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky On pročisti grlo, osetivši se kao desetostruka budala. “Jesu li kobila i ždrebad dobro?” “Odlično, svi su dobro, samo je Malkolm premoren.” Stavila je ruke u nabore svoje haljine, ne znajući šta bi sa njima. Čudno, želela je da se nasmeje. I jeste bilo smešno, Brigam je izvukao svoj mač kao anđeo osvetnik. Ili đavo. A ona je mirisala na prašinu, znoj i porođajnu krv. “Izvinite, gospodine”, izustila je kad je smeh jurnuo iz nje. Ona je uživala da se bori sa njim, a ništa više od ovoga nije moglo da ga osramoti. “Ovo Vas zabavlja, gospođice?” Glas mu je bio hladan poput leda na ribnjaku. “Ne. Da.” Uzdahnuvši, obrisala je oči. “Veoma mi je žao zbog mog smeha. Umorna sam.” “Onda Vas ostavljam da odete u krevet.” Nije mogla da ga pusti da tako ode, pomislila je i stavila ruku na vrata. Mučilo bi je kad bi se rastali u svađi. Ne bi mogla da spava čitave noći kad bi mu se izrugala što je hteo da je zaštiti. “Moj lorde.” Okrenuo se. Pogled mu je ponovo bio smiren i veoma hladan. “Da?” Jezik joj se zavezao. Ovo nije čovek kome se možeš uz osmeh jednostavno zahvaliti. Drugi muškarac bi razumeo - onaj koji ju je onako nežno držao. Ali ne i ovaj. “Vi danas odlazite sa mojim ocem i njegovim ljudima.” “Da.” Odgovorio je kratko dok su mu prsti počivali na dršci mača. “Želim Vam sreću... U lovu.” On podiže obrvu. Dakle, ona zna, pomislio je. Budući da je Mekgregorova, ako bude morala, ona će pre u grob otići nego reći nekome. “Hvala Vam, gospođice. Ne bih Vas više zadržavao.” Krenula je, a zatim se okrenula, u očima joj je ponovo gorela strast. “Sve bih dala da mogu danas da idem sa vama.” Skupljajući suknje, potrčala je ka kući. Brigam je ostao da stoji na istom mestu, na svežem vazduhu ranog jutra i povetarcu koji mu je talasao kosu. Ovo mora da je ludilo. Najveća greška prosuđivanja, najoštrija ironija sudbine. Bio je zaljubljen u nju. Duboko izdahnuvši, gledao je za njom dok je trčala uzbrdo. Bio je zaljubljen u nju, pomisli ponovo, a ona bi mu srce probola kolcem onog trenutka kad bi joj ga dao.

~ 68 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Bilo je to dugo i naporno jahanje preko zemlje mnogo više divlje od one koju su on i Kol prešli na svome putu ka severu. Prolazili su predelima na kojima je eho odjekivao brdima i prelazili gole stene, koje su poput nabijenih zuba virile iz zemlje. Sivi vrhovi i litice beleli su se od snega i leda. Kilometrima jedva da su koju udžericu videli. Zatim su naišli na selo iz čijih se dimnjaka vijorio gust dim, a ljudi su izlazili iz kuća da se pozdrave i razmene novosti. Bila je to Škotska o kojoj je njegova baka pričala, teška, često neplodna, ali uvek krajnje gostoljubiva. Zaustavili su ih, a pastir ih je odvukao da obeduju sa njegovom porodicom. Bila je poslužena supa od raznih đakonija, za koje Brigam nije želeo da zna šta su, pogačice i crni puding. Radije bi ručao hranu iz zaliha koje su poneli, ali je jeo ono što mu je ponuđeno, znajući da je hrana veoma dragocena među izolovanim brdima. Isprali su je Juanovim pivom. Bilo je tu i šestoro dece, polugole, ali srećne, i pastirova žena, koja je sedela pored vatre i plela na vretenu. Kuća od treseta smrdela je na gomilu komposta koja se nalazila ispred ulaznih vrata, i na stoku, koja je bila smeštena u susednoj prostoriji. Ako je porodica i bila ogorčena na svoju tešku sudbinu, nije to pokazivala. Pastir nazdravi, izražavajući svoju odanost kralju Stjuartu. Svi muškarci su bili dobrodošli i svima je ponuđena hrana, mada su porcije bile oskudne. Brigam nije mogao da se ne nasmeje kad je primetio kako se Parkins bori da proguta zalogaj misteriozne supe, dok sklanja par prljavih ručica sa svog besprekorno čistog rukava. Gosti su morali pronaći mnogo izgovora pre nego što su ubedili svoje domaćine da ih posao sprečava da prenoće kod njih. Napolju se digao vetar, donoseći miris snega. “Imam osećaj da će sledeće nedelje gladovati zbog nas”, prokomentarisa Brigam kada su krenuli ka zapadu. “Biće i za njih, njihov vlastelin će im dati koliko im bude trebalo. Tako je to kod klanova.” Juan je jahao kao da je upola mlađi nego što jeste, uspravno je sedeo u sedlu, opušteno držao uzde, delovao je neumorno. “Ljudi poput njega su potrebni Čarliju da bi Škotska napredovala.” “A Kamerunovi?” “Dobri su ratnici i pravi ljudi.” Juan pusti konja da ide laganim, dugim korakom. “Kad vidite Glenfinan, sami ćete zaključiti.”

~ 69 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Jakobitima će biti potrebni dobri ratnici, ali i dobri generali. Pobuna će biti uspešna onoliko koliko prinčevi savetnici budu uspešni.” Juan ga ispitivački pogleda. “Dakle, razmišljali ste o tome.” “Da.” Brigam je posmatrao predeo dok su jahali. Stenovita, valovita zemlja bila je savršeno bojno polje za gorštake. Čovek koji jaše iza njih, čovek koji živi među ovim visovima, najbolje zna njihove prednosti i mane. “Ako bitku dovedemo ovamo, pobedićemo. Britanija će se ujediniti.” “Moja je želja da vidim Stjuarta na prestolu” prozbori Juan. “Ali da znate, viđao sam ratove i ranije, 1715. i 1719. godine. Video sam kako se nade bude i kako nestaju. Nisam prestar da mi krv ne uzavri pri pomisli na bitku i da se ne nadam da će stare greške da se isprave. Ali ovo će biti poslednja.” “Doživećete Vi i ostale bitke, Juane” “Ova će biti poslednja”, ponovi on. “Ne samo za mene, mladiću, već za sve nas” Brigam je razmišljao o njegovim rečima dok su prilazili Glenfinan. Voda jezera Loh Uam bila je tamna, ljubičastoplava. Kad su stigli do velike, kamene tvrđave, počeo je sneg da pada. Nebo poprimi gustu, sivu boju, a vetar ustalasa površinu jezera. Njihov dolazak dočekan je sviranjem rogova, a glasna, jeziva muzika je odzvanjala kroz vazduh. Uz pratnju iste muzike su slavili, žalili i kretali u bitku. Dok je tako stajao, a sneg mu kovitlao oko nogu, Brigam je shvatio kako čovek uz tu muziku može da plače ili da se bori. Kad su ušli u tvrđavu, sluge su otišle da odnesu prtljag koji su poneli, vatre su gorele, a viski je sipan svakome ko ga je želeo. “Dobro došli u Glenfinan.” Donald Mekdonald podiže svoju čašu viskija. “U tvoje zdravlje, Juane Mekgregore.” Juan ispi, a u očima mu se ogledao kalibar Mekdonaldovog viskija. “I u tvoje.” “Lorde Ešburne.” Mekdonald pokaza da se sipa još viskija. “Verujem da Vas je moj stari prijatelj dobro ugostio?” “Veoma dobro, hvala.” “Za vaš uspešan boravak u Glenfinanu.” Mekdonald nazdravi i ponovo ispi čašu. I ne prvi put, Brigam je bio zahvalan viskuju zbog dejstva koje je imao na njegovu glavu. Kad je primetio kako ga ostali

~ 70 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky lako ispijaju, shvatio je da je to nasledio od svoje bake. “Dakle, Vi ste rođak Meri Mekdonald sa ostrva Skaja?” “Njen unuk.” Mekdonald je sada morao da nazdravi i za nju. Sećam je se. Bila je zdrava curica, kad god sam išao kod njih u posetu, morao sam biti manji od makovog zrna. Ona Vas je odgajila?” “Od trenutka kada su moji roditelji umrli. Bilo je oko deset godina.” “Pošto ste ovde, ne sumnjam da je dobro odradila svoj posao. Sigurno ste gladni, gospodo. Spremili smo vam kasnu večeru.” “A ostalima?”, upita Juan. “Ješće sutra.” Mekdonald je gledao u vrata, a njegovo masno i debelo lice razvuče se u osmeh. “Moja čerka. Juane, sećaš se moje Margaret?” Brigam se okrenu i ugleda sitnu, tamnokosu devojku od nekih osamnaest godina. Naklonila se, a zatim prišla Juanu, smešeći se i otkrivajući jamice na svojim obrazima. “Prava si devojka”, reče, poljubivši je u oba obraza. “Porasla si, Megi.” “Prošle su dve godine.” Glas joj je bio nežan i veseo. “Ista je majka, Donalde. Hvala bogu da izgled nije nasledila od tebe.” “Hrabar si kad me vređaš u rođenom domu.” Ali u Mekdonaldovom glasu se čuo prizvuk ponosa. “Lorde Ešburne, da Vam predstavim moju ćerku Margaret.” Megi još jednom pokleknu i pruži ruku Brigamu. “Lorde.” “Gospođice Mekdonald. Zadovoljstvo je videti takav cvet na ovoj pustoj livadi.” Zakikotala se, pokvarivši elegantan naklon, “Hvala Vam, gospodine. Ne čujem često udvaranja. Vi ste Kolov dobar prijatelj?” “Jesam.” “Mislila sam...” Pogled joj je sa Brigama prešao na Juana. “On nije pošao sa Vama, lorde Mekgregore?” “Ne da nije želeo, Megi. Nego, do pre nekoliko godina sam bio čika Juan.” Ona se saže i poljubi njegov obraz zarastao bradom. “Još uvek ste čika Juan.”

~ 71 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Uhvati ju jeza ruku kad se okrenuo Mekdonaldu: “Kol i Brigam su imali problema kad su dolazili iz Londona. Kempbelovi.” “Kol?” Megi brzo izusti, otkrivajući više nego što je nameravala. “Je li povređen?” Juan podiže obrvu kad njen stisak postade jači. “Sad je odlično, ali Gven je izričito naglasila da ne sme da putuje.” “Molim Vas, ispričajte mi šta se desilo. Je li teško ranjen? Je li...” “Megi.” Uz mali osmeh Mekdonald prekinu ćerkino ispitivanje. “Verujem da će nam Juan i lord Ešburn ispričati sve o tome. Verujem da sad žele da se osveže pre večere.” Iako vidno nestrpljiva, ona se povuče. “Naravno, oprostite. Pokazaću vam gde su vaše sobe.” Zahvalna, ona ostavi kecelju i povede očeve goste stepenicama iz sobe za primanje. “Ako nešto bude bilo potrebno, slobodno tražite. Večera će biti za jedan sat, ako Vam odgovara.” “Ništa mi više ne bi odgovaralo”, reče Juan i uštinu je za obraz. “Izrasla si u finu devojku, Megi. Tvoja majka bi se ponosila tobom.” “Čika Juane... Je li Kol strašno povređen?” “Oporaviće se, dajem ti reč.” Primorana da se zadovolji time, ostavi muškarce nasamo. Večerali su opušteno i elegantno u velikoj trpezariji. Bile su poslužene ostrige, veće nego što ih je Brigam ikada pre video i losos u izvrsnom sosu, a zatim je sledila pečena patka. Bila je na stolu i velika činija sosa od grožđa i ovčije šnicle. Trpeza je bila izvrsna i bogata. Domaćini su ih čak ponudili i poslasticama: pitom od jabuka, dinstanim kruškama, tartom i slatkišima. Megi je svoju dužnost domaćice obavljala lako i živahno. Do trenutka kada je večera bila završena, a ona trebalo da ostavi muškarce nasamo sa vinom, već ih je sve očarala, od Juana do poslednjeg njegovog pratioca. Razgovor je prešao na politiku. Pričalo se o Jujevim namerama u pogledu Engleske i njegovoj podršci Čarlsu i jakobitima, dok je posluga donosila nove sveće i održavala vatru, Ovde, u ovoj trpezariji, u divljim, zapadnim Visovima, postojala je jednoglasna podrška uplašenom princu. Brigam je shvatio da bi se ovi ljudi ne samo borili uz njega već da ga vole kao nadu koju je simbolizovao još od svog rođenja.

~ 72 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Kasno je legao u krevet, ali nije mogao da zaspi, Vatra je gorela, a draperija oko kreveta nije dozvoljavala promaji da prodre, mada je čuo zujanje vetra koji je pokušavao da ude kroz prozorsko okno. Njegove misli, ma koliko se trudio da ih dovede u red, stalno su se vraćale Sereni. Je li legla? Da li je brzo zaspala? Odmaraju li joj se misli, a telo opušta? Ih i ona, kao i on, leži budna i nemirna, dok joj se misli komešaju, a telo postaje napeto od želje koja gori silovito poput plamena u noći? Kakvo to ludilo vuče muškarca ka ženi koja prezire i njega i sve što on predstavlja? U svom životu je sretao i lepše žene, a nesumljivo je bilo umilnijih. Bilo je i žena koje su se smejale i veselile, u krevetu i van njega, ne razmišljajući o tome da li je on engleski lord ili francuski seljak. A bilo je i onih, dostojanstvenih i elegantnih, kojima je bilo zadovoljstvo da ga posluže čajem ili da mu se pridruže u jahanju kroz park. Zašto ni zbog jedne od njih nije ležao u krevetu preznojavajući se pri pomisli na njihove bele ruke i crvenu kosu? Ni zbog jedne nije osetio vatru pri samoj pomisli na njeno ime, lice, oči. Nisu imali ništa zajedničko osim namere da onaj koga oni žele sedne na presto. Njemu tu ništa nije bilo logično, nije bilo razloga da čovek izgubi svoje srce za ženom koja bi ga bacila pod noge kad bi joj ga dao. Ali on ju je voleo. Shvatio je da će ga to što sledi svoju savest i jakobinsku stvar koštati mnogo više nego što se nadao. I kad je konačno zaspao, loše je spavao, probudio se neposredno posle svanuća, kad su stigli Kamerunovi. Do podneva je kuća bila prepuna ljudi. Mekdonaldovi iz istočnih krajeva, Kamerunovi, Drumondsovi, još Mekgregorovih iz udaljenih okruga. Skup se pretvorio u proslavu na kojoj se sviralo u gajde i ispijao viski. Preterivalo se sa grubim manirima i prekomernim smehom. Doneti su i pokloni - jeleni, zečevi i sve što je bilo ubijeno tokom putovanja. Posluženi su za večeru, a ogromna trpezarijaje te večeri bila prepuna ljudi. Društvo za trpezom bilo je raznoliko, od zemljoposednika i vlastelina i njihovih najstarijih sinova, do ljudi koji su činili njihovu pratnju. Svi su obedovali za istim stolom i posluživani su istom hranom, ali sa suptilnim razlikama. Na čelu stola stajala je divljač, pečena i prelivena vinom. Na sredini je stajalo pivo i porto pored ovčetine i zečetine. U dnu stola pored soli

~ 73 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky nalazila se govedina i kobasice i služilo se obično pivo. Niko nije bio uvređen rasporedom i svi su sa apetitom jeli. Sluge su stajale pored stolica, mnogi od njih su bili lokalni seljani koji su ovo veče imali takvu dužnost. Pilo se i nazdravljalo: za pravog kralja, za princa Bonija, za svaki klan, za supruge i kćeri vlastelina, jedna za drugom, dok su se flaše praznile, a druge otvarale. Dizali su čaše za kralja koji se nalazio sa one strane Kanala. Nije bilo sumnje da su njihova srca bila uz njega. Ali kad se povela priča o Stjuartu i ratu, Brigam je video da su mišljenja podeljena. U nekima je krv toliko uzavrela da su bili spremni smesta da krenu u marš na Edinburg, izvlačili su mačeve i duvali u gajde. Stari inat je isplivao kada su se rane ponovo otvorile i njihov otrov pokuljao napolje. Progonstva, egzekucije, spaljeni domovi, rođaci poslati da budu najamni radnici na plantažama, a imovina oduzeta. Kao što mu je Serena jednom rekla, ne može se zaboraviti, niti se može oprostiti. Ali bilo je i onih koji su bili voljni da svoje živote i zemlju stave u ruke nesigurnog princa. Već su ratovali i iskusili gubitak ljudi i snova. Kameron od Lohijela bio je voda svog klana dok mu je otac bio u egzilu, bio je srcem uz princa, ali rezervisan. “Ako se budemo borili bez francuskih trupa, Englezi će nas proterati sa naše zemlje u brda i pećine. Klan Kamerun je odan pravom kralju, ali mogu li klanovi sami stati pred utreniranu, moćnu Englesku? A gubitak bi uništio povratak Škotske.” “Pa šta ćemo da radimo?” Džejms Mekgregor, naslednik Roba Roja, udari rukom o sto. “Nećemo se latiti mačeva? Sedećemo pored svojih ognjišta, stariti i čekati odmazdu? Meni je dosta elektora i njegove nemačke kraljice.” “Ako se mač ne izvadi, ne može se ni slomiti.” Lohijel uzvrati smireno. “Da.” Vođa Mekleoda potvrdi dok je ispijao svoj porto. “Iako treba nešto da preduzmemo, ludost je boriti se ako ne možemo da pobedimo. Već smo gubili i platili ogromnu cenu za to.” “Mekgregorovi su uz princa”, reče Džejms sa žarom u očima. “Kao što ćemo bitu uz njega kad zauzme svoj tron.”

~ 74 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Tako je, momče”, upade Juan. Znao je da je Džejms nasledio odanost svoga oca i dobar deo njegovog lukavstva i ljubavi prema spletkama, ali ne i njegovu kontrolu. “Bićemo uz princa Bonija, ali nisu tu u pitanju samo presto i nepravda. Lohijel je u pravu. Ovo nije rat u koji na brzinu treba da se krene.” “Dakle, borićemo se kao žene?” upita Džejms. “Samo pričom?” Bilo je popijeno toliko viskija da je atmosfera pretila da proključa. Džejmsove reči su samo raspalile srdžbu. Pre nego što neko još nešto izusti, Juan progovori, usmerivši pažnju ljudi na sebe. “Borićemo se kao plemići. Kao što su se borili naši očevi i očevi naših očeva. Ja sam se borio pored tvog oca Džejmse”, reče on tiho. “I pored tebe kad smo obojica bih mladi”, reče Lohijelu. “Čast mi je da dignem svoj mač i mač svog sina za Stjuartove. Kad se budemo borili, borićemo se hladnih glava i lukavo, kao gavran i lisica.” “Ali znamo li hoće li princ da se bori?” dodade neko za stolom. “I ranije smo se skupljali, još za njegovog oca, i ništa nije bilo.” Juan dade znak da mu se ponovo napuni čaša. “Brigame, ti si proveo neko vreme pored princa u Parizu. Reci nam šta misli.” Za stolom se ućutaše, pa je Brigam govorio umerenim glasom. “Namera mu je da se bori za svoja prava i svoj dom. U to ne sme nimalo da se sumnja.” Zaustavio se da osmotri lica koja su ga okruživala. Svi su slušali, ali nisu svi bili oduševljeni njegovim rečima. “On ovde i u Engleskoj traži jakobite koji bi se borili uz njega i nada se da će uspeti da ubedi kralja Luja da ga podrži. Sa Francuskom uz sebe, mislim da nema mesta sumnji da će poraziti svoje neprijatelje i pobediti.” On podiže čašu, zastavši ponovo na tren. “Bez njih biće potrebna vrsta akcija i ujedinjen front.” “Naši neprijatelji će se boriti uz vladinu armiju” Lohijel dobaci. Sa tugom pomisli na smrt i uništenje koji će zasigurno pratiti njihovo oslobađanje. “A princ je mlad, neiskusan u boju.” “Da”, saglasi se Brigam. “Potrebni su mu iskusni ljudi, savetnici koliko i ratnici. Ne sumnjajte u njegovu ambiciju i rešenost. Doći će u Škotsku i biće mu potrebna podrška klanova, njihova srca i mačevi.” “Moje ima”, reče Džejms, podižući čašu u znak potvrde. “Ako se prinčev stav ne promeni”, reče Lohijel polako, “Kameronovi će stati uz njega.”

~ 75 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Razgovor se produžio do duboko u noć, pa se preneo na sutrašnji dan, pa na prekosutrašnji. Jedni su bili spremni da smesta podignu svoje mačeve i svoje ljude. Drugi su bili daleko od oduševljenosti. Kada su odlazili od Mekdonaldovih, nebo je bilo sumorno poput Brigamovih misli. Čarlsova blistava ambicija lako bi mogla izgubiti sjaj.

~ 76 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky

Šesto poglavlje Serena je sedela u svojoj sobi pored vatre koja je pucketala, sklupćana u svojoj ođeći za spavanje, dok joj je majka češljala i sušila kosu. Fioni je to vraćalo uspomene, istovremeno slatke i tužne, na detinjstvo njene najstarije ćerke. Koliko je samo puta stajala ovako pored ćerke sklupčane pored vatre, dok joj je koža bila vrela od kupanja. Tada joj je lakše lečila rane i rešavala probleme. Sada je to dete bilo žena, pomisli Fiona, sa svim svojim ženskim potrebama i ženskim strahovima. Bilo je trenutaka kada je njena devojčica sedela sama pored vatre. Obično kada bi njih dve ovako provodile vreme, Serena je bila puna priče, pitanja, smeha. Sada je bila čudno potištena, gledala je u vatru, a ruke su joj mirno počivale u krilu. Kroz otvorena vrata čule su Gven i Malkolma kako zabavljaju Kola. Smeh i radost su odzvanjali prostorijom. Od sve njene dece Serena ju je najviše zabrinjavala. Kol je bio tvrdoglav, očigledno, ali i veoma sličan svom ocu, što je uveravalo Fionu da će i on naći svoj pravi, dobar put. Gven je bila mila i draga. Fiona nije imala sumnje da će joj njeno nesebično srce i krhki izgled doneti dobrog muža. A Malkolm... Osmehnula se dok je četkom prolazila kroz Sereninu dugu, gustu kosu. Bio je šarmantan i nestašan, pametan kao pčelica, hvala dragom bogu. Ali Serena je bila ta koja je nasledila tu divlju narav Mekgregorovih, kao i srce koje je lako povrediti. Serena je bila ta koja je mrzela sa istom strašću sa kojom je i volela, koja je postavljala pitanja na koja se nije moglo odgovoriti, koja se odlično sećala onoga što je trebalo zaboraviti. To je najviše zabrinjavalo Fionu. Da je onaj strašni događaj prestravio Serenu onoliko koliko je prestravio nju. Fionu su još pekli ožiljci od onoga što joj je onaj engleski oficir uradio. Ne njenom telu, već srcu. I plašila se da ti ožiljci nikad neće nestati sa Sereninog srca, kao što neće ni sa njenog. Ali dok je Fiona svoju sramotu nosila u tišini, Sereni je mržnja suviše često sijala iz očiju i nekontrolisano klizila sa jezika. Fiona nikad neće zaboraviti kako ju je njenamala ćerka oprala, utešila je, olakšala i telu i duši tu nesreću koja se dogodila one noći. Kao što neće zaboraviti ni da je to u Sereni probudilo divljaštvo i nemir koji je teraju da sama jaše po šumi, da plane ako bilo kakva stvarna ili

~ 77 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky zamišljena opasnost zapreti njenoj porodici. Kao majku, zabrinjavalo ju je Serenino očigledno odbijanje svakoga ko bi pokušao da joj se udvara. Sada je zabrinjavala ta ćutljivost, tako neprirodna za Serenu. Fiona se pitala, ne prvi put, kako da, kao majka, priđe svom detetu. “Tako si tiha, dušo. Posmatraš snove u vatri?” Serena se osmehnu. “Uvek si govorila da možemo da ih vidimo ako dovoljno uporno gledamo.” Ali ona je u vatri večeras videla samo panjeve koji gore. “Povukla si se u sebe poslednjih nekoliko dana. Neraspoložena si?” “Nisam, samo...” Nije našla reči. Bilo joj je nemoguće da objasni sebi, a kamoli majci. “Ne mogu da se smirim. Jedva čekam proleće.” Ponovo je zaćutala i zagledala se u vatru. “Šta misliš, kada će se tata vratiti?” “Sutra, ili možda prekosutra.” Fiona je neumorno provlačila četku kroz Sereninu kosu. Neraspoloženje njene ćerke počelo je od onog dana kada su krenuli na put. “Brineš za njega?” “Ne.” Ona uzdahnu i nervozno pomeri ruke u krilu. “Ponekad brinem da li će sve dobro da se završi, ali ne brinem za tatu.” Steže ruke jače. “Volela bih da sam muško.” Ta njena izjava donese Fioni izvesno olakšanje, bila je tipična za nju. Osmehnuvši se, poljubi Serenu u teme. “Prava si ludica.” “Jesam. Da sam muško ne bih morala večito da sedim i da čekam.” I da želi, pomislila je, da želi nešto tako nejasno što uopšte ne ume ni da opiše. “Da si muško, lišila bi me jednog od najvećih zadovoljstava u mom životu.” Uzdahnuvši, Serena se ućuta. “Volela bih da sam više kao ti - kao Gven.” “Takva si kakva si rođena, dušo, i sasvim sam zadovoljna tobom,” “Volela bih da te učinim zadovoljnom. Da umem,” “Kakve su to gluposti?” “Znam da se ponekad razočaraš u mene.” “Ne, nikada nisam razočarana.” Fiona zagrli Serenu i prisloni svoj obraz uz njen. “Kada si se rodila, zahvalila sam bogu što mi te je dao živu i zdravu. Srce samo što mi nije puklo kad sam izgubila dve bebe između Kola i tebe. Plašila sam se da neću imati više dece, a onda si

~ 78 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky došla ti, majušna, a tako jaka. Toliko si me obradovala svojim rođenjem. Babica je rekla da si se izborila za svoj dolazak na ovaj svet. Žene ne idu u rat, Serena, i zapamti ovo: na ovom svetu ne bi bilo dece kada bi muškarci vodili žene u rat.” To natera Serenu da se nasmeje. Podigla je noge udobnije se smestila. “Sećam se kad se Malkolm rodio. Tata je otišao u štalu i napio se.” “Tako je bilo sa svima vama”, reče Fiona smešeći se. “On bi se radije borio samo jednim nožem protiv stotinu zmajeva, nego što bi zakoračio u sobu za porođaj.” “Kako si znala... Kad si ga upoznala, kako si znala da ga voliš?” “Nisam sigurna da sam znala.” Sanjareći i sama, Fiona se zagleda u vatru. “Prvi put smo se sreli na balu. Alis Mekdonald, Meri Mekleod i ja smo bile najbolje drugarice. Roditelji Alis Mekdonald pravili su bal za njen rođendan. Mekdonaldovi od Glenfinana. Dobar prijatelj tvog oca Donald, kao što znaš, Alisin je brat. Alis je nosila zelenu, Meri plavu, a ja sam nosila belu haljinu sa bakinim biserima. Napuderisale smo kose i mislile kako smo moderne i lepe.” “Sigurno ste bile.” Uz mali uzdah Fiona spusti ruke na ramena svoje ćerke. “Muzika je bila divna, a mladići zgodni. Donald mi je predstavio tvoga oca koji me je zamolio za ples. Pristala sam, naravno, ali sam se pitala šta ja želim od ovog najboljeg među najboljima. A on me je zgazio i uništio mi nove cipele.' “Mama, nikad mi nisi rekla da si mislila da tata ne zna da pleše.” “Jesam i ispostavilo se da nisam u pravu, u šta si mnogo puta imala prilike sama da se uveriš. Niko ne pleše gracioznije i sa većom lakoćom od Juna Mekgregora.” Sereni je prijala zamišljena slika njenih roditelja iz mladih dana, pripijenih jedno uz drugo kako igraju svoj prvi ples. “Dakle, zaljubila si se u njega zbog načina na koji je plesao.” “U stvari, i nisam. Flertovala sam sa njim, priznajem. Alis, Meri i ja smo se dogovorile da flertujemo sa svima na balu i vidimo koja će imati najviše prosaca. Rešile smo da za muževe izaberemo samo one najzgodnije, najelegantnije i najbogatije.” Serena je zapanjeno pogledala. “Ti, mama?”

~ 79 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Da, bila sam veoma sujetna i puna sebe.” Fiona se nasmejala i zagladila kosu na kojoj su počele da se pojavljuju prve sede. “Otac me je mnogo razmazio. Sutradan je tvoj otac svratio kod Mekdonaldovih, kod kojih sam ja bila. Navodno da pozove Donalda na jahanje, ali se potrudio da ga primetim kako šeta po kući kao da je njegova. Narednih nedelja se toliko motao oko mene da nisam mogla ni da se okrenem a da ga ne ugledam. Nije bio najzgodniji, najelegantniji, niti najbogatiji momak koji me je zaprosio, ali ja sam njega želela.” “Kako si znala?” insistirala je Serena. “Kako si mogla da budeš sigurna?” “Srce mi je bilo glasnije od razuma”, reče Fiona, posmatrajući svoju ćerku. Dakle, to je bio problem, shvatila je i zapitala se kako je mogla da ne primeti. Njena devojčica se zaljubila. Fiona se brzo priseti svih imena i lica mladića koji su navraćali. Ne seća se da je Serena ijednog udostojila pogledom. U stvari, pomisli Fiona uzdahnuvši, sve ih je oterala i svi su otišli podvijenog repa. “Mora da je bilo nešto više od toga.” Serena je zbunjena i nezadovoljna odgovorom gužvala nabore svoje suknje. “Mora da ste se slagali, da ste bili slični. Da je tata bio drugačiji, da niste imali ista verovanja, isto poreklo, srce ti nikad ne bi zaigralo.” “Ljubav ne priznaje različitosti, Rena”, reče Fiona polako. Jedna misao joj prostruja kroz glavu, nije znala da li da se naglas nasmeje ili da zaplače. Da se nije njena ćerka, njena vatrena, tvrdoglava ćerka, zaljubila u engleskog lorda? “Dušo moja”, Fiona pomazi Serenu po ramenu. “Kad se ljubav javi, najčešće je ona prava, ali retko ima nečeg razumnog u njoj.” “Želim da budem sama”, reče Serena strastveno. Oči su joj plamtele, pokazujući zbunjenost koliko i rešenost. “Radije ću biti tetka Kolovoj, Gveninoj i Malkolmovoj deci nego što ću da prihvatim čoveka za koga znam da ne može da me usreći.” “To govori tvoja glava, tvoja narav.” Fionina ruka je bila nežna, kao i njen glas. “Zaljubljivanje ženi može izgledati zastrašujuće, naročito onoj koja ne želi da se zaljubi.” “Ne znam.” Okrenu se ka majci. “Mama, zašto ne znam šta hoću?” “Kad dođe vreme, znaćeš. I ti, najhrabrija od sve moje dece, to ćeš prihvatiti.”

~ 80 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Prsti joj utonuše dublje u Serenin obraz. Obe su začule zvuk konja koji dolaze. Na trenutak, pod svetlošću vatre, obe su se prisetile nekog drugog vremena, neke druge noći. “Tata se vratio ranije.” Serena ustade i uhvati majku za ruku. “Da.” Malo po malo Fiona natera sebe da se opusti. “Želeće nešto toplo da pojede.” Muškarci su naporno jahali u želji da noć provedu u svojim krevetima. Usput su i lovili i kući su se vratili sa sveže ubijenim jelenom, zecom i divljom patkom. Kuća, koja je bila sasvim tiha, tresla se od Juanove vike i naređenja. Pošto je bila obučena za spavanje, Serena reši da ostane gore, dok nije čula da je otac doziva. Krenula je da uredi kosu i ispravi podsuknje, a onda je sa gađenjem zastala. Kao da je bilo važno kako izgleda. Sišla je da vidi oca, lice mu je i dalje bilo hladno od vetra dok je ljubio Gven. Kol je sedeo pored vatre, pokrivenih kolena, a Malkolm se veselo smejao sedeći na naslonu njegove stolice. Sa punom čašom koju je već držao u svojoj ruci, dok mu je druga bila u džepu pantalona, Brigam je stajao pored ognjišta. Kosa nm je bila raščupana od jahanja, a čizme prekrivene blatom. I pored svoje rešenosti da ga ne primećuje, njen pogled ga je sam tražio. Za samo tri otkucaja srca sve drugo i svi ostali nisu postojali. Ni za njega. Posmatrao ju je dok je ulazila, tamnozelena noćna haljina padala je po njoj, a kosa joj je sijala poput vatre. Brigamovi prsti se zgrčiše, tako divlje da mu se čaša urezala u šaku. Kako bi malo opustio atmosferu, on joj se nakloni. Obrazi joj se zarumeneše, što u njemu samo pojača želju da otrči do nje i privije je uz sebe. “Evo moje gorske divlje mačke.” Juan raširi ruke. “Hoćeš da poljubiš tatu?” Ona mu se drsko osmehnu: “Mogla bih.” I tako slatko i zvučno ga poljubi u obraz. A onda, smejući se, zagrli ga oko vrata i poljubi ga još jednom. On je podiže i zavrte. “To je moja divna devojčica” reče on. “Ko istrpi njene kandže, sledi mu vredna nagrada.” “Ja neću biti nagrada nijednom muškaracu”, i bezobrazno ga čupnu za bradu, zbog čega je dobila po turu. “Uverićeš se da govorim istinu, Brige. Veoma je nemirna. Nameravam da te dam Dankanu Mekkinonu, stalno me pita za tebe.”

~ 81 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Kako želiš, oče”, reče ona umilno. “Izbiću mu to iz glave kad ga udarim jednom ili dvaput.” On se ponovo nasmeja. Iako je podjednako voleo svu svoju decu, Serena mu je, ipak, bila najdraža. “Napuni nam čaše, dete. Mladi Dankan nije za tebe.” Uradila je kako joj je rekao. Prvo je njemu sipala piće, a zatim je krenula ka Brigamu. Bilo je nemoguće da ne sretne pogled s njegovim, ili da sakrije sjaj u očima. “Možda niko nije za mene”, odgovorila je. Pošto ga je izazvala, Brigam je morao da odgovori. “Gospođice, možda Vas niko nije naučio kako da uvučete kandže.” “Istina je, gospodine. Niko ko je pokušao nije preživeo.” “Izgleda da Vam je potreban neki čvršći muškarac.” Ona podiže obrvu ispitivački. “Verujte mi, meni nijedan muškarac nije potreban.” Njegove oči je upozoriše da bi mogao da joj dokaže da greši, ali se samo osmehnuo. “Oprostite mi, gospođice, ali razdražljiva kobila retko razume potrebe jahača.” “Molim te”, Kol obuzda smeh, “ne ohrabruj ga, Rena. On može tako satima, nikad ga nećeš pobediti. Pusti ga i daj ovamo taj bokal. Čaša mi je prazna.” “Kao i glava”, reče mu ona i usu viski u čašu koju je njen brat držao u ruci. “Polako, devojko, nemoj da me poliješ. Još sam bolestan.” “Bolestan si?” Osmehnuvši se, ona mu uze čašu. “Onda ćeš da piješ Gvenine mešavine, a ne viski” i skloni je pre nego što je uspeo da joj je otme. “Bezobraznice.” Povuče je u svoje krilo. “Sipaj mi još i neću odati tvoje tajne.” “Koje moje tajne?” Približi joj se i na uho joj šapnu samo dve reči: “Jahaće pantalone.” Serena opsova jedva čujno i ponovo mu napuni čašu. “Nisi ti tako bolestan čim možeš da uhodiš kroz prozor”, dobaci mu. “Muškarac se služi oružjem koje mu dospe pod ruku.” “Deco, prestanite da se prepirete...” Juan sačeka da svi pogledi budu uprti u njega. “Zatekli smo Mekdonaldove u dobrom zdravlju. Donaldov brat Danijel je ponovo postao deda. Dobio je treće unuče, i ja

~ 82 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky sam se postideo.” On pogleda svoje dvoje starije dece, koji su već zaboravili na svoj sukob i pokazažeš svom ocu identične grimase. “Možete se buniti koliko hoćete, ali ne smete zanemarivati svoje dužnosti prema klanu. Da sam bolji otac, do sad biste oboje bili venčani i čekali decu, hteli vi to ili ne.” “Nema boljeg oca od našeg”, reče Serena i umilno ga pogleda. “Radićemo na tome. Pozvao sam u posetu Megi Mekdonald.” “Zaboga”, uzviknu Kol. “Eto nevolje.” Taj komentar učini da dobije ćušku od sestre. “Ona mi je dobra drugarica, ako si zaboravio. Kad dolazi?” “Sledeće nedelje.” Juan uputi Kolu ozbiljan pogled. “A ja ću da te podsetim, mladiću, da nijedan gost nije nevolja u mojoj kući.” “Dobrodošli su kao i onda kad ste bili mali, pa nismo mogli da hodamo od vas, nego smo vas preskakali.” A onda je popustio, znajući da je gostoljubivost stvar časti i tradicije. “Nema sumnje da je ona to odavno prerasla, ali sada će joj biti prijatno u Reninom i Gveninom društvu.” Naredni dani su užurbano prošli u pripremama za goste koje su očekivali. Po Fioninoj naredbi, drvo i srebro je ispolirano, hrana pripremljena, podovi oribani. Serena se radovala gostima i toliko je bila navikla da radi, da joj dodatni posao nije smetao. Radovala se društvu svoje vršnjakinje sa kojom se druži još od detinjstva. Sad kad se Kol oporavio, on i Brigam su često jahali, ponekad im je društvo pravio Juan ili drugi muškarci, a ponekad su jahali sami. Pričalo se o jakobitskom slučaju i prinčevom narednom koraku. Priče su se prenosile iz dolina u brda, preko goleti do šuma. Princ dolazi. Princ je u Parizu. Princ nikada neće doći. Jednom prilikom stigao je donosilac depeše za Brigama. Vrata trpezarije, u kojoj su sedeli samo muškarci, satima su bila zatvorena, a konjanik je otišao kasno noću. Kakve god vesti da je doneo, one ženama nisu saopštene, što je činjenica koja je Serenu strašno pogađala. U kuhinji, pored vatre koja je gorela, Serena je prala veš. Dogovorila se sa Gven da obavi glancanje, koje je bilo Serenina dužnost, s tim da Serena opere veš, što je Gven trebalo da učini. Odgovaralo joj je. Više je volela da gazi po čaršavima u velikoj posudi, nego da u ruci drži pčelinji vosak za poliranje.

~ 83 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Suknje su joj bile podignute, a noge do kolena u vodi. Uživala je u energiji koju je trošila na pranje isto koliko je uživala što u kuhinji nije bilo nikoga. Gospođa Drumond je bila u komšiluku, da razmeni recepte i tračeve. Malkolm je učio, a majka nadzirala spremanje gostinske sobe. Serena je poskakivala kao poni kad uđe u hladnu vodu, zabavljajući se i čineći monoton posao pranja veselijim. Pitala se da li se Megi Mekdonald dopala Brigamu i da li joj je poljubio ruku onako kako je onda ljubio njenu. I zašto je to važno, zapitala se i počela silovitije da gazi po vešu. jedva da ju je pogledao otkako se vratio i to joj je sasvim odgovaralo. On joj ništa nije značio, bio je samo jedan dosadan trn koji joj je smetao. Volela bi da ode. Serena poče još jače da gazi po rublju, dok voda nije počela da se izliva iz posude. Volela bi da se njegov hladan glas i vreo pogled vrate nazad u London - ili da odu dođavola, svejedno joj je. Volela bi da padne u reku i da se prehladi i polako i bolno nestane. A istovremeno je želela da se pojavi u kuhinji, klekne pred nju i preklinje je da mu se jednom osmehne. Naravno da bi zarežala. Volela bi da... Prestala je da želi, prestala je da pere, prestala je da razmišlja kad je on ušao u prostoriju. Iznenadio se koliko i ona. Mislio je da radi gore nešto sa majkom ili da je u trpezariji sa sestrom. Danima joj se već nije obraćao i izbegavao ju je. Njeno prisustvo donosilo mu je istovremeno nelagodnost i zadovoljstvo. Sad je bila ovde, sama u vreloj kuhinji, lice joj je gorelo od uzbuđenja, kosa joj se izvukla iz šnala, a suknje... Blagi bože. Noge su joj bile bele i mokre, njihov oblik bi svaki muškarac mogao da sanja. Pre nego što je uspeo da povrati kontrolu, primetio je kapljicu vode kako joj klizi niz koleno. Iz usta mu izlete uzdah. “Ovo je neočekivan i simpatičan domaći prizor.” “Nemate šta da tražite u kuhinji, lorde Ešburne.” “Vaš otac mi je dozvolio da se osećam kao kod svoje kuće. Pošto su svi zauzeti, mislio sam da šarmiram gospođu Drumond da mi da malo supe.” “U onoj posudi je, tamo.” Ona pokaza na vreo kazan. “Sipajte i nosite, ja imam previše posla da bih Vas služila.”

~ 84 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Vidim.” Dovoljno se sabrao da bi mogao da joj pride. Mirisala je na sapun, zaigralo mu je u stomaku. “Madam, verujte, nikada više neću isto spavati sad kad znam kako se pere posteljina na kojoj spavam.” Ona proguta knedlu i ponovo poče da gazi po vodi. “Posao mora da se obavi, Saseksonče, i to kako treba. Sad idite svojim poslom, pošto ja moram svoj da uradim pre nego što se voda ohladi.” Kao da ju je sam đavo vodio, ona tresnu nogom po vodi i isprska ga po pantalonama. “Oprostite, molim Vas, gospodine.” Nije mogla da sakrije osmeh. Brigam pogleda u svoje pantalone i odmahnu glavom. “Verovatno mislite da je i njima potrebno pranje.” “Ubacite ih unutra”, kaza nesmotreno. “Ionako sam već mislila da treba da izgazim Vaše pantalone.” “Jeste li ?” On se uhvati za kopču, sa zadovoljstvom posmatrajući kako joj se oči šire. Pocrvenevši do korena kose, ona se povuče unazad i umalo ne pade u vodu. “Brigame...” Uhvatio ju je pre nego što je pala i prosula vodu po sebi i celoj kuhinji. “Znao sam da ću to ponovo izvući iz tebe.” Ruka mu je bila oko njenog struka, a druga u kosi. Šnale koje su joj spale sa kose potonuše. Serena je ukočeno stajala, a ruke su joj bile između njihova dva tela. “Šta?” “Moje ime”, promrmljao je. “Reci ga ponovo.” “Nema potrebe.” Ona navlaži usne i, bez namere da to uradi, raspaljivala ga je sve više. “Nema potrebe više da me držite. Uspostavila sam ravnotežu.” “Ali ja imam potrebu, Rena. Tri dana sebi neprekidno ponavljam da ne mogu, da ne smem, da te neću dodirnuti.” Dok je govorio, ruka mu se pela uz njena leđa, do kose, kao da bira gde će je dotaći. “Ali imam želju. Istu onu koju sada vidim u tvojim očima.” Mrzela je sebe što ga je izazivala. “Ništa Vi ne vidite.” “Vidim sve”, ispravio se, spustivši poljubac u njenu kosu. “Bože, nisam mogao da prestanem da mislim na tebe, da osećam tvoj ukus na svojim usnama.” “Prestani.” Da može da izvuče ruke, pokrila bi uši njima. “Neću da slušam.”

~ 85 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Zašto?” On je povuče za kosu, tako da je morala da podigne glavu. “Zato što sam Englez?” “Ne. Da. Ne znam.” Glas joj se povisi, postavši jači od ubrzanih udaraca njenog srca. “Znam samo da ovo ne želim. Ne želim da osećam ono što osećam kada sam s tobom.” Osetio je trenutak svoje pobede i privuče je bliže k sebi. “Kako se to osećaš kada si sa mnom, Rena?” “Slabo, uplašeno, besno. Ne, nemoj”, prošaputala je kad su njegove usne krenule ka njenima. “Nemoj da me ljubiš.” “Onda ti poljubi mene.” On nežno prisloni svoje usne na njene. “Neću.” Strasno uzdahnuvši, ona se privi uz njega, uzimajući ono što joj srce želi, zanemarujući upozorenje svoje glave. On nije bio za nju, nikad i neće biti, ali kad je zagrli, čini joj se da mu je uvek pripadala. Njegove usne su izazivale i povlačile se. Zavodile i mučile, dok je nisu opčinile. Je li mu rekla da se pored njega oseća slabom? To je bila laž, pomislila je. Osećala se jakom, neverovatno jakom, prepunom energije koja je uskomešala njenu krv, preteći da proključa. Žena može da se plaši slabosti, ali ne i moći. Obavila je svoje ruke oko njega, zabacila glavu unazad, a usne joj se razdvojiše, dok ga je nesvesno izazivala da pokuša da obuzda njenu snagu. Kao da u rukama drži svetleću munju, pomislio je. Prepunu vatre, žara i opasne moći. U jednom trenutku se prepuštao, a već u drugom se, obuzet vrelinom koja je pretila da eksplodira, povlačio. Šapućući njeno ime, podigao ju je iz vode. Na trenutak ju je držao tako, a onda ju je pustio da klizi njih njegovo telo, dok joj stopala nisu dotakla pod. Njene usne su šetale po njegovom licu. Zavukla je ruke pod njegov ogrtač, prelazeći njima po njegovoj košulji. Telo joj se pripilo uz njegovo, preklinjući da bude dodirnuto. Njene grudi su se zavodljivo naslanjale na njegove. Znajući da sad može samo da je spusti na pod i zadovolji obostranu želju ili da momentalno prestane, Brigam se povuče. “Serena.” Uhvati je za obe ruke i prinese ih usnama. “Moramo da razgovaramo.” “Da razgovaramo?” Ona nije mogla ni o čemu da misli.

~ 86 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Da, i to veoma skoro, pre nego što izneverim poverenje tvog oca i mog prijatelja više nego što već jesam.” Zurila je kratko u njega, a zatim su joj se misli razbistrile. Izvukavši ruke, stavi ih na obraze. Kako je mogla tako da se baci na njega? “Ne želim da razgovaram, želim da odeš.” “Želela ili ne, razgovaraćemo.” Ponovo je uhvati za ruke pre nego što je stigla da se okrene. “Serena, ne možemo da se pravimo da se među nama ništa ne dešava svaki put kad ostanemo sami. Ni ja ne želim ovo koliko ni ti, ali nisam toliko lud da negiram da nešto postoji.” “Proći će”, reče ona, očajnički želeći da veruje da je tako. “Želje dolaze i odlaze.” On podiže obrvu. “Tako hladna i staložena izjava od bose žene.” “Hoćeš li da me ostaviš?” viknu na njega. “Bila sam srećna i zadovoljna pre nego što si se ti ovde pojavio. I biću srećna i zadovoljna kad odeš.” “Đavola hoćeš.” Ponovo je privuče k sebi. “Kad bih sad otišao, rasplakala bi se.” Njen ponos se javi. “Nikad za tobom suzu neću pustiti. A i zašto bih? Nisi prvi muškarac koga sam poljubila, a nećeš biti ni poslednji.” Njegove oči se skupiše i smračiše poput oniksa. “Opasno živiš, Serena.” “Živim kako ja hoću. Sad me ostavi.” “Dakle, nisam prvi koga si poljubila,” promrmlja. Očajnički je želeo da zna imena i lica onih sa kojima se ljubila da bi mogao da ih ubije. “Kaži mi, da li su te i drugi naterali da zadrhtiš?” Ponovo ju je poljubio, tako snažno da je ostala bez daha. “Da li ti se od tuđeg poljupca koža ježila?” Njegove usne se opet spustiše na njene i ovog puta nije mogla ništa da uradi osim da mu se sasvim prepusti. “Jesi li i njih gledala ovako kao što mene sada gledaš?” pitao ju je. “Tim tamnim i zamućenim pogledom?” Naslonila se na njegova ramena, skoro se uplašivši da će se onesvestiti i iskliznuti iz njegovih ruku. “Brigame...” “Jesi li?” pitao ju je, a pogled mu je bio mračan i užaren. U glavi joj se vrtelo. “Ne.” “Serena, završila sam...” Gven otvori vrata i zaslade od iznenađenja kad je ugledala svoju sestru u prisnom zagrljaju sa njihovim gostom.

~ 87 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Serena je stajala na prstima svojih bosih nogu, držeći se za Brigamov lepi ogrtač. A on... Gvenina mladalačka mašta natera ju je da žestoko pocrveni. “Izvinite, molim vas”, nekako je izustila, ne mrdajući s mesta, dok joj je pogled lutao sa njega na nju, ne znajući šta sad da uradi. “Gven...” više uz napor, manje zbog dostojanstva, Serena se izmigolji iz Brigamovog zagrljaja. “Lord Ešburn je upravo...” “Ljubio Vašu sestru”, završi on mirno. “Oh.” Gven primeti Serenin besan pogled upućen Brigamu. “Izvinite, molim vas”, ponovila je, pitajući se da li je bolje da ode ili da ostane. Zabavljajući se, Brigam je posmatrao kako se Gven bori sa nepijatnošću, dok se Serena okrenula ka kuhinji i počela da lupa posuđem. “Nema potrebe bilo kome da se izvinjavaš”, reče ona Ijutito. “Lord Ešburn je želeo supu.” “Jesam, ali sam sve svoje apetite zadovoljio. Dame, izvinite me...” Izašao je, osmehnuvši se lagano kad je činija udarila o pod.

~ 88 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky

Sedmo poglavlje “Kralj Luj neće intervenisati.” Brigam je stajao pored vatre, sa rukama prekrštenim na leđima, lako mu je pogled bio smiren, a stav opušten, glas mu je bio turoban. “Kako je vreme prolazilo, postajalo je sve manje verovatno da će princu pružiti podršku u zlatu ili u svom ljudstvu.” Kol zgrabi sa stola pismo koje je kurir doneo i planu. Nasuprot Brigamu, njegova nestrpljivost je tražila pokret. “Pre godinu dana Luj je bio više nego spreman da ga podrži. Spreman? Đavola, jedva je čekao da ga skloni.” “Pre godinu dana”, Brigam pojasni, “Luj je mislio da će mu Čarls biti od koristi. Pošto je francuska invazija prošlog marta raspuštena, princa je ignorisao francuski dvor.” “Onda ćemo ići bez Francuza.” Kol prvo pogleda Brigama, a zatim oca. “Gorštaci će se boriti za Stjuarta.” “Da”, saglasi se Juan. “Ali koliko njih?” Ustao je da bi sprečio sina da se upusti u strastven govor. “Moje misli i moje srce se nisu promenili. Kad dođe vreme, Mekgregorovi će se boriti za pravog kralja. Ah brojnost nam je potrebna koliko i udruženost. Da bi pobedili, klanovi moraju da se bore kao jedan.” “Kao što smo se i ranije borili”, reče Kol stiskajući pesnicu. “I opet ćemo.” “Voleo bih da tako bude.” Juanov glas je bio tih, razuman i pun žaljenja. Godine, pomislio je setno. Starenje je najveće prokletstvo. “Ne možemo da se pretvaramo da će svaki starešina u Škotskoj podržati pravog kralja ili dići svoj klan za princa. Koliko njih će, Brige, stajati nasuprot nas u vladinoj vojsci?” Brigam uze pismo sa stola i, pošto je još jednom preleteo pogledom preko njega, baci ga u vatru. “Svakog dana očekujem novosti od mojih kontakata u Londonu.” “Koliko ćemo još čekati?” Kol ponovo sede i zagleda se u vatru. “Koliko još meseci, koliko još godina ćemo samo sedeti i pričati dok se izabrani deblja na prestolu?” “Mislim da će vreme za pobunu stići brže nego što se nadaš”, izusti Brigam. “Brže nego što ćemo se mi spremiti za nju. Princ je nestrpljiv.”

~ 89 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Gorštačke starešine će se ponovo sastati.” Juan je lupkao prstima po naslonu svoje stolice. Kao i svaki mudri general, voleo je da napravi plan bitke pre nego što izvuče mač. “Moramo pažljivo da se sastajemo, da ne izazovemo sumnju Blek voča.” Kol sočno opsova na pomen gorštaka koje je regrutovala Engleska kako bi održavala red u Škotskoj. “Još jedan lov?” upita Brigam. “Smislio sam nešto malo drugačije.” Na zvuk točkova kočije koja se približavala Juan se osmehnu i izvadi svoje gajde. “Bal, momci. Vreme je da se malo zabavimo. A curica koja nam stiže divan je razlog zbog koga je vredelo uglancati kuću.” Brigam razmaknu zavese, taman na vreme da vidi Serenu kako trči ka kočiji koju su očekivali. Tamnokosa devojka baci se Sereni u naručje. “Megi Mekdonald.” “Da. Vreme joj je za udaju, kao i mojoj starijoj ćerki.” Na trenutak zaustavi pogled na Brigamovim leđima. Čovek bi morao biti slep, pomisli, ako ne vidi da se nešto dešava između njegovog mladog gosta i njegove ćerke. “Sasvim je normalno da organizujemo bal i predstavimo ih mladim udvaračima.” Brigam nervozno vrati zavesu na mesto. Nije želeo da posmatra Serenu sada kada joj sunce obasjava lice, a oči joj sijaju od smeha. “Pretpostavljam da će to biti od koristi.” Kol nervozno ustade. “Mene to ne zanima. U kući ću sada imati još jednu brbljivu ženu više. Nek sam proklet ako ću da je vodim u obilazak na konjima i da slušam priče o poslednjoj modi, sada kad treba da oštrimo mačeve.” Juan ustade da otvori vrata salona. “Ne sumnjam da će je Rena i Gven fino zabaviti i bez tebe.” Kako se vrata otvoriše, ženski glasovi i smeh ispuniše prostoriju. Kol negodujući ostade na svojoj stolici. “Evo devojke.” Juan povika: “Dođi ovamo da poljubiš svog čika Juana.” Smešeći se, Megi otplesa niz hol. Nasmejala se kad ju je podigao u naručje, a Fiona ga opomenu: “Devojka se dovoljno truckala tokom putovanja. Uđi i zagrej se pored vatre, Megi.” Sa rukom u Juanovoj, Megi uđe u sobu. Vastpitanje spreči Kola da opsuje i on lagano ustade. A onda, bez obzira na vaspitanje, zaneme, otvorivši usta. Izgledala je sićušna kao lutka pored njegovog krupnog oca, a mršavica sa pegavim licem koga se

~ 90 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky sećao, nekim čudom se pretvorila u vitku priliku u tamnoplavom somotu. Njena kosa, tamna kao ponoć, u kovrdžama je virila ispod šešira i uokvirivala joj je lice. Jesu li joj oći uvek bile tako lepe, kao jezera na mesečini, pitao se kad je uspeo da zatvori usta. Da li joj je koža uvek bila bela kao mleko? Megi mu se osmehnula. A onda, pošto je tokom putovanja pažljivo isplanirala svaki svoj pokret, okrenula se Brigamu. “Lorde Ešburne.” “Zadovoljstvo mi je što Vas ponovo vidim, gospođice Mekdonald.” Prihvati njenu pruženu ruku i usnama joj dodirnu prste. Iza Juanovih leđa Serena zašišta. “Verujem da Vam je putovanje bilo naporno.” “Nimalo.” Pošto je Megina ruka još uvek bila u Brigamovoj, Serena nije mogla da se uzdrži, a da se ne dobaci: “Sećaš se Kola, je li, Megi?” Silnije nego što je bilo potrebno, ona odvuče Megi od Brigama i povede je ka svom bratu. “Naravno da se sećam.” Megi je vežbala prijateljski, skoro bezličan osmeh svake noći pred ogledalom, spremajući se za njihov prvi susret. Iako joj je srce treperilo, uspela je da iskoristi svoj uvežbani osmeh. Bio je zgodniji nego što ga se sećala, viši, krupniji, čak i uzbudljiviji. Odrastanje je dugo trajalo, ali u ovom trenutku izgleda da se isplatilo. “Drago mi je što te ponovo vidim, Kole. Nadam se da ti je rana zarasla.” “Rana?” On je uhvati za ruku, osećajući se nepodnošljivo nespretnim. “Tvoj otac mi je rekao da si ranjen kad si putovao ovamo iz Londona.” Glas joj je bio umilan kao prolećno jutro. Pitala se da li čuje kako joj srce ludo tuče. “Nadam se da si se oporavio.” “Nije to bilo ništa.” “Čula sam da je bilo ozbiljno, a ne da nije bilo ništa, ali je dobro što si se oporavio.” Uplašivši se da će se onesvestiti od uzbuđenja ako joj ruka još koji trenutak bude bila u njegovoj, Megi se povuče i osvrnu unaokolo. Obrazi su joj goreli i nadala se da će svi misliti da je to od uzbuđenja zbog putovanja. “Divno je opet biti ovde. Ne znam kako da Vam zahvalim, čika Juane i tetka Fiona, što ste me pozvali da dođem.” Doneto je osveženje i svi su posedali. Umesto da iskoristi izgovore koje je spremio, Kol shvati da pokušava da zauzme stolicu najbližu Megi. Brigam iskoristi situaciju i nagnu se ka Sereni dok je služila kolače.

~ 91 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Hoćete Vi da probate neki, gospođice Mekgregor?” upitao ju je. A zatim joj je tišim glasom, koji drugi nisu čuli zbog razgovora koji se vodio, rekao: “Izbegavaš me, Rena.” “To je smešno.” Uze kolačić, pitajući se kako će se ponašati ako bude na zabavi sa njim. “Sasvim se slažem. Smešno je da me izbegavaš.” Šolja joj zaigra na tacni. “Laskaš sebi, Saseksonče.” “Divno je videti kako te činim nervoznom”, reče joj tiho, a zatim nastavi razgovor normalnim tonom: “Gven, moram da Vam kažem kako šarmantno izgledate u ružičastom.” Meni nikad nije rekao da šarmantno izgledam, pomisli Serena i divlje zagrize kolač. Nikad me ne udostoji elegantnog naklona i finih komplimenata kao što je udostojio Megi. Sa mnom se samo rve i reži. I ljubi me, seti se, zadrhtavši. Duboko i strasno. Nije želela da misli o tome... Niti o njemu. Kad se muškarac tako ponaša prema ženi, on želi samo jednu stvar. Ona možda jeste odrasla u Visovima, ali nije luda kad su u pitanju engleske aristokrate. Neće ona biti ničija ljubavnica. Naročito ne ljubavnica nekog Engleza. Bez obzira na to koliko se čarobno osećala pored njega i koliko god je on navodio da sanja lude snove, ona nikad neće osramotiti ni sebe, niti svoju porodicu. Nije ga izbegavala zato što se plašila, već zato što je pored njega postajala osetljiva. “Sanjariš, dušo”, Brigam promrmlja, nateravši je da se trgne. “Nadam se da sam ja u tim snovima.” “Ne, već krave koje treba da se pomuzu”, izusti ona kroz zube. Na njegov smeh, ona se okrenu ka Megi. Njena drugarica se zabavljala, nežno se osmehujući Kolu. A njen brat se, primetila je Serena, zarumeneo, a oči su mu sijale. “Izgleda da Kol više ne misli kako je gospođica Mekdonald davež”, prokomentarisao je Brigam. “Izgleda kao da ga je stena udarila u glavu.” “Ili kao da ga je u srce pogodila Kupidonova strela.” Njene oči se na to raširise, a zatim ponovo skupiše. U trenutku se raznežila. “Ko bi to mogao da pomisli?” Raspoloženija nego obično, naže se bliže Brigamu. “Misliš li da će početi da joj recituje poeziju?” On dodirnu pramen njene kose, zamišljajući kako uranja svoje lice u tu kosu. Ta žena je stvorena da ga izluđuje, u jednom trenutku grize, a

~ 92 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky u drugom se osmehuje, “Poznato je da se muškarci gore ponašaju kada su nesrećni.” “Ali Kol? Kol i Megi! Do pre nekoliko godina mu je bila strašno dosadna.” “Sada je izrasla u lepu ženu.” Mala žaoka ljubomore je ubode. “Da”, reče Serena, zapitavši se kako je to biti sićušan i krhak. “Vidi se da tako misliš.” On se iznenadi, a zatim mu osmeh zaigra na usnama. “Meni se više sviđaju zelene oči i oštar jezik.” Ona ga pogleda i pocrvene. “Ja, gospodine, nemam dara za flertovanje.” “Eto još jedne stvari koju bih mogao da te naučim.” Izabravši da se povuče, pre nego da se bori, Serena ustade. “Megi, dođi da ti pokažem tvoju sobu.” Megino društvo je bilo taman ono što joj je bilo potrebno. Prošlo je skoro dve godine otkad su se poslednji put videle, ali kao da je bilo juće. Pričale su do kasno u noć, jahale zajedno po šumi, kilometrima pešačile po brdima. Kao i uvek, Megi je pričala o svemu što joj leži na srcu, dok je Serena svoje najdublje misli zadržavala za sebe. Činjenica da je njena drugarica još uvek zaljubljena u Kola, nije je iznenadila. Ali ju je iznenadilo što je Kol bio očaran Megi onoliko koliko i ona njim. Bila je srećna zbog toga. Serena nikada nije verovala, mada Megi jeste, da će se Kol zaljubiti u njenu drugaricu, ali nije mogla da porekne ono što joj se dešavalo pred nosom. On je pronalazio brojne izgovore da bi se našao u njenom društvu, kao što ih je pre dve godine pronalazio da pobegne od nje. Dok je slušao Megina vesela brbljanja, mislio je kako je ona najlepše stvorenje na svetu. A oštrini i kritičkim sestrinskim okom Serena je primetila da Kol veoma mnogo vodi računa o svojoj spoljašnjosti. Čak je čula od gospođe Drumond da je Kol pitao Parkinsa za savet kako da se obuče. Sve to bi joj bilo smešno da neprestano nije osećala kako je ljubomora pecka. Više puta je uhvatila sebe kako se duri kad pomisli kako je lepo i slatko uživati u zaljubljenosti kao što uživa njena drugarica. A nju je zaljubljenost činila nervoznom i nesrećnom. Ta slabost ju je razjarivala i strašno je želela da Kol i Megi ispune želje svog srca.

~ 93 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Kol im je ponekad pravio društvo dok su jahale, a ponekad su jahali svi četvoro, Brigam bi im se priključio. Ta nova situacija Sereni je prićinjavala toliko zadovoljstva koliko i nelagode. Vreme jeste bilo oštro, ali je zima već počela da popušta. Sledećeg meseca, pomisli Serena, drveće će ozeleneti i prvo cveće će skupiti hrabrost da se okrene ka suncu. A sada joj je martovski vetar udarao u lice dok je jahala. Vesnici proleća se još nisu pojavili, a zemlja je još bila tvrda pod konjskim kopitama, ali ćulo se cvrkutanje ptica i zvuk njihovih razmahanih krila, dok su konji narušavali jutarnju tišinu. Led se otopio sa grana, ostavljajući ih vlažnim i blistavim. Išli su laganim galopom, što je kod Serene izazivalo nestrpljenje, kao i kod njenog konja. Znala je da Megi odlično jaše i može bilo koga da prati, ali je njena drugarica, izgleda, više volela da polako prelazi stazu. “Ti bi više volela da juriš, zar ne?”, upita je Brigam kad joj je prišao bliže. “Bih”, reče ona osećajno. On baci kratak pogled preko ramena, dok je konj pod njim nestrpljivo poskakivao. “Hajde da im pobegnemo.” Iako je volela izazove, to ju je iznenadilo. Njena majka ne bi dozvolila da jašu u parovima, samo zajedno, u grupi. “Ne bi bilo u redu.” “Plašiš se da ne možeš da držiš korak sa mnom?” Nagradila ga je varnicom iz oka. “Nema tog Engleza koji jednog Mekgregora može da pobedi u jahanju” “Ne žuri sa zaključkom, Rena”, reče joj nežno. “Jezero je udaljeno manje od dva kilometra.” Oklevala je, znajući da pristojnost nalaže da ostane sa svojom gošćom. Ali izazov je bio izazov. Pre nego što je uspela da obuzda sebe, pobode konja i jurnu. Znala je put tako dobro kao što je znala sve kutke svoje kuće. Lagano je vodila konja kroz krivine i zavijutke, držeći uzde opušteno, preskačući i zaobilazeći opalo granje. Staza jedva da je bila široka za dvoje, ali nijedno od njih nije želelo da odustane, pa su jahali rame uz rame. Okrenula se i ugledala Brigamovo veselo lice koje se razvuklo u osmeh kad je još jače poterao konja. Nagla se napred i skoro legla svojoj ždrebici na vrat, pokušavajući da je navede da trči brže.

~ 94 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Bila je zadovoljna, koliko trkom, toliko i društvom. Bila je slobodna, onom slobodom koju je samo pored njega iskusila, mada još nije shvatala njegovu ulogu u tome. Želela je da je jezero, kilometrima daleko, pa da jure tako brzo i nesputano, dok ih sunce obasjava kroz grane golog drveća. Jahala je kao boginja, pomislio je. Izvanredno, ne plašeći se da li će poginuti ili se povrediti. Sa drugim ženama je morao da usporava tempo, zbog njihove bezbednosti i ponosa. A Serenu je samo još više pritiskao, iz čistog zadovoljstva što može da je gleda kako juri niz stazu dok joj vetar nosi ogrtač za jahanje. Sa osmehom je posmatrao kako galopira neloliko koraka ispred njega, žaleći samo što umesto ogrtača nije obukla jahaće pantalone. Nije je lako dobiti, pomisli kad je ugledao odsjaj sunca na površini jezera u daljini. On obode konja i ponovo su bili jedno do drugog dok su jurili ka vodi. Istovremeno su stigli do obale, a srce mu je poskočilo od straha jer je Serena čekala poslednji trenutak da povuče dizgine konja i da se zaustavi. Dignuvši glavu, njena ždrebica zanjišta. A ona se smejala, stojeći tako kao da stoji na granici gde se nebo i zemlja spajaju, oči su joj bile tamne i nemirne, a telo joj je treperilo. Da već nije bio zaljubljen u nju, nesumnjivo bi se zaljubio tada, brzo i opasno, kao kad bi hodao po ivici litice. “Pobedila sam, Saseksonče.” “Đavola jesi.” On pogladi svoga konja po vratu i osmehnu joj se. “Pobeđio sam te za dužinu glave.” “Dođavola s glavom”, reče, zaboravivši se. “Ja sam pobedila, a ti nisi dovoljno muškarac da to priznaš.” Ona duboko udahnu vazduh, koji je mirisao na vodu i borovinu. “Da nisam imala sedlo, ugušio bi se u prašini koju bih ostavila za sobom.” I nasmeja se, a oči su joj bile zelenije od svih bujnih travnjaka koje je video u Engleskoj. Šešir joj je stajao nakrivljen od jurnjave. “Nemaš čega da se stidiš” reče mu. “Odlično jašeš za jednog Engleza, dobar si kao hromi Škot bez jednog oka.” “Pocrveneću od Vaših komplimenata, gospođice draga. Nažalost, ja sam pobedio, ali ti si suviše sujetna, ili suviše tvrdoglava da priznaš.” Prošla je rukom kroz kosu, a šešir joj je spao, držale su ga samo trake. Frizura koju joj je Megi čitavo jutro nameštala potpuno se raspala

~ 95 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky na mnoštvo lokni koje je obasjavalo sunce. “Ja sam pobedila. Pravom kavaljeru bi bila čast da prizna.” “Ja sam pobedio.” On razveza trake na njenom šeširu i skide ga. “I pre svega, jedna dama se nikad ne bi trkala.” “Oh.” Šutnula bi ga kad bi mogla. Umesto toga, ona okrenu konja dok se nisu našli licem u lice. Nije joj se dopalo što ju je nazvao sujetnom i tvrdoglavom, ali to što joj je otvoreno rekao da nije dama prevršilo je svaku meru. “A ti si pravi muškarac! Trka je bila tvoja ideja. Da nisam pristala, bila bih kukavica. Ali pošto sam prihvatila i pobedila, sad nisam dama.” “Prihvatila i izgubila” ispravi je Brigam, uživajući da gleda kako joj se obrazi rumene od srdžbe. “Nema potrebe da sa mnom budeš dama, Rena. Sviđaš mi se takva kakva jesi.” Oči joj zasijaše. “A kakva sam to?” “Predivna divlja mačka koja nosi pantalone i bori se kao muškarac.” Ona zareža na njega, usled čega njegov konj instinktivno krenu napred. Da Brigam nije dovoljno brzo reagovao i da nije bio tako vešt, završio bi u ledenoj jezerskoj vodi. “Lisice”, izusti, delom iznenađeno, a delom zadivljeno. “Htela si da me udaviš?” “Teško da bih ja bila kriva da si potonuo na dno. Glava ti je teška poput kamena.” Grizla je usnu da se ne nasmeje. Ponovo odmahujući glavom, pogleda ka nebu. Bio je divan dan, možda najlepši koji je ikad doživela. Oduševljenost je počela da je napušta kad se setila da su umakli Kolu i Megi. “Predlažem primirje”, reče mu. “Kol i Megi će uskoro stići ovamo. Ako budem ljuta na tebe, neću imati sa kim da pričam dok oni budu zauzeti jedno drugim.” “Imam i ja svoje uslove”, reče Brigam silazeći sa konja. “Zagrej moje srce, madam.” “Trka i pobeda su me oraspoložili.” Izvukla je nogu iz sedla i spustila ruke na njegova ramena jer se primakao da bi joj pomogao da siđe. “Drago mi je što to čujem.” Pre nego što je shvatila šta namerava, on je prebaci preko ramena. “Ali podsetiću te da sam ja pobedio.”

~ 96 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Jesi li poludeo?” Udarala ga je pesnicama po leđima, ne znajući da li da se smeje ili da psuje. “Pusti me, bezobrazniče.” “I nameravam”, reče i dođe do hice jezera. Serenine oči se širom otvoriše. Umesto udaraca, sada je zabila prste u njegov ogrtač. “Da se nisi usudio!” “Draga, nisam ti rekao da jedan Langston nikada, ali baš nikada, ne odbija izazov?” Ona pokuša da se izmigolji, ali se izvrnula tako da ju je njegova ruka uhvatila za unutrašnji deo butine. “Umeš li da plivaš?” “Bolje od tebe, Saseksonče. Kunem ti se da ako me ispustiš...” Nije stigla da završi pretnju jer je on na trenutak izgubio ravnotežu. “Brigame, nemoj! Ledena je voda!” Počela je da se smeje iako se otimala i borila. “Kunem ti se da ću te ubiti čim se oslobodim.” “Teško da ću te onda pustiti. Ako mi priznaš da sam ja pobedio u trci...” “Neću.” “Dobro, onda.” Približavao se vodi, a Serena ga je vrhom svoje čizme udarila blizu mesta na koje su muškarci osetljivi. On se zanese unazad i saplete o koren. Oboje padoše, zapetljavši se u,podsuknje. Iz pristojnosti, a i zbog svog mira, on skloni ruku sa njenih oblina. “Ovo smo već prošli, koliko mi se čini” izusti on dok su oboje pokušavali da dođu do daha. Serena se odvoji od njega i pokri svoje otkrivene noge. “Proklet bio. Isprljao si mi suknje.” “Draga damo, a ti me umalo nisi lišila moje muškosti.” Ona se nasmeja, sklanjajući kosu sa lica. Dan je bio divan i ona se osećala toliko živom da je zaboravila da treba da se ponaša kao dama. “Jesam li? Sledeći put ću biti preciznija.” Bacivši pogled na fleku na njegovim pantalonama, zakikota se. “Parkins će te sigurno izgrditi što si ih upropastio.” “Mene moj sluga ne grdi.” Ali Brigam ipak obrisa fleku. “On, jednostavno, bude smrtno uvređen, što me tera da se osećam kao školarac koji je nešto zgrešio.” Serena poče da cupka travu. “Kakav je taj tvoj Parkins?” “Čvrst kao stena, razjarujuće ispravan. Tvrdoglav. Zašto?” “Gospođa Drumond misli da bi on bio divan suprug.”

~ 97 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Gospođa Drumond?” Brigam se okrenu ka njoj. “Vaša gospođa Drumond i Parkins?” Odbrana porodične časti upali vatru u Sereninim očima. “A što da ne? Gospođa Drumond je dobra žena.” “Ja nemam ništa protiv. A Parkins?” Brigam se osloni na laktove i nasmeja. A šta je drugo i mogao, pri samoj pomisli na uštogljenog Parkinsa i čudno građenu kuvaricu. “Zna li on?” “Staviće mu ona do znanja.” I njoj su bili smešni kao par. Serena leže na travom obraslu obalu i osmehnu se gledajući u nebo. “Šarmiraće ga pitama i sosevima, kao što Megi šarmira Kola svojim lepim očima i stidljivim osmehom.” “To ti smeta?” “Megi i Kol?” Serena stavi ruku pod glavu i razmisli. “Ne. Ona je zaljubljena u njega otkad ja znam za sebe. Bila bih više nego srećna kada bi bili zajedno. Pošto mi je ona već prijateljica, ne bih morala da brinem da ću mrzeti ženu koju Kol bude izabrao za suprugu. Ali...” “Ali?” “Kad ih vidim zajedno, zamislim se. Sve se menja i ništa ne može da se uradi da se to spreči.” Ona zatvori oči, osećajući svež povetarac na svom licu. “Kad dođe proleće, ljubavi se bude. Tako bar kažu.” Ako joj se u glasu osetila čežnja, ona je to pripisala vazduhu. “Kad dođe proleće, i ratovi počinju. Ni tu ništa ne može da se uradi da se to spreči.” “Ne.” On uhvati kraj njene kose. “Da li bi ti to sprečavala, Serena?” Ona uzdahnu, otvorivši oči, i ugleda bele oblake koje je vetar nosio. “Jedan deo mene mrzi to što ne mogu da uzmem mač i borim se. A drugi deo mene, deo koji sam tek nedavno otkrila, želi da potreba za ratom uopšte ne postoji. Taj deo mene želi da živimo kao i do sada, čekajući da se cveće rascveta u proleće.” On je uhvati za ruku. Bila je suviše krhka da bi držala mač, pomisli, bez obzira na to koliko joj je srce bilo jako. “Cveće će uvek cvetati. I dolaziće neka nova proleća.” Ona okrenu glavu i pogleda ga. Nije joj palo na pamet da je pored njega tako opuštena, zadovoljna, čak i srećna sa njim na obali ovog jezera. To joj je omiljeno mesto, na koje dolazi sama, onda kada je veoma tužna ili veoma srećna. A sada je bila tu sa njim, i bilo joj je prijatno. Ptičice su pevale, osećao se miris jezerske vode i vlažne zemlje, čak ih je i zubato sunce grejalo.

~ 98 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Prsti im se spojiše tako instinktivno da nije ni bila svesna šta se desilo dok nije bilo prekasno, dok se njegov pogled nije izmenio, potamneo i postao vatreniji. Bio je to onaj trenutak kad je čitav svet oko njih prestajao da postoji, kad su ostali samo njih dvoje, spojenih ruku, ne skidajući pogled jedno sa drugoga. “Ne.” Ona brzo ustade. Bolje je da sedi nego da leži. Bio je to pokret kojim je htela da se zaštiti od same sebe, ali bezuspešno. Brigam prstima pređe preko njenih usana. “Mogu da te pustim, Serena, ali to neće promeniti ovo što postoji među nama,” “Ništa ne postoji među nama.” “Tvrdoglava si.” Uštinu je za donju usnu. “Svojegava.” A zatim jezikom pređe preko mesta gde ju je uštinuo. “Lepa.” “Nisam ništa od toga.” Ona izvuče ruku u nameri da ga odgurne, a umesto toga uhvati ga za ogrtač. “Jesi, sve si.” Lagano je ugrize za usnu, od čega joj oči zasijaše nejasnom željom. Njegove usne se izviše u osmeh zbog njene reakcije. Kakva li bi samo bila u krevetu? Polako, skoro usporeno, krenu da joj gricka uvo. “Nemoj.” “Danima sam čekao trenutak da ostanem sam sa tobom i ovo uradim.” On lagano uvuče jezik u školjku njenog uha, a nju istovremeno preplaviše zadovoljstvo i vrelina. “Ništa na svetu ne želim više od toga da vodim ljubav sa tobom, Serena. Sa svakim delićem tebe.” “Ne mogu. Ne smeš.” “Možeš”, šaputao je. “I hoćemo.” I spusti svoje usne na njene. Na trenutak je pustila sebe da uživa u njegovim usnama koje su ljubile njene. Samo malo. Ali nije smela, to nije u redu. I nikad neće biti. “Molim te, prestani. Nije u redu da se tako ponašaš prema meni. Nije u redu... Ne mogu da mislim.” “I ne razmišljaj.” On je iznenada uhvati za ramena i ponovo su bili okrenuti jedan ka drugom licem u lice. “Osećaj. Samo osećaj. I pokaži mi.” U glavi joj se vrtelo. Izmešale su joj se želje, upozorenja. Ispustivši uzdah zadovoljstva, ona privuče njegove usne svojima. To je bilo

~ 99 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky pogrešno. To je bila ludost. Ali ona nije mogla da odoli. Kad ju je dodirnuo, ona više ništa nije želela osim njegovih dodira. Kad ju je poljubio, osećala je da može da umre od tog zadovoljstva. Osećati toliku želju bilo je pravo mučenje. Znala je koliko i on želi nju po načinu na koji su se njegovi prsti kretali, po tome kako ju je ljubio. Sve jasnije je osećala da je samo pitanje trenutka kada će mu se prepustiti do kraja. Spustio je ruku na mesto gde joj je bilo srce. Skoro očajnički je uživao u njegovom kucanju. A kucalo je za njega. Nesposoban da odoli, rukama je prešao preko njenih oblina, pa preko vrata do usana, i nazad, otkrivajući koliko su njene usne bile željne njegovih. “Bože, Serena, koliko te želim.” Disanje mu se ubrzalo i on je odgurnu, zureći u njeno lice. “Možeš li da razumeš?” “Da.” Ruka joj se tresla kad ju je podigla. “Treba mi vremena da razmislim.” “Treba nam vremena da razgovaramo.” Vrlo pažljivo ju je pustio, tek sad otkrivši koliko su se njegovi prsti duboko urezali u njenu ruku. Začu zvuk konja koji prilaze i opsova. “Svaki put kad se nađem sam sa tobom, završimo ljubeći se. Tako nikad nećemo uspeti da razgovaramo. Želim da razumeš kako se osećam i šta želim od nas.” Mislila je da zna. Stidela se i, istovremeno, bila uzbuđena, jer je znala da je blizu pristanka. Želeo ju je, a ona će mu biti ljubavnica. Bio bi to najlepši trenutak u njenom životu. A onda će joj ponuditi dogovor. Kao njegova ljubavnica bila bi dobro zbrinuta, živela bi u lepoj kući, imala lepe haljine, bila u finom društvu. I bila bi jadna. Ako nađe snage da ga odbije, povratila bi ponos i bila još jadnija. “Nema potrebe da razgovaramo, sve mi je jasno.” Ustade da namesti suknje. “Treba mi vremena da razmislim o tome.” On je uhvati za ruku, znajući da će još samo kratko biti sami. “Voliš li me?” Zažmurila je, volela bi da može da ga mrzi zato što je pita nešto što već zna. “Nije to jedino pitanje koje traži odgovor, Brigame.” On izvuče ruku i povuče se, a pogled mu se smrači. “Ponovo se vraćamo na to, je li? Ja sam Englez, i bez obzira na to šta osećaš prema meni, bez obzira na to šta možemo jedno drugom da donesemo, ti to nećeš da zaboraviš.” “Ne mogu”, ispravi ga, poželevši da zaplače. “Ne mogu da zaboravim ko si, šta si, a pre svega, ne mogu da zaboravim ko sam i šta

~ 100 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky sam ja. Moram da razmislim, da vidim mogu li da živim sa tim što ti želiš od mene.” “Odlično.” On saže glavu. “Imaš vremena. Ali zapamti ovo, Serena. Neću te moliti.”

~ 101 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky

Osmo poglavlje Bal će biti divan.” Megi je održavala ravnotežu na merdevinama glancajući gornji deo ogledala. Sluge, pod Fioninim budnim okom, prevrnule su celu kuću. “Sve će biti savršeno, Rena. Videćeš. Muzika, sveće...” “I Kol”, dodade Serena, prevlačeći krpom preko rukonaslona stolice. “Naročito Kol.” Smešeći se, Megi pogleda preko ramena. “Već me je zamolio za prvi ples.” “Što nije iznenađujuće.” “Bio je tako sladak kad me je pitao”, reče Megi, približivši se ogledalu kako bi bolje pogledala svoje lice. Plašila se da joj od dugih jahanja po suncu nisu izašle pege, koje bi mogle da se ne dopadnu Kolu. “Htela sam da mu kažem da ne želim da plešem ni sa kim drugim, ali znam da bi pocrveneo i zamucao.” “Nikad nisam čula Kola da muca dok ti nisi došla u posetu.” “Znam.” Megi zadovoljno zagrize usnu. “Zar to nije divno?” Pade joj na pamet sarkastičan odgovor kad je pogledala Megino lepo lice. “Da, zaljubio se u tebe i to je, bez sumnje, nešto najbolje što mu se ikad desilo.” “Ne kažeš to samo zato što si mi drugarica?”, upita Megi radoznalo. “Ne, već zato što izgleda srećniji kad si ti u blizini.” Megi oseti kako joj se oči pune suzama i trepnu da ih otera. Nije želela da joj oči budu crvene i uplakane ako Kol naiđe. Još uvek je bila opsednuta fantazijom da njen voljeni ne sme da je vidi u bilo kom drugom izdanju osim u savršenom. “Sećaš se kad smo jedna drugoj davno obećale da ćemo biti sestre?” “Naravno. Ti je trebalo da se udaš za Kola, a ja za nekoga od tvojih rođaka.” Krpa joj ispade iz ruku kad je pogledala u Megi. “O, Megi, nemoj mi reći da te je zaprosio?” “Nije još”, Megi vrati pramen kovrdžave kose pod kapu. Na trenutak joj se između obrva pojavi linija, kao znak tvrdoglavosti, koju je njen otac veoma dobro znao. “Ali hoće, Rena, nisu to samo moje maštarije. Ja ga mnogo volim.”

~ 102 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Jesi li sigurna?” Serena stavi ruku na Meginu suknju. “Bile smo deca kad smo o tome pričale. Znam da ti se on dopadao, ali ti više nisi dete, a Kol je muškarac.” “Jeste drugačije”, reče Megi i obrisa ćošak ogledala. “Kad smo bili deca, on je za mene bio princ iz bajke.” “Kol?” Serena ne izdrža da se sestrinski ne osmehne. “Bio je tako visok i mršav. Zamišljala sam kako dolazi po mene, stavlja me na svog konja pored sebe i odvodi.” Smešeći se, siđe jedan stepenik niže. “Ali sada, u ovih proteklih nekoliko nedelja, videla sam ga u sasvim drugačijem svetlu. On je stabilan čovek, pouzdan, nežan, čak i stidljiv na neki svoj način. Znam da je plahovit i da ume da bude nervozan, ali to ga čini uzbudljivim, koliko i pouzdanim. On nije princ, Rena, ali ja ga volim više nego što sam mislila da mogu.” “Je li te poljubio?” upita Serena, misleći kako Brigam više odgovara Meginoj detinjoj viziji Kola. Eri od Ešburna je bio čovek za borbe i odvođenje. “Ne.” Megi se na trenutak naduri zbog toga, znajući da je pogrešno što želi da je dobila bar jedan poljubac. “Mislim da je jednom pokušao, ali je Malkolm naišao.” Megi odmahnu rukom. “Misliš da je pogrešno što to želim?” “Ne.” Serenin odgovor je bio kratak i iskren, ali Megi je sanjala i nije primetila ton kojim je to izgovorila. “Sad mi majka još više nedostaje”, snuždi se Megi. “Umrla je i ne mogu da pričam sa njom o svemu tome. Da je pitam da li joj je srce zaigralo kad se tata pojavio. Kaži mi iskreno, Serena. Misliš li da me voli?” “Nikad ga nisam videla da se tako glupo ponaša u bilo čijem društvu. Zamuckuje i ide unaokolo sanjivog pogleda i otvorenih usta. Kad god te pogleda, ili prebledi ili se zacrveni.” “Ozbiljno?” Megi pljesnu rukama od sreće. “Ali tako je spor. Poludeću dok on sa pogleda ne pređe na dela.” “Megi!” iako se iznenađeno nasmejala, pogledom je drugarici otkrila da je podržava. “Naravno, ti ne bi pristala na nešto više od poljupca?”

~ 103 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Ne znam.” Bila je rumena kao bulka kad se spustila za još jednu prečku niže na merdevinama. Jedino u šta sam sigurna jeste da ću, ako se uskoro ne izjasni, preuzeti stvar u svoje ruke.” Oduševljena, Serena je upita: “Kako?” “Ja...” Megi zastade jer je čula korake koji su se približavali. Srce joj preskoči, osetivši da je to Kol još pre nego što je ušao u prostoriju. Impulsivno, ona se okliznu i uzviknu, pošto poče da pada. Serena krenu da je pridrži, ali se Kol u dva skoka stvorio pored nje i uhvatio ju je oko struka. Samo na trenutak je pomislio koliko je tanana, a odmah zatim preplavi ga strah da se nije povredila. “Devojko, jesi li se povredila?” “Kako sam nespretna”, uspela je da izgovori dok je gledala u njegovo široko, grublje muško lice iznad svog. Kad bi je Serena sad upitala da li bi pristala na nešto više od poljupca, njen odgovor bi bio da, sto puta da. “Gluposti.” Obuzet nežnošću, on je lagano podiže. “Tako nežna devojka kao što si ti ne bi trebalo da se penje na merdevine.” Iznenada se uplašivši da njegove čvrste ruke mogu da stvore modrice na njenoj nežnoj koži, on je polako spusti. Krajnje velika želja iziskuje i krajnje mere, pomisli Megi, i ona na silu zaplaka kad je stopalom dotakla pod. I momentalno se ponovo našla u Kolovom naručju. Umalo se nije onesvestila kad je čula kako njegovo srce ubrzano kuca pored njenog. “Povredila si se? Da pozovem Gven?” “Ne, ne! Samo da sednem na trenutak...” Zatrepta, a Kol je podiže i odnese do stolice. Prešao je samo šest koraka, a nikad se nije osećao većim muškarcem nego tada. “Pomalo si bleda, Megi. Prijalo bi ti malo vode.” On ustade i ode pre nego što je uspela da smisli neki izgovor da ga zadrži. “Je l' te mnogo boli?” Serena je već klekla pored nje. “O, Megi, ne bi bilo fer da sutra ne možeš da plešeš.” “Plesaču. I to sa Kolom.” “Ali ako si uganula članak...” “Moj članak je sasvim dobro. Ne budi luda.” Da bi joj dokazala, ona skoči i izvede jedan brz plesni korak. “Margaret Mekdonald, pa ti si ga lagala!”

~ 104 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Jaka stvar.” Ona ponovo sede, pažljivo nameštajući svoje suknje da deluju što privlačnije. “On misli da sam se povredila, ja ništa nisam rekla. Rena, kakva mi je frizura? Sigurno sam sva raščupana.” “Pala si namerno.” “Da.” Megino lice pobedonosno zasija. “I isplatilo mi se.” Zgranuta, Serena ustade. “To je samo trik, i to jeftin.” “Nije trik, ili jeste mali, ali nije jeftin.” Rukom dodirnu mesto na obrazu po kome ju je zagolicala Kolova brada. “Bio je to način da ga navedem da pomisli da treba da me uteši. Muškarac se ne zaljubljuje u ženu koja se ponaša kao kočijaš. Šta može biti pogrešno u tome što želim da misli da sam bespomoćna i krhka?” Serena se seti trenutka kad je Brigam vadio mač jer je mislio da je napadnuta. Da se ponašala malo... nežnije... Odmahnuvši glavom, reče sebi da to pristaje Megi, a ne njoj. “Ništa, pretpostavljam.” “Kad je muškarac stidljiv, treba mu dati malo podstreka. Evo, vraća se”, reče Megi, stisnuvši Serenu za ruku. “Ostavi nas malo same.” “Hoću, ali... Izgleda da nije imao priliku.” Megi se osmehnu: “Nadam se da je tako.” “Izvoli”, Kol klenku pored nje i dade joj čašu. “Popij malo.” “Ipak idem da nađem Gven”, reče Serena i ustade. Ni Megi ni Kol je ne pogledaše. “A možda i neću” reče, ostavljajući ih same. Kol uhvati Megi za ruku. Bila je tako meka i majušna. Osetio se kao medved koji se nadvio nad golubicom. “Boli li te mnogo, Megi?” “Ne, nije to ništa.” Ona ga pogleda ispod trepavica, iznanađena što se stidela koliko i on. “Nemoj da brineš, Kole.” Podsetila ga je na predivne porcelanske lutke koje je video u Italiji. Potreba da je dodirne bila je velika koliko i njegov strah da će je povrediti. “Uplašio sam se da neću stići da te uhvatim.” “I ja”, reče i smelo stavi svoju ruku na njegovu. “Sećaš se onda kad sam pala u šumi i pocepala haljinu? Bilo je to davno.” “Da.” On proguta knedlu. “Smejao sam ti se, sigurno si me mrzela.”

~ 105 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Nisam, nikad ne bih mogla da te mrzim”, kaza i stisnu mu ruku. “Bila sam veliki gnjavator.” Skupivši hrabrost, pogleda ga u oči. “Jesam li i sada?” “Nisi.” Grlo mu je bilo suvo kao barut. “Ti si najlepša žena u čitavoj Škotskoj i ja...” Ne samo da mu je grlo bilo suvo već mu je i knedla zastala, a okovratnik samo što ga nije ugušio. “I ti...?”, izazivala ga je Megi. “Treba da nađem Gven.” Ona umalo ne vrisnu od muke. “Ne treba mi Gven. Zar ti...? Ti ne primećuješ?” Primetio je onog trenutka kad ga je naterala da je pogleda u duboke, tamnoplave oči. Kao da ga je grom udario, on zasta na trenutak, a zatim je uze u naručje “Hoćeš li da se udaš za mene, Megi?” “Celog svog života čekam da me to pitaš.” Naže se ka njemu, očekujući poljubac. “Kole!” Fiona uđe u trpezariju. U glasu joj se osećala ljutnja i neodobravanje. “Zar se tako ponaša prema mladoj gošći u svom domu?” “Da”, nasmeja se i ponese Megi. “Pristala je da se uda za mene.” “Razumem.” Pogledala ih je oboje. “Neću se pretvarati da sam iznenađena, ali... Uzdrži se do venčanja da ne nosiš Megi unaokolo.” “Mama...” “Spusti devojku.” On je posluša negodujući. Megi prekrsti ruke, a zatim ih opusti kad je Fiona krenula da je zagrli. “Dobro došla u porodicu, Megi. Mogu samo da budem srećna što moj sin konačno pokazuje dobar ukus.” Nije mogla da veruje. Dok je obavljala jutarnju mužu, Serena je razmišljala o tome što joj je Megi poverila. Kol se ženi. “Šta ti misliš o tome?”, upita kravu dok je sklanjala posudu sa mlekom. Niko to još ne treba da sazna, naravno. Fiona je insistirala da je Kol isprosi od Mekdonalda, kako i dolikuje, ali Megi nije mogla da izdrži da joj ne kaže. Serenine oči su bile otečene od umora pošto ju je Megi skoro do zore držala budnom. Nije bilo mesta sumnji da će Mekdonald, koji je sa ostalim gostima stizao tog popodneva, prihvatiti prosidbu. Megi je bila van sebe od sreće misleći o tome kako će te večeri na balu proglasiti svoju veridbu.

~ 106 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Plesače dok je noge ne izdaju, pomisli Serena dok je izvlačila poslednje kapi mleka. A Kol će se šepuriti kao petao sa dva repa. Odmaknuvši glavom, Serena skloni stolicu u stranu i podiže dve kante mleka. Naravno da joj je bilo drago zbog njih. Koliko se ona seća, Megi je sanjala da se uda za Kola. Biće mu dobra žena, smirivaće njegovu plahovitost i razmaziće ga. Biće mu verna, vredno će raditi i podići gomilu dece. A Kol će, poput njihovog oca, biti posvećen svojoj porodici. Što se nje tiče, ona je samo potvrdila svoju odluku da se ne udaje. Bila bi loša žena. Ne bi joj posao teško pao i mnogo bi volela da ima svoju decu, ali nije imala strpljenja niti je bila dovoljno mirna da bi mogla da sedi i čeka, da sluša i povinuje se. U svakom slučaju, koja je verovatnoća da neko nađe srodnu dušu koja će je voleti i poštovati? Kat) primer joj služi brak njenih roditelja. Sve manje od toga za nju bi bio čist promašaj. Kako bi mogla da se uda za nekoga, zapitala se kad je izašla iz staje, kad je bila zaljubljena u Brigama. Kako bi mogla da se da jednom čoveku, a da se pita kako bi to izgledalo sa drugim? Iako je znala da nikad neće biti deo Brigamovog života, kao što ni on neće biti deo njenog, to saznanje nije promenilo ono što je osećala u svom srcu. Sve dok se ne uveri da je ljubav prema njemu nestala, ostaće sama. Biće joj teže sada, dok bude gledala Kola i Megi. Održavala je ravnotežu noseći kofe nizbrdo. Sunce se trudilo da razvedri nebo i otopi poslednje ostatke zimskog snega. Staza je bila klizava, ali nije trebalo da predstavlja problem nekome ko po njoj hoda svakodnevno čitavog svog života. Žurila je i nije bila pažljiva jer su joj misli bile daleko. Ne, ne bi zavidela njihovoj sreći, zato što je ona nikad neće imati. To bi bilo zlobno, a ona ih je oboje mnogo volela. Ali čudila se načinu na koji je Megi pokazala svoja osećanja - jednostavnim padom sa merdevina. I kako je Kol samo gledao Megi! Kao da je dragoceni porcelan koji bi mogao da se slomi od najblažeg dodira, priseti se Serena, odmahujući glavom. Kako bi izgledalo kad bi nju neki muškarac tako gledao? Ali naravno, ona to nije želela, podsetila je samu sebe. Mada bi bilo lepo. Začula je zvuk čizama kako prelaze preko kamenja i podigavši pogled, ugleda Brigama koji je išao ka štalama. Ne dajući sebi vremena

~ 107 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky da razmisli, ona promeni pravac kako bi se mimoišli. Ne žalivši mleko koje će prosuti, Serena učini da izgleda kao da su joj kante s mlekom preteške i namerno se okliznu. Brigam se momentalno stvorio pored nje. Podbočio se, a lice mu je bilo mračno usled lošeg raspoloženja. “Jesi li se povredila?” Bila je to više optužba nego pitanje. Serena se naroguši, ali natera sebe da odigra ulogu. Nije bila potpuno sigurna kako se to radi, ali Megi je koristila trepavice. “Nisam sigurna. Izgleda da sam uganula članak.” “Zašto tegliš to mleko tako, dođavola?” Iznerviran, kleknu da joj pogleda članak. Mučio ga je razgovor koji je vodio do kasno prošle noći. I ugledao je bes u njenim očima. “Gde je Malkolm ili ona rasejana Moli? Ili bilo ko drugi?” “Muža nije Malkolmov posao, a Moli i svi ostali su zauzeti obavljanjem priprema za doček gostiju.” Svaka pomisao da glumi nežnost i ženstvenost je nestala. “Nije sramota tegliti mleko, lorde Ešburne. Možda vaše nežne engleske dame ne znaju da razlikuju kravu od bika...” “To nema nikakve veze sa mojim engleskim damama, kako ih ti nazivaš. Staze su klizave, a kante teške. Radiš više nego što si sposobna.” “Više nego što sam sposobna?” Ona odgurnu njegovu ruku sa svog članka. “Dovoljno sam jaka da mogu da uradim sve što i ti. I još više. I nikad u životu se nisam okliznula na ovoj stazi.” On ustade i pogleda je. “Tvrdoglava si kao mazga, zar ne, Rena?” I to je bilo to. Toliko o njenoj ženstvenosti. Serena ustade i prosu sadržaj jedne kofe njemu na glavu. To je bilo učinjeno pre nego što je neko od njih dvoje stigao to da spreči. Ona je stajala mašući praznom kofom, dok je on gutao sveže mleko koje mu se našlo u ustima. “Topla mlečna kupka za vašu meku englesku kožu, lorde Ešburne.” Zgrabi i drugu kofu, ali pre nego što je stigla da mu je prospe u lice, njegova ruka se nađe na njenoj, koja je bila na dršci kofe. Stisak mu je bio veoma čvrst, jak, a u očima mu je gorela vatra. “Za ovo bi trebalo da te istučem.” Ona zabaci glavu, zadovoljno ga posmatrajući dok mu je mleko curilo niz obraze. “Samo probaj, Saseksonče.” “Serena!”

~ 108 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Izazivajući sjaj u njenim očima pretvori se u uznemirenost kad je čula oca kako je doziva. Uspravila se dok je čekala da stigne do nje. “Oče.” Nije bilo druge već da spusti glavu i čeka najgore. “Jesi li poludela?” Ona uzdahnu. Pošto je gledala u zemlju, nije primetila da se Brigam pomerio taman toliko da stane između nje i gneva njenog oca. “Moja narav, oče.” “Mala neprijatnost, Juane”, poče Brigam. Uzevši maramicu, obrisa mleko sa lica. “Serena je izgubila ravnotežu dok je nosila mleko.” “Nije bilo slučajno.” Sereni na pamet nije palo da smišlja izgovore. “Namerno sam lorda Ešburna polila mlekom.” “Imam oči, primetio sam.” Juan je stajao uspravan, sunce ga je obasjavalo s leđa, ogrtač mu je bio prebačen preko jednog ramena, a lice mu je bilo poput granita, izgledao je žestoko i nepobedivo. “Izvinjavam se zbog nepristojnog ponašanja ovog derišta, Brigame, i obećavam Vam da će snositi posledice. U kuću, devojko” “Da, oče.” “Molim Vas.” Brigam stavi ruku na Serenino rame pre nego što je ponizno otišla. “Ne smem dozvoliti da Serena ponese svu krivicu. Provocirao sam je, takode namerno. Nazvao sam te mazgom, je li tako, Serena?” Pogled joj je bio užaren kad je podigla glavu, pa ju je brzo spustila, da otac ne primeti da se uopšte ne kaje. “Da.” “Baš tako je bilo.” Brigam iscedi mokru maramicu. Nije mogao ni da pretpostavi šta će Parkins reći kad ga bude video. “Da nije bilo uvrede, ne bi bilo ni incidenta. Juane, bio bih Vam veoma zahvalan kad svemu ovome ne biste pridavali važnosti,” Juan ne reče ništa, a zatim se nestrpljivo okrenu ka Sereni. “Nosi u kuću to mleka što je ostalo i ni reči o ovome.” “Da, oče.” Dobaci Brigamu jedan kratak pogled u kome su bili pomešani zahvalnost i frustracija, pa otrča dok je mleko curilo sa ivice kante. “Zaslužila je batine za to”, prokomentarisa Juan iako je znao da će se kasnije smejati sećanju na to kako je njegova ćerka polila mlekom mladog engleskog lorda.

~ 109 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “I ja sam to u prvi mah pomislio” reče Brigam dok je gledao uništen rukav svog sakoa. “Nažalost, kad malo bolje razmislim, moram da priznam da sam to i zaslužio. Vaša ćerka i ja izgleda da ne možemo da uspostavimo pristojan odnos jedno sa drugim.” “Shvatam.” “Ona je tvrdoglava, oštrog jezika, i plane brže nego vatra.” Juan rukom pokri bradu da sakrije osmeh. “Ona je moje prokletstvo, Brigame.” “Svakom muškarcu je”, promrmlja Brigam. “Pitam se da li je stvorena da mi zakomplikuje život ili da ga ulepša.” “Šta nameravate da uradite povodom toga?” Tek tada Brigam shvati da je svoje misli naglas izgovorio. I vide Serenu koja je ulazila u kuhinju. “Nameravam da se njome oženim, uz Vaše dopuštenje.” Juan duboko uzdahnu. “A bez njega?” Brigam ga pogleda pravo u oči. “Oženiću se njome svakako.” To je bio odgovor koji je Juan želeo, ali je ipak oklevao. Želeo je prvo da čuje šta njegova ćerka misli o tome. “Razmisliću, Brigame. Kad odlazite za London?” “Krajem nedelje.” Setio se pisma i svojih obaveza. “Lord Džordž Mari veruje da će moje prisustvo biti od koristi za skupljanje pomoći od engleskih jakobita.” “Daću Vam svoj odgovor kad se vratite. Ne poričem da ste čovek kome bih sa zadovoljstvom dao ćerku, ali ona mora da da svoj pristanak. A to, mladiću, ne mogu da Vam obećam.” Senka prelete preko Brigamovih očiju dok je stavljao ruke u džepove. “Zato što sam Englez.” Juan shvati da je ta tema već načeta. “Da, neke rane teško zarastaju.” Pošto je imao plemenito srce, on stavi ruku na Brigamovo, od mleka mokro, rame. “Nazvali ste je mazgom, je li?” “Jesam”, Brigam popravi svoju vlažnu kragnu. “Trebalo je samo da budem brži.” Gromoglasno se smejući, Juan ponovo potapša Brigama po ramenu. “Ako nameravate da se oženite njome, bolje bi Vam bilo da brzo učite.”

~ 110 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Poželela je da umre. Poželela je da Brigam umre. U stvari, poželela je da se nikad nije ni rodila. Serena se mrzovoljno pogleda u ogledalo, a Megi ulete u sobu sa krpicama na kosi, koje je nosila da bi imala lokne. “Tvoja kosa je tako gusta i meka. Nikad nećeš morati da spavaš sa krpicama na glavi.” “Kao da bih i spavala”, izusti Serena. “Ne shavatam zašto se žene toliko trude i muče zbog nekog muškarca.” Megi se osmehnu osmehom žene koja je voljena i verena. “Ima li neki drugi razlog?” “Ja bih volela da podignem kosu”, ubaci se Gven, pogledavši svoj odraz u ogledalu. “Ti tako lepu frizuru umeš da napraviš, Megi”, reče plašeći se da ne ispadne nezahvalna. “Ali mama kaže da ću to smeti tek sledeće godine,” “Kosa ti liči na zrake sunca”, reče joj Serena i istog trena se namršti. “A tvoja na svetlost sveća” Gven napravi nekoliko plesnih koraka. Ovo će biti njen prvi bal, prva balska haljina. Jedva je čekala da odraste. “Hoće li me iko pozvati na ples?” “Svi će.” Megi skide krpice. “Možda će neko pokušati i da me poljubi.” “Samo ako pokušaju”, reče Serena Ijutito, “odmah da mi kažeš. Ja ću sa njima da se obračunam.” “Zvučiš kao mama.” I uz osmeh Gven zavrte svoje podsuknje. “Ne mislim da će neko pokušati da me poljubi, ali bilo bi lepo kad bi bar pokušao.” “Samo nastavi tako da pričaš i tata će te zatvoriti do sledeće godine.” “Samo je uzbuđena.” Megi iskusno stavi Sereni u kosu zelenu traku oivičenu zlatnom. “I ja sam. Kao da mi je prvi bal. Evo.” I ona joj namesti frizuru pre nego što je Serena uspela i da shvati šta radi. “Lepa si. Bila bi kad bi se nasmejala.” Serena iskezi zube u znak odgovora. “To će svakog muškarca naterati u beg”, prokomentarisa Megi. “Samo neka beže”, Serena se nasmeja na tu pomisao. “Brzo ću ja da ih isprašim.” “Brigam neće pobeći”, reče Gven mudro, a Serena je oštro pogleda.

~ 111 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Mene ne zanima šta radi lord Ešburn”, reče Serena i ode do kreveta na kome je stajala njena haljina. Iza njenih leđa Megi i Gven razmeniše uzbuđene poglede. “Nekako je pomalo uštogljen, zar ne?” Megi namignu i ode da proven je li sve u redu sa njenom haljinom. “Mada je zgodan, za one kojima se dopada njegov mračni, prepotentan izgled i hladne oči.” “Uopšte nije uštogljen”, okrenu se Serena. “On je...” prestade, upozorena Gveninim smehom. “Nepristojan. Nepristojan je i dosadan. I Englez je.” Gven je sa divljenjem posmatrala Meginu haljinu. “Poljubio ju je u kuhinji.” Megi iskolači oči. “Šta?” “Gven!” “Samo sam rekla Megi”, pomirljivo kaza Gven. “Njoj uvek sve kažemo. Ljubio ju je nasred kuhinje”, nastavi Gven, maštajući. “Bilo je tako romantično. Izgledao je kao da bi mogao da je pojede, kao da je šećerlema.” “Sad je dosta.” Vrela i rumena, Serena je pokušavala da uđe u svoju haljinu. “Uopšte nije bilo romantično, bilo je da se razbesniš i, i...” Htela je da kaže neprijatno, ali nije mogla da izgovori laž. “Neka ide dođavola.” Megi podiže obrvu. “Ako želiš da ode dođavola, što mi nisi rekla da te je poljubio?” “Jer sam na to skroz zaboravila.” Gven zausti nešto da kaže, ali je Megi ućutka brzim pokretom. “Onda se usuđujem da kažem da u tome nije bilo ničeg posebnog”, reče i polako poče da zakopčava Sereninu haljinu. “Moj rođak Džejmi dolazi večeras, Rena. Možda će ti se on više dopasti.” Serena se samo namršti. Kad se izmigoljio iz Parkinsonovih savršenih ruku, Brigam je bio iscrpljen i nestrpljiv. Pored svih nemira koji su se dešavali u Škotskoj i Engleskoj, najmanje mu je bilo do provoda sa gomilom devojaka koje se usilno smeškaju i debelim nadzornicama. Dužnosti su ga čekale u Londonu. Podrška princu, koju je očekivao od engleskih sledbenika, nije bila izvesna kao što se nadao. Postojala je šansa da njegov stav utiče na one koji su se premišljali, ali bila bi to opasna misija.

~ 112 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Sve vreme koliko je odsutan, nije imao načina da sazna koliko bi uspeha u tome imao ili da li je otkriven i kakva bi mogla biti sudbina njegovih poseda i titule. Te noći će desetine gorštačkih starešina biti na jednom mestu. Odanost će biti testirana, a zakletve izrečene. Ono što je ovde naučio poneće sa sobom u London, u nadi da će uspeti da uskomeša borbenu krv onih koji su lojalni Stjuartu. Rat se vodio pričom više nego mačem. Poput Kola, i on je bio svestan toga. Dok je išao prema balskoj dvorani, bio je prava slika i prilika modernog aristokrate. Okovratnik mu je bilo snežno beo i padao je sa vrata na ramena. Dugmići su mu se sijali, baš kao i smaragd na prstu, koji se slagao sa onim na brošu na okovratniku. Njegovo crno, svečano odelo bilo je od svile, a preko njega je nosio ogrtač sa srebrnim dugmićima, koji mu je bez ijednog nabora padao sa ramena. Videlo se da je mlad, bogat čovek, naviknut na lepe stvari. Ali njegove misli su bile oštre i opasne poput mača koji je nosio o svom pojasu. “Lorde Ešburne”, pozdravi ga Fiona kad je ušao. Još jutros joj je suprug rekao za Brigamova osećanja prema njihovoj starijoj ćerki. Više nego što je Juan mogao, ona je razumela tople emocije koje je Serena doživljavala. “Gospođo Mekgregor, zanosno izgledate.” Ona se osmehnu, a njegov pogled već beše preleteo po čitavoj dvorani. Fiona pomisli kako se ljubav bez greške prepoznaje. “Hvala Vam, gospodine. Nadam se da ćete uživati u ovoj večeri.” “Hoću ako mi obećate jedan ples.” “Sa zadovoljstvom, ali sve mlade dame će biti ljute ako Vam ja budem oduzimala vreme. Molim Vas, dozvolite da Vas predstavim.” Uhvativši ga pod ruku, uvede ga u prostoriju. U njoj je već bilo mnogo ljudi, obučenih u najlepše haljine i odela. Saten se presijavao, a svila sjajila pod svetlošću stotina sveća u lusterima koji su se spuštali sa tavanice. Nakit je sijao i blistao. Muškarci su nosili karirane crvenoplavo-zelene kiltove, koji su bili u kontrastu sa prslucima od teleće kože. Muški broševi i srebrna dugmad reflektovali su svetlost, takmičeći se sa sjajem ženskog nakita. Kada su dame u pitanju, bilo je očigledno da se u Visovima pomno prati francuska moda. Bio je zastupljen bogatiji stil, uz obavezno prisustvo šljokica i srebrne čipke. Obruči na kojima su ležale podsuknje

~ 113 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky držali su haljine tako da su podsećale na zvona. Težak brokat živih boja nosili su i žene i muškarci, kao i zlatne ukrase i velike manžetne koje su pokrivale laktove. Čarape su bile bele ili ukombinovane sa bojom garderobe. Glenrou je bio daleko, najbliža radnja je bila udaljena pola dana jahanja, ali ljubav Škota prema modi nije bila ništa manja od ljubavi nekog Francuza ili Engleza. Brigama je domaćica upoznala sa svima. Kada je muzika počela, on je činio ono što mu je bila dužnost. Nekako je uspevao da obuzda svoje nestrpljenje prelazeći pogledom sobu u potrazi za licem koje je želeo da vidi. Htela ona to ili ne, rešio je da prvi ples odigra sa njom, a za ostale će pokušati nekako da se snađe. “Mala Mekintošova je ženstvena kao kobila”, Kol mu poverljivo šapnu na uvo. “Ako te bude spopadala, najbolje će ti biti da se ponudiš da joj sipaš piće i izbegneš ples.” “Hvala na upozorenju.” Brigam radoznalo pogleda svog prijatelja. “Izgledaš vrlo zadovoljno. Znači li to da je tvoj razgovor sa Mekdonaldom dobro prošao?” “Možeš da računaš na to da ćemo Megi i ja do prvog maja biti venčani.” “Čestitam”, uz naklon mu reče Brigam. A zatim se nasmeja. “Moram da nađem nekog drugog sa kim ću da pijem pod stolom.” Kol uzdahnu, trudeći se da ne pocrveni: “I ne baš. Voleo bih da odem sa tobom u London.” “Sada ti je ovde mesto. Ja ću se vratiti za nekoliko nedelja.” “Sa svežim vestima. Nastavićemo ovde rad, ali ne večeras. Večeras se provodimo”, reče i udari Brigai po ramenu. “Eno moje Megi. Ako ti treba dobra partnerka za ples, pozovi Serenu. Narav joj jeste teška, ali vraški pleše.” Brigam stiže samo da klimne glavom pošto Kol odjuri u pravcu svoje verenice. Pored stidljive Megi Mekdonald Serena je sijala poput vatre: kosa joj je bila podignuta, bogata haljina od zelene svile bila je opšivena zlatnim paspulom oko okovratnika, čiji se izrez sa vrata spuštao niže, otkrivajući glatku kožu iznad grudi. Na vratu je imala svetlucave bisere. Nije imala beli puder, niti išta drugo na licu, koža joj je bila čista. Podsuknje su joj zvonasto padale, čineći njen uzan struk još tananijim.

~ 114 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Ostale žene bile su obučene bogatije, nekima je kosa bila napuderisana, a na drugima su se presijavali biseri. Mogle su biti i veštice ogrnute vrećama. Serena pogleda Kola i nasmeja se. Brigamom prostruji osećaj kao da ga je strela pogodila u koleno. Kad se začuše zvuči prve melodije, u pogledima nekoliko mladih dama, koji su bili upereni ka njemu, videla se nada. Brigam se uputi pravo ka Sereni. “Gospođice Mekgregor”, reče, elegantno se naklonivši. “Hoćete li mi ukazati čast da zaplešete sa mnom?” Bila je rešena da ga odbije ako je bude pitao da plešu. A sada je bez reči prihvatila njegovu pruženu ruku. Zvuči menueta prostrujaše dvoranom. Suknje su šuštale dok su momci vodili dame na plesni podijum. Iznenada je pomislila da se neće setiti ni osnovnih koraka. A on joj se osmehnuo i ponovo naklonio. Činilo se da joj stopala nisu doticala pod, a oči joj se nisu odvajale od njegovih. Jednom je već sanjala o ovome na oštrom šumskom vazduhu. I tamo su gorele sveće i čula se muzika. Ali nije bilo ovako. Ovde je lebdela, osećala se lepom, verovala je u san. Njegova ruka lagano je držala njenu, prsti na prstima. Osećala je slabost dok ju je držao u naručju. Plešući, lagano su prilazili jedno drugom, a zatim se razdvajali. Srce joj zadrhta pri pomisli kako su im tela blizu i kako se prisno dodiruju. Usne mu se izviše u osmeh dok je izvodila svoj poslednji okret, a njene su gorele kao da ih je poljubio. “Hvala ti.” Nije joj pustio ruku, kao što su oboje znali da je red, već ju je prineo usnama. “Želeo sam ovaj ples otkako sam te zatekao samu pored reke. I kad se setim toga, teško mi je da odlučim da li si lepša u zelenoj haljini ili u pantalonama za jahanje.” “Mamina je. Haljina...” reče brzo, mrzeći sebe zbog zamuckivanja. Kada ju je odvodio sa podijuma, osećala se kao kraljica. “Želim da se izvinim za ono jutros.” “Ne, nemoj.” Ponovo joj poljubi ruku. “Osim ako to zaista ne želiš.” “Da.” I dobaci mu jedan kratak, veseo pogled. “To je najmanje što mogu da učinim pošto si me spasio od pretnje batinama.” “Samo pretnje?” “Tata samo preti, nikad u životu me nije udario. Verovatno sam zato tako nepodnošljiva.”

~ 115 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Večeras si, draga moja, samo lepa.” Ona pocrvene i spusti pogled. “Ne znam šta da ti kažem kad mi to govoriš.” “Znaš, Rena...” “Gospođice Mekgregor.” Brigam i Serena sa nestrpljenjem pogledaše nametljivca, mlađeg sina jednog od gorštačkih starešina. “Da li biste mi učinili čast da odigrate sa mnom ovaj ples?” Radije bi ga počastvovala jednim udarcem po cevanici, ali dobro je znala šta joj je dužnost i, prihvativši njegovu ruku, pitala se kada će ponovo zaplesati sa Brigamom. Muzika je svirala - ril, kantri plesove, elegantne menuete, Serena je plesala sa starijom gospodom, njihovim sinovima, rođacima, naočito i poletno. Njena ljubav prema plesu i plesna veština držali su je neprestano zauzetom. Otplesala je još jednu igru sa Brigamom, a onda je morala da gleda kako izvodi na podijum jednu po jednu njihovu gošću. A on nije mogao da odvoji pogled od nje. Prokletstvo, nije ličilo na njega da se nervira što gleda ženu kako pleše sa drugim muškarcem. Je li se ona to njemu osmehnula? Ne, zaboga, nije. I sigurno ne flertuje sa tim suvonjavim mladim Škotom u ružnom odelu. Dotače dršku svog mača, boreći se sa iskušenjem. Šta li joj je majka mislila kad je dozvolila da obuče tu haljinu u kojoj izgleda tako... očaravajuće? Zar njen otac ne primećuje da se mladi petlovi samo utrkuju da joj dišu za vrat? Njen goli vrat. Po toj mekoj, beloj, goloj koži, na mestu gde joj nežna linija okovratnika pada na grudi. Opsova jedva čujno, zbog čega ga Gven iznenađeno pogleda. “Molim, Brige?” “Šta?” Skrenu pogled sa Serene na njenu sestru. Nije ni primetio da je taj njegov turoban izgled sprečio nekoliko momaka da priđu Gven i zamole je za ples. “Ništa, Gven, ništa.” I duboko uzdahnu, boreći se da zadrži pristojan ton. “Uživaš li?” “Veoma.” Nasmeši mu se, tajno poželevši da je ponovo pozove na ples. “Pretpostavljam da ste prisustvovali mnogim balovima i zabavama.” “U Londonu za vreme sezone ne mogu da predahnem.” “Volela bih da vidim London i Pariz.”

~ 116 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky U tom trenutku je izgledala veoma mlado, i podsetila ga je na to kako je posvećeno negovala svog brata dok nije ozdravio. Neki muškarac će jednog dana biti srećan sa njom, pomisli i poljubi joj prstiće. “Draga moja, bićeš prava lepotica.” Bila je premlada, pa je mogla da se nasmeje bez ustezanja: “Stvarno tako mislite?” “Bez sumnje.” Ponudivši joj ruku, ponovo je povede na podijum za igru i ispriča joj sve priče kojih je mogao da se seti o balovima i zabavama. Čak i dok je govorio, pogledom je pratio Serenu koja je plesala sa svojim žgoljavim partnerom. Kad je ples završen, Gven je već imala toliko snova da je mogla da mašta godinama. A Brigam se borio sa sve jačom ljubomorom. Odveo je Gven sa podijuma, gledajući kako Serenu partner odvodi u suprotnom pravcu. Onaj u onom prilično lošem odelu od žutog brokata. Njegova garderoba ga jeste nervirala, ali ni približno onoliko koliko posesivnost kojom je uhvatio Serenu za ruku. “Sa kim ono Serena razgovara?” Gven pogleda u pravcu u kom je Brigam gledao. “To je samo Rob, jedan od Sereninih prosaca.” “Prosaca?” izusti on kroz zube. “Prosac, je li?” Pre nego što je Gven stigla da mu objasni, on je jurio preko podijuma. “Gospođice Mekgregor, možemo li da porazgovaramo?” Ona podiže obrvu, kao i glas: “Lorde Ešburne, da Vas upoznam sa Robom Mekgregorom, mojim rođakom.” “Vama na usluzi”, izusti on kruto, a zatim uhvati Serenu za ruku, odvukavši je do najbližeg udubljenja u zidu. “Šta to radiš? Jesi li poludeo? Svi nas gledaju.” “Neka idu dođavola”, reče i pogleda njeno buntovno lice. “Zašto te onaj papagaj drži za ruku?” Iako je i nju Rob Mekgregor podsećao na papagaja, nije želela da dozvoli bilo kakvu uvredu na račun svog rođaka. “Rob Mekgregor je fin momak iz pristojne porodice.” “Neka ide dođavola i on i njegova porodica.” jedva se kontrolisao da ne povisi glas. “Zašto te je držao za ruku?” “Jer je želeo.”

~ 117 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Daj mi ruku.” “Neću.” “Kažem ti da mi daš ruku”, reče, zgrabivši je. “On nema pravo da te drži za ruku, razumeš?” “Ne, ja sam slobodna da svoju ruku dam kome god hoću.” Iskra borbenosti zasja u njegovim očima. Borba mu je mnogo više odgovarala od ljubomore. “Ako želiš da taj fini momak iz dobre porodice živi, ne biraj ga za ples.” “I to je sve?” Ona istrže ruku. “Ovog trenutka da si me pustio da odem.” “Da bi mogla da se vratiš njemu?” Na trenutak se upitala da Brigam nije pijan, ali odbaci tu pomisao. Oči su mu bile suviše jasne i čiste. “A šta ako ga izaberem?” “Ako ga izabereš, obećavam ti da ćeš zažaliti. Ovaj ples je moj.” Samo trenutak ranije je žudela da zapleše sa njim. A sada je bila čvrsto rešena da to ne uradi. “Ne želim da plešem sa tobom.” “Ono što želiš i ono što ćeš da uradiš mogu biti sasvim različite stvari, draga moja.” “Podsećam Vas, lorde Ešburne, samo moj otac može da mi naređuje.” “To će da se promeni.” Njegovi prsti stegoše njene. “Kad se vratim iz Londona...” “Ideš u London?” Njen bes je momentalno zamenila uznemirenost. “Kada? Zašto?” “Za dva dana. Imam posla tamo.” “Razumem.” Ruka joj se opusti u njegovoj. “Verovatno si nameravao da mi kažeš kad budeš sedlao konja.” “Pismo koje sam čekao samo što mi je stiglo.” Vatra u njegovim očima se ugasila, a grubost u glasu iščezla. “Želiš da ostanem?” “Ne,” Ona okrenu glavu od njega. “Zašto bih?” “Ali želiš.” Slobodnom rukom ju je pipnu po obrazu. “Ostao ili otišao” izusti ona šapatom, “meni je svejedno.” “Idem zbog princa.” “Onda neka te bog čuva.” “Rena, vratiću se.”

~ 118 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Hoćete li, lorde?”, reče, izvukavši ruku iz njegove. “Sumnjam.” I pre nego što je uspeo da je zaustavi, ona odjuri u balsku dvoranu i prepusti se plesu.

~ 119 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky

Deveto poglavlje Bio je trenutaka u njenom životu kada je bila nesrećnija, ali činilo joj se da joj nikada nije bilo lakše da zaplače nego tada. Sigurno je bilo i onih trenutaka kad je bila ljuća, ali nije mogla da se seti da su je ikada bes i srdžba toliko obuzeli. I strašno je ljuta na sebe, pomisli Serena kad je poterala konja u galop. Maštala je da se između nje i Brigama desilo nešto lepo i stvarno, makar i na samo jedan tren. On se vraćao u London. Da, tamo mu je i bilo mesto. U Londonu je bio bogat i uticajan. Čovek koji je posećivao zabave. Žene su ga čekale. Trebalo je sad da nastavi tamo gde je stao. Opsovala je i brže poterala konja. On mora da stane uz princa. Verovala je da je odan njegovoj stvari i da će se boriti za nju. Ali boriće se u Engleskoj. I zašto ne bi? Zašto bi lord Ešburn gubio vreme misleći o njoj kad se vrati u svoj svet? Kao što ni ona neće gubiti vreme misleći na njega kad bude otišao. Obećala je to sebi. Znala je da će ga tog jutra sresti sa ocem i ostalim starešinama. Žene nije trebalo upoznati ili ih uznemiravati planovima za rat i pobunu, ali one su, svejedno, znale. Francuska će krenuti na Englesku, i kad dođe do toga, Čarls se nadao da će ubediti francuskog kralja da mu pomogne. Prethodne zime Luj je nameravao da osvoji Englesku uz Čarlsa, kao predstavnika njegovog oca. Pošto se nije krenulo, a od invazije se odustalo... To je već druga stvar. Bilo je jasno da je Luj podržavao Čarlsa jer je na engleskom prestolu želeo monarha koji će biti zavistan od Francuske. Kao što je jasno bilo i da bi Čarls iskoristio Francusku, ili bilo koga drugog, da zauzme mesto koje mu pripada. Ali odustalo se od invazije i francuski kralj je sada samo dobijao na vremenu. I to što se neko bavi fizičkim poslovima - čišćenjem i šivenjem - ne znači da ne razume politiku. Dakle, Brigam odlazi u London da bi pomogao mladom princu. Sad je bilo važnije nego ikad da se ujedine jakobiti Engleske i Škotske. Bilo je vreme za pobunu. Čarls nije bio kao svoj otac i nikada neće biti borben kao što je Džejms bio, ali nije mu mesto u tuđini. Kad dođe vreme, Brigam će krenuti u borbu. A hoće li se vratiti u Visove? Hoće li

~ 120 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky se vratiti njoj? Nije verovala. Čovek ne napušta svoj dom i zemlju zbog ljubavnice. On je možda želi, ali ona je već znala da se želje muškaraca brzo rasplamsaju, ali i brzo hlade. Za nju je to bila ljubav. Prva. I jedina. Iako joj nije uzeo nevinost, ipak ju je uništio. Za nju više neće postojati nijedan drugi. Jedini koga je htela ovog trenutka spremao se da nestane iz njenog života. I kad bi ostao, šta bi vredelo, pitala se. Toliko toga je oduvek stajalo između njih. On ju je voleo... Ne, čak i to ne bi ništa promenilo. Njene obožavane knjige su joj toliko puta dokazivale da ljubav ne pobeđuje uvek na kraju. Romeo i Julija. Tristan i Izolda. Lanselot i Ginevra. Serena Mekgregor nije moralno slaba Ginevra, niti zaljubljena Julija. Ona je Škotkinja vrele krvi, ali tvrdoglave naravi. Znala je razliku između fantazije i istine. Postojala je jedna istina koja ne bi mogla da se izbegne, ni sad niti ikad. Brigam će uvek biti vezan za Englesku, a ona za Škotsku. I jeste najbolje da ode. Želela mu je svaku sreću. Želela je da ode dođavola. “Serena?” Okrenula je glavu i ugledala Brigama kako jaše ka njoj. Tek tada je shvatila da su joj oči pune suza. Stidela ih se, nije želela niko za njih da zna. I da bi ih sakrila, poterala je konja u brži trk. Proklinjući sedlo, uputila se ka jezeru, nadajući se da će Brigama ostaviti daleko za sobom. Nameravala je da pregazi vodu i uputi se dalje, u brda, u nepristupačniji predeo, gde ne bi mogao da je prati. Sočno ga je opsovala kad je stigao i uhvatio uzde njenog konja. “Polako, devojko. Koji đavo te je spopao?” “Ostavi me na miru.” Ubola je konja, umalo ne srušivši Brigama koji se borio da uzde oba konja zadrži u rukama. “Idi dođavola! Mrzim te!” “Mrzećeš me kad te budem izudarao”, reče joj ljutito. “Pokušavaš li to oboje da nas ubiješ?” “Samo tebe”, reče i zajeca, mrzeći sebe zbog toga. “Zašto plačeš?” On povuče uzde njenog konja kako bi joj bolje video lice. “Neko te je povredio?” “Ne.” Njen histeričan smeh iznenadi je i ona proguta knedlu. “Ne”, ponovila je. “Ne plačem, to je od vetra. Idi. Došla sam ovamo da budem sama.” “Onda ću morati da te razočaram.” Plakala je iako nije želela to da prizna. Želeo je da je zagrli i uteši, a do sada je već naučio da bi mu ona

~ 121 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky zarila zube u ruku. Shvatajući da bi to bilo besmisleno, želeo je da razumno porazgovaraju. “Odlazim sutra u zoru, Serena. Pre toga želim da ti kažem nekoliko stvari.” “Govori, onda”, reče i poče da traži maramicu po džepovima. “I idi u taj London. Možeš i dođavola, što se mene tiče.” Brigam joj ponudi svoju maramicu. “Ne bih baš tamo.” Prihvati je i obrisa suze. “Radi šta hoćeš, mene ne interesuje”, reče i glasno izduva nos. I hoće, pomisli i dalje držeći uzde njenog konja. Pošto ih je vezao, pomogao joj je da siđe. Nakon što je obrisala suze, ona stavi maramicu u svoj džep. “Ne želim tvoju pomoć.” “Želećeš je više nego ikad kad završim sa tobom.” I on je, više brzo nego nežno, snese iz sedla, rekavši joj: ”Sedi.” “Neću.” “Sedi”, ponovi tonom od koga joj se koža naježila, a obrazi pocrveneli. “Sedi ili ćeš zažaliti, kunem bogom.” “U redu”, reče pošto ju je njegov pogled uverio da pretnja nije izrečena tek tako, i sede polako na stenu, nameštajući suknje da dobije na vremenu. Sad kad je hteo da razgovara, sve će mu reći. “Hteli ste da razgovaramo, gospodine?” “Hteo sam da Vas izudaram, gospođice, ali verujte, uspevam da se obuzdam.” Ona sleže ramenima. “Strašno. Lorde Ešburne, Vaš boravak u mom domu je sasvim promenio moje mišljenje o engleskim manirima.” “Dosta mi je toga.” Toliko joj je brzo prišao da nije stigla ni da trepne. Uhvativši je za ogrtač, uspravi je da stane. “Ja sam Englez i ne stidim se toga. Langstonovi su stara i ugledna porodica.” Držao ju je tako da je morala da stoji na vrhovima prstiju, gledajući ga pravo u oči, koje su bile tamne kao oniks, a u njima je goreo bes kakav je malo njih preživelo. “Ničega u svom poreklu nemam da se stidim, naprotiv ponosan sam što nosim svoje prezime. Dosta mi je tvog nipodaštavanja i uvreda, je li ti jasno?”

~ 122 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Da.” Shvatila je šta joj je rekao i uplašila se. Do tada nije to razumela. Ali to što se uplašila ne znači da je kukavica. “Nije mi bila namera da vredam Vašu porodicu, lorde.” “Već samo mene? Ili možda celu Englesku? Dođavola, Rena. Znam koliko je tvoj klan propatio. Znam i da je vaše prezime toliko proganjano da su mnogi bili primorani da ga promene. Strašno je što sve to već predugo traje. Ali nisam ja bio taj koji vas je proganjao, niti cela Engleska. Vređaj me koliko hoćeš, grebi, grizi, ali neka sam proklet ako ću da prihvatim krivicu za nešto za šta nisam kriv.” “Molim te”, reče ona sasvim tiho, “povređuješ me.” On je pusti i stegnu pesnice. Retko, veoma retko mu se dešavalo da toliko izgubi kontrolu i nad svojim mislima i delima. Zbog toga mu je glas bio hladan kao led. “Izvinjavam se.” “Ne.” Ona ga instinktivno uhvati za ruku. “Ja se izvinjavam. U pravu si, pogrešila sam što sam te krivila za stvari koje su se dešavale i pre nego što smo se nas dvoje rodili.” Više se nije plašila, ali se stidela, strašno se stidela. Ona se ne bi zadržala samo na vikanju da je neko uvredio njenu porodicu. “Pogrešno je da krivim tebe što su engleski vojnici silovali moju majku. Ili što su mog oca držali u zatvoru više od godinu dana, a za to poniženje niko nije kažnjen. I pogrešno je” nastavila je posle dubokog uzdaha, “što želim tebe da krivim jer se plašim.” “Zašto, Rena? Čega se plašiš?” Ona odmahnu glavom i okrenu se, ali on je čvrsto uhvati za ruku. Njegov stisak sada nije bio čelićan, ali jeste bio dovoljno jak da ne može da se otrgne, “Nadam se da ćete mi oprostiti, lorde. A sada bih želela da budem sama,” “Želim da mi odgovoriš, Serena.” Glas mu je ponovo bio smiren, mada se u njemu nazirala odlučnost. “Čega se plašiš?” Podigla je glavu i pogledala ga sa očajanjem. “Jer ako te ne krivim, zaboraviću ko si, zaboraviću šta si. “Je li to važno?” “Da.” Osetila je da se ponovo uplašila, ali na sasvim drugačiji način. Nešto u njegovim očima joj je govorilo da, šta god sad ona rekla, šta god uradila, njena sudbina je zapečaćena. “Da, mora biti. Oboma.”

~ 123 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Je li to važno?” Privukao je bliže k sebi. “Je li važno kad smo ovako blizu?” Pre nego što je stigla da odgovori, stavio je svoje usne na njene. Nije se opirala. U trenutku kad su im se usne spojile, znala je da se ne bori samo sa njim već i sa sobom. Ako joj je on prvi i jedini, ona treba da uzme sve što joj se nudi. Njegove usne su bile vrele i očajne, a telo napeto kao struna, priljubljeno uz njeno. Delimično od besa, znala je, ali ne samo zbog toga. A ona je bila spremna da odgovori. Ako se ikad predomišljala, sad je prelomila, a sva upozorenja otišla su u vetar. “Je li to važno?” ponovio je, ljubeći je svuda po licu. “Ne, ne, nije važno sada, nije važno danas”, reče i obavi mu ruke oko vrata. “Brige, ne želim da odeš. Ne želim da me ostaviš.” Zaronio je lice u njenu kosu da joj zapamti miris. “Vratiću se. Za tri, najviše četiri neđelje, ja ću se vratiti.” Pošto mu ništa nije odgovorila, on se odmače. U očima joj nije bilo suza, ali jeste rešenosti. “Vratiću se, Serena. Zar ni to ne možeš da mi veruješ?” “Verujem ti više nego što sam mislila da ću ikad moći da verujem jednom čoveku.” Osmehnu se i podiže ruku ka njegovom licu. Bože, ako je ovo ljubav, zašto toliko boli? Zašto joj nije donela radost, onakvu radost kakvu je videla u Meginim očima? “Ne, ne verujem ti da ćeš mi se vratiti. Ali nećemo da pričamo o tome.” Ona mu rukom prekri usta da ne govori. “Nećemo da mislimo o tome. Bar ne danas.” “Onda ćemo da pričamo o nečem drugom.” “Nećemo”, reče ona, poljubivši ga u obe ruke, a zatim se odmače. “Uopšte nećemo pričati.” Polako poče da otkopčava dugmiće na svom odelu za jahanje. “Šta radiš to?” On pokuša da je zaustavi, ali ona skinu jaknu sa ramena i ostade u tankoj košulji koja je otkrivala male, čvrste grudi. “Ono što oboje želimo.” “Rena.” Uspeo je da izgovori njeno ime iako mu se srce popelo u grlo, od čega mu je glas postao dubok i hrapav. “Nećemo ovako, ovako nije dobro zbog tebe.” “Može li bolje od ovoga?” Ali prsti su joj drhtali dok je raskopčavala suknju. “Ovde, sa tobom.” “Ima stvari koje treba još da se kažu”, poče on.

~ 124 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Želim te”, izusti, pogodivši njegove misli i osećanja. “Želim da me dodirneš onako kako si me ranije dodirnuo. Želim... Želim da me dodirneš onako kako si me naveo da sanjam o tome.” Priđe mu bliže. “Više me ne želiš?” “Ne želim?” On zažmuri i nervozno prođe rukom kroz kosu. “Ništa i nikoga nisam želeo ovoliko koliko želim tebe u ovom trenutku. I ne verujem da ću ikad ikoga,” “Onda me uzmi ovde.” Ona skinu suknje i oćima mutnim od vrtoglavice ugleda kako njegov pogled klizi po njoj. “Daj mi nešto svoje pre nego što me ostaviš.” Uhvativši ga za ruku, prisloni svoje usne na njegov dlan. “Pokaži mi kako je biti voljen, Brigame.” “Rena...” “Sutra odlaziš”, reče, iznenada postajući očajna. “Hoćeš li me ostaviti bez ičega?” Prstima ju je milovao po obrazu. “Da mogu da biram, ne bih odlazio.” “Ali ipak ideš. Želim da budem tvoja pre nego što odeš.” Ramena su joj bila hladna kad ju je dotakao, “Jesi li sigurna?” “Da.” Osmehnuvši se, stavila je njegovu ruku na svoje srce. “Čuješ li kako tuče? Iako je uvek kad si mi blizu.” “Hladna si”, reče nesigurno i povuče je k sebi. “Ogrtač je na konju.” Zažmurila je da bi što bolje osetila njegov miris. Kao što je on u svoje sećanje urezao njen kad joj je zagnjurio glavu u kosu. “Položićemo ga na sunce, biće nam toplije.” “Neću te povrediti.” Podiže joj glavu i ona ugleda jačinu želje u njegovim očima. “Kunem se,” Verovala mu je, verovala je da će biti nežan. Videla je to u njegovim očima dok je spuštao ogrtač na obalu jezera. Osetila je na njegovim usnama kad ju je poljubio u golo, belo rame. I na rukama kad je uhvatio njene. Znala je šta radi, šta će mu dati - nevinost koju žena može da da samo jednom čoveku, i to samo jednom u životu. Kada su klekli jedno pored drugog, dok je sunce grejalo i njih i vodu, znala je da mu se nije ponudila impulsivno ili u naletu strasti, već nekako tiho, s verom da će biti prihvaćena s nežnošću. I nezaboravljena.

~ 125 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Nikad nije bila lepša, pomislio je. Oči su joj sijale. Ruke joj nisu drhtale kad su se spojile sa njegovima, ali mu se činilo kao da oseća nervozne otkucaje njenog srca pod svojim prstima. Obrazi su joj bili bledi poput glatkog, belog porcelana. Setio se svoje mlekarice, kako ga je mamila da je uzme kad je bio mali, ali se plašio da su mu ruke nespretne i da će je polomiti. Prineo je njene ruke svojima. Sa Serenom neće biti nespretan. Poljubi je, uživajući u ukusu tog poljupca. Iako su imali malo vremena, ponašao se prema njoj kao da im sve vreme ovog sveta stoji na raspolaganju. Laganim, vijugavim ugrizima ubrzao joj je dah. Njegov jezik je lutao, povremeno prelazeći preko njenih usana, od čega joj je srce preskakalo, udarajući u grudima kao ludo. U početku su njene ruke nesvesno prelazile preko njegovog ogrtača, kao da proveravaju da li mu je telo vrelo i da li je zaista ispod tog ogrtača. Duboko dišući, privijala se uz njega. Iznenadila ju je sopstvena stidljivost. Borila se da je pobedi dok mu je pomagala da otkopča dugmad na njegovom prsluku. Nepodnošljivo su ga uzbuđivale njene nevešte ruke dok su mu skidale odeću. Žmureći ju je ljubio po ćelu, slepoočnicama, liniji između brade i vrata, dok mu je telo bivalo sve napetije od nesigurnih pokreta njenih prstiju. Bile su to muke, da slađe ne mogu biti. Shvatio je da ide polako ne samo zbog Serene već i zbog sebe. Svaki drhtaj, svaki pokret, svaki otkucaj srca treba da se zapamti. Skinula mu je košulju. Pogled joj je klizio po njegovoj koži, pažljivo, kao i njeni prsti. Polako, skoro kao da se plaši da će proći kroz njega, da ga neće dotaći. Još uvek su klečali, tela su im bila bliže, a usne spojene. U glavi joj se zavrtelo kad ga je dotakla. Koža mu je bila glatka, a pod njom su se osećali snažni mišići. Osetila je strahopoštovanje, podjednako kao i uzbuđenje, čuđenje i napetost. Ko bi rekao da ovako može biti sa muškarcem? Sunce mu je grejalo kožu, obasjavajući mesto na kome su bili. U šumi iza njih čule su se ptice. Na suprotnoj strani jezera jelen je u tišini pio vodu. Kad je svojim nosom protrljao njen vrat, osetila je slabost. Mislila je da zna šta će se desiti, ali zadovoljstvo koje je osetila bilo je jače nego što je u svojim snovima mogla da zamisli. Njegove ruke su bile sigurne kad su prekrile njene grudi, a krik zadovoljstva joj se oteo kad je tkanina pod njima počela da je grebe. U znak predaje, prihvatanja, želje, zabacila je glavu i izvila leđa, puštajući

~ 126 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky ga da napreduje. Na svojim grudima je osetila kako je njegove usne grickaju, ljube, uvlače. U stomaku joj je uzbuđenje sve više raslo, dok se nije prelilo na svaki delić njenog tela. Zatim je osetila kako svlači košulju sa nje, dodirujući joj još netaknuta mesta. Zaplakala je od iznenađenja i uzbuđenja, ruke su joj potražile njegova ramena u potrazi za ravnotežom. Imala je osećaj da propada. Privila se uz njega, zbunjena, uzbuđena, očajnički želeći još više. Ono što mu je ponudila, ponudila mu je svojom slobodnom voljom. A ono što mu je davala sada, davala mu je ne razmišljajući, bez ikakvog razloga. Kad ju je položio na leđa, nije se premišljala i ustručavala, bila je spremna za sve što je mogao da joj pruži. Morao je da se izbori sa željom da je uzme odmah. Imao je osećaj kao da mu se nož polako zabija u stomak. Njene ruke su bile obavljene oko njega, njene grudi, male i bele, reagovale su na svaki dodir. Pogled joj je bio mutan, ne od straha, više ni od zbunjenosti, već od novoprobuđene strasti. Kad bi je uzeo sada, kao što ga je preklinjalo njegovo telo, bila bi potpuno spremna. Ali u srcu je osećao pulsiranje, jako koliko i ono u slabinama. Dao bi joj i više nego što je tražila, možda i više nego što bi oboje mogli da shvate. “Sanjao sam ovo, Serena.” Glas mu je bio tih dok se spuštao da je ponovo poljubi. “Sanjao sam da te ovako svučem.” I skide sve sa nje. Sada su je pokrivali jedino vetar i Brigam. “Da te dodirujem tamo gde te nijedan muškarac nije dotakao.” On povuče prst ka gore po unutrašnjoj strani njenih butina, gledajući je kako joj se usne tresu od neslućenog zadovoljstva. “Brigame, želim te.” “I imaćeš me, ljubavi.” Kružnim pokretima jezika joj je milovao grudi, a onda je polako, skoro bolno prelazio po njoj do njenih usana. “A do tada ima još mnogo, mnogo toga.” Da je mogla da progovori, rekla bi da to nije moguće. Njeno telo je već izgledalo sito, uzbuđenje je zamenjivano još većim uzbuđenjem, zadovoljstvo još većim zadovoljstvom. A onda je on počeo... Njene oči koje su čežnjivo žmurile, otvorile su se probuđene čudnim uzbuđenjem. Usne joj se izviše, spojivši se sa njegovima, koje su je želele još više, donoseći joj prvu poplavu neverovatnog zadovoljstva koje je prostrujalo kroz nju. Dodirivala ga je stenjući od zadovoljstva,

~ 127 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky njeni nevešti dlanovi su klizili po njegovoj koži u ritmu njegovog kretanja koje je palilo vatre svuda po njoj. Od zujanja u ušima nije čula sebe kako neprestano izgovara njegovo ime. Ali on je čuo. Ništa što je do tada čuo, niti što će ikad više čuti, nije moglo zvučati tako divno. Pomerala se pod njim, izvijala, okretala, drhtala dok je otkrivala nove tajne. Jak ukus strasti ispuni mu usta, terajući ga da traži više, da da više. Koža joj je bila vrela i vlažna, gde god ju je dotakao. Ludeo je od pomisli kako će se osećati kad je bude ispunio. Zna li koliko ga slabim čini, kako ga savršeno zadovoljava? Trudio se da zapamti svaki detalj, da ga ureže u sećanje za koje je znao da će ga pratiti dok god je živ. Svaki put kad bi udahnuo, upijao je miris njene kože, prepun njihovih strasti koje su se mešale. Nijedna druga žena više nikad neće moći da ga zadovolji jer nijedna druga nije Serena. Želela je da ga preklinje da prestane. Želela je da ga preklinje da nikad ne prestane. Svaki dah koji su udahnuli zajedno činilo joj se da će je ugušiti, plašila se da će umreti ili od nedostatka ili od previše vazduha. U očima su joj bile suze, ne zbog tuge ili žaljenja, već od tolike lepote koju je osetila, a koju nikad neće umeti da opiše. Njena snaga je nadirala i napuštala je, naizmenično jurnuvši u nju poput plamena, a zatim izlazeći iz nje kao vodopad. Bila slaba ili jaka, nije znala da zadovoljstvo može biti toliko. Jednim delićem svoje svesti želela je da zna da li se i on tako oseća. Ali svaki put kad bi pokušala da pita, on bi je opet dodirnuo i sve njene misli oterao u vrtlogu zadovoljstva. Kada je ponovio spustio svoje usne na njene, osetila je ukus očajničke želje na njima. Želeći da je ublaži, ona mu odgovori približavanjem svog tela. Kad je ušao u nju, zadnjim atomom snage se borio da je uzme nežno, čitavim bićem se opirao potrebi da odmah zadovolji svoju želju. Osećaj još nedoživljene prijatnosti mu prostruja kroz kičmu. Mišići mu se stegoše dok je posmatrao ono o čemu je sanjao - da gleda njeno lice dok je čini njegovom. Ona je plakala, ali ne od bola. Možda ju je i bolelo, ali toliko je bila preplavljena zadovoljstvom da nikakav bol nije osećala. Samo njega. Osetila je samo njega kad je ušao u nju, kad je postao deo nje, Očiju širom otvorenih pratila je njegov ritam. Lagan... Divan... Veličanstveno lagan. Trenutak kad su se spojili bio je neprocenjivo dragocen, poput najboljih starih vina, najčistijih obećanja.

~ 128 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Ponovo je ljubio njene usne i gutao njen dah. Osećao je otkucaje njenog srca toliko jasno koliko je osećao njene ruke koje su klizile po njegovim leđima i niže. Kada je prodro duboko u nju, ona se izvila i ispustila uzdah zadovoljstva. Sada je ona promenila ritam, a on je bio taj koji ju je pratio. Više nije bilo važno ko vodi igru, bilo je važno da su igrali zajedno. U trenutku kad je svoje zadovoljstvo razlio u njoj, pomislio je kako je konačno našao svoj dom. Nije bila sigurna da li će ikad više moći da se pomeri, ili da li to uopšte želi. Koža joj se hladila kako su se strasti smirivale. Ležali su na ćebetu pripijeni dok su senke oko njih postajale duže. Njegovo lice je bilo zagnjureno u njenu kosu, a ruka mu je lagano bila spuštena na njene grudi. Nije mogla da odredi koliko je vremena prošlo. Znala je da je sunce odavno bilo iznad njih, ali je još nakratko želela da uživa u ovom bezvremenom trenutku. Skoro da je bilo moguće, kad bi zažmurila i prestala da misli, da poveruje da će to večno trajati. U svetlosti popodnevnog sunca koje ih je obasjavalo, dok se u šumi čula pesma ptica, bilo je teško poverovati da politika i rat mogu da ih razdvoje. Volela ga je, kao što nikad nije sanjala da će moći da voli, kako nije mislila da je moguće voleti, Kad bi sve moglo biti tako jednostavno kao što je jednostavno pružiti ćebe na obali jezera. “Volim te, Rena.” Otvorila je oči i videla da je posmatra. “Da, znam. Volim i ja tebe.” Prstima je prešla preko njegovog lica kao da želi da ga zapamti. “Volela bih da zauvek ostane ovako.” “Uskoro će ponovo biti ovako. Uskoro.” Odmakla se od njega, potraživši svoju garderobu. “I ti možeš da sumnjaš u to? Sada?” Sada je više nego ikada bilo važno da joj glas ostane miran. Mnogo ga je volela, previše da bi ga molila da ostane. Počela je da zapertlava prsluk. “Znam da me voliš i da bi želeo da tako bude. I znam da ovo što smo imali nikad ni sa kim drugim nećemo imati.” “Ti ne veruješ da ću se vratiti.” Uzevši košulju, pomisli kako jedna žena toliko različitih emocija kod njega uspeva da izazove. Ona ga uhvati za ruku. Ne žali ni zbog čega i želi da on to zna. “Ako se budeš vratio, znam da će to biti zbog princa. I to je u redu.”

~ 129 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Shvatam.” On poče mahinalno da se oblači. “Dakle, veruješ da ću ovo što se među nama ovde desilo zaboraviti čim stignem u London.” “Ne.” Prestade da se zakopčava i zagrli ga. “Ne, verujem da ćemo zauvek pamtiti ovo što se ovde desilo. Kad ostarim i svake godine osetim prvi dah proleća, misliću na tebe i današnji dan.” Bes ga brzo obuze, terajući ga da je čvršće stisne za ruku. “Misliš da mi je ovo dovoljno? Ako je to istina, ili si mnogo glupa ili luda.” “Samo smo ovo mogli...”, počela je, ali su joj reči zastale u grlu. “Kad se vratim u Škotsku, doći ću po tebe. Ne greši, Serena. Kad se ovaj rat završi, vodim te sa sobom.” “Pošla bih, kad bih mogla da mislim samo na sebe.” Uhvati ga za košulju, terajući ga da razume. “Zar ne shvataš da bih umrla da takvu sramotu priredim porodici?” “Ne razumem zašto bi porodici priredila sramotu time što ćeš postati moja žena.” “Tvoja žena?” Jedva je izgovorila te reči, osetivši šok kao da ju je neko udario maljem po glavi. “Brak?” “Brak, naravno. A šta si ti mislila...?” Sada mu je bilo jasno, i to kristalno jasno, šta je ona mislila da je on pita. Bes pokulja iz njega, nije uspeo da ga zaustavi. “To si mislila da sam želeo poslednji put kad smo bili ovde?” pitao ju je. “Sve vreme si mislila da je to u pitanju?” Nasmeja se nervozno. “Baš imaš visoko mišljenje o meni, Serena.” “Ja...” Osetila je slabost u nogama i oslonila se na stenu. “Mislila sam... Znam da muškarci imaju ljubavnice i...” “I to rade sa njima”, reče on kratko. “Imao sam ih, ali samo bi budala bez imalo pameti pomislila da ti nudim bilo šta drugo osim svog srca i svog imena.” “Kako sam mogla da pretpostavim da misliš na brak?” Ponovo okrenu lice ka njemu. “Nikad to nisi spomenuo.” “Već sam razgovarao sa tvojim ocem.” Glas mu je bio tih kad je podigao ogrtač sa zemlje. “Razgovarao si sa mojim ocem?”, odgovori, odmeravajući svaku reč. “Razgovarao si sa mojim ocem, a sa mnom nisi?” “Red je da zatražim dozvolu tvog oca.”

~ 130 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Neka red ide dođavola” reče i istrže mu ogrtač iz ruke. “Nisi imao prava da iza mojih leđa razgovaraš sa njim a da me o tome ne obavestiš.” On jednim dugim pogledom posmatraše njenu raščupanu kosu. “Mislim da su moja dela rekla više nego bilo šta da sam ti kazao, Serena.” Ona pocrvene i ode do konja da ostavi ćebe. Nisam toliko neiskusna da ne znam da ovo što se ovde desilo ne mora uvek da se završi brakom.” Pokušala je da se popne u sedlo, ali ju je Brigam sprećio. “Misliš da imam običaj da zavodim nevine devojke i pretvaram ih u svoje ljubavnice?” “Ne znam kakve običaje ti imaš.” “Onda zapamti ovo”, reče joj dok se konj nervozno vrteo. “Nameravam da te uzmem za ženu.” “Nameravaš. Ti nameravaš”, odgurnu ga. “Možda u Engleskoj možete da naređujete, lorde, ali ovde se ja pitam o svom životu. I kažem Vam da se neću udati za Vas i mora da ste ludi kad ste tako mislili.” “Lagala si kad si rekla da me voliš?”, pitao je. “Ne. Nisam, ali...” Reči su nestale kad je svoje usne stavio na njene. “Onda lažeš kada kažeš da nećeš biti moja žena.” “Ne mogu”, reče očajnički. “Kako da odem odavde sa tobom u Englesku?” Prsti mu uroniše u njene ruke. “Dakle, ponovo se vraćamo na to?” “Moraš da shvatiš, moraš. Kako to može da bude?” Pričala je brzo, hvatala ga za ruke, želela je da je razume. “Živela bih tamo zato što te volim, zato što bi ti to tražio od mene i završilo bi se tako što bih osramotila nas oboje. Mrzeo bi me pre nego što bi godina prošla. Ja nisam stvorena da budem žena jednog erla, Brigame.” “Engleskog erla”, ispravio ju je. Duboko je udahnula. “Ja sam vlastelinova ćerka, to je istina, ali nisam toliko glupa da verujem da je to dovoljno. Mrzela bih da budem zarobljena u Londonu, ja želim da jašem kroz Visove. Sam si mi više puta rekao da uopšte nisam dama. I nikad neću biti. Bila bih loša žena za erla od Ešburna.”

~ 131 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Onda budi loša, samo budi moja žena.” “Ne”, reče, obrisavši rukavom obraze. “Neću.” “Nemaš izbora, Rena, kad odem kod tvog oca i kažem mu da sam te kompromitovao.” Suze je zamenio šok, a zatim bes. “Da se nisi usudio.” “Hoću”, reče joj ozbiljno. “On bi te ubio.” Brigam samo izdiže obrvu. Ispod nje mu je pogled bio mračan i hladan. Ljudi koji su prošli bitke znaju šta on znači. “Nadam se da otac nije toliko željan krvi koliko ćerka.” Pre nego što je stigla da progovori, on je podiže u sedlo. “Ako odbiješ da se udaš za mene iz ljubavi, udaćeš se zato što ćeš morati.” “Radije bih se udala za dvoglavu žabu krastaču.” On sede u sedlo. “Ali ćeš se udati za mene, draga moja, smejući se ili plačući. Moj put u London će ti ostaviti dovoljno vremena da razumno razmisliš. Kad se vratim, razgovaraću sa tvojim ocem i sve ćemo se dogovoriti.” Pogledavši ga besno, Serena pobode konja. Nadala se da će slomiti vrat na putu za London. A kada je narednog jutra otišao, isplakala je čitav bol svog slomljenog srca na jastuk.

~ 132 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky

Deseto poglavlje Nedostajao mu je London, njegov tempo, izgled, miris. Veći deo svog života je proveo u njemu, u divnoj, staroj, plemićkoj kući svojih predaka. Bio je dobro poznat u visokom društvu i nije imao poteškoća da nade društvo za kartanje u nekom od modernih klubova ili zanimljiv razgovor uz večeru. Majke ćerki kojima je bilo vreme za udaju nisu izostavljale da bogatog lorda Ešburna uvrste na spisak svojih gostiju. Šest nedelja je bio u gradu kad je proleće bilo u punom jeku. Njegov vrt, jedan od najlepših u gradu, isticao se bujnim travnjacima i šarenim cvećem. Kiša, koja je skoro neprestano padala od samog početka aprila, čarobno je delovala na prirodu, a sada su je zamenili sunčani dani koji su iz kuća izmamili lepe žene u svilenim haljinama i šeširima ukrašenim perima u parkove i radnje. Održavali su se skupovi i balovi, partije karata. Ljudi koji su imali titule, ugled i poštovanje vodili su ovde udoban život sa malo briga i mnogo zadovoljstava. Zaista mu je nedostajao London. Tu je bio njegov dom. Ali trebalo mu je manje od šest nedelja da shvati da mu srce više nije bilo u njemu. Sada je bilo u Škotskoj. Nije prošao ni dan da nije pomislio na tešku zimu u Visovima koju je Serena tako ugrejala. Dok je posmatrao prepune ulice i prolaznike u svojim ogrtačima za šetnju i šeširima koji su bili po poslednjoj modi, pitao se kako izgleda proleće u Glenrou. I da li Serena još uvek sedi pored jezera i misli o njemu? Vratio bi se i ranije, ali njegove obaveze prema princu su ga zadržale duže nego što se nadao, a rezultat je bio manje zadovoljavajući od očekivanog. Jakobiti u Engleskoj su bili brojni, ali broj onih koji je pokazivao volju da digne svoj mač za princa bio je mnogo manji. Po savetu lorda Džordža, Brigam je razgovarao sa mnogim grupama, upoznavajući ih sa raspoloženjem klanova u Visovima i prepričavajući im o čemu je lično razgovarao sa princom. Jahao je i do Mančestera, čak je i održavao skupove u svojoj trpezariji. Svaki skup je nosio rizik. Vlada je bila na oprezu, a govorkanja u vezi rata sa Francuskom bila su glasnija nego ikad. Stjuartovi simpatizeri bi, u najboljem slučaju, bili zatvarani. Sećanja na javne egzekucije i deportacije bila su još sveža.

~ 133 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Posle šest nedelja on je imao nadu, ali samo nadu, da će Čarls brzo delovati i započeo je kampanju u nadi da će mu se pridružiti njegovi engleski sledbenici. Mnogo toga su mogli da izgube, mislio je Brigam. On je to dobro znao. Domove, posede, titule. Bilo je teško boriti se za nešto tako daleko kao što je jakobitska stvar kad na kocku stavljaš svoje ime, bogatstvo, pa čak i goli život. Posmatrao je portret svoje bake. Njegova odluka je već bila doneta. Možda ju je doneo još onda kad je bio školarac, kada je oslonjen glavom na kolena slušao priče o kraljevima u izgnanstvu i borbi za pravdu. Bilo je opasno duže boraviti u Londonu. Vlada je našla način da razotkrije zaverenike i da se gadno i efikasno obračuna sa njima. Za sada se Brigamovo ime nije dovodilo u sumnju, ali on je znao da se priče šire. Sada kada je rat sa Francuskom neizbežan, i jakobiti su bili glasniji. Brigam nikad nije krio da putuje u Francusku, u Italiju, Škotsku. Kad bi nekome palo na pamet da malo istraži njegova putovanja u poslednjih nekoliko godina, mogao bi da otkrije vrlo zanimljiv raspored. Mora otići, mislio je Brigam, ubacujući drvo u vatru koja se gasila. Ovoga puta će ići sam, pod okriljem noći. Kada se sledeći put bude vratio u London, biće to sa Serenom. Stajaće ovde gde sad on stoji i nazdravljati pravom kralju i njegovom regentu. Vratiće se u Škotsku zbog princa, kako je Serena rekla. Ali ida uzme ono što je njegovo. Na stranu pobuna, postojala je još jedna bitka koju je rešio da dobije. Nekoliko sati kasnije, dok se Brigam pripremao da provede mirno veče u svom klubu, prekide ga njegov batler bledog lica. “Da, Betone?” “Izvinite, gospodaru.” Beton je bio toliko star da je moglo da se čuje pucketanje njegovih kostiju dok se kretao. “Eri Vajtsmut zahteva da razgovara sa Vama. Izgleda da je posredi nešto hitno.” “Onda ga uvedi.” Brigam se namršti na Parkinsa zauzetog ispitivanjem njegovog ogrtača, tražeći najmanji znak nabora na njemu. “Odlazi, čoveče. Izluđuješ me.” “Ja samo želim da se moj gospodar pojavi u najboljem izdanju.” “Pojedine gospođice se ne bi složile, više me vole kad se skinem.” Parkinskov izraz lica ostade nepromenjen, na šta Brigam uzdahnu.

~ 134 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Sasvim si lišen osećaja za humor, Parkinse. Bog zna zašto te držim.” “Brige.” Eri Vajtsmut, nizak čovek glatkog lica, samo nekoliko godina stariji od Brigama, ulete u sobu, zastavši na trenutak kad je ugledao sobara. Odmah se videlo da je Vajtsmut veoma uznemiren. “To je sve za večeras, Parkinse.” Kao da mu sve vreme ovog sveta stoji na raspolaganju, Brigam priđe stolu i usu vino u dve čaše. Sačekao je dok nije začuo da su se vrata lagano zatvorila. “Šta je bilo, Džoni?” “Imamo problem, Brige.” Prihvati čašu i ispi njen sadržaj u jednom gutljaju. “To sam shvatio. Kakav?” Pošto mu bi lakše od pića, Vajtsmut nastavi. “Onaj praznoglavi Milrvej se danas popodne napio sa svojom ljubavnicom i suviše razvezao jezik, tako da niko od nas ne može biti bezbedan.” Posle dubokog uzdaha Brigam nasu piće i rukom pokaza na stolicu. “Je li rekao imena?” “Ne možemo znati sa sigurnošću, ali izgleda da je neka bez sumnje pomenuo. Tvoje ime je među njima.” “A njegova ljubavnica... To je ona riđokosa plesačica?” “Jeste joj crvena kosa”, reče Vajtsmut grubo. “I nije tako glupa, Brigame. Malo je starija i iskusnija od tupana kao što je Milrvej. Problem je što ta budala ima više novca nego mozga.” Mitvejeva romantična veza nije bila Briga mu ni na kraj pameti. “Hoće li ćutati ako je podmitimo?” “Prekasno je za to. Zato sam i došao. Već je odala neke informacije, dovoljno da Miltveja uhapse.” Brigam sočno opsova. “Glupa budala.” “Izvesno je da ćeš i ti biti ispitivan, Brigame. Ako imaš nešto inkriminišuće...” “Nisam više tako mlad”, prekide ga Brigam kad je krenuo glasno da razmišlja. “I nisam tako lud.” Na trenutak zastade, želeći da bude siguran da je njegova odluka doneta razumno, a ne impulsivno. “A ti, Džoni? Hoćeš li moći da se pokriješ?” “Imam neka hitna posla na imanju.” Eri Vajtsmut uzdahnu. “U stvari, već nekoliko sati sam u obilasku.”

~ 135 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Princu će dobro doći ljudi poput tebe.” Vajtsmut nasu još jednu čašu i nazdravi svom prijatelju. “A ti?” “Ja idem za Škotsku. Večeras.” “Ako sad odeš, odaćeš se, Brige. Jesi li spreman za to?” “Umoran sam od pretvaranja. Staću uz princa.” “Onda ti želim srećan put. Čekaću vesti od tebe.” “Daj bože da ti ih brzo pošaljem.” On uze rukavice. “Znam koliko si rizikovao što si došao mene da obavestiš, umesto da si odmah otišao. To ti neću zaboraviti.” “I ja sam se zavetovao princu”, podseti ga Vajtsmut. “Moliću se da ne budeš predugo odsutan.” “Samo onoliko koliko je dovoljno. Jesi li rekao još nekome za Miltvejevu nesmotrenost?” “To je suviše blaga reč”, progunđa Vajtsmut. “Mislio sam da je najbolje da sam dođem pravo kod tebe.” Brigam odobri klimanjem glave. “Provešću nekoliko sati u klubu kao što sam i planirao, potrudiću se da se čuje da sam tamo. A ti idi iz Londona pre nego što iko primeti da nisi na svom imanju.” “Iz ovih stopa”, reče Vajtsmut i uze svoj šešir. “Jedno upozorenje, Brige. Elektorov sin, Kamberlend. Obrati pažnju na njega. Jeste mlad, ali pogled mu je hladan, a ambicije snažne.” U klubu je bilo mnogo lica koja je Brigam poznavao. Igre su se igrale, flaše ispijale. On je veselo nazdravljao i pozivali su ga da se priključi kockarskim igrama. Pronalazeći izgovore, uputio se ka vatri da podeli flašu burgundca sa vikontom Leigtonom. “Nećeš večeras da okušaš sreću, Ešburne?” “Neću na kartama.” Iza njih se neko glasno žalio na kocke koje su pale. “Prijatna je noć”, reče Brigam blago, “kao stvorena za putovanje.” Leigton ispi gutljaj i presrete Brigamov pogled koji ništa nije odavao. “U stvari, na severu uvek ima oluja.” “Čini mi se da će oluja ovde stići uskoro.” Igra kockama postala je glasnija. Brigam iskoristi buku i nagnu se da uspe još vina. “Milrvej je svoje političke stavove poverio ljubavnici i sad su ga uhapsili.” Leington promrmlja nešto uvredljivo sebi u bradu i sede na svoje mesto. “Je li mnogo razvezao jezik?” “Nisam siguran, ali treba obavestiti druge da budu na oprezu.”

~ 136 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Leington se poigravao dijamantom na svom okovratniku. Voleo je nakit i bio je smatran čovekom koji voli udoban život. Poput Brigama, i on je bio rešen da podrži princa hladne glave i do kraja. “Smatraj to obavljenim, prijatelju. Želiš li društvo na putu?” Brigam je bio nestrpljiv. Vikont Leington je u svom roze prsluku i sa naparfemisanim rukama ličio na razmaženog kicoša, ali njega bi Brigam prvog izabrao za borbu. “Sada ne.” “Onda da nazdravimo da se vreme ne pokvari?” Leigton podiže čašu i šapnu Brigamu: “Trebalo bi da nađemo neki drugi klub, dragi moj Ešburne. Uprava ovog kluba počela je da otvara vrata svakome.” Brigam dokono obrati pažnju na igru. Poznavao je čoveka koji je držao banku, a i mnoge druge. Ali među njima je bio i jedan mršav muškarac koji je stajao oslonjen o sto, mrkog pogleda i čaše do pola napunjene. Nije prihvatao poraz na način koji je bio društveno prihvatljiv. “Ne poznajem ga”, reče Brigam, sipajući još jedno piće i razmišljajući kako nikad više neće ovako mirno sedeti pored vatre i piti sa prijateljem. “Ja sam imao čast.” Leigton izvadi kutijicu sa duvanom. “Oficir. Priča kako će uskoro da ukrsti mač sa Francuzima, a dame samo uzdišu. Međutim, čuo sam da više nije omiljen među njima, uprkos romantičnoj figuri koju se trudi da održava.” Nasmejavši se, Brigam se spremi da krene. “Možda njegova neomiljenost ima veze sa nedostatkom manira.” “A možda sa ponašanjem prema Elis Bisli, koja je imala tu nesreću da mu bude ljubavnica.” Brigam izdiže obrvu, radoznao da čuje priču. Igra je postala još glasnija, a on je još uvek čekao Parkinsa da stigne sa njegovim prtljagom. “Draga gospođica Bisli je, kako sam čuo, pomalo priglupa, ali veoma društvena.” “Standiš je očigledno nije smatrao dovoljno društvenom.” Brigamu se nije dopadao. “Ima nešto gadno u čoveku koji pokušava...” Zaćuta i steže čašu prstima: “Rekao si Standiš?” “Da, pukovnik, čini mi se. Prati ga loša reputacija od Portskog skandala 1735,” Leigton otrese trunčicu duvana sa rukava. “Izgleda da uživa u progonima, spaljivanjima i pljačkama. Zato je i unapređen.” “Bio je kapetan 1735”

~ 137 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Moguće.” Interesovanje se probudi u Leigtonovim očima. “Dakle, ipak ga znaš?” “Da.” Brigam se dobro sećao Kolovih priča o kapetanu Standišu i silovanju njegove majke, spaljivanju kuća i progonu nezaštićenih seljana. I Serene. On ustade i, mada mu je pogled bio hladan, glas mu je odavao raspoloženje. “Trebalo bi bolje da se upoznamo. Na kraju, ja volim tu igru, Leigtone.” “Kasno je, Ešburne.” Brigam se namršti. “Nažalost, jeste.” Ništa nije bilo lakše nego priključiti se igri. Za dvadeset minuta je kupio banku. Pratila ga je sreća, a ono što nije uradila sudbina ili pravda, pokušao je Standiš. Pukovnik je nastavio da gubi i, uz malu pomoć Brigamovog blagog prezira, ulagao je novac. Do ponoći samo su ih trojica ostali za stolom. Brigam dade znak da se donese još vina i zavali se udobno u svojoj stolici. Namerno je želeo da napije Standiša. Nije mu bila namera da ubije čoveka čije su sposobnosti značajno manje od njegovih sopstvenih. “Izgleda da Vam večeras kocka nije naklonjena, pukovniče.” “Ili je previše naklonjena drugima.” Standiš od besa i pića nije pazio šta govori. Bile su mu potrebne velike sume novca, koje su mu vojnici sakupljali, kako bi zadovoljio svoju požudu za kockanjem, kao i jednako veliku požudu za mestom u društvu. A večeras je samo ređao poraz za porazom. Njegova bogata ponuda - i fizička i finansijska - koju je dao mladoj dami bila je odbijena tog popodneva. Standiš je bio uveren da je ta kučka Bisli otišla da kuka nekome ko će imati živaca da je sluša. Bila je kurva, pomislio je i popio još vina. A čovek može da postupa sa kurvom kako god hoće. “Nastavljamo”, naredi, a zatim pogleda kockice koje je Brigam bacio. Zatim ih baci i on i ostade kratkih rukava. “Šteta” Brigam se nasmeši i popi gutljaj vina. “Neću da prekidam, ma koliko da je kasno, to kvari sreću.” “Vas izgleda prati loša sreća čitave večeri, pukovniče.” Brigam nastavi da se osmehuje, ali pogled mu nije govorio da je u pitanju samo igra. “Možda smatrate da nije patriotski da opelješim jednog kraljevskog vojnika, ali na kraju, ostali smo samo Vi i ja u igri.” “Jesmo li ovde da bismo igrali ili da bismo pričali?” Standiš nestrpljivo dade znak da se donese još vina,

~ 138 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “U klubu za gospodu”, odgovori Brigam, naglašavajući reči s prezirom, “radimo i jedno i drugo. Ali, pukovniče, Vi verovatno niste često u društvu gospode.” Treći igrač je shvatio da je igra suviše duga za njegov ukus. Ostali zastaše, rešeni da gledaju i slušaju šta se dešava. Ostale igre su prekinute jer su se ljudi okupili oko njihovog stola. Standiš je pocrveneo. Nije bio siguran, ali činilo mu se da mu je upućena uvreda. “Veći deo vremena provodim boreći se za kralja, a ne tumarajući po klubovima.” “Naravno.” Brigam ponovo baci kocke i ponovo je bio bolji. “Što objašnjava zašto ste nevični u uglađenim igrama na sreću.” “Vi ste, izgleda, previše vešti, lorde. Kocke su na Vašoj strani otkako ste seli za sto,” “Jesu li?” Brigam izdiže obrvu, pogledavši u Leigtona koji je polako pijuckao svoje piće. “Jesu li zaista?” “Prokleto dobro znate da jesu. Meni se čini da tu nije u pitanju samo sreća.” Brigam uhvati svoj okovratnik. U klubu zavlada neprijatna tišina. “Jesu li? Prosvetlite me tako što ćete mi objasniti šta želite da kažete.” Stendiš je izgubio više nego što je smeo i mogao, a popio je više nego što je bilo mudro. Pogleda Brigama, mrzeći ga zbog toga ko je i šta je. Aristokrate, pomisli, hoće da vređaju. Zbog ovakve gamadi vojnici se bore i umiru. “Prosvetlite nas sve. Polomite kocke.” Tišina se pretvori u žamor. Neko povuče Brigama za rukav. “Pijan je, Ešburne, i nije vredan toga.” “Hoćete li?” Još uvek se osmehujući, Brigam se naže napred. “Jeste li pijani, Standiše?” “Nisam.” Više nije bio pijan. Kad je seo, svi pogledi su bili uprti u njega. Pilje u njega, pomisli. Kanarinci i kicoši sa svojim titulama i uglađenim manirima. Mislili su da je ispod njih zato što je bičevao kurvu. Bičevao bih ih sve, pomisli, ispijajući vino koje mu je ostalo. “Dovoljno sam trezan da znam da kocka ne ide na ruku samo jednom čoveku ukoliko on ne namesti drugačije.” Brigam pruži ruku ka kockama, a pogled mu je bio oštar kao mač. “Polomite ih.”

~ 139 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Prostorijom se prolomi negodovanje i komešanje, Brigam ne obrati pažnju na to i nije skidao pogled sa Standiša. Prijalo mu je što se znoj sliva niz pukovnikovo čelo. “Lorde, molim Vas da ne reagujete impulsivno, nema potrebe za ovim.” Vlasnik kluba donese čekić kako su mu tražili, prelazeći pogledom od Standiša ka Brigamu. “Verujte da je više nego neophodno.” Pošto je oklevao, Brigam naredi vlasniku kluba: “Slomite ih.” Nesigurnim pokretom on učini kako mu je naređeno. Ponovo zavlada tišina kad je čekić udario kocke, pokazajući da u njima nema ničega. Standiš je samo zurio u delove na zelenoj čoji. Trik, pomislio je. Nekako su ga gadovi prevarili. Želeo bi da su mrtvi, svi do jednog, svi ti bledi gadovi umilnih glasova. “Izgleda da Vam je nestalo vina, pukovniče”, reče Brigam i poli ga u lice onim što mu je ostalo u čaši. Standiš skoči, a vino mu skliznu niz obraze kao krv. Piće i poniženje učinili su svoje. Izvukao bi mač da ga drugi nisu uhvatili za ruke i spreči]i u tome. Brigam se ne pomeri sa mesta na kome je sedeo. “Srešćemo se mi još, gospodine.” Brigam pogleda svoje rukave da proveri da se nije vino slučajno prosulo po njima. “Naravno, Leigtone, ti bi stao uz mene?” Leigton ušrmka malo burmuta: “Naravno.” Pred samu zoru stajali su na poljani udaljenoj nekoliko minuta jahanja od grada. U vazduhu je bila izmaglica, a nebo je bilo ljubičasto i bez zvezda, kao da se našlo na samoj ivici između dana i noći. Leigton lenjo uzdahnu dok je posmatrao Brigama kako namešta okovratnik. “Verujem da imaš svoje razloge, momče.” “Imam ih.” Leigton se namršti na sunce koje je izlazilo. “Nadam se da su dovoljno dobri da bi bili vredni odlaganja tvog odlaska.” Posmislio je na Serenu, na izraz njenog lica dok je govorila o silovanju svoje majke. Setio se Fione i njenih malih, nežnih ruku. “Jesu.” “Taj čovek je svinja, naravno.” Leigton se ponovo namršti, ovoga puta zato što mu je rosa navlažila izglancane čizme. “Mada, teško da taj razlog izgleda toliko jak da bi stajao na pustoj poljani u ovo doba. Ali ako moraš - moraš. Nameravaš li da ga ubiješ?”

~ 140 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Brigam je pucketao prstima. “Da.” “Samo budi brz, Ešburne. Ovi događaji će odložiti moj doručak.” Rekavši to, uputi se ka Standiševom sekundantu, mladom oficiru prebledelom od straha i uzbuđenja pri samoj pomisli na dvoboj. Mačevi su pregledani i prihvaćeni. Brigam uze jedan, rukom prelazeći preko drške i procenjujući njegovu težinu kao da će ga prodati, a ne njime proliti krv. Standiš je stajao spreman, jedva je čekao. Mač je bio njegovo oružje. Neće Ešburn biti prvi koga je ubio njime. A ni poslednji. Mada bi mogao biti ubijen sa najvećim zadovoljstvom, pomisli Standiš, prisetivši se pogleda i žamora od te večeri. Nije ni dovodio u sumnju da će mladog lopova srediti brzo i pobedonosno otići kući. Naklonili su se. Čvrstih pogleda. Mač dotače mač u salutiranju. A zatim su se na mirnoj poljani začuli odjeci udaraca čelika o čelik. Brigam je već pri prvom udarcu odlično ocenio protivnika. Standiš je bio vešt sa mačem, očigledno je bio dobro uvežban i u formi. Ali stil mu je bio nekako previše agresivan. Brigam mu je parirao, ne misleći na Serenu. Borio se ne uplićući emocije, koristeći se time kao oružjem, koliko i svojom oštricom. Tlo je bilo vlažno od rose, a magla je ublažavala odjeke. Čulo se samo kako metal klizi o metal jer su se i ptice utišale. Njihovi mačevi su se dodirivali od vrhova do drški kad bi se približili jedan drugom. Njihovi dahovi su se spajali kao kod ljubavnika, samo u igri smrtonosnog ukrštanja sečiva. “Umete sa mačem, pukovniče”, reče Brigam kad su se odaljili da promene strane. “Svaka čast.” “Taman dovoljno da ti probodem srce, Ešburne.” “To ćemo videti.” Mačevi se opet poljubiše. Jednom. Dvaput. Triput. “Pretpostavljam da Vam mač nije bio potreban kad ste silovali gospođu Mekgregor.” Zbunjenost razbi Standišovu koncentraciju, ali je uspeo da blokira Brigamov udarac pre nego što ga je stigao njegov mač. Smračio se kad je shvatio da je uvučen u ovaj duel kao zver u klopku, “Kurva ne može biti silovana.” On napade, osnažen novopridošlim besom. “Šta je tebi ta škotska kučka?” Brigam brzim pokretom ruke okrenu mač. “Umrećeš pitajući se.”

~ 141 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Sada su se borili u tišini. Brigam je bio hladan kao led Visova, a Standiš vreo od besa i zbunjenosti. Sečiva su plesala i odzvanjala kao da se takmiče da bukom premaše zvuk ubrzanog disanja. Smelim pokretom Standiš krenu u lažni napad, namamivši Brigama na drugu stranu i zadade mu udarac. Crveni trag se slivao niz Brigamovo rame. Neko hladnije glave bi ranu iskoristio kao prednost. Ali Standiš je samo video krv i onjušio miris pobede. Samo trenuci su ga delili od trijumfa. Brigam je išao u napad za napadom, ne gubeći vreme, pošto mu je krv lila niz ruku. Povuče se na trenutak, nagnuvši se u stranu, tako da je grudi ostavio otkrivene. Pobedonosni sjaj se pojavi u Standišovim očima kad je krenuo put nezaštićenog Brigamovog srca. Brzim pokretom mača, čija je oštrica zasijala u vazduhu, Brigam se zaštiti u poslednjem trenutku. Neviđenom brzinom, kako je kasnije to Leigton objasnio, on se izvi i ubode pukovnika u grudi. Standiš je bio mrtav još pre nego što je Brigam uspeo da izvuče svoj mač. Zajedno sa prebledelim vojnikom Leigton je pregledao pukovnikovo telo. “Ubio si ga, Ešburne. Bolje idi, ja ću da sredim ovu gužvu.” “Hvala ti.” Brigam dade mač Leigtonu. “A da ti previjem ranu?” Zadovoljan, Brigam se uputi ka svom konju. Iza njega je išao Parkins. Seo je na svog konja. “Moj sluga će se pobrinuti za nju.” Serena se probudila tik pred zoru. Prethodnih nedelja nije dobro spavala, otkako je sanjala san iz koga se prestravljena probudila. Nekako je bila sigurna da je Brigam u opasnosti. Čak i sada je strah zbog njega proganja, doprinoseći još više bolu koji je ne napušta otkako je otišao. Ali to je bilo glupo, ponavljala je sebi. Bio je u Londonu, na sigurnom. Sela je i uzdahnula, znajući da od spavanja više nema ništa. Bio je u Londonu, ponovila je. Mogao je biti i na drugom kraju sveta. Na trenutak je dozvolila sebi da se ponada da će se vratiti kao što je obećao. Prošle su nedelje, a ona je prestala da se trza i baca pogled na stazu na svaki zvuk konjskih kopita. Kol i Megi su bili venčani duže od nedelju dana. Na njihovom venčanju Serena je poželeta da umre. Rekla je sebi da, ako se ne vrati do Kolovog venčanja, nikad se neće vratiti. To je i znala, podsetila je sebe dok se umivala i oblačila. Kad mu se dala na obali jezera, to je znala. I zaklela se da se neće kajati. Znala je,

~ 142 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky govorila je sebi dok se češljala. Znala je, ali nije žalila i opet bi isto uradila. Žalila je samo što je to popodne koje je provela u Brigamovom naručju nije dovelo u blagosloveno stanje. Nadala se, iako je znala koliko je to ludo, da će ostati trudna. Ali nije bilo tako. Ostale su joj samo uspomene. Ipak, još uvek ima svoju porodicu, svoj dom. To joj pomaže da popuni prazninu. Bila je dovoljno jaka da može da živi bez njega. Možda više nikada neće biti istinski srećna, ali živeće i biće zadovoljna. Jutarnji cvrkut ptica je oraspoloži i odvuče joj misli. Radila je sama ili sa nekom ženom iz svoje porodice. Zbog njih, a i zbog svog ponosa, trudila se da ne klone duhom. Nema kukanja, nema žaljenja za Serenu Mekgregor. Kad god bi zapretila opasnost da postane depresivna, podsetila se da je čeka još jedno zlatno popodne. Bilo je rano predvečerje kad se iskrala. Njena majka i Megi su razdvajale predu, a Gven je bila u poseti kod nekog bolesnika u selu. Obukla je pantalone za jahanje i uspela je sve da ih izbegne, osim Malkolma, koga je podmitila slatkišem. Jahala je ka jezeru. Bila je to slabost koju je, bila u pravu ili ne, povremeno dozvoljavala samoj sebi. Kad god bi vremenski uslovi dozvoljavali, ona je odlazila tamo da sedne na obalu i sanja. I da se seća. Jezero je činilo da oseća kako joj je Brigam bliže. Toliko blizu, znala je Serena, koliko nikada više neće biti. Otišao je. Vratio se u London, gde pripada. Proleće je sada bilo u punom jeku. Cveće se savijalo na laganom povetarcu, a drveće je bilo prepuno zelenog, zelenog lišća. Kroz krošnje je prodiralo sunce, obasjavajući deliće staze do kojih je uspevalo da se probije. Mladi jelen je šetao kroz šumu. Pored jezera je zemlja bila topla, mada će voda još nekoliko nedelja biti ledena, čak je i čitavog leta hladna. Umorna od jahanja, legla je na travu da čita i sanjari. Bila joj je potrebna samoća, u njoj je nalazila spokoj. Negde sa zapada, poput jauka, začuo se ljubavni cvrkut ptica. Ljubičice su procvetale, svetloplave i osetljive, pored nje. Ona ubra nekoliko cvetova i stavi ih u kosu dok je posmatrala mirnu površinu jezera. Na steni iznad nje vres je nikao poput purpurnih zvezda. Njegov divan miris dopirao je do nje. Malo dalje izvirivala je oštra litica čiji su reljef isklesale godine i kiša. Malo toga je na njoj moglo da raste, a

~ 143 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Sereni je baš ta ogoljenost i prozračnost bila lepa. Stajala je poput tvrđave, čuvajući istočnu ivicu jezera. Volela bi da Brigam može da vidi ovo mesto, ovo veoma posebno mesto, sada kada je vetar blag, a voda tako plava. Stavivši ruku pod glavu, zatvorila je oči, sanjareći o njemu. Osetila je kako joj je leptir sleteo na obraz. U polusnu Serena ga otera. Nije želela da se budi, ne još, da ne bude sama. Uskoro će ustati da se vrati kući i nadoknadi vreme koje ukrala za sebe. Ali ne još, pomislila je i sklupčala se. Samo još malo će da leži ovde i sanja o onome što je moglo biti. Uzdahnu pospano, kad oseti nešto - leptira koji joj je sleteo na usne. Osmehnu se, pomislivši kako je to bilo slatko i koliko joj je prijalo. Telo joj se izvi pod nežnim prstima povetarca. Kao ruke ljubavnika, pomislila je. Kao Brigamove. Uzdahnula je tiho i strasno. Grudi joj se podigoše. Krv joj prostruja celim telom. I usne joj se nesvesno razdvojiše. “Pogledaj me, Serena. Gledaj me dok te ljubim.” Ona nesvesno posluša. Još su joj misli bile u snu, a telo joj je gorelo. Kao u izmaglici je ugledala Brigamove oči koje su gledale njene, a usta im se spojiše poljupcem koji je bio suviše hitan, suviše snažan da bi bio san. “Bože, koliko si mi nedostajala.” Povuče je bliže k sebi. “Svakoga dana, svakoga trena, kunem se.” Je li ovo stvarno? Misli joj se razbuktaše poput krvi u njenom telu kad mu je stavila ruke oko vrata. “Brigame?” Zastala je, uplašivši se da će nestati. “Jesi li to stvarno ti? Poljubi me opet” reče mu dok je još mogla da govori. “I opet, i opet.” Uradio je kako je želela, rukama je prolazio kroz njenu kosu, pa niže niz telo, dok oboje nije prošla jeza. Hteo je da joj kaže kako se osećao kad je zaustavio svog konja i zatekao nju kako spava, spava na onom mestu na kome su prvi put bili zajedno. Niko nikada nije izgledao lepše od njegove Serene koja je ležala u muškim pantalonama za jahanje sa rukom pod glavom i cvećem rasutim po kosi. Ali nije mogao da nađe reči, a i da ih je našao, ne bi mu nikad dozvolila da ih izgovori. Usne su joj bile gladne njegovih. Kad je prošli put vodio ljubav sa njom, bila je krhka, pomalo se plašila. Sada je prepuna strasti i zahtevna. Zavukla je prste pod njegovu odeću, ne podnoseći da išta stoji između njih. Dok joj je nešto šaputao i

~ 144 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky pokušavao da bude nežan na ovom njihovom prvom sastanku posle toliko nedelja, ona je u njegovim rukama gorela kao vatra. Bespomoćan da se odupre, on zbaci odeću i prepusti se svojoj ženi. Isto je kao i pre, pomislila je. I mnogo lepše, mnogo, mnogo lepše. Njegove ruke i usne bile su svuda po njoj, mučile je, pružale joj uživanje. Koža joj je bila prekrivena samo vlažnim sjajem i ničim više, dok je on pružao zadovoljstvo oboma. Sva stidljivost koju je osećala prvi put kad je bila sa njim sada je nestala, obrisala ju je želja tako jaka, tako očajnička, da ga je dodirivala i ljubila tako da je cvileo od strasti i zadovoljstva. Privukla ga je k sebi, uživajući dok ga je gledala - slično je bilo i na njihovom prvom sastanku. Znoj, konj, krv. Zavrtelo joj se u glavi od nagonskih potreba i najdublje želje. “Za ime boga, Rena.” Jedva da je mogao to da izgovori. Vodila ga je na mesta na kojima nikada nije bio, za koja nije znao da postoje. Nijedna žena nije probudila u njemu takva osećanja, čak ni najiskusnije francuske kurtizane, a ni najveće britanske svetice. Od škotske divlje mačke mnogo je više naučio o ljubavi i požudi nego što je mislio da je moguće. Krv mu je udarila u glavu. Osetio je bol, neverovatan, zastrašujući bol. Samokontrola kojom je živeo svoj život, kojom je vadio mač ili pucao iz pištolja, nestala je kao da je nikad nije ni bilo. On je privuče k sebi, lutajući prstima kroz njenu kosu, dodirjući njeno meko meso. “Zaboga!” Duboko je ušao u nju. Vrisnuvši, zarila je nokte u njegova leđa, ali se pomerala u njegovom ritmu, izdižući kukove da ga dočeka. Zabacila je glavu vapeći za vazduhom. Jednim delom svoje svesti pomislila je kako je ovo slično umiranju. A onda više nije mislila ni o čemu. Oči su joj bile otvorene, ali nije videla ništa. Telo joj se ukrutilo. Plima zadovoljstva razlivala se njenim telom čak i kad su joj ruke opušteno pale na zemlju. Pogled joj je bio zamućen, činilo joj se kao da je sve bio san. Ali Brigam je ležao, topao i stvaran, preko nje. I... Drhtao. Bila je pomalo začuđena. Nije samo ona bila ta koja je slaba i ranjiva, i on je. “Vratio si se”, prošaputala je, našavši snage da podigne ruku i pomiluje ga po kosi. “Rekao sam da ću se vratiti.” Poljubio ju je ponovo, ali ovog puta nežno. “Volim te, Serena. Ništa nije moglo da me spreči da ti se vratim.”

~ 145 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Uhvatila ga je rukama za obraze kako bi mogla da mu proučava lice. Zaista je to mislio, shvatila je. Pošto je sad sagledala istinu, bila je još nesigurnija šta treba da radi. “Predugo si se zadržao. Ni reči.” “Da sam ti poslao bilo kakvu poruku, mnogo toga bih rizikovao. Oluja stiže, Rena.” “Da, a ti ćeš...” Ućutala je, primetivši krv na svojim prstima. “Brige, povređen si.” Kleknu na kolena da pogleda zavoj na njegovom ramenu. “Šta se desilo? Napadnut si? Da nisu Kempbelovi?” “Ne.” Morao je da se nasmeje zbog načina na koji je izgovorila ime protivničkog klana. “Mali posao u Londonu pre nego što sam otišao. Nije to ništa, Serena.” Ali ona je već iscepala traku sa njegove košulje i napravila zavoj od nje. Brigam uzdahnu, znajući kako će Parkins reagovati, ali nije se bunio i pustio ju je da mu previje ranu. “Od mača je”, reče ona. “Ogrebotina. Nećemo sada da pričamo o tome. Sunce zalazi.” To što je vreme tako brzo prošlo, za njih nije bilo ništa novo. “Moram da se vratim. Kako si me našao ovde?” “Mogao bih da kažem da sam sledio svoje srce, što i jeste istina, ali Malkolm mi je rekao da si odjahala. Nekoliko cvetova je još stajalo u njenoj kosi, a kosa je bila jedino što joj je prekrivalo grudi. Izgledala je kao veštica, ili kraljica, ili boginja. Bio je siguran samo u to da je ona bila sve što mu je trebalo. Uhvati ju je za ruke. U njegovim očima je.gorela vatra, tamna, zahtevna. “Reci mi, Rena.” “Volim te, Brigame”, reče, stavivši njegovu ruku na svoj obraz. “Više nego što umem da kažem.” “I udaćeš se za mene.” Kad je spustila pogled, on je eksplodirao. “Dođavola, ženo! Kažeš da me voliš, izgorim od tvoje strasti, a onda se snebivaš kad kažem da želim da budeš moja žena.” “Rekla sam ti da ne mogu.” “A ja sam ti rekao da ćeš biti.” On podiže svoju iscepanu košulju i prebaci je preko ramena koje je počelo da ga boli, “Razgovaraću sa tvojim ocem.” “Ne.” Glava joj se brzo razbistri. Pokušavajući da razmišlja, sklonila je kosu sa lica. Kako su mogli stići ovoliko daleko i ponovo biti na početku? “Preklinjem te da ne razgovaraš.”

~ 146 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Šta mi drugo preostaje?” On joj navuče košulju, boreći se da bude strpljiv kad ga je gurnula i udaljila se da se sama obuče. “Volim te, Rena i ne nameravam da živim bez tebe.” “Daj mi onda malo vremena.” Pogledala ga je, znajući da mora da razluči šta joj je u srcu, a šta u glavi. “Ima toliko toga da se uradi, Brigame. Previše toga se dešava oko nas, sa nama. Kad rat počne, ti ćeš otići, a meni će ostati samo da čekam. Daj mi vremena. Daj nam oboma vremena da se naviknemo na ono što mora biti.” “Samo to, Serena. I to samo zato što ti na kraju neću dati da biraš.”

~ 147 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky

Jedanaesto poglavlje Serena je bila u pravu. Oko njih su se dešavale stvari koje su krojile sudbinu ne samo dvoje ljubavnika već i čitave Škotske. Nekoliko dana posle Brigamovog dolaska u Glenrou Francuzi su porazili Engleze u bici kod Fontnoa. Mada su Čarlsove, kao i nade mnogih jakobita, dobile veće izglede, Luj je i dalje odbijao da pruži podršku pobuni. Čarls se nadao da će iskoristiti slavu koja je obavila francusku pobedu kako bi osvojio još više pristalica: međutim, još jednom je ostavljen bez podrške. Ali ovog puta se pokrenuo. Brigam je bio i poverenik i izveštač. Znao je dan kada će Čarls, sa novcem dobijenim zalaganjem majčinog nakita, izaći iz fregate Dutel u ukrcati se na brod Elizabeta. Dok se za njega organizovala podrška u Visovima i u Engleskoj, Čarls Edvard, princ Boni, plovio je iz Nanta u Škotsku, u susret svojoj sudbini. Bilo je leto u punom jeku kad se pročulo da princ stiže. Elizabetu, sa svojim oružjem i vojskom, presreli su u luci britanski goniči, ali je Dutel sa Čarlsom plovio ka obali Škotske, gde su se obavljale pripreme za njegov doček. “Otac kaže da ja ne mogu da idem”, Malkolm prepade Brigama, šunjajući se po štali. “Kaže da sam mali, ali nisam.” Dečak samo što je napunio jedanaest, pomisli Brigam, ali je pazio da to ne spomene. “Idemo Kol i ja.” “Znam.” Malkolm je posmatrao svoje izgrebane cipele, razmišljajući o nepravdi koja ga je pogodila. “Zato što sam najmlađi, svi se ponašaju prema meni kao da sam derište.” “Da li bi tvoj otac svoju kuću i porodicu ostavio jednom derištu na čuvanje?”, upita ga Brigam nežno. “Kad tvoj otac ode sa svojim ljudima, neće biti muškaraca u kući Mekgregora osim tebe. Ko će štititi žene ako ti kreneš sa nama?” “Serena”, odgovori Malkolm bez razmišljanja jer je govorio istinu. “Ostavio bi sestru samu da brani čast i ugled porodice?” Dečak slegnu ramenima, ali poče da razmišlja o tome. “Ona bolje barata pištoljem od mene, ili Kola, mada on to ne želi da prizna.” Te novosti iznenadiše Brigama. “Ali ja sam bolji sa lukom.”

~ 148 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Bićeš joj potreban.” On spusti ruku na Malkolmovu kovrdžavu kosu. “Bićeš potreban i nama. Ako budeš ovde, nećemo morati da brinemo da li su žene bezbedne.” Pošto je još uvek bio mlad, mogao je da razume dečaka i zato sede pored Malkolma. “Moram nešto da ti kažem, Malkolme. Muškarac nikad ne ide lako u rat, ali ići će mirnog srca ako zna da su njegove žene zaštićene.” “Neću dozvoliti da ih iko povredi”, reče Malkolm i zadenu nož za pojas. Na trenutak Brigam pomisli kako izgleda kao pravi muškarac. “Znam, kao što zna i tvoj otac. Ako se desi da u Glenrou više ne bude bezbedno, povešćeš ih gore u brda.” “Da.” Ta ideja pomalo razvedri Malkolma. “Pobrinuću se da imaju hranu i utočište. Naročito Megi.” “Zašto naročito Megi?” “Jer je trudna.” Ruka mu skliznu sa noža. Rodiće dete, znaš.” Na trenutak Brigam je zanemeo. A zatim, ismejavši se, odmahnu glavom. “Nisam znao. Otkud znaš?” “Čuo sam gospođu Drumond kad je rekla, Kizala je da Megi nije sigurna da li je trudna, ali gospođa Drumond je rekla da je ona sigurna i da će novo derište stići na proleće.” “Nemoj suviše da čuljiš uši, momče, važi?” “Da”, reče Malkolm i namršti se. “Čuo sam i kako Megi i Gven pričaju da ćeš ti da se oženiš Serenom. Hoćeš li se oženiti njome, Brige?” “Hoću.” On pomazi dečaka po kosi. “Ali ona to još ne zna.” “Dakle, bi ćeš Mekgregor.” “Delimično. Serena će biti Langston.” “Langston? Hoće li joj se to svideti?” Brigamove oči izgubiše sjaj. “Navići će se. Ako si mislio da jašeš, bolje je da odmah krenemo.” Malkolm se razvedri pri samoj pomisli na konje i skoči. “Jesi li znao da se Parkins udvara gospođi Drumond?” “Bože blagi.” Brigam zastade i okrenu se ka dečaku.. “Neko bi trebalo da ti zapuši uši.” Malkolm se nasmeja, a Brigam, ne mogavši da uradi ništa drugo, spusti ruku na dečakovo rame. “Ozbiljno?” “Juče joj je doneo cveće.” “Gospode bože!” Sa prozora gostinske sobe, koje bi trebalo da briše, Serena ih je posmatrala kad su odjahati. Kako je divno izgledao, tako visok, tako

~ 149 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky uspravan. Naslonila se na prozor i posmatrala ga je dok se nije izgubio iz vida. Nije hteo više da čeka. To su bile njegove reči poslednji put kad su ukrali vreme da ga provedu zajedno pored jezera. Želeo je da se oženi njome i da zaista bude njegova. Želeo je da postane lejdi Ešburn iz plemićke kuće Ešburnovih. Lejdi Ešburn iz engleskog društva. Ideja je bila ništa manje nego zastrašujuća. Pogledala je u svoju svetloplavu domaću haljinu i prašinu koja je pala na nju. Bila je bosa - Fiona bi negodovala zbog toga. Lejdi Ešburn nikada ne bi trčala bosonoga po šumi i vresištu. Lejdi Ešburn, verovatno, nikada ne bi trčala. Njene ruke. Serena se zagleda u njih, kritički posmatrajući dlanove i nadlanice. Bile su dovoljno glatke, činilo joj se. Majka je insistirala da ih svake večeri trlja losionom. Ali to nisu bile ruke jedne dame, kao što joj ni srce nije bilo damsko. Ali, bože, volela ga je. Sad je shvatila da srce može biti glasnije od razuma. Bio Englez ili ne, biće njegova. Čak je bila rešena i da napusti svoju voljenu Škotsku i ode za Englesku, bolje nego da živi bez njega. Ali... Kako da se uda za čoveka koji je navikao samo na fine dame? Čak je i majka učila da svira spinet. Nije znala vešto da se snalazi sa iglom, ali je ipak uspevala da uradi osnovne stvari. Mogla je da vodi domaćinstvo, u to je bila sigurna, ali od Kola je čula da su Brigamova kuća u Londonu i njegovo imanje na selu daleko iznad svega na šta je ona navikla. Napravila bi čitavu pometnju, ali čak bi i to mogla da podnese. Dobro je poznato kako je ona podnosila svoje jedino iskustvo sa društvom - to se videlo u onim teškim mesecima koje je provela u manastirskoj školi. Nije znala kako bi razgovarala sa ženama koje čitave dane provode tražeći odgovarajuću nijansu trake i izlazeći u društvo. Posle nekoliko nedelja takvog života ona bi sasvim podivljala, a tada bi je Brigam zamrzeo. Ne možemo da promenimo to što smo, mislila je. Ni Brigam ne može da ostane ovde, u Visovima, i da vodi život onako kako ga živi ona, a ni ona ne može da ode u Englesku i živi na njegov način. Ali ipak... Počela je da shvata da život bez njega uopšte ne bi bio život. “Serena.” Okrenula se i ugledala svoju majku na vratima.

~ 150 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Samo što nisam završila”, reče, vrativši se brisanju prašine. “Malo sam sanjarila.” Fiona zatvori vrata za sobom. “Sedi, Serena.” Fiona je retko koristila taj mirni, zabrinut ton. Obično je značio da je zabrinuta ili uznemirena. Serena je pokušavala da se seti šta je uradila što bi moglo da naljuti majku. Jeste, suviše često je jahala u muškim pantalonama, ali majka se već odavno nije obazirala na to. Da, pocepala je suknju na novoj, sivoj haljini, ali Gven ju je zašila i jedva se primećuje. Serena sede, čvršće stegnuvši krpu koju je držala u rukama. “Uradila sam nešto što te je uznemirilo?” “Zabrinuta si”, poče Fiona. “Mislila sam da je to zbog toga što je Brigam otišao i što ti je nedostajao, ali on je ovde već nekoliko nedelja, a ti si i dalje zabrinuta.” Serena izbaci svoje golo stopalo ispod suknje i krenu da uvrće krpu koju je držala u rukama. “Nisam zabrinuta, stvarno. Samo razmišljam šta će biti kada princ dođe” To je bila istina, pomisli Fiona, ali ne cela. “Nekada si pričala sa mnom, Serena.” “Ne znam šta da ti kažem.” Fiona nežno položi svoju ruku na njenu. “Ono što ti leži na srcu.” “Volim ga.” Serena kleknu na pod i stavi glavu u majčino krilo. “Mama, volim ga i to strašno boli.” “Znam da boli, dušo.” Ona pomazi Serenu po kosi i oseti strepnju u svom majčinskom srcu, kakvu jedino majka može da razume. “Voleti muškarca je velika teškoća i velika radost.” “Zašto?” Kad je podigla glavu, u Sereninim očima i u glasu nazirala se strast. “Zašto mora biti velika teškoća?” Fiona lagano uzdahnu, poželevši da postoji jednostavan odgovor. “Jer jednom kad se srce otvori, ono sve oseća.” “Nisam želela da ga volim” prošaputa Serena. “A sad ne umem ništa drugo.” “A voli li on tebe?” “Da.” Ona zažmuri, utešena poznatim mirisom lavande u porubima suknje njene majke. “Mislim da ni on to nije želeo.” “Znaš da je tražio od oca tvoju ruku?”

~ 151 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Da.” “I da mu je tvoj otac posle dugog razmišljanja i razmatranja dao svoj pristanak.” To nije znala. Serena podiže glavu, obrazi su joj bili bledi. “Ali ja ne mogu da se udam za njega. Kako ne shvataš? Ne mogu.” Namrštivši se, Fiona rukama obuhvati Serenino lice. Zbog čega se toliki strah ogleda na licu njene ćerke? “Ne, ne shvatam, Rena. Dobro znaš da te otac nikad ne bi primoravao da se udaš za čoveka koga ne želiš. Ali zar mi nisi upravo rekla da voliš Brigama i da je ta ljubav uzvraćena?” “Volim ga, previše da bih se udala za njega, i previše da ne bih. O, mama, plaši me to koliko sam spremna da mu dam.” Fioni je sad bilo malo jasnije i ona se nasmeja. “Jadno malo lane. Nisi prva koja ima taj strah, a nećeš biti ni poslednja. Razumem kad kažeš da ga previše voliš i da želiš da se udaš za njega. Ali kako ga previše voliš da ne želiš da se udaš za njega?” “Ne želim da budem lejdi Ešburn.” Fiona zatrepta, iznenađena žestinom u glasu svoje ćerke. “Zato što je Englez?” “Da... Ne, ne jer ne želim da budem lejdi.” “To je dobra i časna porodica.” “To je titula, mama. Plaši me čak i to kako zvuči. Lejdi Ešburn bi morala da živi u Engleskoj. Morala bi da zna kako da se moderno oblači, kako da se dostojanstveno ponaša, kako da servira izvrsne večere i da se smeje pametnim šalama.” “Znaš, nikad nisam videla divlju mačku Mekgregorovih da se šćućuri u ugao i prenemaže.” Boja polako poče da se vraća u Serenine obraze. “Plašim se, priznajem.” Isprepletala je prste. “Ali ne plašim se samo za sebe. Otišla bih, pokušala, potrudila bih se da budem žena kakva je Brigamu potrebna, da budem najbolja lejdi Ešburn koja je ikada živela u palati Ešburnovih. I mrzela bih to. Nikad ne bih bila slobodna, nikad ne bih imala vremena pošteno da sednem i odahnem. Ali to nije sve.” Zastala je na trenutak, pažljivo birajući reći da bi bila dovoljno jasna. “Ako me Brigam voli, on voli mene, onakvu kakva sam. Da li bi voleo ženu kakva bih postala ako mu budem supruga?”

~ 152 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Fiona je dugo ćutala. Devojčica je bez sumnje postala žena, sa ženskim mislima, ženskim srcem i ženskim strahovima. “Mnogo si razmišljala o tome.” “Nedeljama ne razmišljam ni o čemu drugom. On će se snaći, sigurna sam, ali pitam se da li bismo oboje zažalili na kraju.” “Razmisli o ovome: ako te voli takvu kakva si, onda ni on ne želi da se pretvaraš da si ono što nisi, niti bi to tražio od tebe.” “Radije bih ga izgubila nego osramotila.” “Slobodno mogu da ti kažem da nećeš uraditi ni jedno, ni drugo”, reče Fiona veoma uvereno. “Ali moraš sama to da shvatiš. I želim još nešto da ti kažem.” Sada je Fiona isprepletala prste. “Nešto se šuškalo po kuhinji.” Usne joj se izviše kad je ugledala Serenin izraz lica. “Da, Parkins i gospođa Drumond, nešto sam načula dok sam radila u dvorištu ispred kuhinje.” “Da, majko?” Serena jedva ostade prisebna. Ideja da njena majka prisluškuje kuvaricu i slugu bila je suviše smešna. “Izgleda da je onog jutra kad je otišao iz Londona imao dvoboj sa jednim oficirom vladine vojske. Taj oficir se zvao Standiš.” Sereni nestade osmeh sa lica, zajedno sa bojom. “Brigam.” Setila se rane na njegovom ramenu, one o kojoj nije želeo ništa da kaže. “Standiš”, prošaputa. Zamislila ga je, onakvog kakvog ga je videla deset godina ranije, kako prinosi ruku licu njene majke. “Gospode bože, kako se to desilo? Zašto se to desilo?” “Znam samo da se dvoboj odigrao i da je Standiš mrtav. Bože, oprosti mi, ali drago mi je zbog toga. Čovek koga voliš povratio je moju čast i ja to nikada neću zaboraviti.” “Neću ni ja”, prošaputa Serena. Te noći je otišla k njemu. Bilo je kasno, u kući je bilo mirno. Kad je gurnula otvorena vrata, ugledala ga je obasjanog mesečinom i svetlošću sveće koja je stajala pored njega dok je sedeo za stolom pored prozora i pisao pismo. Vazduh koji je ulazio kroz otvoren prozor bio je topao, pa je sedeo samo u pantalonama, dok mu je košulja bila okačena o naslon stolice. Bilo je to samo trenutak pre nego što je podigao pogled i ugledao je, trenutak kada je neopaženo mogla da ga posmatra. Ali prisetila se da je došla po uspomenu, dragocenu poput poljupca.

~ 153 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Svetlost mu je obasjavala kožu, podsećajući je na statue o kojima je Kol pričao da ih je video kad je putovao u Italiju. Statue bogova i ratnika. Njegova kosa, tamna i gusta, zabačena i sklonjena sa lica, bila je raščupana, kao da je želeo da otkloni brige tako što je rukom prolazio kroz nju. Oči su mu bile tamne, znala je da je zabrinut. Srce je počelo da joj udara u grudima dok je stajala tako na vratima. Ovo je bio čovek koga je volela, čovek od akcije i odanosti. Istovremeno nemaran i promišljen. Arogantan i pun saosećanja. Čovek od časti. On podiže pogled i ugleda je. Iz šume se začuo zov sove koji se razneo kroz vazduh nevidljivo, kao duh. On ostavi pero i ustade kad je ona zatvorila vrata za sobom. Kretanje je uskomešalo vazduh i plamen sveće se ustalasao. “ Serena?” “Morala sam da te vidim samog.” On duboko uzdahnu. Bilo mu je potrebno mnogo snage i obuzdavanja da joj ne priđe i ne uzme je u naručje. Imala je na sebi samo tanku, belu, pamučnu spavaćicu, a kosa joj je slobodno padala na ramena i niz leđa. “Nije trebalo tako da dolaziš ovamo.” “Znam.” Ona navlaži usne. “Pokušavala sam da zaspim, ali nisam mogla. Ti sutra odlaziš.” “Da.” Njegove oči i glas smekšaše. “Ljubavi, moram li još jednom da ti kažem da ću se vratiti?” Suze su pretile da se pojave, ali ona ih nekako zaustavi. Neće ga ispratiti slikom slabe, uplakane žene. “Ne, ali želela sam da ti kažem da ću te čekati. I biću ponosna da ti budem žena kad mi se vratiš.” Nije progovarao, samo je gledao u nju, pokušavajući da pročita izraz na njenom licu i da bude siguran da je nije pogrešno razumeo. Stajala je prekrštenih ruku. U očima i obrazima joj je gorela vatra. Prišao joj je i uhvatio ju je za ruku. “Otac ti je naredio?” “Ne, odluka je moja, samo moja.” To je bio odgovor koji je želeo, onaj kome se nadao. On je nežno poljubi u ruku. “Usrećiću te, Rena. Kunem se svojom čašću.” “Biću ti supruga kakva ti je potrebna.” Nekako, pomislila je u srcu. “Obećavam.” On je poljubi u čelo. “Ti jesi supruga kakva mi je potrebna, ljubavi. I žena.” On skinu smaragd sa svog prsta. “Ovaj prsten Langstonovi nose

~ 154 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky više od stotinu godina. Molim te da mi ga čuvaš dok se ne vratim i donesem ti drugi.” I stavi joj ga na prst. Serena instinktivno skupi ruku da ga ne izgubi. “Daću ti drugi prsten čim bog to bude dozvolio. Kao i svoje ime.” “Brigame, čuvaj se.” Bacila mu se u naručje. Teže je, mnogo je teže bilo zadržati ove suze nego bilo koje druge pre njih. “Ne bih mogla da preživim da te sada izgubim. Ako ti budeš krvario, i ja ću. Čuvaj se.” “Sta je sad ovo?” Osmehnuvši se, pomilova je po kosi, ali bilo je teško ignorisati njeno vitko, zgodno telo prislonjeno uz njega. “Nikad nisi rekla da brineš za mene, Rena.” “Ali reći ću ti i da ću te mrzeti zauvek”, ona mu šapnu, “ako dozvoliš da te ubiju.” “Onda ću se zaista truditi da preživim. Odlazi pre nego što učiniš da se osetim isuviše živim.” Ona se nasmeja: “Mislim da sam to već učinila.” I bezobrazno se izdignu da dokaže da među njima nema tajni. Trebalo je samo da se izdigne na prste, pa da nepogrešivo oseti negovu želju. “Ovo ti se dešava kad sam ti blizu?” “I previše često.” Smeh mu je bio usiljen jer se borio sa neodoljivom moći njenog mirisa i njene figure. “Drago mi je.” Pogleda ga i bezobrazno se osmehnu. “Veoma drago.” On se ponovo nasmeja. “Procvetala si mi pred očima, Rena. Pod mojim rukama.” Poljubio ju je nežno iako su ga njene usne izazivale. “Pitam se da li postoji dragoceniji dar koji žena može da da čoveku.” “Dala bih ti jedan večeras”, reče i privuče ga k sebi. Poljubac joj je bio veoma nežan. “Podelila bih sa tobom postelju, Brige, ljubav i san. Ne”, prošaputala je dok je još mogla da govori, “nemoj da mi kažeš zašto to ne smemo, pokaži mi zašto moramo.” Rukama je prešla preko njegovih leđa i uplela mu prste u kosu, dok su joj se usne nemirno pomerale na njegovima. “Voli me, Brigame. Voli me tako da sve ove prazne dane koji nailaze mogu da živim od toga.” Nije mogao da je odbije. Nije mogao više ni sebe da odbija. Njeno telo je drhtalo pored njegovog, ali više ne iz straha, ne zbog sumnje, već iz čiste potrebe. Podiže je u naručje. On odlazi sutra u zoru. Do tada joj može dati, može im oboma dati nekoliko savršenih časova.

~ 155 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Telo joj se topilo pod njegovim rukama, gorelo, hladilo, postajalo napeto, malaksavalo. Njene oči su sijale poput smaragda na prstenu koji joj je dao. Obavila mu je ruke oko vrata dok ju je spuštao na krevet. Zatim je legao pored nje i počeo usnama da vodi ljubav samo sa njenim licem. Činilo joj se da će se istopiti samo od te lepote. Osećala se kao da lebdi na oblacima. Telo joj je bilo slobodno i opušteno kada su joj usne ponovo dotakle njegove u sporom, raskošnom plesu. Još jedan menuet, pomislila je. Elegantan, harmoničan i prelep. Osetila je kako svlači spavaćicu sa nje, a zatim je začula njegov uzdah iznenađenja kad je otkrio da ispod nje nije imala ništa. “Tako si lepa.” Dodirnuo je usnama mesto na vratu koje joj je pulsiralo. “Ovde”, prošaputa dok joj je prstima prelazio preko grudi, “Ovde”, reče dok su mu prsti dalje klizili po njoj. “I ovde.” Obuzeće je vrtoglavica i malaksalost. “Zato si se zaljubio u mene, Saseksonče? Zbog mog tela?” Odmakao se od nje i posmatrao ju je dugo i lagano. “Imalo je velikog udela,” Pocrvenela je, nasmejala se i uštinula ga. A onda je njen smeh prešao u uzdah kad je spustio glavu i jezikom prešao preko njenih grudi. “Volim te, Serena. Tvoj karakter, um, srce i... A, da...” Lagano joj ugrize vrh grudi. “Tvoje telo.” “Pokaži mi”, zahtevala je bez daha. I pokazao joj je, nežno, željno, uzdržano i očajnički. Svaka emocija koju su podelili postala je deo te beskrajne noći ljubavi. Bilo je još mnogo toga. On ju je vodio, ushićen žudnjom sa kojom je učila, strašću koju je primala i uzvraćala. U njoj uopšte nije bilo stida. Predala mu se sa tolikim poverenjem da ga je umalo gurnula sa ivice. Tela su im plesala u noći punoj strasti. Čak se ni povetarac nije ušunjao kroz prozor. Visoko gore u brdima ćula se grmljavina. A bliže, tu u šumi, sova je lovila. Njen pobedonosni usklik mešao se sa usklikom njenog plena. Plamen sveće je zatreperio i ugasio se. Za njih ništa nije postojalo osim njih samih, ništa osim sveta koji su stvorili na mekom dušeku.

~ 156 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Učinila ga je slabim, i učinila ga je jakim. Terala ga je da se nasmeje, i terala ga je da uzdiše. Ostajao je bez daha, zasićen, a zatim bi mu se ponovo budila želja za njom kao da je nije ni okusio. U gluvo doba noći bezbrižno su zaspali, samo da bi se ponovo probudili u potrebi da se opet spoje. Nije postojao delić na njenom telu koji on nije naterao da zadrhti. A ona kao da je čula kako joj koža peva pod dodirima njegovih prstiju. Telo joj se izvijalo od zadovoljstva koje se razlilo po njoj poput grmljavine koja se čula u dalekim brdima. A zatim se smirila, osećala se laganom kao perce dok je kao u najluđem snu ležala na njemu. Kroz nju prostruja energija. Podigla se, kosa joj se presijavala na mesečini, telo joj je sijalo od vlažnosti, lice joj je bilo bledo od iscrpljenosti, ali ona je želela još toga da oseti. Privukla ga je k sebi, izdižući kukove dok je zadovoljstvo strujalo kroz nju kao delirijum. U njoj je gorela vatra dok su joj se usne divlje pomerale. Šaputala je njegovo ime. Kada su se konačno smirili, a dah im postao ujednaćeniji, ležala je u njegovom naručju. “Pitam se”, rekla je kad je ponovo uspela da progovori, “je li uvek ovako? Sad razumem kako neko može da ubije zbog ljubavi.” “Zbog ljubavi.” Pomerio se da bi joj bio još bliže. “Nije uvek ovako. Meni je ovako jedino sa tobom, Serena.” Okrenula se ka njemu da bi mogla da mu vidi lice. Mesečina je skoro sasvim nestala i zora je bila na pomolu. “Stvarno?” On prinese njene ruke usnama. “Stvarno.” Osmehnula se, zadovoljno. “Ako budeš imao ljubavnicu kad se budemo venčali, ubiću je. A onda ću da ubijem tebe. Tebe bih strašnije ubila.” On se nasmeja, a zatim je brzo ugrize za donju usnu. “Ne sumnjam. Ali čak i kad bih bio u iskušenju, ti bi me suviše iscrpela da bih imao snage za ljubavnicu.” “Ako bih sumnjala da si u iskušenju, ne bih te ostavila u stanju da mu se prepustiš”, reče i značajno ga uštinu za butinu. On ponovo poče da se smeje, ali njen izraz lica natera ga da prestane. “Bože, verujem da bi to uradila. Moram li da te podsetim da bi i tebi zadovoljstvo onda bilo odsečeno i uskraćeno?”

~ 157 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Žrtva bi bila velika.” Prelazila je prstima po njegovom telu, zadovoljna što on drhti pod njihovim dodirom. “Ali zadovoljstvo je veće.” “Možda bi trebalo dobro da razmislim pre nego što divlju mačku uzmem za ženu.” “Trebalo bi. Ali moram da ti kažem da je razmišljanje uzaludno.” “Da, za mene postoji samo jedna žena.” On je ponovo poljubi pre nego što se udobno smestila u njegovom naručju. “Jednog dana ću te povesti u plemićku kuću Ešburnovih i pokazaću ti šta je moje, šta je naše i šta će pripasti našoj deci. Lepa je, Rena, ljupka i bezvremena. Već te zamišljam u krevetu na kome sam rođen.” Počela je da protestuje, ali joj prsti dotakoše mesto na ramenu na kome mu je bila rana koja još nije zarasla. “Onda će naše prvo dete biti tamo rođeno.” Ona zabi glavu u njegov vrat. “Brigame, želim što pre da osetim tvoje dete u sebi.” Iznenađen i duboko dirnut, on joj podiže glavu da bi mogao da vidi njeno lice. “Gospode, baš si me pokorila. Imaćemo tuce dece ako želiš, i neka svi budu teške naravi na svoju majku.” To je natera da se ponovo osmehne. “Ili arogantni na svog oca.” I opet se nasloni na njega. Vreme im je skoro isteklo. Već su se nazirali obrisi jutra u mraku. Vreme za ljubav je prošlo. Sad je došlo vreme za istinu. “Brigame, moram nešto da te pitam.” “U ovom trenutku možeš da me pitaš šta god hoćeš.” “Zašto si se borio sa engleskim vojnikom, onim što se zove Standiš?” Prvo se iznenadio, a zatim je shvatio da su sigurno Parkins i gospođa Drumond nešto došaptavali jedno drugom u kuhinji. “Bilo je to pitanje časti... Optužio me je da varam na kocki.” Zaćutala je, a zatim se oslonila na lakat i upitala ga: “Zašto me lažeš?” “Ne lažem. Izgubio je, mnogo je izgubio, i mislio je da njegova loša sreća nije jedini razlog tome.” “Hoćeš da mi kažeš da nisi znao ko je on? Ko je on... bio meni?”

~ 158 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Znao sam ko je.” Nadao se da će taj događaj zadržati samo za sebe. Pošto nije tako, rešio je da joj da brzo objašnjenje i završi sa tim, “Može se reći da sam ga izazvao da me optuži kako bi došlo do dvoboja.” U očima joj se ogledala napetost: “Zašto?” “I to je bilo pitanje časti.” Serena zažmuri. A zatim podiže njegovu ruku kojom bi držao mač i poljubi je. “Hvala ti.” “Nije potrebno zahvaljivati se za ubistvo bednog psa.” Bio je napet čak i kad je stavila njegovu ruku na svoj obraz. “Znala si. Jesi li zato noćas došla kod mene? Jesi li zato pristala da mi budeš žena?” “Da.” Kad je hteo da se odmakne od nje, ona ga je samo još jače stisla. “Nemoj. Dozvoli da ti sve kažem. Nisam došla iz zahvalnosti, mada sam ti zahvalna. Nisam došla ni zato što sam ti dužna, a to je toliki dug da nikad ne bih mogla da ti ga vratim.” “Ništa ti meni ne duguješ” “Dugujem ti sve”, reče ona strastveno. “Sad kad budem sanjala tu noć, kad budem videla majčine oči posle toga što joj je uradio, kad se setim njenog plača, znaću da je mrtav i da je umro od tvoje ruke. Sad kad to znam, nema toga što za tebe ne bih učinila.” “Nisam ga ubio da bi mi ti bila zahvalna ili da bih te time na nešto obavezao.” Glas mu je bio grub. “Želim da mi budeš supruga, Serena, želim da te imam zbog tebe, a ne zato što misliš da mi nešto duguješ.” “Znam da je tako.” Klekla je pored njega i zagrlila ga, zagnjurivši lice u njegov vrat. “Zar ti nisam rekla da sam došla zato što sam želela? Možeš li u to da sumnjaš posle ovoga što smo imali?” Spustila je usne na njegov vrat. “Kad sam čula za dvoboj, za njegovu smrt, bilo mi je drago, bila sam uplašena, zbunjena. Večeras, dok sam ležala u svom krevetu, sve mi je postalo jasno. To nije bila tvoja borba, ljubavi, ni tvoja porodica, ni tvoja majka. Ali ti si se borio. Mogao je da te ubije.” “Nemaš visoko mišljenje o mojoj veštini rukovanja mačem.” Odmahujući glavom, ona se malo povuče. Po izrazu njenog lica shvatio je da se ta tema neće tek tako završiti. “Ja sam ti lečila ranu. Tvoja krv je bila na mojoj ruci, kao što je bila i krv moje majke pre mnogo godina.” Ona ispruži dlan. “Pustio si svoju krv radi moje porodice. Sećaću se toga do svog poslednjeg dana. Volela sam te i pre toga, Brigame. Već sam prihvatila da neću voleti nikoga drugog. Ali

~ 159 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky večeras sam shvatila da poštuješ moju porodicu onako kako častan čovek poštuje svoju. I ja ću poštovati tvoju porodicu, ukoliko mi dozvoliš.” On prihvati njenu ruku i okrenu je, tako da je smaragd zasijao na njenom prstu. “Ostavljam ti svoje srce, Serena. Kada se vratim, daću ti i svoje ime.” On raširi ruke da je primi u zagrljaj. “Večeras mi još jednom daj svoju ljubav.”

~ 160 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky

Dvanaesto poglavlje Princ Čarls je spustio svoje kraljevsko stopalo na tlo Škotske usred leta, ali ne kako su se mnogi nadali - trijumfalno. Kada se iskrcao na ostrvo Eriskej, Mekdonald mu je savetovao da ide kući. Njegov odgovor je bio jasan i glasan: “Došao sam kući.” Od Eriskeja je sa sedmoricom momaka koji su plovili sa njim krenuo ka kopnu. Jakobiti koji su ga čekali imali su više briga nego entuzijazma. Podrška je sporo pristizala, a Čarls je poslao pisma starešinama klanova. Kameron od Lokijela bio je jedan od njih. Njegova podrška je bila pružena nerado i preko volje, ali je ipak pružena. Pred otprilike hiljadu odanih ljudi 19. avgusta 1745. podignuta je zastava u Glenfinanu. Čarlsov otac je bio proglašen za Džejmsa VIII od Škotske i Džejmsa III od Engleske, a mladi princ za regenta. Mala vojska se kretala ka istoku, sakupljajući snagu. Klanovi su se priključivali, davane su zakletve, ljudi su se opraštali od svojih žena i priključivali maršu. Putovanje sa Juanom i Kolom omogućilo je Brigamu da bolje upozna Škotsku. Da ironija bude veća, lepo su se zabavljali na jednom od puteva izgrađenih da uguše pobunu Visova. Koristeći baš te visove i brda kao zaštitu, izbegavali su vladine garnizone kod Fort Vilijama i Fort Augusta. Volja je bio na zavidnom nivou, muškarci jaki i spremni kao i njihova zemlja. Trebalo je pokrenuti, kako je Brigam to uvek zamišljao, energiju i snagu mladog princa da ih ujedini. Kada su ljudi mislili o borbama koje su ih čekale, nisu mislili o broju mrtvih, već o pobedi i o pravdi koja im je predugo bila uskraćivana. Bilo je mladih; Brigam je video budućnost na njihovim željnim licima, iz načina na koji su se smejali i posmatrali princa, koji je nosio gorštačku odeću sa belom kokardom, simbolom svoje kuće, na plavoj kapi. Bilo je i starih; na njima se prošlost mogla primetiti, bezvremeni ponos, bitke koje su davno dobijene ili izgubljene. Smatrali su princa, njegovu svežu krv Stujartovih, lepkom koji će držati klanove na okupu. Ali bili stari ili mladi, željni bitke ili primorani da udu u nju, Čarls ih je očarao snagom svoje ličnosti. Ovo je bilo njegovo vreme i njegovo mesto. Nameravao je da ostavi svoj trag.

~ 161 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Vremenske prilike su bile prijatne, povetarac topao. Neko je rekao kako i sam bog blagosilja pobunu. Za sada se činilo da je tako. Ljudstvo i oružje koji su izgubljeni kad se Elizabeta vratila, bili su zaboravljeni. Bilo je drva za vatre u izobilju, a voda je bila sveža u bistrim i hladnim planinskim potočićima. Sviralo se u gajde, pio se viski, a noću se spavalo onoliko dobro koliko se može spavati kad čovek krene u avanturu, Brigamu je stigla vest da se vladina armija uputila ka severu, pod vodstvom generala gospodina Džona Kopa. Brigam je vest preneo princu direktno, dok su ostali skupljali kamp, pripremajući se za marš. Brigam vide kako se prinčeva puna usta izvijaju u osmeh, pravi muški. “Dakle, najzad ćemo se boriti.” “Izgleda, Vaše Veličanstvo.” Jutro je bilo toplo, a Škotska je pokretala svoju snagu. Kamp je bio slika konja, ljudi i dima. Valovit predeo je sada, pod letnjim suncem, izgledao mnogo pitomije. Zlatni orao, koji je krenuo u svoj rani lov, kružio je iznad njih. “Čini se da je dobar dan za borbu”, promrmlja Čarls kad je proučio Brigamov izraz lica. “Ti bi više voleo da je lord Džordž sa nama.” “Lord Džordž je izvrstan komandant na bojnom polju, Vaša Visosti.” “Jeste, ali imamo O'Sulivana.” Čarls pokaza na irskog vojnika najamnika, koji je organizovao ljude za putovanje. Brigam je već sumnjao u njegove planove. Nije dovodio u pitanje odanost Irca princu, ali osećao je da ih više vodi zaslepljenost nego oprez. “Ako budemo napadnuti, borićemo se.” “Jedva čekam”, reče Čarls i dotače dršku svog mača. Osećao je nešto prema svojoj zemlji, nešto duboko i istinsko. Kad bude bio kralj, postaraće se da Škotska i njen narod budu nagrađeni. “Bilo je ovo dugo putovanje, Brigame, od dalekog Lujevog dvora do svih ovih lica ovde.” “Dugo putovanje, Vaša Visosti”, saglasi se Brigam. “Ali vredno da se na njega krene.” “Moram Vam reći da je bilo suza ne nekim licima kada ste otišli. Jeste li i u Škotskoj već stigli da slomite još koje srce?” “Za mene sada postoji samo jedna i jedina, gospodine, i jedno srce koje ću paziti da ne slomim.”

~ 162 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Prinčeve tamne oči zasijaše od zabave. “Izgleda da se poželjni lord Ešburn zaljubio u gorštačku devojku. Kažite mi, mon ami, je li lepa kao raskošna Ana Mari?” Brigam se namršti. “Molio bih Vašu Visost da ne čini takva poređenja, naročito ne pred gorštačkom devojkom. Ima žustru narav.” “Je li?” nasmejao se i dao znak da mu dovedu konja. “Jedva čekam da je upoznam i vidim kakva je to žena osvojila najpoželjnijeg momka na francuskom dvoru.” Zvuči gajdi su se čuli uz put, ali Kopovih trupa nigde nije bilo. Širile su se glasine da je skrenuo u Invernes. Put za Edinburg bio je slobodan za pobunjenike. I njih tri hiljade je osvojilo Pert posle kratke, nemilosrdne bitke. Pobednički su nastavili put ka jugu, savladavši dva puka engleskih vojnika. Borbe su izgleda samo osnažile pobunjenike, Više su delali, a manje pričali, dela su zamenila planove. Uz mač i gajde, štit i sekiru, bili su poput furije. Preživeli bi prepričavali svoje surove vesti ne, govoreći kako mogu da služe umesto oružja. U Pertu im se pridružio lord Marej kad su krenuli ka Edinburgu da ga osvoje. Grad je bio u panici. U vestima koje su se širile o invaziji bila je precenjena brojčanost gorštaka, a pronosile su se glasine da su varvari, kanibali i krvnici. Gradska straža je utekla i, dok je Edinburg spavao, Kameronovi su zauzeli stražare i kontrola je uspostavljena. Pod prinčevom komandom nije bilo krađe i pljačkanja. Stanovnicima Edinburga je pružena zaštita i saosećanje, što i jeste među dužnostima pravog kralja. Prošlo je samo mesec dana od podizanja zastave u Glenfinanu i proglašenja Džejmsa za kralja, a njegov sin i regent već se primpremao za otvaranje kraljevskog dvora u Holirud zdanju. Kol je stajao pored Brigama kad je princ na svom konju ušao u Holirud park. Masa se skupila da ga dočeka i pozdravi. Uzvici i oduševljenje su ga pratili, ljudi su u mladiću kariranog plašta i plave kape videli nadu. Možda još uvek nije engleski princ, ali jeste njihov. “Slušaj ih”, Kol se zavali u sedlu. “Ovo nam je prva pobeda, Brigame, i tako mi boga, odličan je osećaj.” Brigam se kretao na konju manevrišući kroz uske ulice prepune ljudi. “Kunem se da bi sada bila

~ 163 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky dovoljna jedna reč da krenu na London. Samo se nadam da će zalihe i ljudstvo stići pre nego što dođe vreme za pokret.” “Danas smo bili brojniji i nismo osetili poraz. Tako je bilo i u Pertu i Koltbridžu.” Rani jesenji vetar se digao i zbog njega Kol napravi grimasu: “Zaboga, ovo mesto je odvratno. Dajte mi otvorene Visove i brda. Kako ljudi ovde mogu da dišu kad vetar ne može neometano da struji?”, pitao se. Edinburg je bio prepun kuća i radnjica, neke su još uvek bile sagrađene od blata i drveta. Građevine od kamena bile su visoke kao gnezda, imale su četiri-pet spratova sa prednje strane, dok se zadnja strana kuće, sa desetak spratova, obično spuštala niz opasno strmu liticu. “Gore nego Pariz”, saglasio se Brigam. Prašina se dizala sa staza prepunih ljudi, a đubre je stajalo svuda duž drvoreda, ali ljudi koji su došli da pozdrave princa očigledno su bili naviknuti na to. Iznad sirotinjskih kuća, drvoreda prepunih prljavštine i prašnjavih ulica, uzdizala se kraljevska palata. Edinburški dvorac, veličanstveno zdanje koga su godine i istorija učinile glamuroznim, stajao je na jednom kraju najveće ulice. Na uzvišenju se izdizalo Holirud zdanje, gde su palata i opatija stajale jedna pored druge, elegantno pozirajući ispred golih litica. Ovde je uvek bilo turbulencija i uzavrelih strasti. Meri, škotska kraljica, bila je najčuveniji i najprokletiji stanovnik. Živela je u holiruskoj opatiji otkad se udala za svog rođaka Henrija Stjuarta od Darnlija, koji je ubio njenog ljubavnika Ricija u maloj trpezariji u njenim odajama. Njen sin Džejms je rođen u zamku i preživeo je teško i turbulentno dečaštvo, da bi postao kralj Engleske, i Škotske, naravno. . I baš na ovom mestu pompi i intriga Džejmsov prapraunuk Čarls će zauzeti svoj zamak i ponovo oživeti Holirud zdanje. Jahao je ka palati u kojoj su njegovi preci nekada živeli. Sišavši sa konja, hodao je polako nadsvođenim prolazom, da bi se koji trenutak kasnije pojavio na prozoru svojih novih odaja, mašući gomili koja je uzvikivala. Edinburg je dobio princa, a princ je dobio Edinburg. To će morati da potvrdi u danima koji dolaze, kad Kop usmeri svoje trupe ka jugu. Nestrpljivi, čak borbe gladni jakobiti, sačekali su vladinu vojsku na istoku, kod grada Prestonpansa. Engleski vojnici u crvenim mundirima suočili su se sa gorštacima, koji su bili obučeni u kiltove ili uske škotske

~ 164 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky pantalone. Brigam, sa kožnim štitom u jednoj i svojim mačem u drugoj ruci, priključio se Mekgregorovima. Na trenutak je na bojnom polju zavladala grobna tišina, zatim je usledio zvuk gajdi koji se dizao u izmaglicu. Poput srca ljudi, pomisli Brigam, ljudi koji su bili spremni da poginu. Suprotstavljene strane se uskomešaše, dok je ćarlijao jutarnji povetarac. Prva razmena udaraca oterala je uplašene ptice visoko u nebo. Ratnici su se sukobili uz gromoglasne zvuke ukrštanja mačeva i sekira. Ovde, na jugu, Škoti su se zverski borili, bili su ranjavani, ali i tako krvavi nisu posustajali. Kao što se već ranije dešavalo, engleska pešadija nije uspela da se odupre gorštačkoj sili. Redovi vojnika u crvenim mundirima bili su razbijeni i potisnuti. Zatim je naišla konjica, kopitama su zverski gazili sve na šta su naišli. Brigam se trudio da ne obraća pažnju na plač i proklinjanje oko sebe kad se uputio svojim ljudima. Začu se pucanj i metak mu prođe pored uha, ali iz njegovih očiju nije nestala ledena odlučnost. Kempbelovi, koji su ga dočekali kad je prvi put dolazio u Glenrou iz Londona, dobro su to znali. Brigam je bio čovek spreman da umre, ali uveren da se to neće desiti. Dim iz topova je postao gušći, pa su se ratnici obeju strana borili sa njim. Od žestine bitke znoj je curio koliko i krv, i njihov miris se mešao u vazduhu. Lešinari su već kružili, privučeni zvucima bitke. Kad je Brigam prošao na konju kroz razbijene redove Engleza, video je bele kokarde jakobita i šare Mekgregorovih, Mekdonaldovih, Kamerunovih. Ljudi su padali oko njega od udaraca mačeva ili bajoneta. Zemlja je eksplodirala tamo gde bi palo tane minobacača, bacajući unaokolo komade kamenja, prašine i smrtonosnog metala. Ljudi su urlikali kad bi bili oboreni. Drugi su umirali u tišini. Nakon deset minuta bitka je bila gotova. Engleski vojnici su se razbežali po okolnim brdima, peške ili na konjima. Krv je natopila retku travu i umazala stenje i kamenje. Tela mrtvih i ranjenih ležala su na zemlji. Tog dana su gajde svirale u čast pobede, a zastava Stjuartovih visoko se vijorila. “Što bismo se zadržavali u Edinburgu, kad treba da krenemo na London?”, upita Kol dok je šetao po dvorištu Holiruda, ogrnut kariranim platnom koje ga je štitilo od prašine. I Brigam se slagao sa Kolovim nestrpljenjem. Skoro su tri nedelje u Čarlsovom novoosnovanom dvoru. Dvor je bio veoma glamurozan, na

~ 165 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky njemu su se održavala savetovanja i većanja, ali princ nije zaboravio svoje ljude i bio je rastrzan između Holiruda i kampa u Dudingstonu. Moral je bio na zavidnom nivou, mada je bilo mnogo onih koji su mislili isto kao i Kol. Balovi i prijemi mogu da sačekaju. “Pobeda kod Prestonpansa donela nam je još veću podršku.” Brigam navuče ogrtač na ramena, osetivši dah svežeg večernjeg vazduha. “Sumnjam da ćemo se ovde duže zadržati.” “Većanja”, izusti Kol. “Svaki božji dan imamo po jedno većanje. Ako ovde postoji problem, onda je on između lorda Džordža i O'Sulivana. Kunem se, kad jedan kaže da je nešto crno, drugi će se bogom zakleti da je belo.” “Znam.” To je Brigama pomalo zabrinjavalo. “Iskreno da ti kažem, Kole, O'Sulivan me brine. Više bih voleo da imamo stabilnijeg komandanta, koji manje brine o marš ruti, a više o konačnoj pobedi.” “Nećemo morati da brinemo ni o jednom od ta dva ako i dalje ostanemo ovde, na dvoru.” Brigam se osmehnu, posmatrajući veče koje se spuštalo. “Nedostaju ti tvoji Visovi, Kole. I tvoja žena.” “Da. Prošla su skoro dva meseca otkako smo napustili Glenrou, a tako malo vremena smo proveli zajedno. Još više brinem zbog njene trudnoće.” “Muškarac i treba da brine o onima koje voli.” “Mnogi od ljudi koji su sa nama znaju da, kad se krene u marš ka jugu, može da prođe i čitava godina dok se ne vratimo svojim kućama i porodicama.” Pošto nije želeo da zapadne u loše raspoloženje, Kol udari Brigama po ramenu. “Ovde bar ima mnogo žena sa kojima možeš da uživaš. Lepe su. Čudi me da ih već nisi očarao. Mogu da se kladim da si svojom ravnodušnošću u poslednjih nekoliko nedelja mnoga srca slomio.” “Druge su mi stvari na pameti.” Ona, pomisli Brigam. Jedna jedina. “A da popijemo nešto i bacimo se na kocku?” Kol prihvati i zajedno krenuše kroz dvorište. Brigam spazi ženu koja je izašla iz senovitog nadsvođenog prolaza, ali okrenu glavu na drugu stranu i nezainteresovano prođe pored nje. Posle nekoliko koraka zastade i osvrnu se polako i neprimetno da je pogleda. Mrak se brzo spuštao, mogao je samo da primeti da je visoka i

~ 166 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky veoma vitka. Ogrtač joj je bio prebačen preko glave i ramena. Možda je služavka, ili neka dvorska dama koja je izašla da udahne svež vazduh. Pitao se zašto ga je ta nepoznata žena toliko podsetila na njegovu porcelansku mlekaricu. I mada joj nije video lice, bio je siguran da ga je posmatrala tako pažljivo kao što je on posmatrao nju. Privlačnost je bila neočekivana. Ljut na samog sebe, Brigam se okrenu i nastavi dalje. Neobjašnjivo, morao je ponovo da zastane i da se okrene. Ona je još stajala tamo, u polumraku, ruke su joj bile prekrštene, a glava visoko uzdignuta. “Šta je tebi, kog đavola?” I Kol zastade i okrete se. Nasmejao se kad je ugledao figuru ispod svoda. “Dakle, to je u pitanju. Izgleda da sad nećeš ići sa mnom na kockanje.” “Ne, ja...” Brigam ispusti mač kad je žena krenula da skida ogrtač sa lica. Poslednji zraci sunca obasjali su joj kosu. Zasjala je, kao i sam zalazak. “Serena?” Nije mogao da se pomeri. Ona koraknu ka njemu, a on ugleda njeno lice koje se smešilo. Zvuk njegovih čizama odzvanjao je po kamenoj stazi dok je trčao ka njoj. Pre nego što je stigla da izgovori njegovo ime, on ju je već podigao u naručje i okretao ju je dok joj se nije zavrtelo u glavi. “Dakle, tako stoje stvari”, promrmlja Kol dok je gledao kako njegov prijatelj privlači njegovu sestru i usne im se spajaju u dug, strastan poljubac. “Zašto si došla ovamo? Kako si došla?” Ponovo ju je poljubi, gutajući njen odgovor. “Polako, čoveče.” Kol uze Serenu iz Brigamovog zagrljaja, poljubi je i spusti. “Šta ćeš ti u Edinburgu? I gde je Megi?” “Ovde je.” Malaksala, Serena se nasloni na Brigama, “I mama, Gven i Malkolm su ovde.” Ispruži se da Kola sestrinski čupne za bradu. “Princ nas je pozvao na dvor. Stigli smo pre sat vremena, ali nismo znali gde da vas nađemo.” “Megi je ovde? Je li dobro? Gde je?” Nestrpljivo, što je tako karakterističnom za njega, Kol ode da je sam potraži. “Brigame...”

~ 167 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Nemoj ništa da kažeš.” On provuče prste kroz njenu kosu, ushićen što može da je dodirne, da je pomiriše. “Ništa ne govori”, ponovio je i spustio glavu. Stajali su tako pripijenih tela i usana dok su senke postajale tamnije. Nedelje razdvojenosti se istopiše. Njegova nemirna ruka klizila je niz njena leđa, preko kukova, pa ponovo gore ka licu, dok su mu usne, koje su gorele od želje, mamile uzdahe od nje. “Lepa si, sve lepša, Serena. Čovek može da umre od želje za tobom.” “Mislila sam svakoga dana na tebe i molila se. Kad smo dobili vesti o bitkama, samo što nisam poludela od brige dok sam čekala tvoje pismo da me obavestiš da ste dobro.” Najzad se odmakla da ga pogleda. Pošto su on i Kol tek dolazili iz kampa, još se nije presvukao u dvorsku garderobu. Sa izvesnim olakšanjem Serena je zaključila da je on još uvek isti onaj čovek koji je pre skoro tri meseca odjahao iz Glenroa. “Plašila sam se da ćeš se nekako promeniti dok si ovde.” Ona navlaži usne dok je gledala građevinu. Ništa što je ikada videla nije bilo veličanstvenije od palate sa svim njenim tornjevima, kulama, zvonicima i svećama koje su škiljile iza visokih prozora. “Ovde je sve tako raskošno. Palata, opatija.” “Ma gde god bio, ništa se među nama neće promeniti, Rena.” Ona mu se vrati u naručje, spustivši glavu na njegovo rame. “Plašila sam se da hoće. Svakog dana sam se molila da ti se ništa ne desi. I molila sam se da ne potražiš utehu u naručju neke druge.” On se nasmeja i poljubi je u kosu. “Neću te pitati za šta si se više molila. Ljubavi, nema nijedne druge. Ne može biti nijedne druge. Večeras ću u tvom naručju naći mnogo više od utehe.” Osmehnu se i poljubi ga u obraz. “Ako budemo mogli. Pored toga što mi je najveća želja bila da te zateknem živog i zdravog, mnogo sam želela i da provedem noć voleći te.” “Potrudiću se da obe tvoje želje budu zadovoljene.” Ona ga ponovo poljubi. “Treba da delim sobu sa Gven. Bilo bi neprikladno, lorde, da dođete u moj krevet, kao što bi neprikladno bilo i da se ja šunjam po hodnicima da bih došla do Vašeg.” “Večeras ćeš sa mnom deliti sobu kao moja supruga.” Ona zinu od iznenađenja, udaljivši se od njega. “To je nemoguće.” “Vrlo je moguće”, ispravio ju je. “I biće tako.” Ne pruživši joj priliku nešto da kaže, povuče je kroz hodnik pod svodovima.

~ 168 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Princ je bio u svojini odajama, spremajući se za večernju zabavu. Iako ga je iznenadio Brigamov zahtev da ga primi u to doba, pristao je. “Vaša Visosti.” Brigam se nakloni kad je ušao u Čarlsovu sobu. “Dobro veče, Brigame. Madam”, reče pošto se Serena nakloni. “Ubila bih ga”, pomislila je, pošto ju je dovukao pred princa pre nego što je stigla da sa sebe spere prašinu od putovanja i da se očešlja. “Vi mora da ste gospođica Mekgregor.” Čarls poljubi Sereninu ruku. “Jasno je zaključiti zašto lord Ešburn više ne primećuje dame na dvoru,” “Vaša Visosti, hvala Vam što ste dozvolili meni i mojoj porodici da dođemo.” “Mekgregorovima sam veliki dužnik. Bili su uz mog oca, a sad su uz mene. Takva odanost nema cenu. Hoćete li sesti?” upita je i lično odvede do stolice. Nikad nije videla takvu prostoriju. Visoki plafon je bio ukrašen raskošnim crtežima voća i cveća, a sa sredine se spuštao luster. Murali duž zidova predstavljali su pobede Stjuartovih u bitkama. Vatra je pucketala pored stolice na kojoj je sedela. Iz cimbala, koje se nalazilo u centru prostorije, čula se muzika. “Gospodine, želim da Vas zamolim za jednu uslugu.” Čarls sede, zatim rukom pokaza Brigamu na stolicu. “Dugujem Vam više od jedne.” “Nema dugova kad je u pitanju odanost, Vaša Visosti.” Čarlsove oči se raznežiše. Serena je tek sada shvatila zašto ga zovu princ Boni. Zbog njegovog lica i stava, kao i zbog srca. “Ne, ali postoji zahvalnost. Šta tražite od mene?” “Želim da se oženim gospođicom Mekgregor.” Čarls se osmehnu dok je prstima tapšao po kolenu. “I sam sam to već pretpostavio. Smem li da Vam kažem, gospođice Mekgregor, da je u Parizu lord Ešburn bio veoma veliodušan prema damama na dvoru? U Holirud zamku je mnogo sebičniji.” Serena je držala svoje.ruke u krilu. “Verujem da je lord Ešburn pametan ratnik, gospodine. Poznati su mu žestina i strahovita narav Mekgregorovih.” Veoma se zabavljajući, Čarls se nasmeja: “Pa. želim Vam svaku sreću. Možda biste želeli da se venčate ovde, na dvoru.” “Da, gospodine, i to još večeras”, reče Brigam. Čarlsovo bledo čelo se nabra: “Večeras, Brigame? Takva žurba je...” Reči mu ispariše kad je

~ 169 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky ponovo pogledao Serenu. Svetlost sveće je zavodljivo sijala nad njenom kosom, “.., razumljiva”, zaključio je. “Imate li Mekgregorovo dopuštenje?” “Imamo, gospodine.” “Dobro. Oboje ste katolici?” Dobivši potvrdu, nastavio je. “Opatija je pogodna za to. Nije tako jednostavno sklopiti brak, ima tu mnogo toga, ali ako neko ne može to da reši, teško da može da osvoji presto.” Ustade, a za njim ustadoše Serena i Brigam. “Postaraću se da večeras budete venčani.” Bleda i ne verujući da sve ovo nije san, Serena nađe svoje roditelje u njihovim odajama. “Serena.” Fiona je negodovala zbog činjenice da je njena ćerka još uvek u odeći u kojoj je putovala. “Moraš da se presvučeš. Prinčev dvor nije mesto za blatnjave čizme i prljave suknje.” “Mama, ja se udajem.” “To je moja devojčica.” Juan je poljubi u razbarušenu kosu. “Svesni smo toga.” “Večeras.” “Večeras...?” Fiona ustade sa svoje stolice. “Ali kako...?” “Brigam je bio kod princa. Ovakvu me je poveo”, reče Serena i raširi svoju blatom umazanu suknju, znajući da će njena majka imati razumevanja. “Shvatam”, kaza Fiona. “I on, oni...” Pogleda prvo u majku, pa u oca, a onda ponovo u majku. “Mama.” “Da li ti želiš da se udaš za njega?” Oklevala je, stare sumnje su ponovo isplivale. Instinktivno stavi ruku na grudi. Na teškom lancu ispod njene garderobe visio je smaragd koji joj je Brigam dao. “Da”, uspela je da progovori. “Ali sve se tako brzo desilo.” On će brzo otići, pomislila je. Odlazi u borbu. “Da, sada reče snažnijim glasom. “Ništa ne želim toliko koliko da budem njegova.” Fiona obavi ruke oko Sereninih ramena. “Onda imamo mnogo posla. Ostavi nas, Juane, molim te, i pošalji nekoga po Megi i Gven.” “Izbacujete me, je li, moje dame?”

~ 170 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Fiona mu pruži ruku, dok ga je Serena uhvatila za drugu. “Plašim se da ti se neće dopasti ženski poslovi koji treba da se obave u narednih nekoliko sati.” “Da, odlazim drage volje.” Zastao je na trenutak da zagrli Serenu. “Uvek sam se ponosio tobom. Večeras ću te dati drugom čoveku čije ćeš ime uzeti. Ali uvek ćeš biti Mekgregorova” Poljubi je. “Naše poreklo je kraljevsko, Serena, i to s pravom.” Nije bilo vremena za razmišljanje, naročito ne za priče o tome šta ona treba da radi kad se veće završi. Sluge su ulazile i izlazile iz njihovih odaja sa kofama i bokalima tople vode koje je Fiona tražila za kupanje svoje ćerke. Gven i Megi su razgovarale dok su šile Sereni haljinu koju će nositi na venčanju. “Ovo je tako romantično”, reče Gven dok je vešto provlačila vrh svoje igle po porubu. “Ovo je tako ludo”, kaza Megi, prelazeći pogledom po prostoriji, verujući da Serena odnekud prisluškuje. “Rena mora da je upotrebila neku jaku čaroliju kad je Brigam tako požurio.” On, izgleda, nije toliko uštogljen kao što sam ja mislila.” “Zamisli”, Gven polako podiže satensku haljinu boje slonove kosti, “da ideš kod princa. Nismo stigle ni da se raspakujemo, a već maminu balsku haljinu pretvaramo u Sereninu venčanicu.” Megi se nasloni, stavivši ruku na svoj stomak. Beba koju je nosila uvek je noću postajala aktivnija, Raspakivanje je moralo da sačeka, kao što će morati da sačekaju Kol i ona da budu zajedno. Nasmejala se kad se prisetila kako se Kol iznervirao kad su ih prekinuli baš onda kad su počeli da se prepuštaju jedno drugom. Pogledala je u Serenu koja se projavila umotana u peškir. Koža i kosa su joj sijali. “Haljina će biti divna”, reče joj Megi, boreći se sa suzama svaki put kad bi se pomenulo venčanje. “Kao i ti.” “Pored vatre”, naredi Fiona naoružana četkom za kosu. Znajući da Serena ne drhti zbog hladnoće, Fiona poče da je umiruje dok joj je češljala kosu. “Venčanje je jedna od najlepših uspomena koje žena može da ima. Kad prođu godine i prisetiš se ovog trenutka, neće ti izgledati kao san, kako ti se sada čini, već ćeš se svega sećati vrlo jasno.” “Treba li da se plašim ovoliko?” Fiona uhvati Serenu za ruku. “Čini mi se da što je ljubav veća, to je strah jači.”

~ 171 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Serena se nervozno osmehnu. “Onda ga volim više nego što mislim.” “Ne bih mogla boljeg čoveka da poželim za tebe, Rena. Kad se rat završi, imaćete divan zajednički život.” “U Engleskoj”, dodade Serena. Fiona poče da provlači četku kroz Sereninu kosu kao i mnogo puta ranije. Ruke su joj bile nežne pri pomisli na ovo malo zadovoljstvo koje će joj uskoro biti oduzeto. “Kad sam se ja udala za tvog oca, ostavila sam i kuću i porodicu. Odrastala sam uz zvuke mora, uz njegov miris. Kao devojčica pela sam se po liticama i gledala kako talasi udaraju u stene. Šuma Glenroa je za mene bila nešto strano i nepoznato. I zastrašujuće. Nisam bila sigurna da ću moći da podnesem da budem toliko daleko od svega što sam poznavala i volela.” “Kako si uspela?” “Tako što sam tvog oca volela više.” Kosa joj je ostala puštena, činilo se kao da joj se plamenovi sveće spuštaju niz leđa. Steznik joj je bio uzan, pritiskao joj je grudi, koje su virile taman toliko da ih pokriju biseri. Rukavi na haljini, zvonasti i dugi, padali su joj do šaka. Na donjem delu, gde je haljina bila šira i pridržavao je žipon, sjajili su se biseri prikačeni šnalama. Oko struka imala je pojas ukrašen najsvetlijim ružičastim divljim ružama. Srce joj je snažno udaralo u grudima kad je zakoračila u opatiju. Bilo je to mesto legendi, radosti i očaja. I mesto čuda. Tu će se venčati. On ju je čekao. Pod treperavom svetlošću lampi i sveća, ona mu je prišla. Oduvek je mislila da mu crna boja najelegantnije stoji, ali činilo joj se da nikad nije bio lepši. Srebrna dugmad su se presijavala, dajući bogatstvo ozbiljnom izgledu njegovog odela. Prvi put otkako ga je upoznala, nosio je periku. Meka belina davala je romantičnost njegovom licu, koja je stajala kao kontrast kraljevskom ponosu koji je sijao iz njegovih tamnih, sivih očiju. Nije videla princa, niti dame i gospodu u crkvenim klupama koji su došli da posmatraju venčanje. Videla je samo Brigama. Kada je njena ruka dotakla njegovu, prestala je da drhti. Zajedno su se okrenuli ka svešteniku i obećali se jedno drugom. Sat je otkucao ponoć.

~ 172 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Princ je rešio da venčanje, koliko god bilo izvedeno u žurbi, mora da se proslavi. Čim je postala lejdi Ešburn, Serena se obrela u dvorani u kojoj je Čarls organizovao svoj prvi bal otkako je osvojio grad. U dugoj, širokoj prostoriji već se čula muzika. Serena je primala čestitke i poljupce od nepoznatih ljudi, poglede zavisti od dama i divljenje gospode. U glavi joj se vrtelo čim je popila prvu čašu šampanjca. Gucnula je i osetila kako joj mehurići golicaju jezik. Koristeći se svojom privilegijom, Čarls ju je pozva na prvi ples. “Divna ste mlada, lejdi Ešburn.” Lejdi Ešburn. “Hvala Vam, Vaša Visosti. Kako da Vam se zahvalim što ste nam ovo omogućili?” “Vaš suprug mi je veoma važan, gospođo, kao vojnik i kao prijatelj.” Njen suprug. “Imate njegovu lojalnost, gospodine, kao i moju, i lojalnost Langstonovih, kao i Mekgregorovih.” Kad se ples završio, Brigam je uze za sledeći, ne obraćajući pažnju na ostale koji su želeli da plešu sa novom mladom. “Uživaš li, ljubavi?” “Da.” Besmisleno je izigravati stidljivost, pomislila je, ali je osetila kako crveni dok mu se osmehivala. Izgledao je drugačije u perici i sa nakitom, pomislila je. Uopšte nije ličio na čoveka koji ju je prebacio preko ramena i pretio da će je baciti u jezero. Izgledao je glamurozno, kao i sam princ. I skoro isto toliko stran. “Predivna je odaja.” “Videla si portrete?” pitao ju je, nežno je uhvativši pod ruku. “Ima ih osamdeset devet, svi su škotski monarsi. Čuo sam da ih je naručio Čarls II iako nikad nije kročio u Holirud zdanje. U stvari, posle Obnove nikad se nije vratio u Škotsku.” Znala je ona svoju istoriju, mislila je nervozno, ali je pokušavala da pokaže zainteresovanost. “Da. Ovo je Robert Brus, opasan vojnik i obožavani kralj.” “Trebalo je da znam da načitana žena kao što si ti zna svoju istoriju i politiku.” Približio joj se. “A šta znaš o vojnoj strategiji?” “Vojnoj strategiji?” “Eto, ima još nešto što bih mogao da te naučim.” Pre nego što je stigla da odgovori, on je grubo gurnu kroz vrata. Imala je vremena samo prigušeno da cikne pre nego što ju je uzeo u naručje i odjurio niz hodnik.

~ 173 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Šta radiš to? Opet si podivljao?” “Bežim.” Usporio je kad je muzika prestala da se čuje. “Podivljao sam onog trenutka kad si ušla u opatiju. Samo neka oni piju i igraju. Ja vodim svoju ženu u krevet.” Popeo se stepenicama, čak ne otpozdravljajući slugi koji im se, začuđen, našao na putu. Sa Serenom u naručju, on odgurnu vrata svojih otvorenih odaja, a zatim ih zatvori za njima. Bez ikakve ceremonije spusti Serenu na krevet. Pokušala je da izgleda ogorčeno: “Da li se tako postupa sa novom mladom, lorde?” “Još nisam ni počeo”, reče i stavi rezu na vrata. “Možda sam želela da odigram još koji ples”, reče ona dlanom nameštajući posteljinu na krevetu. “I ja nameravam da plešem sa tobom, budi sugurna. Od sada do zore. I posle toga.” Ona se drsko nasmeši. “Postoji ples, Saseksonče, i postoji ples.” “Da”, reče on podrugljivo, “nisam mislio na menuet.” Ona namesti neravnine na svojoj haljini. “Pa, na šta si onda mislio?”, upita ga i nabra čelo, izazivajući ga, a istovremeno se pitajući čuje li kako joj srce brzo i glasno udara. “Gven misli da si romantičan. Sumnjam da će i dalje tako misliti kad joj budem rekla kako si me bacio na krevet, kao da sam jastuk.” “Romantičan?”, upita, upalivši sveće koje su stajale pored kreveta. “Je l` to želiš, Rena?” Ona pomeri svoje golo rame. “O tome Gven sanja.” “A ti ne?” Osmehnuvši se, on skide svoj sako i prebaci ga preko naslona stolice, tako da bi Parkins pao kad bi to video. “Žena ima pravo da bude romantična na dan svog venčanja.” Iznenadio ju je kad je klekao pored kreveta i izuo joj cipele. “Nisam imao prilike da ti kažem kako si veličanstveno izgledala dok si stajala pored mene pod svetlom lampi opatije. I da su mi se, kad sam te ugledao u aleji, ostvarili svi snovi.” “A ti si meni izgledao kao princ”, reče, izvivši se kad je prstom prešao preko njenog stopala. “Večeras sam samo čovek zaljubljen u svoju ženu.” On joj spusti poljubac na članak. “Omađijan sam njom.” I polako krenu da je ljubi duž

~ 174 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky potkolenice, dok nije osetio pulsiranje njenog srca u spletu nerava iza kolena. “Njen sam rob” “Plašila sam se.” Privukla ga je bliže k sebi. “Plašila sam se od trenutka kad sam zakoračila u nadsvodeni hodnik opatije.” I uzdahnu od njegovih poljubaca koje joj je posipao svuda po telu, vlažeći i paleći joj kožu. “Plašiš li se još uvek?” Sigurnim pokretom joj otkopča haljinu, posmatrajći kako joj pada sa ramena. “Ne. Prestala sam da se plašim onog trenutka kad si me uzeo u naručje i odjurio sa mnom niz hodnik.” I njene ruke su bile sigurne poput njegovih kad mu je skinula prsluk sa ramena. “Tada sam znala da si ponovo onaj moj Brigam.” “Uvek sam tvoj, Rena.” Nežno ju je spustio na krevet i pokazao joj koliko su njegove reči iskrene.

~ 175 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky

Trinaesto poglavlje Još tri nedelje su ostali na dvoru. Ništa nije bilo divnije od Holiruda princa Čarlsa. Hrana je bila izvrsna, baš kao i muzika, zabava, ljudi. Bilo je to zlatno i divno vreme kad su veliki holovi odzvanjali smehom i plesom, kada su neozbiljne igre i ljubavne afere bile podjednako raskalašene. Iz svih delova zemlje stizali su elegantno odeveni ljudi sa svojim napuderisanim perikama i glamurozno odevene žene koje su flertovale sa njima. Holirud se sav sijao i šljaštio i Čarls je tih nekoliko nedelja proveo kao pravi kralj. To mesto i vreme nikad neće biti zaboravljeni. Serena je posmatrala Brigama kako pripada tom svetu za koji je rođen, dok se ona, naoružana odlučnošću više nego samopouzdanjem, navikavala na život u lepoti i glamuru. Bilo je novih pravila koja je trebalo da nauči, novih dnevnih i noćnih rasporeda na koje je trebalo da se navikne. Ovde, na prvom dvoru koji je posle toliko godina Škotska imala, Serena je otkrila kako je to biti lejdi Ešburn. Sluge su je pratile, bez obzira na to da li je ona to želela ili ne. Dobili su i prostorije u skladu sa Brigamovim položajem, ukrašene tapiserijama i opremljene elegantnim nameštajem. Za tih nekoliko nedelja upoznala je više ljudi nego za čitav svoj život, mnogi su je upoznavali iz radoznalosti, ali više njih iz odanosti. Život na dvoru i dalje joj nije prijao i često ju je činio nestrpljivom, ali ljudi koji su bili tu, činili su je ponosnom na svoje nasleđe i svog supruga. Serena je prvi put shvatila koliko je bogatstvo njenog supruga kad joj je pokazao smaragde Langstonovih. Uz pomoć svojih kontakata u Londonu prebacio ih je iz plemićke kuće Ešburnovih i predao ih Sereni za manje od nedelju dana od venčanja. Ogrlica je bila veličanstvena, presijavala se kamenjem koje je bilo zeleno poput travnjaka na njegovom imanju. Bila je u paru sa narukvicom i minđušama zbog kojih je Megi ostala bez reči. Da bi ih naglasio, Brigam je pozvao krojača. Serena je bila obučena u saten i svilu i tanku čipku. Otkrila je kako je nositi dijamante u kosi i najfinije francuske parfeme na koži. Sve to bi dala za jednu nedelju nasamo sa Brigamom u kućici u Visovima.

~ 176 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Bilo je nemoguće ne uživati u raskoši, nemoguće izbeći zavidne poglede ostalih dama dok ju je Brigam pratio. Nosila je haljine, nakit i frizuru i osećala se lepom. Ali kako su dani prolazili, nije mogla da se otme utisku da sve to liči na san. Svetla, glamur, zvuk ženskog kikotanja, njen opušteni odnos sa princom. Ali noći su bile stvarne. Serena se držala njih tako čvrsto kao što se pripijala uz Brigama na njihovoj bračnoj postelji. Znala je da neće dugo trajati i da je broj noći koje će tu zajedno provesti u božjim rukama. Samo je pitanje vremena kada će Brigam otići. O tome nisu razgovarali. Nije bilo potrebe da se razgovara o onome što su oboje znali i razumeli. Ako će ga samo snaga volje bezbedno vratiti njoj, biće zadovoljna. Noću je opušteno mogla da mu bude žena - u srcu, telu i duši. Ali danju se osećala kao varalica, obučena u modernu, damsku garderobu, dok je u srcu bila gorštakinja odrasla u Visovima, koja je želela kilt umesto haljina u kome bi trčala kroz jesenju šumu, dok bi vetar skidao požutelo lišće sa grana i terao ga u vrtoglavi ples. Umesto toga, išla je u spore šetnje sa ženama, dok su muškarci većali ili obilazili kamp. Zbog ljubavi koju je osećala obuzdala je svoje srce i dušu i trudila se da bude supruga kakvu je mislila da Brigam treba da ima. Sedela je, očajnički se trudeći da s pažnjom sluša šta se dešava na muzičkim večerima. Iako je mislila da je besmisleno, nije se suprotstavljala neophodnosti da jutarnju haljinu zameni popodnevnom, a popodnevnu večernjom. Samo jednom, kad je mislila da neće biti primećena, otišla je sa Malkolmom do štala da se divi konjima. Zavidela je svom mlađem bratu na slobodi da jaše, ali stisla je zube rešena da uživa u svojoj ozbiljnosti, poslušnosti i povučenosti. “Radi ovo, radi ono”, mrmljala je dok je bila sama u svojim odajama. “Nemoj ovo, nemoj ono.” Opsovala je i šutnula stolicu stopalom na kome je bila lepa plava papuča koja se slagala sa njenom ljubičastom jutarnjom haljinom. “Poludeću od muke što moram da zapamtim pravila, a još više ću da poludim što moram da živim po njima.” Šišteći se bacila u stolicu, a podsuknje su joj letele na sve strane. Želela je jezero, njegov mir. Nije želela da posmatra brda i litice. Želela je da se penje na njih, Želela je svoje pantalone za jahanje, pomislila je, i svoje čizme. Želela je... Uzdahnuvši, spustila je laktove na kolena i naslonila glavu na šake. Nije baš prikladan stav za jednu lejdi Ešburn, ali Serena se u tom

~ 177 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky trenutku nije osećala kao lejdi Ešburn. Sebična je i nezahvalna, rekla je sebi. Brigam joj je pružao toliko toga čime bi mnoge žene bile oduševljene. Govorila je sebi da bi takav život samo budala mogla da odbaci. A ona je budala, mislila je, jer bi baš to uradila da se nije plašila da će time izgubiti i Brigama. Živeti život na svoj način jeste neadekvatan dobitak nauštrb ljubavi. Ali njoj je sve ovo već dosadilo, a venčani su samo tri nedelje. Čula je kako se vrata otvaraju i skočila je da poravna nabore na haljini. Ote joj se uzdah olakšanja kad je videla da je to bio Brigam. Ne bi želela da sluškinje po hodnicima ogovaraju lejdi Ešburn kako se šćućurila u svojoj sobi sa laktovima na kolenima. Brigam se namršti kad je ugleda. Zakleo bi se da je svakim danom bivala sve lepša, mada bi s vremena na vreme poželeo da joj kosa bude puštena i slobodna kako bi mogao svoje lice i ruke da zagnjuri u nju kad god poželi. “Mislio sam da si otišla u šetnju sa svojom sestrom i Megi.” “Upravo sam se spremala.” Nesvesno krenu rukom da namesti kosu, plašeći se da je pokvarila pažljivo sređivanu frizuru. “Očekivala sam te tek mnogo kasnije. Je li većanje završeno?” “Jeste. Predivno izgledaš, Serena. Kao divlja ljubičica.” Uz smeh, koji je delimično bio i jecaj, bacila mu se oko vrata. “O, Brige, volim te. Toliko te volim.” “Šta je sad ovo?”, upita ju je kad je svoje lice prislonila na njegov vrat. “Ti to plačeš?” “Ne... Nešto mi je upalo u oko. Svaki put kad te vidim, shvatim da te volim još više.” “Onda ću se truditi da odlazim i dolazim nekoliko puta u toku dana.” “Ne ismevaj me.” “Rizikujem tešku povredu?” Odmakao joj je glavu da bi mogao da je poljubi. “Ne, draga moja, ne bih mogao da te ismevam.” U njegovim očima je videla da je to istina. Hrabrost, koju je sebi obećala da će pronaći, istopila se i nestala, ali ju je ona brzo povratila. “Vreme je, zar ne?” Prineo je njenu ruku svojim usnama. “Dođi, sedi.”

~ 178 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Nema potrebe”, rekla je mirno, “samo mi kaži.” “Pitanje dana je kad odlazimo. Sutra moraš u Glenrou.” Obrazi joj prebledeše, ali glas joj je ostao čvrst. “Ostajem dok ti ne odeš.” “Otići ću mirniji ako znam da si bezbedna u Glenrou. Put će trajati duže zbog Megi.” Znala je da je u pravu, znala je da tako mora biti i pokušala je da to prihvati. “Krećete na London?” “Uz božji blagoslov.” Klimnuvši glavom udaljila se, ali je on zadržao njene ruke u svojima. “Borba je moja koliko i tvoja, naročito sad kad sam ti žena. Poći ću s tobom ako mi dozvoliš.” “Ne. Misliš da želim da mi žena bude u kampu?” Njen pogled, tako dobro poznat pogled, natera ga da promeni taktiku. “Potrebna si svojima, Serena.” A šta je sa mojim potrebama? Pitanje joj je stajalo na jeziku, ali nije ga izgovorila. Ne bi mu ništa dobro učinila time što bi ga pratila u bitku. Pogledala je svoje ruke, proklinjući ih što su bile suviše slabe da nose mač, da štite njega, kao što on štiti nju. “ U pravu si. Znam. Čekaću te.” “Vodiču te sa sobom. Ovde ću te nositi', reče i stavi jo] ruke na svoje srce. “Želim nešto da te zamolim. Ako nešto pode naopako...” Ona odmahnu glavom, ali njegov pogled je spreči da protestuje. “U mojoj sobi se nalazi jedan kovčežić i sef. U sefu ima dovoljno zlata i nakita da obezbedi sigurnost tebi i tvojoj porodici. U kovčežiću je nešto mnogo vrednije što bih želeo da sačuvaš.” “Šta?” On pređe prstom preko jagodične kosti na njenom licu, pokušavajući da ga ureze u sećanje. “Znaćeš kad budeš videla.” “Neću zaboraviti, ali za tim neće biti potrebe. Ti ćeš se vratiti.” Osmehnula se. “Ne zaboravi, obećao si da ćeš mi pokazati plemićko zdanje Ešburnovih.” “Nisam zaboravio.” Ona poče da otkopčava sitnu dugmad na svojoj haljini. “Šta radiš to?”

~ 179 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Još uvek se smešeći, ona raskopča haljinu. “Sigurno se ne spremam za šetnju sa sestrom.” Odvezala je i satenski pojas na svom struku. “Je li nepodesno zavoditi muža u ovo doba?” “Verovatno.” On uzdahnu kad mu je svukla ogrtač sa ramena. “Ali biće to naša mala tajna.” Vodili su ljubav na elegantoj posteljini, pod visokim baldahinom, dok je jarko sunce ulazilo kroz prozor. Klekla je pored njega, vitka, dok su se sunčevi zraci razlivali po njenom telu, i izvadila šnale iz kose koja je poput istopljenog zlata pala na njena gola ramena i grudi. Brigam je zagrli, obmotavši ruke oko njenog struka i ramena, kao da želi da je drži zatočenu u kavezu od svog tela. Zatim je polako spusti na krevet. Tela su im se savršeno uklapala. Oboje su se setili jezera i jednog drugog sunčanog jutra, ispunjenog ljubavlju i strašću. Sećanje na njega i neizvesnost koja je stajala pred njima samo ih je nežnije spojila. Nesebično su se davali jedno drugom. Uz uzdah skliznuo je u nju. Usne im se spojiše. Zajedno su dostigli jedan novi nivo zadovoljstva, onaj koji može da se dostigne samo uz čistoću i strast bezuslovne ljubavi. Bio je prvi novembar kada su konačno krenuli u pohod. Mnogi od njih, a među njima i Brigam, požurivali su princa da se ranije krene, da se iskoristi prednost koju su stekli zauzimanjem Edinburga. Umesto toga, Čarls se i dalje nadao i čekao podršku Francuske. Stizali su novac i zalihe, ali ne i ljudstvo. Čarls se uzdao u sopstvene snage koje je činilo osam hiljada ljudi i tri stotine konja. Znao je da mora da zada jedan, ali odlučujući udarac, koji će mu doneti ili pobedu ili poraz u veoma kratkom vremenskom roku. Kao i ranije, opredelio se za smelu strategiju, misleći da je najbolja. Čarls je imao visoko mišljenje o svojim trupama, kao i Englezi. Pre nekoliko meseci ambicije mladog princa i razuzdani gorštaci u ritama bili su predmet ismevanja. A onda su osvojili Edinburg. Njegove rane pobede i duh kojim je porazio Engleze uznemirili su vladu koja je u pomoć pozvala trupe iz Flandrije i poslala ih maršalu Vejdu u Njukasl. Dok je Stjuartova vojska pod komandom lorda Džordža Mareja ulazila u osvojeni Lankaster, nailazila je na mali otpor. Ah proslava pobede bila je u senci razočaravajućeg broja engleskih jakobita koji su joj se pridružili.

~ 180 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Pored vruće vatre u hladnoj noći Brigam je sedeo sa Vajtsmutom, koji je dojahao iz Mančestera da bi im se pridružio. Ljudi su se zagrevali viskijem, a ogrtačima su se štitili od vetra. “Trebalo je da napadnemo Vejdove snage”, iznese Vajtsmut svoje mišljenje. “Sada su u pomoć pozvali debelog, elektorovog sina Kamberlenda, i on napreduje kroz Midlands. Koliko nas je, Brige? Četiri-pet hiljada?” “U najboljem slučaju.” Brigam se složi, ne dižući pogled sa vatre. “Princ je razapet između Mareja i O'Sulivana. Svaka odluka se donosi nakon iscrpljujuće debate. Iskreno da ti kažem, Džoni, izgubili smo tu snagu poleta u Edinburgu. I nikada je nećemo vratiti.” “Ali ti si ostao?” “Dao sam mu svoju reč.” Na trenutak su sedeli u tišini, slušajući kako vetar svira po golim liticama. “Ti znaš da pojedini Škoti odlaze. Neprimetno se vraćaju svojim klisurama i brdima.” “Znam.” Tog dana su Juan i ostale starešine vodili ozbiljan, zajednički razgovor. Namera im je bila da zadrže svoje ljude. Brigam se pitao razumeju li, ili da li bilo ko razume u potpunosti, da su odlične pobede koje su izvojevali bile dobijene jer ljudima nije bilo naređeno da se bore, već su u borbu krenuli svojim srcima. Kad žar srca utihne, i pobede će prestati da se nižu. Odmahnuvši glavom rasterao je misli i okrenuo se praktičnim stvarima. “Sutra stižemo do Derbija. Ako se brzo domognemo Londona, još možemo svog kralja postaviti na presto.” Brigam zastade i popi gutljaj viskija jer je neko počeo da svira tužnu melodiju na gajdama. “Još uvek možemo da pobedimo. Vesti koje smo dobili nam kazuju da je u gradu zavladala panika i da se elektor sprema da pobegne u Hanover.” “Mogao bi i da ostane” reče Vajtsmut. “Bože, što je hladno.” “Vetar je na severu tanak kao ivica i oštar kao sečivo.” “Ako budemo imali sreće, do Nove godine ćeš se vratiti svojoj ženi i njenim Visovima.” Brigam popi još jedan gutljaj, znajući da će mu za to biti potrebno više od puke sreće.

~ 181 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky U Derbiju, od koga je London bio udaljen samo dvestotinak kilometara, Čarls je okupio svoje ratno veće. Napolju je padao sneg dok su se muškarci okupljali oko stola. U prostoriji je vladala sumorna atmosfera, što zbog prigušenog svetla, što zbog izraza na licima ljudi. Vatra je bila jaka, ali i pored njenog pucketnja mogao se čuti zvuk ledenog vetra. “Gospodo”, reče Čarls, ispruživši svoje negovane ruke prema njima. “Molim za savet vas, koji ste bili odani mom ocu. Potrebno nam je zajedništvo. I jedinstvo.” Njegove tamne oči prešle su po prostoriji, zaustavljajući se na tren na svakom čoveku, Marej je bio tu, kao i čovek koga je Marej smatrao trnom u oku, O'Sulivan. Brigam je posmatrao, ne govoreći ništa, dok je princ nastavio. “Znamo da su tri vladine trupe krenule na nas i da moral ljudi opada. Brz, iznenadan napad na glavni grad - sada, dok su sećanja na pobede još sveža - to treba da bude naš naredni potez.” “Vaša Visosti”, Marej sačeka da dobije dozvolu da nastavi. “Savet koji Vam moram dati jeste da budete oprezni. Loše smo opremljeni i znatno brojčano slabiji. Ako se povučemo u Visove da pregrmimo zimu i napravimo plan za nove pohode na proleće, možemo ponovo okupiti ljude koji su napustili naše redove, kao i sačekati pomoć iz Francuske.” “Takav savet je savet iz očaja” reče Čarls. “Ako odustanemo, vidim da nas čeka samo uništenje i razaranje.” “Povlačenje”, ispravi ga Marej. Pridružiše mu se i drugi. “Naša pobuna je mlada, ali ne sme biti impulsivna.” Čarls je slušao, prevrćući očima dok su ljudi, jedan za drugim, kao eho ponavljali Marejeve reči. Razboritost, strpljenje, oprez. Jedino je O'Sulivan bio za napad, koristeći se laskanjem i nesmotrenim obećanjima u naporima da ubedi princa. Iznenada, Čarls ustade sa svoje stolice, rasturivši mape i dokumenta koja su bila prostrta pred njim. “A šta ti kažeš?” upita on Brigama. Brigam je znao da je, vojno, Marejev savet bio dobar. Ali se setio šta je razmišljao onda kad je sedeo sa Vajtsmutom pored vatre. Ako se sada povuku, pobuna će izgubiti dušu. Jednom, možda i jedini put, njegovo se mišljenje poklopilo sa mišljenjem O'Sulivana.

~ 182 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Uz dužno poštovanje, Vaša Visosti, da je izbor moj, ja bih krenuo na London u zoru i iskoristio trenutak.” “Srce bira borbu, Vaša Visosti”, upade jedan od savetnika, ponavljajući Brigamove reči. “Ali u ratu potrebna je i hladna glava. Ako ovako krenemo na London, naši gubici biće nemerljivi.” “Ili naš trijumf ogroman”, prekide ga Čarls strastveno. “Jesmo li mi žene koje pokrivaju ruke na prvi nagoveštaj snega i koje misle jedino kako da zgreju stopala pored vatre? Povlačenje, odstupanje.” Okrete se prema Mareju sa besom u očima. “To je jedno isto. Pitam se da li nameravaš da me izdaš.” “Jedino što nameravam jeste da se potrudim da naša borba uspe”, reče Marej tiho. “Vi ste princ, gospodine. A ja sam samo vojnik i pričam samo ono što bi rekao svako ko poznaje svoje trupe i način ratovanja.” Rasprava se nastavila, ali mnogo pre nego što je završena, Brigam je znao njen ishod. Princ, nikad jak da istera svoju nameru kad se suoči sa razdorom među savetnicima, bio je primoran da posluša Marejeve reči upozorenja. Šestog decembra je doneta oduka o povlačenju. Put nazad u Škotsku bio je dug, a ljudi demoralisani. Kao što se Brigam plašio. Kada je entuzijazam zaustavljen, nestala je i velika moralna prednost koja je klanovima davala snagu još od prethodnog leta. Pobuna je izgubila srce. Ljudi možda jesu pričali o narednoj invaziji sledeće godine, ali svi su u svojim srcima znali da neće ponovo marširati na jug. Vraćajući se, prešli su granicu Škotske i osvojili Glazgov, mada je u gradu već bila prijateljska atmosfera. Ljudi, frustrirani i razočarani, možda bi Božić iskoristili da pljačkaju i kradu da ih hladna glava Kamerona od Lohijela nije smirila i odgovorila. Stirling se, takode, predao baš kad su iz Francuske stigli pojačanje, ljudstvo, zalihe i oružje. Činilo se da je doneta ispravna odluka, ali, iako je Čarls sada verovao da je lord Džordž bio u pravu, to nikada nije rekao. Broj prinčevih pristalica je rastao, pridruživali su mu se novi klanovi, svojim srcem, mačem i ljudstvom. Ali Mekkezijevi, Mekleodsovi, Mekkejovi i Monroovi sledili su elektora. Borili su se ponovo, južno od Stirlinga, jednog plavetnog zimskog sumraka, Škot protiv Škota, kao i Engleza. I ponovo su okusili pobedu, ali gorku, jer je Juan Mekgregor pao od neprijateljskog mača.

~ 183 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Umirao je polako tokom noći. Ljudi koji učestvuju u borbama treba da znaju kad su rane smrtonosne. Brigam je to znao dok je sedeo pored starca te noći kada je vetar ljuljao šator. Mislio je na Serenu i na to kako se smejala dok ju je krupni Mekgregor vrteo kad je u spavaćici sišla da ga pozdravi. Sećao se jahanja sa Juanom po zimskom vetru i ispijanja porta pored vatre. Sada, kad je smrt polako dolazila, izgledalo je kao da mu je oduzela i snagu i veličinu. Bio je samo ranjivi starac. Ipak, njegova bujna kosa se i dalje presijavala crvenim sjajem pod svetlošću lampe. “Tvoja majka...” poče juan, tražeći Kolovu ruku. “Brinuću o njoj.” Njih dvojica su se toliko voleli da su se pretvarali da postoji sutra. “Da.” Juan je šištao dok je udisao i izdisao, kao kad vetar prohuji kroz prazne ljuske pšenice. “Unuče... Jedino žalim što neću videti unuče.” “Nosiće tvoje ime”, zakleo se Kol. “Znaće ko mu je bio deda.” Bled osmeh zaigra na Juanovim usnama iako su mu usne bile boje pepela. “Brigame.” “Ovde sam, gospodine.” Pošto ga je vid napuštao, Juan se usredsredio na svoj glas. “Nemoj da ukrotiš moju divlju mačku. To bi je ubilo. Ti i Kol brinite o maloj Gven i Malkolmu. Čuvajte ih.” “Imate moju reč.” “Moj mač...” Juan se borio za dah. “Moj mač daj Malkolmu. Kole, ti imaš svoj.” “Dobiće ga.” Kol spusti lice na očevu ruku. “Tata.” “Bili smo u pravu što smo se borili. To neće biti uzalud”, reče i poslednji put otvori oči. “Naše poreklo je kraljevsko, momče.” Uspeo je da se poslednji put nasmeje. “Uprkos svemu, mi smo Mekgregorovi.” Nekoliko ljudi je bilo zaduženo da odnese Juanovo telo u Glenrou, ali Kol je odbio da pođe sa njima. “On bi želeo da ostanem uz princa”, reče Kol Brigamu dok su stajali na neprijatnoj susnežici. “Jer je umro ovde, kad smo leđa okrenuli Londonu.” “Nije još gotovo, Kole.”

~ 184 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Kol okrenu glavu. U njegovim očima sijala je tuga, a provejavao je i bes. “Ne, tako mi boga, nije.” Klanove je napuštao moral kako je, u iščekivanju akcije, sve jasnije postajalo da je invazija na Englesku sve neizvesnija. Dezerterstva su bila brojna i doneta je odluka da se snage konsoliduju na severu Škotske. Ali vode su nastavile da se prepiru, čak i kad su pobunjenici prešli ledenu vodu Forta i marširali na sever, ka Grejt Glenu. Sedam nedelja te zime Čarlsova baza je bila u Invernesu. Neaktivnost je ponovo uzela svoj danak, umanjujući broj ljudstva u trupama koje su već bile desetkovane. Vodili su kratke, sporadične, često teške male bitke tokom tih nekoliko nedelja. Jakobiti su ponovo izvojevali pobedu kad su preuzimali Fort August, koji je bio uporište Engleza u srcu Visova, ali ljudi su želeli odlučujuću pobedu i odlazak kućama. U međuvremenu, Kumberlend je uvećavao svoje snage. Činilo se da zima nikada neće prestati. Padao je sneg kada je Serena stajala pored groba svog oca. Doneli su ga skoro pre mesec dana, ceo Glenrou je plakao. Njene suze su se nezaustavljivo prolivale za njim, za njegovim gromkim glasom, za snagom njegovih ruku i sjajem u njegovim očima. Želela je pošteno da se isplače. Serena je uvek više volela bes od suza, ali ljutnja je presušila. Ostala je samo žalost, duboka, večna tuga koja joj je lomila srce, iako se dete koje je nosila pomeralo pod njim u njenoj utrobi. Od bespomoćnosti je, mislila je, njeno telo slabo, a srce slomljeno. Šta god da radi, ništa ne može da vrati njenog oca i da izbriše tugu iz očiju njene majke. Muškarci se bore, a žene oplakuju. Zažmurila je i pustila pahuljice da joj padaju po obrazima. Mora da postoji još nešto, još nešto osim čekanja i žalosti. Već je izgubila jednog muškarca koga je volela. Kako li će preživeti ako izgubi još jednog? Pobuna, pomislila je prvi put sa strašću posle nekoliko neđelja, prokleta pobuna je... bila ispravna, shvatila je. Bila je ispravna i morala se desiti. Ako ljudi u nešto čvrsto veruju, oni su spremni da se bore i da umru za svoja verovanja. To joj je rekao njen otac i ona je nepokolebljivo stajala iza njegovih reči. Kako i ne bi? “Mnogo mi nedostaješ”, prošaputala je. “I plašim se. Stiže dete, vidiš. Tvoje unuče.” Ona pomazi svoj zaobljeni stomaćić, “Nisam mogla ništa da uradim da te spasem , kao što ne mogu da učinim ništa da zaštitim Brigama i Kola. Želela bih... O, tata, ja čekam dete, a deo mene

~ 185 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky još uvek želi da sam muško, da uzmem mač i osvetim te.” Prevrtala je po džepovima dok joj se prsti nisu zaustavili na maramici koju joj je Brigam dao pre mnogo meseci. Prislonila ju je na obraz, služila joj je kao talisman da ga jasno dovuče u svoje misli. “Je li bezbedan? On čak i ne zna da smo stvorili dete. Išla bih kod njega.” A zatim oseti pomeranje deteta. “Ali ne mogu. Ne mogu da ga štitim i borim se za njega, ali mogu da štitim svoje dete i borim se za njega.” “Rena?” Okrenula se i ugledala malog Malkolma kako stoji malo podalje od nje. Između njih je vejao sneg, ali je mogla da vidi kako mu usne drhte i kako su mu oči pune suza. Bez reči ga je zagrlila. Dok je plakao, ona ga je grlila, osećajući utehu u tome da teši nekog drugog. Bio je tako hrabar, sećala se, stajao je uspravno, držao je majku pod ruku dok je sveštenik izgovarao poslednje reči na grobu njihovog oca. Tada je bio čovek. A sad je samo mali dečak. “Mrzim Engleze.” Glas mu je drhtao od jecaja. “Znam, majka bi rekla da mržnja nije hrišćanska, ali ja ponekad mislim da dode vreme za mržnju, kao Što dođe i za ljubav. A dođe vreme, dragi moj, i da se sve preboli.” “On je bio hrabar ratnik.” “Jeste.” Pismo koje je primila od Brigama objašnjavalo je stanje i njegovo nezadovoljstvo sve većim neslaganjem između starešina. “Ne razumem strategiju ganerala, Malkolme, ali znam da, pobedio princ ili ne, ništa više neće biti isto.” “Želim da im se pridružim u Invernesu.” “Malkolme...” “Imam očev mač”, prekinuo ju je, a strast mu se ogledala u pogledu. “Umem da ga koristim. Iskoristiću ga da ga osvetim i podržim princa. Više nisam dete.” Pogledala ga je. Dečak koji joj je plačući došao u zagrljaj ponovo je bio muškarac. Bio joj je do ramena, vilica mu je bila ukrućena, a ruka položena na dršku bodeža. Mogao bi da ide, shvatila je Serena osetivši strah. “Ne, nisi više dete i verujem da bi mogao da nosiš očev mač kao pravi muškarac. Neću te zaustavljati ako ti srce govori da treba da ideš, ali zamoliću te da misliš na majku, Gven i Megi.” “Ti možeš da brines o njima.”

~ 186 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Da, pokušaću, ali svakim danom ovo dete u mojoj utrobi je sve veće.” Ona ga uhvati za ruku. Bila je stisnuta, čvrsta i iznenađujuće jaka. “I ja se plašim. Ne smem da kažem majci i ostalima, ali plašim se. Kad se ugojim kao Megi, kako ću moći da ih odbranim ako se Englezi pojave? Ne tražim od tebe da se ne boriš, Malkolme, niti ti kažem da si dete. Samo te molim da budeš muškarac i boriš se ovde.” Ganut, on se okrete i ostade da posmatra očev grob. Bio je pokriven snegom kao belim, mekim ćebetom. “Otac bi želeo da ostanem.” Kroz nju prostruja olakšanje, ali samo ga je dotakla po ramenu. “Da. Nije sramota ostati u zaleđu, naročito ako to činiš zbog nečega što je ispravno.” “Teško je.” “Znam.” Sada ga je zagrlila. “Veruj mi, Malkolme, da znam. Ali ima stvari koje možemo da uradimo”, rekla mu je, razmišljajući naglas. “Kad sneg stane, ako prinčeve trupe budu blizu Invernesa, ni Englezi neće biti daleko. Ne možemo se boriti u Glenrou, ima nas premalo, skoro sve same žene i deca.” “Misliš da će Englezi doći ovamo?” upitao ju je, delimično znatiželjan, a delimično preplašen. “Počinjem da verujem u to. Zar nismo čuli da se borba odvijala u Moj Holu?” “I Englezi su zaustavljeni” podseti je Malkolm. “Ali to je tako blizu.” Ako ne možemo da se branimo, onda ćemo da se zaštitimo. Ti i ja ćemo naći mesto u brdima i spremićemo ga. Hrana, zalihe, ćebad, oružje.” Setila se sefa. “Napravićemo plan, Malkolme, ratni plan.” “Znam jedno mesto, pećinu.” “Sutra ćeš me odvesti tamo.” Brigam je naporno jahao. Iako se bližio april, vreme je bilo hladno. Neprijatan vetar je podizao sneg. Komandovao je šačicom umornih i gladnih ljudi. Krenuli su u potragu za preko potrebnom hranom i zalihama. Jedna od njihovih najvećih nada, zauzeto utvrđenje engleskih vojnika koje je preimenovano u Princ Čarls, neprijatelj je povratio, a sve zalihe koje su imali bile su sada u rukama neprijatelja. Brigamov odred nije našao samo ovas i divljač. Našli su i vesti. Vojvoda Kamberlend, elektorov drugi sin, nalazio se u Aberdenu sa

~ 187 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky dobro naoružanom i uhranjenom vojskom dvostruko brojnijom od njihove. Stiglo mu je veliko pojačanje od pet hiljada nemačkih vojnika, koji su ostali u Dornohu, blokirajući put na jug. Pročulo se da je Kamberlend krenuo da iskoristi svoju nadmoć u Invernesu. Tragovi na netaknutom snegu još su bili sveži. Jahali su u tišini, iscrpljeni od gladi i umora. Želeli su nešto da pojedu i odmore se. Crveni mundiri su se uputili na zapad. Brigam brzo dade znak momcima i zastade da proceni udaljenost. Bili su brojniji, skoro dvojica na jednog, a engleski vojnici su izgledali odmorno. Morao je da bira. Mogli su da pobegnu ili da se bore. Okrećući svog konja, opasno je pogledao svoje ljude. “Možemo da skrenemo u brda i izgubimo, a možemo i da ih presretnemo ovde na putu, gde će im stene biti iza leđa.” “Borićemo se.” Jedan vojnik je već isukao mač. A onda još jedan, pa još jedan. Englezi su se već dali u galop. Brigamovim licem na trenutak prede osmeh. To je bio odgovor koji je želeo. “Onda im pokažimo lica kraljevih ljudi.” Ubrzavajući konja, krenuo je prvi. Bilo je nečega žestokog i svirepog u odluci gorštaka. Jahali su kao da jašu u pakao, uzvikujući na keltskom jeziku i mašući mačevima. Suočili su se sa Englezima, a brdima su odjekivali zvuči udaraca sečiva o sečivo. Ljudi su se oko Brigama borili poput demona i padali mrtvi od udarca mača ili metalnog pijuka. Sneg je pocrveneo. Nije ličilo na njega da dozvoli emocijama da ga preplave tokom bitke. Ovde, posle tolikih nedelja frustracije i besa, on se prepustio, jurišao je kroz redove crvenih mundira kao lud. Nije video lica, samo bezlične siluete koje je smatrao neprijateljima. Njegov mač je leteo, sečivo je sijalo dok je svog konja okretao udesno, zatim ulevo, pa opet udesno. Izgurali su Engleze do stena, terajući ih nemilosrdno. Nedelje čekanja bile su poput raka koji je metastazirao kako bi pojeo svaku civilizovanu uglađenost. Kad je borba bila gotova, pet jakobita je ležalo mrtvo pored dvanaestorice crvenih mundira. Ostatak vladinih vojnika poput zečeva se razbežao po stenama. “Za njima, ljudi”, povika jedan od gorštaka. Brigam potera konja da preseče put jednom od njih.

~ 188 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Zbog čega?” Sjahao je s konja da očisti mač u snegu. “Uradili smo šta smo uradili. Sad ćemo da se postaramo za svoje ljude.” Pored njih je jedan čovek stenjao. Odlažući oružje, Brigam ode do njega. “Mrtvi engleski vojnici biće sahranjeni. Naše mrtve i ranjene nosimo u Invernes.” “Ostavi Engleze lešinarima.” Brigam se okrenu. Njegove oči su izgubile borbeni žar i ponovo su bile hladne dok su posmatrale lice snažnog Škota umrljano krvlju. “Mi nismo životinje. Mi sahranjujemo mrtve, bili oni prijatelji ili neprijatelji.” Na kraju su Engleze prekrili kamenjem. Zemlja je bila suviše tvrda za kopanje grobova. Ljudi su i dalje bili umorni i gladni kad su se uputili ka Invernesu. Jahali su sporo, rane su im bile teške. Sa svakim pređenim kilometrom Brigam je mislio koliko su crveni mundiri blizu Glenroa.

~ 189 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky

Četrnaesto poglavlje U aprilskoj hladnoći odjekivali su zvuči bubnjeva i gajdi. U Invernesu se vojska spremala za bitku. Samo dvadesetak kilometara dalje Kamberlend je podigao svoj kamp. “Ne sviđa mi se tlo.” Ponovo je Marej stajao kao Čarlsov savetnik, ali jaz između njih, koji je povlačenje izazvalo, nikad nije u potpunosti prevaziden. “Drumosi Mur odlično pogoduje taktici engleske vojske, ali ne i našoj. Vaša Visosti...” Možda zato što je znao da mu Čarls još nije oprostio povlačenje na sever, Marej je pažljivo birao reči. “Ovo široko, golo vresište kao da je stvoreno za manevre Kamberlendove pešadije, ali za gorštake predeo ne može biti gori.” “Hoćemo li se ponovo povlačiti?”, upade O'Sulivan. On je bio odan kao i Marej, kao hrabri vojnik, ali nedostajalo mu je zdravorazumsko shvatanje engleske vojne strategije. “Vaša Visosti, zar se gorštaci nisu već pokazali kao hrabri i neustrašivi ratnici, kao što ste se Vi pokazali kao mudar komandant? Iznova i iznova poražavate Engleze.” “Ovde nismo brojčano jači.” Marej okrete leđa O'Sulivanu i obrati se princu: “Sama zemlja je najstrašnije oružje. Ako se ponovo povučemo na sever, preko Nerna...” “Ostaćemo i dočekati Kamberlenda.” Čarls je, šaka stisnutih u pesnice, hladnim pogledom posmatrao svoje ljude u koje je imao najviše poverenja. “Nećemo ponovo bežati. Čekali smo celu zimu.” A to čekanje, znao je, demoralisalo je i oslabilo njegove ljude. I to je bilo presudno za njegovu odluku, više od O'Sulivanovog ulagivanja i njegovog ličnog nestrpljenja. “Nećemo više da čekamo. Intendant general O'Sulivan je izabrao mesto i mi ćemo se boriti.” Marejev pogled srete se sa Brigamovim. Već su razgovarali o prinčevoj odluci. “Vaša Visosti, ako je odluka već donesena, smem li da predložim manevar koji bi mogao da nam učvrsti prednost?” “Ukoliko ne uključuje povlačenje, lorde.” Crvenilo obli Marejeve obraze, ali on nastavi. “Danas je vojvodin rođendan i njegovi ljudi će slaviti. Biće pijani kao klade. Izenadni napad usred noći mogao bi da promeni stvar.” Princ se zainteresova: “To je zanimljivo. Nastavi.” “Dve grupe ljudi”, poče Marej, koristeći svećnjake da bi ilustrovao: “Približiće se tiho i sa dve strane upasti u kamp i poseći

~ 190 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Kamberlendovu vojsku dok bude spavala pod dejstvom rođendanskog konjaka.” “Dobar plan”, reče princ dok mu je uzbuđenje ponovo sevalo u očima. “Vojvoda će fino da proslavi rođendan i zato će kratko živeti.” Krenuli su. Ljudi, koji su u svojim stomacima imali samo po jedan običan biskvit, pošli su da predu dvadesetak kilometara po mraku i nepodnošljivoj hladnoći. Plan je bio dobar, ali oni koji je trebalo da ga realizuju bili su umorni i gladni, jednom, drugi put, pa i treći put, izgubili su pravac i srčanost, dok nisu postali samo grupica koja je lutala unaokolo. Kad je sunce izašlo, Kol i Brigam su ih na svojim konjima posmatrali kako se vraćaju u kamp. “Zaboga”, izusti Škot, “na ovo smo spali.” I sam umoran, Brigam skoči u sedlo. Ljudi su bili iscrpljeni od hoda i gladi, padali su na zemlju, mnogi su dremali u parku Kuloden Hausa u blizini puta. Drugi su gunđali, čak je i princ bio među njima. Osvrnuvši se, Brigam pogleda Drumosi Mur. Bio je to širok i brisan prostor, pokriven jutarnjim ledom i tankom maglom koja se dizala. Za Brigama je to bio paradni prostor za Kamberlendovu pešadiju. Na severu, preko reke Nern, tlo je bilo neravno i valovito. Tamo je Marej želeo da se bitka odvija. I tamo, mislio je Brigam, tamo bi imali šansu da pobede. Ali princ je sada slušao O'Sulivana i više se nije moglo nazad. “Ovde je kraj”, reče Brigam tiho. “Ovakav ili onakav.” Na istoku se sunce, zatočeno iza mutnih oblaka, borilo da se probije. Poterao je konja kroz kamp. “Na noge!” vikao je. “Hoćete li spavati dok vam ne prerežu vratove? Zar ne čujete engleske bubnjeve kako odzvanjaju?” Vukući se, ljudi su počeli da se grupišu po klanovima. Artiljerija je bila spremna. Sva srčanost koja je nekad vladala među ovim ljudima nestala je, mislili su samo na to kako da napune svoje stomake. Okupili su se sa kopljima i sekirama, puškama i kosama. Mekgregorovi, Mekdonaldovi, Mekintoši, Robertsonovi i drugi. Bilo je tu petstotinak gladnih, slabo opremljenih ljudi koje je jedino odanost čitavoj stvari držala na okupu. Čarls je u svom kariranom ogrtaču i kapi sa kokardom izgledao kao pravi princ dok je jašući obilazio redove svojih vojnika. To su bili njegovi ljudi i on se zakleo da će biti uz njih isto kao što su se oni zakleli da će stajati uz njega.

~ 191 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Posmatrali su kako neprijatelj napreduje s druge strane vresišta. Stajali su u tri reda i polako i uvežbano su formirali liniju. Kao što je i Čarls to uradio, vojvoda, debeljuškast u svom crvenom mundiru sa crnom kokardom na kapi, jahao je ohrabrujući svoje ljude. Čuli su se zvuči bubnjeva i gajdi, a huk hladnog vetra je udarao jakobite u lica. Prvi pucnji bili su ispaljeni iz jakobitskog oružja. Na njih je odmah odgovoreno. Kad se začula prva paljba iz topa blizu kule Kuldenovih, Megi je dobila kontrakcije. Dolazile su brzo i bile su jake. Njeno telo, malaksalo od porođajnih bolova koji su je mučili cele noći, borilo se sa mukama koje njen um više nije registrovao. Neprekidno je dozivala Kola. “Jadno dete, jadno dete.” Gospođa Drumond je donela svežu vodu i čistu posteljinu. “Mnogo je slabašna.” “Polako, dušo, polako.” Fiona je brisala Megino oznojano lice. “Gospođo Drumond, stavite još jednu cepanicu u vatru, molim Vas. Prostorija treba da bude topla kad dođe beba.” “Cepanica skoro da više i nema.” Fiona samo klimnu glavom. “Koristićemo ono što imamo. Gven?” “Beba izlazi guzom, mama.” Gven se ispravi da olakša bol u leđima. “Megi je tako sitna.” Serena je jednom rukom držala Megi za ruku, a drugu je stavila na svoj stomak u kome je rasla njena beba. “Možeš li da ih spaseš? Oboje da ih spaseš?” “U božjim su rukama.” Gven rukavom haljine obrisa znoj s lica. “Gospođo Mekgregor, reći ću Parkinsu da nađe još drva.” Na širokom licu gospođe Drumond ogledala se zabrinutost kad je Megi jauknula od bola. I ona je rodila i izgubila dve bebe. “Muškarac mora da bude dobar u još nečemu, a ne samo u ubacivanju semena u ženu.” Suviše umorna da bi pokazala neslaganje, Fiona klimnu glavom. “Molim Vas, gospođo Drumond. Recite mu da ćemo mu biti veoma zahvalni.” “Kole.” Megi je jecala, neprestano vrteći glavom. Pogled joj se zaustavio na Sereni. “Rena?” “Da, dušo, ovde sam. Svi smo ovde.” “Kol, ja želim Kola.”

~ 192 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Znam”, reče Serena i poljubi Meginu mlitavu ruku. “Uskoro će se vratiti.” I nju je njena beba šutirala, a ona se pitala hoće li za nekoliko meseci i ona ovako dozivati Brigama kad je budu savladali bolovi, znajući da nije tu da joj odgovori. “Gven kaže da moraš da se odmaraš između bolova, da skupljaš snagu.” “Pokušavam. Hoće li dugo da traje?” Slabašna, okrenu se ka Gven. “Kaži mi istinu, molim te. Je l` nešto nije u redu sa bebom?” Na trenutak Gven je pomislila da slaže. Ali iako je još bila mlada, shvatila je da žene bolje podnose istinu, bez obzira na to koliko strašna bila. “Okrenuta je naopačke, Megi. Znam šta treba da radim, ali porođaj neće biti jednostavan.” “Hoću li umreti?” U Meginom pitanju nije bilo očaja, samo potrebe da zna istinu. Iako je odluka bila teška, Gven ju je već donela. Ako bude morala da bira, spasiće Megi i izgubiti bebu. Pre nego što je stigla da odgovori, naišla je sledeća kontrakcija, od koje je Megi, onako slaba, jauknula. “O, bože. Moja beba. Ne dozvolite da umre moja beba. Obećajte mi, obećajte.” “Niko neće umreti.” Serena stegnu njenu ruku jače, tako jako da ju je zabolelo više od onog drugog bola i utiša Megi. “Niko neće umreti”, ponovila je. “Jer ćeš ti da se boriš. Kad bol naiđe, vrišti iz sveg glasa ako moraš, ali nećeš odustati. Mekgregorovi ne odustaju.” Engleska artiljerija je napravila velike rupe u redovima jakobita. Njihov odgovor bio je neuspešan jer su padali na zemlju kao pogođeni jeleni. Vetar im je u lica nanosio dim i prašinu dok su gledali i slušali stradanje svojih saboraca. Iako su povukli redove, saksonska vatra je dopirala do njih, doneseći im tešku, bednu smrt. “Zaboga, zašto ne narede juriš?” Licem crnim od dima, Kol je očajnički posmatrao pokolj. “Očekuju li da ovako stojimo dok poslednjeg od nas ne ubiju, pa tek onda da izvučemo mač?” Brigam je galopirao na desnom krilu, probijajući se kroz dim i vatru. “Za ime boga”, plakao je kad je stigao do princa, “naredite juriš, pobiće nas kao pse!” “Šta to pričaš? Čekamo da Kamberlend napadne.” “Vi ne možete da vidite šta su topovi uradili našim prednjim linijama. Ako budete čekali Kamberlenda, čekaćete ga uzalud. Neće

~ 193 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky napasti sve dok njegovo oružje može da ubija sa bezbedne udaljenosti. Mi ne možemo da dopremo do njih i, blagi bože, umiremo.” Čarls nije želeo da ga posluša, misleći da je njegova pozicija takva da ne može jasno da sagleda ubilačke veštine Kamberlendove artiljerije, ali baš u tom trenutku Marej je dojahao do princa. “Izdajte naređenje”, saglasio se Čarls. Glasnik je poslat, ali oborilo ga je topovsko đule pre nego što je stigao da prosledi naređenje. Videvši to, Brigam je jurio kroz redove vojske izvikujući naređenje: “U napad!” Središnji deo je prvi krenuo, jurnuli su kao divlji jeleni preko vresišta i bacili se na englesku vojsku mačevima i kosama. Biće negde zapisano da su gorštaci došli kao vukovi, željni krvi i potpuno bezdušni. A oni su bili samo ljudi i mnogi od njih su ubijeni bajonetima i bodežima. Ako Englezi nisu ranije bežali pred gorštacima, sada su to naučili. U žestokom i nemilosrdnom napadu engleska vojska je pomerila borbenu liniju. Napad gorštaka se nastavljao, ali predeo je, kao što je i bilo predviđeno, odgovarao Englezima. Kiša metaka je podelila liniju. Na trenutak je izgledalo da će snaga Škota okrnjiti Kamberlendove redove jer su Englezi bili primorani da se vrate na pređašnju odbrambenu liniju. Ali sa nje su posipali žestoku vatru na gorštake u ritama. Padali su, čovek preko čoveka, pa su oni koji su se još uvek držali bili primorani da puze preko tela svojih saboraca. Topovi su i dalje grmeli, razbacujući komade metala po protivnicima koji su padali poput strašne kiše. Dobro obučeni engleski vojnici su čvrsto zauzeli svoj položaj. Dok su jedni topovi bacali paljbu, drugi su za to vreme punjeni, tako da je topovski udar bio neprekidan. Ali klanovi su i dalje pružali otpor. Komadići metala pogodili su Brigamov štit, a pojedini mu se zabiše u rame i ruku dok se borio da se probije kroz mrtve i ranjene do vojvodinih linija. Ugledao je Džejmsa Mekgregora, neustrašivog sina Roba Roja, kako svoje ljude vodi kroz živi zid engleskih trupa. Oči mu se zamagliše od dima i zamuti mu se vid. U žilama mu je tekla ledena krv dok je krčio put ka Kamberlendovoj liniji. Uprkos magli, video je Mareja kako ide ispred njega. Kapa i perika su mu spali tokom bitke. Tek tada je sva ta pometnja koja je vladala oko njih postala sasvim očigledna.

~ 194 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Istina, njihovo desno krilo bilo je probijeno, što je nateralo Engleze da zbiju redove. Ali na svim ostalim položajima jakobiti su lošije stajali. Mekdonald je surovo kažnjen kad su pokušali da namame Engleze u otvoreni napad kratkim, smelim jurišom, pošto su oni čvrsto stajali na svojim položajima, neprekidno sipajući paljbu. U očajnikom pokušaju Brigam se okrenu, rešen da se bori kako zna i ume, oslanjajući se na ono ljudstvo koje mu je preostalo. Ugledao je Kola koji se borio protiv trojice Engleza, dobro se držao dok su mačevi i bodeži sevali na sve strane. Ne oklevajući, Brigam mu pođe u pomoć. Ovo nije bio romantični dvoboj u zoru, već znojava i roktava borba za život. Rane koje je Brigam zadobio krvarile su, a bodež mu je klizio iz ruke. Dim mu je gušio pluća iako je susnežica i dalje promicala. Samo mali, sporadični okršaji su se odigravali oko njih. Jakobiti su se i dalje divlje borili, ali bili su pritisnuti da se povuku preko vresišta, po kome su ležali mrtvi i ranjeni. Zid ljudi koji je na desnom krilu bio jak sad je razbijen, što je omogućilo engleskoj konjici da se probije u njihove redove, preteći onima koji su bili u povlačenju. Ali taj veliki poraz, u tom trenutku, bio je od malog značaja Kolu i Brigamu, koji su se borili leđa o leđa, brojčano nadjačani u svom ličnom okršaju, kao što je i čitava prinčeva armija bila brojčano slabija od Kamberlendove. Kol zadobi udarac u butinu, ne primetivši duboku ranu dok je mahao svojim oružjem. Iza njega Brigam se žestoko borio, dok konačno nije oborio jednog od svojih protivnika. Izvojevavši ovu malu, ličnu pobedu, njih dvojica krenuše da trče preko prepunog vresišta obavijenog dimom. “Bože, uništili su nas.” Bez daha i krvareći, Kol je posmatrao pokolj. To je bila slika koja se nikad ne zaboravlja, slika pakla, prepuna smrada dima i ljudske krvi. “Sigurno ih je bilo deset hiljada.” Kad stigoše do mesta na kome je vazduh bio čist, on ugleda engleskog vojnika kako brutalno kasapi telo već mrtvog gorštaka. Riknuvši poput lava, Kol se baci na njega. “Dosta, za ime boga!” Brigam ga odvuče. “Ovde ništa više ne možemo da učinimo, osim da umremo. Borba je gotova, naš slučaj je propao, Kole; pobuna je završena.” Ali Kol je bio poput luđaka sa uzdignutim mačem, spreman da ga upotrebi na prvom čoveku koji mu se ispreći na putu. “Razmisli. Glenrou je blizu. Tako blizu. Moramo da se vratimo, da spasemo porodice.”

~ 195 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Megi.” Kol je bio toliko blizu suza samo kad mu je otac umro. “Da, u pravu si.” Borba je i dalje trajala, mačevi su im bili spremni. Sporadično su se ćuli pucnji i uzvici. Skoro da su se domogli brda, ali je Brigam, slučajno se okrenuvši, ugledao engleskog vojnika kako podiže pušku i nišani. Bilo je vremena samo da odgurne Kola sa putanje metka. Brigam oseti kako mu se zrno zabilo u telo, a zatim jeziv, neizdrživ bol. Pao je na ivici Drumosi Mura, na mestu poznatom kao Kuloden. Ukočena, skoro zaspavši na nogama, Serena izađe iz kuće da udahne malo hladnog, svežeg vazduha. Ima ratova za koje samo žene znaju, i ona ga je upravo vodila. Skoro dve noći su vodile očajničku bitku da izvade Megino dete iz njene utrobe na ovaj svet. Bilo je toliko krvi, znoja i bola da ona to nije mogla ni da zamisli. Dečak je izašao, prvo je stopalima osetio ovaj svet, ostavljajući svoju majku da lebdi na tankoj granici između života i smrti. Sumrak se već spuštao. Gven je rekla da će Megi preživeti. Serena je zapamtila samo taj prvi nejak, tužni plač. I Megi ga je čula pre nego što se onesvestila od iscrpljenosti i gubitka krvi. Ovde, napolju, spuštanje mraka najavljivalo je veče. Na zapadu su se pojavile prve zvezđe, a usamljena sova se oglasila. Kroz Serenu prostruja neki nemir od njenog zova. “O, Brigame”, reče i zagrli svoj zaobljeni stomak. “Potreban si mi.” “Serena?” Ona se okrenu, pokušavajući da razazna figuru koja se pojavila iz mraka. “Robe? Robe Mekgregore?” Odelo mu je bilo umazano krvlju, kosa puna prašine i znoja, a oći, oči su mu divlje sijale. “Šta ti se sesilo? Gospode!” Jedva se držao na nogama. “Bitka. Englezi. Pobili su nas, Serena. Pobili.” “Brigam.” Uhvatila ga je za pocepanu košulju. “Brigam? Gde je? Je li dobro? Za ime boga, reci mi gde je Brigam!” “Ne znam. Mnogo je mrtvih. Mnogo”, reče uronivši glavu u njenu suknju i zaplaka. Nekada je bio mlad, idealista, voleo je finu garderobu i društvo lepih devojaka. “Moj otac, moja braća, svi su mrtvi. Sve sam ih video kako padaju. I stari Meklin i mladi Mekintoš. Zaklani su.” Pogled mu je bio jeziv kad je podigao glavu. “Čak i kad smo se dali u beg, klali su nas kao da smo svinje.”

~ 196 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Jesi li video Brigama?” upitala je očajno, drmajući ga dok je jecao. “I Kola. Jesi li ih video?” “Jesam, video sam ih, ali bilo je dima, mnogo dima, paljba uopšte nije prestajala. Video sam... Video sam kako ubijaju žene i decu. Jedan farmer je orao zemlju sa svojim sinom. Mundiri su nasrnuli na njih. Ubadali su ih i ubadali, ja sam se krio i sve sam video. Ubili su ih toljagama.” “Ne.” Ona ponovo rukama obgrli stomak u kome se mrdalo njeno nerođeno dete. ,.Ne.” “Čovek je spustio oružje u znak predaje, a ipak su ga ubili kao psa. Krenuli su za nama. Mrtva tela ležala su duž celog puta, stotine, nismo mogli čak ni da ih sahranimo.” “Kada? Kad se bitka odigrala?” “Juče”, reče i obrisa suze prljavim, iscepanim rukavom. “Samo juče.” On se spasio. Morala je da veruje da se i Brigam spasio. Ne bi mogla da hoda, da jede, da živi ako bi mislila da je Brigam mrtav. Nije poginuo, kazala je sebi i polako ustala. Ne bi ga pustila da pogine. Pogledala je u pravcu kuće u kojoj su sveće već gorele. Morala je da zaštiti porodicu. “Hoće li doći ovamo, Robe?” “Love nas kao životinje”, reče i uspravi se. “Pogrešio sam što ih nisam više pobio, umesto što sam bežao.” “Ponekad moraš pobeći da bi se ponovo borio.” Sećala ga se kakav je nekada bio i znala je da više nikad takav biti neće. Sažaljevajući ga, obavi mu ruke oko vrata. “Tvoja majka?” “Još nisam bio kod nje. Ne znam kako da joj kažem.” “Kaži joj da su njeni momci poginuli hrabro u službi pravog kralja, a onda odvedi nju i sve ostale žene u brda.” Pogledala je stazu po kojoj se spuštao mrak. “Ovoga puta, kad Englezi budu došli da pale, ovde neće biti žena koje će silovati.” Potražila je Gven u kući. Potisnula je svoj strah za Brigama. Zbog sebe i ostalih članova svoje porodice neće dozvoliti sebi da poklekne i preda se. Neprestano je, kao melodiju, ponavljala: “On je živ. Vratiće se.” “Gven”, reče Serena i uhvati je za ruku, odvukavši je od Meginog kreveta. “Kako je?” “Slaba je.” Gven je drhtala od krajnje iscrpljenosti. “Volela bih da znam više. Toliko toga još imam da naučim.”

~ 197 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Niko nije mogao da učini više od tebe. Spasila si i nju i dete.” Očiju otečenih od umora, Gven se okrete ka krevetu na kome je Megi spavala. “Plašila sam se.” “Svi smo se plašili.” “Čak i ti?” Gven se osmehnu i stisnu sestrinu ruku. “Izgledala si tako samouvereno, kao da se uopšte ne plašiš. Pa, najgore je prošlo. Uz božju pomoć dete se rodilo zdravo.” Uzdahnuvši, prvi put otkako je porođaj počeo, dozvolila je sebi da pomisli na svoj krevet. “Posle nekoliko nedelja odmora Megi će povratiti snagu.” “Kada će moći da se kreće?” “Da se kreće?” Gven se trže, i bol u leđima je preseče. “Zašto, Serena?” Megi je nešto mrmljala u snu. Serena izvede Gven u hodnik. “Sad sam videla Roba Mekgregora.” “Roba? Ali...” “Odigrala se bitka, Gven. Loše su prošli, vrlo loše.” “A Kol?” Gven se sabra. “I Brigam?” “Rob ne zna ništa o njima. Ali rekao mi je da su naše trupe razbijene i da Englezi jure preživele.” “Možemo da ih sakrijemo. Roba, i sve ostale koji dođu. Ako Englezi dođu i zateknu samo nas, žene, sigurno će otići.” “Zaboravila si šta se desilo ranije, kad su ovde bile samo žene, a Englezi došli?” “Bio je samo jedan čovek”, Gven reče očajničkim šapatom. “Slušaj me”, Serena stavi ruke na Gvenina ramena, trudeći se da govori smireno, “Rob mi je ispričao. Rekao je da je bilo strahovito. Kaže da su mundiri ubijali ranjene, čak žene i decu. Ako dođu ovamo pre nego što to ludilo prođe, sve će nas pobiti, čak i Megi i bebu.” “Možemo je ubiti ako je pomerimo.” “Bolje i to nego da padne u ruke Englezima. Spakuj sve što je potrebno njoj i detetu. Ne smemo čekati duže od zore.” “Rena, a ti i tvoje dete?” Vatra joj sevnu iz očiju, ali ne od straha. Njen otac bi se osmehnuo da je mogao sad da je vidi. “Preživećemo. I zapamtićemo.” Silazila je niz stepenice dok su joj u ušima odjekivale sopstvene reči. Njena majka je u kuhinji spremala hranu.

~ 198 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Serena, mislila sam da se odmaraš. Idi u krevet. Čim Gven pojede ovo, poslaću i nju na spavanje.” “Mama, moramo da razgovaramo.” “Megi?” Fiona odmah izusti. “Beba?” “Ne, Gven mi je rekla da su dobro.” Okrenula se kako bi joj se pogled susreo sa pogledom gospođe Drumond i Parkinsonovim. “Svi moramo da razgovaramo. Gde je Malkolm?” “U štali, gospođo”, reče Parkins. “Obilazi konje.” Serena ponudi majci stolicu za stolom. “Je li gotova večera, gospođo Drumond? Ima li dovoljno za sve nas?” “Da”, reče i krenu da puni tanjire u tišini, a zatim sede, kako joj je Serena pokretom ruke pokazala. “Ima vesti”, reče Serena i sve im ispriča. Krenuli su sa prvim zracima zore, ponevši ono što su mogli da nose. Parkins je najnežnije što je mogao položio Megi na nosila koja je lično spremio. Nije se žalila, mada, iako se trudila, bila je suviše slaba da drži bebu. Putovali su u brda sporo i skoro sasvim u tišini. Malkolm ih je vodio. Na vrhu grebena, gde je prvo prolećno, rano cveće našlo svoj put ka suncu, Fiona se zaustavi. Šuma u koju je došla kad se udala pružala se pred njom, svetlucajući u tankoj, jutranjoj izmaglici. Na uzvišici je stajala kuća u kojoj je živela sa Juanom i u kojoj je rodila svoju decu. Dok je tako stajala, vetar joj je pomerio ogrtač sa lica. Obrazi su joj bili crveni, a pogled bezizražajan. “Vratićemo se, majko” Serena obrgli majku rukom oko struka i nasloni glavu na Fionino rame. “Neće nam uzeti dom.” “Skoro moj čitav život je u njemu, Serena. I moje srce. Kada su doneli tvog oca, mislila sam da sam i ja mrtva. Ali nisam.” Duboko je uzdahnula. “Da, Mekgregorovi će se vratitu u Glenrou.” Stajali su tako još koji trenutak, gledajući kako se plavi škriljac presijava pod zracima sunca. Nakon dva sata stigli su do pećine. Još ranije su Malkolm i Serena u nju doneli drvo i treset za vatru. Imali su ćebad i posude iz kuhinje, lekove i sveže mleko, pomuzeno tog jutra. Sakriven među stenama, stajao je kovčežić koji je čuvao Brigamovu mlekaricu - minijaturu

~ 199 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky njegove bake, i sef. Serena stavi mač svog oca pored ulaza u pećinu i proveri pištolje i municiju. Gven je ugađala Megi, dok je Fiona umirivala bebu koju su već zvali mali Juan. “Umeš li da pucaš iz pištolja, Parkinse?”, upita Serena. “Da, lejdi Ešburn, ukoliko to bude neophodno.” Ona se nasmeja uprkos umoru. Odgovorio joj je istim tonom kojim bi joj odgovorio da ga je pitala ume li da ukloni mrlju od vina sa čipke. “Možda bi mogao da uzmeš ovaj?” “Odlično, gospođo”, reče i uze pištolj, blago se naklonivši. “Mnogo si sposobniji nego što izgledaš, Parkinse.” Setila se kako je stručno pripremio nosila za Megi i sa kakvom je obazrivošću i pažljivošću nosio svoj krhki teret preko neravne zemlje. “Počinjem da shvatam zašto te lord Ešburn drži pored sebe. Dugo si sa njim?” “U službi sam Langstonovih godinama, gospođo.” Kada je ona samo potvrdno klimnula glavom i zagledala se ka ulazu u pećinu, on je smekšao. “Vratiće nam se, gospođo.” Suze joj se pojaviše u očima, a jedna skliznu, pre nego što je uspela da je zaustavi. “Prvo ću mu roditi sina, Parkinse. Kako se zvao njegov otac?” “Danijel, gospođo.” “Danijel.” Uspela je da se ponovo osmehne. “Daćemo mu ime Danijel i biće toliko hrabar da će sam smeti da ude u lavlju jazbinu.” Uputivši osmeh Parkinsu, reče: “On će biti sledeći erl Ešburn i jednog dana će trčati Glenrouom.” “Hoćete li sada da se odmorite, lejdi Ešburn? Put Vas je umorio više nego što ste svesni.” “Hoću, još samo nešto.” Okrenula se da proveri da li su svi zauzeti. “Kad se Brigam i moj brat vrate, neće znati gde da nas traže. Moramo na smenu da silazimo dole svakih nekoliko sati i pazimo da li nailaze. Ti, Malkolm i ja ćemo se smenjivati.” “Ne, gospodo. Nikako ne bih mogao da Vam dozvolim da ponovo putujete. Moj gospodar ne bi to odobrio.” “Vaš gospodar nema tu šta da se pita. I njega i Kola moramo dovesti ovamo.”

~ 200 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “I biće dovedeni. Mali Malkolm i ja ćemo se pobrinuti za to. Vi ćete ostati ovde sa ostalim ženama.” Njeno lice, bledo i snuždeno od umora, pokaza svoje tvrdoglave crte. “Neću da sedim u ovoj prokletoj pećini i čekam i ne budem od koristi svom mužu.” Parkins je nežno pokri ćebetom. “Plašim se da ću morati da zahtevam, lejdi Ešburn. Moj gospodar bi mi tako naredio.” Serena ga mrko pogleda. “Pitam se što te lord Ešburn davno nije otpustio.” “Da, gospođo”, reče Parkins pomirljivo. “I sam sam se toliko puta isto pitao. Doneću Vam šolju mleka.” Spavala je. U jednoj ruci je držala pištolj, a mač u drugoj, ali snovi su joj bih slatki, sanjala je Brigama. Jasno ga je videla, skoro da je mogla da ga dodirne kad joj se osmehnuo. Ruka joj je bila u njegovoj i osećala je toplinu njegovog tela dok su zajedno plesali pod zracima zalazećeg sunca na obali reke. Bio je obučen u zagasitocrno odelo sa srebrnim detaljima, a ona je nosila haljinu od satena boje slonovače, ukrašenu biserima. Bili su sami, savršeno sami, čuo se samo huk reke i pesma ptica. Lica su im bila blizu, zatim još bliže, a onda toliko blizu da su mogli da se poljube, dok ih je ples svojim zanosom nosio. Bio je sasvim zgodan, njen visoki ljubavnik, Englez, žustrog, buntovničkog srca. Poljubac mu je bio tako sladak, tako nežan, kao poljubac dobrodošlice ili opraštanja. A zatim je ugledala mrlju krvi na njegovom kaputu, iz koje je počela da teče krv na njenu ruku kad ju je dodirnula. Krv je bila prava, toliko prava da je osećala njenu toplotu na svojoj koži. Ali kad je pokušala da ga zagrli, on je polako nestajao, dok nije ostala da stoji sama na obali reke, slušajući pticu crnoglavku kako doziva svog partnera. Probudila se sa Brigamovim imenom na usnama, dok joj je srce glasno tuklo. Boreći se za vazduh i drhteći, podigla je glavu i videla da nigde nema krvi. Polako, trudeći se da razazna san od jave, stavila je ruku na srce. Nije čula pticu crnoglavku, već orla. I nije se čuo huk reke, već zavijanje vetra. Živ je, kazala je sebi položivši ruku na stomak, kao da ubeduje svoje dete da mu je otac živ. Skoro istovremeno je začula plač nedavno rođene bebe. Ustala je i otišla do zadnjeg dela pećine. Uz Fioninu pomoć

~ 201 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Megi je držala malog Juana na svojim grudima, na kojima je pohlepno sisao. “Serena.” Megin glas je bio tanak, a obrazi bledi, ali osmeh joj je bio lep. “Svakim satom postaje sve jači”, prošaputala je, podigavši ruku da pridrži svoju umornu glavu. “Uskoro ćeš i ti imati svoju bebu.” “Divan je.” Uzdahnuvši, Serena sede pored nje. “Bog ga je pogledao, pa mu dao da liči na tebe, a ne na svog oca.” Megi se nasmejala, namestivši se udobno u Fioninom naručju. “Nisam znala da nekoga mogu voleti više od Kola. Ali sada znam.” “Znam da ti je put bio težak. Kako se osećaš?” “Slabo. Osećam se slabo i bespomoćno.” Serena je uštinu za obraz. “Muškarac se ne zaljubljuje u konja za vuču, znaš?” Ovoga puta je Megin smeh bio snažniji. “Ako neka devojka pokuša da pređe mog malog Juana, iskopaću joj oči.” “Naravno, ali se postaraj da i ćerkama isto kažeš.” “Da”, Megi zažmuri, “tako sam umorna.” “Samo spavaj” reče joj Fiona. “Kad se beba najede, mi ćemo je uzeti.” “Hoće li se Kol uskoro vratiti?” Fiona i Serena se pogledaše. “Hoće”, reče Fiona mirnim glasom. “Uskoro. Biće toliko ponosan što si mu rodila sina.” Serena uze bebu, dok je Fiona smeštala Megi da joj bude udobno među ćebadi. “Tako je majušan.” Serena povi Juana i stavi ga da spava. “Uvek se čini kao čudo.” “I jeste.” Fiona pogleda ka drugom kraju pećine, gde je Gven, zgrčena, spavala dubokim snom. “Svako dete je čudo. Smrt uvek dolazi, Serena; a uz nju žalost i gubitak. Bez rađanja novog života mi to ne bismo mogli podneti.” Serena se zapita kako nije bila dovoljno hrabra da ranije pita. “Misliš li da su mrtvi?” “Molim se da su živi.” Fiona uze Serenu za ruku. “I moliću se do poslednjeg časa. A ti moraš jesti”, reče joj brižno. “Zbog sebe i deteta.” “Da, ali...” zastade usred rečenice. “Gde je Malkolm?” “Sa Parkinsom. Otišli su čim si ti zaspala. Dole, po još zaliha.”

~ 202 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Drhteći, Serena prihvati činiju koju joj je pružila gospođa Drumond. “Ne tresi se zbog njih, devojko. Moj Parkins zna šta mu je raditi.” “Da, on je dobar čovek, gospođo Drumond. Stabilan.” Na obrazima udovice pojavi se rumenilo. “Venčaćemo se.” “Drago mi je zbog vas.” Ona zastade, a prsti joj čvršće stegoše činiju. “Čujete li to?”, prošaputa i spusti sud. “Ja ništa nisam čula”, reče Fiona, a srce joj siđe u pete. “Neko dolazi. Ostanite duboko unutar pećine. Pazite da se Juan ne čuje.” “Serena.” Iako je Fiona pokušala da je spreči, Serena je tiho prilazila pećinskom otvoru. Krv kao da joj se pretvorila u led, mrznući njen strah i dajući joj snagu. Ubila bi, ukoliko joj bog ne bi ostavio nikakvu drugu mogućnost, i to bi znalački ubila. Čvrstom rukom je podigla pištolj, a zatim i mač. Ako Englezi dođu, zateći će žene same, ali ne i bez odbrane. Iza nje je gospođa Drumond stisla kuninjski nož u ruci. Kako su se koraci približavali, postalo je jasno da će pećina biti primećena. Držeći oružje, Serena je izašla iz pećine, spremna za borbu. Sunce ju je obasjavalo svojim zracima, pa je morala da škilji dok se spremala da nanišani iz pištolja. “Još je divlja, koliko vidim.” Brigam, koga su pridržavali Kol i Parkins, uspeo je da joj se osmehne dok su ga nosili preko neravnog terena. Ona ugleda krv na njegovom odelu. “Blagi bože.” Odlažući oružje, Serena im potrča u susret. Njeno lice mu je igralo pred očima dok se borio da još nešto kaže. Uspeo je jedino da izgovori njeno ime, pre nego što je zapao u tamu u kojoj više nije osećao bol.

~ 203 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky

Petnaesto poglavlje “Koliko je loše?” Serena je klekla na pod pećine pored Brigama, dok je Gven pregledala njegove rane. Strah se vratio, isušujući joj usta. Gven je bez reči pregledala mesto na kome je bio metak. Nekoliko koraka dalje Fiona je previjala ranu na Kolovoj nozi, dok je on začuđeno posmatrao svog sina. “Taj metak je bio namenjen meni”, reče Kol, držeći Megi za ruku. Strašan bol koji je osećao u nozi bio je slabašan u poređenju sa onim koji je osećao u duši. Bio je živ, sedeo je pored svoje žene i prvorođenog sina, dok je njegov prijatelj ležao krvareći od metka koji je njemu bio namenjen. “On je stao pred metak i primio ga. Pokušavali smo da se probijemo u brda. Izgubili smo, sve je izgubljeno. Bili smo odvojeni od svojih ljudi. Pomislio sam... Prvo sam pomislio da je mrtav.” “Ti si ga vratio.” Serena ga pogleda, držeći krvavu odeću. “Da.” Kol zagnjuri lice u kosu svoje žene. Želeo je da oseti taj njen sladunjavi miris, a ne miris smrti i bitke. Nikada neće moći da opiše šta se dešavalo toga dana i noći. Ali uvek će se sećati očaja koji ga je obuzeo dok je nosio Brigama u brda. Sećaće se kako se skrivao poput divljeg psa i povezivao rane kako je znao i umeo, dok su Englezi pretraživali svaki kamen i žbun. Krio se u zavetrini između stena, bio je suviše slab da pređe preko vresišta do ambara. Tamo, dok je ležao na hrapavom kamenju pored Brigama koji je bio u nesvesti, video je vojnike kako pale jednu kuću. Čuo je i vriske i zapomaganje ranjenih koji su se u njoj krili. Do Glenroua je išao uglavnom noću, pridržavajući Brigama kad je bio svestan, a noseći ga kad je bio u nesvesti. “Plašili smo se za vas”, reče posle nekoliko trenutaka. “Plašili smo se da će Englezi doći pre nego što stignemo da vas upozorimo.” “Metak mora odmah da se izvadi.” Gven pritisnu tkaninu na ranu, dok su sve oči bile uprte u nju. “Moramo da nađemo lekara.” “Ovde nema lekara.” Serena se borila da kontroliše nalet panike koji je osetila. Zar joj se vratio samo da bi videla kako umire? “Ako ga budemo tražili, samo ćemo dovući Engleze do nas.” “Svesna sam rizika”, poče Gven.

~ 204 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Ubili bi ga”, reče Serena svesno. “Pošto je engleski plemić, bili bi još gori prema njemu. Izlečili bi ga, samo da bi posle mogli da ga ubiju. Ti moraš da izvadiš metak.” “Nikad ništa slično nisam radila”, reče Gven, stavivši ruku Sereni na rame. “Nemam veštine ni znanje. Mogla bih da ga ubijem pokušavajući da ga spasem.” Panika je rasla. Brigam je stenjao i jaukao u njenim rukama. “Bolje da umre pored nas, ovde.” Pogled joj se smrači kad je pogledala u Brigama. “Ako ti nećeš, sama ću to da uradim.” “Gospođo”, Parkinsov glas je, kao i uvek, bio bezizražajan kad je istupio. “Ja ću ukloniti metak uz pomoć gospođice Mekgregor.” “Ti? Ti ćeš da ga izvadiš?” Serena se nasmeja ironično. “Nije to čipka da se štirka, čoveče.” “Već sam to radio, gospođo. To je jedanput više nego Vi. A lord Ešburn je moj gospodar”, reče on kruto. “Ja ću se pobrinuti za njega. Moraće neko da ga drži.” Parkins se okrete ka Kolu. “Ja ću da ga držim”, reče Serena i leže preko Brigama kao da hoće da ga zaštiti, “Neka ti je bog u pomoći ako ti nož isklizne.” Naložili su vatru na kojoj su grejali oštricu noža dok nije pocrvenela. Kada su Brigama pripremili, Gven je donela činiju sa lekom od maka i prinela ga njegovim usnama. Znoj mu je curio niz lice, ma koliko se Serena trudila da ga briše. “Sedi kod majke i Megi, Rena”, reče joj Kol tiho. “Ja ću da ga držim.” “Ne, to treba ja da radim.” Pružila se preko Brigama, šakama držeći njegove ruke. “Znam da moraš da ga povrediš, ali imaj milosti, pa to brzo završi.” Sluga je skinuo svoj ogrtač i zavrnuo rukave, otkrivajući tanke, mišićave ruke. Serena na trenutak zatvori oči. Tim rukama je predavala svoju ljubav, svoj život. Rukama koje su znale samo da štirkaju čipku i glancaju čizme. Otvorivši oči, pogledala je slugino lice. Bilo je staloženo. Odano. Više nego odano, shvatila je. Onoliko koliko čovek može voleti drugog čoveka on voli Brigama. Pomolivši se, klimnu glavom Parkinsu u znak da počne. Gledala je kako nož kopa po mesu njenog muža. Iako je bio omamljen od leka, Brigam se trže. Serena skupi svu svoju snagu da ga čvrsto drži, šapućući mu svakakve ludosti, nežnosti, obećanja. Posmatrala je kako nož ulazi sve dublje i ignorisala je bol koji je osećala u stomaku.

~ 205 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Kad je bol nadjačao nesvesticu i lek, Brigam je počeo da se bori. Kol je pokušao da odmeni Serenu, ali ga je ona odgurnula, skupivši svu svoju snagu. U pećini se ništa nije čulo osim Brigamovog teškog disanja i pucketanja cepanica u vatri. Ipak je vazduh bio ispunjen molbama, koje su, zajednički upućivane, bile snažne kao molebani. Gledala je kako se krv njenog muža razliva po podu pećine i kako mu lice postaje sve sivlje. Molila se da bar deo njegovog bola prede na nju, da mu bude lakše. “Našao sam ga.” Znoj linu niz Parkinsonovo lice kad je došao do metka. Molio se da se njegov gospodar onesvesti i ne oseti bol. Ipak, njegova tanka ruka je bila čvrsta i mirna. Polako, uplašen da ne napravi nešto još gore, Parkins poče da vadi metak. “Držite ga da se ne pomera, gospodo.” “Vadi taj prokleti metak!”, viknu Serena na Parkinsa, dok je Brigam jaukao i mrdao se uprkos njenom stisku. “Strašno ga boli.” Nestabilno i teško je disala dok je posmatrala kako Parkins vadi komad metala iz Brigamovog tela. I pre nego što je Parkins uspeo da povrati dah koji je zadržavao, Gven ga zameni. “Moramo da zaustavimo krvarenje. Ne sme da izgubi više krvi, neće preživeti”, reče i poče vešto da previja ranu. “Mama, hoćeš li da mu pogledaš rame i ruku? Jesu manje ozbiljne rane, ali ružno izgledaju. Gospođo Drumond, moji lekovi.” Pošto se Brigam smirio, Serena se pomeri. Ruke i leđa su joj se tresli od pritiska. Polako, misleći o svom detetu, ona dozvoli sebi da se opusti. “Kako mogu da pomognem?” Gven na trenutak podiže pogled sa onoga što je radila. Serenino lice je bilo bledo koliko i Brigamovo. “Tako što ćeš izaći na vazduh. Molim te, prepusti ovo meni.” Klimnuvši glavom u znak odobravanja, Serena ustade i polako krenu ka izlazu iz pećine. Ponovo se spušta sumrak, primetila je. Kako je vreme brzo proletelo. I sasvim neobično. Pre godinu dana Brigam je doveo ranjenog Kola, a sada je on bio taj koji je bio na ivici smrti. Sve što se desilo između liči na san, ispunjen ljubavlju i strašću, smehom i suzama. Posmatrala je kako Visovi postaju ljubičasti dok se mrak spuštao. Zemlja, pomislila je. Hoće li sada i bez nje ostati? Borili su se, umirali. Kol joj je rekao da su poslednje reči njihovog oca bile: “Neće biti

~ 206 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky uzalud.” Ali čovek koga je volela ležao je ranjen, a zemlja za koju su se borili više nije bila njena. “Lejdi Ešburn?” Trepnuvši, Serena se vrati u stvarnost. Ona je bila lejdi Ešburn. Ona je bila Mekgregor. Položi ruku na stomak pošto se dete pomeralo. Novi život. Nova nada. Ne, pomislila je, neće reći da je sve bilo uzalud. “Da?” “Pomislio sam da će Vam prijati topao napitak.” Ona se okrenu, skoro se osmehujući na ton Parkinsovog glasa. Ponovo je nosio svoj kaput, kao da znojav i napet čovek koji je izvadio metak nikada nije ni postojao. “Hvala ti, Parkinse”, reče, uzevši šolju i ispivši tečnost. “Želim da ti se izvinim što sam ti se onako obraćala.” “Smatrajte da sam to zaboravio, gospođo. Bili ste uzrujani,” Serena prekri lice rukom. Bila je na tankoj liniji između smeha i suza. “Da, uznemirena. Imaš čvrstu ruku, Parkinse. I čvrsto srce.” “Oduvek sam težio ka tome, gospođo.” Ona duboko uzdahnu, brišući lice rukavima. “Imaš li i maramicu?” “Naravno, lejdi Ešburn.” Uz mali naklon Parkins joj dade svoj savršeni deo garderobe. “Parkinse, danas si se našao lordu Ešburnu. A našao si se i meni. Ako ti ikada išta od mene bude trebalo, treba samo da mi kažeš.” “Radio sam to bez ikakvih uslovljavanja, gospodo.” “Da”, reče i uhvati ga za ruku, od čega je on malčice pocrveneo. “Znam. Ali svejedno. Šta god ti treba, tvoje je”, reče i vrati mu maramicu. “Sad idem da budem pored svog muža.” Vetar je hujao i brujao kao neka divlja zver. Prokrčio je sebi put pored zastora koji je stajao na ulazu u pećinu i rasplamsao plamičke vatre koji su tinjali. U zvucima vetra Serena začu ono što su njeni preci nazivali brdskim duhovima. Smejali su se, jaukali i mumlali. Nije ih se uplašila. Posmatrala je Brigama tokom noći. Nije mogla da spava čak ni kad ju je Gven smenjivala pored ranjenika. U njemu je gorela vatra. Povremeno je bio toliko vruć da je Serena mislila da će ga vatra živog pojesti. Govorio bi nepovezane reči i rečenice, iz kojih je shvatila da on ponovo proživljava bitku. Iz njegovih reči joj je bilo sasvim jasno kolike su bile razmere tog pokolja. U jednom trenutku se očajnički obratio

~ 207 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky svojoj baki, rekavši joj da je svaki njihov san nestao u nepovrat paljbom iz engleskih pušaka. Dozivao je Serenu i nakratko su ga njeni dodiri i šapat umirivali. A onda bi se opet budio, u delirijumu, ubeden da su je Englezi uhvatili. “Sedeću ja pored njega, Serena.” Fiona kleknu pored nje, utešno je zagrlivši. “Moraš da se odmoriš. I zbog sebe i zbog deteta.” “Ne mogu da ga ostavim, mama.” Serena uze hladan oblog i položi ga na Brigamovo bledo lice. “Lakše mi je ovako nego da pokušavam da zaspim. Od nekakve pomoći je i to što ga samo gledam. I on povremeno otvori oči i pogleda me. Zna da sam pored njega.” “Onda bar nakratko odspavaj ovde. Stavi glavu u moje krilo, kao kad si bila mala.” Na nežno Fionino ubedivanje Serena se sklupča na podu pećine. I uhvati Brigama za ruku. “Lep je, mama, zar ne?” Osmehnuvši se, Fiona pomazi ćerku po kosi. “Jeste, lep je.” “Naša beba će ličiti na njega, imaće te divne sive oči i jaka usta.” Ona zažmuri, slušajući neustrašivu pesmu vetra. “Zavolela sam ga, čini mi se, čim sam ga ugledala. Plašila sam se. To je bilo besmisleno.” Fiona ju je polako mazila po kosi, dok su se Serenine reći već gubile u pospanosti. “Ljubav je često luda.” “Beba se mrda”, prošaputa, smešeći se. “Brigamova beba.” Brigama snovi nisu ostavljali na miru. Povremeno bi ga vraćali u vresište, ili zarobljavali u dimu i jarosti bitke. Oko njega su ljudi umirali u agoniji, čak i na njegovim rukama. Mogao je da oseti miris krvi i baruta. Mogao je da čuje zvuk gajdi i bubnjeva i neprekidnu tuču artiljerije. A zatim bi se provlačio i krio u brdima, pored njega je gorela vatra, a pred očima mu je bila magla. Učinilo mu se da oseća miris paljevine drveta i mesa - i da čuje krike koji su mu odzvanjali u glavi. Kada mu se učinilo da će od njih i sam provrištati, sve bi prestajalo. Serena je stajala pored njega u beloj haljini koja joj je padala niz telo, a kosa joj je bila poput istopljenog zlata. Povremeno, kad bi otvorio oči, ugledao bi je tako jasno kao da mu oči nisu natečene, zamagljene, a pogled mutan. A onda bi se njegovi teški kapci ponovo sklopili i opet bi se vraćao na bojno polje.

~ 208 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Tri dana je bio na granici svesti i nesvesti, često u delirijumu. Nije znao ništa o životu koji se odvijao u pećini, niti o prisutnosti drugih, njihovim dolascima i odlascima. Čuo je glasove, ali nije imao snage da razume šta govore, niti da im odgovori. Jednom prilikom, kad je došao svesti, bilo je mračno i učinilo mu se da čuje prigušen ženski plač. Drugi put je mislio da čuje nežan plač bebe. Posle tri dana zaspao je dubokim snom bez snova, snom blaženim poput smrti. Buđenje je ličilo na rođenje - zbunjujuće, bolno, bespomoćno. Njegovim očima je smetala svetlost, mada je unutar pećine bilo mračno. Ponovo je slabašno otvorio oči, pokušavajući da razazna zvuke i mirise. Osetio je pod sobom zemlju, u vazduhu dim i, nekim čudom, miris kuvane hrane. I miris maka je bio prisutan, nagoveštavajući bolest. Čuo je žagor. Pokušavao je da razazna glasove, dok je strpljivo ležao nepomičan, toliko slab da nije mogao da se pomeri. Kol. Gven. Malkolm. Obuze ga osećaj olakšanja, jak skoro kao delirijum. Ako su svi oni bili ovde živi i zdravi, sigurno je i Serena tu. On ponovo otvori oči, izbegavajući svetio. Skupljao je snagu da progovori kad začu šuškanje pored sebe. Ona je bila tu, sedela je povijenih kolena i leđa naslonjenih o zid pećine. Kosa joj je skoro prekrila lice. Njega preplavi osećaj ljubavi. “Rena”, prošaputa i pruži ruku ka njoj. Probudila se istog trena. Emocije su joj se ogledale na licu dok mu se približavala, stavljajući ruke na njegovo čelo. Bilo je hladno, blagosloveno hladno. “Brigame”, reče i spusti usne na njegove. “Vratio si mi se.” Imala je toliko toga da mu kaže, toliko toga da čuje. U početku je Brigam imao samo toliko snage da nakratko ostane budan. Sećanje na bitku bilo je sveže i jasno, ali, na sreću, nije se jasno sećao onoga što se kasnije dešavalo. Bilo je bola, jačeg i oštrijeg nego što ga je osećao sada. Seća se da je bio vučen, podizan i nošen. I da mu je niz upaljeno grlo sipana voda. I da su on i Kol prešli preko šest leševa. Ono što je propustio brzo mu je bilo ispričano. Slušao je srdito kako su Serena i njegovo nerođeno dete, uz pomoć srećne okolnosti, na vreme umakli kandžama Kamberlendovih vojnika. “Ovo mesto neće još dugo biti sigurno.” Brigam je sedeo leđima oslonjen o pećinsku stenu. Lice mu je još uvek bilo bledo. Bio je tek

~ 209 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky drugi dan otkako je groznica prestala. “Moramo što pre da idemo odavde, prema obali.” “Još nisi dovoljno jak.” Serena je držala njegovu ruku u svojoj. Deo nje je želeo da ostanu tako šćućureni u pećini i zaborave da postoji svet izvan nje. Umesto odgovora, Brigam podiže njenu ruku ka svojim usnama. Ali pogled mu je bio odlučan. Neka je proklet ako dozvoli da se ona porodi u pećini. “Treba da tražimo pomoć mojih rođaka iz Skaja.” Pogledao je Gven. “Kada će Megi i beba biti dovoljno jaki da mogu da putuju?” “Za dan-dva, ali ti...” “Ja ću biti spreman.” “Bićeš spreman kad mi budemo rekli da si spreman”, umeša se Serena. Trag stare arogancije zasija mu u očima. “Postali ste prava tiranka otkako sam Vas poslednji put video, gospođo.” Ona se osmehnu i dotače njegove usne svojima. “Oduvek sam bila tiranin, Saseksonče. Odmaraj sada”, naredi dok ga je pokrivala ćebetom. “Kad vratiš snagu, ići ćemo kuda god budeš želeo.” Oči mu zasijaše, a njen osmeh postade topliji. “Držaču te za reč, Rena.” “Samo se odmaraj.” Toplina u njegovom glasu natera je da zadrhti. Ostao je njen snažan, nepobediv muškarac. Vratio joj se sa ruba smrti. Ne želi da rizikuje i izgubi ga zbog njegove tvrdoglavosti. “Možda će Kol i Malkolm doneti neko meso.” Legla je pored njega, pitajući se zašto su se njena braća toliko dugo zadržala. Ugledali su kako se iza grebena diže dim. Ležeći na stomacima, Kol i Malkolm su gledali u Glenrou. Englezi su ponovo došli, sejući svoju vatru i mržnju. Kuća je već bila uništena, krova nije bilo. Dom Mekgregorovih je bio zapaljen, vatra je plamtela kroz polomljene prozore. “Neka su prokleti”, šaputao je Kol neprekidno dok su se skrivali iza stene. “Svi neka su prokleti.” “Zašto pale naše kuće?” Malkolm se stideo suza, pokušavajući da ih neprimetno obriše. “Kakvu korist imaju od toga što nam uništavaju kuće? I štale?” reče iznenada, pokušavajući da ustane, ali ga Kol u tome spreči. “Uzeli su i konje, momče.”

~ 210 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Malkolm nasloni lice na stenu, razapet između detinjih suza i muškog besa. “Hoće li sada otići i ostavili nas na miru?” Kol se seti pokolja sa bojnog polja. “Mislim da će pretražiti brda. Moramo da se vratimo u pećinu.” Serena je mirno ležala, slušajući prijatne, poznate, domaće zvuke. Mali Juan je sisao, a Megi mu je pevušila. Gospođa Drumond i Parkins su raspravljali oko pripreme jela, lagano, kao da prepričavaju nekave dogodovštine. Fiona je sedela pored Megi i šila ono što će jednog dana biti ćebe za njeno unuče. Gven se bavila svojim sudovima za lekove. Konačno su bili svi na okupu, živi i zdravi. Jednog dana, kada se Engleska umori od zlostavljanja Škotske i vrati se u okvire svojih granica, i oni će se vratiti dole u Glenrou. Uspeće ona tu da usreći Brigama, da učini da zaboravi raskošan život koji je vodio u Londonu. Sagradiće svoju kuću u blizini jezera. Osmehujući se, Serena se odmaknu i ostavi Brigama da spava. Krenula je da proveri da li se njena braća vraćaju i začula je nečije korake blizu ulaza u pećinu. Zaustila je nešto da kaže, ali se zaustavila. Ni Kol ni Malkolm se ne bi tako oprezno približavali pećini. Rukom, koja najedanput postade hladna, ona dohvati pištolj. Senka je zaklonila svetlost na ulazu u pećinu. Pretrnuvši, ugledala je odsjaj metala i deo crvene uniforme. Vojnik se uspravio i podigao mač, bacivši brz pogled na svoje otkriće. Serena primeti na njegovoj uniformi fleke od krvi i gareži. U pogledu mu se video trijumf, a oči su mu zasjale kad je ugledao Gven. Bez reči i bez pomisli na bilo kakvu milost i saosećanje, on se baci na Parkinsa. Serena podiže pištolj i opali. On se zatetura, a na licu mu se pojavi izraz iznenađenja pre nego što je pao na zemlju. Misleći samo o tome da odbrani svoje, Serena podiže mač svoga dede. Upade još jedan vojnik. Iako je držala mač, osetila je nečiju ruku pored svoje. Brigam je stajao pored nje. Vojnik iskeženih zuba ulazio je u pećinu sa spremnim bajonetom. Prolomi se još jedan pucanj, bio je pogođen. Parkins je stajao, štiteći gospođu Drumond svojim mršavim telom, dok se pištolj koji je držao u ruci dimio. “Napuni”, naredi Brigam, gurajući Serenu iza sebe kad je još jedan engleski vojnik upao u pećinu. Nije ih napao, samo je na trenutak zastao pre nego što je pao glavom napred. Iz njegovih leđa virila je strela. Teško dišući, Brigam požuri da izađe iz pećine. Bilo ih je još dvojica. Kol se borio sa jednim, mač o mač, dok je očajnički manevrisao,

~ 211 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky štiteći Malkolma svojim telom. Drugi vojnik se obrušio na mladića, koji je u ruci imao prazan luk, kao beskorisno sredstvo za odbranu. Uz krik Brigam jurnu na njega. Bol koji je osetio skoro ga je zaslepeo. Mundir podiže mač Malkolmu iznad glave. Serena opali iz tek napunjenog pištolja, poslavši mu metak pravo u srce. Sve je bilo gotovo za nekoliko minuta. Petorica engleskih vojnika ležala su mrtva, ali pećina više nije bila bezbedna. Krenuli su u sumrak, krećući se ka zapadu. Dva konja koja su engleski vojnici jahali bila su Malkolmova. Smenjivali su se u jahanju i pešačenju. Kad su mogućnosti dozvoljavale, sklanjali su se u kolibice od blata ili staje. Gostoprimstvo u Visovima je bilo kao i uvek. Od ljudi koje su sretali čuli su vesti o Kamberlendu, koji je već dobio nadimak Krvnik. Progon je bio neizdrživ, a potraga za princom kroz vresište ~ nepopustljiva. Kuće su bile uništene; stoka, konji i ovce zaplenjeni. Gorštaci, koji nikad nisu bili bogati, suočili su se sa glađu. Ipak su krili svog princa i svakog begunca koji je tražio utočište. Sporo su napredovali, a svaki dan je nosio nove opasnosti. Angažovano je na hiljade trupa da nađu princa. Tek u junu su mogli da isplove na ostrvo Skaj, na kome su ih sačekali Mekdonaldovi. “Divno je, baš kao što je pričala”, prošaputa Brigam dok je stajao pored Serene na uzvišenju obraslom zelenom, bujnom travom i posmatrao zaliv Uig. “Baka mi je pričala kako je trčala kroz travu i posmatrala brodove dok je bila devojčica.” “Divno je.” Povetarac joj je nežno mazio lice. “Sve je divno sada kada smo svi zajedno i bezbedni.” Ali koliko će još dugo će biti tako, pitao se Brigam. I ovde je bilo engleskih vojnika. Patroliralo se i morem. Pričalo se da je princ u blizini. Ako zaista jeste, Englezi su mu za petama. Mora se omogućiti princu da se vrati u Francusku ili Italiju. Ali ono što je najvažnije, Serena i dete moraju biti bezbedni. Samo je o tome razmišljao tokom svog oporavka, tokom noći u kojima su putovali, šunjajući se poput divljih zveri kroz škotska brda. Sad više nije mogao da se vrati u Englesku i pruži Sereni ono što joj je, kao lejdi Ešburn, pripadalo. Niti će on, a to će ona tek morati da prihvati, otići da živi u Glenrou kad sve prođe.

~ 212 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Sedi pored mene, Serena.” “Drage volje.” Nasmejala se svojoj debljini kad je pokušao da joj pomogne da se spusti. “Više ne mogu da muzem kravu.” “Nikad nisi bila lepša.” “Lažeš”, reče i okrete se ka njemu da ga poljubi. “Ali da govoriš istinu, ne bi sad dobio poljubac.” Prislonivši glavu na njegovo rame, posmatrala je zaliv. Bio je okupan suncem, mešale su se nijanse plave sa zlatnom, kao na damskoj, balskoj haljini. “Divno je ovde, Brige. Drago mi je što ti se pružila prilika da vidiš zemlju na kojoj je tvoja baka odrasla. Što smo je videli zajedno.” Osetivši nelagodnost, Serena položi ruku na stomak. “Je li ti dobro?” “Da, otkako smo došli ovamo, svakog dana mi je sve bolje.” To je bila istina, u duhovnom smislu. Nije želela da mu kaže koliko joj je fizički bilo teško. To jutro je osetila probadanje u leđima i pritisak koji je umalo nisu zadržali u krevetu. “Rođaci tvoje bake su tako fini prema nama.” “Znam, uvek ću im biti zahvalan zbog toga. Kao i svima drugima koji su nam pružili utočište.” Pogled mu je bio tužan kad je pogledao dole, u vodu. “Teško je razumeti kako tako slobodno pružaju utočište jednom Englezu.” “Kako možeš sad tako da pričaš?” U njenom glasu se osećala istinska ljutnja dok ga je stiskala za ruku. “Nije tvoja Engleska ubila Škotsku. Već je to uradio, to radi, Kamberlend i njegova žeđ za krvlju, njegova potreba za uništavanjem. On i slični njemu su krivi za sve ovo.” “A u Londonu ga slave kao heroja.” “Slušaj me.” Njen stisak popusti. “Nekada sam sve Engleze krivila zbog nekolicine. Ako me voliš, nemoj i ti da radiš isto.” Osmehnuvši se, podiže ruku i prisloni je na stomak. “Naše dete ima engleske krvi. I ja se ponosim time” On je zagrli. “Ponovo si me ponizila.” Ostadoše tako, pripijeni jedno uz drugo, osećajući nadu, bez obzira na sve gubitke koje su pretrpeli. “A šta će biti sa Mekdonaldovima ako mene zateknu kod njih?” Jeste bilo kukavički, ali nije želela da misli o tome. “Neće te zateći.” “Ne mogu večito da bežim, Rena, niti da nastavljam da prijatelje i poznanike dovodim u opasnost.”

~ 213 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky Ona je nervozno cupkala žbun. Bio je tako zelen i tako divno je mirisao. “Znam, ali kakav izbor imamo? Princa još uvek jure. Znam da si zabrinut za njega.” “Jesam, ali sam zabrinut i za tebe i naše dete.” Kad je počela da ga razuverava, uhvatio ju je za ruke. “Nikada neću zaboraviti poslednji dan u pećini i to kako si se našla u situaciji da moraš da me braniš, da ubiješ zbog mene i svoje porodice.” “Uradila sam ono što je moralo da se uradi, ono što bi i ti uradio. Sve ove mesece osećala sam se beskorisno jer ništa nisam mogla da uradim. Ali tog dana se sve promenilo. Žena možda ne može da da svoj doprinos pobuni na bojnom polju, ali može da zaštiti one koje voli.” “Priznaću ti da te nikad nisam voleo više nego tog dana, kad si u rukama držala pištolj i mač.” On poljubi njene ruke, a zatim joj se zagleda u oči. “Znaš li da sam želeo da ti pružim lep život, a ne život pun straha i bežanja? Želeo sam da ti dam sve što imam, ali više nemam ništa.” “Brigame.,.” “Ne, sačekaj. Moram nešto da te pitam. Rekla si da bi išla sa mnom kuda god ja izaberem. Da li bi?” Oseti kako bol prostruja kroz nju, ali klimnu glavom. “Da.” “Hoćeš li da ostaviš Škotsku, Rena, i otputuješ sa mnom u Novi svet? Ne mogu da ti pružim sve što sam davno obećao, ali nećemo biti siromašni. Mnogo toga što sam želeo da ti dam ostaće iza nas. Bićeš samo gospođa Langston, a zemlja i ljudi biće ti nepoznati, biće nam oboma nepoznati. Znam koliko tražim od tebe, ali možda ćemo se vratiti jednoga dana.” “Ššš.” Ona mu obavi ruke oko vrata. “Zar ne znaš da bih s tobom pošla i u pakao ako bi to tražio?” “Ne tražim da ideš u pakao, ali znam šta tražim od tebe i koja obećanja ne mogu da ispunim,” “Obećao si mi jedino da ćeš me voleti i da ćeš mi se vratiti. I oba si ispunio.” Uzdahnu, pa nastavi. “Moraš da me saslušaš i razumeš. Vreme koje sam provela sa tobom na dvoru bilo je divno, ali samo zato što smo bili zajedno. Meni takve stvari nikada nisu bile potrebne, Brigame. Meni titula ništa ne znači, kao ni balovi, niti haljine. Samo ti.” Blago se osmehnuvši, ona se odmače od njega. “U Holirudu sam neprestano brinula da ne napravim neku grešku i osramotim te, da ti ne bi pomislio kako si silno pogrešio što si me uzeo za lejdi Ešburn.”

~ 214 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky “Kakve su to gluposti?” “Ja nikada neću biti aristokrata, Brigame. Plašila sam se da mi ne predložiš da odemo u Francusku, na dvor.” Oči mu se suziše dok ju je posmatrao. “Život bi ti tamo bio lakši, kao što je bio u Edinburgu.” “I morala bih da se pretvaram da sam dama, a žudela bih za svojim jahaćim pantalonama i ludim jahanjem.” “Radije bi otišla u Ameriku samo sa sefom zlata i snom?” Ona mu obavi lice rukama. “Engleska je bila tvoja, a Škotska je bila moja. Izgubili smo ih. Zajedno ćemo stvoriti našu zemlju.” “Volim te, Rena. Više od svog života.” “Brigame, dete...” “Biće srećno, obećavam ti.” “Pre nego što se mi nadamo” reče. Njegov izraz lica izmami joj osmeh, a zatim zajauka. “Potrebne su mi Gven i majka, Brigame.” “Ali rekla si da ima još nekoliko nedelja.” “Neće biti kako ja kažem.” Držala je stomak rukama dok su kontrakcije nailazile. “Već kako on kaže.” Zakikotala se kad ju je podigao u naručje. “Brigame, nema potrebe, slomiću ti kičmu.” U tom trenutku osećala se kao da lebdi. “Gospođo” reče on paradno, “imajte malo poverenja.”

~ 215 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky

Epilog Poslednjeg dana juna, skoro četrnaest meseci pošto je krenuo u pobunu, princ Čaris se nalazio u blizini Mungston zdanja, na ostrvu Skaju. Bio je prerušen u sluškinju Flore Mekdonald, mlade žene koja je svoj život slavila na kocku putujući sa njim. Za dlaku je izmakao Englezima, ali nije izgubio ni ambiciju, ni volju, ni strast. A nije izgubio ni svoju romantičnost. Ostavio je Flori pramen svoje kose sa željom da se ponovo sretnu, na dvoru Svetog Džejmsa. Brigam se video sa njim. Razgovarali su kao i uvek, lako i uz međusobno uvažavanje. Mada, iako se Brigam tome nadao, Čarls ga nije pozvao da mu se pridruži na putu za Francusku. “Nedostajaće ti”, reče Serena dok su stajali u svojoj sobi u Mungston zdanju. “Nedostajaće mi kao prijatelj i žaliću za onim što je moglo, a nije se desilo.” Zagrli je, približivši se njenom ponovo vitkom telu. “On i njegov slučaj su me doveli tebi. Nismo pobedili, Rena, ali dovoljno je samo da pogledam u tebe i u svog sina, pa da znam da nismo ni izgubili.” Ne spuštajući ruku sa njenog ramena, on se okrete ka detetu koje su krstili i dali mu ime Danijel. “Tvoj otac je bio u pravu, dušo. Nije bilo uzalud”, reče i spusti svoje usne na njene. Taj dodir se pretvori u poljubac koji je oličavao strast, ljubav i poverenje. “Jesi li spremna?” Klimnuvši glavom, ona podiže svoj ogrtač. “Kad bi još samo majka, Kol i Megi pošli s nama.” “Oni moraju da ostanu, kao što mi moramo da odemo.” Sačekao je da Serena uzme dete u naručje. “Imaćeš Gven i Malkolma.” “Znam, samo želim...” “Mekgregorovi će ponovo biti u Glenrou, Serena. A mi ćemo se vratiti.” Pogledala ga je. Kroz prozor je ulazilo sunce, obasjavajući ga s leđa. Izgledao je isto kao kad ga je prvi put ugledala: crn, neverovatno zgodan i pomalo nervozan. Nasmeja se, iako se beba u njenom naručju uzvrpoljila. “Biće i Langstonovih ponovo u plemićkoj kući Ešburn. Vratiće se Danijel ili njegova deca. Imaće tamo svoje mesto, kao što će ga imati i u Visovima.”

~ 216 ~ Knjigoteka


Zvončica & neky On podiže sanduk u kome se nalazila mala drezdenska mlekarica. Jednog dana će je dati svome sinu. Taman je krenuo ponovo da je poljubi, kad se začu kucanje na vratima. “Izvinite, lorde.” “Šta je sad, Parkinse?” “Izgubićemo plimu.” “Odlično”, reče i pokaza Parkinsu na ostali prtljag. “I Parkinse, moram li da te podsećam da me sad oslovljavaš samo sa gospodine Langston?” Parkins je držao prtljag svojim tanušnim rukama. I on i novopečena gospođa Parkins putovali su u Ameriku. “Ne, lorde”, reče blago i produži. Serena se nasmeja kad je Brigam opsovao i izađe sa bebom. “Uvek ćeš ti biti lord Ešburn, Saseksonče. Hajde”, reče, pruživši mu ruku, “idemo kući.”

KRAJ

~ 217 ~ Knjigoteka


Nora roberts pobuna