Issuu on Google+

BalkanDownload


BalkanDownload

Naslov originala: Nora Roberts TEMPTING FATE

Copyright TEMPTING FATE© 1985 by Nora Roberts Translation copyright © 2016 by BDR MEDIA d.o.o. Sva prava su zadržana, uključujući i pravo na reprodukciju u celini ili delimično, u bilo kom obliku. Ovo izdanje je objavljeno u dogovoru sa Harlequin Books S.A. Ovo delo nije nastalo po istinitom događaju. Imena, likovi, mesta i događaji su proizvod mašte autora i bilo kakva sličnost sa stvarnim osobama, živim ili mrtvim, poslovnim ustanovama, događajima ili scenama sasvim je slučajna.

Za izdavača: Milan Gavrilović Glavni i odgovorni Urednik: Vladan Divović


BalkanDownload

NORA ROBERTS

Mekgregorovi KEJN

©2016. BDR MEDIA d.o.o.


BalkanDownload

Rekli su o najprodavanijem autoru New York Timesa i USA TODAY-a Nori Roberts ”Svet izdavaštva teško će moći da nađe autora sa raznovrsnijim stilom i bujnijom maštom od Robertsove.” - Publishers Weekly ”Romantičnost neće nestati sve dok visokotiraina Robertsova bude pisala o njoj.” - Kirkus Reviews ”Robertsova slika svoje likove i događaje s neverovatnom preciznošću, uvodeći čitaoca u živopisno oslikan svet porodične topline.” - Library Journal ”Najprodavaniji romani Robertsove u samom su vrhu žanra romantike. To su pažljivo skicirane, odlično napisane priče koje otkrivaju fantastične likove.” - USA TODAY ”Robertsova je umetnik svetskog nivoa, dočarava svoju priču i likove energično i poletno.” - Los Angeles Daily News ”Izvrstan autor... Gospođa Roberts je veoma darovita spisateljica čiji široki spektar i intenzitet pisanja obećavaju ono najlepše što čitanje može da pruži.” - Rave Reviews


BalkanDownload

Dragi čitaoče,

Tokom svoje karijere najprodavanija autorka New York Timesa Nora Roberts napisala je mnogo divnih ljubavnih priča, a neke od najlepših su one u kojima je pisala o porodicama. Njene Porodične kolekcije u nastavcima posvećene su temama tih voljenih klasika. Može li se početi bolje nego jednim od najobožavanijih klanova Nore Roberts - Mekgregorovima? Snažan, strastven, u ljubavi uzdržan podmladak Mekgregorovih zaokuplja svu pažnju čitaoca, navodeći ga da želi još. Ovog meseca pratimo priču Kejna Mekgregora, Sereninog brata. Kejn Mekgregor shvata da počinje ”Izazivanje sudbine” onog trenutka kada očaravajućoj Dijani Blejd ponudi posao u svojoj advokatskoj kancelariji. Mirna, hladna i sabrana, Dijana je sušta suprotnost devojkama sa kojima se viđao - shvatio je da je sasvim neodoljiva. Kejn se pita jesu li njegovi momački dani odbrojani... Sigurni smo da ćete se iznova i iznova zaljubljivati u Mekgregorove. Njihova priča nastaviće se i kasnije u romanu ”Mekgregorovi: Alan i Grant”- dve priče o tvrdoglavim, zgodnim muškarcima koji su svoje srodne duše pronašli u jakim, lepim ženama.


BalkanDownload


BalkanDownload

Prvo poglavlje Nije bila sigurna zašto to radi. Dijana je posmatrala oblake ispod sebe i pokušavala da nađe razlog da li je na put krenula impulsivno ili je on bio deo njene proračunatosti. Iako je trebalo da sleti za trideset minuta, još uvek nije bila sigurna. Prošlo je skoro dvadeset godina otkako je poslednji put videla svog brata. Kad je razmišljala o njemu, zamišljala ga je kao otuđenog, uzbudljivog, ležernog tinejdžera. Dijana ga je volela kako samo jedna šestogodišnja devojčica može voleti deset godina starijeg brata. Njegov lik bio je zamrznut u prošlosti - crn, zgodan mladić sa lepim crtama lica i hladnim zelenim očima. Sećala se i tog njegovog arogantnog ponosa i samodovoljnosti. Bio je usamljenik, lako joj je tada bilo samo šest godina, Dijana je znala da je Džastin Blejd otišao svojim putem. Blago se osmehnula i oslonila u udobnom sedištu u prvoj klasi. Džastin je otišao pre skoro dvadeset godina. Kada su im roditelji umrli, pokušao je da je uteši, pretpostavljala je Dijana. Ali ona je bila suviše zbunjena da bi to razumela. Mislila je da su joj roditelji otišli jer nije želela da ide u školu. Ako bude dobra i mirna u školi, mama i tata će se vratiti. A onda se pojavila tetka Adelaida, a Džastin je nestao. Mesecima je mislila da je i on otišao na nebo, umoran od njenih suza i pitanja. Tetka ju je odvela na istok, u drugačiji svet, u drugi život. Džastin je nije nijednom pozvao u poslednje dve decenije. Dakle, sada se venćao, pomisli Dijana. Nije mogla da zamisli Džastina kao muža. Možda zato što ga je još uvek zamišljala kao impulsivnog, zamišljenog tinejdžera. Serena Mekgregor. Dijani se njeno ime neprestano vrtelo u mislima. Čudno je što treba da je smatra snajom kad je jedva osećala da ima brata. Znala je za Mekgregorove iz Hajanis Porta. Tetka Adelaida bi smatrala Dijanino obrazovanje nepotpunim ako ne bi bila upoznata sa poreklom jedne od uglednijih porodica - naročito zato što žive blizu Bostona, pa se mogu smatrati čak susedima. Na kraju krajeva, bogate dinastije su jedine porodice koje Amerika smatra svojim plemstvom. Danijel Mekgregor bio je patrijarhalan, čistokrvni Škot i finansijski mag. Ana Mekgregor, njegova supruga, bila je visokocenjeni hirurg. Alan, najstariji sin, bio je senator Sjedinjenih Država i čekale su ga velike stvari.


BalkanDownload

Kejn Mekgregor. Tu se Dijana zaustavila. Iako mu je jedva bilo trideset godina, o njemu se pričalo u tajnim hodnicima Harvardske škole prava. I ona i Kejn su izabrali pravo. I ona je učila iz istih knjiga, slušala predavanja od istih profesora i šetala istim hodnicima. Položila je i iste ispite. On je diplomirao godinu dana pre nego što se ona upisala i već je otpočeo karijeru koja bi se mogla nazvati briljantnom. Dok je Dijana bila još brucoškinja, čula je kako dve devojke pričaju o Kejnu Mekgregoru. I dobro se sećala, nisu pričale o njegovoj pameti. Taj popularni Mekgregor očigledno nije provodio vreme znojeći se samo nad knjigom. A tu je i Serena. Sudeći po svemu što je čula, bila je odlična - to je, izgleda, Mekgregorovima u genima. Dobila je počasnu diplomu na Smitu, prisetila se Dijana, a zatim je narednih nekoliko godina samo dobijala diplome. Uopšte ne ide uz Džastina, pomisli Dijana. Dijana se kratko premišljala da li da ode na njihovo venčanje, ako u to vreme bude bila u zemlji. Otići će, rešila je. Suviše je radoznala da ne bi otišla. Na kraju, radoznalost je bila glavni razlog zbog koga sada putuje u Atlantik Siti. A opet, pomislila je tužno, bilo je teško odbiti poziv koji joj je uputila Serena, a ne biti detinje grub. Ako ju je nešto naučila, tetka Adelaida ju je naučila dve stvari: ne treba biti detinjast i ne treba biti grub - naročito ne prema svojim vršnjacima. Dijana je oterala misli o dvostrukim standardima svoje tetke i otvorila je Serenino pismo.

Draga Dijana, Bila sam veoma razočarana što si prošle jeseni bila u Parizu i nisi mogla da dođeš na venčanje. Oduvek sam želela da imam sestru, ali mi roditelji nisu ispunili želju. Sada kada je imam, muči me to što ne mogu da uživam sa njom. Džastin priča o tebi, ali to nije kao susret oči u oči naročito što se on seća devojčice. Posle svih ovih godina mislim da mu ništa ne bi bilo draže od toga da upozna ženu u koju si izrasla. Želim da mu ispunim tu želju i zato ti šaljem avionsku kartu. Molim te da je iskoristiš i budeš naš gost u Komanču koliko god želiš. Ti i Džastin treba da nadoknadite ceo život koji ste proveli odvojeno, a ja treba da upoznam sestru. Rena


BalkanDownload

Dijana se zamisli kad je ponovo pročitala pismo. Toplo, otvoreno, prijateljsko, pomislila je. Nije tip žene koja ide uz Džastina. Tiho se nasmejavši, Dijana se ponovo nasloni u sedište, Ona čak nije ni poznavala čoveka koji se zvao Džastin Blejd. Ako je i postojao deo nje koji je želeo da ga upozna, davno ga je sahranila. Morala je, da bi ostala u tetkinom svetu. Čak i sada, ako njena tetka sazna da namerava da provede neko vreme sa Džastinom u hotelu za kockanje, biće van sebe. I dodade Dijana, počeće pridike o tome gde i sa kim treba da bude viđena jedna dama. Opet se usredsredila na oblake. Kao i da je važno, pomislila je. Upoznaće svog brata i njegovu ženu, zadovoljiće svoju radoznalost i otići. Devojčica koja je sve idealizovala odavno više nije postojala. Imala je svoj život i svoju karijeru. Oba su bila već odavno učmala. Bila je nova godina, podseti se Dijana. Savršeno vreme za novi početak. Verovatno se neće pojaviti, pomisli Kejn dok je išao ka terminalu. Pošto Dijana Blejd nije odgovorila na Serenino pismo, nije razumeo zašto je njegova sestra bila tako sigurna da će doći. A još manje je bio siguran zašto je dozvolio sebi da izigrava vozača. Došla bi Rena da nije bila prezauzeta u hotelu, podsetio se. A posle onog pakla kroz koji su prošli pre samo nekoliko meseci, Kejn je bio voljan da udovolji svakom hiru svoje sestre. Da nije tako, proveo bi ovaj vikend na skijanju u Koloradu umesto da šeta po obali okeana u januaru. Vetar se uvuče kroz kragnu njegovog kaputa kada je stigao do ulaza u terminal. Plavuša, oko čijeg vrata je bila obavijena riđa lisica, prolazila je pored njega, zaustavivši se dovoljno dugo kako bi uspela da osmotri Kejnovo telo i lice, dok konačno nije privukla njegov pogled. Kejn je pogleda kratko i ispitivački jer ga je to zabavljalo i čekao je da prođe. Lice mu je bilo mršavo, bledo, jakih kostiju, na kome su sijale njegove ljubičaste oči. Na prvi pogled moglo se pomisliti da je školarac dok bi detaljniji pogled otkrio da je davno završio fakultet. Pošto nije imao kapu, vetar je raščupao njegovu zlatnu kosu, koja mu je neuredno padala na lice. Osmeh je samo pojačavao njegov šarm. Bio je čovek svestan svog izgleda i umeo je da ga nosi. Kejn je prolazio kroz terminal brzim, dugim koracima, ne gledajući ni desno ni levo. Mnogo vremena je provodio na aerodromima i već je umeo da ignoriše i zvuke i gužvu. Bacivši pogled na monitor, proverio je


BalkanDownload

broj izlaza sa leta iz Bostona, a zatim je seo da sačeka ženu za koju nije očekivao da će doći. Kada je objavljeno da je avion sleteo, Kejn je sedeo na crnoj, plastičnoj stolici i palio cigaretu. Sačekaće da poslednji putnik izađe iz aviona, a zatim će se vratiti u hotel. Serena će biti zadovoljna, a on će popodne provesti u teretani. Pošto je završio sa ulogom državnog tužioca i posvetio se privatnoj praksi, Kejn nije imao mnogo vremena za opuštanje i razonodu. Kad se odmarao, radio je to predano, isto kao što je obavljao posao. Narednih sedam dana, reče sebi, trudiće se da ne radi ništa. Neće misliti na haos koji ga čeka u kancelariji, na slučajeve koje će morati da odbije jer jednostavno nije imao dovoljno vremena za obavljanje kancelarijske papirologije. Kejn ju je prepoznao čim ju je ugledao. Visoke, jake jagodice, nalik Džastinovim, samo što su njene bile nežnijih crta, izvajane kao kod bakarne figure. To indijansko naslede koje su nosili kod sestre je čak bilo naglašenije. Njene oči nisu bile svetle, neobično zelene kao oči njenog brata, već tamnosmeđe. Oči kamile, pomisli Kejn i ustade. Sa dugim, gustim trepavicama i teškim kapcima činile su se uspavanim. Nos joj je bio prav i aristokratski, usta strasna. Ili tvrdoglava, nagađao je. To nije bilo lice koje bi čovek mogao da svrsta u jednu kategoriju lepo, privlačno, seksepilno - a nije se lako ni zaboravljalo. Kejn je znao da je već zapamtio svaku njegovu crtu. Kad se sagla da podigne kofer slobodnom rukom, zalepršala se njena duga, gusta, crna kosa, koja joj je bila malo iznad ramena. Nosila ju je puštenu i bila je skoro prava, samo blago uvijena na krajevima i šiškama na čelu. Takva frizura joj je pristajala, jednostavna, ali pametno i stilski svedena, baš kao i odelo boje crnog vina koje je nosila. Kejn je neprimetno odmeravao njeno vitko, disciplinovano telo, uske kukove, tanak struk, plivačka ramena. Hodala je poput plesačice, samopouzdano, skoro ritmično, pa kad je stao pred nju, Dijana zastade, ne pokazujući nikakav znak nelagodnosti. Nasuprot ženi sa riđom lisicom, ona je kratko odmerila njegovo lice, ne pokazujući znake interesovanja. ”Izvinite”, reče savršeno ljubazno, ostavivši nepogrešiv utisak da joj se isprečio na putu. Zanimljivo, pomisli Kejn, nije se čak ni osmehnula. ”Dijana Blejd?” Dijanina leva obrva nestade pod šiškama.


BalkanDownload

”Da?” ”Ja sam Kejn Mekgregor, Renin brat.” Ne skidajući pogled sa njenog lica, Kejn joj pruži ruku. Dakle, to je taj fatalni Mekgregor, pomisli Dijana, prihvativši njegovu pruženu ruku. ”Kako ste?” Očekivala je mekan dlan i bila je iznenađena kad joj se ruka našla u čvrstoj, gruboj muškoj šaci. Neko blago prijatno peckanje poče da joj se penje uz ruku. Dijana ga prepozna, prekinu dodir i zaboravi. ”Rena bi lično došla”, nastavi Kejn, još uvek posmatrajući njeno lice, ”ali imala je nekoliko manjih hitnih intervencija u hotelu.” Pošto je bio čovek od čijeg je raspoloženja zavisilo hoće li biti diplomata ili sasvim otvoren, Kejn joj, skidajući torbu sa njenog ramena, reče: ”Nisam očekivao da ćete doći.” ”Ne?” Dijana je držala drške torbe, odbijajući da preda svoje stvari. ”A Vaša sestra?” Kejn pomisli da se upusti u borbu oko preuzimanja prtljaga. Nešto u tim sanjalačkim očima ga je teralo da je začikava. Uzdahnuo je i spustio ruku. ”Bila je sigurna da ćeš doći. Rena veruje da svi imaju jaka osećanja prema porodici kao što ih ona ima. ”Lagani osmeh mu prelete preko usana pre nego što ju je uhvatio za ruku. ”Hajdemo po Vaš prtljag.” Dijana mu dozvoli da je povede kroz širok koridor prepun ljudi. Iza njenih uspavanih, sanjalačkih očiju mozak je ubrzano radio i slao signale za uzbunu. ”Ne sviđam Vam se, je li, gospodine Mekgregore?” Kejnovo čelo se nabra, ali je nije čak ni pogledao. ”Ne poznajem Vas. Ali pošto smo na neki način porodica, preskočimo formalnosti.” Tokom tog kratkog govora zaključila je zašto je bio tako uspešan na svom polju. Imao je zlatan glas - bogat, melodičan, sa hladnim prizvukom. ”U redu”, složila se. ”Reci mi, Kejne, ako me nisi očekivao, kako si znao ko sam?” ”Tvoja konstrukcija i ten veoma su slični Džastinovim.” ”Jesu li?” upitala ga je kad su se zaustavili ispred pokretne trake. Kejn ju je i dalje posmatrao istim ispitivačkim intenzitetom. Njen miris nije mogao tačno da definiše, divlji pre nego cvetni i veoma francuski. Pitao se da li joj pristaje koliko i moderno krojeno odelo od vune. ”Porodična sličnost je očigledna”, prokomentarisao je. ”Ali mislim da bi se manje primećivala kad biste stali jedno pored drugoga.”


BalkanDownload

”Nisam imala mnogo prilika za to”, odgovori Dijana suvo i rukom pokaza na svoje kofere. Navikla je da je služe, zaključi Kejn dok je uzimao dva kožna kofera. Ali samostalna je, dodade, setivši se njihove tihe borbe oko torbe. ”Siguran sam da će Džastin biti srećan da te vidi posle toliko godina.” ”Verovatno. Izgleda da ti je drag.” ”Znam ga deset godina. Bio mi je prijatelj pre nego što mi je postao zet.” Htela je da ga pita kakav je Džastin, ali prećuta. Dijana ima svoje mišljenje. Ako treba da ga promeni, neće to biti pod uticajem Kejna ili bilo koga drugog. ”Ostaješ u Komanču?” ”Nedelju dana.” Kad su izašli na hladan januarski vazduh, Dijana automatski gurnu svoje gole ruke u džepove. Nebo je bilo hladnoplavo, a ulice klizave i prepune otopljenog snega. ”Zar nije ovo čudno doba godine za odmor na plaži?” ”Kako kome.” Vetar mu je naneo kosu na oči, ali on to kao da nije primećivao. ”Mnogo ljudi dolazi i da se kocka. Kad si u kazinu, nije važno kakvo je vreme.” Pošto joj je glava bila u visini njegovih ramena, Dijana je morala da je podigne da bi ga pogledala u lice. ”Ti si zato došao?” ”Ne baš.” Pogledao ju je i primetio kako je sunce otkrilo najfiniji nagoveštaj zlatne u njenim očima. ”Volim povremeno da igram, ali Rena je kockar u našoj porodici.” ”Onda su se ona i Džastin našli.” Kejn je spustio njene kofere i polako je izvukao ključeve iz džepa. ”Pustiću te da to zaključiš sama.” Bez reči je spakovao njen prtljag u auto, a zatim ga otključao. ”Dijana...��� Kejn je uhvati za ruku pre nego što je uspela da se odmakne. Nije znala da njeno ime može tako da zvuči - meko, glatko i maglovito erotično. Kad je okrenula svoje velike, zbunjene oči ka njemu, namestio je šiške na čelu pokretom koji je za njega bio sasvim spontan. Pošto ju je njegov gest iznenadio koliko i zbunio, Dijana nije rekla ništa. ”Nije sve uvek onako kako izgleda”, reče Kejn tiho. ”Ne razumem te.”


BalkanDownload

Na trenutak su nepomično stajali na parkingu dok se iznad čula tutnjava aviona i osećao miris kerozina. Dijana pomisli kako može da oseti grube linije njegovog dlana čak i preko svog kaputa. Njegove oči, pomislila je, bile su čudno nežne na tako izražajnom licu. Nakratko je zaboravila njegovu reputaciju demona iz sudnice - i spavaće sobe. Želela je da potraži od njega pomoć, savet, utehu, a da uopšte nije bila svesna da su joj potrebni. ”Imaš lepo lice”, prošaputa Kejn. ”A imaš li i neka lepa osećanja?” Dijana se namršti. ”Mislim da imam.” ”Onda im dozvoli da se pojave.” Zbunjen, ranjiv pogled zamenio je hladan i oprezan. Nije znala da je takav pogled imao i njen brat. ”Moj dolazak bi se mogao protumačiti gestom dobre volje.” ”Mogao bi”, saglasi se Kejn i obiđe auto kako bi seo na mesto vozača. ”Ali ti ga tako ne shvataš”, reče Dijana i zalupi vratima. ”Kad bih morao da pretpostavim, kazao bih da si, pre svega, došla iz radoznalosti.” ”Sigurno je divno biti tako često u pravu.” Osmehnuo joj se kratko, pitajući se da li je njegov osmeh ona uopšte primetila. ”Jeste.” Jaguar zaurla kad je okrenuo ključ. ”Pokušajmo da budemo prijatelji, zarad naših rođaka. Kako je bilo u Parizu?” Isprazna konverzacija, zaključila je. Isključi mozak i daj standardne i beznačajne odgovore, kazala je samoj sebi i zavalila se u sedište. Uživala je u vožnji. Jedna od njenih skrivenih slabosti bili su brzi i dobri automobili. ”Bilo je hladnjikavo” počela je. ”Ima jedan mali kafe u Četvrtoj ulici”, seti se Kejn dok je vozio jaguara po aerodromu. ”Imaju najbolji sufle sa te strane Atlantika.” ”Kod Henrija?” Radoznalo je pogleda. ”Da. Znala si?” ”Da.” Blago se osmehnuvši, Dijana se ponovo okrete ka prozoru. Henri je bio bučna rupica u zidu. Tetka Adelaida bi pre umrla od gladi nego što bi prešla njegov prag. Dijani se dopadao i uvek, kad je bila u Parizu, pronalazila je priliku da se izvuče i skokne tamo na sat-dva, da uživa u hrani i društvu. Čudno da je to bilo omiljeno mesto i Kejna Mekgregora.


BalkanDownload

”Često ideš u Pariz?” ”Više ne.” ”Moja tetka sada živi tamo. Pomagala sam joj da sredi stan.” ”Živiš u Bostonu. U kom delu?” ”Upravo sam se uselila u kuću u Čarlsovoj ulici.” ”Kako je svet mali”, reče Kejn. ”Izgleda da smo komšije. Čime se baviš u Bostonu?” Sklonivši pramen kose koji joj je pao na obraz, Dijana se okrenu i pogleda ga. ”Onim čime se baviš i ti.” Kejn podiže obrvu dok je okretao glavu i on nju da pogleda. ”Sigurno se sećaš profesora Vajtmena” nastavila je. ”Ima samo reči hvale za tebe.” Kejn razvuče usne u širok osmeh. ”Da li ga studenti još uvek iza leđa zovu Koske?” ”Naravno.” Kejn se nasmeja i odmahnu glavom. ”Dakle, Harvard. Izgleda da imamo mnogo toga zajedničkog. Porodicu, fakultet, karijeru. Stažiraš?” ”Da, kod Barkleja, Stivensa i Frica.” ”Mmm, prestižno.” Ponovo je pogleda. ”I ozbiljno.” Dijana se osmehnu prvi put. Nespretno i divno u isto vreme. ”Imala sam fascinantne slučajeve. Prošle nedelje sam zastupala sina odbornika koji ima naviku da ignoriše ograničenja brzine.” ”Koliko ih ima, mogla bi da radiš na takvim slučajevima narednih petnaest, dvadeset godina.” ”Imam druge planove”, kaza Dijana. Kad bude napunila trideset, biće spremna za pauzu. Posle četiri godine u cenjenoj i uglednoj firmi imaće iskustvo neophodno za pokretanje samostalne prakse. Mala, elegantna kancelarija, obrazovana sekretarica i... ” A to su?” Vratila se u stvarnost. Nije bila žena koja je otkrivala sve svoje karte. ”Želim da specijaliziram krivično pravo”, reče jednostavno. ”Zašto?” ”Želja za pravdom, ljudskim pravima.” Nasmejala se i okrenula ka njemu. ”I volim dobru borbu.” Kejn klimanjem glave pokaza da je razume. Možda nije tako pristojna i odmerena kako njena uglađena odeća nagoveštava. Shvatiće kakva je po parfemu koji koristi. ”I kako ti ide?”


BalkanDownload

”Student prava na drugoj godini može da se snađe sa onim što ja sada radim.” Naslonila se u sedište. ”Mogu ja mnogo više... I nameravam da budem najbolja.” ”Ambicija za poštovanje” prokomentarisa Kejn dok su skretati ka Komanču. ”I ja sam sebi odredio isti cilj.” Dijana ga osmotri dugim pogledom. ”Videćemo ko će uspeti prvi, zar ne?” Umesto odgovora Kejn se samo osmehnuo. Dijana pomisli kako već može da primeti tog demona u njemu, tu trunku đavolje, opasne energije koja ga je već dovela visoko na lestvici. Bez reči je izašla iz kola. Nije se dala zavarati čarobnim osmesima i izazovnim očima. Ako je postojalo nešto u šta se Dijana savršeno razumela, bilo je to pravo. Kejn Mekgregor će za koju godinu čuti za nju, bila je sigurna. Zapamtiće šta je rekla. ”Prtijag gospođice Blejd je u prtljažniku”, reče Kejn vrataru, dodavši mu ključeve i napojnicu. ”Verujem da Rena želi odmah da te vidi”, nastavio je i ponovo uhvatio Dijanu za ruku. ”Osim ako možda ne želiš prvo da odeš u svoju sobu.” ”Ne.” Rena, ne Džastin, primetila je. Ponovo je osetila nervozu u stomaku i trudila se da ne obraća pažnju na nju. ”Dobro, onda idemo pravo gore.” ”Dakle...” Dijana se osvrnu unaokolo, posmatrajući krajnje elegantno predvorje. ”Ovo je Džastinovo.” ”Vlasnik je samo polovine Komanča”, ispravi je Kejn dok su ulazili u lift. ”Rena je kupila polovinu prošlog leta, kad su postali partneri.” ”Shvatam. Tako su se upoznali?” ”Ne.” Kad se nasmejao, radoznalo ga je pogledala. ”To je jedna komplikovana, porodična šala. Sigurno će ti je Rena ispričati - mada moraš da upoznaš našeg oca da bi je sasvim razumela.” Pogledao ju je, a zatim uvio pramen njene kose oko svog prsta. ”Mada, bolje da ga ne upoznaš, da se ja ne nađem u sličnoj situaciji.” Gledao ju je pravo u oči, omamljen divljim, zavodljivim mirisom koji je koristila. Jesu li te usne strasne kao što izgledaju, pitao se. ”Zaista si veoma lepa, Dijana” prošaputao je. Način na koji izgovara njeno ime, reče Dijana samoj sebi, izaziva taj čudan, skoro neprijatan osećaj peckanja po koži. Bio je stručnjak u tome da učini da ženama bude neprijatno, podsetila se. I da ih navede


BalkanDownload

da uživaju u tome. Ozbiljno ga je pogledala ispod poluotvorenih kapaka. ”Ostavio si za sobom na Harvardu određenu reputaciju, Kejne”, reče blago. ”I to ne samo u amfiteatru.” ”Je li?” Zabavljajući se, nežno ju je povukao za pramen kose koji je držao u ruci pre nego što ga je pustio. ”Moraćeš jednom prilikom da mi ispričaš nešto o tome.” ”Bolje je da neke stvari ostanu neizgovorene.” Kada su se vrata otvorila, Dijana je izašla i osvrnula se preko ramena. ”Mada sam se uvek pitala da li je... incident u biblioteci zasnovan na činjenicama.” ”Hmm.” Protrljao je obraz rukom i pridružio joj se. ”Pretpostavljam da bih sada mogao da se pozovem na Peti amandman.” ”Kukavice.” ”Jesam.” Tražio je ključ od apartmana u potkrovlju koji mu je Serena dala, a zatim se zaustavio. ”Još uvek se priča o tome?” Dijana se trudila da se ne nasmeje dok je proučavala izraz na njegovom licu. Nije mu bilo neprijatno, pomisli, pre je bio radoznao. ”Postalo je urbana legenda”, kaza mu. ”Šampanjac i strast između Masačusetskog krivičnog prava i Procedure razvoda” Kejn sleže ramenima dok je otključavao vrata. ”U stvari, bilo je pivo. Takve stvari se s vremenom preuveličavaju.” Osmehnuo joj se šarmantno. ”Ne veruješ, valjda, svemu što čuješ?” Dijana mu odgovori posle duže pauze. ”Da”, reče, otvori vrata i ude u apartman. Dijana nije znala šta da očekuje. Ali šta god da je očekivala, nije moglo da se poredi sa elegantnom toplinom apartmana njenog brata. Bezlični tonovi, oživljeni punoćom veselih boja, veliki prozori kroz koje se pružao panoramski pogled na Atlantik, mali, odabrani ukrasi, pastelni jastučići i praktičan nameštaj nevelikih dimenzija, koji je stajao na plišanom tepihu. Njen brat je imao ovakav ukus, pitala se, i iznenada mu se, više nego ikada, osetila bližom. Ili je možda Serenin? Ko je bio taj čovek sa kojim je delila roditelje i nasledne osobine? Zato je bila ovde i prepuštala se emocijama koje je čitavog života držala sputane i pod kontrolom? Treba da ostanu sputane, reče sebi panično. To je preživljavanje. U trenutku panike Dijana se okrenula ka vratima, ali se našla licem u lice sa Kejnom.


BalkanDownload

”Od koga hoćeš da pobegneš?”, pitao ju je, uhvativši je za ruku. ”Od Džastina ili od sebe?” Dijana se ukoči. ”Tebe se to ne tiče.” ”Ne”, saglasio se, ali je spustio pogled na njene usne. Bila je napeta, mišići su joj bili stisnuti.Kako li bi bilo, pitao se, da je malo opusti, da zaviri iza tog zida kontrole i elegancije, Oduvek su mu se sviđale otvorenije žene - žene koje su znale kako da se smeju i vole bez ustručavanja. Ovo bi, na kraju, mogao biti test. Ukoliko se ne bude previše unosio. Bio je to trenutak iskušenja za zadovoljenjem radoznalosti - da joj se približi još samo malo i okusi je. Saznanje da bi njen odgovor mogao pasti na bilo koje mesto između besa i strasti samo je opiranje činilo težim. Dijana oseti kako je želja da je neko zagli, vodi i ima došla neočekivano i nepozvano. Nekako je znala da on to može izazvati u njoj. Ne bi bilo pitanja bez odgovora, nesigurnosti, samo potoka strasti i zadovoljstva. Znala je da bi mogla ući u taj sumanuti i zaboravljeni svet bez misli, razloga, opravdanja - samo kad bi ga potražila. Ili potražila njega. Na trenutak ljuljala se između izazova i racionalnosti - na toj tankoj granici koja je svim ljubavnicima veoma dobro poznata. Bilo bi tako lako... Čula je zvuk lifta i okrenula se ka vratima koja nije ni primetila. Kejn bez reči stavi ruke na njena ramena i skide joj kaput kad se vrata otvoriše. Dijana ugleda ženu koja je ulazila. Bila je sitna i plava, obučena u jednostavnu ljubičastu haljinu koja je samo isticala boju njenih očiju. ”Dijana.” Serena joj priđe, uhvati je za ruku i zagrli. ”Tako mi je drago što si došla!”, reče, ne ispuštajući ruku svoje zaove. ”Tako si lepa”, kaza, široko se osmehnuvši u znak dobrodošlice. ”Mnogo liči na Džastina, je li, Kejne?” ”Mmm.” Držao se po strani i posmatrao susret, paleći cigaretu. Pomalo iznenađena dočekom, Dijana se povuče. ”Serena, hvala ti što si me pozvala.” ”To je poslednji zvaničan poziv koji ćeš dobiti”, reče joj Serena. ”Sad smo porodica. Kejne, hoćeš nešto da popiješ? Dijana, šta ti želiš?”


BalkanDownload

Dijana je prelazila pogledom od brata do sestre i slegnula je ramenima. ”Malo vermuta.” Nervozna, ne želeći prisnost, otišla je do prozora. ”Hotel je divan, Serena. Kejn mi je rekao da ste ti i Džastin partneri.” ”Imamo ovaj hotel i još jedan koji renoviramo na Malti. U ostalim hotelima mu nisam partner. Biću.” Prihvativši čašu koju joj je ponudio Kejn, Serena sede na sofu. ”Ispostavilo se da smo Dijana i ja komšije.” Kejn je prišao Dijani i pružio joj čašu. ”Stvarno?” Taj čudan trenutak je prošao, reče Dijana sebi. I bili su to živci, ne želja, pomislila je dok je uzimala čašu od Kejna. A zatim su im se pogledi sreli, a prsti dotakli. Nije bila toliko sigurna koliko je želela da bude. ”Da.” Skrenula je pogled sa Kejna i pogledala njegovu sestru. ”Prava slučajnost.” Kejn se blago osmehnuo dok je pogledom klizio po Dijaninim leđima. ”Više nego slučajnost”, reče dok je prilazio baru. ”Bavimo se istim zanimanjem.” ”Ti si advokat?” Serena primeti kako Dijanin pogled prati Kejna. Izgleda da moj brat ne gubi vreme, pomisli, a zatim ispi gutljaj pića. ”Da, studirala sam na Harvardu nekoliko godina posle Kejna.” Dijana prebaci čašu sa pićem u drugu ruku, zažalivši što je postavila to pitanje. ”Ali on kao da je i tada bio prisutan”, dodade. Serena zabaci glavu i nasmeja se. ”Ne sumnjam. Većinu priča treba da uzmeš sa rezervom. Ali kada je u pitanju Kejn...” zastade, uputivši mu provokativan osmeh. ”Uvek sam se pitala koliko je od svega toga istina.” ”Tvoja vera u mene je dirljiva” reče Kejn. Bliski su, pomisli Dijana. Tolike godine su proveli zajedno i znaju svašta jedno o drugom. Ona se zagleda u piće. Šta ja tražim ovde? ”Serena”, poče. ”Želim da znaš da sam ti zahvalna na pozivu, ali pitam se...” Dijana zastade i olakša sebi gutljajem vermuta. ”Pitam se da li je Džastinu prijatno što sam došla.” ”On i ne zna da dolaziš.” Kad se Dijanine oči iznenađeno raširiše, Serena brzo nastavi. ”Nije znao da li ti to želiš. Nisam želela da bude povređen ako ne dođeš.” ”Zar bi bio?” upita Dijana i ponovo uze čašu. ”Ne znaš ga”, odgovori joj Serena. ”Ja ga znam.” Hladan, nemi pogled koji joj je Dijana uputila bio je toliko sličan Džastinovom da je


BalkanDownload

Serenino srce preskočilo. ”Dijana, mislim da mogu da pretpostavim kako se osećaš.” Spustila je čašu na sto i ustala. ”Molim te, nemoj unapred da ga osuđuješ. On je...” Kad je čula zvuk lifta, Serena zaćuta. Dođavola, trebalo mi je još samo nekoliko minuta! Pogledala je u Dijanu i primetila da stoji nema i nepomična. Serena uputi jedan bespomoćan pogled Kejnu i dobi sleganje ramenima umesto odgovora. Dijana je posmatrala kako se vrata lifta otvaraju. ”Dakle, tu si”, reče Džastin i uputi se pravo prema svojoj ženi. ”Samo si nestala.” ”Džastine...”, reći joj zastadoše na usnama. Tako je visok, pomisli Dijana. Samouveren, uspešan, nije mogla da odvoji pogled od njega. Koliko je u njemu ostalo od onog ćudljivog, žestokog dečaka kojeg je poznavala? Je li ovo njen brat? Jednom ju je podigao na ramena, kad je cirkus došao u grad, jer od mase ljudi ništa nije mogla da vidi. Bože, zašto se sada toga setila? ”Džastine”, Serena reče kad se malo sabrala. ”Imamo društvo.” Kratko je pogledao Kejna, privukao Serenu bliže i kazao: ”Idi, Kejne, želim da vodim ljubav sa tvojom sestrom.” ”Džastine.” Serena se nasmejala i stavila ruku na grudi. Pogledala je ka prozoru, a Džastin je sledio njen pogled. ”Oh.” Osmehnuo se i pomilovao suprugu po kosi, i dalje je ne puštajući. ”Nisam primetio da Kejn ima društvo.” On me i ne poznaje, pomisli Dijana, a ruke joj jače pritisnuše staklo. Mi smo stranci, mimoišli bismo se na ulici. Pogledala ga je, tražeći reči koje nisu nailazile. Džastinove oči se suziše polako. Serena oseti kako ju je njegova ruka stisnula jače, a zatim ju je sasvim pustila. ”Dijana?” U zvuku njenog imena čulo se prepoznavanje i neverica. Oči su joj bile suve i stajala je savršeno mirna. Zglobovi ruke kojom je držala čašu bili su beli, ”Džastine.” Prišao joj je, istražujući njeno lice. U mislima mu je vreme išlo napred-nazad tako brzo da je izgubio orijentaciju. Hteo je da je dodirne, zagrli, ali nije znao kako. Kad ju je ostavio, bila je tako mala, debeljuškasta devojčica. A sada je bila visoka, vitka žena sa očima njihovog oca. I njegovo lice je bilo bezizražajno, kao i njeno, dok su posmatrali jedno drugo.


BalkanDownload

”Odsekla si svoj konjski rep”, reče i oseti se glupo. ”Još pre nekoliko godina.” Dijana je pokušavala da se priseti svih lekcija koje ju je naučila tetka Adelaida. ”Dobro izgledaš, Džastine” reče mu, ljubazno se osmehnuvši. Svaki njegov pokušaj da joj bude prisniji bi zaustavljen tom njenom bezličnom rečenicom. ”I ti”, reče. ”Kako ti je tetka?” ”Tetka Adelaida je dobro. Sada živi u Parizu. Hotel ti je veoma impresivan.” ”Hvala.” Osmehnuo joj se i stavio ruke u džepove. ”Nadam se da ćeš ostati neko vreme sa nama.” ”Nedelju dana.” Bol je podseti da popusti stisak kojim je držala čašu. Dijana se koncentrisala na to dok je njegov pogled počivao na njenim očima. ”Nisam ti čestitala ženidbu, Džastine. Nadam se da si srećan.” ”Jesam.” Pošto više nije mogla da podnese takav razgovor, Serena prekide i kaza: ”Izvoli, sedi, Dijana.” ”Ako vam ne smeta, ja bih se prvo raspakovala.” ”Naravno”, reče Džastin pre nego što je Serena stigla da protestuje. ”Pridružićeš nam se na večeri?” ”Rado.” ”Pokazaću ti tvoje sobe.” Kejn ispi ostatak pića i spusti čašu. ”Hvala ti.” Dijana krenu ka vratima, zaustavivši se samo da uputi Sereni jedan kratak osmeh. ”Vidimo se večeras.” U ljubičastim očima se samo naziralo negodovanje. ”Da. Molim te, kaži nam ako ti bilo šta treba. Odgovara li ti osam?” ”Biću spremna.” Ne osvrnuvši se, Dijana izađe kroz vrata koja Kejn već beše otvorio. Nije progovorila ni dok su išli niz hodnik. Za samo nekoliko minuta, pomisli Dijana panično, mišići su joj postali napeti, a emocije uzburkane. Kejn je tiho izvadio ključeve iz svog džepa i gurnuo ih u bravu. Dijana uđe, zatim se okrete, nameravajući da mu se kratko zahvali. Međutim, on zatvori vrata za sobom. ”Sedi.” ”Ako ti ne smeta, želela bih...” ”Što ne popiješ to piće?”


BalkanDownload

Dijana primeti da još uvek drži čašu u ruci. Slegnula je ramenima i osvrnula se da osmotri sobu. ”Veoma lepo”, reče, nemajući pojma šta je videla. ”Hvala ti što si mi pokazao moju sobu, Kejne. Sada bih stvarno morala da se raspakujem.” ”Sedi, Dijana. Neću otići sve dok si ovako uzrujana.” ”Nisam uzrujana!” Glas joj je bio suviše oštar. Kako bi se odbranila, ispi još jedan gutljaj vermuta. ”Umorna sam, i molim te...” ”Posmatrao sam te.” Kejn je čvrsto uhvati za ramena i smesti u fotelju. ”Da si ostala tamo još pet minuta, kolena bi te izdala.” ”Svašta.” Dijana spusti čašu na sto pored sebe. ”Je li?”, upita je i obuhvati njenu ruku svojim rukama, nesvesno je trljajući, dok je posmatrao njeno lice. ”Ruka ti je hladna kao led. Očima možeš da lažeš, Dijana, ali ne i rukama. Zar nisi mogla da budeš malo prisnija sa njim?” ”Ne.” Ta reč izađe iz njenih usta, nije mogla da je zadrži. ”Nemam ja zašto da budem prisnija s njim.” Izvukla je ruku iz njegovih i ustala. ”Molim te, ostavi me na miru.” Sada su stajali blizu, toliko blizu da je mogla da primeti kako mu obrva podrhtava. ”Tvrdoglava si”, prošaputa Kejn i odsutno prede palcem preko linije njenih usana. ”Znao sam to čim sam te video na aerodromu. Dijana...”, reče Kejn i skloni kosu sa njenog obraza. Osetila je kako sve izmiče kontroli. ”Povreduješ sebe kad ovako sputavaš osećanja.” ”Ništa ti ne znaš o mojim osećanjima.” Glas joj bio tih i nestabilan dok se borila sa suzama koje su joj zamagljivale vid. Neće se rasplakati naročito ne pred njim, niti pred bilo kim drugim. Nije bilo ničega, apsolutno ničega zbog čega bi se rasplakala. ”Tebe se to ne tiče. Moja osećanja se nikoga ne tiču.” Jedan jecaj joj se oteo i ona rukom pokri usta. ”Ostavi me na miru”, zahtevala je, ali se naslonila na njegove grudi, ”Kad se isplačeš”, prošaputa i zagrli je. Nije mogla odoleti nemoj i neupitnoj utehi. Oslonivši se na njega, Dijana je pustila svoje emocije kroz potok suza.


BalkanDownload

Drugo poglavlje Voda je bila svetlucavosiva sa šiljatim i razuđenim belim vrhovima. Bila je silna, bučna i očaravajuća. Dijana je osećala miris mora i nagoveštaj snega. Dok je šetala po plaži, pod njenim stopalima su se rasturale grudvice hladnog, grubog peska. Kaput joj je visoko bio zakopčan zbog vetra, kom je pustila da joj miluje lice, uživajući u njegovim snažnim prstima. I u samoći. Prepustila se samoći koja se lako mogla naći na plaži u zimsko jutro, neposredno posle svanuća. U njenom životu oduvek je bilo ljudi. Nikada nije bila sama u kući svoje tetke na Bejkon Hilu. Dijana zabaci kosu i nasmeja se tužno. Nikada joj nije bilo dozvoljeno da bude sama. Iza Adelaidinih grdnji i lekcija o ponašanju krio se strah da će krv Blejdovih, krv Komanča, isplivati toliko snažno i jako da neće moći da se kontroliše. Dijana ju je kontrolisala jer nije imala kuda da ode. U početku je radila sve što se od nje tražilo, dozvolila je da bude oblikovana u tihu, mladu damu koju je tetka želela. Svi drugi su je ostavili i Dijana je živela u svakodnevnom strahu da će ponovo biti ostavljena. Naučila je da kontroliše taj strah, ali nikad nije mogla da ga ublaži. Uspela je da nauči da kontroliše svoja osećanja, što je bila najbolja odbrana protiv Adelaidine kritike i njene sopstvene nesigurnosti. Čak i kad je bila mala, Dijana je shvatala da ju je tetka uzela iz osećaja dužnosti. Medu njima nije bilo ljubavi, uprkos ćinjenici da ju je devojčica očajnički želela. Dijana je bila ćerka Adelaidine polusestre, tamnokose devojčice, žute kože, koja je rođena u drugom braku njenog oca sa ženom mešane krvi. Imala je krv Komanča. I ta njena polusestra, čiju je ćerku Adelaida uzela da čuva, uz manjak rasuđivanja, poput njihovog oca, udala se za Blejda. Ista krv privlači istu krv, Adelaida je često imala običaj da kaže, kada je govorila o braku koji je smatrala izdajom njihovog prezimena i nasleđa. Sa Dijanom je bila nemilosrdno rešena da prethodne porodične greške budu ispravljene. Loza Komanča mora biti ignorisana - i još više, izbrisana. Adelaida je zahtevala perfekciju. Ona je bila Grande. Dijana mora da bude ogledalo svih njenih vrednosti, mišljenja i želja. Dete je naučilo da bude poslušno, pokorno i da ne postavlja suvišna pitanja. Pogrešna pitanja i povišen ton dočekivani su sa krajnjim negodovanjem, ili još gore - još jednom lekcijom o tome kako se treba ponašati.


BalkanDownload

Dijana je to prihvatila i bila je briljantna na studijama, u muzici i savršeno je naučila da bude staložena. To je bio beg koji je ispunjavao njenu želju za znanjem i potrebu za pripadanjem. Njena tiha, ali odlučna rešenost da uspe, nastala je kao način da opstane. Godine primenjivanja hladnih, elegantnih manira dovele su do toga da ih prihvati kao svoju drugu prirodu. U trenucima kad bi žudela za još nečim, nečim... uzbudljivim, nedokučivim, potiskivala bi tu žudnju. Verovala je, ako igra po pravilima, ako dostojno sledi korake, da će na kraju uspeti. Njene pobune su bile veoma diskretne, a snovi pedantno pokoreni. Ipak, Adelaidu bi uznemirilo saznanje da njena sestrićina uživa u restoranima koji imaju manje od četiri zvezdice i filmovima koji nemaju izrazito kulturni značaj. I u sportskim automobilima, pomisli Dijana i nasmeja se. U rakovima spremljenim na pari i pivu. Zastala je, gurnula ruke u džepove i zagledala se u more. I u divljim plažama u zimu, dodala je. Da li se Džastin zato nastanio ovde, pitala se Dijana, okrenuvši se da pogleda zadnju stranu hotela. Da li i njega privlači hladna strast mora u zimskom periodu? Da li je nasleđe koje dele jače od tolikih godina razdvojenosti - od godina koje su počele kada je on otišao svojim putem, da se kocka i dobija, a ona ostala, osuđena na tihu pobunu? Odmahnula je glavom i nastavila šetnju. Nije ništa znala o čoveku koji je sinoć sedeo za stolom preko puta nje. Bio je pristojan i sofisticiran, mada se činilo da ispod površine kulja vulkan. Nisu imali mnogo toga da kažu jedno drugom. Čak i kad su je Serenine oči molile, Dijana nije mogla da povede neki smisleniji razgovor, osim ispraznog ćaskanja uz koktel. Šta žena poput Serene Mekgregor može da zna o njenim osećanjima, pomislila je Dijana ozlojeđeno. Ona je odrasla okružena porodicom i ljubavlju. Imala je svoj dom i zajednicu koju nije mogla ignorisati. Samo kad vidi kako lako razgovara sa Kejnom... Kejn, pomisli Dijana i uzdahnu. Bilo je nemoguće poreći da misli na njega i da oseća nešto prema njemu. Nije bila spremna na osećajnost koju joj je pokazao kad se rastužila - i još više, na njegovo saznanje koliko je bila blizu ivice. I on, kao i Džastin, ima tu uglađenost koja deluje kao tanak omotač oko nečega veoma opasnog. Pošto se isplakala,


BalkanDownload

više se nije osećala sigurno u njegovom naručju, mada ju je on samo milovao po kosi kao da je dete. Pretio je da zapali varnicu u njoj, varnicu koja nastaje kad se dva kamena trljaju jedan o drugi sa beskrajnim strpljenjem. Tako može nastati i šumski požar, podseti se Dijana. A nije imala nameru da dozvoli da joj jedan takav požar pokvari život. ”Rano si ustala.” Dijana se okrete i ugleda Kejna iza sebe. Bio je ležernije obučen, nosio je kožnu, sportsku jaknu, farmerke i patike. Pomislila je kako mu sigurno mora biti hladno, ah je izgledao kao da mu je sasvim prijatno dok je posmatrao njeno lice. ”Želela sam da gledam kako sunce izlazi nad vodom”, reče i pogleda u guste, teške oblake. ”Ali ga nema jutros.” ”Hajde da prošetamo.” Uhvatio ju je za ruku pre nego što je stigla nešto da kaže. ”Sviđa li ti se plaža?” Dijana se opusti. Neće je gnjaviti u vezi sa Džastinom ili usiljenom, sinoćnom večerom. ”Nisam neki ljubitelj plaža u letnjem periodu”, poče. ”Ali nisam znala da mogu biti privlačne u ovo doba godine. Da li često dolaziš?” ”Ne baš. Na sreću, i Alan i ja smo bili ovde onda kad je Rena kidnapovana, ali...” ”Šta?” Dijana se zaustavi i čvršće ga stisnu za ruku. Kejn je pogleda svojim tamnim, radoznalim očima. ”Nisi znala?” ”Ne... Verovatno sam tada bila u Evropi. Šta se desilo?” ”Duga je to priča.” Nastavili su da šetaju, ali se Kejn ućutao, pa je Dijana pomislila da ne želi da joj ispriča. ”Neko je pretio eksplozijom bombe u Džastinovom hotelu u Vegasu. Kad je otišao tamo da vidi o čemu je reč, stigla je još jedna pretnja, u pismu adresiranom na njega. Imao je loš predosećaj. Kad se vratio, pokušao je ubedi Renu da ode, ali...” Osmehnuo se i pogledao u more. ”Ona je jedna tvrdoglava žena. Dok je Džastin u prizemlju razgovarao sa policijom o toj drugoj pretnji, otmičar ju je kidnapovao.” Osmeh mu je nestao sa lica kao da ga nikad nije ni bilo. Zamenio ga je izraz teško kontrolisane srdžbe. ”Držao ju je skoro dvadeset četiri sata vezanu lisicama za krevet. Tražio je od Džastina da plati otkup od dva miliona dolara.” ”Gospode bože.” Dijana pomisli na sitnu ženu ljubičastih očiju i zadrhta.


BalkanDownload

”To je jedan jedini put za sve ove godine, koliko poznajem Džastina, da sam primetio da je na ivici da se slomi”, priseti se Kejn. Još mu se u očima primećivao izraz hladnog besa, ali mu je glas bio smiren. ”Nije ni jeo, ni spavao - samo je sedeo pored telefona i čekao. Tek kad mu je klinac dozvolio da priča sa Renom, shvatio je ko je. Što je bilo samo još gore.” ”Zašto?” Sad se Kejn zaustavio i pogledao ju je. Sigurno ne zna, pomislio je. Možda je vreme da sazna. ”Kad je Džastinu bilo osamnaest godina, potukao se u baru. Čovek koji ga je napao nije želeo da pije piće u istoj prostoriji sa Indijancem.” Velike, tamne oči postadoše hladne. ”Shvatam.” ”Izvukao je nož. Džastin je ranjen u tuči - ima rez od dvanaestak centimetara preko rebara.” Video je da je prebledela, ali je nastavio istim tonom. ”Čovek je ubijen istim tim svojim nožem, a Džastin je optužen za njegovo ubistvo.” Dajana oseti iznenadan napad mučnine, ali ga uguši. ”Džastinu se sudilo?” ”Oslobođen je posle izjave koju je pod zakletvom dao svedok iz bara, ali proveo je nekoliko teških meseci u ćeliji.” ”Tetka mi nikad nije rekla za to.” Dijana se okrete i pogleda u more. ”Ni jednu jedinu reč.” ”Tada ti je bilo oko osam godina. Ne bi ni mogla mnogo da mu pomogneš.” Ona je mogla, pomisli Dijana, setivši se tetkinih pristojnih prihoda i uticajnih veza. A meni je trebalo da kaže. Bože, bio je još dečak! Pokušavala je da razbistri misli i sasluša. ”Nastavi.” ”Ispostavilo se da je dečko koji je oteo Renu sin čoveka koga je Džastin ubio. Majka mu je ubacila u glavu da mu je Džastin ubio oca i da ga je sud iz sažaljenja pustio. Nije nameravao da povredi Renu, samo Džastina.” More je postalo gladnije, divlje. ”Dakle, Džastin je platio otkup?” ”Bio je spreman, ali nije bilo potrebe. Rena je telefonirala u trenutku kada je kretao da odnese novac. Udarila je klinca tiganjem u glavu i vezala ga za krevet.” Iznenađena i protiv svoje volje oduševljena, Dijana se okrete. ”Je li?”


BalkanDownload

Kejn svojim osmehom pozdravi njen osmeh. ”Jača je nego što izgleda.” Dijana je odmahnula glavom i nastavila da šeta. ” A šta je bilo sa dečakom?” ”Suđenje je krajem meseca. Rena je platila njegove zakonske takse.” Ona podiže pogled ka njemu, pogled u kome se mešala ljutnja sa divljenjem. ”Zna li Džastin za to?” ”Naravno.” Ponovo je zaćutala, pa posle kraće pauze reče: ”Nisam sigurna da bih ja tako lako oprostila.” ”Džastin je više popustio nego što se saglasio”, prokomentarisa Kejn. ”Kad se Rena vratila živa i zdrava, nije mogao ništa da joj odbije. Moja prva reakcija bila je da tog klinca treba držati zatvorenog narednih pedeset godina.” Dijana se okrete kako bi mu osmotrila lice. ”Sumnjam da bi imao neke šanse kad bi ti bio tužilac. Čitala sam neke od transkripata sa tvojih suđenja. Ti si nemilosrdan, savetniče” ”Tako je čistije”, reče jednostavno. ”Zašto se nisi ponovo kandidovao za državnog tužioca?” ”Politika sa sobom nosi mnoga ograničenja.” Ponovo joj se osmehnuo. ”Verujem da si naletela na njih kod Barkleja, Stivensa i Frica.” ”Barklej je sinonim za suvoparnog advokata strogog pogleda. Svideo bi se Dikensu. 'Draga moja gospođice Blejd'”, poče ona tankim, šaputavim glasom, ”'molim Vas, ne zaboravite svoju poziciju. Član našeg tima nikad ne podiže ton, niti podleže izazovima u sudnici,' Samo na terenu za golf”, dodade Dijana. I dalje se osmehujući, Kejn je zagrli. ” A da li Vi izazivate sudije, gospođice Blejd?” ”Često. Da tetka Adelaida nije bliska prijateljica Barklej eve supruge, do sada bih već dobila šut-kartu. I tako sam ja samo advokatski pripravnik.” ”Zašto si još uvek tamo?” ”Imam visok prag strpljenja.” Dodir njegove ruke na njenom ramenu bio je topao i prijateljski. Ne razmišljajući, Dijana mu se još više


BalkanDownload

približi. ”Tetka Adelaida, pre svega, nije uopšte bila oduševljena što sam ja izabrala pravo, ali je odigrala ključnu ulogu da bi mi obezbedila položaj kod Barkleja.” To ju je mučilo. Dijana oseti gorčinu. Glas joj je bio tih kad je nastavila. ”Na kraju je bila zadovoljna što radim kod njenog starog prijatelja u uglednoj firmi. Ako budem dovoljno dugo izdržala, možda će mi dati nešto drugo osim saobraćajnih prekršaja.” ”Ti je se plašiš?” Umesto da se uvredi, Dijana se nasmejala. Strah je odavno nestao. Čak je izbledelo i sećanje na njega. ”Tetke Adelaide? Valjda nisam toliko plašljiva. Ne”, reče i okrete lice ka vetru. ”Njen sam dužnik.” ”Jesi li?” prošaputa Kejn više za sebe. ”Moj otac ima običaj da kaže”, reče naglas, ”da u porodici niko nikome ništa ne može da duguje.” ”Ne zna on tetku Adelaidu” odgovori Dijana suvo. ”Vidi galebove!”, povika, pokazujući u nebo kad je nekoliko galebova poletelo. ”Jedan me umalo nije dotakao kad sam jutros stajala na terasi. Ne znam zašto prave toliku buku kad deluju savršeno zadovoljno.” Zadrhtala je, a Kejn je čvršće zagrli. ”Hladno ti je?” ”Jeste”, reče i osmehnu mu se. ”Ali mi prija.” Dah mu je bio topao. Pojavljivao se pored njenog lica u obliku magle koju je vetar brzo raspršivao. Dijanu su toliko privačile njegove oči da je jedva primetila kako ju je ruka na njenom ramenu čvršće zagrlila. Zatim su stajali licem u lice, a njena ruka je klizila po njegovim leđima, po glatkoj, glatkoj koži. Srce joj je tako snažno udaralo kao da je pripadalo nekom drugom. Čula je fijuk vetra koji je kružio oko njih kao da su na nekom pustom, severnom ostrvu. Jednu ruku je držao na njenom vratu, na kome je osećala njegove hladne, snažne prste. A zatim su joj na lice pale hladne, mokre kapljice. ”Pada sneg.” ”Da” prošaputao je Kejn i spustio usne blize njenima, a zatim je zastao, oklevajući. Čuo je njeno uzbuđeno disanje pre nego što je stigla da se odmakne. Nežno, polako je spustio usne na njene. Bilo je to lagano zavođenje pod pahuljama na hladnom vetru. Privukao ju je bliže, dok se njeno telo nije sasvim priljubilo uz njegovo. Osetila je te jake prste koji su istraživali njen vrat i navodili je da mašta šta bi sve mogli da urade njenom telu. Istovremeno su njegove usne postale pohotnije, zahtevale


BalkanDownload

su njen snažniji odgovor, dok je ona bila skoro nesvesna šta se zapravo dešava. Stavila mu je ruke na ramena i privukla ih k sebi. Njena strast je strujala kao vetar, ali je bila topla, vrela, dok su je njegove usne ljubile svuda po licu. Čula je talase kako udaraju u obalu, a zatim samo zvuk svog imena izgovorenog šapatom na uho. Dijana se priljubi uz njega, tražeći i nalazeći njegove željne usne na svojima. Ovog puta nije bilo izazivanja, niti igre, već samo strasti, vatrene strasti. Nijednom od njih više nije bilo hladno dok su otkrivali šta ima kod onog drugog. Dijana oseti kako sve njene male, strogo čuvane tajne izlaze iz nje dok je osećala kako u njoj raste želja, podjednako snažna kao Kejnova. Bila je to želja dublja i mnogo složenija od svih za koje je znala. Nije bila u pitanju samo glad za ukusom njegovih usana, niti potreba za jakim, muškim rukama - već težnja da ima partnera, prijatelja. U njoj je plamtela najstarija i najiskonskija potreba da bude fizički i emotivno zadovoljena. Dok je osećala kako se davi u svojim emocijama, uhvatila se za njega, ne znajući da li je bio sidro ili konopac za spašavanje. Želja za opstankom umanjila je potrebu za zadovoljstvom i ona se odmače. Tako zadihana je gledala u njega dok joj je vetar mrsio kosu i nanosio joj sneg u oči. ”Pa...” I Kejn je bio zadihan. ”Ovo je bilo neočekivano.” Kada je krenuo da je dodirne po obrazu, ona se izmače. On nabra čelo i stavi ruke u džepove. ”Malo je kasno sada da dižeš zidove, Dijana. Utvrđenje je već popustilo.” ”Nisu to zidovi, Kejne”, reče ona smirenije. ”Samo zdrav razum. Ja nisam taj tvoj 'bibliotekarski' tip.” U pogledu mu nešto zaiskri, ali ona nije bila sigurna da li je to zbog neprijatnosti ili iz zabave. ”Taj predmet je već zastareo.” ”Sumnjam da si se rehabilitovao”, odvrati Dijana blago. ”Bože sačuvaj.” Pre nego što je uspela da ga izbegne, Kejn poče da sklanja njenu zamršenu kosu. ”Dijana.” Osmehnuo se i obrisao tragove pahulja sa njenih obraza. ”Tvoje mesto je u pustinji ili negde na suncu u egzotičnoj odeći koja bi savršeno stajala uz tvoje lice.” Stajala je skoro sasvim nepomična kako bi suzbila želju da ponovo oseti njegove usne na svojima. ”Savršeno mi odgovara sudnica u Nju Inglandu” uzvratila mu je.


BalkanDownload

”Da”, reče dok se još uvek osmehivao. ”Verujem - jednom delu tebe. Možda baš zato počinješ da me očaravaš.” ”Ne želim da te očaram, Kejne.” Pogledala ga je pravo u oči, želeći da taj sjaj iz njih nestane. ”Želim da se vratim pre nego što se smrznem.” ”Ispratiću te”, reče, savršeno uveren da Dijana želi njegovo društvo. ”Nema potrebe” kaza i oseti kako ju je uhvatio za ruku. ”Pretpostavljam da mogu da idem deset koraka ispred ili iza tebe.” Na njen nervozan uzdah Kejn dodade: ”Nije valjda da se ljutiš zbog prijateljskog poljupca? Na kraju krajeva, sad smo porodica.” ”Nije tu bilo ničega prijateljskog, još manje porodičnog”, reče Dijana. ”Nije”, reče i prinese njenu ruku svojim usnama. ”Možda bismo mogli da ponovimo.” ”Ne”, reče Dijana odsečno, pokušavajući da kontroliše podrhtavanje ruke. ”U redu”, kaza on nekako previše pomirljivo za njen ukus, ”hajde da doručkujemo.” ”Nisam gladna.” ”Srećom, nisi pod zakletvom”, reče. ”Sinoć si tri zalogaja stavila u usta. Pa...” nastavi pre nego što je ona stigla da reaguje, ”popićemo kafu uz doručak. Ja umirem od gladi. Pričaćemo usput.” Držao ju je za ruku uprkos njenom protestu. ”Ako nemaš ništa protiv, stavio bih to na moj račun.” Nasmejala se protiv svoje volje i krenula sa njim uz stepenice. ”Čini mi se da nisi na vreme izašao iz politike.” ”Nemaš ti pogled jednog cinika”, prokomentarisao je. ”Ne?” Brzo se peo uz stepenice, skoro da je morala da trči da bi držala korak sa njim. ”Imaš oči jedne kamile. Pažljivo, klizavo je.” ”Kamile!” Ne znajući da li da se nasmeje ih uvredi, Dijana zastade na vrhu stepenica. ”To uopšte nije romantično.” ”A ti bi romantiku?” Pre nego što je shvatila šta on radi, našla se u Kejnovom naručju. Nosio ju je ka zadnjem ulazu.


BalkanDownload

Smejala se i sklanjala sa lica kosu vlažnu od snega. ”Spusti me, kretenu.” ”Klerku Geblu je uspelo. Vivijen Li ga nije nazvala kretenom.” ”Oni su bar bili unutra” kaza Dijana i pojasni: ”Ako se oklizneš i ispustiš me, tužiću te.” ”Što si romantična”, požalio se Kejn i leđima otvorio vrata. ”Šta se desi ženama koje žele da budu oborene s nogu?” ”Padnu”, reče Dijana jednostavno. ”Kejne, hoćeš li me spustiti?” Pokušala je da se izmigolji, ali on je samo još čvršće stisnu. ”Nećeš valjda da me uneseš u trpezariju?” ”Što da ne?” Za njega je to bio direktan izazov koji je prihvatio sa osmehom. Primetio je da mu se pogledom smešila. Bio je to trenutak u kome je Kejn rešio da što češće viđa taj izraz na njenom licu. Imala je usne stvorene za osmeh, a on je imao potrebu da joj pokaže kako je malo potrebno za sreću. ”Kejne.” Dijana utiša glas kad je uhvatila nekoliko radoznalih pogleda. ”Prestani sa ovim glupostima, ljudi nas gledaju.” ”Nije važno, navikao sam.” Okrenuo se ka njoj i kratko ju je poljubio. ”Tvoja usta su vrlo izazovna kad se dure” reče Kejn, zastavši kako bi se osmehnuo hostesi. ”Sto sa dvoje.” ”Naravno, gospodine Mekgregore.” Kratko je pogledala Dijanu. ”Ovuda.” Dijana je škripala zubima dok ju je nosio pored stolova prepunih gostiju koji su doručkovali. Primetila je kako jedna sredovečna žena vuče supruga za rukav i pokazuje na njih. ”Konobarica će odmah stići”, reče hostesa Kejnu kad se zaustavila pored stola u uglu. ”Prijatan vam doručak.” ”Hvala.” Uz mnogo stila približio je Dijani stolicu da sedne, a zatim sede preko puta nje. ”Ti...”, poče Dijana tiho, ”platićeš mi za ovo.” ”Vredelo je.” Kejn otkopča jaknu i skide je. Shvatio je da je treba s vremena na vreme izložiti nečemu neočekivanom. Po njegovom mišljenju, njoj je bilo ugađano, bila je ušuškana i sputana. Kao Mekgregor, mislio je da su svi isti. Odsutno je provukao prste kroz kosu, sklanjajući sneg koji se topio. ”Sigurna si da želiš samo kafu, ljubavi?” ”Sasvim sigurna.” Posmatrala ga je i počela da otkopčava dugmad na svom kaputu. ”Te tvoje ludosti uvek ti prolaze?”


BalkanDownload

”Uglavnom. A ti si uvek tako lepa ujutru?” ”Ne rasipaj svoj šarm”, reče Dijana i skide kaput. Ostala je u džemperu od angore boje bundeve. ”Nije važno, imam ga koliko hoćeš.” I kada je Dijana s negodovanjem uzdahnula, on se nasmejao konobarici koja mu je uzvratila osmeh i pružila jelovnik. ”Ja ću palačinke”, odmah je kazao. ”Uz njih slaninu, pomfrit i jaja. Dama želi samo kafu.” ”To ti je uobičajen doručak?”, upita ga Dijana kad se konobarica udaljila. Kejn se zavali u stolicu, primetivši da je već zaboravila da se pretvara da je ljuta. ”Volim da uživam u hrani kad imam priliku. Često mi se dešava da ceo dan jedem suve sendviče i popijem litre kafe.” ”Raspored ti je i sada tako tesan kao kad si bio državni tužilac?” ”Težak je, a nemam saradnike niti asistenta.” Posmatrao ju je dok je dodavala šlag u kafu. ”Želim to da promenim.” ”Nemaš nijednog advokatskog pripravnika?” Prsti su joj bili stvoreni da nose prstenje, a nije nosila nijedan. Kejn je morao da se koncentriše da bi joj odgovorio. ”Trenutno nemam. Moja sekretarica je neorganizovana, neuredna i zavisna od sapunskih opera.” Dijana mu se blago osmehnu dok je podizala šoljicu. ”Sigurno ima druge kvalitete.” Kejn se nalakti na sto i naže se ka njoj. ”Ima 67 godina, jaka je kao stena i odlična je daktilografkinja.” ”Prihvatam kritiku” kaza Dijana. ”Mada, mislim da sa svojim ugledom i iskustvom možeš da imaš jednu od uglednijih advokatskih kancelarija u Bostonu.” ”Ostavljam to Barkleju, Stivensu i Fricu. Da li bi povremeno isprljala ruke, Dijana?” ”Da.” Uzdahnula je i ponovo spustila šoljicu kafe. ”Da, dođavola. Uzalud radim ako ne mogu da se uhvatim ukoštac sa nečim što nije striktno primer iz udžbenika. Saobraćajni prekršaji i sukobi zbog imovine”, kazala je. ”Ništa neću postići ako se samo time budem bavila. Advokatski svet mi ne bi aplaudirao kada bih sutra otvorila svoju kancelariju.” ”A ti to želiš? Aplauze?”


BalkanDownload

”Volim da pobeđujem.” Uspavan pogled iznenada postade žestok. ”Želim da napravim karijeru u svetu advokature. A zašto se ti time baviš?” ”Imam talenat za raspravljanje.” Gledao je u svoju kafu. ”Pravda ima mnogo lica, zar ne?” Kejn podiže pogled i pogleda je u oči. ”Nisu sva podjednako pravična. Mi hodamo po veoma tankoj žici. Ravnoteža je tu od presudnog značaja. I ja volim da pobeđujem, a kada pobedim, želim da znam da sam u pravu.” ”Jesi li nekada branio nekoga za koga si znao da je kriv?” ”Svako ima pravo na odbranu i zakonskog zastupnika. Takav je zakon.” Ovog puta Kejn podiže šoljicu i ispi crnu, jaku, vrelu tečnost. ”U obavezi si da sve svoje znanje i veštine staviš njima na raspolaganje i nadaš se da će na kraju pravda pobediti. Mada, ne bude uvek tako. Sistem je loš, samo delimično funkcioniše.” Ponovo otpi gutljaj kafe. ”Mada, bolje i da je takav nego da ga nema.” Zainteresovana, Dijana ga je pažljivije posmatrala. ”Nisi onakav kakav sam mislila da si.” ”A kakav si mislila da sam?” ”Tvrdokorniji. Možda mlađa, vatrenija Barklejeva verzija. Bez presedana, sa malo latino primesa zbog boljeg utiska, koji tvrdi da je zakon neprikosnoven i bez greške.” ”Dakle, kreten.” Dijana poče spontano da se smeje. Njemu je njen smeh izgledao toplo i divlje poput mirisa koji je nosila. ”Ne radiš to često, Dijana - ne prepuštaš se zadovoljstvu bez razmišljanja”, objasnio je. ”Istrenirana sam.” Iznenadilo ju je to što je izgovorila. Koja li vrata otvara, pomislila je, i to pre nego što ona ima priliku da proveri jesu li zaključana? ”Hoćeš li to da razjasniš?” ”Ne.” Odmahnula je glavom i brzo dodala: ”Stiže ti doručak. Baš me zanima hoćeš li sve to pojesti.” Tajne, pomisli Kejn dok je konobarica spuštala tanjire. Možda ga baš ta njena mističnost neprekidno navodi da razmišlja o njoj. Izgleda da se u njoj skriva mnogo toga, a on ne može da odoli izazovu da razotkriva jedno po jedno. A tu je i ta njena ranjivost... Ne nailazi se često na jaku ženu koja poseduje tu nežnu, ranjivu stranu. Takva kombinacija uz nepogrešive nagoveštaje strasti veoma je... privlačna.


BalkanDownload

Tu su njeni maniri, način govora, njen stil tihe dame sa velikim D... Ali i te sanjive oči i nevaljali miris koji obećava. Setio se njenih vrelih, neobuzdanih usana na svojima i shvatio je da želi ponovo da ih okusi... I da oseti kožu koju je skrivala ispod svoje diskretne, sofisticirane odeće. Za njega su žene oduvek bile zanimljive zagonetke koje je voleo da rešava. U ovom slučaju mogao je da prihvati izazov, odigra igru i učini joj uslugu time što će joj pokazati da život nije pun ograničenja i pravila kao što ona misli. Da, pomislio je, baviće se neko vreme Dijanom Blejd, ”Hoćeš malo?” upita je tiho i ponudi je palačinkama. ”Plašiš se da ne preteraš?” On se samo nasmejao i prineo viljušku njenim ustima. Dijana mu dozvoli da je nahrani. ”O” zažmurila je na trenutak, ”dobro je.” ”Još?” Kejn uze zalogaj pre nego što je njoj ponudio drugi. ”Želja za hranom, kao i druge vrste želja, nastaju iz navike.” Pogledala ga je u oči, prihvatila hranu i naslonila se. ”Trenutno posmatram svoj zalogaj.” ”A tu ste”, reče Serena, prilazeći stolu. Prvo poljubi svog brata, a zatim Dijanu, ”Zar nije odvratno?” upita, pokazujući na Kejnov tanjir. ”A uopšte se ne goji. Jesi li dobro spavala?” ”Jesam.” Dijanu je razoružala ta opuštena ljubaznost i prijateljski osmeh. ”Moje sobe su divne.” ”Hoćeš da doručkuješ?” upita Kejn sestru. ”Podelićemo tvoj doručak?” ”Ne.” ”Ionako nemam vremena.” Serena napravi grimasu kad je nastavio da jede. ”Nadam se da ćeš navratiti kasnije u kancelariju, Dijana. Jesi li nešto isplanirala za danas?” ”Ne, nisam još.” ”Možda bi mogla da se zabaviš u klubu zdravlja ili u kazinu. Biće mi drago da te povedem u obilazak.” ”Hvala ti.” ”Daj mi jedan sat.” Serena pogleda Kejna. ”Veruj samo u polovinu onoga što ti priča”, posavetovala ju je, a zatim otišla. ”Tvoja sestra...” poče Dijana, a zatim uz smeh prihvati parče slanine koje joj je Kejn ponudio. ”Ni ona nije onakva kakva sam mislila da je.” ”Ti uvek imaš nečiju sliku u glavi pre nego što ga upoznaš?”


BalkanDownload

”Da, mislim. Zar nemaju svi?” Kejn sleže ramenima i nastavi da jede. ”Kakva si mislila da je Rena?” ”Čvršća, za početak.” Dijana je odsutno žvakala slaninu. ”Izgleda tako krhko, dok je ne pogledaš pažljivije i ne uočiš snagu na njenom licu. Očekivala sam klasičnu intelektualku. Nije tip žene kojom sam zamišljala da bi Džastin mogao da se oženi, mada sam teško mogla da zamislim i da će se uopšte oženiti.” ”Moguće je”, reče tiho Kejn, ”da ni on nije onakav kakav si zamišljala da je.” Ona na to podiže pogled, hladan i dalek. ”Ne, ja ga ne poznajem, zar ne?” Moglo bi biti čak i zabavno kako se ona lako uvlači u svoj oklop. Kejn uze parče jajeta i nastavi blago. ”Nije lako upoznati nekoga ukoliko to stvarno ne želiš.” ”Nije mudro pričati o temi o kojoj ništa ne znaš”, uzvrati mu. ”Ti si imao srećno detinjstvo, zar ne, Kejne?” Nervoza poče da raste u njoj, a sa njom i bes. ”Majka, otac, sestra, brat. Odlično si znao ko si i gde pripadaš. Nemaš prava da analiziraš i ne odobravaš moja osećanja kad nemaš sa čime da ih uporediš.” Kejn se nasloni na stolicu i zapali cigaretu. ”Ja sam to radio?” ”Misliš li da je lako izbrisati dvadeset godina zanemarivanja, nedostatka interesovanja?” uzvrati mu. ”Onda mi je bio potreban, sada nije.” ”Zašto si onda došla?” ”Da uništim poslednju avet prošlosti”, reče i skloni šoljicu kafe. ”Želela sam da ga vidim kao čoveka, da prestanem da ga se sećam kao dečaka. Kad odem, sasvim ću prestati da razmišljam o njemu.” Kejn ju je posmatrao kroz oblak dima. ”Preda mnom ne možeš da se pretvaraš da si čelična i ledena, Dijana. Bio sam sa tobom juče kad si videla Džastina.” ”To je gotovo.” ”Nisi zadovoljna što sam se uverio da si ljudsko biće, je li?” Krenula je da ustane, ali ju je on uhvatio za ruku svojim snažnim, ali nežnim prstima. ”Ako želiš da budeš pobednik, Dijana, moraš da prestaneš da bežiš.”


BalkanDownload

”Ja ne bežim.” Puls poče da joj se ubrzava. Ugladenost je nestala i ona je prvi put videla suštinu čoveka pored sebe - bio je jak, izazovan i uzbudljiv. ”Bežiš još od trenutka kad si izašla iz aviona”, ispravio ju je. ”I još mnogo pre. Povredena si, zbunjena i suviše tvrdoglava da čak i sebi to priznaš.” ”Kakva sam ja”, procedi ona kroz zube, ”tebe se ne tiče.” ”Mekgregorovi se veoma ozbiljno odnose prema svojoj porodici.” Oči mu se suziše, a njihova boja postade još dramatičnija. ”Od kada se moja sestra udala za tvog brata, od tada me se i ti tičeš.” ”Ne želim tvoj bratski savet.” Nasmejao se nežno. ”Ja prema tebi ne gajim bratska osećanja, Dijana.” Palcem je polako prelazio preko njenog zgloba. ”Oboje to dobro znamo.” Umeo je da promeni raspoloženje mnogo brže od nje. Dijana ustade i besno ga pogleda. ”Više bih volela da ništa ne osećaš prema meni.” Kejn lagano povuče dim cigarete. ”Prekasno”, prošaputa, a zatim joj se opet osmehnu. ”Škoti su pragmatična rasa, a ja počinjem da verujem u sudbinu.” Dijana uze kaput i nervoznim pokretom ga prebaci preko ruke. ”Na jeziku Ute Komanč znači neprijatelj”, reče i pogleda ga ljutito, a on prvi put na njenom licu primeti njeno poreklo. ”Nas nije lako potčiniti.” Okrenula se i otišla svojim strogo kontrolisanim korakom. Kejn se nasmejao i ugasio cigaretu. Pomislio je kako će ovo biti jedna veoma zanimljiva bitka.


BalkanDownload

Treće poglavlje Dijana je u naredna tri dana otkrila da se hotelom Komanč odlično rukovodi i da je dobro organizovan, poput hotela koje je njena tetka hvalila. Hrana, usluga, ambijent - sve je bilo bogato i uspešno. Bilo je očigledno da je Džastin, koji je počeo svoju karijeru kao tinejdžer bez prebijene pare, mnogo postigao. Priznala je sebi da je zbog toga zaslužio njeno poštovanje, čak i divljenje, ali da treba da zadrži odstojanje. Nije htela da rizikuje i pogleda izbliza - Dijana nikad sebe nije smatrala kockarom. Džastin je bio veoma ljubazan svaki put kad bi se sreli, ali kad bi ona bila malo otvorenija, možda bi uvidela da je i on podjednako oprezan kao i ona. Uprkos tome što nije želela, Dijana je mnogo toga saznala o njemu imao je ukorenjen integritet koji nije mogla da dovede u vezu sa kockarima, prepredenim i proračunatim ljudima sa kakvima je provodio vreme na ulicama, primetila je čak i ranjivost koju je jedino Serena mogla u njemu da probudi. Njen brat je bio čovek, otkrila je, koji bi zadobio njeno interesovanje i naklonost samo da nije bilo svih tih godina između njih, koje nije mogla da izbriše. Sa Kejnom je bilo malo drugačije. Za vrlo kratko vreme bio je svedok previše njenih ličnih emocija. Skoro da je mogla da prihvati to što je bio pored nje da je uteši kad je plakala jer je bio osećajan i ljubazan. Ali suviše često se sećala tih nekoliko trenutaka provedenih sa njim na plaži. Ta vrsta strasti, njena dubina i silovitost, bila je posebno opasna. Javila se suviše lako, bez ikakvog napora. Pošto tako zadrhti samo kad je pogleda ili izgovori njeno ime, Dijana je bila savršeno svesna šta bi se desilo kad bi ostali sami u sobi. Bila je sigurna da to ne treba da se desi. A tu je bio i taj bes. Kako je lako uspevao da je izazove! Dijana je oduvek bila zadovoljna svojom sposobnošću da kontroliše ili kanališe svoje najsilnije emocije. Godinama je skrivala nervozu i srdžbu od svoje tetke, samo da bi izbegla neizbežne pridike. A Kejnu je samo jednom rečenicom za rukom polazilo da je dovede do tačke ključanja. To je trebalo sprečiti, reče Dijana sebi dok se oblačila. Možda će se povremeno sretati u Bostonu. Ali to je već bio njen teren. I njegov, podsetila se. Prešla je rukom preko svojih sivih pantalona na kukovima. U svakom slučaju, Boston je profesionalni teren. Odlično je znala ko je i


BalkanDownload

kuda ide. Nikada nije bila žena kojom je raspoloženje upravljalo. Bila je suviše disciplinovana za to. Kad se vrati u Boston, na posao, neće više biti tako podložna ovolikom broju emocija i promenama raspoloženja. Ona ih nije želela, rekla je sebi skoro ljutito. Nije ni znala kako da ih podnosi. Želela je, a to je i nameravala, ponovo da uspostavi miran život koji je sebi uredila. Dokle god je ovde, osećaće kako je nešto pritiska, lomi. Preti joj. Džastin i sva ta sećanja, sve te emocije koje su je preplavile - nije želela da ih se seća, niti da se oseća onako kako se osećala nekada. Kejn je na površinu izazvao emocije, kojih uopšte nije bila svesna da postoje. Igrao je na kartu ranjivosti, koju ona nije trebalo da ima, ili strasti, koju nije želela. Kad je bila u njegovoj blizini, imala je potrebu da... potrebu koju nije smela da ima. Dubokim uzdahom pokušala je da zaustavi bes i zbunjenost. Mora da se kontroliše, kazala je sebi. Kontrolisaće se. A kada se vrati u Boston, nastaviće da živi kao i do sada. Odsutno je namestila kragnu svog džempera tamnoroze boje. Bilo joj je drago što je došla. Sad kada se videla sa Džastinom oči u oči, prestaće da razmišlja šta li je s njim i završiće taj deo svog života. I Serena joj je brzo prirasla za srce, što nije bilo karakteristično za Dijanu. Naučila je da veoma pažljivo bira kome da pokloni svoju naklonost, koja je ponekad suviše olako prihvatana ili odbijana. Prvi put u svom životu Dijana je spoznala kako je imati u jednoj osobi i rođaka i prijatelja. Stavila je tašnu na rame i izašla iz apartmana. Svratiće u Sereninu kancelariju pre nego što ode u šetnju plažom. Kejn je sigurno rano otišao, a Dijana je svoje planove pravila prema njegovim. Nije bilo potrebe, pomislila je, izazivati sudbinu. Dok je prolazila kroz kazino, Dijana je ponovo bila oduševljena modernim, neformalnim dekorom. Nije bi]o sjaja niti velikih lustera. Iz onoga što joj je Serena rekla, kazino, kao i ostatak hotela, bio je uređen po Džastinovom ukusu. Bilo je to daleko od majušne kuće sa klimavim tremom koju su delili u Nevadi. Oboje su prešli dug put od onda, pomisli Dijana. Setila se kuće svoje tetke na Bejkon Hilu i njene čvrste, neporemećene elegancije. Uglačanih antikviteta i sjajnog džordžijanskog srebra. I tihih slugu. Poslednji put je pogledala kazino: srebrne slot-mašine i stolovi sa zelenom čojom, krupijei u svedenim, elegantnim uniformama,


BalkanDownload

primamljivi mirisi skupog viskija i duvana. Da, oboje su daleko dogurali od kućice sa suvim, žutim travnjakom. Mada je tamo bila srećnija nego ikada i igde u životu. Obuzeta svojim mislima, Dijana je prilazila recepciji i umalo se sudarila sa svojim bratom. ”Dijana.” Džastin je uhvati za ruku i odmah pusti. Tako je divna, pomislio je. I taj njen blagi, učtivi osmeh ispunjavao ga je srećom. Od prvog trenutka je znao da neće dopreti do nje. I to što ju je sada viđao bilo mu je teže nego da prihvati gubitak sa kojim je živeo skoro celog života. ”Dobro jutro, Džastine. Mislila sam da se vidim sa Renom ako nije zauzeta.” Kako su mu hladne oči, pomislila je. I kako je čudno što ga samo taj jedan znak njihove veze sa belom rasom čini Indijancem u potpunosti. ”Upravo pregleda raspored.” Pošto ga je i dalje posmatrala, on podiže obrvu. ”Nešto nije u redu, Dijana?” ”Upravo sam se setila priče o tome kako je pretkinja naše majke oteta.” Pokušavala je da se seti svih detalja te priče koju je čula još kad je bila dete. ”Na kraju je svojom voljom ostala sa njim. Nije li čudno to što se njene oči bar jednom pojave u svakoj generaciji potomaka?” ”Ti imaš oči našeg oca”, reče Džastin. ”Tamne, tajnovite oči.” Pošto je osetila kako smekšava, Dijana se uspravi. ”Ja ga se ne sećam” reče u jednom dahu. Učinilo joj se da je uzdahnuo, ali nije bilo promene u izrazu njegovog lica. ”Reci Sereni da ću se vratiti za nekoliko sati. Imam sastanak.” Boreći se sa krivicom i plašeći se odbijanja, Dijana se držala hladno. ”Džastine.” Okrenuo se, ali je primetila da je zadržao ruku na kvaci. ”Nisam znala za suđenje... I da si bio u zatvoru. Žao mi je.” ”Bilo je to davno”, reče on jednostavno. ”Ti si bila dete.” ”Prestala sam da budem dete kad si me ostavio.” Ne čekajući njegov odgovor, okrenula se i ušla u Sereninu kancelariju. ”Dijana.” Serena joj se osmehnula i odložila papire na kojima je radila. ”Molim te, kaži mi da umireš za društvom, pa da pobegnem od ove gomile papira.” ”Plašila sam se da ti ne smetam.” ”Ima dana kad se molim da mi neko smeta”, nastavi Serena, a zatim se uozbilji. ”Šta nije u redu, Dijana?”


BalkanDownload

”Ništa.” Dijana se okrenula prema dvostrukom ogledalu i pogledala u kazino. ”Ja nikad ne bih mogla da radim iza ovoga. Stalno bih imala osećaj da sam na žurki.” ”Sve je stvar koncentracije.” ”Džastin me je zamolio da ti kažem da će biti odsutan nekoliko sati.” Dakle, to je, pomisli Serena i ustade. Prišla je Dijani i stavila joj je ruku na rame. ”Dijana, razgovaraj sa mnom. To što ja volim Džastina ne znači da neću razumeti kako se osećaš.” ”Nije trebalo da dolazim.” Dijana je duboko uzdahnula i odmahnula glavom. ”Shvatila sam da se vraćam u prošlost, sećam se onoga što sam davno zaboravila. Rena, nisam znala da ga još uvek volim. To boli.” ”To što voliš nekoga može da ima i svoje mane”, reče Serena i zagrli Dijanu. ”Ali ako voliš Džastina i daš sebi malo vremena...” ”Krivim ga”, reče Dijana i okrenu se. ”I to sve više. Krivim ga za svaki dan svih onih godina koje sam provela bez njega.” ”Dijana, zar ne vidiš da je i njemu bilo podjednako teško zbog tebe?” ”To je njegov izbor. Ja izbor nikad nisam imala.” Emocije su počele da izviru iz nje. ”Okrenuo mi je leđa, ostavio me je kod tetke i otišao.” ”Tada si imala šest, a on šesnaest godina.” Uznemirena, Serena je pokušavala da izbalansira svoje naklonosti. ”Šta si očekivala da uradi?” ”Nikada nije pisao, nikad nije telefonirao, niti me je posetio. Ni jedan jedini put.” Kada su reči koje je godinama čuvala u sebi najzad bile izgovorene, Dijana se otvorila. ”Verovala sam da će se on vratiti po mene ako budem radila sve kako mi se kaže. Tih prvih nekoliko godina bila sam primer savršenog deteta. Vodila sam računa o svom ponašanju, dobro sam učila i čekala. Ali on nikad nije došao. Dok sam ga ja čekala, on ni pomislio nije na mene.” ”To nije istina!” reče Serena žustro. ”Ti ne razumeš.” ”Ne, ti ne razumeš”, odvrati joj Dijana. ”Ne znaš kako je izgubiti sve čemu si pripadao i živeti od tuđe milostinje! I znati da svaki zalogaj koji progutaš i svaka krpica koju obučeš ima svoju cenu.” ”Kome si ti dužna za hranu i odeću, Dijana?” upita je Serena. ”Ja znam kome sam dužna”, odvrati joj Dijana. ”Na svoj diskretan način nije mi dozvolila da to zaboravim. Tetka Adelaida ne veruje u velikodušnost bez razloga”


BalkanDownload

”Velikodušnost?” Serena poče da šeta po kancelariji, pošto je njen temperament izbio na površinu. ”Ne zna ona o velikodušnosti ništa više od tebe.” ”Možda i ne zna”, saglasi se Dijana. ”Ali ona mi je dala sve što sam ikada imala.” ”Džastin je sve to platio.” Te reči joj izleteše jer više nije uspevala da se kontroliše. ”Otkako te je uzela, svakog meseca joj je slao ček sve dok nisi diplomirala na Harvardu. Sume su u početku bile male”, nastavi Serena hladno. ”Živeo je od klađenja i izbegavao socijalne radnike. Ali kasnije su postale veće - uvek je bio uspešan čime god da se bavio. Ona je prihvatila njegov novac, nateravši ga da se zakune da će se držati podalje od tebe. Platio je, Dijana, nečim mnogo vrednijim od novca.” Dijana je izgledala skamenjeno. Nije se pomerala, plašeći se da se ne raspadne na stotine nepovratnih delova. ”On joj je plaćao?” Glas joj je bio veoma tih, veoma kontrolisan. ”Džastin je tetki Adelaidi slao novac za mene?” ”Nije imao ništa drugo da ti da. Dođavola, Dijana, ti si advokat. Šta bi bilo sa tobom da nije pristao na to da ostaneš kod tetke?” Hraniteljske porodice, pomislila je tupo. Sirotišta ili domovi. ”Mogla je i njega da prihvati.” Serena joj uputi jedan dug, čvrst pogled. ”Je li?” Dijana rukom prekri oči. Nije znala kad je glava počela da je boli, ali bol je bio nemilosrdan. ”Ne.” Uzdahnula je i spustila ruku. ”Ne. Kasnije, kad sam porasla, mogao je da me pozove.” ”Mislio je da si srećna i da ti je bolje u Bostonu, nego da putuješ sa njim širom zemlje. Džastin jeste izabrao da živi sam, to je tačno, ali uradio je to jer je mislio da je tako najbolje za tebe. To je jedini način za koji je znao.” ”Zašto mi nije rekao?” ”Šta misliš? Da je želeo tvoju zahvalnost?” Serena je upita nestrpljivo. ”Zar ne shvataš kakav je on čovek?”, upita i provuče ruku kroz kosu. ”Neće mi biti zahvalan što sam ti rekla. I ne bih”, dodade blažim tonom, ”da nisi kazala da ga još voliš.” Kad se stišala, Serena je primetila Dijanine širom otvorene oči, blede obraze, nepomičan izraz njenog lica. Ne rekavši ništa, krenu da je zagrli. ”Dijana...”


BalkanDownload

”Ne”, reče Dijana i podiže ruku da je spreči. Glas joj je bio hladan, a telo mirno. ”Rekla si mi istinu?” Serena je pogleda pravo u oči. ”Nemam razloga da lažem.” Dijani se ote gorak osmeh, koji se nije ni potrudila da sakrije. ”Čudno, kad su, izgleda, svi ostali imali. Čitavog mog života.” ”Hajdemo gore nešto da popijemo.” ”Ne”, reče Dijana i, sakupljajući ostatke svoje samokontrole, krenu ka vratima. ”Hvala ti što si mi rekla, Rena”, reče hladno i uhvati se za kvaku. ”To treba da znam.” Pošto su se vrata za njom tiho zatvorila, Serena se zavali u svoju stolicu. O bože, pomislila je, trljajući čelo. Kako sam samo mogla to tako da joj saopštim, bez imalo saosećanja? Setivši se iznenađenja na Dijaninom licu, Serena ustade, a zatim se zaustavi. Ne, Dijani je potrebno malo vremena i Serena sigurno nije osoba koju bi želela da vidi. Ugrizla se za donju usnu i podigla slušalicu. ”Pozovi mi Kejna Mekgregora, molim te.” Iako je prošlo sat vremena, Dijana se nije smirila. Misli su joj bile nesređene, njima su vladale emocije. Sve u šta je ikad verovala bilo je lažno. A sve što je imala dugovala je onome kome je vraćala hladnom uzdržanošću. Jedino što joj je trenutno bilo jasno jeste da će još jednom morati da se suoči sa Džastinom i da ode. Bilo je lakše spremiti se za ovo drugo. Izvadila je kofer i počela polako da se pakuje. Radila je to vrlo pedantno, kako bi imala čime da okupira misli. Kad bi mogla, odužila bi to pakovanje do kasnog popodneva. Možda će do tada glava prestati da je boli, a bol u želucu popustiti. Možda se neće osećati krajnje dezorijentisano. U početku je ignorisala kucanje na vratima. Pošto nije prestajalo, ona preko volje krenu da ih otvori. ”Kejne.” Dijana se nije pomerala s vrata, dajući mu do znanja da nije dobrodošao. ”Dijana”, reče on istim tonom dok je pogledom prelazio preko njenog lica. Pošto je primetio da su joj oči bile mutne i suve, lagano je krenuo napred, primoravši je da se pomeri. ”Trenutno sam zauzeta.” ”Neću ti smetati”, reče pomirljivo dok je išao ka prozoru. ”Oduvek mi se sviđao pogled iz ove sobe.”


BalkanDownload

”Onda izvoli, uživaj u njemu.” Okrenula se, otišla u spavaću sobu i nastavila da pakuje stvari. ”Promenila si planove?” upita je Kejn, oslonivši se na dovratak. ”Očigledno.” Dijana savi džemper i pažljivo ga spusti u kofer. ”Rena ti je sigurno rekla za naš jutrošnji razgovor.” ”Rekla je da te je uznemirila.” Dok je držala bluzu, Dijana je shvatila da joj je bilo sve teže da ostane smirena. ”Sve vreme si znao”, reče mu jednostavno. ”Znao si da je Džastin plaćao moj smeštaj, knjige i obrazovanje.” ”Rena mi je to ispričala pošto ti je pisala. Džastin to nikada nije pomenuo.” Kejn je ušao u sobu i uhvatio rukav haljine koju je raširila na krevetu. ”Zašto bežiš, Dijana?” ”Ne bežim”, reče, zgužva bluzu koju je nameravala da savije i ubaci je u kofer. ”Pakuješ se”, pojasni. ”Te dve reči nisu sinonimi.” Dijana se ponovo okrenula od njega i nastavila da se pakuje. ”Verujem da će Džastinu biti mnogo prijatnije kad odem.” ”Zašto?” Dijana ubaci ostatak stvari u kofer i zatvori ga. ”Ostavi me, Kejne.” Emocije samo što je nisu savladale, primeti on. Pitao se zašto se toliko trudi da ih suzbije. Zdravije je da izbiju, pomislio je. Možda je to još jedna stvar koju bi mogao da je nauči. ”Na koga si ljuta?” ”Nisam ljuta!” Okrenula se ka ormanu i svukla odeću sa vešalica. ”Sve su to bile laži!” Iznervirana, zalupila je vrata ormana. Stajala je pred njim, držeći gomilu odeće u rukama. ”Sve ove godine me je terala da verujem da zavisim od njene dobre volje, od njenog poštovanja porodičnih dužnosti. Oblačila mi je haljine klasičnog kroja i kožne cipele kad sam ja želela da hodam bosa. Nosila sam ih jer sam se plašila nje. Jer sam joj bila dužna. A sve vreme to je bio Džastin.” Gužvala je odeću rukama kako ju je bes sve više obuzimao. ”Nije htela da priča o njemu. Insistirala je da zaboravim prvih šest godina svog života kao da nikad nisu ni postojale. Ja sam bila Komanč”, kaza Dijana s iznenadnom iskrenošću, ”ali mi je oduzela sve što me je na to podsećalo: moje poreklo, pravo stečeno rođenjem, i povrh svega toga, osećala sam da sam njen dužnik. O svojoj krvi sam sticala saznanja iz knjiga i muzeja i celog života sam morala da se borim da ne zaboravim


BalkanDownload

ko sam - da se sećam u tajnosti. Bila sam poslušna i dok je moj brat čamio u zatvoru, ja sam išla na časove baleta i hranila se u najskupljim restoranima.” Kejn koraknu ka njoj, gledajući kako se bori sa suzama. ”Zar je to sad važno, ako je on tako želeo?” ”Da!” Dijana baci garderobu, tako da je polovina pala na pod, a ostatak se rasuo po krevetu. ”Ceo svoj život sam njega vređala, a hvalila ženu koja me nikad nije prihvatila onakvu kakva jesam. Ja sada i ne znam ko sam. Mislila sam da sam joj se odužila za obrazovanje time što sam se viđala sa mladićima sa kojima je ona želela da se viđam i time što sam prihvatila posao koji je ona želela. Stalno sam morala da balansiram, a tek onda da mislim na ono što želim.” Nervozno se nasmejala i provukla ruke kroz kosu. ”Ali nisam bila dužna njoj, i ja više ne znam ko sam. Zar nije tako?” Podigla je belu, svilenu bluzu, elegantnu. ”Mislila sam da znam gde pripadam”, reče, zgužva bluzu i baci je na pod. ”Ništa više ne znam!” Bila je zadihana, a on je sačekao da se malo smiri. ”Zašto je važno odakle je novac?” ”Onome ko ga je stalno imao to nije važno.” Kejn je uhvati za ruku i nervozno protrese. ”Bila si prevarena. Saznala si da tetka nije bila iskrena prema tebi, a da te brat nije zaboravio. Kako to može da promeni to ko si i šta si?” ”Zar ne vidiš da sam odgajana u laži!” ”Saznala si istinu”, nastavio je. ”I šta ćeš sad?” Kako je nervoza izlazila iz nje, tako je njegov stisak popuštao. ”Zaboga, Kejne, bila sam tako grozna prema njemu. Tako hladna. Što sam više želela da ga nađem, to sam se više povlačila.” Poljubio ju je nežno, skoro bratski. ”To više nećeš raditi.” ”Ne.” Odgurnula je njegovu ruku i počela je da sklanja odeću koja je ležala razbacana po podu. Bluzu koju je bacila kao da je namerno ostavila tamo gde je bila. ”Videću se sa njim čim se dovedem u red.” Okrenula mu je leđa i počela da slaže odeću koju je zgužvala. ”Prešlo ti je u naviku da budeš pored mene kad se loše osećam. To mi se ne sviđa.” ”Ni meni, čini mi se”, kaza, a zatim je okrete ka sebi. ”Ranjivosti je teško odoleti.” Prešao je palcem preko njenog obraza, pogledom ga


BalkanDownload

prateći. Bila je ženstvena i nežna, ali se ispod površine skrivala ta njena žestina koju nije ni pokušavala da kanališe, savlada i koristi. ”Nemoj”, prošaputa Dijana kad ju je ponovo pogledao u oči. U njegovim očima je videla želju i rešenost. ”Navikao sam da dodirujem ono što nameravam da imam, Dijana.” Rukama joj je uokvirio lice - njegovi dlanovi bili su na njenim obrazima, a prsti u kosi. ”Budiš nešto u meni”, kazao joj je, a onda su njegove usne potražile njene. Mogla je da ga zaustavi. Kad ga je privukla bliže k sebi, znala je da može da ga odgurne i naredi mu da izađe iz sobe. Još uvek je imala snage za to. Ali njegove usne su bile tako privlačne, tako izazovne. Kao da su šaputale na njenima, nižući poljupce i obećanja o beskrajnom užitku, dok su mu ruke klizile ispod njenog džempera, a prsti milovali glatku kožu na njenim leđima. Znao je kako da zadovolji ženu. Možda zato što je bio spreman i da primi onoliko koliko daje. Znao je sve trikove, sve lagane, zavodljive pokrete. Ali sada, dok se ona izvijala u njegovom naručju i dok su joj usne postajale strastvenije, on ih je zaboravio. Njen miris mu je pomutio misli, a on mu se prepustio, ne misleći na finese. Mamila ga je i bio je zaveden pre nego što je shvatio da su se pravila promenila. Začuo je uzdah želje, nejasno shvatajući da je njegov. Njegove ruke su ponovo bile u njenoj kosi, nesvesne svog silovitog stiska, ojačanog željom da osete tu vrelu slast njenih usana. I ona ga je spremno dočekala, vatra na vatru. Dodir na dodir. Dijana nije bila svesna ničeg drugog osim plime osećanja koja su je preplavila. On je dominirao svakim od njih, a njoj nije bilo dosta. Jezici su im se preplitati, sve intimnije i strasnije, a ona je samo želela još. Prvi put je u potpunosti razumela snagu i moć požude. Njegove ruke su šetale po njenom telu, prelazeći preko grudi, do struka i kukova. Bila je poput statue koju je svojim klesanjem skulptor oživljavao. I znala je da je rukama upoznao njeno telo, kao što bi ga očima osmotrio da je bila naga. Kejn se odmače od nje i pogleda je očima tamnim od strasti. Ošamutila ga je neočekivana želja, koja kao da ga je bolela jer je bio naviknut samo na bezbrižnu strast. ”Želim te.” Disanje mu se ubrzalo kad je ponovo dotakao njene usne. ”Sada, Dijana. Odmah.”


BalkanDownload

Nju je uzbuđivala njegova srdžba - a istovremeno ju je i oslobađala. ”Ja...” Okrenula se i prošla rukama kroz kosu. ”Ja nisam spremna na ovo. Ne sa tobom.” ”Dođavola, Dijana!” Goreći od želje, okrenuo ju je ka sebi. ”Ne.” Odgurnula ga je, postavljajući granicu. ”Ne znam šta je trenutno sa mnom. Sve se dešava mnogo brzo. Ali znam da neću biti jedna u nizu žena Kejna Mekgregora.” Namrštio se, ali joj nije prišao. ”Ne prestaješ da unapred donosiš zaključke o drugima, je li?” ”Moram da dovedem svoj život u red, Kejne. Neću ti dozvoliti da ga iskomplikuješ.” ”Da ga iskomplikujem” on ponovi njene reči. ”U redu, Dijana, radi ono što moraš.” Približio joj se, ali je i dalje nije dodirivao. ”Ali Boston nije veliki grad, a ovaj slučaj je daleko od zaključivanja.” Progovorila je iako joj je grlo bilo suvo. ”Je li to pretnja, savetniče?” On se nasmeja lagano. ”To je obećanje.” Uštinuo ju je za obraz i nežno ju je poljubio, a zatim se okrenuo i izašao iz sobe. Dijana nije disala dok nije čula kako se vrata zatvaraju za njim. Samo joj je još to trebalo, pomislila je dok je posmatrala svoju napola spakovanu garderobu. Približio joj se samo zato što su joj emocije bile uskomešane i pretile da izbiju. Ako je nešto naučila za sve ove godine, bilo je to da se ne potčinjava muškarcima - ni u sudnici, niti u spavaćoj sobi. Ni sa Kejnom Mekgregorom ne bi bilo razlike da se nije pojavio u trenutku njene slabosti. Nije želela sada da misli o tome. Zažmurila je i čekala da se njen sistem smiri. Ako se ponovo budu sreli u Bostonu, biće mnogo čvršća. Sada mora da se suoči sa sobom i sa svojim bratom, i sa dvadeset godina života u laži. Kako je slabost ne bi opet obuzela, Dijana je požurila da izađe iz apartmana. Krenula je hodnikom ka potkrovlju. Možda se još nije vratio, pomislila je dok se spremala da zakuca na vrata. Ako nije, reče sebi, sići će u njegovu kancelariju i tamo će ga sačekati. To mora da se reši sad. Ruka joj je oklevala i umalo je nije spustila. Moram to sada da uradim. Uspravila se i pokucala na vrata, zadržavši dah. Džastin ih otvori, go do pojasa. Kosa mu je još bila mokra od tuširanja. ”Dijana? Tražiš Serenu?”


BalkanDownload

”Ne, ja...” Pogled joj je privukao dug ožiljak preko njegovih rebara. Progutala je knedlu. ”Mogu li da uđem?” ”Naravno.” Zatvorio je vrata i okrenuo se ka njoj. Posmatrao ju je kako prepliće prste dok je išla ka sredini sobe. ”Hoćeš li kafu? Ili piće?” ”Ne, ne, ništa”, reče. ”Samo se ti posluži.” ”Sedi, Dijana” ”Ne, ja...” Glas ju je izdao i samo je bespomoćno odmahnula glavom. ”Ne.” ”Šta je bilo?” Bilo bi lakše da nije morala da ga gleda, pomislila je. Bilo bi lakše da je kukavica i da se okrene bez reči. Dijana ga je gledala pravo u oči. ”Želim da se izvinim.” Džastin je pogleda iznenađeno i krenu da oblači košulju. ”Zbog čega?” ”Zbog svega što sam rekla i uradila otkad sam došla ovamo.” Posmatrao ju je dok je zakopčavao košulju, ali iz njegovog pogleda nije ništa mogla da zaključi. Znao je kako da sačuva svoje misli za sebe, pomislila je. Zato je i bio kockar. I to uspešan. ”Nema nikakvog razloga da se izvinjavaš, Dijana.” ”Džastine.” Izgovorila je njegovo ime tonom kojim se molba izgovara i prišla mu. ”Ja nisam dobra u ovome. Čudno, zarađujem za život biranjem reči, a sad ne mogu da ih nađem.” ”Dijana, ne moraš ovo da radiš.” Želeo je da je dodirne, ali primetivši koliko je stegnuta, stavi ruke u džepove. ”Ne očekujem da išta osećaš.” Ponovo je skupila hrabrost i suočila se sa njim. ”Dužna sam ti”, reče tiho. Njegov pogled je momentalno postao nedokučiv. ”Ne duguješ ti meni ništa.” ”Dugujem ti sve”, ispravila ga je. ”Džastine, trebalo je da mi kažeš!” reče u iznenadnom naletu jakih osećanja. ”Imala sam pravo da znam.” ”Šta da znaš?”, nastavi on hladno. ”Prestani!”, uzviknula je i obema rukama ga uhvatila za košulju. Dok ju je posmatrao, shvatio je da je još ona ista devojčica koje se sećao. Poletna i vatrena. Podigavši obrvu, proučavao je njeno tvrdoglavo, ljutito lice. ”Oduvek si bila dosadno derište”, kaza joj. ”Smiri se i kaži mi šta te muči.”


BalkanDownload

”Prestani da se ponašaš prema meni kao da mi je šest godina!”, zahtevala je i čvršće se uhvatila za njegovu košulju. Bilo mu je zabavno da je sluša kako viče i odmah je zaboravio sliku hladne, sofisticirane žene koja je ušla u njegov život pre nekoliko dana. ”Ti prestani tako da se ponašaš”, posavetovao ju je. ”Htela si nešto da mi kažeš još onog prvog dana kada sam ušao u ovu sobu i zatekao te u njoj. Kaži sada.” Dijana duboko uzdahnu. Želela je da se izvini, a ne da viče i optužuje. Ali kontrola, koju je tolike godine uvežbavala i praktikovala, sada se izgubila. ”Sve ove godine ja sam tebe krivila, čak sam pokušala i da te mrzim što si me zaboravio.” ”To sam shvatio”, reče joj staloženo. ”Ne.” Odmahnula je glavom i vodena srdžbom sve je jače vukla njegovu košulju. Iz očiju su joj potekle suze. Nije ih brisala jer ih nije osećala. ”Kako, kad ti nikada nisam rekla? Sve sam tako brzo izgubila, Džastine. Sve svoje najmilije.” Glas joj je drhtao i nije mogla da ga kontroliše. ”U početku sam mislila da sam ja kriva što ste svi otišli, da je problem bio u meni.” On je prvi put dodirnu - rukom ju je pomilovao po kosi, kao što je to povremeno činio pre mnogo godina. ”Nisam znao kako da ti objasnim. Bila si zaista mala.” ”Sada razumem”, poče Dijana. ”Džastine...” Zastade, boreći se sa jecajima. Morala je sve da kaže, pa čak iako joj na kraju on okrene leđa. ”Sve to si uradio za mene...” ”Bilo je neophodno”, prekinuo ju je. ”Ni manje, ni više.” ”Džastine, molim te...” Nije znala kako da traži ljubav. Njen najveći strah je bio da pokuša i da bude odbijena. On ju je posmatrao, a ona je tražila reči. ”Želim da ti se zahvalim”, uspela je da izgovori. ”Imaš potpuno pravo da budeš ljut, ali...” ”Nemaš ti zbog čega meni da se zahvaljuješ.” Ugrizla se za usne kako bi zaustavila njihovo podrhtavanje. ”Osećao si obavezu”, prošaputala je. ”Nisam”, reče i ponovo je pomilova po kosi. ”Voleo sam te.” Usne joj se razdvojiše, ali ostadoše neme. On joj nudi ljubav... Ne prihvata zahvalnost. Neće mu odgovoriti suzama. Uhvatila ga je za ruku i rekla: ”Budi mi prijatelj.”


BalkanDownload

Džastin oseti kako mu napetost napušta mišiće. Polako je prineo njenu ruku svojim usnama, a zatim im se prsti spojiše. ”Mi smo ista krv, sestrice. Uvek sam te voleo. A od danas smo prijatelji.” ”Od danas”, saglasila se i jače je stisnula njegovu ruku.


BalkanDownload

Četvrto poglavlje Bilo je veoma hladno. Da bi se ugrejala, Dijana je u svojim kolima uključila grejanje na najveću jačinu dok se probijala kroz gust bostonski saobraćaj. Svetla farova su se odbijala o njenu šoferšajbnu, pa je žmirkala, pokušavajući da zaboravi da joj se članci smrzavaju. Dok joj se kola zagreju, pomislila je fatalistički, već će biti u restoranu. Smatrala je mudrim potezom to što će se sa Metom Fermenom videti na večeri. Kao pomoćnik okružnog tužioca, bio je dobro obavešten. Zbog svoje sadašnje pozicije u karijeri, mislila je da ne bi bilo razborito odbiti poziv za večeru, iako bi radije sedela kod kuće u toploj odeći, pila čaj i gledala neki stari film. Dijana je znala da ne može sebi da dozvoli da uvredi nekoga ko ima tolike veze, ili da propusti priliku da ostavi dobar utisak. U svakom slučaju, bila je uverena da može da ga drži na pristojnom odstojanju. Kao i uvek. Bio je dovoljno fin, pomislila je, drhteći u svom kaputu, ako se izostavi činjenica da je mislio samo na dve stvari. Na pravo i na žene. Met je bio dobar advokat, podsetila se. Učinilo joj se, ali nije bila sigurna, da su stopala počela da joj se zagrevaju. Ne misleći o tome, koncentrisala se na Meta. Osim što je dobar advokat i prepreden političar, Met je bio odlično upućen u svaki važan proces koji se vodio na području Bostona. A bio je i tračara. Ako je Dijana želela nešto da sazna, mnogo više bi saznala od njega nego iz Bostonskog globusa. Prestala je da radi kod Barkleja, Stivensa i Frica nedelju dana nakon povratka iz Atlantik Sitija. Bio je to njen način da se pobuni protiv manipulacija svoje tetke. Dijana je znala da rizikuje, i finansijski i profesionalno, i dve nedelje nakon odlaska na odmor doživljavala je male napade panike. Barklej je značio sigurnost, ne samo zbog sigurnih primanja već zato što je kod njega uvek bilo mnogo posla - dobro, za nju ne baš previše. Ali Barklej je bio tetkin izbor. Davanje otkaza smatrala je svojim prvim korakom ka nezavisnosti. Nije žalila zbog te odluke niti je imala strah od budućnosti. Kad je imala loš dan, zamišljala je sebe kako sedi u kancelariji sa još jednim advokatom početnikom i čeka da telefon zazvoni, nadajući se da će braniti nekoga zbog prekoračenja brzine. A kad bi joj dan bio dobar, Dijana je verovala da će se izboriti za svoj put ka vrhu. Stepenik po stepenik.


BalkanDownload

Ako je Dijana zbog nečega žalila, bilo je to zbog toga što je malo vremena provela sa Džastinom, pošto su se konačno pomirili - ali verovala je da je od presudne važnosti da se vrati u Boston i dovede u red svoju karijeru. Otkaz Barkleju treba da da dok je još ljuta, dok je osećaj izdaje još uvek svež - pre nego što, pomisli Dijana, razumno razmisli. Lako je biti nervozan i ne misliti na posledice. Ali ona je sebe uveravala da žuri da sebi prokrči put i nade svoje mesto. I otkrila je, žurila je da počne da otkriva Dijanu Blejd - sve ono što je godinama potiskivala u sebi. Postojao je još jedan razlog zbog koga je otišla iz Atlantik Sitija ranije nego što je planirala: Kejn Mekgregor. Dijana je bila svesna činjenice da želi da postavi granicu medu njima - naročito posle njihovog susreta neposredno pre njenog razgovora sa Džastinom. Kejn joj se opasno približio. Čovek poput Kejna odlično zna kako da se približi ženi, pomislila je. U jednom trenutku je nežan, a već u sledećem grub i arogantan. Teško je odoleti toj kombinaciji, a ona je znala da je on toga svestan. Reputacija u vezi sa ženama prati ga još od studentskih dana. Okolnosti, ili možda sudbina, učinili su da ona još na Harvardu čuje priče o njemu, a zatim i iz zajedničkih krugova u Bostonu. Dijana je o Kejnu Mekgregoru već mnogo toga znala pre nego što su se lično upoznali - ali tada se pojavio problem. Ukoliko je u pitanju samo fizička privlačnost, Dijana je znala da može lako da se nosi sa njom. Bila je naviknuta na samoodricanja i veza sa Kejnom, jednostavno, nije dolazila u obzir. Bili su suviše povezani, poslovno, a sada i porodično. On je ženskaroš, po svom slobodnom izboru i reputaciji koja ga prati. A ona je, po izboru i reputaciji, obazriva. Ali tu nije bila u pitanju samo želja. On je probio njen oklop i izazvao u njoj emocije koje ona ne može da definiše. Dijana je problemu prišla logično - prvo je priznala da postoji, a zatim se sklonila od njega. Sada ga smatra rešenim jer se sve završilo. Započinjanje sopstvene advokatske prakse okupiraće sve njeno slobodno vreme i energiju u predstojećim mesecima. Zbog toga je bila rastrojena i uzbuđena iako još uvek nije našla odgovarajući poslovni prostor, a lista njenih klijenata je bila žalosno kratka. I ranije je bivala prepuštena samoj sebi, podsetila se - sama i bez sredstava. Ovog puta neće biti tetke Adelaide koja će joj pružiti sigurnost u zamenu za


BalkanDownload

poslušnost. Ovog puta će sama odlučivati, sama grešiti i sama slaviti. Tačno je znala šta želi: posao, izazov, uspeh. Sve što joj je trebalo bila je šansa. Brzo je pronašla slobodno mesto na krcatom parkingu i shvatila to kao dobar znak. Sve će se odvijati po planu jer ona ne dozvoljava da bude drugačije. Hladan vazduh joj se zavlačio pod kaput dok je išla preko parkinga. Počela je da pada teška, ledena kiša, čineći asfalt klizavim i čudesno lepim pod sjajem uličnih svetiljki. Nije obraćala pažnju na promrzla stopala i mislila je samo kako će se ubrzo ogrejati pored kamina u foajeu - uz čašu belog vina, prijatnu muziku sa klavira i miris drva koja gore. Plima toplog vazduha, koju je osetila kad je otvorila vrata, donese joj osećaj čistog zadovoljstva. Ostavila je kaput i uputila se ka recepcioneru. ”Dijana Blejd. Je li gospodin Fermen stigao?” Recepcioner pažljivo pogleda spisak rezervacija. ”Još nije, gospođice Blejd.” ”Kad stigne, molim Vas, recite mu da sam u foajeu.” Dijana se uputi ka prostranoj, udobnoj prostoriji u kojoj su sofe i fotelje bile postavljene oko velikog kamenog kamina. Vatra se razgorela, raspaljena velikom hrastovom cepanicom koja je, goreći, širila sladak miris šume. Osvetljenje je bilo diskretno, prelamalo se po senovitim ćoškovima, dok je žamor razgovora i smeha ličio na atmosferu velike, porodične zabave. Dijana spazi praznu stolicu. Učinilo joj se da je dalje od vatre nego što je ona želela, ali ju je ipak zauzela. Volela bih da se izujem, pomisli, zavalim se u sofu i čitavog narednog sata samo posmatram vatru. Jednog dana ću imati svoju kuću, rešila je, i sobu sličnu ovoj. A ne uredan, mali stan poput onoga na Bejkon Hilu, sa kontrolisanom vatrom u malenoj peći. Ležaću na podu, slušaću njeno pucketanje i posmatrati igru svetlosti i senki na tavanici. Uzdahnula je i dublje se zavalila u stolicu. Postajem sentimentalna, pomisli, gledajući na sat. Uzimajući u obzir vremenske prilike i saobraćajnu gužvu, ima mnogo vremena da uživa u piću dok joj se Met ne pridruži. Dok je Dijana pogledom tražila konobara, on zaustavi kolica pored njene stolice. Pogledala je u flašu šampanjca dok je on vadio pampur. Odlična godina, pomisli sa malim žaljenjem. ”Izvinite, pogrešili ste, ja to nisam naručila.”


BalkanDownload

”To je od jednog gospodina, gospođice Blejd.” ”Zaista?” Dijana se okrete dok je konobar punio čašu. Kad ga je ugledala, obuzelo ju je uzbuđenje koje nije mogla smatrati neprijatnim. Na kraju, sam joj je rekao da Boston nije veliki grad. ”Zdravo, Kejne.” ”Dijana.” Prineo je njenu ruku usnama, gledajući je pravo u oči. ”Mogu li da ti se pridružim?” ”Bio bi red”, reče i pokaza na šampanjac i dve čaše. Primetila je kako u elegantnom sivom odelu izgleda kao pravi uglađeni, sofisticirani advokat. A zatim se setila kako je opušteno nosio kratku kožnu jaknu i farmerke. Ne bi trebalo zaboraviti onu njegovu manje otmenu stranu. ”Kako si?”, upitala ga je, uzimajući čašu. ”Dobro.” Seo je i posmatrao ju je preko ivice čaše. Setio se da je haljinu koju je sada nosila onda u besu bacila na krevet. Bila je od svetlotirkizne svile i odličan kontrast njenoj koži. Njen izbor boja, pomislio je, bio je sličan njenom izboru parfema. Treperav i izazovan. Dijana podiže obrvu dok ju je on nemo posmatrao. ”Sam si ovde.” ”Aha.” Ispila je gutljaj, zadržavajući na trenutak šampanjac na jeziku, hladan i suv. Ledena kiša koja je padala napolju već je bila zaboravljena. ”Treba da se vidim sa Metom Fermenom. Pretpostavljam da ga znaš.” ”Da”, odgovori joj Kejn, osmehnuvši se. ”Znam ga. Razmišljaš da pređeš u D.A., pošto više ne radiš kod Barkleja?” ”Ne, ja...” krenu da mu odgovori, ali se zaustavi. ”Otkud znaš da više ne radim kod Barkleja?” ”Raspitao sam se”, odgovori joj jednostavno. ”Kakvi su ti planovi?” Dijana se na trenutak namršti, a zatim se opustila. ”Planiram da otvorim sopstvenu firmu.” ”Kada?” ”Čim se pobrinem oko nekoliko detalja.” ”Jesi li našla kancelarijski prostor?” ”To je jedan od tih detalja”, reče i pređe prstom preko vrha čaše. Nije htela da razgovara sa Kejnom o svojim problemima, a naročito ne o svojim sumnjama. Dijana se trudila da predstavi sebi kao da ima problema samo oko detalja, a ne da joj se čitavo tlo uzdrmalo pod nogama. ”Nije baš tako lako kako sam očekivala - ako želim dobru


BalkanDownload

lokaciju i pristojnu zakupninu.” Prstom je odsutno dotakla svoj jezik. ”Sutra treba da pogledam tri lokacije.” Njen nesvesno provokatini gest bio je uzbudljiv; Kejn oseti kako ga prožima nekakva toplota. Biće još prilike, obećao je sebi. Na nekom drugom mestu. ”Možda znam jedan kancelarijski prostor koji bi mogao da te zanima.” ”Ozbiljno?” Nagla se ka njemu, a pramen kose joj pade preko lica. Brzo ga je sklonila. ”S druge strane reke, nedaleko od suda” Otpio je gutljaj dok je posmatrao kako haljina lagano pada preko njenih ramena. Nedeljama se pitao kako bi ta ramena izgledala pod dodirima njegovih ruku. Takode se pitao kako se sama snalazi u Bostonu, sada kad je saznala sve o svojoj tetki i Džastinu. Naročito otkad je čuo da je prestala da radi. Briga je Kejna mučila više od želje za njom. ”Dvospratna zgradica sa fasadom od kamena” nastavio je. ”Adaptirana je, tako da ima prijemnu prostoriju, konferencijske sale, kancelarije.” ”Odlično zvuči. Čudi me da je agent nije pomenuo.” Osim ako cena nije odgovarala opisu, pomisli Dijana dok je podizala čašu. Neće pipnuti novac koji je njena tetka odvojila za nju. Njena tetka ili Džastin, ispravila se. U svakom slučaju, neće uzeti ni jednu jedinu paru koju nije sama zaradila. ”Kako si čuo za to?” upitala ga je . ”Poznajem vlasnika”, odgovori Kejn dok je oboma sipao još šampanjca. Dijana je primetila čudan prizvuk u njegovom glasu i pažljivo ga je posmatrala. ”Ti si vlasnik.” ”Brzo shvataš.” Nazdravio je. Naslonila se i prekrstila noge, ignorišući njegov osmeh. ”Ako si vlasnik tako odličnog prostora, zašto ga sam ne koristiš?” ”Koristim ga. Ta boja ti odlično stoji, Dijana.” Lagano je lupkala prstima po rukonaslonu stolice. ”Zašto bi mene zanimale tvoje kancelarije?” ”Prezauzet sam”, kaza joj čisto poslovnim tonom, tako da je njoj trebalo nekoliko trenutaka da se navikne na promenu. ”Moraću da odbijem neke klijente iz jednostavnog razloga što nisam u stanju da im pružim najbolju uslugu po pitanju vremena i energije.” Ona podiže ruku. ”Pa?” ”Jesi li zainteresovana?” *


BalkanDownload

Namrštila se i duboko uzdahnula. ”Za tvoje klijente?” ”Da ih učiniš svojim klijentima”, nastavio je. Zainteresovana, pomisli. Šta bi dala za nekoliko novih klijenata? Dijana se odupre želji da mu poljubi stopala. Morala je da bude praktična. ”Hvala ti, Kejne, ali trenutno nisam zainteresovana za ortakluk.” ”Nisam ni ja.” Zbunjeno je zavrtela glavom. ”Pa, šta onda...” ”Imam višak prostora koji možeš da iznajmiš. Imam i nekoliko slučajeva koje ću morati da odbijem. Radije bih da ih ustupim.” Još uvek nije sebi priznao zašto želi baš njoj da ih ustupi. Bila je član porodice ubedivao je sebe. Držao je čašu. ”Jednostavna stvar ponude i potražnje.” Dijana je ćutala. Kejn je znao da i iza tog sanjivog pogleda njen mozak pažljivo radi. Skoro da se nasmejao. Sviđalo mu se kako je bacio mrežu oko nje. Bože, još je lepša nego što se sećao, a jedva da su prošle dve nedelje. Odupirao se želji da je pozove. Večeras je konačno odlučio da prestane da misli na nju. I ubedivao se da je samo u pitanju briga o članu porodice. Ipak je saznao gde da je nađe. Došao je impulsivno, sa ponudom koja mu je tek nedavno pala na pamet. Ako je prihvati, on će biti u prednosti - da svakodnevno bude u njenoj blizini. U pitanju je posao, podsetio je sebe. Kad to reše, ići će dalje. Ako zaista ima nameru da otkrije kakva je Dijana Blejd, moraće da bude pored nje. ”Kejne”, počela je, pogledavši ga pravo u oči. Ponuda je vrlo primamljiva, ali želim nešto da te pitam.” ”Naravno.” ”Zašto?” Upalio je cigaretu. ”Ponuda je profesionalna. Ali ne smemo zanemariti činjenicu da smo, takoreći, rođaci.” ”Opet tvoje porodične dužnosti” reče ona. ”Radije bih upotrebio reč odanost” nastavio je. Na licu joj se pojavi izraz iznenađenosti i odobravanja. ”I ja.” ”Razmisli.” Potražio je svoju vizitkartu po džepovima. ”Ovde je adresa. Dođi sutra da pogledaš.” Nije mogla da dozvoli sebi da digne nos i odustane. ”Hvala ti, hoću.” Krenula je da uzme vizitkartu, a on je uhvati za ruku. Pogledi im se sretoše. Njegov je bio samouveren, a njen oprezan.


BalkanDownload

”Sviđa mi se kako ti stoji svila”, prošaputao je, ”dok pijuckaš šampanjac, a u očima ti svetluca odsjaj vatre iz kamina.” Palcem je milovao njen zglob, a razgovor među njima je utihnuo. ”Mislio sam na tebe, Dijana.” Glas mu je bio dublji, prisniji, a ona oseti kako joj telo prožima snažna želja. Dodir mu je bio nežan. ”Mislio sam o tome kako izgledaš”, reče joj tiho. ”Kako mirišeš, kako si divna. Kakva si kad se pripiješ uz mene.” ”Nemoj”, izgovorila je šapatom, u kome se čula želja. ”Nemoj to da radiš.” ”Želeo bih da satima vodim ljubav sa tobom, dok ti se telo ne umori i ne budeš mislila samo na mene. Samo na mene.” ”Nemoj”, ponovila je i povukla ruku. Naslonila se u stolicu, teško dišući. Kako je mogao samo rečima da izazove takvu reakciju u njoj ? Telo joj je drhtalo, a on je to znao. Znao je, opomenula se. Bio je neverovatno vešt zavodnik, skoro savršen. ”Ovo ne funkcioniše”, uspela je da izgovori. ”Ne?” Ohrabrilo ga je to što je primetio kako se bori sa željom. I pružilo mu zadovoljstvo. ”Naprotiv, Dijana, ovo će odlično funkcionisati.” Dijana ponovo otpi gutljaj šampanjca. Pošto se smirila, usudila se da ga pogleda. ”Potrebna mi je kancelarija i potrebni su mi klijenti.” Duboko je uzdahnula, pitajući se hoće li joj puls ikad više biti normalan. ”Ali mi je potrebna i profesionalna atmosfera,” ”Ponuda je izričito profesionalna, savetnice”, reče joj, osmehnuvši se. ”Da li ćeš je prihvatiti ili ne, to nema veze sa drugim... aspektima naše veze, niti će promeniti ono što će se desiti između nas.” ”Zar ne možeš da shvatiš da ja ne želim da se išta desi između nas.” ”Onda je svejedno da li radimo u istoj zgradi, zar ne?” Ponovo se nasmejao i spustio svoju vizitkartu na sto. ”Teško mi je da poverujem da me se plašiš, Dijana. Na mene si ostavila utisak jake žene koja zna šta hoće.” Pogled joj postade hladan. ”Ne plašim te se, Kejne.” ”Dobro”, reče joj ljubazno. ”Onda se vidimo sutra. Fermen je stigao, pa neću da ti smetam.” Ustao je i prijateljski ju je poljubio u obraz. ”Uživaj u večeri, ljubavi.”


BalkanDownload

Iznervirana, Dijana ga je posmatrala kako odlazi. Proklet da je što je ovako uznemirava! Uzela je sa stola njegovu vizitkartu i pocepala je. Neka ide dođavola, reče sebi. I on, i njegove kancelarije, i njegovi klijenti. Plašiš li ga se, upitala je sebe tiho. Besna, Dijana otvori tašnu i u nju ubaci deliće iscepane vizitkarte. Ne, ne plaši se. I neće da odustane od profesionalnih planova samo zato što Kejn Mekgregor ume da očara ženu sa nekoliko nežnih reči. Otići će da vidi njegove kancelarije, obećala je sebi i ispila ostatak šampanjca u jednom gutljaju. Ako joj budu odgovarale, uzeće ih. Niko je neće sprečiti da stigne tamo kuda je krenula. Čak ni ona sama.

Ujutru je Dijana obišla dve adrese koje joj je dao agent iz agencije za iznajmljivanje. Prva kancelarija je mogla da dođe u obzir, a druga možda. Umesto da ode na treću adresu sa spiska, uputila se na adresu koja je stajala na Kejnovoj vizitkarti. Zauzeće isti stav kao prema ostalim poslovnim ponudama, odlučila je Dijana. Biće objektivna, pogledaće prostor i lokaciju, razmotriti visinu zakupa i stanje u kome se nalazi zgrada. Ne može dozvoliti da na bilo koji način na nju utiče Činjenica da zgrada pripada Kejnu. Uz malo sreće, Kejn neće biti u kancelariji i njegova sekretarica će joj pokazati prostor. Lakše će doneti odluku ako on ne bude bio tamo. Svidela joj se na prvi pogled. Zgrada je bila uzana, stara i divno očuvana. Posedovala je onu tihu, bostonsku eleganciju, skrivenu medu neboderima od čelika i stakla. Bilo je malo snega na travnjaku, ali je parking bio očišćen. Iz dimnjaka je izlazio tanak, sivi dim. Dok je išla stazom, Dijana je posmatrala okolinu. U dvorištu je stajao ogoleli hrast, na pristojnoj udaljenosti od staze. Sud je bio udaljen manje od kilometra. Za sada je suviše dobro da bi bilo istinito, pomisli Dijana. Vrata su bila teška i rezbarena. Pored njih je stajala diskretna tabla na kojoj je pisalo: Kejn Mekgregor, advokat. Nije joj bilo teško da zamisli sličnu tablu koja bi stajala ispod ove i na kojoj bi pisalo njeno ime. Osvesti se, Dijana, opomenula se. Još nisi ni videla unutrašnjost. Dok je otvarala vrata, setila se Kejnovog komentara o sudbini od pre nekoliko nedelja. Deo u kome je smeštena recepcija bio je u roze i boji slonove kosti. Uz stilske stolice stajao je drveni, rezbareni sto. Dijana oseti miris


BalkanDownload

svežeg cveća koji se širio iz tanke, staklene vaze. Pod je bio od drveta, sjajan i go. Samo na jednom kraju se nalazio vuneni, persijski tepih. Okvir kamina bio je od roze mermera, a iznad njega se nalazilo veliko, ovalno ogledalo, ispod koga je vatra mirno pucketala. Sa stilom, pomisli Dijana. Kejn Mekgregor je imao stila. Za ovalnim stolom sedela je sredovečna žena, koja je ramenom pridržavala slušalicu na uhu i nešto kucala. Sto se nije ni video od gomile fascikli, papira i registratora. Ljubazno se osmehnula Dijani i pokretom ruke joj pokazala da sedne. ”Gospodin Mekgregor nema nijedan slobodan termin do sledeće srede” reče nekome preko telefona. Glas joj je bio iznenađujuće mladalački. ”Mogu da Vam zakažem sastanak za čevrtak popodne.” Prestala je da kuca i uzela je debeli rokovnik, koji je pronašla među gomilom dokumentacije na svom stolu. ”Jedan i petnaest”, nastavila je, prevrćući papire dok nije našla olovku. ”Da, gospodo Paterson, to je prvi slobodan termin. Četvrtak u jedan i petnaest, dakle... Da, obavestiću Vas ukoliko bude sprečen.” Zapisala je termin u rokovnik, a zatim ga sklonila u stranu i nastavila da kuca. Dijana lagano skide kaput i položi ga na rukonaslon stolice. ”Da, preneću mu. Doviđenja, gospodo Paterson.” Sekretarica je na trenutak prestala da kuca kako bi spustila slušalicu i osmehnula se Dijani. ”Dobar dan, izvolite.” ”Ja sam Dijana Blejd...” ” A, da”, reče i ustade, otkrivajući svoje telo, koje je bilo okruglo kao i njeno lice. ”Gospodin Mekgregor je rekao da ćete danas možda svratiti. Ja sam Lusi Robinson.” ”Drago mi je”, reče Dijana, dok se rukovala sa ženom čiji je stisak bio čvrst i jak. ”Izgleda da imate mnogo posla”, kaza Dijana. ”Možda bi bilo bolje da zakažem...” ”Svašta.” Lusi je majčinski potapša po ruci. ”Gospodin Mekgregor je sa klijentom, ali mi je rekao da ti pokažem prostor. Povešću te gore, prvo da vidiš svoju kancelariju.” Pre nego što je Dijana stigla da objasni da to nije njena kancelarija, Lusi ju je vodila hodnikom ka stepenicama. Ostavila je uključen kompjuter, što je Dijana opazila i pitala se da U je Lusi primetila. ”Gospodo Robinson...” ”Možeš me zvati Lusi. Mi ovde nismo formalisti, više smo kao porodica.”


BalkanDownload

Porodica, pomisli Dijana i uzdahnu. Činilo se da od toga ne može da pobegne. Stepenice su bile gole, na njima nije bilo ni staze ni tepiha i pravo su se uzdizale, bez zavijutaka. Ograda od mahagonija sijala se poput satena. Setivši se stola za recepcijom, Dijana je shvatila da održavanje nije bilo Lusino zaduženje. Pela se uz stepenice kao brod sa razapetim jedrima u punom zamahu. Šnala joj je visila sa zamršene kose na potiljku. ”Dole je konferencijska sala i čajna kuhinja”, reče Lusi. ”Mnogo puta ne stignemo da izađemo negde na ručak, pa nam dobro dođe. Umeš li da kuvaš?” ”Ne baš dobro.” ”Šteta.” Lusi se zaustavila na vrhu stepeništa. ”Ni Kejn ni ja se ne snalazimo u kuhinji.” Dugim pogledom, koji je istovremeno bio i prijateljski i ispitivački, odmerila je Dijanu. ”Nije mi rekao da si tako lepa. Ti si mu nekakva rođaka, je li?” Dijana zastade na trenutak da shvati kakvu vrstu razgovora vode. ”Može se reći. Moj brat je oženjen njegovom sestrom.” ”Znala sam da je tako nešto”, reče Lusi, klimajući glavom. ”Kejnova kancelarija je tamo. Nekada je bila glavna spavaća soba. Tvoja je dole, niz hodnik.” Pogledavši u vrata pored kojih su prolazile, Dijana nastavi niz hodnik. ”Kuća je zaista lepa”, prokomentarisala je. ”Izgleda da Kejn nije pravio velike promene u strukturi kad ju je adaptirao u poslovni prostor.” ”Samo je srušio nekoliko zidova”, odobri Lusi, ”Kaže da mu se smučilo da radi u uzanim prostorima sa smeđim tepisima. Kaže da, ako čovek u određenom prostoru provodi veći deo svog vremena, taj prostor treba da je udoban.” ”Mmm.” Dijana se seti svog ćumeza kod Barkleja, Stivensa i Frica. I tamo je tepih bio smeđ, setila se. ”Je l` dugo radiš kod Kejna?” ”Radila sam kod njega još kad je bio državni tužilac” reče joj Lusi. ”Kad me je pitao da li želim da radim za njega u privatnoj advokatskoj kancelariji, samo sam spakovala stvari i otišla. Evo nas.” Lusi otvori pritvorena vrata i pomeri se kako bi Dijana mogla da uđe. Suviše je savršeno, pomisli Dijana kad je ušla u praznu prostoriju. Bila je mala, ali ne pretrpana, sa dva velika prozora koja su bila okrenuta ka istoku. Njene štikle su odzvanjale po drvenom podu, a zvuk


BalkanDownload

se odbijao o visoku tavanicu dok je prilazila urednom kaminu od belog mermera. Tapete na zidovima su bile svilene, pomalo izbledele, ali još uvek lepe. Lako je mogla da zamisli veliki, stilski radni sto i fotelje u viktorijanskom stilu, sa stoćićem. Na severni zid bi mogla da stavi policu za knjige. Ako želi da počne svoju praksu sa stilom, neće naći ništa što bi moglo više da joj odgovara. ”Iznenađena sam što Kejn nije iskoristio ovu prostoriju”, reče Dijana. ”Bila je opremljena jedno vreme. Ostajao bi u njoj ako je radio do kasno.” Lusi je primetila da joj šnala visi na vratu i vratila ju je na mesto. ”A onda je shvatio da ovde može lako da mu prođe život. Kejn je posvećen, ali nije opsednut.” ”Shvatam.” ”Pravnička biblioteka je gore”, nastavi Lusi. ”Tamo je porušio zidove. Dole je ženski toalet, a kupatilo je na ovom spratu. U njemu su originalne, porculanske sanitarije. Ups, to je moj telefon. Slobodno malo obidi.” Pre nego što je Dijana išta stigla da kaže, Lusi je odlazila niz hodnik. Lusi je bila daleko od zgodnih, mladih sekretarica koje su sa njom radile kod Barkleja. Tamo se sve obavljalo sa tihom, pouzdanom efikasnošću. A zgrada je ličila na grobnicu. Aristokratsku grobnicu, pomisli Dijana, ali kripta je bila kripta. Ovo je bilo približnije njenom ukusu, pomisli Dijana dok je posmatrala tapete. Klijenti ovde mogu da se opuste i da budu prirodniji. Imala je samo nekoliko klijenata, setila se. Ipak, lokacija i atmosfera mogu da joj donesu posao isto koliko i njena umešnost. Kad nešto prodaješ, treba da prodaješ sa stilom. Pošto je videla sve što ju je zanimalo, Dijana se vratila u hodnik. Sigurno je obloga na donjem delu zidova bila od originalne mahagonije, pomislila je. Niko više ne koristi mahagoni za oblaganje. Nasumice je otvorila jedna vrata i zatekla se u Kejnovoj advokatskoj biblioteci. Kod Barkleja nije bilo prostrano, pomislila je, imajući u vidu profesionalni interes. Dugački sto je dominirao prostorijom, a na njemu se nalazilo nekoliko knjiga. Prišavši jednoj koja je bila otvorena, Dijana primeti da je bilo obeleženo Država protiv Sulivana. Ubistvo, seti se Dijana slučaja sa studija na Harvardu. Taj slučaj je kasnih sedamdesetih privukao mnogo pažnje. Ogroman publicitet, prepuna sudnica i dugo,


BalkanDownload

emotivno suđenje. Zašto li se Kejn sada bavio njime? Zainteresovana, uzela je knjigu i počela da čita. Kada se Kejn deset minuta kasnije pojavio na vratima, ona je bila zadubljena u čitanje. Nije progovarao, shvativši da ju je tada prvi put video nadvijenu nad nečim. Između njenih obrva ocrtavala se najfinija linija koja je označavala koncentraciju, a usne su joj bile blago razdvojene. Laktovima je bila oslonjena o sto, dok joj je glava bila naslonjena na dlanove, tako da je tamnocrveni sako njenog odela jasno ocrtavao liniju njenih leđa. Mogao je da je zamisli u sudnici u tom odelu - ili na nekoj elegantnoj, zvaničnoj večeri. Kad joj se približio, znao je da će ga dočekati njen miris, koji nudi stotine mračnih obećanja. Pažljivo je gurnuo ruke u džepove i podsetio se gde se nalazi. ”Zanimljivo štivo?” Dijana se trgla na zvuk njegovog glasa, ali se polako uspravila. ”Država protiv Sulivana” Držala je prst na strani do koje je stigla. ”Fascinantan slučaj. Odbrana je bila odlično koncipirana, ali pojavio se kec iz rukava tokom tromesečnog suđenja.” ”O'Leri je odličan advokat odbrane, mada pomalo sirov za nečiji ukus.” Oslonio se na dovratak i posmatrao ju je. Svetlost je dolazila kroz prozore kojima je bila okrenuta leđima i obasjavala njene ruke koje su još uvek bile na stolu. ”Ipak je izgubio posle dve žalbe”, naglasila je. ”Njegov klijent je bio kriv - tužilaštvo je pažljivo konstruisalo slučaj.” Dijana povuče prst po otvorenoj knjizi. ”Imaš li sličan slučaj, ili samo čitaš?” Osmehnuo joj se prvi put. ”Virdžinija Dej”, reče, čekajući njenu reakciju. Sanjalački pogled zamenilo je interesovanje koje se pojavilo u njenim očima. ”Braniš je?” ”Tako je.” Dijani je bila poznata čitava priča iz novinskih članaka i priča drugih advokata. Neverni muž, ljubomorna žena i mali, smrtonosni revolver. ”Ti ne prihvataš lake slučajeve?” Umesto odgovora slegnuo je ramenima. ”Lusi mi reče da ti je pokazala kancelariju.”


BalkanDownload

”Jeste. Videla sam dokaz njene neurednosti i neorganizovanosti”, kaza Dijana, blago se osmehnuvši. ”Kao i njenu skoro zastrašujuću efikasnost. Jedino što nisam primetila jeste njena zavisnost od sapuna.” ”Kod kuće ima mašinu za kucanje sa tajmerom.” Dijana se nasmejala i sasvim se okrenula prema njemu. ”Šališ se.” ”Ne. U retkim trenucima kad nemam posla, opušteno čavrljam sa njom i svašta saznam.” Prišla mu je. ”Tvoja zgrada je veoma impresivna. Primorana sam da priznam da je bolja od svega ostalog što sam gledala.” ”Primorana si?”, upita je, shvatajući da je bio u pravu kada je u pitanju njen miris. ”Nadala sam se da mi neće odgovarati, pa da neću morati da se premišljam. Ti si kupio nameštaj?” ”Jesam. Slabost su mi aukcije i antikvarnice. I ne verujem tuđem sudu kad je u pitanju nešto uz šta ću da živim.” ”Vrlo osetljivo. Moja tetka svake tri godine angažuje profesionalce da joj srede dom. Nikad ni na šta ne liči. Kaži mi...” Dijana pritisnu prstima donju usnu, ”ako ne uzmem kancelariju, hoćeš li je iznajmiti nekom drugom?” ”Možda i neću.” Ponovo je pomislio kako je greh što ne nosi nakit na rukama. ”Nemam nameru da provodim vreme u istom prostoru sa nekim za koga nisam siguran da mi odgovara.” To joj je bilo zabavno. ”A ti misliš da mi odgovaramo jedno drugom?” ”Mislim da možemo dobro da se složimo, Dijana. Hajdemo u kancelariju.” Kejn ju je posmatrao dok su išli hodnikom. ”Kazaću Lusi da nam donese kafu, ako si raspoložena.” ”Ne, ne pije mi se... A ona ionako ima mnogo posla.” Njegova kancelarija je bila prostrana, a njom je dominirao antikvaran sto od hrastovine. Bio je prenatrpan fasciklama i papirima, poput Lusinog, ali se primećivala odlična organizovanost koja je nedostajala Lusinom radnom stolu. Očigledno nije preterivao sa dokumentacijom. I ovde je u kaminu tinjala vatra, koja se razgorela kad je u nju ubacio još jednu cepanicu iz drvene kutije. Njegove diplome nisu visile u klasičnim crnim ramovima, već su bile uokvirene dvobojnim


BalkanDownload

letvicama koje su se slagale sa bojom tapeta. Dijana dobro osmotri kancelariju pre nego što je sela u Šeridanovu stolicu. ”Veoma lepo”, kazala je kad je on zauzeo stolicu pored nje. ”Neću dugo da te zadržavam, Kejne. Lusi kaže da ti je raspored pun sve do sredine sledeće nedelje.” ”Mislim da mogu da odvojim nekoliko minuta.” Izvukao je cigaretu i zavalio se u naslon stolice. Upravo je proveo sat vremena sa histeričnim klijentom koji samo što nije izgubio kauciju zbog svoje komocije. Kejn je potrošio više od polovine zakazanog termina da ga smiri. ”Ukoliko ti kancelarija odgovara, moraćeš da se odlučiš.” ”Da.” Dijana oseti toplinu vatre i uzdahnu. ”Volela bih da je uzmem, Kejne. Naravno, presudno je pod kojim uslovima.” Izdunuvši dim cigarete, rekao joj je sumu koja se uklapala u njen budžet, a opet je bila dovoljno visoka da ne povredi njeno osećanje ponosa i rešenost da ne prima nikakvu milostinju. ”Lusi je pristala da ti pomogne oko organizacije posla dok se ne središ. Posle možete da nastavite saradnju ili možeš da zaposliš drugu sekretaricu.” Dijana klimnu glavom i nastavi. ”U redu, mislim da možemo da se dogovorimo. A što se tiče toga da meni prebaciš svoje klijente, nisam sigurna koliko bi mi to odgovaralo.” ”Zašto ne bi?”, upitao ju je. ”Zar nisi sličnu uslugu očekivala od Fermena kad si sinoć sa njim ugovorila sastanak?” Dijana ga pogleda na trenutak. Unervozila se, ali se brzo smirila. ”Ne sviđa mi se način na koji to iznosiš, ali istina je. Samo nije baš sve tako kao što ti kažeš.” ”Ako ih ne želiš, poslaću ih nekom drugom”, reče on jednostavno. ”Trenutno imam dvoje koje bih da primim, ali jednostavno nemam kad. Samo slučaj Dej će mi oduzeti mnogo vremena.” Htede da ga upita za detalje, ali se suzdržala. ”Zašto bi ih uputio meni? Ne znaš jesam li dobra ili nisam.” ”Naprotiv, proverio sam te.” ”Šta si uradio?” Nasmejao se njenom revoltu. ”Ne očekuješ valjda da uputim klijente na advokata čiju stručnost nisam proverio? To ne bi bilo u redu, Dijana.” Ona nervozno uzdahnu. Sama je sebe saterala u ćošak. ”Ne. Dobro, kakva dva slučaja su u pitanju?”


BalkanDownload

”Prvi je optužba za silovanje. Klincu je devetnaest godina. Tvrdoglav, loše reputacije. Tvrdi da je devojka dobrovoljno pristala čak nekoliko puta. A zatim je uhapšen. A u drugom slučaju je u pitanju razvod. Žena je tužilac. Kada je bila ovde, levo oko joj je bilo modro i zatvoreno, a treba joj i dentalna hirurgija.” ”Zlostavljač žene”, reče sa gnušanjem Dijana. ”Očigledno. Prema njenim rečima, to već traje izvesno vreme, ali njoj je prekipelo. On je pokrenuo kontratužbu zbog napuštanja. Ima novca, a ona još uvek odbija da ga formalno optuži za nanošenje telesnih povreda. Tu će biti haosa.” ”Ne može se reći da mi prepuštaš jednostavne slučajeve”, reče Dijana. ”Volela bih sa oboma da porazgovaram sledeće nedelje.” ”Dobro.” ”Dakle, napravićeš ugovor o izdavanju?” ”Biće spreman u ponedeljak.” ”Ostavljam te poslu,” Osmehnula se i ustala. ”Izgleda da ću morati da kupim sebi radni sto.” Dijana je obuzdala radost i ushićenje, da bi im se prepustila kad bude bila sama. ”Hvala ti, Kejne”, dodala je i pružila mu ruku. ”Zahvalna sam ti što mi pružaš podršku na početku.” ”Prihvatam tvoju zahvalnost. Mada, možda nećeš biti oduševljena posle razgovora sa to dvoje ljudi.” I on je ustao i prihvatio njenu pruženu ruku. ”Dogovor je pao”, zaključio je. ”A sada...” Prstom se poigravao sa širokom mašnom na njenoj bluzi. ”Večeraj noćas sa mnom.” Kako li je samo njegov glas dobijao taj mekani, intimni prizvuk, pomislila je, osetivši kako joj se krv uzburkala. ”Mislim da bi bilo mnogo mudrije da se koncentrišemo samo na posao, Kejne.” ”Sve u svoje vreme”, prošaputao je. Volela je svilu, pomislio je dok je prstima prelazio preko čvora njene mašne. Meki materijali, jarke boje. ”U hladnim, vetrovitim, zimskim noćima, a naročito petkom ja mislim na neke druge stvari. Ima jedno mestašce u Blek Beju gde je riba sveža, a sir nije. U jednom ćošku nalazi se sto do koga svetlost jedva dopire. Oseća se miris voštanih sveća i nikad ne sretneš nikoga poznatog.” Nežno je prešao prstom preko linije njenog uha. ”Voleo bih da te povedem, da pijuckam vino i slušam te kako se smeješ. A zatim bih te odveo kući i upalio vatru.” Polako je pogledom klizio po njenom licu,


BalkanDownload

ispitujući svaku njegovu crtu. Da, voleo bi sve to. I još da posmatra promene na tim crtama - kako smekšavaju, otvaraju se i popuštaju. Voleo bi da radi sve one stvari koje izazivaju uzbuđenje u njegovom stomaku. Bar se on razume u žene, zar ne? I u to šta traže od ljubavnika. ”Vodio bih ljubav sa tobom dok od vatre ne ostanu samo ugarci.” Približio joj se a da to nije ni primetila. Osećao je njen isprekidan dah na svojim usnama. Svojim recima joj je oslikao sliku koju je suviše jasno uspela da vidi. Bio bi neverovatan ljubavnik - onakav za kakvim žene žude, iako znaju da će im to iskustvo doneti samo bol i patnju. A ona ga je želela, više nego što je bila svesna da može želeti muškarca. Znala je da bi bila još samo jedna u nizu. Zbog toga se povlačila. ”Ne.” Ali njeno odbijanje nije bilo snažno kao što je želela da bude. ”Ja to ne želim ” ”Želiš”, ispravio ju je. Kejn ju je zagrlio i poljubio sa takvom strašću koja se nije mogla naslutiti iz njegovih tihih reči. Vodio ju je sve dublje i dublje, izvlačeći odgovor iz nje, koristeći panično uzbuđenje koje ju je obuzimalo čak i onda kada je govorila sebi da se povuče. Jednom rukom ju je uhvatio za kosu, zabacivši joj glavu unazad, kako bi mogao u potpunosti da je oseti. Setio se da njeno telo od njegovih dodira razdvajaju samo tanka vuna i krhka svila. Silovito se borio da se koncentriše samo na njene usne i obuzda želju da joj otkopča odelo i dopre do njene kože. Dani koje je proveo ne dodirujući je samo su ga još više raspaljivali i činili da zaboravi na nežnost. Znao je kako izgleda želeti ženu, ali za želju koja se graniči sa nasilnošću još nije znao. On nije bio takav, ali je njegov zagrljaj bio čvrst, skoro bolan. Njene usne kao da su bile slepljene sa njegovim, ignorišući naredbu da se odvoje, koju im je slao mozak. Deo nje, onaj deo koji je bivao sve jači, vukao ju je ka predaji - i još više - ka tome da traži i zahteva. Divlje, strastvene misli motale su joj se po glavi, preteći da oslobode njene najskrivenije osećaje koje, ako jednom budu oslobođeni, više nikada neće moći da kontroliše i obuzda. Bio je to izazov, veliki izazov da ih pusti na slobodu, da dozvoli da je preplave svom svojom silovitošću i snagom. Ali Dijana se istrgla iz Kejnovog naručja, viknuvši uplašeno, ali ne ljutito. ”Ne!”, ponovila je povišenim tonom. ”Rekla sam ti da ovo ne želim.”


BalkanDownload

U Kejnovim očima zaiskri varnica, više od besa nego od želje, ali glas mu je bio smiren. Nije bio naviknut da istovremeno oseća želju i bes i trudio se da se vrati u ravnotežu. ”Jeste”, ponovio je, ”ali ja mogu da sačekam da priznaš.” ”Onda ćeš se načekati”, odvratila mu je i uzela tašnu drhtavom rukom. ”U ponedeljak će te čekati papiri. Ukoliko ti to ne odgovara, zaboravićemo sve.” Kejn ništa nije rekao kad je izjurila i zalupila vrata tako snažno da su se zidovi zatresli. Cepanica je pala i prepolovila se, oslobađajući stotine varnica. Trebalo mu je malo vremena da se smiri. Nije nameravao da odustane. U stvari, obećao je sebi da to nikako neće učiniti. Učestvovao je u teškim suđenjima dok je u sudnicama vladala velika napetost, a protivnički advokat ga izazivao; sedeo je u zagušljivim zajedničkim prostorijama u državnim zatvorima sa klijentima koji su ga proklinjali - i savršeno se kontrolisao. A Dijana je uspevala da ga izbaci iz takta samo jednom rečju, pogledom. Dešavalo se nešto neočekivano; nije bio siguran šta je tačno u pitanju. Da je razuman, pomisli Kejn racionalno, uradio bi baš ono što je ona od njega tražila. Mogu da budu saradnici, da raspravljaju o slučajevima koje vode, zajednički tumače zakone i žale se na sudije. Ali nije bio razuman, zaključio je, čekajući da se smiri ustreptalost u njegovom želucu. Imaće je... I neće čekati na to toliko dugo kao što je ona mislila.


BalkanDownload

Peto poglavlje Zašto bi neko nešto popravljao usred noći, pitala se Dijana dok je navlačila pokrivač preko glave. Zvuk kucanja nije prestajao. Naprotiv, postajao je sve jači i glasniji. Stavila je jastuk na glavu, rešena da se žali vlasnicima zgrade. Trebalo joj je manje od trideset sekundi da shvati da treba da odustane, ili će se ugušiti. Sklanjajući jastuk, Dijana ispusti uzvik negodovanja i otvori oči. Pola osam, pomisli sanjivo, gledajući na sat. Nije baš usred noći, ali kao i da jeste, pošto je bila subota ujutru. I niko nije ništa popravljao, već je neko kucao na njena vrata. Skoro nečujno je opsovala i ustala da se obuče. "Dobro, dobro!” povikala je, oblačeći se. "Dolazim!” Dijana je nervozno otvorila vrata, tako da se sigurnosni lanac snažno zalegao. "Zdravo”, nasmejao joj se Kejn sa suprotne strane vrata. "Jesam li te probudio?” Ljutito ga pogledavši, Dijana mu zalupi vrata pred nosom. Na trenutak je nepomično stajala, a zatim je skinula lanac i otvorila vrata. On se i dalje osmehivao. "Šta hoćeš?", upitala ga je. ”I meni je drago što te vidim", reče Kejn, nežno i kratko je poljubi i prođe pored nje. Stisnuvši zube, Dijana zatvori vrata. "Znaš li koliko je sati?” ”Naravno... Sedam i trideset pet”, reče joj, pogledavši na sat. ”}esi li skuvala kafu?" "Nisam.” Dijana jače steže pojas na kućnoj haljini. "Sedam i trideset pet je u subotu ujutru", značajno je dodala. "Aha”, saglasio se odsutno dok je razgledao sobu. Još nije bila sasvim opremljena. Dijana je veoma pažljivo birala nameštaj za stan koji je smatrala svojim prvim, stvarnim domom prvim koji niko ne može da joj oduzme. Na podu je bio orijentalni tepih koji je po dobroj ceni kupila u prodavnici starih stvari, elegantna rokoko sofa, koja je poprilično oštetila njen budžet, i francuski stočić koji je našla u podrumu zgrade i reparirala ga. Jednu jedinu umetničku sliku koju je imala kupila je te jeseni u Parizu. Kejn je stavio ruke u džepove svojih farmerki dok je posmatrao malobrojne, odabrane komade. Bili su isti kao i ona, otmeni, posebni i


BalkanDownload

pažljivo uklopljeni. ”Sviđa mi se”, reče najzad. ”Uložila si sebe u ovaj prostor.” ”Znaš li koliko mi tvoje odobravanje znači?” upita ga Dijana, ne uzdržavajući se od toga da bude neprijatna. ”Hmm. Nešto si jutros osetljiva”, reče, pogledavši je. Na toj kratkoj relaciji od njegove do njene kuće tri puta se zapitao zašto to radi. Imao je tri različita odgovora, pa je prestao da se pita. ”Mogao bih ja da skuvam kafu?” ”Nećeš se zadržavati”, reče Dijana dok je on išao ka kuhinji. ”Biće mi zadovoljstvo, ne brini.” ”Kejne,” Budi strpljiva, naredila je sebi. Ne žesti se. ”Spavala sam. Neki ljudi vole subotom dugo da spavaju.” ”To poremeti čitav sistem” reče joj dok je preturao po kuhinji u nameri da nade šoljice. ”Zato je takvim ljudima teško da ustanu iz kreveta ponedeljkom ujutru.” Našao je posudu sa kafom. ”I onda se muče sve do subote, pa sve ispočetka.” ”Vrlo dubokoumno, verujem”, reče sarkastično. ”Meni ne smeta da se ponedeljkom ujutru jedva izvlačim iz kreveta. Možda čak to i volim” Provukla je ruku kroz svoju od spavanja zamršenu kosu. Nije ni čudo što je bila nervozna u pola osam ujutru. ”Šta radiš to, dođavola?” ”Kuvam kafu. A da možda nisi gladna?”, upita je, uputivši joj jedan ljubazan osmeh. ”Spremiću ti doručak, ali najbolje što umem je da ispržim jaja.” ”Ne želim da doručkujem” odgovori grubo Dijana i rukom preklopi oči. ”Ne mogu da verujem da vodim ovakav besmislen razgovor.” ”Imaće više smisla kad popiješ kafu.” Uključio je aparat, okrenuvši joj leđa. Sada je još lepša, pomisli, tako zamršene kose i usana rumenih i toplih od spavanja. ”Čini mi se da sam ti već rekao da si prelepa ujutru.” ”Naravno” promrmljala je frustrirano. ”Stvarno.” Pomilovao ju je rukom po obrazu dok je ona i dalje gledala u njega. ”Verovatno je u pitanju tvoja koža.” Palcem joj je prešao po bradi. Bila je glatka i čvrsta. Nije mogao da joj odoli. ”Kaži mi, da li koristiš neki tajni indijanski napitak?” ”Ne znam nijedan tajni, indijanski napitak”, uspela je da izusti dok je on pomerao palac napred-nazad. ”I kafa ti je gotova.” ”Je li?” Kejn se okrenuo i sklonio posudu sa kafom iz aparata. ”Hoćeš?”


BalkanDownload

”Hoću, pošto očigledno više neću spavati.” Graciozno je otvorila frižider i uzela mleko. Osmehnuvši se njoj iza leđa, Kejn uze svoju šolju i ode u sobu. Moraće da zapamti da je ne budi subotom ujutru kako ne bi kod nje sakupljao minuse. ”Skoro da imamo identičan pogled”, reče joj. ”Moj stan je udaljen samo jedan blok odavde.” ”Slučajnost.” ”Sudbina”, nastavi on dok je sedao u sofu kao da je kod svoje kuće. ”Fantastično, zar ne?” ”Jednog dana, a taj dan će doći uskoro, pokazaću ti šta da radiš sa tom tvojom sudbinom.” Sela je pored njega, oslonivši se laktom na naslon sofe. Trepnula je i ponovo uzdahnula. Ne trudeći se da sakrije osmeh, Kejn se zavali u sofu. ”Lusi je krenula da sastavlja predlog ugovora. Biće završen do ponedeljka popodne.” ”Dobro. Ja nameravam da idem u kupovinu. Uz malo sreće, isporučiće mi nameštaj već početkom nedelje.” Kafa je bila vruća i nije bila bolja od one koju je sama kuvala. Dijana je shvatila da se sasvim razbudila i pre nego što je ispila celu šoljicu. ”Odlična ideja, idem s tobom.” ”Kuda?” ”U kupovinu.” ”Hvala na dobroj volji, ali nema potrebe. Verujem da imaš druge obaveze.” ”Nemam”, reče, a zatim se nasmeja i naže se ka njoj. ”Zašto mi je tako neodoljivo kad mi ti ljubazno saopštiš da idem dođavola?” Hladno ga je pogledala. ”Pojma nemam.” ”Volim da provodim vreme sa tobom, Dijana”, reče Kejn, pomerivši se, ali je i dalje netremice gledao u nju. ”Zašto ti je tako teško to da prihvatiš?” ”Ne... Nije mi teško, ali...” Opet mi to radi, shvatila je i namrštila se. ”Ima tri razloga” nastavio je. ”Porodično smo povezani, saradnici smo...” Kejn zastade, posmatrajući je kako se i dalje mršti. ”I privlačiš me”, reče joj jednostavno. ”Ne samo lepim licem već čitavom tvojom ćudljivom ličnošću.”


BalkanDownload

”}a nisam ćudljiva” kaza mu i ustade. Stavila je ruke u džepove i prišla prozoru. Mogla je da prihvati poslovnu saradnju. Trudila se da prihvati i porodičnu povezanost, mada je nije sasvim shvatala, ali... ”Zbunjuješ me”, reče Dijana i okrete se sa neočekivanom strašću koja ih je oboje iznenadila. ”Ne želim da budem zbunjena! Želim da znam šta tačno radim, zašto to radim i kako radim. Ako sam suviše dugo pored tebe, ne mogu ni o čemu da razmišljam”, reče, gestikulirajući rukom. ”Dođavola, Kejne, ne mogu da dozvolim da tako upadaš, unoseći nered u sve ono što ja pokušavam da sredim.” Zaintrigiran erupcijom temperamenta, mirno ju je posmatrao, a zatim ispio gutljaj kafe. ”Jesi li nekad pomislila da pustiš stvari da se dešavaju same od sebe?” ”Ne.” Zavrtela je glavom. ”Godinama sam vodila život kako su drugi hteli. Više neću.” ”Drugim recima...” On spusti kafu i ustade, posmatrajući je zamišljeno. ”Zbog niza okolnosti koje ne možeš da izbegneš, uskratićeš sebi želju koju osećaš prema meni jer se ne uklapa u tvoje planove?” ”Da, tako je.” Znajući da ništa ne ide u pravcu u kome bi ona želela, Dijana provuče ruku kroz kosu. ”U redu”, reče i udahnu. ”To je dovoljno blizu.” ”Veoma slab slučaj, savetnice”, reče Kejn dok joj je prilazio. ”Mogu u njemu da nađem mnogo zanimljivih rupa.” ”Ne zanima me tvoje unakrsno ispitivanje” reče mu. ”Mogli bismo vansudski da se nagodimo”, predloži Kejn, približavajući joj se. ”A tu je i reputacija koja te prati”, dodala je, povlačeći se neprimetno. ”Teško da možeš da sakriješ loš glas o sebi kada su u pitanju žene.” ”Nikad nećeš dobiti slučaj zasnovan na posrednim dokazima i tračevima.” Stavio joj je ruku na rame, masirajući je nežno. ”Moraš da gradiš slučaj na nečem jačem. Ili...” Lagano ju je usnama dodirnuo po obrazu, a zatim po drugom. ”Mogla bi da pokušaš da mi veruješ.” Osetila je kako ju je slabost preplavila i naterala se da se koncentriše. ”Mogu da pokušam i kroz prozor da skočim. U oba slučaja rizikujem da budem slomljena.” Poželevši da ima neki lek protiv ranjivosti, Kejn se povuče. On je mislio ono što je rekao. Želeo je da mu veruje - mada nije bio siguran da


BalkanDownload

može verovati sam sebi. ”Ti želiš obećanja, garancije. Ja ti ih ne mogu dati, Dijana. A opet” dodao je, ”ne možeš ih ni ti meni dati.” ”Tebi je lakše”, počela je, ali ju je on zaustavio odmahivanjem glave. ”Zašto?” ”Ne znam.” Udahnula je duboko. ”To je jednostavno tako.” Obuzdao je želju da je uzme u naručje sve dok ona ne zaboravi na svoje sumnje, dok ne zaboravi da bude racionalna. Uz napor je naterao svoje ruke da budu nežne. Nije bio siguran koji su bili njegovi motivi; ranije nije ni morao da razmišlja o njima. Znao je da želi da joj otkrije nekoliko stvari: uzbuđenje, zabavu, strast. Vitezovi ruše zidove zbog zarobljenih princeza, pomisli Kejn. U svakom slučaju, sutra će pokušati da nađe razloge. ”Slušaj, obuci se, provedi sa mnom ceo dan. Okolnosti pod kojima smo se upoznali nisu bile baš najsrećnije. Hajde da damo sebi vremena i vidimo šta može da se razvije među nama.” ”Nisam sigurna da li želim da se među nama nešto razvije”, reče ona. ”Da li je Džastin zaista nasledio sve kockarske gene, Dijana?” Oči su mu bile tako molećive dok se osmehivao. Osetila je da je ponovo obuzima slabost. ”Ne znam, ja sam nekad mislila da je tako.” ”A šta je advokat nego kockar koji se kocka zakonom?” nastavi Kejn. Napetost u njenim ramenima je popustila, a on se opirao želji da svoje ruke pruži ka njoj, držeći ih nepomičnima na krilu. ”Možda je problem što trenutno ne razmišljam kao advokat”, reče i osmehnu se pošto ju je tenzija sasvim napustila. ”Kad bih razmišljala, sigurno bih navela nekoliko nepobitnih razloga da te izbacim napolje i vratim se u krevet.” Kejn iskoristi ovaj trenutak. ”Verovatno bismo vodili argumentovanu raspravu nekoliko sati.” ”Nesumnjivo.” ”Dijana, biću sasvim iskren,” još uvek se osmehivao i uvijao pramen njene kose oko svog prsta. ”Ako se odmah ne obučeš, zadovoljiću svoju želju da saznam šta imaš ispod te garderobe.” Ona se namršti. ”Ma nemoj?”


BalkanDownload

”Naravno, možemo da se nagodimo.” Kejn zagladi prstima rever. ”Ali osećam obavezu da te upozorim da sam sasvim spreman na taj potez - u veoma bliskoj budućnosti.” ”Ako već tako stoje stvari - idem da se istuširam.” ”Ja ću da popijem kafu.” Kejn ju je posmatrao dok je odlazila, zadržavajući pogled na mestu gde joj je garderoba padala preko kukova. ”Dijana... Stvarno, šta imaš ispod?” Pogledala ga je preko ramena. ”Ništa”, reče. ”Apsolutno ništa.” ”Tako sam i mislio”, prošaputao je Kejn dok su se vrata za njom zatvarala. Dijana se smejala dok je otvarala vrata prodavnice. ”Ne mogu da verujem da si to uradio. Jednostavno, ne mogu da verujem!” Kejn je išao za njom, ne osećajući hladnoću. ”Samo sam bio iskren”, reče jednostavno. ”Zaista sam video identičnu lampu u centru koja je bila dvadeset dolara jeftinija.” ”Ali da li si morao to da kažeš toj ženi pred vlasnicom radnje?” Kejn sleže ramenima. ”Bilo bi joj pametnije da bude konkurentnija sa cenama.” ”Samo što nije doživela srčani udar”, reče Dijana, ne prestajući da se smeje. ”Umrla bih od stida da se nisam toliko usredsredila na to da se ne nasmejem. Nikad više tamo neću ući.” ”Ni ja - dok ne spusti cene.” Odmahnula je glavom i ispitivački ga posmatrala. ”U tebi čuči Škot mnogo više nego što se to primećuje.” ”Hvala. Hajde da pogledamo šta ovde ima.” Dijana je krenula da razgleda predmete po antikvarnici, osvrnula se na posude od kalaja, koje je bilo smešteno u izlogu pored kristalnog posuđa. ”Ti si kriv što već čitav sat obilazimo prodavnice, a ništa nisam kupila. Zaista mi se svidela ona ugaona stolica”, kaza. ”Možemo da se vratimo ako ne nadeš ništa što bi ti više odgovaralo. Vidi ovo.” Pronašao je set kubura u izložbenoj kutiji. Oružje gorštaka, pomisli Kejn i priđe da ih pažljivije pogleda. Da, bio je siguran da su pravi. Drška je bila u obliku ovnovskog roga, a na njoj su se nalazili i keltski simboli, ukrašeni srebrom. Osamnaesti vek, procenio je, primetivši da su kočnice na oba pištolja s desne strane. Svideli bi se njegovom ocu.


BalkanDownload

”Skupljaš takve stvari?” zainteresovala se Dijana i stala pored njega. ”Mmm. Moj otac.” ”Izvrsni su, je li?” Kejn klimnu glavom u znak potvrđivanja, pridajući pažnju Dijani koliko i pištoljima. ”Nema mnogo žena koje na taj način posmatraju oružje.” ”Ono je sastavni deo života, zar ne? I ne zaboravi da su moji preci bili ratnici.” Pogledala ga je pravo u oči. ”Kao i tvoji.” Osmehnula se i ponovo se usredsredila na pištolje. ”Naravno, Komanči nisu imali ovako elegantne pištolje. Znaš li kome pripadaju?” ”Škotski su”, reče, shvatajući da ga je očarala više nego ikad do tada. ”Liče.” Dijana ustade i pogleda ga iskosa. ”Pretpostavljam da ćeš ih kupiti, a ja ću se kući vratiti praznih ruku.” Primetila je kako im se prodavač približava. ”Dok se ti budeš cenkao, ja ću da pogledam čega još ovde ima.” Ostavila ga je i uputila se ka drugom delu radnje. Ko bi rekao da će uživati u subotnjem obilasku prodavnica? I ko bi rekao da će početi Kejna Mekgregora da posmatra kao prijatno društvo i prijatelja? Odmahnuvši glavom, Dijana pređe prstom po površini jedne komode sa fiokama. Što je više bila sa njim, sve joj je lakše bilo da bude prirodna. Nije bilo potrebe da izigrava Dijanu Blejd sa Bejkon Hila. Bilo joj je dosta te društveno ispravne, učtive žene. Mada, dvadeset godina takvog života ostavilo je svoj trag. Koliko će još vremena biti potrebno da prođe da čuje sebe kako viče? Jedna dama nikada ne povisuje ton. Dijana zamišljeno uzdahnu. Naporno je radila na tome da postane dama - onakva kakvom ju je zamišljala njena tetka. Sva ta striktna pravila bila su duboko usađena u njenu svest. Čak i kad je sumnjala u njih, Dijana ih je poštovala, vrlo retko se protiveći - i to diskretno, priznala je. Male tajne koje je čuvala samo za sebe bile su njen ispusni ventil, koji je držan strasti i emocije pod kontrolom. Ne može se preko noći promertiti način života, podsetila se Dijana. Ali napredovala je. Možda je njena želja da postigne profesionalni uspeh bila još jedan oblik iste pobune. Ona ne bi mogla - i ne bi htela - da bude neki trećerazredni advokat, koji se bavi samo ugovorima i testamentima. Želela je mnogo više od toga. Na sudu je njena strastvenost dolazila do


BalkanDownload

izražaja. Tamo je bila prihvaćena, čak smatrana poželjnom. Recima je mogla da se bori za ono u šta je verovala. Pravo ju je oduvek oduševljavalo. Bilo je i opšte i usko određeno, i jezgrovito i nejasno. Ona ga je uvek smatrala temeljnim, uprkos pojedinim njegovim nedostacima. Bilo joj je potrebno da uspe u toj oblasti - želela je uzbuđenje, pritisak i sjaj krivičnog prava. Misli joj se vratiše na Kejna. I njega je želela. Dijana se usudila na trenutak to da prizna kada je on bio na bezbednoj udaljenosti. Probudio je u njoj želju i potrebu htela ona to ili ne. To oštro, slatko zadovoljstvo koje je on mogao da joj donese izazivalo ju je svaki put sve više. Možda je to bio jedan od razloga što se borila protiv njega. Zastrašujuće je nemati izbora - Dijana je to znala mnogo bolje od drugih. I pre je znala za želju i zadovoljstvo, ah je uvek ostajala hladne glave. Sa Kejnom nije bilo tako. I zato je obećala sebi da će biti oprezna. Veoma oprezna. Potražila ga je pogledom i primetila da zagleda jedan od pištolja. Čudno kako to staro, divno oružje pristaje njegovim rukama. Bilo je nečeg aristokratskog u njemu, delom dečačkog, delom... Zavodničkog? Dijana brzo odmahnu glavom na tu pomisao. Počela je mnogo da razmišlja. U njegovim očima se primećivala inteligencija - i opasnost. A tu je bilo i to mršavo, keltsko lice sa ustima koja su obećavala svirepost ili nežnost, u zavisnosti od njegovog raspoloženja. Da je rođen pre jednog veka, borio bi se tim pištoljima u dvobojima, a ne rečima. I isto bi pobeđivao. Bilo je nečeg necivilizovanog ispod te uglađenosti, koju su mu doneli bogatstvo i vaspitanje. Dijana je to primetila jer je i sa njom bio isti slučaj. Ta kombinacija je mogla da iznedri nešto još neobuzdanije, što nijedno od njih nije nameravala. Kejn je držao pištolj u ruci, procenjujući njegovu težinu. Podigao je pogled i sreo se sa njenim - bio je hladan, opasan. Dok ju je posmatrao, Dijana je osećala kako u njoj sve više raste želja i kako se vodi, sada već njoj poznati rat, između emocija i razuma. Ovog puta se činilo da borba duže traje, a da je rezultat sve neizvesniji. Dok njen razum bude preuzeo kontrolu, ona će već biti ranjiva i slaba - kao kad je dodiruje svojim usnama dok joj telo uživa u zadovoljstvu koje joj pružaju njegove ruke. Budi veoma oprezna, podseti Dijana samu sebe i ponovo se okrete.


BalkanDownload

Lutajući po radnji, primetila je malu tapaciranu stolicu. Damsku stolicu, pomislila je, sa bledoplavim brokatom koji je još uvek bio u odličnom stanju. Uklopljiva je, pomislila je dok je tražila ceduljicu na kojoj je stajala cena. Kad je saznala koliko košta, shvatila je da je definitivno uklopljiva. I dok je pogledom tražila prodavca, spazila je sto. Bio je - savršen. Ote joj se tihi uzdah zadovoljstva kad mu je prišla. Očuvana, elegantna višnja. Imao je veličinu i oblik koji se nadala da će naći. Ivice na vrhu bile su izrezbarene u obliku školjki. To joj je bilo toliko simpatično da je morala da se nasmeje dok je prstom prelazila preko njih. Daleko od borovine iz dvadesetog veka, što je bio Barklejev standard. Na fiokama, u kojima se još osećao miris drveta višnje, bile su kitnjaste, mesingane ručice. Ovaj je moj, pomislila je brzo i posesivno. Već je mogla da ga zamisli pored kamina u svojoj kancelariji - prepun dokumenata, nadala se. ”Vidim, našla si.” U oduševljenju Dijana ga zgrabi za ruku. ”Divan je, zar ne? Baš je onakav kakav sam zamislila.” Njen stisak postade čvršći. ”Moram da ga imam.” Shvatio je da je simpatična, a ne praktična, Dijana Blejd izgubila glavu za jednim komadom nameštaja. Ispreplitao je prste sa njenima i pogledao cenu na etiketi koja je visila na jednom kraju stola, a zatim je ponovo pogledao njene uzbuđene oči. ”Pokušaj da ne izgledaš tako oduševljeno” reče joj suvo. ”Evo prodavca.” ”Ali ja...” ”Mogu li da Vam pomognem?” Kejn se ljubazno osmehnu prodavcu koji mu je pokazao pištolje. ”Dami se dopada sto”, reče i pristojno klimnu glavom. ”Ali...” ”Izuzetan komad” poče prodavac, okrenuvši se prema Dijani. Nije džabe proveo deset godina u trgovini, uvek je znao kome treba da se obrati. ”Pogledajte njegove linije. Ovakve stolove više niko danas ne izrađuje.” ”Baš takav sam tražila”, poverila mu se, dok je on već zamišljao kako ispisuje ček. ”Dijana”, reče Kejn i zagrli je, stisnuvši je jače nego što je bilo potrebno. Pre nego što je stigla da se usprotivi, poljubio ju je u čelo. ”Treba još nešto da kupimo, sećaš se. Sto je lep, ali lep je i onaj drugi koji smo gledali.” Zinula je da mu kaže kako nisu gledali nijedan drugi sto, ali je shvatila šta je želeo da joj kaže.


BalkanDownload

”Pa, jeste, ali meni se ovaj sviđa...” Dijana pristade, prihvatajući izazov. ”I ona stolica, tamo” nastavi, pokazujući na svetloplavi brokat. ”Još jedan odličan izbor, gospođo.” Prodavac pomisli kako će, na kraju, to biti jedno divno jutro. ”Prava damska, baš kao i sto.” Dijana je uzdahnula dok je prstom zadovoljno prelazila po površini stola. Bolje da zna šta radi, pomisli i pogleda Kejna. On se osmehnuo i potapšao ju je po ramenu. ”Biće ti potrebna stolica i odgovarajuća lampa za sto. Moći ćeš da kupiš i jedno i drugo za razliku u ceni između ovog i stola koji smo videli u drugoj radnji.” ”U pravu si”, bilo joj je nelagodno, ali uspela je da uputi prodavcu jedan ljubazan osmeh. ”Znate, tražim nameštaj za kancelariju. Potrebno mi je mnogo toga.” ”Savršeno Vas razumem.” Zapitao se hoće li mu se izjaloviti i prodaja pištolja. Pištolji, sto, dve stolice i lampa... ”Zadovoljstvo nam je da prodajemo pravi nameštaj pravim kupcima”, reče joj pompezno. ”Dozvolite mi da porazgovaram sa šefom. Verujem da ćemo se sporazumeti oko cene.” ”Pa...” Kejn je uštinu da je spreči da ne reaguje prebrzo. Dijana se jedva suzdržala da ga ne udari laktom u rebra. ”Nije naodmet da čujemo šta će nam ponuditi”, reče umilnim tonom, mada joj pogled to nije izražavao. ”Mislim da si u pravu.” Kejn joj se osmehnuo kad je presreo njen ubilački pogled. ”Pogledaćemo one lampe tamo dok budete razgovarali sa šefom”, reče prodavcu. ”Ako mi osujetiš kupovinu tog stola”, procedi Dijana tiho kroz zube dok je prodavac odlazio, ” ubiću te. ”Uštedeću ti deset posto”, reče joj jednostavno. ”I častićeš me ručkom.” Kejn se zaustavio pored elegantne, mesingane lampe sa peskiranim abažurom. ”Moraće da snize cenu ako žele da nam prodaju obe stvari. Kako se tebi čini?”, upita je, prelazeći rukom po metalnoj površini lampe. ”Slaže se sa stolom.” ”Da, divna je”, reče, posmatrajući neobičan abažur, a zatim pogleda Kejna. ”Uživaš u cenkanju, zar ne? ”To mi je u krvi. Moj otac tako zarađuje za život.” ”I to odlično”, prošaputa Dijana. ”Upozoravam te”, dodala je, ”hoću taj sto, sa cenkanjem ili bez njega.” ”Želiš li i stolicu, ili si se predomislila?”


BalkanDownload

”Da, želim je.” Dijana se nasmejala iako nije želela. ”Nisam tako prevrtljiva kao ti.” ”Samo pažljivo posmatraj, naučićeš.” ”Pa...” Prodavac se pojavi iza njih, sijajući od zadovoljstva. ”Mislim da imamo veoma primamljive uslove.” Petnaest minuta kasnije Dijana je izašla iz radnje i zarumenela se od hladnoće i zadovoljstva. ”Kako si znao da će pristati da snizi cenu za deset posto?” ”Iskustvo”, reče Kejn dok ju je hvatao za ruku. ”Vidim da ću od sada u kupovinu da idem na sasvim drugi način.” Zabacila je kosu i osmehnula mu se. ”Hvala ti za lampu, baš je divno od tebe što si mi je kupio. Pretpostavljam da su pištolji za tvog oca?” ”Aha. Uskoro mu je rođendan.” ”A za sebe ništa nisi kupio”, reče. ”Je l' želiš nešto?” ”Da.” Okrenuo se ka njoj, zagrlio ju je i spustio usne na njene. Trotoarom je išlo mnoštvo prolaznika. Zaobilazili su ih, neprimetno se osmehujući. Dijana ništa nije primećivala. Vazduh je bio oštar od zime, mrsio joj je kosu i štipao je za obraze. Ona to nije osećala. Dve žene su zastale na trenutak, osmotrivši ih. Jedna je uzdahnula i rekla: ”Zar to nije divno?” Dijana ništa nije čula. Njene ruke bile su na njegovom licu. Kroz tanak materijal rukavica mogla je da oseti jaku liniju njegove vilične kosti. Zavodnik, pomislila je ponovo. Nikad ne znaš kad će napasti. ”Neprocenjivo” prošaputao je Kejn i odmakao se od nje. Dijana je duboko uzdahnula i osvrnula se unaokolo. ”Uživaš u tome da te ljudi posmatraju, je li?” On se nasmejao, ponovo ju je uhvatio za ruku i nastavio. ”Nije mi to bila namera. Nego, šta je sa ručkom?” Očekivala je da joj bude neprijatno, ali nije se tako osećala. ”Toliko sam ti dužna.” ”Jesi. Ima jedno mesto iza ugla.” ”Kod Čarlija!”, uzviknu Dijana iznenađeno kad joj je Kejn otvorio vrata. ”Imaju odličan čili.” ”Da, znam. Nisam znala za ovo mesto dok nisam krenula na koledž.” Imali su toliko toga zajedničkog, pomisli Dijana dok su ulazili u restoran da uživaju u toplini i buci.


BalkanDownload

Kejn provuče ruku kroz njenu vetrom zamršenu kosu. ”Sviđa ti se ovde?” ”Da, oduvek mi se sviđalo.” Odmahnula je glavom, želeći da odagna neprijatnost. ”Mislila sam o nečem drugom.” Pošto je raspoloženje spasnulo, ona mu se osmehnula. ”Kakav ti je čili?” ”Ljut.” Dijana se nasmejala i skinula kaput. ” I moj - imam osećaj da mi prži glasne žice.” Atmosfera je bila kao iz viktorijanskog vremena: sa slikama u zlatnim ramovima i dugom, mesinganom šipkom za barom. Navraćala je ovamo dok je studirala, znajući da neće naleteti na bliske prijatelje tetke Adelaide. Njima je više odgovarala prefinjena elegancija kafea u Pucu. Kad je zauzela mesto preko puta Kejna, društvo za barom je zapevalo. ”Hoćeš da popiješ malo vina?” upitao ju je dok ju je hvatao za ruku.”Ugrejaće te.” ”Aha. Neko crveno i jako.” Nije izvukla ruku iz njegove dok je naručivala. Uživala je u njegovom društvu i prijatnom popodnevu. Ponedeljak brzo stiže i opet će biti posvećena poslu. ”Pričaj mi o svojoj porodici”, iznenada mu je kazala. ”Mekgregorovi imaju skoro mističnu reputaciju u Bostonu.” Kejn je prstom mazio zadnji deo njenog dlana. ”Mislim da moraš lično da ih upoznaš i sama zaključiš šta je istina, a šta fikcija. Moj otac je visok, riđokosi Škot, koji bi se sigurno borio sa Kempbelom do smrti. Može da popije pola litre viskija za tren oka, ali krije cigare od moje mame. Svima troma nam neprestano zvoca - zbog majke, kaže - kako nas ne zanima produžetak loze Mekgregorovih. 'Vaša majka ne može da dočeka da stavi unuče u krilo'”, kaza Kejn savršenim škotskim naglaskom. Dijana se nasmejala, a konobar je doneo vino. ”A šta tvoja majka misli o tome?” ”Moja majka je jedna veoma opuštena osoba, sušta suprotnost mom ocu. On preti, ona komentariše. I na svoje sopstvene načine oboje su neverovatno efikasni.” Nesvesno se igrao sa tankom, zlatnom narukvicom na njenoj ruci. Dijana oseti zadovoljstvo dok su njegovi jaki prsti dodirivali njenu kožu, ali je, kao i ranije, pokušavala da ne obraća pažnju na to.


BalkanDownload

”Samo nekoliko puta sam video da je izgubila taj svoj spokoj” nastavi Kejn više za sebe. ”jednom sam se zadesio u bolnici kad je izgubila taj svoj urođeni spokoj. Uvek sam mislio da je strogo profesionalna, skoro hladna, kad je u pitanju njen posao. Posle toga sam shvatio da ona, jednostavno, ne donosi svoj posao kući. I onda kad je Rena oteta...” Primetila je promenu u njegovim očima i stisnula mu je ruku. ”Mora da su vam bili pakleno teški ti sati čekanja, kad niste znali šta je sa njom.” ”Jesu.” Kejn je odbacio loša sećanja i podigao čašu. ”Tu je i Alan, on je sličniji majci - veoma je miran i strpljiv. Iako smo odrasli zajedno, uvek se iznenadim kad ga vidim iznerviranog. Ponekad i zaboravim da ima osećanja, dok ne plane i obori me.” Kroz Dijanu je strujalo vino dok ga je posmatrala. ”Jesi li se često svađao sa njim?” ”Dovoljno”, reče, klimnuvši glavom u znak potvrđivanja. ”Ali više sa Renom. Temperamenti su nam sličniji”, podseti se Kejn, ”i ima đavolski desni kroše.” Dijana oseti prizvuk ponosa u njegovom glasu. ”Nisi se, valjda, boksovao sa njom?” Kejn se nasmeja zapanjenom tonu njenog glasa i usu još vina. ”Mnogo puta nisam želeo samo da se branim. A bog mi je svedok, dešavalo se i da zasluži da je neko obuzda.” Osmeh mu postade još širi dok ga je Dijana posmatrala pogledom u kome su se mešali užasnutost i oduševljenje. ”Ne, nikad je nisam udario, ali samo zato što je četiri godine mlada od mene i mnogo sitnija. Renu nisam ni smatrao devojčicom dok nije napunila 14 godina. Tada sam bio iznenađen”, kazao je. On ih sve voli, pomisli Dijana, i to tako opušteno i jednostavno. ”Imao si srećno detinjstvo” prokomentarisala je, a zatim se zagledala u vino. ”Ranije sam bila ljubomorna na to. Bilo mi je čudno kad sam razgovarala sa Džastinom. Što sam više bila ljuta, distanca među nama je bivala sve manja.” Nasmejala se. ”A kad sam se odljutila, te distance više nije bilo. Bila sam ljuta i na tebe”, dodala je, ponovo ga pogledavši. ”Što si se mešao - i što si bio u pravu. Skoro sam te mrzela što si bio u pravu” ”To mi je loša navika”, reče kad im je čili serviran. ”Izgleda da ne mogu da je se oslobodim.”


BalkanDownload

Nimalo damski frknula je na njega i podigla viljušku. ”Pomišljam da bih volela da se nađem nasuprot tebi u sudnici.” ”Čudno, i ja sam isto pomislio. Bila bi to”, reče pošto je uzeo prvi zalogaj, ”zanimljiva rasprava.” Osmehnuo joj se lagano, zavodnički. ”Kakav ti je čili?” ”Izvrstan”, reče Dijana. ”Kaži mi, savetniče, jesi li tako siguran da bi pobedio?” ”Ja retko gubim.” ”Sindrom pobednika, dakle.” Kad se nasmejao, Dijana je primetila da uživa u zvuku njegovog smeha više nego ranije. U njegovoj blizini je suviše lako zaboravljala svoja pravila. Podigla je čašu i zagledala se u jarku nijansu crvene boje. ”Možda je šteta što se nisam kandidovala za državnog tužioca”, nastavila je. ”Kad bih radila za državu, ukrstili bismo koplja pre ili kasnije.” ”Svakako ćemo ih ukrstiti”, reče on. ”Mada, verovatno ne na sudu.” ”Verovatno”, saglasila se, osetivši malene iskre uzbuđenja. Pokušavala je da ih otera, dovoljno iskrena da prizna njihovo postojanje, a suviše oprezna da ih pusti da je obuzmu. ”Ali da sam na tvom mestu, ja ne bih bila tako sigurna u pobedu.” ”Možda si u pravu”, reče Kejn, ”kad presuda bude donesena, oboje ćemo biti pobednici.” ”Zbog nesložne porote?” On se ponovo osmehnuo i poljubio joj ruku. Poljubac je bio nežan. ”Zbog pravde.”


BalkanDownload

Šesto poglavlje Pošto je veče proveo proučavajući policijski izveštaj i ostale zabeleške, Kejn je Čada Rutledža uputio na Dijanu, koja više nije bila sigurna da li joj čini uslugu time što svoje potencijalne klijente šalje kod nje. Bio je sve, samo ne poželjan za saradnju. Dok je ponovo pregledala dokumenta, Dijana se setila da je udario jednog od policajaca prilikom hapšenja. Čad je poricao optužbu za silovanje i tvrdio da je bio intiman sa Bet Hauard, navodnom žrtvom, tokom prethodnih šest meseci. Ona je sve negirala, tvrdeći da su samo slučajni poznanici. Čak i pre nego što je stigao medicinski izveštaj, on je priznao da je imao seksualni odnos sa njom te večeri kada se navodno desilo silovanje. Kada je Beti majka odvela u bolnicu na pregled, devojka je bila sva u modricama i histerisala je. A Kejn je ipak verovao u Čadovu priču. Dijana je, uzdahnuvši, odložila dokumenta i protrljala nos. Sama će doneti zaključak. Čada je svakog trenutka trebalo da dovedu. Posmatrajući prljave zelene zidove, Dijana je mislila o veselom subotnjem jutru koje je provela sa Kejnom samo pre nekoliko dana, a koje joj se sada činilo kao daleka prošlost. Ovaj deo njenog posla malo toga je imao zajedničkog sa odabirom odgovarajućeg radnog stola. Teška vrata sa sićušnim prozorom otvoriše se i Dijana prvi put ugleda Čada Rutledža. ”Biću ispred, gospođice Blejd”, reče joj stražar. Čad sede na stolicu s druge strane stola. ”Hvala vam”, reče stražaru, i ne pogledavši ga. Svu pažnju je usmerila na svog klijenta. Izgledao je mlađe nego na nejasnim fotografijama, ali je imao iste oštre i lepe crte lica i gustu crnu kosu kao na njima. Pogledala ga je u oči. Gledao je ispred sebe - mrzovoljno i nezainteresovano. A zatim je pogledala u njegove šake. Naizmenično su se stiskale i opuštale kao da ga je nešto mučilo. Pogled može da laže, ali ne i ruke. Setila se Kejnovih reči i naslonila. Dečak je bio nasmrt preplašen. ”Ja sam Dijana Blejd”, reče žustro. Ni njeni živci nisu bili smireni koliko bi ona želela. ”Preuzeću tvoj slučaj ako se slažeš sa tim.” Čad je slegnuo ramenima, ništa ne govoreći. ”Gospodin Mekgregor je ranije razgovarao sa tobom i sa tvojom majkom, ali obaveze mu ne


BalkanDownload

dozvoljavaju da tvom slučaju posveti dovoljno vremena i pažnje, koji su potrebni da ti obezbedi najbolju moguću odbranu.” ”Kako žena može da brani muškarca od optužbe za silovanje?” upita Čad, gledajući u zid. ”Imaćeš najbolju odbranu koju mogu da ti dam, bez obzira na to kog smo pola ti ili ja”, odvrati mu Dijana na isti način. ”Ispričao si gospodinu Mekgregoru svoju priču. Volela bih da je sada ispričaš meni.” Čad obgrli rukom naslon drvene stolice. ”Imaš cigarete, mala?” ”Ne.” Sočno je opsovao i iz džepa izvadio cigaretu koja nije imala filter. ”Bar me je prebacio lepotici”, reče Čad i okrete se sasvim ka njoj. Pogled mu je bio izazivački i prešao je sa njenih očiju na njene grudi. Dijana sačeka da je ponovo pogleda u oči. ”Prestanimo sa sranjima i pređimo na posao” Iznenađeno ju je pogledao, zabavljala ga je njena rečenica. ”Vidi, u tom policijskom izveštaju ti sve piše. Šta još hoćeš?” Nervoznim pokretom je upalio cigaretu i pohlepno povukao dim. ”Kaži mi šta se desilo desetog januara”, reče mu Dijana i izvadi olovku iz tašne. ”Trošiš moje vreme, Čade”, reče mu posle kraćeg čekanja. ”I novac svoje majke.” Presreo je njen ljutit pogled, a zatim ispustio dim cigarete iz usta. ”Desetog januara sam ustao, istuširao se, obukao, doručkovao i otišao na posao.” Ignorišući njegovo izazivanje, Dijana poče da hvata beleške. ”Automehaničar si u Mejnovoj garaži?” ”Tako je”, reče i bezobrazno se nakezi. ”Hoćeš da ti nacrtam?” Kakav mu je izraz lica mogla je da zaključi po njegovom tonu i nije podizala pogled. ”Bio si ceo dan u garaži?” ”Da.” On se ponovo isceri jer ona nije reagovala na njegove provokacije. ”Radili smo generalnu na mercedesu. Ja radim pristojan posao.” ”Vidim. Kad si završio posao?” ”U šest.” Čad se okrete na svojoj stolici i izduva još dima. ”Kuda si zatim otišao?” ”Kući, da večeram.” ”A onda?”


BalkanDownload

”Onda sam izašao - da blejim.” Opet joj se nasmejao, pokazujući blago izbačene gornje zube. ”Da jurim ženske.” ”Koliko dugo si ih... Jurio?” ”Nekoliko sati.” Čad snažno povuče dim iz cigarete, tako da su zasijale iskrice na njenom vrhu. ”A onda sam silovao Beti Hauard” Dijana nije prekidala pisanje iako je osetila kako je prožima jeza. ”Nameravaš da promeniš svoj iskaz?” On se baci nazad u stolicu, a leva ruka mu se stisnula u pesnicu. ”Ukapirao sam da se neću izvući sranjima koje sam ranije rekao.” ”U redu, ispričaj mi sve” Pogledala ga je jer nije progovarao. ”Pričaj mi o silovanju, Čade.” ”Već si slušala takve stvari?” ”Povezao si je svojim kolima?” ”Da.” Cigareta je toliko dogorela da ju je jedva držao medu prstima kad ju je ugasio. ”Vraćala se kući iz bioskopa, a ja sam se ponudio da je povezem. Išli smo zajedno u srednju školu. Prepoznala me je, pa je ušla. Malo smo pričali uglavnom gluposti o tome šta smo radili posle završetka škole - i vozikali se. Sviđalo mi se kako izgleda, pa sam joj rekao da moram da svratim do garaže, nešto da uzmem.” ”Pošla je sa tobom u garažu bez opiranja?” Jezikom je navlažio usne. Iznad njih se već primećivao znoj. ”Rekao sam joj da moram da uzmem neki alat. Kad smo ušli, skočio sam na nju.” ”Da li se opirala?” ”Jeste, malo sam je udario.” Gurnuo je ruku u džep u kome je našao još jednu cigaretu. Dijana primeti kako mu se ruke tresu. ”I onda?” ”Onda sam joj iscepao odeću i silovao ju je!” uzviknuo je. ”Šta hoćeš, dođavola! Da ti nacrtam?” ”Šta je imala na sebi?” On provuče ruku kroz kosu. ”Roze džemper”, rekao je. ”Sive pantalone.” ”Jesi li sasvim siguran?” ”Jesam, siguran sam. Roze džemper sa malom, belom kragnom i sive pantalone.” ”Strgao si to sa nje?” insistirala je Dijana, beležeći. ”I pocepao?” ”Da, rekao sam.”


BalkanDownload

Ostavila je olovku i pogledala ga pravo u oči. ”Odeća joj nije bila pocepana, Čade.” ”Rekao sam da sam je pocepao! Valjda znam šta sam uradio?!” Obrisao je znoj sa usana nadlanicom, a zatim ih je opet navlažio. ”Ja sam bio tamo, gospodo, nisi ti.” ”Odeća Beti Hauard nije bila iscepana kada je došla u bolnicu.” Njegova ruka je sada vidno drhtala. ”Presvukla se, to je sve,” ”Ne, nije”, reče Dijana tiho, ”jer joj ti nisi pocepao odeću. Kao što je nisi ni silovao. Zašto pokušavaš da me ubediš da jesi?” Čad se osloni laktovima o sto i nasloni glavu na dlanove. ”Bože, ništa ne mogu da uradim kako treba.” Dijana je posmatrala njegovo teme i slušala njegovo ubrzano disanje, čiji zvuk je ispunjavao prostorijicu. ”Ni modrice na njenom licu nisu od tvojih ruku, zar ne?” Polako, ne otvarajući oči, odmahnuo je glavom. ”Nikad ne bih povredio Bet.” ”Zaljubljen si u nju?” ”Jesam, ovo je pravo ludilo.” ”Hajdemo ispočetka”, reče mu Dijana. ”Ovog puta mi reci istinu.” Čad je uzdahnuo, spustio glavu i počeo. On i Bet su išli u istu srednju školu, ali nisu obraćali pažnju jedno na drugo. Nisu bili u istom društvu. On je bio zaokupljen širenjem imidža opasnog momka, a ona je bila glavna čirlidersica. A zatim jednog dana, pre šest meseci, dovezla je svoj auto na popravku u garažu u kojoj je on radio i sve se desilo iznenada. Počeli su da se zabavljaju, njen otac se nije slagao i naredio joj je da raskine sa njim. Nastavili su da se viđaju u tajnosti. ”Bilo je kao da se igramo.” Čad se nervozno osmehivao dok je ponovo rukom prolazio kroz kosu. ”Čak ni moji ni njeni prijatelji nisu znali. Rekla bi da ide u biblioteku, ili u bioskop ili u kupovinu, a dogovorili bismo se da se vidimo. Kad bi joj uspevalo da se iskrade uveče na nekoliko sati, odlazili bismo u garažu i tamo pričali ili vodili ljubav. Štedeo sam novac da bismo mogli da se venčamo.” ”Šta se desilo te noći kad si uhapšen?” ”Potukao sam se. Beti je rekla da više ne želi da prolazi kroz sve to. Nije joj bilo važno što nemamo novca, niti mesto gde bismo živeli, želela


BalkanDownload

je odmah da se venčamo. Nije htela da sluša. Počela je da plače, a ja sam počeo da vičem. Udario sam pesnicom u zid.” Pogledao je u ruku na kojoj se nalazila modrica. ”A ona je ušla u svoj auto i otišla. Ja sam popio nekoliko piva pre nego što sam se vratio kući. A onda je došla policija. U početku sam bio prestravljen, sve je izašlo na videlo.” ”Šta misliš, zašto te je optužila za silovanje?” ”Znam zašto.” Njegov pogled više nije bio izazivački, već bespomoćan. ”Poslala mi je ceduljicu preko moje majke. Kada se Beti te noći vratila kući, još je bila uzrujana. Otac ju je pitao šta joj je i, dok su se svađali, ona mu je sve rekla. On je podivljao. Istukao ju je, nazivao svakakvim imenima. Rekla je da je pretio da će nas oboje ubiti ako ne uradi ono što joj on kaže. Bet se strašno uplašila da će stvarno to da uradi.” Čad duboko uzdahnu, a ruke mu više nisu drhtale. ”Kad je njena majka stigla kući, Bet je već bila u stanju histerije. Matori joj je ispričao celu priču i pozvao policiju, a majka ju je odvela u bolnicu.” ”Gde je to pismo?” ”Bacio sam. ga.” Čad odmahnu glavom kad je video izraz na Dijaninom licu. ”Ni moja mama ne zna šta je pisalo u njemu jer je bilo zapečaćeno. Mislim da ne bi to uradila da nije pomislila da možda između Bet i mene ima nečega.” ”Ako ti ponovo bude pisala, želim da sačuvaš pismo.” ”Slušaj, ne želim više da joj nanosim bol. Kad su me priveli, bio sam prestravljen. A bio sam i ljut. Mislio sam da je ona to uradila, da me kazni.'' Ponovo je odmahnuo glavom i uspravio se. ”Provešću nekoliko godina u zatvoru.” ”Sviđa ti se tvoja ćelija, Čade?” upita ga Dijana, sklanjajući dokumenta u stranu kako bi se nagla prema njemu. ”Ovo je banja u poređenju sa državnim zatvorom.” Usne mu zadrhtaše kad je progutao knedlu. ”Nekako ću se snaći.” ”Tamo su pravi silovatelji”, reče mu ona hladno. ”Ubice. Ljudi koji bi te pojeli za doručak bez razmišljanja. I šta misliš, kako će se Bet osećati znajući da si tamo. I to zbog čega?” ”Biće ona dobro.” Ponovo ga obli znoj. ”Neće to predugo trajati,” ”Želiš da rizikuješ dvadeset godina svog života? Da se njen otac izvuče za nameštaljku? Odrasti” naredila mu je nestrpljivo. ”Ovo više nije igra. Biće ti suđeno za silovanje. Maksimalna kazna je doživotna.” Prebledeo je i ništa nije rekao, ali je Dijana primetila knedlu koja mu je


BalkanDownload

stajala u grlu. ”Moraćeš da sediš u stolici za svedoke, kao i Bet. I moraćeš sudu do detalja da ispričaš šta se desilo te večeri. Ako budete lagali, oboje ćete se suočiti sa optužbom za lažno svedočenje.” ”Ako priznam krivicu...” Dijana stavi beležnicu u tašnu. ”Ako hoćeš da izigravaš heroja jer se tvoja devojka plaši svog oca, nađi drugog advokata. Ja ne branim kretene.” Krenula je da ustane, ali Čad je uhvati za ruku. ”Ja samo ne želim da je povredim. Strašno je uplašena.” ”Već je povređena”, reče Dijana mirno. ”I biće uplašena sve dok ne bude rekla istinu. Ili možda sumnjaš u to da te stvarno voli.” Čvršće ju je stisnuo za ruku, ali Dijana nije ustuknula. Posle nekoliko trenutaka stisak je popustio. ”Kaži mi šta da radim.” Bol u ramenu je popusti. ”U redu.” Dijana je bila iscrpljena kada je sat kasnije ušla U kancelariju. Lusi podiže glavu, osmotri je jednim dugim pogledom i prestade da kuca. ”Izgledaš kao da bi ti kafa dobro došla.” Dijana joj uputi jedan umoran osmeh. ”Vidi se?” ”Da. Sad ću da ti skuvam i...” Telefon je zazvonio pre nego što je stigla da završi rečenicu. ”Lusi, samo se javi. Ja ću da skuvam kafu.” Dijana je skinula kaput i krenula ka kuhinji. Još uvek joj je pred očima bilo Čadovo bledo, uplašeno lice i njegove drhtave ruke koje su po džepovima tražile cigarete. Kako li se osećala Bet Hauard, pitala se Dijana, odlažući kaput dok je uključivala aparat za kafu. Kada bih mogla da stupim u kontakt sa njom, pomisli i uzdahnu. To je poslednje što će advokat njenog oca dozvoliti. Čad će morati da čeka da se pojavi na sudu. Masirala je vrat dok je stajala zagledana kroz kuhinjski prozor, zaboravivši na kafu. Uz malo sreće, uspeće da izvuče istinu od Beti Hauard pre početka suđenja. Ali ako se devojka toliko plašila oca... Ako nije bila zaljubljena u Čada, već se poigravala sa njim... Uzdahnula je dok je posmatrala ptice koje su tražile hranu na travnjaku. Mnogo je tih 'ako', a u pitanju je život ovog dečaka. ”Teško jutro”, upita je Kejn s vrata.


BalkanDownload

Dijana se okrete. ”Da.” Bilo joj je drago što ga vidi, što će imati sa kim da razgovara, što zna da će razumeti kako se oseća. ”Imaš posla?” Kejn se seti fascikli koje su ležale na njegovom stolu, ali odmahnu glavom. ”Prijala bi mi kafa.” Izvadio je dve šoljice i sipao kafu. ”Jutros si se videla sa Čadom Rutledžom.” ”Jadno dete, Kejne.” Dijana sede na stolicu za malim stolom i usu mleko u kafu. ”Došao je imitirajući mladog Branda - žestokog momka a ruke su mu drhtale”, dodala ja tihim glasom. ”Namučio te je?” Kejn spusti šolju kafe na sto i sede nasuprot njoj. ”Pokušao je.” Sklonila je rukama kosu sa lica, zadržavajući je na trenutak, dok je nije pustila da ponovo padne. ”A onda mi je rekao da je silovao Bet Hauard.” Kejnova ruka kojom je prinosio šoljicu ustima ukoči se. ”Šta?” ”Dao mi je potpuno priznanje”, poče, grejući ruke na šoljici tople kafe. ”Lagano, kao da se dosađivao. Što je duže pričao, ruke su mu sve više drhtale.” Kejn ispi gudjaj i zavrte glavom. ”Ne uklapa se.” ”I ja sam tako mislila”, reče Dijana i pokuša da popije gutljaj kafe, shvatajući da joj se želudac grči od nervoze. ”Pritisnula sam ga za detalje, a onda se on ražestio. Pokušao je da me ubedi da ju je namamio u garažu u kojoj radi, da ju je udario, a zatim silovao.” Kejn uzdahnu. ”To se poklapa sa devojčinom pričom.” ”Čad je rekao da joj je strgao odeću i iscepao je.” ”Njena odeća nije bila iscepana.” Dijana mu se osmehnu. ”Baš tako. Lagao je jer misli da tako može nju da zaštiti.” Kejn se nasloni i uze cigaretu. ”Ispričaj mi.” Dijana mu je prepričala ceo razgovor, rečenicu po rečenicu. Dok je govorila, Kejn je ćutao, ah je posmatrao igru emocija na njenom licu. Borila se da sve to ne prihvati lično, zaključio je, ali bilo je prekasno. ”Ako je istina sve što je Čad rekao”, kazao je kad je ona završila, ”devojka neće izdržati na ispitivačkoj klupi.” ”Ja mu verujem. Hteo je da se izjasni krivim i nju izvuče iz cele te priče.” Kejnov pogled postade oštriji. ”Šta si ti uradila?”


BalkanDownload

”Napala sam ga.” Dijana na trenutak zatvori oči. ”Ne znam kako će suđenje uticati na njega i na devojku ako sve ode toliko daleko. Imam spisak njihovih bliskih prijatelja. Čad misli kako su on i Bet uspevali da drže svoju vezu u tajnosti, ali izgleda da se neko izlanuo. Tako su mladi.” Zagladila je kosu, ustala i ponovo prišla prozoru. ”Kejne, bila sam tako oštra prema njemu.” Princeza je kročila van zidina zamka, pomislio je. A to je i želeo čak ju je i gurao. Pa ipak, sada dok je gledao te istinske emocije u njenim očima, želeo je da je vrati nazad, u ušuškanost i sigurnost. Uvek boli kad se školjka otvara. Pažljivo je birao reči, trudeći se da zadrži kolegijalni ton. ”Dijana, znaš da ne možemo uvek prema klijentima da se držimo na distanci. Njegov život je u pitanju.” ”Znam” Na trenutak je prislonila čelo na staklo. ”Nije lako prihvatiti da treba da budeš okrutan, da mirno sediš i samo zapisuješ nečije reci. Bio je bled, znojio se, drhtao - nisam mu pružila ni mrvu utehe ili sažaljenja.” ”Pružila si mu tačno ono što je trebalo.” Nije čula kad je Kejn ustao, ali nije joj prišao. Ovog puta nije bio sasvim siguran. ”Sad se nerviraš zbog toga što si uradila ono što si morala. Majka će ga utešiti, a ti treba da ga odbraniš, kako znaš i umeš.” ”Znam.” Ptičica je još uvek bila na travnjaku i skakutala, rešena da nade ono što je tražila. ”Čak i ako to bude značilo da tu devojku iskidam na stolici za svedoke. Volela bih to njenom ocu da uradim”, kazala je. ”Čak i ako sve izađe na videlo, za lažnu prijavu policiji neće dobiti više od uslovne. A devetnaestogodišnji dečak leži u ćeliji, prestravljen.” Kejn joj odgovori, pažljivo birajući reči: ”On nije Džastin, Dijana.” Ona duboko uzdahnu i kaza: ”Je li toliko očigledno?” ”Odmah sam shvatio.” ”Bilo je teško ne napraviti poređenje.” Prekrstila je ruke kao da traži oslonac. ”I on ima tu jasno izraženu, čudno privlačnu izolovanost koje se sećam kod Džastina kad je bio tinejdžer. I pitam se...” Na trenutak se nasmejala. ”Pitam se da nije ovo još jedno izazivanje sudbine, kako ti voliš da kažeš.” ”Izgubićeš objektivnost, Dijana.” Glas mu je bio čvrst i bezosećajan, dok se u njemu vodila borba da joj bude brat, ljubavnik, prijatelj. ”A bez nje nemaš šta da tražiš u sudnici.”


BalkanDownload

”Znam to”, reče. Mišići vilice bili su joj zategnuti, a šake stisnute u pesnice. Objektivnost, pomislila je, ne uspevajući da pronađe taj svoj duboki uzdah koji ju je uvek smirivao. Trenutno nije bila objektivna, bilo je suviše sličnosti i suviše žaljenja. Želela je da bude čvrsta, pribrana i nije želela da moli za pomoć jer je želela da bude samostalna. ”Moram da se sredim pre nego što ponovo obiđem Čada.” Te reči su bile izgovorene tiho i nervozno, ali on je želeo da ih čuje. Stavio joj je ruku na rame. Pošto su se njeni mišići još više stegli, on pojača stisak. I prema svojoj sestri bi isto postupio, pomislio je kad ju je okrenuo ka sebi. Bez reći ju je privukao bliže. I mada ga je zagrlila, nije se privila uz njega. Znao je da je tražila podršku, a ne rešenje. Rešenje će morati sama da nađe. U tom trenutku je shvatio da je nikada nije više želeo; i to ne samo njeno toplo, nežno telo, niti izazovne usne. Želeo je njene misli, osećanja. Želeo je da podeli sa njim svoju suštinu, i da on to uradi sa njom, da među njima više ne bude granica i prepreka. Ni sumnji. Nežnost ga je preplavila i lagano ju je milovao rukom po kosi. Osetivši nešto, Dijana podiže glavu. Pogled joj se srete sa njegovim, ali nije mogla da ga pročita. Nikada je nije tako gledao. Da li se u njegovim očima ogledalo pitanje, pitala se. I šta je želeo da je pita? A zatim je svojim usnama dotakao njene. Taj poljubac bio je sasvim drugačiji od svih prethodnih. Kao da je bio prvi. Usne su mu bile tako nežne. I pažljive, pomislila je nejasno. Pažljive, kao da nije bio tako siguran u sebe. Pomislila je kako je ljubi kao nijednu ženu pre nje iako je znala da je bio čovek koji je imao mnogo žena. Njegove ruke je nisu privlačile k sebi, već su se lagano odmarale na njenim leđima, kao da će je u jednom trenutku pustiti. Dijana je bila skoro nepomična. Kakva god da je ovo čarolija, koji god da je razlog za nju, želela je da se nastavi. Ono što je osećala nije bila samo želja, niti išta tako jednostavno. Kad se udaljio, nepomično su posmatrali jedno drugo - oboje zbunjeni, podjednako dirnuti. ”Šta to bi?”, upita Dijana posle nekoliko tenutaka. Kejn lagano spusti ruke i udalji se od nje. ”Nisam sasvim siguran”, prošaputao je. Drhteći je došao do stola i podigao svoju šoljicu sa kafom. Šta se, dođavola, ovo događa, pitao se.


BalkanDownload

”Je li ti sad bolje?” upitao ju je kad se okrenuo. ”Jesam.” Nije, pomisli, jedva uspevajući da se osmehne. ”Idem gore da pokušam da sastavim Čadovu odbranu. Gospođa Voker dolazi sutra ujutru.” Kada ju je bledo pogledao, dodala je: ”Slučaj razvoda koji si mi prosledio.” ”A, da.” Kejn je zurio u svoju praznu šoljicu i pitao se šta mu se desilo. ”Telefon ti je priključen.” ”Dobro.” Dijana ostade pored prozora, ne znajući šta da radi. ”Pa, onda, idem gore”, reče, ali i dalje nije kretala. ”Dijana...” Kejn je pogleda, ne znajući šta da kaže. Osećao se glupo, pa se istovremeno nasmejao i zavrteo glavom. ”Sigurno je od kafe”, promrmljao je. ”Imaš li sutra još nešto osim gospođe Voker?” ”Ne, nemam ništa zakazano. Moram da se bavim dokumentacijom.” ”Idem sutra u Salem u vezi sa slučajem Dej. Hoćeš sa mnom?” Nastavio je pre nego što mu je odgovorila. ”Prijaće ti vožnja. Moći ćeš da razbistriš misli i razradiš plan dok ja budem bio zauzet” ”Da, mogla bih”, kazala je. ”Važi”, složila se. ”Volela bih, možda neću više često imati slobodna popodneva.” ”Dobro. Krećemo čim završiš sa gospođom Voker.” Na trenutak je zavladala tišina, koja se Dijani činila neobjašnjivo neprijatnom. Neobično je, pomislila je, kako dvoje ljudi koji nemaju problema sa komunikacijom vode ovako čudan razgovor. ”Trebalo bi da završim do pola jedanaest, jedanaest.” Razmišljala je šta bi još mogla da kaže, ah ništa joj nije padalo na pamet. ”Onda, idem gore.” Kejn klimnu glavom i vrati se do aparata za kafu. Kad je začuo njene korake kako se udaljavaju, spustio je šoljicu. Šta je sve ovo, dođavola, ponovo se pitao, prolazeći nervozno rukom kroz kosu. Kad ju je pitao da mu sutra pravi društvo, osećao se kao tinejdžer koji poziva devojku na sastanak. Nasmejao se i vratio za sto. Kad je bio tinejdžer, nije osećao takav nedostatak samopouzdanja. U stvari, nije ga osećao nikad i nigde - naročito kada su žene u pitanju. Zapalio je cigaretu i posmatrao žar. Uvek je bio siguran u sebe kada je bila reč o suprotnom polu. Uživanje sa ženama bilo je deo toga, ne samo u krevetu već i u njihovom društvu. Taj deo njegovog života uvek je išao glatko. I čvrsto je nameravao da i dalje bude tako. Znao je, bez sumnje, da ne mora sam da provede veče, osim ako to ne želi.


BalkanDownload

Zašto je, onda, u poslednje vreme sam? I kada je, pitao se, poslednji put pomislio na neku drugu osim na Dijanu. Uzdahnuo je i počeo da razmišlja o tom problemu - raščlanjavao ga je, analizirao. Svoj poslovni uspeh delimično duguje spoju intelekta i emocija. Takav je bio i kad je bio dečak: imao je kratke izlive temperamenta i strasti, i duge periode ćutanja i razmišljanja. Mnogo je voleo slagalice - njihovo sporo, sistematično rešavanje. Međutim, u ovoj nije uživao. Neprijatnost. To je prvo osećanje koje može jasno da definiše. Razmišljanje o Dijani bilo mu je neprijatno - ali zašto? Bila mu je prijatno društvo, uživao je u njihovim razmenama mišljenja. I želeo ju je. Malopre nije bilo želje, podsetio se. Kejn je znao sve aspekte te emocije. Niti je bila u pitanju bratska naklonost, koju je povremeno osećao. Problem je što se Dijana ne uklapa ni u jednu kategoriju. Nije bila jednostavna, elegantna žena poput onih koje su ga uglavnom privlačile, a ni mlađa rođaka koju treba da vodi u provod. Nervozan, ustade i stade pored prozora. Svetlost je bila slaba zimsko bela. Ako ona izaziva neprijatnost kod njega, zašto ju je pozvao da pođe u Salem sa njim? Zato što je želeo da bude u njenom društvu? Iako mu se odgovor vrteo po glavi, Kejn ga potisnu i nastavi dalje da razmišlja. Potreba, ponovio je polako. To je opasna reč. Zelja je sigurnija i razumljivija, ali ona nije bila odgovor koji je on tražio. Veoma polako Kejn se vratio do stola i podigao šolju hladne kafe. Popio ju je, terajući sebe da bar na trenutak ne razmišlja ni o čemu. I nije mislio, osim na neverovatno gorak ukus kafe, a ispred sebe je video samo jednu ciglu koja se nalazila na zapadnom zidu prostorije. U daljini je čuo zvonjavu Lusinog telefona, a zatim fijuk vetra koji je duvao u prozor iza njega. Gospode bože, pomislio je, još uvek gledajući ispred sebe. Je li bio zaljubljen u nju? Ne, to je bilo smešno. Ljubav nije reč koju on koristi jer ljubav ima nepredvidive posledice. Ljutito je prosuo ostatak kafe u sudoperu. Ne može čovek koji ima više od trideset godina tek tako da skoči sa mosta. Osim... Osim ako se probudio jednog jutra shvativši da je izgubio razum. Mnogo je radio, shvatio je Kejn. Suviše mnogo noći je proveo nad tuđim problemima u potrazi za odgovorima. Ono što mu je trebalo bilo


BalkanDownload

je veče sa odgovarajućom ženom, a zatim osam sati spavanja. Sutra, obećao je sebi, ponovo će biti razborit. Sutra, pomislio je dok je izlazio iz kuhinje, Dijana će i dalje biti ovde. Opsovavši tiho, Kejn se pope uz stepenice.


BalkanDownload

Sedmo poglavlje Dijana bi više uživala u vožnji da nije imala osećaj da nešto nije u redu. Kejn je bio sasvim prijateljski raspoložen - razgovor nije zaostajao niti je zapadao u neprijatno ćutanje - a ipak bi se zaklela da postoji nešto ispod površine tog druženja. Pošto to nešto nije umela da definiše, Dijana reče sebi da umišlja - verovatno dozvoljava sebi da pripiše Kejnu eho svojih osećanja. Bila je napeta još od prethodnog dana; delimično je to pripisivala susretu sa Čadom Rutledžom. Dijanu je zabrinjavalo to što ju je lično pogodilo. Advokat - dobar advokat - mora da nađe ravnotežu između neosetljivosti i emotivnog uplitanja. Ta ravnoteža je podjednako važna za klijenta koliko i za samog advokata. Dijana je to znala, ali je osećala kako skala u ovom slučaju odnosi prevagu na jednu stranu. Mogla je samo da se uteši da će, što više bude radila na slučaju kada su u pitanju tehnički detalji, manje porediti Čada sa Džastinom. Za sada je radila ono što joj je Kejn savetovao - razbistrila je glavu i uživala u vožnji. ”Nisi rekao sa kim ćeš se videti u Salemu”, poče Dijana. Morao je da natera sebe da se sabere, da kontroliše napetost koju je osećao. Kao i Dijana, rekao je sebi da je to za njega samo slučaj, ništa lično. Lični odnosi nikad nisu stvarali nervozu u njegovom stomaku. Od prethodne večeri je neprestano to sebi ponavljao. ”Sa babom Agatom.” Dijana nije mogla da zadrži veselost. ”Ne moraš da izmišljaš”, reče mu. ”Slobodno mi reci da gledam svoja posla.” ”Baba Agata Virdžinije Dej”, naglasi Kejn i izazva osmeh kod nje. Pričaj o slučaju, reče sebi. To bi mu moglo pomoći da odagna osećaj da je otvorio vrata svog srca Dijani, a zatim zakoračio u živi pesak. ”Priča se da je silna dama i da poznaje Džini bolje od bilo koga drugog. Nažalost, bila je na klizanju pre nekoliko nedelja i slomila je kuk. Idem u bolnicu da je posetim.” ”Baba Agata se kliza?” ”Izgleda.” ”Koliko ima godina?” ”Šezdeset osam.” ”Hmm. Šta tražiš?” Kejn brže potera jaguara, pretekavši kamionet pre nego što je odgovorio. Šta je tražio, pitao se. Pre nekoliko dana bi znao da odgovori na to pitanje sleganjem ramenima ili opaskom. Slučaj, pomislio je i odmahnuo glavom. Drži se slučaja. ”Sudi joj se za ubistvo. Prva stvar koju želim da utvrdim jeste da li je Džini nosila pištolj sa sobom iz navike. Ako nameravam da dokazujem samoodbranu, odmah na početku moram poroti da


BalkanDownload

skrenem pažnju da je Džini otišla u stan Lore Simons kako bi zatekla muža sa aktuelnom ljubavnicom, a ne da izvrši ubistvo.” ”Aktuelnom ljubavnicom” ponovi Dijana. ”Očigledno ih je imao prilično mnogo.” ”Detektivski izveštaj, koji je Džini naručila pre nekoliko meseci, indicira da je doktor Frensis Dej bio veoma zauzet čovek. Nije operisao samo u Bostonskoj glavnoj bolnici.” Kejn pritisnu upaljač u automobilu. ”Kad bih taj izveštaj mogao da uvedem kao dokaz, porota bi bila saosećajnija... A opet, to samo pojačava Džinin motiv.” ”Dakle, vraćaš se pištolju.” Kejn potvrdi dok je palio cigaretu. Konverzacija je smanjila napetost koju je osećao u zadnjem delu svog vrata. Nisam više u živom pesku, pomislio je. Jeste zakoračio i umočio stopalo, ali ga pesak nije povukao. ”Džini kaže da nikada ne izlazi iz kuće bez pištolja. Plaši se da je neko ne opljačka - što ne iznenađuje jer ima naviku da povremeno nosi nakit vredan nekoliko hiljada dolara.” ”Da, a Džini Dej nije baš omiljena u štampi poslednjih nekoliko godina”, setila se Dijana. ”Pišu o njoj kao o razmaženom, sebičnom derištu koje ima više novca nego manira.” ”Istina”, saglasi se Kejn. ”Ali srećan sam što nisi u poroti.” ”Nije mi simpatičan taj tip žene”, reče Dijana, izdižući se iz sedišta da bi ga bolje videla. ”Ajrin Voker”, reče, ”ona je sušta suprotnost Virdžiniji Dej.” ”Kako je prošao razgovor sa njom jutros?” ”Još ima modrice na licu”, reče Dijana, posmatrajući njegov profil. ”Nikad nisam srela ženu koja ima manje vere u svoju vrednost. Ona kao da misli da zaslužuje batine.” Dijana pokuša da odagna frustraciju koju je osetila. ”Bar ju je prijateljica kod koje se sklonila naterala da podnese prijavu protiv muža, ali...” Dijana brzo odmahnu glavom. ”Imam osećaj da je Ajrin Voker kao sunđer, da jednostavno upija emocije od ljudi u čijoj se blizini nalazi. Ubedila je sebe - ili ju je muž u to ubedio - da je niko i ništa bez njega. Razvod i suđenje njenom mužu uopšte joj neće lako pasti.” Uzdahnula je, više u neverici, nego iz besa. ”Još uvek nosi burmu.” ”Kad bi ju je skinula, to bi bio znak da je gotovo, zar ne?” rekao je. ”Za ženu kao što je Ajrin Voker.”


BalkanDownload

”Zamisli, u braku su samo četiri godine, a ona ne zna koliko puta ju je pretukao.” Dijanin pogled je na trenutak bio oštar, ”Jedva čekam da ga vidim na optuženičkoj klupi.” ”Koliko se sećam, bila su prisutna dva svedoka poslednji put kad ju je pretukao. To će ga dotući.” ”Tako i nameravam da postupim. Nadam se da će suđenje biti brzo, dok gospođa Voker još može da vidi modrice kad se pogleda u ogledalo. Mislim da je ona žena koja suviše lako zaboravlja.” Kejn pogleda tašnu pored njenih nogu. ”Time ćeš danas da se baviš?” ”Napraviću spisak pitanja. Želim sva odmah da izručim na njega. Tokom postupaka za razvod braka i nanošenje telesnih povreda želim da bude u velikom problemu.” ”Odmah ćeš da ga šcepaš za gušu?” Ona se nasmeja. ”Neko mi jednom reče da je tako najpametnije. Kaži mi...” reče Dijana, prelazeći prstom po naslonu kožnog sedišta. ”Koliko dugo imaš ovaj automobil?” ”Automobil?” Pogleda je iznenađeno zbog iznenadne promene teme. ”Da, volela bih da kupim auto.” Izraz iznenađenja na njegovom licu pretvori se u osmeh. Definitivno se otvara, pomislio je. ”Jaguara?” ”Jednog dana.” Dijana nabra ćelo. ”Ili misliš da su rezervisani samo za državne tužioce?” ”Ja te pre vidim u mercedesu - svedenom i elegantnom.” Dijana se namršti. ”Pokušavaš da me uvrediš?” ”Naravno da ne”, odgovori Kejn. ”Umeš li da voziš automobil sa manuelnim menjačem?” ”Ti pokušavaš da me uvrediš.” Kejn bez reči zaustavi auto pored puta. Dijana ga je radoznalo gledala kako izlazi, obilazi oko kola i otvara suvozačeva vrata. ”Sad ćeš ti malo da voziš.” ”Ja?” Suzdržavao se da se ne nasmeje njenom nepoverljivom, a istovremeno i uzbuđenom izrazu lica. Možda je ovome najmanje mogla da odoli - zameni sofisticiranosti i inteligencije za čisto, obično zadovoljstvo. ”Ako razmišljaš da kupiš auto, moraš prvo da vidiš kakav


BalkanDownload

je osećaj voziti ga. Osim”, polako je dodao, ”ako ne umeš da voziš auto sa pet brzina” ”Mogu sve da vozim” reče Dijana dok je izlazila. ”U redu.” Kejn se zavalio u sedište suvozača dok je Dijana zauzimala njegovo. ”Reći ću ti kada da staneš.” Dijana uhvati volan jednom rukom i ubaci menjač u prvu brzinu. Pod rukom je mogla da oseti lagano vibriranje snage, nagoveštaj brzine. Pošto je pogledala u retrovizor, izašla je na put. ”Ovo je divno!” reče istog trenutka. Pogled na brzinomer natera je da pusti gas. ”I izazovno”, dodala je nasmejavši se. ”Plašim se da ne završim braneći sebe na sudu zbog prekršaja u saobraćaju.” ”Samo je u pitanju to što znaš da možeš da pritisneš gas i ideš brže od bilo koga na putu”, prokomentarisao je Kejn. ”Da, znaš da možeš, da ne bi to uradio.” Zabacila je kosu unazad i nasmejala se, usporavajući dok se brzinomer nije zaustavio na devedeset kilometara na čas. ”Bilo bi neprimereno od zastupnika zakona da juri 140 na sat, ali je divan osećaj znati da možeš.” Dijana ubaci u petu brzinu, održavajući brzinu. ”Zato si ih kupio?” ”Volim stvari sa stilom”, reče, proučavajući njen profil, ”Ali samo ako su pored svog sjaja dovoljno izazovne.” Ruke na volanu bile su samouverene i vešte. Kejn je mogao da je zamisli kako vozi pustim drumom u letnje predvečerje, sa otvorenim prozorima, dok joj kosa leprša na vetru. ”Očaravaš me, Dijana.” Ona mu se osmehnu. ”Zašto? Jer umem da vozim jaguara u krajnjoj levoj traci?” ”Jer imaš stila”, reče Kejn. ”Skreni na narednom izlazu.”

Kada se Dijana smestila u ćošak čekaonice da radi, Kejn je otišao bolničkim hodnikom do sobe Agate Grant. Zatekao ju je samu i doteranu - u ogrtaču od roze čipke, sa savršeno podignutom sedom kosom i upalim obrazima, na kojima je bilo jarko rumenilo - dok je gomila štampe bila rasuta po njenom krevetu. Od žute štampe do Popularne tehnike. Kad je Kejn ušao, Agata je spustila sportski magazin koji je prelistavala i pogledala ga zahvalno.


BalkanDownload

”Najzad da puste nekog zgodnog ovamo”, reče grubim glasom. ”Uđi i sedi, dragi.” Kejnov osmeh je bio spontan dok je prilazio krevetu. ”Gospođo Grant, ja sam Kejn Mekgregor.” ”Aha, Džinin advokat”, reče Agata dok je rukom pokazivala na stolicu. ”Uvek je imala oko za zgodne momke. Izgleda da je ovog puta baš u gadnom sosu.” Kejn skloni gomilu časopisa sa stolice pre nego što je seo. ”Nadam se da ćete moći da mi pomognete oko Džinine odbrane, gospođo Grant. Hvala Vam što ste me ovde primili tako brzo posle Vaše nezgode.” Agata odmahnu rukom na njegove reči. ”Mnogo brže ću se ja oporaviti nego što ovi doktori misle” reće mu, žalosno se osmehujući. ”Mada, možda neću moći uskoro da pravim osmice. Dobro, dragi, kaži mi šta te zanima.” ”Znate da je Džini optužena za ubistvo Frensisa Deja.” Kad Agata lagano, bezosećajno klimnu glavom u znak potvrđivanja, Kejn nastavi. ”Navodno je otišla u stan Lore Simons, znajući da je njen muž tamo i da je gospođica Simons njegova ljubavnica.” ”Poslednja od mnogih”, dodade Agata zajedljivo. Kejn samo podiže obrvu na taj komentar i nastavi. ”Gospođica Simons je ostavila Džini nasamo sa gospodinom Dejom na njegov zahtev. Kada se nakon dvadeset minuta vratila u stan, Dej je bio mrtav, a Džini je sedela na kauču sa pištoljem u ruci. Bio je ustreljen dva puta iz blizine. Gospođica Simons je počela da vrišti, otrčala je kod komšija i pozvala policiju.” ”Džini ga je ubila.” Agata spusti časopis. Na noktima joj se crveneo lak. ”U to skoro i ne može da se sumnja.” ”Da, priznala je. Međutim, ona tvrdi da je Dej bio nasilan kad su ostali sami. U početku, kako kaže, vikali su jedno na drugo - što je u njihovom braku bilo uobičajeno izvesno vreme. Onda mu je zapretiia da će mu prirediti mučan razvod sa svim što je imala - prepiskom, detektivskim izveštajima - što je on želeo da izbegne jer je trebalo da zauzme položaj načelnika hirurgije u Bostonskoj opštoj bolnici.” Agata zapucketa jezikom. ”Da, on to nipošto ne bi hteo. Džinin Freni je uživao ugled istaknutog čoveka posvećenog medicini. Ne bi mu odgovaralo da ga prati glas da je preljubnik.”


BalkanDownload

Kejn tiho izdahnu, što je mogao biti znak potvrde ili špekulacije. Teška je, zaključi, posmatrajući Agatino negovano, našminkano lice. ”U toku svađe”, nastavi Kejn, ”on je izgubio kontrolu i udario ju je. Pre toga su urlali jedno na drugo. Ona tvrdi da je on pobesneo, oborio ju je na pod i uzeo lampu. Rekao joj je da će je ubiti. Kad je krenuo ka njoj, Džini je izvadila pištolj iz tašne i pucala je u njega.” Agata klimnu glavom, potvrdivši njegovo objašnjenje, a zatim oštro pogleda Kejna. ”Veruješ li joj?” Kejn joj uzvrati pogled pre nego što je odgovorio. ”Verujem da je Virdžinija Dej pucala u svog muža u trenutku panike, i u samoodbrani.” ”Džini je tvrdoglava devojka”, reče Agata uz uzdah. ”Razmažena. Svi smo je razmazili. I nije bila karakterna, lako bi eksplodirala, ne misleći na posledice. Ali nije hladnokrvna”, reče Agata, još jednom ga pogledavši pravo u oči. ”Ona ne bi, ne bi mogla da skuje plan nekoga da ubije.” ”Da bismo to dokazali”, uzvrati joj Kejn, ”prvo što moram da utvrdim jeste zašto je nosila pištolj kad je krenula da se suoči sa mužem.” ”Ne bi iz kuće izašla bez pištolja.” Uz zvuk gađenja Agata se osloni na jastuke. ”Grozna stvarčica. Pitala sam je šta će joj, a ona se samo nasmejala. 'Tetka Edži' kazala je, 'ako neko pokuša da me napadne i opljačka, debelo će se iznenaditi.'” Agata još jednom nestrpljivo zacokta. ”Glupača, morala je da šljašti - dijamanti, smaragdi. Nije mislila ni o čemu drugom osim o šetnji po Bek Beju ili švrljanju po Menhetnu, okićena draguljima - kao i tim prokletim pištoljem.” ”Često ste je viđali da nosi pištolj?” ”Jednom sam bila kod nje nekoliko dana i čekala sam je u njenoj sobi, trebalo je nekuda da izađemo. Videla sam kako tu stvarčicu stavlja u torbu. A drugom prilikom sam na jednoj zabavi videla pištolj u njenoj tašni. Rekla sam joj da će joj samo stvoriti probleme”, dodala je Agata. ”I jeste.” ”Onda možete na sudu pod zakletvom da izjavite da je Virdžinija Dej imala naviku da nosi pištolj? I da ste je u više prilika zatekli sa pištoljem i razgovarali sa njom o tome?” ”Dušo, i samog đavola bih lagala zbog nje.” Agata se hladno nasmeja. ”Nikad nisam mogla da podnesem tog licemera za koga se udala.” ”Gospodo Grant...”


BalkanDownload

”Opusti se”, rekla mu je kikotavim glasom. ”U ovom slučaju mogu da se zakunem a da ne rizikujem da izgubim svoju smrtnu dušu. Da Džini nije imala pištolj te večeri, pitam se šta bi bilo.” ”Dobro.” Kejn dozvoli sebi da se opusti, ”I može li ono o laganju i samog đavola da ostane među nama?” ”Naravno.” Osmehnula mu se prepredeno, posmatrajući njegovo lice. ”Da ti i Džini niste...” ”Ja sam njen advokat”, reče Kejn i ustade. Pre nego što je izašao, pružio joj je ruku koju je ona stisnula iznenađujuće čvrsto, ”Hvala Vam, gospođo Grant.” ”Da sam četrdeset godina mlađa i da mi se sudi za ubistvo”, reče Agata lagano, ”ti bi mi bio mnogo više od advokata.” Osmehnuo joj se i prineo je usnama njenu ruku. ”Nemojte nikoga da ubijete, Agata, Bilo bi mi veoma teško da Vam odolim.” Zadovoljna, pohotno se nasmejala, a njen smeh je odzvanjao hodnikom za njim. Kejn zateče Dijanu tamo gde ju je i ostavio. Knjiga zakona joj je ležala na jednom kolenu, a beležnik na drugom. Bila je zauzeta pisanjem i ništa je nije ometalo. Ne rekavši ništa, seo je na stolicu, čekajući da ona završi. Uživao je da je posmatra u ovim trenucima kada je predata poslu i sasvim nesvesna svog okruženja. Sad nema straže, pomislio je. Želeo je da joj pomogne da završi posao, isto koliko je i želeo da vodi ljubav sa njom. Sada kada se bavila onim prvim, shvatio je da za ovo drugo nema mesta. U njoj je bilo mnogo toga skrivenog ispod površine. A ono što se skrivalo ispod površine imalo je običaj da se pojavi nesmotreno. Možda ga je to što je prethodne večeri iznenada shvatio da može da je osvoji s vremenom i pažnjom učinilo suviše opreznim da pokuša. Bilo je vreme da njihova veza dobije jedan uravnotežen nivo i da na njemu i ostane. Zbog nje, pitao se, ili zbog njega. Kada je Dijana nakon deset minuta prestala da piše, zatvorila je knjigu i krenula da se istegne pre nego što je spazila Kejna. ”Kad si se vratio?” ”Pre nekoliko minuta. Nije svako sposoban sasvim da se izoluje i da radi tako kako ti možeš.”


BalkanDownload

”To je jedna od mojih uvežbanih veština”, kaza Dijana, vraćajući stvari u torbu. ”Razvila sam je iz potrebe da ne slušam pridike svoje tetke. Kako si prošao?” ”Savršeno.” Kejn ustade i uze Dijanin kaput da joj ga pridrži. ”Koliko ti je bilo teško sa tetkom, Dijana?” Istog trenutka je osetila napetost, zatvorenost. On je to primetio i pitao se da li je slika princeze u tornju koju je zamišljao bliža istini nego što je verovao. ”Sa mojom tetkom?” Glas joj je bio hladan i bezosećajan. ”Da, je li ti bilo mnogo teško?” ”Stalno je govorila rečenice poput: 'Dama nikad ne nosi dijamante pre pet.'” ”Vrlo važna stvar, nesumnjivo”, reče Kejn i uze svoju jaknu. ”Pitam se jesam li bio suviše grub prema tebi u Atlantik Sitiju.” Dijana ga iznenađeno pogleda dok su ulazili u lift. ”Nema potrebe da se izvinjavaš.” Ali njeno telo je i dalje držalo gard, a glas joj je bio kontrolisan. ”Otkud sad to?” ”Razmišljao sam o Agati” reče Kejn i pritisnu dugme u liftu za prizemlje. ”Ona ne opravdava postupke svoje sestričine, ali je voli. To se vidi.” Izvukao je pramen kose koji se nalazio zaglavljen ispod Dijanine kragne. ”Počinjem da mislim da je kod tebe bio obrnut slučaj.” ”Tetka Adelaida se slagala sa mojim postupcima za koje je mislila da me je ona naučila.” Uzdahnuvši, Dijana je izašla iz lifta. ”Bilo je dosta. Što se tiče ljubavi, nikad me nije volela - ali opet, nikad se nije ni pretvarala. Ne mogu da je krivim za to.” ”Zašto ne možeš, zaboga?”, pitao ju je, odjedanput ljut na jasnoću slike koju su njene šture reči opisale. Oštro ga je pogledala, što mu je jasno govorilo da je bio suviše blizu. ”Ne možeš kriviti nekoga zbog nečega što oseća, ili ne oseća.” Kad se okrenula, bio je to znak da je razgovor završen. Nesposoban da se obuzda, Kejn je uhvati za ruku. Kad je ona ponovo postajala hladna, on bi se rasplamsavao. ”Možeš”, nastavio je. ”I te kako možeš.” ”Pusti to, Kejne. Ja sam već prestala da mislim na to.” Kad je hteo nešto da kaže, ona se ponovo okrenula, a zatim zaustavila. ”O, bože, pogledaj!” Dijana je gledala kroz staklena vrata.


BalkanDownload

Još uvek iznerviran njenim rečima, Kejn pogleda. Padao je jak i gust sneg i već je pokrio zemlju. ”Toliko o vremenskoj prognozi” reče Kejn. ”Ovo je trebalo da sačeka veče.” Dijana navuče rukavice. ”Biće veoma zanimljiva vožnja nazad u Boston. I veoma spora”, dodade dok su izlazili napolje, u mećavu. ”Uz malo sreće ćemo se izvući.” Kejn je nežno uhvati pod ruku dok su hodali prema parkingu. Kad je završio rečenicu, istovremeno su pogledali u nebo. Slegnuo je ramenima kad se Dijana namrštila. Oboje su već bili prekriveni pahuljama. ”Mogli bismo da se vratimo u bolnicu i sačekamo.” ”Ne, osim ako ti ne želiš da rizikuješ i voziš.” Kejn pogleda kolovoz kad su se zaustavili pored automobila. ”Videćemo kako će ići.” Prvih petnaest minuta relativno lako su se kretali kroz mećavu. Kejn je bio dobar vozač, a auto je dobro prijanjao na put. Dijana je posmatrala kako sneg počinje jače da pada i kako se zadržava na kolovozu i golom drveću. Dok su se kretali južnije, duvao je sve jači vetar, pa je sneg prekrivao šoferšajbnu istom brzinom kojom su ga brisači sklanjali. Zadržavši dah, Dijana je posmatrala kako se automobil ispred njih zanosi i skreće u drugu traku pre nego što je vozač uspeo da povrati kontrolu nad njim. ”Prilično je loše”, prošaputala je, pogledavši Kejna. ”Nije dobro.” Nastavio je da vozi sporo i pažljivo, ne skidajući pogled sa puta. Sa svakim kilometrom vidljivost je postajala slabija, a put klizaviji. Dovoljno dugo je živeo u Nju Inglandu da zna koliko snežna mećava može biti ozbiljna. Sneg je padao suviše brzo. Kejn je shvatao da umesto da ostavljaju mećavu za sobom, oni upravo u nju ulaze. U suprotnom pravcu dva automobila su naletela jedan na drugi i zaustavila se. I on i Dijana nisu progovarali narednih trideset kilometara. Bili su na pola puta između Bostona i Salema, a u dolasku su čitav put prešli za polovinu vremena koje su sada utrošili. Smračilo se, a kad je upalio farove, njihova svetlost se odbijala o pahulje. Pored puta su već bili formirani nanosi visoki skoro pola metra, a sneg je neprestano padao. Napušten auto stajao je pored puta tamo gde je iskliznuo i zaustavio se. Dijana požele da je ozbiljnije shvatila Kejna kad joj je predložio da ostanu u bolnici.


BalkanDownload

Jedan automobil ih je obišao s desne strane opasnom brzinom, umalo ne udarivši u branik jaguara. Dijana je zaustavila dah, a Kejn je žustro opsovao, prinuđen da zakoči, a zatim se izbori sa zanošenjem. I dalje je psovao kad je povratio kontrolu nad automobilom i skrenuo na prvom izlazu. ”Ravno je samoubistvu voziti po ovakvom putu.” Dijana se složi nemim klimanjem glavom jer joj se činilo da joj se želudac nalazio u grlu. ”Zaustavićemo se u prvom hotelu na koji budemo naišli, uzeti dve sobe i sačekati jutro.” Nakratko je skrenuo pogled sa puta da bi je pogledao. ”Jesi li dobro?” Dijana duboko uzdahnu. ”Pitaj me kasnije, kad se ne budem molila.” Kejn ponovo usmeri pogled na put i primeti slabo neonsko svetio koje se jedva primećivalo kroz izmaglicu. ”Čini mi se da imamo sreće.” Neonka koja je označavala srednju crticu slova M nije radila, a ostale lampe su bile drečavo upadljive. ”Aha, motel”, reče Dijana i osmehnu se. ”Ima li boljeg utočišta u oluji?” Kejn osmotri prazan parking pre nego što je zaustavio automobil. ”Ovde nećemo dobiti luksuzan smeštaj.” ”Imamo li krov?” ”Verovatno.” ”Dovoljno.” Zbog vetra je obema rukama morala da gura vrata kako bi ih otvorila. Kad je izašla, Dijana je pala na kolena i prasnula u smeh. ”Šta je tako smešno?” upita je Kejn dok ju je pridržavao da stigne do ulaza na kome je pisalo Kancelarija. ”Ništa, ništa!” viknula je. ”Samo se sada predivno osećam!” ”Trebalo je da mi kažeš da se plašiš.” Zagrlio ju je čvrsto oko struka dok ih je vetar vraćao dva koraka. Dijana se okrete licem ka vetru i snegu. ”Rekla bih ti kad bih iscrpela svoj repertoar molitvi.” Začulo se zvonce kad je Kejn gurnuo vrata da ih otvori. Hladan, jasan miris snega momentalno je zamenio miris duvana i piva. Za drvenim pultom stajao je čovek sede kose, koji je digao pogled sa novina koje je čitao. ”Da?”


BalkanDownload

”Potrebne su nam dve sobe za večeras.” Jedan pogled reče Kejnu da se sobe obično iznajmljuju na sat. Zbunjen, podseti sebe da prosjak ne može biti izbirač. ”Imamo samo jednu.” Čovek podiže kutiju šibica i pogleda Dijanu. ”Mećava je dobra za posao.” Dijana pogleda u Kejna, a zatim u staklena vrata iza njega. Ostavio je odluku njoj, zaključila je, dok joj je žila kucavica pulsirala na vratu. Setila se poslednjeg proklizavanja. ”Uzećemo je.” Recepcioner se saže da uzme ključ. ”To staje dvadeset dva i pedeset”, reče Kejnu, još uvek držeći ključ. ”Gotovina, unapred.” ”Ima li ovde nešto da se pojede?”, upita Kejn dok je davao novac. ”Restoran je iza susednih vrata. Radi do dva. Vaša soba je hodnikom levo. Broj 27. Napustite je do deset ih ćete platiti još jednu noć. U sobi je besplatna televizija, a filmovi se plaćaju.” Dijana podiže obrvu kad je dao novac za ključeve. ”Hvala Vam.” ”Što je ljubazan”, prokomentarisala je Dijana dok su tražili sobu broj 27. ”Pitao si ga za hranu?” ”Gladna si?” upita je Kejn dok je proveravao broj na izlizanim, sivim vratima. ”Umirem. Nisam ni bila svesna dok...” Dijana zaneme kad je otvorio vrata, a oči joj se izbečiše od iznenađenja. Skoro celu sobu zauzimao je krevet, jedan krevet, primetila je, ali čak joj ni to nije upalilo lampicu, s obzirom na stanje u kome se nalazila. Zidovi su bili drečeće roze boje, kako bi se slagali sa prugastim prekrivačem jarkoroze i ljubičaste boje. U sobi je bila još jedna stolica i nešto što je trebalo da bude stočić, oba ofarbana u sjajnu belu boju. Tepih, dotrajao i tanak, prostirao se sve do jednih vrata za koja je Dijana pretpostavila da su vrata kupatila. A na plafonu se nalazilo okruglo, prljavo ogledalo. ”Pa, nije baš Ric”, reče Kejn suvo, obuzdavajući se da ne prasne u smeh zbog njenog zapanjenog izraza lica. Stavio je obe njihove tašne na vrh belog, plastičnog ormarića. ”Ali ima krov.” ”Hmm.” Dijana pažljivo osmotri ogledalo. Možda je najbolje da sada ne misli o njemu. ”Ovde je ledeno.” Okrenula se i primetila kako su draperije nesrećno uklopljene sa prekrivačem. Kejn nije mogao da se suzdrži da se ne nasmeje. ”Ova soba je najlepša u mraku. Proveriću da li radi bojler.”


BalkanDownload

Ignorišući njegov, za njen ukus, čudan humor, Dijana bojažljivo sede na ivicu kreveta. Jedinog kreveta, podsetila se. U jedinoj praznoj sobi. Jedinog hotela. ”Stiče se utisak da uživaš u celom ovom fijasku.” ”Ko, ja?” reče Kejn i udari bojler, od čega je ovaj proradio. Uživanje nije reč koju bi on izabrao. Iako je pomisao da će provesti noć sa njom u ovoj krajnje neuglednoj sobi izazivala nervozu u njegovom stomaku. Narednih nekoliko sati moraće ponovo da se pretvara da je njen stariji brat ukoliko ne namerava da zaboravi svoju odluku da je ne takne. ”Doneću nešto za večeru”, kazao je dok ga je Dijana samo posmatrala. ”Nema potrebe da oboje idemo. Hoćeš nešto posebno?” ”Nešto brzo i što može da se jede.” Setivši se mećave kroz koju je vozio, ona mu se osmehnu. Ako on mirno prihvata ovu situaciju, i ona će. ”Hvala. Dugujem ti jedanaest dolara i 25 centi.” ”Ispostaviću ti račun” obećao joj je, a zatim ju je lagano poljubio pre nego što je izašao. Kad je ostala sama, Dijana se ponovo osvrnula po sobi. Nije baš toliko loše, kazala je sebi... Ako žmuriš. A bojler je proizvodio strašnu buku. Skinula je kaput i potražila plakar. Nije ga bilo. Izgleda da ova soba nije trpela više stvari. Prebacila je kaput preko police sa fiokama i otkopčala rajsferšlus na svojim čizmama. Ideja o toploj kupki bila je prijatna, ali pomisao da treba da se svuče i ponovo obuče istu garderobu umanjivala je privlačnost. Kompenzovala ju je tako što se ispružila na krevet, čekajući Kejna da donese večeru. Televizija bi dobro došla, pomisli, a zatim primeti crnu kutiju povezanu sa televizorom. Bližim ispitivanjem Dijana je primetila da je to nekakav tajmer koji prima novčiće od 25 centi. Filmovi se plaćaju, setila se, i rešila da okuša sreću. Bilo bi mudro pustiti filmski maraton; tako bi bilo lakše da ne zaborave da su oboje advokati - reč koja ne označava pol - sticajem okolnosti zadešeni u istoj situaciji. Ponovo je bacila pogled na krevet i osetila kako joj napetost raste duž kičme. I momentalno se okrenula. Našla je u novčaniku 45 centi. Dakle, može da pogleda 45 minuta nekog filma. Sledeći uputstva navedena na kutiji, Dijana izabra odgovarajući kanal i okrete dugme, slično onom na parking satovima. Vratila se na krevet smešten na sredini sobe i uzdahnu sa olakšanjem. Dok je nameštala jastuke, pogled joj pade na televizijski ekran. Posle klasičnog uvoda ona je stajala i zurila, otvorenih usta. Kad je prvi šok prošao, Dijana poče da se smeje iz sveg glasa.


BalkanDownload

Gospode bože, pomislila je, ponovo se bacajući na krevet, od svih motela u Masačusetsu morali su da nalete baš na ovaj sa roze zidovima i pornografskim filmovima. Dijana je isključila televizor upravo u trenutku kad je Kejn ušao. ”Znaš li koje filmove dobijaš kad ubaciš novac u ovu mašinu?” upitala ga je još pre nego što je zatvorio vrata. Stresao se kao pas, skidajući sneg sa sebe. ”Znam. Zafalilo ti je sitniša?” ”Što si duhovit.” Iako se trudila, nije uspela da se ne nasmeje. ”Upravo sam bacila 45 centi. Ne bi me iznenadilo da nam specijalci zakucaju na vrata.” ”Po ovom vremenu?” Kejn spusti dve male bele kese na stočić. ”Je l' to večera miriše?” ”Bilo je brzo, a da li može da se jede - ne garantujem.” On otvori dva zapakovana hamburgera. ”Ti prva. ”Mladi advokat otrovan u motelu”, reče Dijana kad je otpakovala jedan hamburger. ”Tu je i pomfrit.” On potraži po kesi. ”Mislim da je pomfrit. Nego, doneo sam i malo vina za sada, i kafu za kasnije.” On izvadi dve plastične čaše i spusti ih na sto, a zatim izvadi bocu. ”Najbolje crveno koje sam uspeo da nađem.” ”Ne znam.” Dijana zagrize hamburger, uzimajući bocu slobodnom rukom. ”Ovo je bila divna nedelja. Ovde nema čaša ili ćemo piti iz flaše?” ”Proveriću u kupatilu. Nemaš grčeve u stomaku?” upitao ju je kad je izašao. ”Ne”,rešila je da proba i pomfrit. ”Pretpostavljam da oluja ne prolazi.” ”Još je gore'' reče Kejn, vrativši se sa dve čaše. ”Bolje da večeramo na miru i ne izlazimo do ujutru.” Dijana je sedela na ivici kreveta i prihvatila ponuđenu čašu. ”Mogli bismo da pogledamo vesti”, reče, gledajući u televizor. ”Ako na tom čudu uopšte mogu da se nađu vesti” Kejn se nasmejao i uzeo svoj hamburger. ”Jadna Dijana, kakav li je to šok samo bio.”


BalkanDownload

”Ja nisam svetica”, reče ona. ”Jednostavno, nisam to očekivala.” Uzela je gutljaj vina, napravila grimasu i uzela još jedan. ”I nije tako loše.” ”Najbolje što ovde nude,” reče joj Kejn. ”Boca košta dolar i 59 centi.” ”U tom slučaju ću lagano da pijem. Kejne, ima još jedan detalj o kome treba da razgovaramo.” On ispi gutljaj vina. Znao je da to dolazi na dnevni red. Dok se probijao kroz mećavu, rešio je kako će da se postavi. ”Neću da spavam na podu.” Dijana se nasmeja jer joj je pročitao misli. ”Tu je kada.” ”Samo izvoli.” ”Sasvim je jasno da viteštvo ne postoji.” ”Slušaj”, reče dok je žvakao hamburger prepunih usta. ”Krevet je veliki. Ako ne želiš da ga koristiš za nešto drugo osim za spavanje...” ”Sigurno neću.” Njen oštar odgovor je upravo ono što je tražio. Dokle god su bili otvoreni i opušteni, bilo je šanse da preguraju noć. ”Onda ti spavaj na jednoj, a ja ću na drugoj strani”, završio je, pomislivši kako je sve bilo jednostavno. ”Nisam sigurna koliko mi se dopada to što si se tako brzo složio”, kazala je. ”Ako želiš da te ubeđujem u nešto drugo...”, odgovorio je, blago se osmehnuvši. ”Ne, nisam to mislila.” Dijana je završila hamburger. Na kraju, vozio je skoro dva sata po ovom groznom vremenu. Ne bi mogla da mu uskrati pristojan san. ”Ti se drži svoje, a ja ću svoje strane”, ponovila je. Nagao se da sipa još vina u njenu čašu. ”Ako baš insistiraš. Ne volim da citiram Klerka Gebla.” ”Klerka Gebla?”, ponovi Dijana, a zatim se nasmeja. ”Klodet Kolber - Desilo se jedne noću” ”Upravo tako”, reče on uz osmeh. ”U sličnoj situaciji oni su posmatrali senke na zidu Jeriha.” Kejn se osmehnu i otpi još vina. ”Rekao sam ti jednom da mogu da čekam dok ne priznaš da me želiš.” Namerno ju je pogledao pravo u oči


BalkanDownload

i izazivao, znajući da će se povući. Očajnički je želeo da se povuče. ”Mogu da budem veoma strpljiv.” Odbijajući da odgovori na izazov, Dijana se saglasila sa njim. ”Sve dok znaš pravila.” ”Preskočiću kafu, idem prvo da se istuširam.” Ustao je i pomilovao ju je po kosi. ”Treba da se odmoriš. Ovo je bio dug dan.” Osetila je kako je prožima kajanje, koje je vešto sakrila. ”I hoću. Da ostavim upaljeno svetio?” ”Ne, nema potrebe. U ovoj sobi je nemoguće promašiti krevet.” Hteo je da je poljubi, očajnički, ali se naterao da ode. ”Laku noć, Dijana.” ”Laku noć.” Dijana je sačekala da čuje zvuk vode, a zatim ustade. Koja si ti budala!, reče joj unutrašnji glas nestrpljivo. Znaš da ništa na svetu ne želiš toliko koliko da vodiš ljubav sa njim. Da mu se sasvim prepustiš. To je to, pomisli Dijana i iznenada je obuze panika. Izgubila bih sebe ili deo sebe, a nisam sigurna da li sam na to spremna. On je drugačiji i ja mu ne verujem. Ili ne verujem sebi. Dijana provuče drhtavu ruku kroz kosu i oslušnu. Sa Kejnom bi bilo drugačije nego sa drugim muškarcima. Već je porušio toliko prepreka, kad sruši i fizičku, neće se zaustavljati. Ona nije mogla - nije smela - da mu dozvoli toliku vlast nad sobom. Ali želela ga je noćas. Kao i Kejn, i Dijana je ostavila kafu da se ohladi. Nije želela ništa što bi moglo da je drži budnom i nemirnom dok je delila krevet sa njim. Posle malo oklevanja, skinula je odeću i ostala u košulji. Neće da bude budala i da spava sasvim obučena. Pažljivo se uvukla u krevet, ostajući pri ivici. To joj je bilo teže nego što je mislila jer je dušek na sredini bio udubljen. Opsovavši ono što je Kejn nazivao sudbinom, Dijana ugasi svetio, trudeći se da se zadrži na svojoj strani kreveta i ne skotrlja sa svoje teritorije. Čvrsto je zatvorila oči. Kada je Kejn izašao, u sobi je vladala tišina. Video je Dijanin nejasan obris na suprotnoj strani kreveta. Opušteno je pričao sa njom o zajedničkoj upotrebi tog toplog, mekog pravougaonika, ali mu kupanje nije pomoglo da smanji svoju želju. Možda bi bilo mudro, pomislio je, da popije ostatak vina umesto pilule za spavanje. Bože, trebaće mu nešto


BalkanDownload

kad zna da može da je dotakne samo ako ispruži ruku. Trebalo je da bude pametniji, a ne da joj obeća da će se držati svoje strane kreveta. Ali obećao je. Kejn spusti peškir i tiho leže u krevet. Kao i Dijana, osetio je kako klizi ka sredini. Tiho je opsovao i pomerio se. Po višegodišnjoj navici, Kejn se probudio lako i rano. Nešto toplo i meko je bilo obmotano oko njega. Iako je više spavao nego što je bio budan, po mirisu je znao da je to Dijana. Bez razmišljanja privukao ju je bliže, a zatim čuo kako protestuje. S laganim zadovoljstvom pomilovao ju je rukom do ivice gde svila prestaje da joj pokriva kožu i nazad. Dijana se privila uz njega, prstima lenjo prelazeći po njegovim leđima. Prošaputao je njeno ime i poljubio ju je u čelo kada mu je ruka skliznula ispod svile. Istovremeno su uzdahnuli od zadovoljstva, malaksali i opušteni. Pomislio je da sanja - da sanja da je ima - ali u snu nikad nije bilo tako nežno i polako. Kad se okrenuo, noga mu je skliznula među njene noge dok ju je ljubio po celom licu. Šapućući nešto nejasno, Dijana je zabacila glavu kako bi njene usne našle njegove. San se otezao, poljubac se otezao, bez pritiska, dok je on nastavio da istražuje ispod tanke svile. U laganom, jutarnjem svitanju nije bilo mesta sumnjama, niti skrivanja pod mekim pokrivačima. Dodirnuo ju je, zavodeći ih oboje i vodeći ih ka laganoj predaji. Topla, tako je topla, pomislio je, osetivši nalet istinske želje kad je pipnuo njene grudi. Dijana zaječa i privi se uz njega. Učinilo mu se da je čuo šapat svog imena i osetio je njenu ruku na sebi. Očaran njom i fantastičnim trenutkom, poljubio ju je u rame, skidajući sa njega bretelu. Bilo je jako kao što je i pretpostavljao. I glatko. Prateći liniju njene ruke, svukao joj je košulju, ljubeći svaki deo koji je otkrivao. Slušao je kako diše, ubrzano, nesigurno i spustio je usne na njene grudi koje su ih željno iščekivale. Nije bio svestan jačine strasti dok nije osetio kako mu leptirići igraju u stomaku, a disanje postaje ubrzano. Njeno srce je kucalo na njegovim usnama, koje su već tražile više. Bila je naga, iako on nije bio sasvim svestan da je svu svilu skinuo sa nje. Njeni prsti su se zarivali u njegovo meso, a kukovi sve brže pomerali. Kroz njene poluotvorene usne izlazilo je njegovo ime. Na trenutak je pokušao da razbistri glavu - da odvoji san od jave, ali njegovo telo je preuzelo potpunu kontrolu. A zatim ju je uzeo. Vodila ih je nerazumna fantazija.


BalkanDownload

Osmo poglavlje Još uvek je bilo mračno. Zbunjena i iznenađena, Dijana je videla samo senke kad je otvorila oči. Bila je sklupčana na sredini kreveta, priljubljena uz Kejna i tanko ćebe koje su tokom noći delili. Iako mu je lice bilo na njenom vratu, čula je njegovo nestabilno disanje i osetila otkucaje srca koje je kucalo pored njenog. Koža mu je bila vrela i, kao i njena, pomalo vlažna. Prsti su joj bili u njegovoj kosi, a njegov ukus je još osećala na svojim usnama. Osećala je težinu u telu, kao da je prelivena gustim, slatkim medom. Iskre zadovoljstva tinjale su na njenom telu, na onim mestima na kojima je još osećala dodire njegovih prstiju. Posle eksplozije sećanja, um joj se razbistrio. Uz uzvik Dijana se izvuče i otkotrlja na drugu stranu kreveta. "Kako si mogao?” Sanjiv, Kejn otvori oči i pogleda je. "Molim?” "Obećao si!” Počela je besno da traži svoju košulju pod pokrivačima. I dalje je drhtao od nje i bio isto tako iznenađen. Provukao je ruku kroz kosu. "Dijana...” "Nije trebalo da ti verujem”, rekla je, navlačeći košulju, pre nego što je iskočila iz kreveta. Udovi su joj bili teški. Pogled joj postade tamniji. "Bog zna zašto sam verovala da ćeš se držati dogovora.” "Dogovora?”, odgovorio joj je zbunjeno. "Da ćeš ostati na svojoj strani kreveta, a ja na svojoj”, podsetila ga je gorko. "Ti i tvoji prokleti zidovi Jeriha." Prešao je rukom preko svog lica. "Jesi li poludela?" "Sigurno jesam”, odgovori mu, "jer sam mislila da znaš šta znači obična pristojnost.” "Čekaj malo”, reče joj Kejn. U mraku je mogao samo da nazre njenu siluetu i sjaj njenih očiju. Osetio je kako ga obuzima bes i skoči iz kreveta. Osećaj besa još više je pojačao nalet slabosti koja je nastupila posle strasnog iscrpljivanja. "Nemoj ti meni čekaj malo”', reče Dijana i zadrhta. "To je za svaki prezir.”


BalkanDownload

Osetio je kako da ga prožima nešto što nije prepoznao kao uvredu. ”Prezir” ponovio je zloslutnim tonom. ”Prezir.” U odjeku te reći borio se da povrati kontrolu. ”Nije izgledalo da si malopre tako razmišljala.” Čvrsto je stisnula ruku, skoro zarivši prste u nju, i zabacila glavu. Ne, do malopre ni o čemu nije mislila, samo je osećala, želela. A Kejn je bio tik do nje - topao, nežan, zavodljiv. ”Nisi imao pravo. Nisi imao!” ”Ja nisam imao pravo?” uzvratio joj je. ”A šta je sa tobom?” ”Ja sam bila u polusnu.” ”Dodavola, Dijana, i ja sam!” Ponovo je provukao ruku kroz kosu i borio se sa zbunjujućim i frustrirajućim osećanjem srdžbe. Dok je pokušavao da se smiri, zgrabio je pantalone i obukao ih. Preplavio ga je osećaj krivice. Bio je kriv što ju je uzeo pre nego što je bila spremna. Time je poljuljao njihov odnos baš sada, kada je postao stabilan. ”Slušaj, desilo se - nisam to nameravao.” ”Takve stvari se ne dešavaju same od sebe” Drhtala je, uzela je pokrivač sa kreveta i obavila ga oko sebe. ”Ovo se desilo”, procedi Kejn između zuba dok je nameštao rolku. Čak ni bes nije mogao da odagna osećaj da se probudio iz jednog divnog sna. ”Ne znam ni kako je počelo”, promrmljao je. Gledao ju je pravo u oči. Možda jeste kriv, ali nije samo on. ”Znam da si na kraju, a i pre kraja, učestvovala u svemu koliko i ja.” To je bila istina - i to zastrašujuća. ”Očekuješ da verujem da nisi znao šta radiš?”, povikala je. ”Da nisi nameravao da se ovo desi?” U naletu besa bacio je kaput i približio joj se. ”Jesam li ja kriv za mećavu?”, pitao ju je. ”Ili što u ovoj - ovoj rupi”, nervozno je mahao rukama, ”ima samo jedna slobodna soba? Ili što je dušek udubljen po sredini?” ”Odlično znam za šta si kriv”, reče Dijana. ”I zašto se ja kajem ” U sobi je zavladala mrtva tišina, koju je prekidalo samo njihovo nervozno disanje i zvuk bojlera. Primetila je nekakav divlji odsjaj u njegovim očima, od kojeg su postale tamnije i manje. Prijao joj je jer joj je svađa dobro došla. ”Ne kaješ se više od mene”, kaza Kejn smireno. Ne rekavši više ni reč, otvorio je vrata, puštajući unutra hladan zimski vetar pre nego što su se ona zalupila za njim. Dijana je ostala sama i jače je ogrnula pokrivač oko sebe, mada je i dalje osećala hladnoću na obrazima. Ovo je uvreda, rekla je sebi.


BalkanDownload

Verovala mu je, a on ju je izneverio, nasamario. On je... učinio da se oseća divno, voljeno, željeno. Ote joj se skoro nečujan uzdah kad se bacila na krevet i sklupčala ispod pokrivača. Ne, ne!, rekla je sebi dok je stiskala ruke u pesnice. To nije trebalo da se desi. Jednom kad mu je popustila, a i sebi, to je samo početak. Hoće li ponovo dozvoliti da njenim životom upravlja neko ko može svakog trenutka da ode? Ne više, Dijana se zaklela i udarila pesnicom u koleno. Nikad više. Tek je počela da otkriva sebe. Svuda, u svakoj oblasti njenog života nalazio se Kejn. Zalagao se za to da se pomiri sa Džastinom. Bio je tu kad joj je bila potrebna pomoć oko posla kad se vratila u Boston. A sada je pretio da ukloni i poslednju prepreku, da otvoreno pokaže sva svoja osećanja. Hoće li se razlikovati od Ajrin Voker ako to dozvoli, pitala se Dijana. Kad ženom upravljaju osećanja, da li bi se otvorila svakom muškarcu koji joj se približi? Zažmurila je i ugrizla se za usnu. Ne, ona neće - ne može - to da dozvoli. Ceo život je bila primoravana da prihvati ono što su drugi hteli od nje. To je bila greška, rekla je sebi, koju je mogla da izbegne da nije spustila gard. I imala je pravo da bude ljuta na Kejna. On je iskoristio njenu situaciju i ustremio se na nju onda kad je bila pospana i nije se branila. Klonula je pod pokrivačem. Ali on nije bio ništa više kriv od nje, priznala je. Zar nije bila u polusnu kad ga je milovala po golim leđima? Zar se ne seća, ako sebi dozvoli da se seti, tog slatkog zadovoljstva kad je priljubila svoje telo uz njegovo? Negde u podsvesti je tačno znala šta radi i da nema nameru da prestane. I na kraju je optužila Kejna jer joj je to bilo lakše nego da prizna da je želela da vodi ljubav sa njim. Ponovo je zažmurila i rukom prekrila čelo. Kako je samo mogla da mu kaže sve ono? Kako je mogla da se ponaša kao lažni moralista kad je i njega preplavila strast isto koliko i nju? Sklonila je kosu sa lica i osvrnula se po praznoj sobi. I šta sad, pitala se. Da se izvini. Iako je drhtala, sasvim trezveno je razmišljala. Pogrešila je - mnogo je pogrešila - i može da živi sa tim samo ako grešku prizna. Setila se svojih teških, optužujućih reči i znala je da ne može da ga krivi ako joj bude rekao da ide dođavola sa svojim izvinjenjem.


BalkanDownload

Uzdahnula je i ustala. Istuširaće se, obući i sačekati ga da se vrati. Dva sata kasnije Dijana je sedela u skučenoj sobici i osećala nešto između brige i nervoze. Šta li radi napolju, pitala se po stoti put. Provirila je kroz draperije i videla da sneg još uvek pada sa neoslabljenom žestinom. Ponovo je pomislila da ode da ga traži, ali se setila da je kod Kejna jedini ključ od sobe. Dijana neće da zavisi od verovatnoće da recepcioner ima rezervni ključ. Sigurno se šeta okolo, pomislila je i ponovo sklonila draperije. Na parkingu su automobili bili prekriveni snegom. Nije videla nikakve znake života, samo nepregledan snežni tepih. Verovala je da Kejn sedi u restoranu motela, uživa u obilnom doručku i ispija šolju za šoljom kafe. Nervirala ju je ta slika, delimično zato što se njen stomak već oglašavao, podsećajući je da je prazan. On to radi namerno, zaključila je i vratila zavese na mesto. Kažnjava me. Bujicu krivice koju je osećala u potpunosti smenio je osećaj gladi. Besna i zarobljena između četiri roze zida, Dijana je uzela svoju tašnu u bacila je nasred izgužvanog kreveta. Neće da gubi vreme brinući o Kejnu Mekgregoru. Završiće posao oko dokumentacije i sačekati da se oluja stiša. Ako se on uopšte ne pojavi, rekla je sebi, ona mu neće zameriti. Izvadila je fasciklu i sav svoj bes i frustraciju usmerila na posao. Skoro je prošao čitav sat kad je Dijana čula kako se vrata otključavaju. Spustila je papire i ostala da sedi na sredini kreveta prekrštenih nogu. Kejn je ušao pokriven snegom i ništa raspoloženiji nego kad je izašao tri sata ranije. Pogledao ju je, a zatim skinuo kaput. Njena prvobitna namera da ga dočeka sa izvinjenjem bila je osujećena, kao i ideja da ga ignoriše. ”Gde si ti, dođavola?” upita ga Dijana. Kejn je prebacio svoj mokar kaput preko stola. ”Oluja neće prestati celog popodneva”, reče joj kratko. ”Ovde još uvek nema praznih soba, a najbliži hotel je udaljen 16 kilometara.” Dijana je ponovo osetila krivicu, koja je nestala kad je Kejn seo na stolicu i mirno zapalio cigaretu. ”Nije ti trebalo tri sata da to saznaš”, zamerila mu je. ”Nije ti palo na pamet da ja ovde čučim zarobljena?” Uputio joj je pogled koji bi se mogao nazvati blagim, da mu oči nisu bile tako tamne. ”Ne znaš gde su vrata?”


BalkanDownload

Dijana besno skoči sa kreveta. ”Ključ je kod tebe!” Slegnuo je ramenima, gurnuo ruku u džep, izvadio ključ i spustio ga na sto. ”Izvoli”, reče joj dok je vadio kesicu iz džepa svog kaputa. ”Kupio sam dve četkice za zube.” Uzela je jednu. ”Hvala ti”, reče ledeno. Neće se izviniti, odluči Dijana, pa makar ostali zarobljeni u ovom ćumezu još mesec dana. ”Pošto ćemo očigledno biti zarobljeni ovde još jednu noć, treba da se dogovorimo.” Kejn se borio da obuzda ljutnju koja je ponovo navirala. Ako se ovog puta ne obuzda, vrlo je moguće da će je zadaviti. ”Kako god hoćeš”, reče joj hladno. ”Ja idem da se obrijem.” Uzeo je kesu i ustao. ”Čekaj malo.” Dijana je stavila ruku na njegove grudi kad je pokušao da prođe pored nje. ”Ovo ćemo da isteramo na čistac.” Hladnoća u njegovim očima pretvarala se u vatru. ”Ne izazivaj me, Dijana.” ”Ja tebe izazivam!”, uzvratila mu je. ”Misliš da možeš tek tako da se vratiš ovamo i kažeš kako ideš da se obriješ, posle svega što se jutros desilo? Misliš da ću ja to da zaboravim kao nevažnu grešku u prosuđivanju?” ”To bi ti bilo”, rekao je dok je sklanjao njenu ruku, ”veoma mudro.” Iako joj je pustio ruku, nije se pomerila. ”E pa neću. I ti nećeš da se briješ dok ne čuješ šta imam da ti kažem.” ”Jutros sam čuo sve što je trebalo.” Odgurnuo ju je nimalo nežno i krenuo ka kupatilu. ”Da se nisi usudio!” Nije mogla da se obuzda i uhvatila ga je za ruku. ”Sad je dosta.” Sateran u ćošak, Kejn se okrenuo, uhvatio ju je za ramena toliko snažno da je jauknula. ”Ja ti ništa nisam uradio!” povikao je. ”Neću mirno da stojim dok me ti optužuješ da sam imao nekakav pokvaren plan da te uvučem u krevet. Nije mi potreban nikakav plan, razumeš? Sinoć sam mogao da te imam, kao i mnogo puta pre, bez pravljenja ikakvih planova.” Protresao ju je. ”To oboje znamo. Dođavola, želeo sam te i ti si želela mene, samo nemaš petlju to da priznaš.” Razrogačila je oči od besa i istrgla se iz njegovih ruku. ”Ti ćeš meni da kažeš da ja treba nešto da priznam? Jutros, dok sam spavala...” ”Jesi li sad budna?” upitao ju je.


BalkanDownload

”Jesam, budna sam i...” ”Odlično.” Brzim pokretom Kejn ju je privukao nazad u naručje i divlje ju je poljubio. Čuo je kako protestuje i osetio kako se bori da se istrgne, i samo ju je još jače privio uz sebe. Mislio je da je kazni, da da oduška svom besu i napetosti koji su od jutros rasli u njemu. Ali na kraju nije mogao da misli ni o čemu drugom osim o tome koliko je želi. Još uvek ju je držao za ramena i udaljio ju je od sebe. Teško su disali i gledali pravo u oči jedno drugom. Dijana oseti kako u njoj raste želja koja je zahtevala da se oslobodi. Odmahnula je glavom da bi je oterala, ali poput lavine već se spuštala niz planinu. Predala se svim vatrama koje su u njoj gorele, poljubila ga je i uzela ono što je želela. Više nije bilo nežnih, ispitivačkih dodira. Oboje su bili budni, halapljivi, tražili su usne onog drugog kao da godinama nisu osetili takvu vrstu zadovoljstva. Stajali su zagrljeni, boreći se da zbace prepreku koju im je postavila odeća i pali su na krevet. Bes je prešao u strast, a strast u neizdrživu želju. Dijana mu je nestrpljivo skinula džemper preko glave i zadovoljno uzdahnula kada su joj se ruke našle na njegovim mišićavim grudima. Očajnički želeći još, Dijana se popela na njega i ljubila ga je vrelo i strastveno. Sve potrebe koje je poricala i želje koje je potiskivala izašle su u jednoj divljoj eksploziji. Nije mogla da se odvoji od njega. Od prvog dana je znala da će on biti taj koji će srušiti njenu poslednju barikadu, tako čvrsto čuvanu. Sloboda. Zaječala je i ugrizla ga za donju usnu u želji da i on izludi kao što je izludela ona. Kad je počela da svlači pantalone sa njegovih kukova, Kejn je jauknuo, legao na nju i pritisnuo ju je svojim telom na dušek. Kao ljubavnik, bio je baš onakav kakvog je očekivala - strastven, uzbudljiv, u formi. Lagano, pospano, jutrošnje vođenje ljubavi bio je samo mali primer onoga što je Kejn mogao da joj pruži U njoj je rasla divlja želja - nekakvo prikriveno divljaštvo koga se nekada plašila sada je sasvim izašlo na površinu. Tu nije bilo pravila. Njeno telo se oslobodilo, svaka tačka na njemu je pulsirala, izvijala se dok je u bunilu svlačio odeću sa nje. Začula je hrapav smeh, nesvesna da je njen, kad je začula kako psuje dok se mučio da skine poslednji komad svile sa nje. Još više raspaljen njenim smehom, Kejn ju je ponovo ljubio snažnim poljupcima, dok je njegova nestrpljiva ruka cepala bretelu u


BalkanDownload

pokušaju da dopre do nje. Njene usne su odgovarale istovetno strasno i neobuzdano. Ta očajnička želja i to mahnito izazivanje podsećali su na rat. Njegove ruke su grubo prelazile preko nje kad ga je privukla bliže, izazivajući ga da uzme još. Čula je njegovo isprekidano disanje dok su mu se usne spuštale ka njenim grudima da bi je mamile i začikivale, dok oboje nisu bili van svake kontrole. Strast je prešla u vatru, dodir kože o kožu palio je iskre. Usne i ruke su se zaustavljale samo kad bi našle nove tačke neobjašnjivog zadovoljstva. Dijana zaječa kad je jezikom prešao preko njenog pupka; bio je to tih, nejasan zvuk koji je prešao u uzvik slasti. Telo joj je bilo vlažno i okretno, a pokreti instiktivni. Uzbuđenje je nailazilo u ogromnim talasima, uzdizalo ju je i spuštalo, nosilo ju je i nije popuštalo. Dok je u njoj divljala strast, nije bila svesna ničega, osim svoje potrebe. Stvarnost je predstavljao samo jedan čovek i samo jedna želja. U jednom trenutku je shvatila da mogu biti jedno biće. Njegovo ime je podrhtavalo na njenim usnama, a sve ostale reči gubile su se u uzdasima dok ju je dovodio do vrhunca zadovoljstva. A zatim je ponovo svoje usne spustio na njene i dok se ona pod njim izvijala, u njemu je nestalo i poslednje zrno razuma. Tela su im bila pripijena, Dijana je otvorila oči i ugledala njihov odraz u ogledalu koje je stajalo iznad kreveta. Prstima je prelazila preko njegovih leda i posmatrala kretanje njihovih tela. Koliko je njena koža bila tamnija od njegove, pomislila je. I u kakvom kontrastu su bile boje njihovih ispreplitanih kosa. Bilo je čudno posmatrati njegovo telo kako se kreće u ritmu koji je i sama osećala. Ponovo je rukama prešla preko njegovih leda i posmatrala kako se njegovi mišići izvijaju pod njenim dodirima. Jak je, pomislila je zadovoljno. Jak i nesmotren. A takva je bila i ona, priznala je Dijana. Zavukla je prste u njegovu kosu. Kejn je nestrpljivo izustio nešto nerazgovetno i odmakao se. Dijana ga čvršće zagrli u znak protesta. ”Dijana...” Podigao je glavu i pogledao ju je, a zatim se odmakao od nje. ”Nisam imao nameru da se ono desi. Znam da posle onoga jutros nema opravdanja, ali...” ”Kejne”, reče Dijana i nasloni se na njegove grudi. ”Nemoj.” Ljubila ga je dok nije osetila da njegov otpor popušta. ”Mnogo mi je žao zbog svega što sam jutros rekla. Ne” kazala je i stavila prst na njegove usne.


BalkanDownload

”Pogrešila sam. Znala sam to i onda kada sam vikala na tebe, ali nisam mogla da se zaustavim. Da jesam, priznala bih da te želim.” Spustila je glavu na njegovo rame i zažmurila. Uzdahnuo je i pomilovao ju je po kosi. ”Kad sam se vratio ovamo, nisam imao nameru ni da te taknem.” Tiho se nasmejala i uronila lice u njegovo rame. ” A ja sam htela da ti se izvinim kad se vratiš.” ”Nekako”, prošaputao je, ”mislim da je ovo mnogo bolje ispalo za oboje, Dijana.” Podigao ju je sa svog ramena kako bi mogao da je pogleda u oči. ”Nikada nikoga nisam želeo”, rekao joj je oprezno, ”onako kako želim tebe. Ne želim da te povredim. Možeš li da mi veruješ?” Zaustila je nešto da kaže, ali je znala da on neće razumeti sumnje nekoga ko je čitav život proveo u sitnim strahovima. ”Nema više pitanja”, kazala je i ponovo ga poljubila. ”Nema opravdavanja. Ovo je dovoljno.” Boreći se sa željom da od nje traži više, Kejn ju je privukao k sebi. ”Za sada”, saglasio se i osetio ogromno zadovoljstvo samo u tome što je ležala pored njega. ”Znaš” počeo je dok je pogledom lutao po ogledalu na plafonu, ”počinje da mi se dopada ova soba. Bar ima odličan pogled.” Pogledala je u pravcu u kome je gledao i nestašno se nasmejala. ”Još samo fali da mi zatražiš sitniš za filmove.” U ogledalu je spazila da je upitno podigao obrvu. ”Ne.” ”Dobro.” Legao je preko nje. ”Više volim da budem učesnik nego posmatrač.” ”Kejne.” Uzdisala je dok joj je ljubio vrat. ”Ne volim što moram da kažem nešto tako prosto, ali... Umirem od gladi.” ”Aha...” Usnama je prelazio preko njene brade, vrata, ramena. ”Ozbiljno umirem od gladi.” ”Koliko ozbiljno?” ”Toliko da bih rizikovala i pojela još jedan onaj hamburger.” ”To zvuči očajnički”, prošaputao je i uz uzdah negodovanja odmakao se od nje. ”Dobro, idem da ti kupim te pomije.” ”Hvala”, rekla je suvo i ustala. Onog trenutka kad je njihov fizički kontakt prekinut, osetila je kako se napetost vraća. Budala je, kazala je sebi. Ona je odrasla žena i vođenje ljubavi je sastavni deo života. Je li baš tako jednostavno? ”Idem sa tobom.”


BalkanDownload

”Napolju je grozno kao što je i juče bilo”, reče dok je tražio pantalone. Zašto je imao potrebu da je zagrli i ubedi i sebe i nju da se ništa nije promenilo? Sve se promenilo. ”Želim bar nakratko da izađem iz ove sobe.” Dijana je posmatrala zidove. ”Ova roze boja počinje da mi se dopada.” Kejn je obukao džemper. ”Dobro, ješćemo na mestu zločina.” Namrštio se kad je Dijana pogledala svoju pocepanu košulju. ”Pretpostavljam da ćeš mi reći da sam ti dužan novu košulju.” ”Sudiću ti za to”, reče i obuče bluzu. Kejn se nasmejao i uhvatio ju je oko struka. ”Vredelo bi čuti samo kako otvaraš optužnicu.” Kad mu se nasmejala, obuzele su ga toliko jake emocije da nije mogao da im se odupre. Želja, rekao je sebi skoro očajnički. Samo želja, a sa željom je lako. ”O, opet”, rekao je i poljubio ju je. Prestala je da zakopčava bluzu, glavu je zabacila unazad, predajući se, i željno je dočekala njegov poljubac. Kroz poluotvorene usne začuo se tihi, otegnuti zvuk zadovoljstva, koji ga je pogodio u srž i širio se poput koncentričnih krugova. Već je osetila dodir tog neobičnog, mekog poljupca. Bio je nežan, ali je nagoveštavao oslobađanje strasti. Kad se odmakao od nje, Dijana je morala da zažmuri kako bi joj se vid razbistrio. ”Kejne?” Bila je zbunjena. Da li on zahteva ili je moli? Ih je u pitanju bilo nešto u vezi sa njom što joj nije bilo jasno? Udaljio se od nje, nije mu prijao taj osećaj nesigurnosti koji mu se javljao kad je bio u njenoj blizini. ”Neću dva puta da ti kažem da se obučeš.” Nasmejao se, ali mu je pogled bio strastven. ”U suprotnom, ja neću biti kriv ako ostaneš gladna.” Drhtavim prstima je zakopčala bluzu. ”Izgleda da voliš da me zbunjuješ”, kazala je. ”Ja uglavnom nisam raspoložena, a ti neprestano menjaš raspoloženje.” ”Ponekad ni sam ne znam kako sam raspoložen”, reče više za sebe. Pogledala ga je - na usnama mu nije bio osmeh, a pogled mu je bio čvrst - sigurno se borio sa napetošću. Ona je bila ranjiva, a on odgovoran. Nije bio sasvim siguran da sada može da se osloni na odgovornost. Polako, upozorio je samog sebe. Neka bude opušteno. ”Možda volim da te držim u istom duševnom stanju u kome se i sam nalazim.” Dijana ga je osmotrila svojim dugim, ispitivačkim pogledom pre nego što se nasmejala. ”Zbunjujem te, Kejne?”


BalkanDownload

Primetio je njen pogled dok je obuvao cipele. U sobi se osećalo nešto, a oboje su ulagali veliki napor da na to ne obraćaju pažnju. ”Odbijam da odgovorim na to pitanje.” ”Zanimljivo.” Dijana je zakopčala rajsferšlus na svojoj suknji. ”To me navodi na zaključak da te zbunjujem.” Obukla je kaput. ”Mislim da mi se to sviđa.” ”Biće ti potrebne rukavice”, bilo je sve što je rekao kad je uzeo ključ. Čim su izašli, Dijana se skupila pod naletom vetra i hladnoće. Pahulja je bilo manje, činilo joj se. Čvrsto je uhvatila Kejna pod ruku jer su naleti vetra bih jaki. Pa ipak, pod tim snežnim pokrivačem čak joj se i neugledni, mali motel odeven u belo činio simpatičnim. ”Ovo i nije tako loše mestašce” zaključila je dok su se borili sa vetrom. ”Još će ti biti lepše kad neko vreme provedeš napolju.” Između motela i restorana, kroz nanos snega visok metar i po, bila je utabana staza koju su drugi gosti motela koristili da odu na ručak i vrate se u sobe. Probijajući se tuda, Dijana je ipak bila u snegu do kolena. Još čvršće je stisnula Kejnovu ruku. ”Sigurna si da ne želiš da se vratiš u sobu i sačekaš me?”, rekao joj je Kejn na uho. ”Šališ se?” Podigla je glavu, boreći se sa snegom koji je padao. ”Je li tamo?” Slobodnom rukom je pokazala na tanak dim koji se vijorio iz zgrade restorana i činio kontrast snežnoj belini. ”Da. Zbog mećave im je krenuo posao. Sve 32 sobe u našem 'motelu' su zauzete.” ”Svaka čast na informisanosti. Bože”, rekla je pre nego što je Kejn stigao nešto da kaže, ”poješću dva hamburgera.” ”Razgovaraćemo o tvojim samoubilačkim namerama kada uđemo unutra. Ovuda.” Zagrlio ju je, pokazujući joj put. ”Stepenice bi trebalo da su tu negde.” Dijana je bez daha uletela kroz vrata kad ih je Kejn otvorio. Težak miris prženog mesa lebdeo je u vazduhu, pomešan sa dimom cigareta i nečim što bi trebalo da predstavlja miris slanine. Nekoliko izgrebanih stolova prekrivenih plastičnim stolnjacima stajalo je u prostoriji. Na njima su stajali papirni podmetači, a pored njih stolice od vinila. U


BalkanDownload

zadnjem delu prostorije bio je smešten pult za naručivanje. Stolovi su uglavnom bili zauzeti, a ljudi su se okretali da vide novopridošle goste. U pokrivenoj posudi na kraju pulta bilo je nekoliko neuglednih krofni, a iza pulta spisak specijaliteta kuće. Ćufte su koštale samo 3 dolara i 49 centi. ”Vratili ste se?” Debeljuškasta konobarica za pultom se zavodljivo osmehnula Kejnu. ”I poveli ste svoju damu. Dođi da se zagreješ, dušo” reče Dijani. ”Kladim se da bi ti prijala kafa.” ”Da.” Neobična atmosfera je zaboravljena pored takvog ljubaznog dočeka. ”Prijala bi mi.” ”Kafu kuća časti, dok je ima”, reče konobarica i stavi dve šolje na pult. ”Ja sam Pegi. Sedite i poslužite se kafom. Gladna si?” ”Umirem od gladi” reče Dijana nesmotreno i sede na stolicu pored mladića sa naočarima, lepršave kose i nervoznog izgleda. ”Danas imamo svežu čorbu od povrća”, reče Pegi Dijani dok joj je pružala rukom ispisan jelovnik. ”Krčkala se čitavo jutro.” ”Dobro zvuči”, reče Kejn i pogleda Dijanu. ”Za početak” saglasila se, grickajući donju usnu dok je čitala jelovnik. ”Dve čorbe, Hale”, povikala je Pegi kroz otvorena vrata koja su vodila u kuhinju. ”Danas su aktuelni sendviči sa slaninom, zelenom salatom i paradajzom”, dodala je. ”U redu, i to dobro zvuči.” Pošto je izabrala šta će da jede, uzela je plastični sud u kome se nalazio šlag dok je konobarica naručivala ostatak porudžbine. Kejn se naže i šapnu Dijani na uho: ”Jedi koliko god možeš. Večeras ćemo biti osuđeni samo na čokoladice i sokove iz limenki.” ”Baš si snalažljiv” okrenula se ka njemu i poljubila ga. ”Vas dvoje niste iz grada?” upita ih Pegi dok je sipala kafu čoveku koji je sedeo pored Dijane. ”Iz Bostona smo”, odgovori joj Kejn i izvadi cigaretu. ”I Čarli je krenuo za Boston”, reče konobarica i sažaljivo pogleda mladića. ”Sa svojom nevestom.” Sklonila je pramen neuredne, plave kose iza uha i namignula Kejnu. ”Ovo je trebalo da bude naš medeni mesec”, reče Čarli, gledajući u svoju kafu. ”Lori je samo pogledala sobu i počela da plače.”


BalkanDownload

”Oh”, Dijana mu uputi osmeh razumevanja. ”Pretpostavljam da to nije bilo ono čemu se nadala.” ”Rezervisali smo Hajat.” Podigao je glavu i gurnuo naočare na nos. ”Lori je veoma osetljiva.” ”Verujem”, reče Dijana i srete njegov bespomoćan pogled. Ličio je na dečaka koji nije zatekao bicikl ispod jelke. ”Možda možete da učinite sobu malo romantičnijom.” ”Onakvu sobu?” Odmahnuo je glavom i vratio se svojoj kafi. ”Uz pomoć sveća”, predložila je Dijana, iznenada inspirisana čorbom koja je čekala na pultu. ”Možda neko ima neku sveću.” ”Imam nekoliko komada u zadnjoj sobi”, reče Pegi dok je krpom brisala pult. ”Tvoja mlada voli sveće, Čarli?” ”Možda”, rekao je neraspoloženo. ”Naravno da voli.” Dijana je srkala supu dok ga je posmatrala. ”Koja žena ne voli svetlost sveća? I cveće”, dodala je. ”Sad još da nađemo cveće negde.” ”Ja imam neko plastično cveće”, umeša se konobarica ponovo. ”Koristimo ga za Božić. Stvarno osvežava prostor.” ”Divno.” ”Misliš da će joj se dopasti?”, upitao je Čarli Dijanu. ”Mislim da će biti veoma dirnuta.” ”Pa ...” ”Idem da ih nađem.” Konobarica je obrisala ruke o kecelju i udaljila se. Čarli se naslonio i pogledao Kejna. ”A šta ti misliš?” Boreći se da ostane ozbiljan, Kejn je podigao pogled. ”Verujem u mišljenje dame kad su ovakve stvari u pitanju.” ”Hajde, mali”, doviknuo je neko iz prostorije. ”Samo napred.” ”Tako je.” Iznenada je odlučio i ustao kad se Pegi vratila punih ruku. ”Idem.” ”Izvoli, dušo.” Dala mu je tri sveće u plastičnim čašama i nekoliko plastičnih, crvenih cvetova. ”Uredi svoje gnezdo za medeni mesec. Tvoja mlada će se bolje osećati.” ”Hvala.” Osmehnuo se Dijani. ”Mnogo ti hvala” ”Srećno, Čarli”, doviknula je Dijana za njim, a zatim se vratila svojoj čorbi. ”To je stvarno slatko” ”Ništa nisam rekao.”


BalkanDownload

”I ne moraš, ciniče jedan.” Samo se nasmejao, a Dijana se vratila ručku. ”Samo ti jedi tvoju čorbicu”; kazala mu je. ”Neki od nas ipak vole romantičnost.” ”Da naručim još jednu flašu vina?” upitao ju je i prineo usnama njenu ruku. ”Samo probaj.” Nasmejala se i okrenula se da ga poljubi.


BalkanDownload

Deveto poglavlje Dok je vatra glasno pucketala, Dijana je sedela za svojim stolom i radila. Slučaju Voker posvetila je mnogo pažnje, istraživanja i razmišljanja. Priča je bila tipična. Ajrin Voker se udala mlada, odmah po završetku studija. Nikada nije radila - muž joj nije dozvoljavao. Umesto toga je čistila kuću i kuvala mu ručkove, posvetivši život njegovoj udobnosti. A sada kad im se brak raspada, Ajrin nema nikakve prihode, naviku da ide na posao, niti svoje dete o kome treba da brine. Dijana će se potruditi da bude obeštećena za četiri godine koje je provela kao kuvarica, spremačica, pralja i domaćica. Činjenica da je Ajrin bila žrtva zlostavljanja samo je još više motivisala Dijanu da se izbori za pravdu za svoju klijentkinju. Imamo ga, pomislila je Dijana zadovoljno kad je zatvorila knjigu. Imam Džordža Vokera u šaci. Samo još da se Ajrin drži saveta... Odmahnula je glavom i opomenula sebe da ne zalazi dublje. Već je bila suviše emotivno upletena u slučaj Čada Rutledža; morala je da se zaštiti. Čad, pomislila je i rukom prekrila umorne oči. U njegovom slučaju nije išlo glatko kao u slučaju Ajrin Voker. Dijana je već pozvala polovinu ljudi sa spiska koji joj je dao. Za sada joj niko od ljudi koji su poznavali njega i Bet nije dao nijedan dokaz koji bi potkrepio njegovu priču. Treba mi nešto, pomislila je, nervozno stiskajući olovku. Moram da izađem pred porotu sa nečim čvršćim od Čadove priče i svojih osećanja. Kad bih uspela da osujetim Betinu priču na suđenju... Naslonila se u fotelju i pogledala u plafon, razmišljajući o slučaju. Lepa, omiljena studentkinja, plavuša, nežna - iz ugledne porodice. I žestok momak sa ulice, ratobornog stava i preke naravi. Ako bude njegova reč protiv njene, Dijana uopšte ne sumnja u ishod suđenja. A tu je i medicinski nalaz u kome je opisano Betino stanje kad je primljena u Urgentni centar. Pa Čadovo priznanje da je bio sa njom. Ne, ne može izaći na sud samo sa pričom o dvoje zaljubljenih i da očekuje uspeh. Naročito što nije bila sigurna ni u svog klijenta. On jeste nedužan, pomisli Dijana. U to nije sumnjala. Ali se plašila da se ne uspaniči ako ona suviše pritisne Bet. Dijana nije mogla da se osloni na to da će pred sudom on dati puno priznanje. Uzdahnula je i podsetila sebe da na Čadovom spisku ima još nekoliko ljudi sa kojima nije razgovarala. Za dvoje je Dijana znala samo


BalkanDownload

kako se zovu, što je značilo da mora da ode na fakultet i izigrava detektiva. Ko kaže da se pravo svodi samo na knjige i govore, pomislila je i nasmejala se prvi put nakon sat vremena. To je bilo ono što je želela. ”Dijana?” Trgla se i podigla pogled. ”Kaži, Lusi.” ”Idem ako ti nisam potrebna.” Primetila je konac koji joj je visio sa rukava, uhvatila ga je prstima i otkinula. ”Kejn je stigao pre pola sata. Ima sastanak, ali je rekao da će te obići pre nego što krene kući.” Dijana nije primetila Lusin špekulantski pogled jer je bila zagledana u vatru. ”Ne, Lusi, slobodno idi. Imam da završim nešto ovde. Ja ću da zaključam.” ”Da ti skuvam kafu pre nego što odem?” ”Ne, ne.” Dijana se osmehnula i pogledala ju je. ”Ne, hvala ti. Prijatno ti veče.” ”Hvala i tebi”, reče joj Lusi i značajno je pogleda pre nego što je izašla iz kancelarije. ”Reci Kejnu da su mu poruke na mom stolu.” ”Važi.” Dijana je na trenutak gledala u otvorena vrata. Lusi je mnogo lukavija nego što odaje njeno mirno, okruglo lice. A mislila sam da sam diskretna, pomislila je Dijana. Delovala je vrlo smireno, praktično, iako je znala da je Kejn iza susednih vrata. Obraćala mu se ljubaznim, prijateljskim tonom kojim razgovaraju kolege koje rade u istoj zgradi. Ali izgleda da je Lusi nešto nanjušila - pogled, pokret, glas. Dijana se pitala koliko je bila realna u verovanju da njen odnos sa Kejnom ostane striktno između njih dvoje. I pitala se zašto je to smatrala neophodnim. Dijana je ustala i stala pored vatre koja je slabo tinjala. Dodala je jedan komad drveta i posmatrala kako ga vatra halapljivo i divlje guta. I njena osećanja su bila slična: sputana i pažljivo skrivana, sve dok Kejn nije ušao u njen život. Sada je znala kako izgleda osetiti divlji plamen i vatrenu vrelinu. Bilo je nemoguće, jednostavno nemoguće, da ostane smirena i da se kontroliše kada je u njegovoj blizini. To ju je plašilo - on ju je plašio - Kejn i njegova sposobnost da je natera da ga želi s nesputanom strašću. Kejn i njegova sposobnost da je navede da misli na njega u nesvakidašnjim trenucima. On je bez napora osećao i pokazivao emocije. A ona je dugo bila uvežbavana da potiskuje strast i kontroliše svoje potrebe i osećanja. Čak i sada kada je bila slobodnija sa njim i mnogo otvorenija, bila je još daleko od Kejna. Nije imala njegovu spontanost i nije osećala bezbrižnu lakoću življenja. Dijana mu je zavidela, iako ga nije u potpunosti


BalkanDownload

razumela. Međutim, shvatala je da je Kejn posedovao sposobnost da dominira snagom svoje ličnosti. Možda je zato insistirala da svoju vezu drže na strogo profesionalnom nivou u toku radnog vremena. Dijana se trudila da to vreme zadrži samo za sebe, da ima potpunu kontrolu nad svojim postupcima, osećanjima i mislima. Zaljubiću se u njega ako ne budem bila oprezna, pomislila je Dijana pomalo panično dok je posmatrala kako vatra zahvata novu cepanicu. Ako već nisam. Zagrizla je donju usnu i pokušala trezveno da razmisli, ali je shvatila, što se često dešavalo kada su u pitanju bila njena osećanja prema Kejnu, da tu uopšte logike nema. Volela bi da postoji način da mu umakne. I da se vrati, da bi opet mogla da bude sa njim. Nervozno se udaljila od vatre, a zatim je začula kako zvoni telefon u njegovoj kancelariji. Pogledala je na sat. Bilo je skoro šest i radno vreme je prošlo. Slegnula je ramenima i ušla u susednu kancelariju da se javi na telefon. ”Kancelarija Kejna Mekgregora”, rekla je kad je podigla slušalicu. ”Da li se vratio?”, začuo se grub glas s druge strane žice. ”Nije, izvinite”, reče Dijana i uze olovku dok je sedala u Kejnovu stolicu. ”Gospodin Mekgregor nije u kancelariji. Imate li poruku?” ”Pa gde je taj čovek?!”, glas je ogorčeno i toliko glasno postavio pitanje da je Dijana morala da odmakne slušalicu od uha. ”Celo popodne pokušavam da ga nađem.” ”Žao mi je, gospodin Mekgregor je na sastanku. Da mu prenesem da Vam se sutra javi?” ”Prokleti dečko, uvek se mota sa nekom ženskom.” ”Molim?” ”Ha!” Dijana izenađeno podiže obrvu. ”Sa zadovoljstvom ću mu preneti Vaše ime, broj telefona i poruku ako želite da mu ostavite.” ”Ti nisi Lusi”, reče čovek iznenada. ”Gde je prokleta Lusi?” Zbunjena i pomalo uplašena, Dijana je spustila olovku. ”Lusi je otišla. Ovde Dijana Blejd, ja sam saradnica gospodina Mekgregora. Ukoliko nešto imate...”


BalkanDownload

”Džastinova sestra!” prekide je glas. ”Nek sam proklet. Jedva čekam da progovorim nekoliko reči sa tobom, devojko. Čuo sam da si počela da radiš sa Kejnom.” ”Da”, kazala je, još više zbunjena. ”Vi poznajete mog brata?” ”Da li ga poznajem?” Začula je salvu smeha. ”Naravno da ga poznajem, devojko. Dozvolio sam mu da se oženi mojom ćerkom, zar ne?” ”A...” Sad je shvatila. Zar je nisu upozorili na Danijela Mekgregora? ”Kako ste, gospodine Mekgregore. Toliko toga sam čula o Vama.” ”Ha!”, uzviknuo je. ”Ne slušaj tog mog sina, čuješ?” Nasmejala se dok se igrala telefonskim kablom, nesvesna da se opustila prvi put posle osam sati. ”Kejn sve najlepše priča o Vama, gospodine Mekgregore. Žao mi je što ga niste našli.” ”Hmm, pa dobro...” Zastao je jer mu je na pamet pala jedna ideja. ”Dakle, i ti si advokat?” ”Da, završila sam Harvard nekoliko godina posle Kejna.” ”Kako je svet mali. Rena mi reče da si slična Džastinu. Dobra loza.” ”Da, pa...” Pomalo zbunjena izrazom, Dijana se povukla. ”Dobro poreklo je važna stvar, jesi li znala?” ”Da”, kazala je i odmahnula glavom. ”Pretpostavljam.” ”Nema tu šta da se pretpostavlja, devojko, samo čuvaj to poreklo. Uskoro će moj rođendan” reče iznenada. ”Srećan Vam rođendan.” ”Nisam hteo nikakvu gužvu”, poče on žustro, ”ali moja žena voli proslave. Neću da je razočaram.” ”Nemojte”, nasmejala se Dijana. ”Naravno da nećete.” ”Nedostaju joj deca, znaš? Otišli su svako svojim putem” reče bolnim glasom, ”a unučadi još nema.” ”Ah...” izusti Dijana, ne znajući šta da kaže. ”Treba joj nekoliko unučica da joj razvesele starost”, uz uzdah je nastavio. ”Ali kad su deca mislila o željama svojih roditelja, to bih voleo da znam,” ”Pa...” ”Ana želi da deca dođu sledeće nedelje”, prekinuo ju je. ”Porodično okupljanje. Voleli bismo da i ti dođeš sa Kejnom.”


BalkanDownload

”Hvala Vam, gospodine Mekgregore, ali ja...” ”Danijel, devojko. Na kraju krajeva, i ti si sada član porodice.” U Hajanis Portu Danijel se lukavo smeškao svojim bezbrižnim recima. ”Mekgregorovi brinu o svojima.” ”Da, verujem” rekla je, a zatim se nasmejala. ”Volela bih da dođem na tvoj rođendan, Danijele.” ”Odlično. Dakle, dogovorili smo se. Reci Kejnu da ga majka čeka sledećeg petka. Dakle, takođe advokat? To je dobro, da, dobro. U petak, Dijana.” ”Važi.” Zbunjeno je gledala u Kejnov sto. ”Doviđenja, Danijele.” Dijana je završila razgovor sa čudnim osećajem da je pristala na nešto sasvim drugačije od običnog izleta u Hajanis Port. Dok je sedela u Kejnovoj fotelji, razmišljala je o tom razgovoru. Izgleda da je Danijel zaista ekscentričan onoliko koliko se priča. Pitala se koliko je Kejn sličan njemu. Očigledno je nasledio veštinu svog oca da dominira u razgovoru onda kad je to želeo. A bilo je nečega i u smehu. Da nije bila sasvim zbunjena, Dijana bi prepoznala glavu porodice Mekgregor po škotskom naglasku. I šta je trebalo da znači ono ”dobra loza”? Začula je kako se ulazna vrata otvaraju i zatvaraju, ustala je sa stolice i otišla do vrha stepeništa. ”Zdravo.” Kejn je obesio svoj kaput na čiviluk i pogledao je gore. ”Zdravo.” Samo iz ta dva sloga je prepoznala da je umoran i sišla je do njega. ”Kako je prošlo?” Protegao je leđa. ”Tri sata sa Džini Dej.” Dijani nije trebalo ništa više da kaže. Podigla je ruke da mu izmasira ramena, smanjući njegovu napetost. ”Ne dopada ti se”, rekla je, a Kejn je tiho uzdahnuo. ”Ne.” Migoljio se pod Dijaninim stiskom. ”Razmažena je, sebična i sujetna. Ponašala se kao da joj je pet godina.” ”Sigurno si imao vrlo prijatno popodne” kazala je Dijana. Kejn ju je uhvatio za ruke. ”Ne mora da mi se dopada, samo moram da je branim. Bilo bi lakše da Džini nije tužiočevo najjače oružje. Nema šanse da ubedim porotu da saoseća sa njom kao sa žrtvom. Emocije će biti na strani tužioca, a ja ću morati striktno da računam na zakon.” ”Imaćeš teško suđenje”, reče Dijana, ispitujući izraz njegovog lica.


BalkanDownload

Osmeh mu je prešao preko usana dok je klimao glavom u znak odobravanja. ”Radije bih ovakav slučaj prepustio sudiji. Kada sam to rekao Džini, poludela je i otpustila me.” Nasmejao se začuđenom izrazu na Dijaninom licu, obuhvatio je njeno lice rukama i poljubio ju je. ”Na pet minuta”, dodao je. ”Možda jeste gruba, ah nije glupa.” ”Mislim da bi bolje bilo da si prihvatio otkaz i otišao.” ”Da li bi ti to uradila?” Lice joj se razvuklo u osmeh. ”Ne, ah bih poludela. Jesi li završio posao za danas?” ”Jesam.” Uhvatio ju je za ruke i privukao bliže. ”Sasvim.” ”Onda oblači kaput”, naredila mu je impulsivno. Da je tako nešto izgovorila pre samo nedelju dana, i samu sebe bi iznenadila. ”Vodim te na večeru. A onda ću” dodala je dok je uzimala svoj kaput sa čiviluka, ”da te namamim u svoj stan.” ”Stvarno?” ”Stvarno. Izvoli”, reče Dijana i dodade mu kaput. Kejn ju je posmatrao i u njenom pogledu nije pronašao ništa što bi se slagalo sa njenim rečima. Dodirnuo joj je kosu. ”Sviđa mi se tvoj stil, savetnice.” ”Mekgregore” reče Dijana dok je zakopčavala dugmad na njegovom kaputu, ”još ti ništa nisi video.” Dijana je drhtala od hladnoće i držala flašu šampanjca u rukama kad je otvorila vrata svog stana, Večera ih je opustila, postepeno smanjila napetost koju su osećali zbog posla i učinila da bar nakratko zaborave ljude čijim se životima i problemima bave mnogo vremena. Sada su bili samo muškarac i žena sa svojim životima i svojim problemima. ”Doneću čaše”, reče Dijana, dodajući flašu Kejnu. Pogledao je etiketu. ”Pretpostavljam da nameravaš da mi pomutiš mozak šampanjcem.” Vratila se noseći dve čaše za vino i nasmejala se. ”Računam na to. Što ga ne otvoriš?” Kejn je skinuo foliju sa vrha flaše. ”Nije mnome tako lako manipulisati kao što ti misliš.” ”Je li?” Dijana je spustila čaše, a zatim mu skinula sako. Ovog puta će testirati svoju snagu, a njegovu slabost. Ovog puta neće ona biti


BalkanDownload

vođena, već će voditi. ”Slučaj je rešen”, rekla je i nežno ga ugrizla za donju usnu dok mu je odvezivala kravatu. Kada je osetila kako su se njegove ruke obavile oko nje, odmakla je usne od njegovih. ”Može li šampanjac?” ”Zar već nismo pili?” Nasmejala se i palcem i kažiprstom uhvatila kraj njegove kravate. ”Ne.” Polako mu je skinula kravatu. Osetila je kako joj je telom prostrujalo uzbuđenje izazvano njenim postupcima i pitala se da li ga i on oseća. ”Što ne sipaš?”, pitala ga je dok je otkopčavala prva tri dugmeta na njegovoj košulji. ”Ja ću da pustim muziku.” Izula se kad je krenula ka drugoj strani sobe. Pustila je muziku tiho, ćula se malo glasnije od šapata. Kada je prigušila svetio, Kejn je primetio da je skinula svoj tamnozeleni blejzer. ”Čini mi se”, tiho je rekao, ”da sam u nevolji.” Dijana se nasmejala i ponovo mu prišla. Jesi u nevolji.” Uzela je čašu, sela na sofu i povukla ga do sebe. ”U velikoj nevolji”, rekla je dok mu je grickala uho. ”Možda bi trebalo potpuno da se predam tvojim rukama.” Okrenuo se, a usne im se spojiše. Ali ona je želela samo lagan dodir. ”To je i moje mišljenje.” Dotakla je njegovu čašu svojom, a zatim ispila gutljaj. ”Jesam li ti ikad rekla”, kazala je dok su joj se prsti igrali njegovim loknama koje su mu pale preko uha, ”da me očaravaš?” ”Nisi. Očaravam te?” Kejn je pružio ruku da je privuče bliže, ali je Dijana uhvati. ”Da.” Polako je prinela njegovu ruku svojim usnama i poljubila ga u dlan. Većeras će biti samo žena, i to žena u potpunosti. ”Jake ruke.” Posmatrala ih je dok mu je ljubila prste, jedan po jedan. ”Jedna od prvih stvari koju sam primetila jeste da ovo nisu nežne ruke jednog advokata koje sam očekivala. Pitala sam se kakav je njihov dodir.” Spojila je svoje prste sa njegovima i ponovo prinela čašu ustima. Dok ju je posmatrao, Kejn je osetio kako je prostrujala želja kroz njega. Zavodila ga je . Nije znao da je sposobna za to, a to saznanje ga učini nekako čudno slabim. Pod prigušenom svetlošću njene oči su bile tamne i misteriozne i posmatrale su ga zavodljivo. Od njenog pogleda u njemu se sve uskomešalo. ”Dijana...” ”A zatim tvoje usne”, nastavila je. ”Tako vešte usne.” Lagano je prešla svojim usnama preko njegovih.


BalkanDownload

”Prvi put kad si me poljubio, samo o njima sam mislila. Kako su uzbudljive”, prošaputala je i izmakla se kad je pokušao strastvenije da je poljubi. ”I povremeno neopisivo nežne. Mogu sate i sate da provedem samo ljubeći te.” I ponovo se izmakla i pogledala ga je kroz staklo čaše iz koje je ispijala šampanjac. ”Dijana.” Kejnov glas je bio tih dok ju je grlio, pokušavajući da je privuče bliže. Dijana se držala na odstojanju tako što je ruku stavila na njegove grudi. Još malo, pomislila je. Želela je još malo da istražuje snagu koju je upravo otkrila. ”Sviđaju mi se tvoje oči” prošaputala je. Osećala je koliko je želi - kao i napetost koju je ta njegova želja stvarala - po prstima kojima je dodirivao njenu kožu. Svaki put kad bi je dodirnuo, brzo bi izgubila kontrolu. Ovog puta, pomislila je, ohrabrena snagom koju je osećala, ovog puta će ona voditi njega, a zatim snositi posledice. ”Sviđa mi se kako potamne kad me želiš. Ja to primetim.” Raširila je dlan na njegovim grudima. ”Volim to da primetim. Napet si.” Osetila je kako mu srce lupa pod njenim prstima. I njeno ga je pratilo u brzini otkucaja. ”Popij šampanjac i opusti se.” Primetio je izazov u njenom pogledu. S neverovatnom snagom volje popustio je stisak, suzbijajući prvi nalet želje. Nameravala je da ga sasvim izludi, i pošto je to shvatio, Kejn se trudio da zadrži kontrolu. ”Znaš da te želim.” Gledao ju je pravo u oči i podigao je čašu. ”I znaš da ću te imati.” ”Možda.” Ponovo se nasmejala i zabacila kosu. Njen miris je obletao oko njega, mamio ga, a ledeni mehurići koje je osećao na jeziku davali su mu osećaj snage. ”Kad pomislim na vođenje ljubavi sa tobom, pomislim na oluju.” Lagano je prstom prelazila preko otvora njegove napola raskopčane košulje, a zatim otkopčala ostalu dugmad. ”Onog jutra na plaži kad sam te prvi put poljubio i u sobi onog malog motela u mećavi - oba puta je duvao vetar i dizala se oluja. Čudno, ali nisam ni mogao zamisliti da budem sa tobom na nekom mirnijem mestu.” Prelazila je rukom preko njegovih golih grudi, sporo, veoma sporo, idući dole. ”Ako želiš da budem nežan”, nekako je uspeo da izgovori dok se topio pod njenim prstima, ”ovo nije način.” ”Jesam li rekla šta želim?” upitala ga je i nasmejala se. Ponovo ga je poljubila, ali ovog puta je pustila da poljubac duže traje.


BalkanDownload

U glavi mu se zavrtelo - od njenog ukusa i tog izazovnog mirisa. Kejn je spustio čašu i obe ruke zavukao u njenu kosu dok ju je ljubio. Još, bilo je sve o čemu je mislio. Neprekidno je želeo još, i još. Njene usne su mu se nežno i zavodljivo predavale i on je to shvatao iako mu misli nisu bile toliko čiste i jasne kao želja. Njen tihi jauk prostrujao je kroz njega. Kejn je već ubrzano disao i tražio je rajsferšlus na leđima njene haljine. Ne još, ne još, Dijana je naređivala sebi dok su misli počele da joj se rasplinjuju. Zahvatala ju je strast, kao što je plamen zahvatao cepanicu koju je ubacila u vatru. Ali ona je večeras želela nešto više. Želela je kontrolu, želela je da dokaže sebi da može izbrisati svaki trag uglađenosti i sve kočnice koje su je tako dugo držale pod svojom kontrolom. Ranije se plašila onoga što bi moglo da se desi kad bi oboje odbacili taj bezbedni oklop uglađenosti. A sada je upravo to radila. Osetila je kako joj je haljina raskopčana. ”Dijana...” Kejn je teško dišući izgovorio njeno ime, a ona ga je izbegla i ustala. ”Hoćeš još šampanjca?”, upitala ga je i sipala još tečnosti u svoju čašu. Brzim pokretom Kejn je ustao i uhvatio ju je za ruku. ”Prokleto dobro znaš šta ja hoću.” Obuzeo ju je novi talas uzbuđenja koji joj se video u očima, mada se trudila da kontroliše glas. ”Da.” Impulsivno je ispraznila čašu i spustila je na stočić. ”Popila sam piće. Vodi me u krevet”, nežno ga je pozvala dok mu je prilazila. ”I vodi ljubav sa mnom.” Pošto je i poslednja kočnica popustila, Kejn je privi uz sebe. Čaša je pala na tepih i otkotrljala se. ”Ovde”, zahtevao je. ”I sada.” Poljubio ju je i spustio na pod. Ruke su mu šetale svuda po njoj, istraživale, pronalazile, dok se njegove usne nisu micale sa njenih. Dijana je likovala, a njeno telo je divlje odgovaralo, izluđujući ga još više. Usne su joj bile agresivne, stapale su se sa njegovima u vreloj, gladnoj žurbi, pokazujući želju koja je gorela u njoj. Ova želja, sama po sebi joj je bila dovoljna, nije čak ni morala da je podstakne. Svukla je košulju sa njegovih leđa i kada su njegove usne na trenutak pustile njene, nežno ga je ugrizla za rame. Zaječao je jedva čujno i ponovo se obrušio na njene usne.


BalkanDownload

Skinuo je haljinu sa nje brzo, njegove ruke nisu mogle da dočekaju da dodirnu njeno nago telo. Želja je u njemu rasla, pritiskala ga, mučila, terala da požuri da uzme ono što želi. Znao je da ju je i ranije želeo, ali nikad ovako: nerazumno, nezamislivo. Gruba žurba je potisnula veštinu kad je konačno ležala naga pod njim. Njen ukus ga je ispunio, ali nije imao strpljenja da uživa u njemu. Njene meke obline su ga mamile i nije imao volje da čeka. Tiha muzika se pretvorila samo u bubnjeve i gitare - izazivala ga je i mamila. A njen miris je nagoveštavao ni manje ni više nego ženu divlje strasti koja je ležala pored njega. Opsovao je, ne znajući ni koga, ni šta, a zatim ju je uzeo tako silovito da je uz krik izgovorila njegovo ime. Polulud, spustio je usne na njene i progutao zvuk. Vodio je i nju i sebe ka vrhuncu, dok od stvarnosti nisu ostali samo zaslepljujuća vrelina i rastopljene boje, Kejn nije znao ni za šta drugo; nije želeo ništa drugo. Uhvaćeni u središtu oluje, kretali su se poput munje, dok grom na kraju nije izvukao svu snagu iz njih. Zatim je, poput bola, osetio da mu se svest vraća. Nije mogao da se mrdne. Ni disanje nije mogao da kontroliše, pa je zario glavu u njenu kosu. Shvatio je da je drhtao, pomalo se uplašivši svojih osećanja. Nikada nije drhtao ni zbog jedne žene. Šta mu je ona to radila, pitao se, pokušavajući da dođe do daha. Poslednje čega se jasno sećao bilo je kako ju je spustio na pod. Sve ostalo je bilo maglovito. Ležali su na podu desetak minuta, a možda i satima. Ni o čemu nije mogao da misli, čak i sada kad se strast stišala, još uvek nije mogao da misli. Da li ju je povredio? Divljački ju je bacio na pod. Bilo je nečega u njenom pogledu kad mu je rekla da je vodi u krevet. U tom trenutku izgubio je osećaj za mesto i vreme i sve ono civilizovano što je imao u sebi. Ošamućen, Kejn je podigao glavu i pogledao ju je. Nije žmurila, već ga je posmatrala kroz poluotvorene kapke. Koža joj se sijala od vrele strasti koja je upravo zadovoljena. Neverovatno, ali ponovo je osetio želju za njom. I opet je zaronio lice u njenu kosu i duboko uzdahnuo. Treba mu malo vremena, kazao je sebi. Bože, malo vremena, ili će ponovo kao ludak nasrnuti na nju. Dijana je prstima prelazila preko njegovih leđa. U njegovom pogledu je primetila nešto što nije očekivala - ranjivost. Više nije osećala snagu, već čuđenje - i još nešto zbog čega je njen dodir bio


BalkanDownload

nežan i pažljiv. Ne, nije očekivala ranjivost i nije bila sigurna da li želi da je vidi. Ali pošto ju je ipak primetila u njegovim očima, bila je primorana da se suoči sa svojim slabostima. Polako i neverovatno uspešno je preskočio zidove njene odbrane. I više ništa nije bilo jednostavno. Osetila je kako mu se puls ubrzava, a disanje postaje dublje. Kada je ponovo podigao glavu, njegov pogled više nije skrivao nikakve tajne. ”Neverovatna si žena, Dijana.” Nežno je poljubio njene tople i meke usne. ”Zašto?” pitala ga je. ”Tolika strast, tolika... vatra”, dodao je dok su mu usne nežno dodirivale njene. ”U ženi koja je toliko truda uložila da postane otmena... Hladna... Uzdržana. Želiš da me izludiš, je li?” Uzdahnula je kad je počeo da je ljubi po vratu. Obuzeo ju je osećaj trijumfa. Otkrila je još jednu stranu Dijane Blejd. ”Izludela sam te.” Usne su joj se razvukle u osmeh pre nego što je on podigao glavu. ”Da popijemo taj šampanjac pre nego što te odvedem u krevet, kako si tražila.” Kejn je sipao još vina u čašu koja je stajala na stolu i pružio ju joj je. ”Izgleda da smo izgubili drugu čašu - delićemo ovu.” Dijana je pustila da šampanjac prostruji kroz nju sa svojom ledenom živahnošću. ”Sad je još ukusniji”, rekla je i osmehnula se dok je dodavala čašu Kejnu. ”Ako ti tako kažeš...” Popio je gutljaj dok su joj njegove oči uzvraćale osmeh. ”Civilizovano piće, Dijana...” Kejn je provukao prste kroz njenu kosu. ”Hajde da provedemo vikend kod mene. Možemo da jedemo tamo i gledamo stare filmove.” U očima mu ponovo zaiskri osmeh. ”Pristajem na sofu. Narednih nedelja ćemo oboje biti pod velikim pritiskom zbog suđenja. Ko zna kad ćemo moći ponovo da budemo zajedno na ovaj način.” Slika koju je slikao bila je izazovna - i zastrašujuća. Još jedan korak ka većoj bliskosti. Iako je deo nje želeo da se udalji, nije mogla da odoli. ”Ne znam imam li šta drugo... Oh!” Dijana zastade i uze čašu. ”Tvoj otac.” Kejn je sipao još vina. ”Kakve veze moj otac ima sa tim?” ”Telefonirao je. Sasvim sam zaboravila.” Osmehivala mu se dok je ispijala vino. ”Pozvani smo na kraljevski skup.”


BalkanDownload

”Šta?” Kejn je prstom prelazio preko ivice njenog ramena, uživajući u tamnoj boji njene kože koja se sijala na prigušenom svetlu. ”Ovog vikenda”, završi Dijana i glasno se nasmeja. Prestao je prstom da joj miluje rame. ”Ovog vikenda?” ”Tvom ocu je rođendan.” Nagla se preko njega i ponovo napunila čašu. ”Ne želi da diže prašinu oko toga, ali tvoja majka...” ”Naravno.” Kejn se nasmejao i ovog puta prstom prešao preko linije njenih usana. ”Moj tihi, nezahtevni otac svoj rođendan smatra danom poput svakog drugog. Podnosi sav taj haos i gužvu samo zbog moje majke. I da, ne odbija poklone samo zato što ona želi da ih prihvati. Da se on pita, taj dan bi prošao sasvim nezapaženo.” Dijana je pokušavala da se koncentriše na njegove reči i ne obraća pažnju na njegova milovanja. ”Baš je lepo od njega što je i mene pozvao. Baš se radujem. Prijao mi je razgovor sa njim iako me je malo zbunio.” ”Kako?” Lagano je prelazio jezikom preko njenog uha, uzevši joj čašu kad je počela da joj klizi iz ruke. ”Mmm... Rekao je nešto kao da smo Džastin i ja dobra loza. Kejne...” Kada je zubima uhvatio njenu ušnu školjku, Dijana je zaboravila šta je htela da kaže. ”I šta još?”, prošaputao je, zadovoljan što joj glas podrhtava, a telo se pripija uz njegovo. Nije mogao često da je privoli da mu se predaje na ovakav način. Slatko i do kraja. Ovog puta neće žuriti i biće svestan svakog trenutka. ”Nešto... Nešto kao - divno je što smo oboje advokati.” Našla se u njegovom naručju dok ju je ljubio svuda po licu i dok ju je rukama milovao po celom telu. Bila je bespomoćna. ”Razumem.” I razumeo je. Uzdahnuo je, delimično veselo, a delimično iz očaja, i nastavio je ponovo da budi strast u njoj. ”Da li ti je Rena ispričala kako su se upoznali ona i Džastin?” ”Molim?”, upitala ga je zatvorenih očiju dok joj se telo već topilo, ne znajući šta ju je pitao. ”Nije. Kejne, vodi ljubav sa mnom.” Pitao se kako će reagovati kad upozna njegovog oca i sazna da su se Rena i Džastin upoznali tako što je on to zakuvao, nadajući se da će se zbližiti. Pitao se i kako će reagovati kad otkrije da Danijel Mekgregor vrši pritisak da osigura ono što je smatrao odgovarajućom ženom za svog sina. U to da ona odgovara tom opisu, uopšte nije sumnjao. Pitao se, dok je usnama milovao njene, kako se on sam oseća zbog toga.


BalkanDownload

Ali to nije bila noć za razmišljanje, shvatio je Kejn kad mu je obavila ruke oko vrata. Uopšte nije bila noć za razmišljanje. Ustao je i poveo ju je u krevet.


BalkanDownload

Deseto poglavlje Dijana je sedela za svojim stolom, zagledana u vatru i sa zebnjom u srcu. U ruci je držala fasciklu sa slučajem Ajrin Voker. Ukočena, stajala je savršeno mirna poput cepanice koja je izgarala u vatri. Nije mogla da veruje - iako je u mislima nepekidno ponavljala razgovor, Dijana nije mogla da veruje. Optužbe su odbačene, a razvod otkazan. Pogledala je u ček koji je stajao na stolu. Pun iznos - hvala, ah ne, hvala. Ajrin Voker je rešila da pruži suprugu još jednu šansu. Mnogo mu je žao što me je povredio. Dijana je čula Ajrinin mek, izvinjavajući ton, kao da je njena bivša klijentkinja još uvek u kancelariji. A on je obećao da se to više neće ponoviti. Više se neće ponoviti, pomislila je Dijana i ispustila fasciklu. Nikakva terapija, nikakvo savetovanje, samo obećanje da se više neće ponoviti. Ajrin Voker je živela u svetu snova, pomisli Dijana ljutito, i sledeći košmar bi mogao da je košta mnogo više od nekoliko modrica i izbijenih zuba. Dođavola! Dijana je u besu udarila pesnicom o fasciklu. Dođavola, mogli smo da ga sredimo! Sva ta dokumenta, svi ti sati rada provedeni uzalud. I pre ili kasnije će Ajrin ponovo prolaziti kroz iste strahote. Dijana je gledala u uredno složenu fasciklu iz koje je znala svaku reč. Da, vratiće se. To je bilo neminovno. Nervoza je dovela Dijanu do prozora, kroz koji je posmatrala zaleđene grane. Kako Ajrin može da ga voli posle svega što joj je uradio? Kako može da poželi da se vrati i da vrati dete tom načinu života? To je isto kao da živiš sa pištoljem uperenim u glavu. Gospode bože, pomisli Dijana i uzdahnu. Kakav je to težak i prazan život. Začula je kucanje na vratima, ali je i dalje stajala pored prozora i posmatrala golo drveće i zaleđene krošnje. "Da?" "Loš trenutak?1' upita je Kejn i uđe, ali joj nije prišao. Već nervozna, Dijana se okrenula. "Ajrin Voker", kazala je i krenula ka stolu da uzme fasciklu, "pomirila se sa mužem." Kejn je gledao u vatru, a zatim je pogledao Dijanine oči koje su sevale od besa. "Shvatam."


BalkanDownload

”Kako samo može da bude tolika budala?” Dijana je spustila fasciklu i zagledala se u vatru. ”Ulagivao joj se, bio fin kada bi se videli i onda ju je uz buket ruža ubedio da je sasvim drugi čovek.” Kejn je prišao stolu. ”Možda i jeste.” ”Ti se to šališ?”, upitala ga je Dijana. ”Šta je tokom nekoliko nedelja razdvojenosti moglo da se promeni? I ranije ga je ostavljala.” ”Ali nije pokretala brakorazvodnu parnicu”, kazao je. ”Koja, zajedno sa pretnjom da će biti optužen za krivično delo, može da natera čoveka da dobro razmisli.” ”Razmislio je on dobro” saglasila se sa gorčinom. ”Nije hteo da se suoči sa mogućom kaznom zatvora, nije hteo da izgubi ženu i dete i dobar deo svoje plate, ali šta je uradio da bi zaslužio oproštaj? Ništa!” Provukla je ruku kroz kosu. ”Neće pristati na terapiju ili bračno savetovanje. Ona kaže da on ne želi javno da iznosi njihove probleme. ”Javno” ponovila je gestikulirajući. ”Pretukao ju je u dvorištu dok je pekla roštilj naočigled komšija, ali ne želi da razgovara o problemu sa nekim ko je stručan. A ona...” Dijana je stala i bacila se na stolicu. ”Ona je beznadežan slučaj. Kako može da voli nekoga kome služi kao vreća za udaranje?” ”Misliš da ga voli?”, upita je Kejn. ”Stvarno veruješ da ljubav ima neke veze sa tim?” ”A šta bi drugo?” ”Nisi pomislila da se više plaši toga da ostane sama nego da rizikuje da ponovo bude pretučena?” Kejn je čučnuo pred Dijanu i uhvatio je za ruku. ”Dijana, ljubav jeste jak motiv, ali nije uvek razlog da ostaneš, koliko god da ti je teško.” ”Možda i nije - ne znam.” Osećaj bespomoćnosti ju je ponovo obuzeo. Ljubav. Nije je razumela, veliki deo svog života bila je lišena nje. Ali izgleda da je ljubav osećanje koje od razumne osobe pravi budalu. To je pravi lavirint, pomislila je nervozno, pun ćorsokaka, pogrešnih skretanja i rupa. ”Ona misli da ga voli”, reče Dijana. ”Zato što sve stavlja na kocku.” ”Mi smo advokati”, podsetio ju je, ”nismo psihijatri. Problem Ajrine Voker više nije zakonski.” ”Znam.” Duboko je uzdahnula i stisnula mu ruku. ”Ali je strašno frustrirajuće saznanje da je moglo da joj se pomogne, a sad...” ”Sad uzmi fasciklu, odloži je i zaboravi.” Kejn joj uputi dug, čvrst pogled. ”Nemaš drugog izbora.”


BalkanDownload

”Teško je.” ”Jeste, ali neophodno. Možemo davati savete samo u zakonskim okvirima, Dijana. Možemo jedino zakonom da se bavimo. Kad nešto prede zakonske okvire, to više nije u našim rukama. Ne može biti u našim rukama”, dodao je. ”Zašto nismo izabrali nešto jednostavnije?” prošaputala je. ”I manje bolno? Spolja izgleda jednostavno - ovo je ispravno, ovo nije po zakonu. A u stvarnosti je drugačije.” Odmahnula je glavom. ”Kad su u pitanju ljudske sudbine, nije sve više tako jednostavno. Želela sam da joj pomognem. Dođavola, Kejne, zaista sam želela da joj pomognem.” ”Ne možeš pomoći nekome ko nije spreman da prihvati tvoju pomoć.” ”A Ajrin Voker nije bila spremna”, dodade Dijana, ali pogled joj je i dalje bio tužan. Kako sebi da objasni da je slučaj Voker, njen prvi samostalni profesionalni slučaj, potpuni promašaj, i privatno i profesionalno? Dijana je osećala da bi oslobađanje Ajrin nekako simbolizovalo njeno sopstveno oslobađanje od druge vrste dominacije. Ajrin je bila fizički, a Dijana emocionalno zlostavljana, a ni jedno ni drugo nije bilo zdravo. ”Bila sam spremna da joj pomognem” rekla je. ”Morala sam da joj pomognem.” Sad mu je bilo jasno; ranjivost koja se tako neočekivano pojavila u njenim očima kod njega je pojačavala potrebu da je zaštiti i ponudi joj utočište. Kejn se nije pomerao dok je u njemu besnela divlja borba. ”Nije ti od koristi da povlačiš paralele, Dijana.” Ona se momentalno zatvorila. Njeno emotivno povlačenje trebalo je da mu donese olakšanje. Želeo je da je tako. ”Moram da radim na svoj način”, rekla mu je mirno. ”Svi moramo”, saglasio se Kejn. Tu je razgovor trebalo da se završi, ali on je nastavio da pokušava da dopre do nje. ”Jednom sam branio nekog klinca - vozio je pod uticajem nedozvoljenih supstanci. Prvo delo. Izvukao sam minimalnu kaznu za njega. Tri meseca kasnije kolima je udario u telefonski stub i ubio suvozača.” Pogled mu se smračio kad se toga setio, ali ga nije skidao sa nje. ”Imao je sedamnaest godina.” ”Oh, Kejne.” Dijana je potražila njegovu ruku.


BalkanDownload

”Svi nosimo neki svoj teret, Dijana. Možemo samo da radimo najbolje što možemo i da se nadamo da će se sve dobro svršiti. Ako nešto krene po zlu ili ako nam neko okrene leđa, idemo dalje.” ”U pravu si.” Bes ju je polako napuštao dok je ustajala. ”Znam da si u pravu”, rekla je i uzela fasciklu Vokerove i odložila je u fioku stola. ”Slučaj zaključen”, kazala je i zatvorila fioku. ”Lusi mi reče da su ti prošle nedelje dolazila još dva klijenta.” Potrudila se da odagna neraspoloženje i pogledala ga je. ”Radila sam za njih dok sam bila kod Barkleja. Sigurno su bili zadovoljni.” Kejn se nasmeja zbog izraza koji je upotrebila. ”Zadovoljni tobom?” ”Na kraju krajeva, došli su kod mene, a ne kod Barkleja, Stivensa i Frica.” Stavio joj je ruku na rame. Napetost je nestala, ”Imaćeš ti mnogo posla.” ”Zaista se nadam.” Osmehnula se i zagrlila ga oko struka. ”Ako mislim da postanem najbolji advokat na Istočnoj obali, potrebni su mi klijenti.” ”To pomaže”, saglasi se Kejn i poljubi je u nos. ”U međuvremenu...” Pogledao je na sat. ”Četiri i četrdeset sedam je u petak uveče.” ”Već?” Dijana se nestašno osmehnula. ”Dugo sam razmišljala.” ”Jesi li završila sa razmišljanjem za danas?” ”Sasvim.” ”Onda idemo. Moj otac će pridikovati čitav sat ako zakasnimo.” ”Nemoj mi reći da te to plaši.” Dijana se nasmejala i uzela tašnu iz donje fioke svog stola. ”Ne znaš ti mog oca” reče joj Kejn, vukući je ka vratima. *** Dijani je putovanje prošlo brzo i prijatno. Pomislila je kako je Kejn bio u pravu kad joj je rekao da odloži i zaboravi slučaj Voker. A tokom vikenda zaboraviće i Čada Rutledža i sve ostale slučajeve. Bilo je vreme da advokat predahne i pusti malo ženu da diše. Radovala se što će opet videti Džastina, samo ovaj put bez svih sumnji i bola, sa kojima je krenula na put u Atlantik Siti. Možda će ovog puta jednostavno biti brat i sestra. Porodica - mada ne na isti način kao što je slučaj kod klana Mekgregorovih.


BalkanDownload

Bilo je sasvim normalno smatrati ih klanom. Dijana se već uverila koliko blizak odnos Kejn ima sa svojom sestrom. Iako Kejn nije mnogo pričao o svom odnosu sa ostalim članovima porodice, telefonski poziv Danijela Mekgregora pokazao je koliko su Mekgregorovi zaista prava porodica - u svakom smislu. Dijanu je zaintrigirala i dopala joj se ideja da ih poseti. Sve što je znala o njihovim porodičnim odnosima znala je samo iz priče. Što je, u stvari, značilo da ništa ne zna. U Bostonu je Kejn Mekgregor bio dinamičan, uspešan advokat, sa reputacijom zavodnika. U Bostonu je bio njen ljubavnik i njen kolega. U Hajanis Portu Kejn je bio sin i brat. Dijana je tu njegovu stranu vrlo malo poznavala. Hoće li biti drugačiji, pitala se. Treba li da bude drugačiji? U kući svoje tetke Adelaide Dijana je bila drugačija osoba koja je poštovala razna pravila. Logično je da je mislila da je i kod Kejna ista situacija. Kad je automobil krenuo uzbrdo, Dijana je mogla delimično da vidi Saund i more koje se talasalo. Na trenutak je zaboravila na sve oko sebe i uživala je u pogledu na stene, penu i energiju koju su stvarali vetar i talasi. Ali kada je pogledala na drugu stranu, pred novom slikom utisak koji je ostavio Nanuket Saund momentalno je izbledeo. Kuća je bila siva i izdizala se u hladno, zimsko nebo. Sagrađena u obliku velike tvrđave, stajala je zadnjim delom okrenuta ka vodi. Bila je obavljena velom bajke i činila kontrast tamnom nebu bez mesečine svojom svetlošću koja se rasipala sa brojnih prozora. Kao da se šepurila, pomalo čudna i nepristojno pretenciozna. ”Kejne, divna je!” uzviknula je Dijana dok je jaguar prilazio kući. ”Kakvo lepo mesto za odrastanje. Nešto najsličnije škotskom zamku koji sam videla samo u knjigama.” ”Moj otac će biti oduševljen tobom.” Nasmejao se i pogledao ju je. ”Nemaju svi takav prvi utisak. Moj otac je pomalo... ćudljiv”, reče on posle kratkog oklevanja. ”Sagradio je kuću da bi udovoljio sebi.” ”Mislim da ne postoji bolji razlog za zidanje kuće.” Podigla je glavu kako bi mogla da vidi vrh kule. Na vrhu se vijorila zastava nošena vetrom. Dijana nije morala ni da vidi boje na njoj, znala je da je zastava Škotske. ”Sigurno si uživao u odrastanju na ovom mestu.” ”Jesam.” Kejn je pogledom prešao od kule do zida koji je imanje odvajao od mora. Čudno, pomislio je, kako mu je Dijanina reakcija istovremeno donela i zadovoljstvo i olakšanje. Do tog trenutka nije shvatao koliko bi bio razočaran da je bila ljubazno uzdržana. ”Jesam”,


BalkanDownload

ponovio je dok su mu se usne razvlačile u osmeh. ”Svi smo. Ogromna je i đavolski je teško zagrejati je. Sve je odrađeno prvoklasno: široki hodnici izloženi promaji, visoki plafoni i kamini na kojima možeš i vola da pečeš. Lukovi u gotskom stilu, granitni stubovi i vinski podrum podsećaju na tamnicu.” ”Oh.” Dijana ga je zapanjeno pogledala. ”Sigurno ste bili divna deca.” ”Pre bih rekao da smo bili maštoviti.” Nasmejala se i okrenula ka kući. ”Sigurno vam je bilo teško da se odselite.” ”Nije, jer znamo da nas kuća uvek čeka i da možemo da se vratimo kad god poželimo. Postoje uspomene u svakoj sobi.” Kejn je obišao kružni tok i zaustavio automobil. ”Možda bi trebalo da te upozorim da iznutra kuća izgleda upravo onako kako očekuješ kad je vidiš spolja.” ”Ima tamnice”, reče Dijana dok je izlazila iz kola. ”Ne bi valjalo da je drugačije.” ”Kasnije ćemo uzeti torbe.” Kejn ju je uhvatio za ruku i zajedno su pošli grubom, granitnom stazom. Na vratima je visio veliki mesingani zvekir u obliku lavlje glave. Kejn udari njime u vrata dok je čitao reči na galskom jeziku koje su bile iznad ispisane. ”Moja rasa je kraljevska”, preveo joj je sa osmehom. ”Oduševljena sam,” ”Naravno da jesi.” Sagao se da je poljubi, a zatim, uz jedan zadovoljni uzdah, privukao ju je bliže. ”I ja sam”, prošaputao je pre nego što ju je strastvenije poljubio. Instinktivno ga je zagrlila oko vrata i prislonila se na njegovo toplo telo dok je noćni, zimski vetar duvao oko njih. Bilo je lako, uvek je bilo lako zaboraviti na sve i osećati samo njega. Osetila je kako mu prsti klize po zadnjem delu njenog vrata i kako ih zavlači u njenu kosu. Zabacila je glavu, tražeći još, dok je njeno telo počelo da se opušta. ”Eto jednog od načina za borbu protiv hladnoće.” Dijana se okrenula u pravcu iz koga je dolazio glas. Na vratima je stajao naslonjen visok, mišićav muškarac sa tamnom kosom i punim ustima koja su se osmehivala.


BalkanDownload

”To je jedini način” uzvratio je Kejn i čvrsto ga zagrlio. ”Moj brat Alan”, reče Kejn Dijani dok su ulazili u kuću i sklanjali se od hladnoće. ”Dijana Blejd.” Kad se njena ruka našla u stisku senatorove čvrste ruke, Dijana se osetila slabašno i sitno. Bilo je nečega u tom tamnom, intenzivnom pogledu, pomislila je, osetivši malu nelagodu, što nije trpelo gluposti i odmah je prelazilo pravo na suštinu. On je više Učio na Kejna kakvim ga je ona zamišljala iako među njima nije bilo gotovo nikakve fizičke sličnosti. ”Zaista je lepo što si ovde, Dijana.” U Alanovom pogledu se brzo primetila dobrodošlica, pa se Dijana zapitala da li je samo umislila taj njegov kratak, procenjivački pogled. ”Svi su u sobi s prestolom.” Kejn se nasmejao kad ga je Dijana iznenađeno pogledala i pridržao je njen kaput. ”Porodični izraz za jednu od dnevnih soba. To je prostorija u kojoj se okupljamo.” Lagano je prebacio njihove kapute preko lavlje glave koja je stajala na početku glavnih stepenica. ”Je li Rena stigla?” ”Ona i Džastin su već bili ovde kad sam stigao”, odgovori mu Alan. Dijana primeti nemi, skoro neprimetan pogled koji su braća razmenila. ”Dakle, sad sam ja prvi na spisku.” Alan se nasmejao - bio je to brz, neočekivan izraz na njegovom licu. ”Da.” Kejn je prebacio ruku preko Dijaninog ramena i krenuli su niz hodnik. ”Biće mi olakšavajuća okolnost to što sam poveo Dijanu”, reče i još jednom pogleda brata. ”A ti si došao sam, koliko sam shvatio.” ”Već sam dobio lekciju”, odvrati Alan suvo. ”Trideset pet godina imaš, a još ženu nemaš”, reče, imitirajući škotski naglasak. ”Pao sam u nemilost.” ”Bolje ti nego ja”, odvrati mu Kejn. ”Mogu li da znam o čemu vas dvojica razgovarate?” upita ih Dijana zbunjeno. Kejn je pogleda, a zatim se ponovo srete sa bratovljevim veselim pogledom. ”Saznaćeš”, reče joj. ”Vrlo brzo.” Dijana je zaustila nešto da pita, ali ju je prekinuo snažan glas koji je odjekivao. ”Dečko bi mogao češće da obilazi majku. Današnja deca su nezahvalna. Misle li o svojim precima i potomcima? Gde je ponos zbog porodičnog prezimena?”


BalkanDownload

”Van sebe je”, reče Kejn. Ne sklanjajući ruku sa Dijaninog ramena, zastao je na ulazu u dnevnu sobu. Reći da je prostorija bila impresivna, bilo bi malo. Bila je prostrana poput balske dvorane, a veliki tepih boje crnog vina prostirao se od zida do zida. U najudaljenijem kraju prostorije bio je ogroman kamin u kome je gorela vatra. Prozori su se prostirali od poda do plafona. Draperije su bile crvene i teške, ali nisu bile navučene, tako da se vatra ogledala u prozorskim oknima. Nameštaj je bio gotski i prevelikih dimenzija da bi se uklopio u prostoriju. Na ukrasnom stočiću stajala je kitnjasta urna i porcelanski kovčeg. Slike na debelim, tamnim panelima stajale su u velikim zlatnim ramovima. Na kamenom ognjištu stajala je statua šakala u prirodnoj veličini. Iako je u prostoriji bilo mnogo stolica i sofa, porodica se okupila u jednom ćošku oko široke stolice sa visokim naslonom, izrezbarene i ukrašene nalik prestolu i presvučene materijalom iste boje kao što su bile draperije i tepih. U njoj je sedela gromada od čoveka, riđe brade, lepih crta lica, obučen poput ratnika. Dijana je pre mogla da ga zamisli u kiltu sa bodežom nego u indijanskom odelu koje je nosio. Pored njega s desne strane stajala je skladno građena žena tamne kose prošarane sedim vlasima. Dok se Danijel žalio, ona je mirno sedela pored njega, a prsti su joj bili zauzeti iglom i koncem. S leve strane do njega Serena je bila sklupčana u ogromnoj sofi i posmatrala je odsjaj vatre iz kamina na prozorskim staklima. Pored nje je sedeo Džastin, ruku je držao ležerno prebačenu preko naslona sofe, dok su se njegovi prsti poigravali pramenom kose njegove žene. Ovo je njegov dvor, a oni su njegovi dvorani, pomislila je Dijana i nasmejala se. Već su nebrojeno puta slušali njegova saopštenja. Kakav veličanstven čovek, pomislila je, dok je posmatrala Danijela kako ispija tečnost iz svoje čaše pre nego što je nastavio. ”Nije to velika stvar”, nastavio je Danijel, ”da čovek zamoli decu da iskažu poštovanje svom ocu time što će mu doći na rođendan. Možda mi je ovo poslednji”, dodao je, gledajući u svoju ćerku. ”To kažeš svake godine”, reče Kejn pre nego što je Serena stigla da mu odgovori. ”Njegova tradicionalna pretnja”, reče Serena dok je ustajala da se pozdravi sa Kejnom. Čvrsto ga je zagrlila i poljubila pre nego što se


BalkanDownload

okrenula ka Dijani. ”Drago mi je što si došla”, reče joj Serena i uhvati je za obe ruke. Dijana je bila oduševljena, ah dirnuta dočekom. Mekgregorovi su joj bez ustručavanja fizički pokazali svoju naklonost, a ona nije bila sigurna da li je sposobna da im uzvrati. ”I meni je drago što sam ovde. Divno izgledaš.” Serena se nasmejala i ponovo ju je poljubila. ”Sipaću ti nešto da popiješ. Hajde sa mnom, Alane, i tebi je potrebno piće.” ”Dijana.” Dijana se okrenula i ugledala Džastina kako stoji pored nje. Obuze je zadovoljstvo i čudan osećaj neprijatnosti. Pogledala ga je i pružila mu ruku. Džastin je prihvati, a zatim privuče Dijanu sebi. ”Hoćeš li me poljubiti, sestrice?” To je pita da bi joj pružio priliku da se povuče, pomislila je Dijana dok je gledala njegove zelene oči. Izdigla se na prste i poljubila ga u obraz, a neprijatnost je potpuno iščezla. ”Drago mi je što te vidim, Džastine.” Impulsivno mu je obavila ruke oko vrata i čvrsto ga zagrlila. ”Baš volim što te vidim.” Džastin ju je poljubio u glavu, uzvratio joj je zagrljaj i pogledao Kejna. Osetio je nešto - imao je instinkt koji mu je govorio kada su dve osobe koje su mu bliske bliske i međusobno. To saznanje mu se videlo u pogledu kojim je posmatrao Kejna, ali Kejn mu je uzvratio pogled, ne odstupivši. Kejn je lako pročitao izraz na Džastinovom licu i ništa nije rekao. Setio se kako se on osećao kad je saznao da Serena živi u Džastinovom apartmanu u hotelu Komanč. Uznemirenost, neprijatnost, posesivnost, potrebu da je zaštiti - sve to oseća stariji brat kad iznenada shvati da je njegova mlađa sestra odrasla. Njihovo prijateljstvo traje deset godina, a sudbina im je dodelila da se zaljube u sestru onog drugog. Odanost prijateljstvu i odanost svojoj krvi u obojici je duboko ukorenjena. ”Kejne”, rekao je Džastin i privukao Dijanu k sebi dok se trudio da sredi osećanja. ”Dođavola! Hoćeš li tu devojku držati na vratima ili ćeš da je uvedeš?” zahtevao je Danijel, krkljajući dok je ustajao sa stolice. ”Da vidim tu tvoju sestru, Džastine. Rena, čaša mi je prazna.” ”I meni je drago što te vidim”, reče Kejn dok mu je prilazio.


BalkanDownload

”Ha!” izustio je Danijel i popreko ga pogledao. Kad mu se Kejn nasmejao, Danijelovo široko lice se razvuče u osmeh. ”Štene jedno neposlušno.” Čvrsto je zagrlio sina, udarivši ga nekoliko puta širokom šakom po leđima. ”Kasniš, tvoja majka se zabrinula da nećeš doći.” ”Važno da večeru nisam propustio.” Kejn se udaljio od oca i prišao Ani. ”Dakle, to je Dijana”, rekao je Danijel i potapšao ju je po ramenu. ”Lepa devojka”, zaključio je i klimnuo glavom. ”Ličiš na brata. Visoka si, jaka”, nastavio je. ”To ti je krv.” Dijana se iznenadila takvim dočekom. ”Hvala, Danijele. Poštujem što ste me pozvali na svoj porodični vikend.” ”Pa, sad si član porodice, zar ne?” Zagrlio ju je i okrenuo se ka svojoj supruzi. ”Lepa devojka, je li, Ana?” ”Divna”, saglasila se Ana i uhvatila ju je za ruku. ”Nemoj da se zbog njega osećaš kao da si rasno grlo na aukciji, Dijana. To on uvek tako. Dođi da sedneš.” ”Rasno grlo na aukciji?”, povikao je Danijel. ”Kakav je to razgovor?” ”Iskren i otvoren”, reče Kejn dok je sedao na naslon stolice pored svoje majke. ”Hvala, Rena.” Namignuo je sestri kad mu je donela piće. ”Dakle, imamo još jednog advokata u porodici” reče Danijel dok je sedao u svoju fotelju nalik prestolu. Kejn ga je namršteno pogledao, ali on je mirno nastavio. ”Ja zaista poštujem pravo i zakon, imam dva sina koja su to završila. Samo, Alan je toliko zauzet politikom da nema vremena ni za šta drugo.” ”Sad si prvi na spisku”, tihim glasom reče Kejn svom bratu. ”I ti si išla na Harvard”, kaza Danijel između gutljaja. ”Kakva slučajnost. Kako je svet mali.” Pogledom je prešao na drugog sina. ”I sad ste vas dvoje partneri.” ”Nismo partneri”, kazali su uglas Kejn i Dijana, a zatim se pogledaše. ”Niste?” Kejn pomisli kako je osmeh njegovog oca suviše učtiv. ”Odakle mi onda takva ideja? Pa...” očinski se osmehnuo Dijani. ”Rena mi reče da si odrasla u Bostonu, Dijana”, rekla je Ana prekinuvši neprijatnost koja je ponovo počela da raste. ”Poznaješ li porodicu O'Mara?”


BalkanDownload

”Moja tetka je bliska prijateljica Luis O'Mara.” ”Da, Luis, a kako joj se, ono beše, zove muž..? Brajan. Da, Brajan i Luis O'Mara. Čudni ljudi.” Ana se nasmejala kad je završila još jedan šav. ”Mnogo vole da igraju bridž.” Uzdah se oteo Dijani pre nego što je uspela da ga spreči. Spazila je kako joj Ana namiguje u znak razumevanja. ”I ja mrzim tu igru”, nastavila je. ”Možda zato što ne umem dobro da igram.” ”Ne”, ispravio ju je Kejn i pomilovao po kosi. ”Ne igraš dobro jer ne voliš tu igru.” ”O'Marovi imaju troje unučica, ako ne grešim”, ubaci se Danijel, a zatim se namrštio i osvrnuo po sobi. ”Dobar pokušaj”, šapnu Kejn majci. ”Sta ti misliš o deci, Dijana?” Danijel se naslonio na naslon fotelje i fiksirao ju je pogledom. ”O deci?” Začula je iza sebe prigušen smeh, koji je Alan bezuspešno pokušao da zamaskira kašljem. Kejn je mrmljao sebi u bradu nešto što je ličilo na psovku. ”Nemam nekog iskustva sa decom”, počela je i zbunjeno pogledala Kejna. ”Kako i da ga imaš kad nemaš decu?” upitao ju je Danijel i ponovo se zavalio u naslon. ”Ko nam daje osećaj kontinuiranosti, odgovornosti?” Dok je govorio, trijumfalno je udarao prstom po naslonu za ruke. ”Prazna ti je čaša”, reče Kejn iznenada i ustade. ”Da ti je napunim”, reče i uze čašu iz očeve ruke. ”Razrediću svaku flašu viskija u kući.” ”Nego...” reče Danijel i pročisti grlo. ”Večera će biti uskoro, je li, Ana?” ”Čini mi se”, šapnu Serena Džastinu, ”da su sad na redu tvoja sestra i moj brat.” ”Neka samo nastavi”, rekao je Džastin, ”uživam dok posmatram Kejnov izraz lica.” ”Kad smo već kod dece” reče Serena, ne odvraćajući pažnju sa Kejnovog ljutitog pogleda, ”mislim da tata ima pravo.” ”Nego šta”, kaza Danijel, vrativši se sa zadovoljstvom toj temi. ”Naravno da imam pravo, vaša majka nema nijedno unuče da razmazi.” ”Potresno”, prošaputa Serena, namignuvši majci. ”Pa, Džastin i ja smo rešili to da promenimo za šest i po meseci.” ”I bilo je krajnje vreme”, poče Danijel, a zatim zastade otvorenih usta.


BalkanDownload

”Bolje ikad nego nikad”, nastavi Serena. Nasmejala se izrazu lica svog oca, ustala je i prišla mu. ”Zanemeo si, Mekgregore?” ”Ti nosiš dete?” Serena se nasmejala načinu na koji je to rekao, prišla mu je i poljubila ga. ”Da. Imaćete unuče pre nego što lišće opadne u septembru.” Dijana je primetila da su se Danijelove oči napunile suzama. ”Moja devojčica”, nekako se snašao da izgovori, a zatim je obuhvatio njeno lice rukama. ”Moja mala Rena.” ”Neću još dugo biti mala.” Danijel je zagrli. ”Uvek ćeš biti moja mala devojčica.” Dijana je gledala u stranu, dirnuta i čudno potresena ovom scenom. Pogledala je u Kejna, koji je netremice gledao u sestru, a pogled mu je bio ispitivački, kao kad radi na nekom komplikovanom članu zakona. Pokušavao je da je zamisli kao majku, shvatila je Dijana. I sebe kao ujaka sestrinom detetu. Džastinovom detetu, shvatila je konačno. Detetu njenog brata. U njoj je nešto zaigralo - ta stara, zakopana potreba za porodicom. Ne shvatajući u potpunosti šta radi, Dijana je ustala i krenula ka Džastinu. ”Za tvoje dete”, rekla je tiho i podigla čašu. ”Za zdravlje i lepotu tvoje ćerke ih sina, i za naše roditelje koji bi se radovali da su ovde.” Džastin je stajao, uzeo ju je za ruku i rekao joj nešto na jeziku Komanča. ”Ne sećam se jezika”, rekla mu je Dijana. ”Hvala ti” preveo je, ”tetko moje dece.” ”Večeras će se piti šampanjac” iznenada reče Danijel i ponovo zagrli Serenu. ”Imaćemo još jednog Mekgregora!” ”Blejda”, istovremeno ga ispraviše Džastin i Dijana. ”Da, Blejda.” Opijen od sreće, zagrlio je Džastin a svojim čvrstim, nespretnim zagrljajem. ”Dobra krv”, kazao je, a zatim je zagrlio Dijanu tako čvrsto, dok se nije nasmejala i počela da se bori za vazduh. ”Dobra loza.” Kad ju je pustio, te reči su odzvanjale u Dijaninim mislima. Palo joj je nešto na pamet. O, bože, pa on je to mislio na mene... na mene i... Iznenađeno se okrenula i pogledala Kejna. On ju je posmatrao dok mu je ruka ležala na ramenu njegove sestre. U potpunosti je shvatio Dijanin zapanjeni izraz lica, nasmejao se i podigao čašu.


BalkanDownload

Nije mogao da spava. Kejn nije morao da legne u krevet i gleda u plafon da bi to shvatio. Sedeo je u stolici grudima oslonjen na njen naslon i polako pušio cigaretu dok je posmatrao mesečinu kako se igra na golim granama ispred njegovog prozora. U kući je sada bilo tiho. Tišina je bila još snažnija posle sve one buke i smeha za trpezarijskim stolom. Čudno kako je Dijana izgledala u ogromnoj, slabo osvetljenoj sobi. Čudno, pomislio je opet, kako je izgledala kao da joj je tu mesto, u domu njegovog detinjstva. Uspeo je - ili skoro da je uspeo - da postane racionalniji kada su bile u pitanju njegove emocije prema njoj. Privlačila ga je , uživao je u njenom društvu, voleo je da sluša kako se smeje, nalazio je zadovoljstvo u njenoj strasti. Bilo je iskrenije i stvarnije nego sa ostalim ženama. Možda je, pomislio je Kejn dok je posmatrao žar svoje cigarete, bilo iskrenije nego sa mnogim drugim ženama. Zašto neprestano misli na nju? Iz sata u sat, iz dana u dan? I neće joj dozvoliti - zaboga, neće - dozvoliti da ode od njega. Bio je nervozan, zapalio je još jednu cigaretu i ustao. Ponekad nije mogao da razume svoja osećanja. Više nije mogao da ubedi sebe da joj pomaže u njenom traganju i otkrivanju same sebe. Bilo je trenutaka kada je znao - i to bi ga prestravilo - da je zaljubljen u nju. Želja, potreba - bile su to lake reči. Ljubav nije - bar ne Kejnu. Ljubav znaci predaju jedno drugom. Ljubav je primanje i davanje najdubljih bliskosti, a on je bio uvek obazriv da nikad ne zagrebe ispod površine ni sa jednom ženom... Sve dok se nije pojavila Dijana. Kod želje i potrebe sve je bilo jasno, ali u ljubavi su vladali neočekivani obrti i opasne krivine. Zvučala je kao i svaka druga reč kad je neko drugi izgovara, pomislio je. On ju je voleo i nije bio siguran šta sada treba da radi. A Šta je Dijana Blejd osećala prema njemu, pitao se. Gledao je kroz prozor, dlanom oslonjen o štok. Ona je bila žena koja je pažljivo davala svoja osećanja. Želela ga je, ali... Kejn se nasmejao i okrenuo da zapali još jednu cigaretu dok je nervozno šetkao po sobi. Ljubav... Kako muškarac da navede ženu da ga zavoli? On se oduvek trudio to da izbegne. Mada je mislio da ženu kao što je bila Dijana ne bi bilo moguće navesti da nekoga zavoli. Ili ima ljubavi, ili je nema. Ih je ljubav već tu, samo ona ne želi da prizna, pitao se.


BalkanDownload

Iznenada je osetio skoro bolnu potrebu da bude sa njom - bila mu je potrebna njena nežnost, njena toplina. A ona je spavala u prostranom krevetu okruženom baldahinom u susednoj sobi. Ne dozvolivši sebi da razmisli, Kejn je ugasio cigaretu i izašao u hodnik. Znao je svaki milimetar, svaki ćošak. Ne posrnuvši, našao je vrata Dijanine sobe i ušao, zatvarajući ih tiho za sobom. Sobu je obasjavala samo mesečina, njena beličasta svetlost bila je rasuta po krevetu. Emocije su ga preplavile dok ju je posmatrao i borio se sa željom da je obaspe nežnošću. Odjednom je shvatio kako bi bilo da je svake večeri ovako posmatra, da zna da će se svakog jutra probuditi pored njega. A znao je i kakav bi mu život bio bez nje. Raznežen, spustio je poljubac na njeno čelo. ”Dijana”, prošaputao je, a ona je uzdahnula u snu i promeškoljila se na jastuku. Ponovo je prošaputao njeno ime i počeo da je ljubi po licu i nežno da joj gricka usne dok nije osetio njen sneni odgovor. ”Želim te, Dijana.” Poljubio ju je, pustivši svoj jezik da je razbudi. Kad je začula njegov zvuk zadovoljstva, njen odgovor je postao još aktivniji, a zatim se sasvim probudila i skočila od iznenađenja. ”Kejne!” uzviknula je, dok joj je srce udaralo od straha i uzbuđenja. ”Na smrt si me preplašio.” ”Nisam imao utisak da je strah u pitanju”, rekao je tiho i seo na krevet. Uhvatio ju je za ramena i privukao k sebi. ”Šta ćeš ti ovde, usred...” Njegove usne su je slatko i uspešno ućutkale. Ruke su mu klizile po njoj i otkrile, na njegovo zadovoljstvo, da je topla, meka i naga. ”Kejne”, uspela je da izgovori kada je usne spustio na njeno rame. ”Nemoj. Ovo je kuća tvojih roditelja.” ”Hoću”, ispravio ju je, začuvši kako uzdiše dok se njegova ruka spuštala niže. ”Gde god poželim. Želim te, Dijana. Ne mogu da spavam koliko te želim. Pusti da ti pokažem.” ”Kejne...” Ali njegove usne su ponovo bile na njenima. Nije protestovala kad ju je vratio na meki jastuk. Da li ju je ikada ovako voleo, pitala se Dijana dok su njegove ruke i usne klizile svuda po njoj. Jednom - samo jednom, onda kad su prvi put onako sanjivi vodili ljubav. Bez žurbe, lagano. Kao da imaju ceo život pred sobom. Polako je uživao u ukusu njenih usana, njene kože, uzdišući od zadovoljstva dok je osećao kako se predaje. Ni njoj se nije žurilo. Plamena strast koja je prostrujala kroz nju smirila se, tinjala je kao prijatna vatra koja je održavala toplotu. Kretali


BalkanDownload

su se istim, laganim ritmom, šaputati jedno drugom slatke reči zadovoljstva dok su ležali nagi jedno pored drugog. Nije znala da u njemu postoji toliko nežnosti - niti da je ona poseduje u sebi. Želela je da mu udovolji. I njene ruke su bile nežne kao i njegove, možda još nežnije. Dok su se lagano milovali, postajala je sve svesnija svog tela - svake pore, svakog otkucaja srca. Dugim tihim uzdahom Dijana se predala sledećoj fazi strasti. Primetio je laganu promenu u njenom disanju i u kretanju njenog tela. Njene želje su nadjačale njegove. Vrtelo mu se u glavi od njenog mirisa, pomešanog sa najtananijim mirisom vatre koja se gasila. Pamučni čaršav, istanjen od višegodišnjeg peglanja i pranja, prilepio se uz njegovo vlažno telo kad ga je privukla bliže. Kako je rasla njena želja, i njen ukus je bivao slađi i slasniji. Nije skidao usne sa njenih, poigravao se jezikom, grickajući, a prste je zario u njenu kosu. Ušao je u nju lagano, izvukavši iz nje uzdah iznenađenja koji je brzo prerastao u jauk zadovoljstva. Iako je izvila telo, pozivajući ga, njegov ritam je i dalje bio spor, a usne su mu šaputale nepromišljena obećanja dok ju je ljubio, a ona tražila više. Kako mu je želja rasla, bivalo mu je sve teže da se kontroliše. Zapljuskivali su ga magloviti talasi strasti dok ju je nežno vodio ka vrhuncu. Ponovo... I ponovo. Ona je, zadovoljena, neprestano šaputala njegovo ime. On ju je ućutkao jednim dugim poljupcem. Osetio je kako se polako opušta, dok joj telo nije sasvim klonulo, a u mislima joj je bio samo on. Tada je svojoj želji pustio na volju. Vatreni, crveni plamen je postao plavičasto-beli sjaj koji ih je obasjao.


BalkanDownload

Jedanaesto poglavlje Bile bi potrebne nedelje da se istraži svaki ćošak kuće. Što je više upoznavala kuću, Dijani se sve više dopadala. Veći deo svog detinjstva i adolescentskog doba provela je u stilskim prostorijama i salonima, diveći se slikama Rejnoldsa od Gejsburga, Steuben staklu i nameštaju u stilu kraljice Ane - ali ništa je nije pripremilo na Mekgregorovski stil života. U njihovoj kući plafoni su bili visoki šest metara, imali su lučne grede i ukrase sa grotesknim likovima, rezbarena vrata od mahagonija, kamine od kamena iznad kojih su stajali ukršteni mačevi - negde čak i oklopi. U pojedinim prostorijama nailazila je na drevne sačmare i stare ukrasne činije. Kuća je bila čudan spoj stilova i ukusa poput Aladinove pećine, istovremeno varvarska i prefinjena. Kad bi mogla da bira, ona bi lampom na gas osvedila sebi put niz senovit hodnik i uživala u popločanom bazenu ili dakuziju. Koliko je bila očarana kućom, toliko je bila opčinjena i samim Mekgregorovima. Nije bila sigurna da li je njihov dom oslikavao njih ili je bilo obrnuto, ali i dom i porodica bili su zanimljiva mešavina svetskog i primitivnog. Dominirao je Danijelov uticaj, njegov urođen ponos na svoje poreklo, klan i decu. I pogrešila je u vezi sa jednim. Kejn je ovde bio sasvim isti kao u Bostonu i u Atlantik Sitiju. Bio je takav kakav jeste, nije se menjao u zavisnosti od okruženja. Sigurnost koja mu je pružena u detinjstvu i jaka i nesebična ljubav njegove porodice dala mu je taj dar. Pitala se da li ga je bio svestan. Dijana je želela da razmisli i povukla se u prostoriju koju je Kejn u šali nazivao ratnom sobom. Tu je Danijel čuvao svoju kolekciju oružja bodeže, mačeve, pištolje, bogato rezbarene puške - i na njeno veliko iznenađenje - bio je tu i jedan mali top. U sobi je bilo prohladno jer nije gorela vatra. Zraci sunca su ulazili kroz veliki stakleni prozor i ukrštali se na daščanom podu. Dijanini koraci su odjekivali prostorijom dok je išla od jednog predmeta do drugog. Pa, pomislila je dok se divila italijanskom bodežu, Danijel Mekgregor ju je hvatao u zamku. Kejn je trebalo da je upozori nameravala je da razgovara sa njim o prethodnoj večeri, ali nisu ostali sami. A onda je on došao u njenu sobu... Nju ne može - ne sme - da pritiska niko koga jedva poznaje da donese odluku o životno važnim stvarima. Nikada nije pomislila da se


BalkanDownload

uda za Kejna. Iako je znala da to nije sasvim tačno, Dijana nije želela da razmišlja o tome. Ostala je u uverenju da o tome nikada nije ozbiljno mislila. Brak i deca su pitanja o kojima nikada sebi nije dozvolila da misli. Zar stupiti u brak ne znači dati deo sebe nekom drugom? Toliko dugo se čuvala da svoja osećanja zadrži samo za sebe - u tolikoj meri da se ponekad sama pitala od čega je to Dijana Blejd napravljena. Brak je značio rizik - verovati nekome da neće otići. Ne, postojala je samo jedna osoba kojoj je mogla u potpunosti da veruje i da nešto zahteva od nje. To je bila ona sama. Shvatila je to davno, kad je saznala šta je bol zbog gubitka, strah od napuštanja. To joj se neće ponovo desiti. Ljubav. Ne, ona neće da misli o ljubavi, rekla je Dijana sebi dok je stajala zagledana u ugašen kamin. Nije bila zaljubljena u Kejna - nije izabrala da bude zaljubljena u Kejna. Ali nešto ju je mučilo, oblaci osećanja nadvijali su se nad zdravim razumom. Dijana ih je uplašeno terala. Ne, ona se neće zaljubiti, niti će razmišljati o udaji. Mada, nema ni potrebe. Nije je Kejn pritiskao. On joj ništa nije tražio, niti je išta zahtevao, ni obećao. Glupo je brinuti zbog toga, podsetila je sebe. Dozvolila sam njegovoj porodici da mi se približi. Svidela mi se ta njihova bliskost, zajedništvo. Svidela koliko me je i uplašila. To ju je navelo da sanjari, a odavno joj se nije desilo da mašta o nečemu. ”Sama si, Dijana?” Okrenula se i nasmejala kad je Džastin ušao u sobu. ”Ne mogu da se nagledam ove kuće” kazala mu je. ”Kao da je deo srednjeg veka, sa neočekivanim primesama dvadesetog veka. Mekgregorovi su fascinantni ljudi.” ”Prvi put kad sam došao ovamo, pitao sam se da li je Danijel lud ili divan.” Brzim pogledom je preleteo po sobi. ”Još uvek nisam siguran.” ”Baš ti je drag?” Džastin podiže obrvu na ozbiljan ton njenog pitanja. ”Da. On je čovek koji zahteva jake emocije. Svi su takvi” dodao je ozbiljno. ”Dok Rena nije bila oteta, mislim da nisam u potpunosti shvatao da sam ih smatrao porodicom već deset godina. Voleo bih da i ti to imaš.” ”Ja imam nešto drugo” Dijana je uzdahnula i otišla do pomalo zarđalog viteškog oklopa.


BalkanDownload

”Dovoljna sam samoj sebi.” ”Dovoljna” promrmlja Džastin. ”Da li uvek previše razmišljaš?” Okrenula se i podigla obrvu, skoro identično kao i njen brat. ”Zar i ti, Džastine? I ti si me spojio sa Kejnom?” Njegov pogled je ostao miran i veoma hladan. ”Čini mi se da ste vas dvoje to već sami rešili.” ”To je moja stvar.” ”Jeste.” Stavio je ruke u džepove i ispitivački ju je posmatrao. Bila je uznemirena i, posumnjao je, pomalo uplašena. ”Nisam bio pored tebe dok si odrastala, Dijana. Možda je sad prekasno da izigravam starijeg brata, ali obećao sam ti da ću ti biti prijatelj.” Brzo je došla do njega i naslonila glavu na njegovo rame. ”Izvini. Teško mi je... Plašim se da osetim da si mi potreban.” ”I ja i svako drugi?”, upitao ju je Džastin i podigao joj glavu da bi mogao da vidi njeno lice. Iako ništa nije rekla, odgovor se video u njenim očima. ”Strahovito je videti toliku sličnost sa samim sobom u nekom drugom”, prošaputao je. ”Dijana, jesi li zaljubljena u Kejna?” ”Nemoj to da me pitaš.” Odmakla se od njega i podigla ruke kao da želi da se zaštiti. ”Nemoj to da me pitaš.” ”Dobro.” Nije očekivao da se zabrine, niti da se oseća toliko bespomoćno. ”Kad bih te pitao, da li bi mi pričala o godinama koje si provela sa tetkom Adelaidom? Ali iskreno?” Dijana je zinula, a zatim zatvorila usta. ”Ne”, rekla je posle kraće pauze. ”Ne, to je završeno.” ”Da je završeno, ti bi mi pričala o tome, Dijana”, odgovorio joj je. ”Ja te neću savetovati, niti ću ti reći šta da radiš. Ali želim da ti kažem nešto što ima veze sa mnom. Bio sam zaljubljen u Serenu, ali joj nisam rekao. Nisam”, nastavio je, tužno se osmehnuvši, ”ni sebi priznao. Suviše dugo sam bio preokupiran samim sobom. Niko koga sam voleo ti, roditelji - nije bio pored mene. Nešto najteže u životu mi je bilo da joj priznam da je volim. Postoje ljudi koji lako pružaju ljubav. To nismo mi.” ”A Rena?”, upitala je Dijana. ”Je li njoj bilo lako?” ”Lakše, čini mi se.” Nasmejao se, zapalio cigaretu i seo na rukonaslon fotelje. ”Ona je veoma slična svom ocu - više od ostalih. Mučiće se na najneverovatnije načine dok ne prizna, ali kad je došla kod mene u Atlantik Siti, bila je rešena da budemo zajedno. Danijelova zavera je bila vrlo korisna.”


BalkanDownload

”Danijelova zavera?” Džastin izbaci dim iz usta i nasmeja se. ”On nas je spojio, veoma mudro, tako što mi je kupio kartu za brod na kome je Serena radila. Naravno, nije mi spomenuo da ona tamo radi, niti je njoj rekao da jedan njegov prijatelj dolazi na brod. Računao je na hemiju - ili na sudbinu.” ”Sudbina”, prošaputala je Dijana, a zatim se glasno nasmejala. ”Taj matori đavo.” ”Kako samo plete svoje mreže.” Džastin ju je posmatrao kroz oblak dima. ”Zna kako da dobije ono što želi. Svi Mekgregorovi znaju. A”, polako je dodao, ”znamo i ti i ja - onda kad priznamo sebi šta je to što želimo.” Pogledala ga je, a Džastin je ustao i zagrlio ju je. ”Idemo da se pridružimo klanu ili će Danijel dići potragu za nama.” Kejn je bio nekako drugačiji. Dijana nije mogla tačno da definiše šta je u pitanju, ali je osetila. Isprva se pitala da ga možda ne muči slučaj Virdžinije Dej. Sledeće nedelje ima suđenje i Dijana je znala da je Kejn od majke tražio da mu kaže svaku sitnicu koju je znala o doktoru Frensisu Deju. Na prvi pogled delovao je opušteno - smejao se sa porodicom, zadirkivao sestru. Ali sa njim se nešto dešavalo, osećala je da je uznemiren koliko nikada nije bio. Povremeno je primećivala kako je posmatra na svoj stari, ispitivački način. Kao da je vidi prvi put, kao da nisu radili zajedno, niti progovorili ijednu reč, kao da nisu bili bliski onoliko koliko muškarac i žena mogu da budu. Iako se dobro uklopila u njegovu porodicu, pomisao na Kejna nije joj dozvoljavala da se u potpunosti opusti. On se promenio - i ako hoće da bude iskrena, trebalo bi da prizna da je tu promenu osetila prethodne noći kad je vodio ljubav sa njom. Put je iznenada vodio u drugom pravcu. A ona se njime oprezno kretala. ”Pa...” Opušten i zadovoljan sobom, Danijel je sedeo u svojoj fotelji nalik prestolu, dok su pokloni stajali na podu pred njim. ”Nadoknada za još jednu dodatu godinu.” ”Koja naravno nema veze sa posesivnošću i ljubavlju prema poklonima”, reče Serena dok je svoja bosa stopala podizala na sto. ”Jedna od mojih životnih muka su deca koja nemaju poštovanja”, kroz uzdah reče Danijel Dijani. ”Prokletstvo roditeljstva”, saglasila se, pošto ga je već dovoljno upoznala da zna kako da igra igru.


BalkanDownload

”Moja rođena krv me je toliko puta rastužila i rasplakala”, kaza Danijel i uzdahnu još glasnije dok se udobno meškoljio u svojoj fotelji. ”Samo što se ne rasplačem”, reče Serena suvo. ”To je sasvim normalno za stanje u kom se nalaziš” Danijel je pogleda popreko. ”Ali da znaš da nisam zaboravio kako si vikala na mene što sam tom tvom mužu kupio kartu za brod. Vikala je na mene”, ponovio je i okrenuo se Dijani, ”i polomila šest mojih najboljih cigara.” ”Cigara?” upita Ana blago. ”Nekih starih, koje sam samo čuvao”, brzo se snašao. ”Sigurno je bilo vrlo teško podizati tri neposlušna deteta.” Dijana je osetila kako se Kejnovi prsti stežu oko njenog vrata, ali je zadržala miran izraz lica. ”Mogao bih do sutra o tome da ti pričam...” Danijel se setno osmehnuo i odmahnuo glavom. ”Taj”, kaza i uperi prst u Kejna, ”jedva da mi je ostavljao koji trenutak mira, nek ti Ana kaže”, reče, a zatim nastavi pre nego što je Ana stigla da progovori. ”Samo mi je brigu zadavao kad je bio momak, stalno je bio okružen devojkama. Kao na paradi” reče Danijel ponosno. ”Na paradi?” ponovila je Dijana. Okrenula se i nasmejala Kejnu, ali on ju je i dalje posmatrao onim svojim čudnim pogledom. Kad su im se pogledi sreli, on joj je obuhvatio lice rukama. ”Sada smo oboje odrasli”, kazao je i dao joj jedan dugi poljubac. ”Pa, onda...” reče Danijel i lice mu se razvuče u širok osmeh dok je Dijana sedela uzbuđena i bez reči. ”Još nisi isprobala klavir, je li, Dijana?” upitala ju je Ana ljubazno. ”Molim?”, zbunila se Dijana. Primetila je Anin nežan pogled pun razumevanja. ”Klavir” ponovila je. ”Sviraš, zar ne?” ”Da.” ”Skoro ga niko i ne pipa. Hoćeš li nešto da nam odsviraš, Dijana?” ”Da, naravno.” Sa olakšanjem je ustala i prišla klaviru. ”Pritiskaš decu, Danijele” reče Ana tiho. ”Ja?” reče i nepoverljivo je pogleda. ”Gluposti, pa vidi se da su...” ”Pusti ih neka sami shvate.” Ljutnuo se i povukao dok je Dijana svirala. Bila je zahvalna što se izolovala. Bilo joj je lakše da ostane prividno mirna ako se bavi nečim. Note su joj same dolazile - kao rezultat


BalkanDownload

višegodišnjeg vežbanja i sklonosti ka muzici. Muzika je bila jedini njen uspeh u kome je Dijana podjednako uživala kao i njena tetka. I sad joj je koristila, kao što je to bio slučaj i u prošlosti, kao zavesa iza koje je krila svoje lične misli i osećanja. Zašto li ju je Kejn onako poljubio? Dijana nije navikla, niti joj je bilo prijatno to javno iskazivanje naklonosti. Naročito ne na tako buran način na koji su to Mekgregorovi činili. Ipak je mogla da prihvati običan poljubac. Da li joj se učinilo ili je u tom gestu bilo posesivnosti? Možda je dozvolila da je Danijelova ne tako suptilna zadirkivanja pogode. I pored toga, tu si i Džastinova neočekivana pitanja. Zašto danas oseća pritisak kad ga juče nije osećala? Sinoć... Da li je zaista sinoć sve počelo? Podigla je pogled sa dirki klavira i susrela se sa Kejnovim očima. Bio je zamišljen i ništa nije progovarao. Nije ličilo na njega da bude zamišljen, pomislila je Dijana. Niti da bude napet, podsetila se Dijana. Da li se preko noći nešto promenilo a da ona nije bila svesna toga? Možda bi bilo bolje da nije ni dolazila, pomislila je Dijana kad je osetila napetost u zadnjem delu vrata. Nije smela da dozvoli da je očara ekscentričnost njegove porodice, njihova bliskost, prijateljski odnos. Možda nije bilo mudro videti Kejna u ovom okruženju - daleko od Bostona, kancelarije, mogla je da zaboravi sopstevene ciljeve i pravila da bi njima udovoljila. Uspeh je bio na prvom mestu. Mora ga postići ukoliko želi da opravda sve one godine koje je provela živeći po tuđem diktatu. Dijani je bilo poznato da je uspeh pohlepni gospodar koji zahteva stalnu predostrožnost i opreznost. Biće joj potrebno sve njeno znanje, veština i vreme da bi ga postigla, a kasnije i zadržala. Kad se opredelila za pravo, Dijana se dogovorila sa samom sobom. Lični problemi neće uticati na njenu karijeru. Nije imala ni sklonost, niti strpljenje da se bavi njima. I njen pogled se ponovo susrete sa Kejnovim. Napetost je postala jača. Zar nije još na početku rekla sebi da će se stvari oteti njenoj kontroli ako ga pusti da joj se suviše približi? Trebalo je da zna, mada je uveravala sebe da još može da održava vezu sa njim a da ne dozvoli da joj osećanja potpuno nadvladaju razum. Da li ju je ponos naterao da prihvati izazov? Strast? Sad kad mora da snosi posledice, to više nije važno.


BalkanDownload

Kako ju je muzika vodila, tako su njena osećanja postajala jača i počela su sasvim da je obuzimaju. Začula je kako se cepanica prelomila pod snagom vatre i osetila je kako različite emocije struje kroz prostoriju. Zašto je dozvolila sebi da se upušta, pitala se uspaničeno. Imala je svoj život - usku, isplaniranu stazu na koju je tek zakoračila. Treba da ispuni toliko toga što je obećala sebi, ali ma koliko da se trudila, nije mogla da se ne seća nežnosti koju joj je sinoć pružio Kejn u gluvo doba noći. Dijana je odsvirala melodiju, a zatim prekrstila ruke jer nisu bile sasvim mirne. ”To je bilo divno”, rekao je Danijel koji je sedeo zavaljen u svojoj fotelji. ”Može li išta više da zadovolji muškarca od lepe žene i muzike?” Kejn prestade da posmatra Dijanu i uputi svom ocu jedan dug, hladan pogled. ”Imaš li nameru da dočekaš sledeći rođendan?” upitao ga je ljubazno. ”Kakvo ti je sad to pitanje?”, napade ga Danijel, ali se povuče. Mnogo žaoka je izbacio za jedno veče... A znao je i vrednost strateškog povlačenja. ”Da otvorimo još jednu flašu šampanjca i pojedemo još torte” kazao je. ”Kejne, ubaci još koje drvo u vatru pre nego što izađeš.” Kada je porodica krenula da izlazi iz sobe, Serena je zastala pored klavira i uhvatila Dijanu za ruku. ”On je stari nametljivac”, prošaputala je, ”ali ima dobru dušu.” Kada su svi izašli, Dijana je ustala i posmatrala Kejna kako ubacuje drva u vatru. Napetost koju je osećala prerasla je u bol. ”Hoćeš još torte?” pitao ju je Kejn, još uvek okrenut leđima ka njoj. ”Ne, ne bih.” Dijana je prekrstila ruke i poželela da su u Bostonu. Da li bi tamo bila sigurnija u vezi sa svojim postupcima? ”A još jedno piće?” Kakav besmislen, uglađen razgovor, pomisli sa odvratnošću Kejn i okrete se ka njoj. ”Može”, reče Dijana vlažeći usne dok je tražila bezbednu temu za razgovor. ”Jesi li dobio od majke informacije koje si želeo o slučaju Dej?” ”Samo analizu karaktera Frensisa Deja.” Kejn se nasmejao dok je sipao piće. ”To sam već sve znao, ali moja majka ima taj dar da uvek dođe do suštine na svoj miran način. Bio je stažista kod nje u bostonskoj Glavnoj bolnici. Mada, ništa ne mogu da iskoristim u


BalkanDownload

parnici.” Dok je dodavao Dijani čašu, Kejn ju je olako dodirnuo po ruci. Pošto je uzmakla, Kejn se namrštio, ali ništa nije rekao. ”Dobro je imati objektivnu sliku pre nego što izađeš na sud.” ”Jesam li ja na sudu, Dijana?” Pogledala ga je pravo u oči. ”Ne znam na šta misliš.” ”Uzmičeš.” Približio joj se, uhvatio ju je za potiljak i poljubio ju je. Osetio je napetost pod prstima i njen otpor dok ju je ljubio. Kad se odmakao, ironično ju je pogledao. ”U pravu sam, ali mogu da načinim odbranu tek kad budem upoznat sa optužbom.” ”Ne budi smešan”, reče Dijana i nervozno ispi gutljaj. ”A ti nemoj da vrdaš”, nastavi Kejn. ”Mislio sam da smo prošli tu fazu u vezi.” ”Prestani da me pritiskaš, Kejne.” Dugo je posmatrao čašu pića koju je držao u ruci, ali je nije popio. ”Na koji način?” ”Ne znam - na svaki način.” Provukla je ruku kroz kosu i udaljila se. ”Popusti malo, ne želim da se svađam sa tobom.” ”Zar se svađamo?” Popio je gutljaj i spustio čašu. ”Ako je tako, onda hajde. Ospi paljbu.” ”Ne želim da ospem paljbu.” Nervozno se okrenula ka njemu. ”Ne želim da se svađam sa tobom u kući tvojih roditelja.” ”Ali da smo na drugom mestu, to ti ne bi predstavljalo problem.” ”Da... Ne znam. Kejne, ostavi me na miru!” ”Nema šanse.” Iako mu je glas bio smiren, znala je u kakvom je raspoloženju. ”Da čujem, Dijana. Zašto bežiš od mene?” ”Ne bežim, umišljaš.” Nervozno je ispila piće i okrenula se. Zadrhtala je kad joj je stavio ruku na rame, proklinjući sebe. ”Ne bežiš”, kazao joj je Kejn, pokušavajući da ignoriše povređenost koju je osećao. ”A kako bi ti to nazvala?” ”Slušaj, kasno je, a ja sam umorna.” Dijana je znala da je to loš izgovor. ”Kejne...” Nervozno je uzdahnula i ponovo se udaljila od njega. ”Molim te, nemoj da me pritiskaš.” ”Misliš da ja to radim, Dijana? Da te pritiskam?” ”Da, dođavola! Ti, tvoja porodica, Džastin - svako na svoj način.” Spustila je čašu i oslonila se dlanovima o sto. Njena reakcija je bila


BalkanDownload

preterana, ah nije mogla da se suzdrži. ”Kejne, možemo li da ne pričamo o tome?” ”Ne verujem,” Želeo je da joj priđe, ali ga je zaustavila daljina koja se isprečila između njih. Bio je ljut i povređen - ali kasnije će misliti o tome. ”Nije mi namera da te pritiskam, Dijana”, rekao je tihim, ali čvrstim tonom, ”ali neke stvari sada treba da se kažu.” ”Zašto?” upitala ga je i okrenula se ka njemu. ”Otkud ta iznenadna hitnost? Nije bilo nikakvih komplikacija dok smo bili u Bostonu.” ”A kakvih komplikacija ima sada?” ”Nemoj unakrsno da me ispituješ, Kejne.” ”Imaš li prigovor na to pitanje?” ”Nervira me kad se tako ponašaš.” Gurnula je ruke u džepove svoje suknje i nemirno hodala po sobi. ”Imam osećaj da sam pod mikroskopom otkako sam ušla u ovu kuću. Trebalo je da mi kažeš da sam na vrhu spiska tvog oca za najpoželjniju mladu za njegovog mlađeg sina.” ”Moj otac apsolutno nema nikakve veze sa nama, Dijana. Izvinjavam se zbog njegovog nedostatka taktičnosti, ali ja za to nisam kriv ni odgovoran.” ”Ne želim tvoje izvinjenje” ciknula je. ”Ali bi bilo mnogo prijatnije da sam bila upozorena. Dođavola, drag mi je - kao i svi ostali članovi tvoje porodice. Nemoguće je ne biti im naklonjen, ali ne volim špekulantske poglede i neizgovorena pitanja.” ”Šta bi želela da ja uradim povodom toga?” ”Ne znam. Ništa” rekla je i zaustavila se pored vatre koja je plamtela u kaminu. ”Ali ne mora da mi se dopada.” ”Nije ti palo na pamet da ja tome ne pridajem nikakav značaj?” Drhteći od besa, Kejn je uzeo gutljaj pića dok ju je posmatrao. ”Nije ti palo na pamet da me možda ne zanima bilo kakvo uplitanje u moj život, bez obzira na to koliko dobronamerno bilo?” ”Oni su tvoja porodica”, dobacila mu je preko ramena. ”Ti si navikao na to, a ja nisam. Ja sam dvadeset godina provela pokušavajući da živim po planu koji mi je tetka zacrtala. Nisam stigla dovde da bih sada ispunjavala planove nekog drugog,” ”Neka ta tvoja tetka ide dođavola”, rekao je, a zatim se nasmejao pre nego što je ispraznio čašu. ”I prihvati ovo kako hoćeš. Zaljubljen sam u tebe.”


BalkanDownload

Dijana ga je posmatrala, zanemevši od iznenađenja. Pitala se da li je srce prestalo da joj kuca. Nije se ni pomerila kada se cepanica u vatri glasno prelomila, a iskrice zasijale iza njenih leđa. Stajali su tako bledi oboje i posmatrali jedno drugo tamnim pogledima koji su više odavati srdžbu nego bilo koju drugu emociju. Kako je došlo do ovoga, pitala se. I šta će sad, zaboga? ”Izgleda da ti je svejedno.” Ljut na sebe što joj je to tako otvoreno rekao, Kejn je potražio bocu i sipao sebi viski. Kako je mogao da zna da ćutanje može da prouzrokuje ovoliki bol? Dok je slušao kako se piće preliva iz flaše u čašu, pitao se zašto je trideset godina čekao da to kaže jednoj ženi, a nije dobio ništa osim osećaja praznine. ”Hoćete da se izjava izbriše iz zapisnika, savetnice?” ”Ne.” Dijana je na trenutak zažmurila. ”Ne znam šta da ti kažem, niti kako to da prihvatim. Tebi je lakše. Bilo je drugih žena...” ”Drugih žena?” eksplodirao je. Više nije bio bled, ali mu je pogled bio mračniji, bio je tako besan kakvog ga nikad nije videla. Dijana je instinktivno ustuknula kada joj je prišao. ”Kako to sada možeš da mi kažeš? Šta treba da uradim da se iskupim za ono što se dešavalo kad te nisam ni poznavao? I zašto bih, dođavola?” Uhvatio ju je za ramena toliko čvrsto da su mu se prsti zarili u njeno meso. ”Dođavola, Dijana, rekao sam ti da te volim. Volim te” Ljutito i besno ju je poljubio, kao da tim poljupcem želi da izbriše sav bol koji mu je stvorila i sumnje koje su je mučile. U njoj je nešto raslo, preteći da eksplodira. Dijana se istrgla na ivici plača. ”Plašiš me.” Oči su joj bile pune suza kada su im se pogledi ponovo ukrstili. Dah im je bio isprekidan. ”Rekla sam ti da se ne plašim, ali to je bila laž. Od samog početka...” Zajecala je i zastala, obema rukama sklanjajući kosu koja joj je pala na lice. ”Ti si ono što sam oduvek izbegavala. Ne smem da rizikujem, razumeš li? Celog mog života neko se sa mnom igra štapa i šargarepe. Uradi to, uklopi se u kalup i imaćeš sigurnost i živećeš kako treba. Više ne želim da ispunjavam tuđa očekivanja!” ”Ne tražim ti ja da išta ispunjavaš”, uzvratio joj je. ”Nikada nisam ni tražio da budeš drugačija, već onakva kakva si.” Možda je to bila istina koja ju je plašila više od svega ostalog. Provukla je ruku kroz kosu dok je i poslednji strah izlazio na videlo. ”Kako da znam da ćeš ostati? Kako da znam, ako dozvolim sebi da te volim, da se jednog dana nećeš promeniti i da nećeš otići? Mogu da


BalkanDownload

podnesem da budem sama, na to sam navikla. Ali ne mogu - ne želim da ponovo budem ostavljena.” Kejn se borio sa besom, sa osećajem sopstvene nemoći. ”Više puta sam te molio da mi veruješ. Ne plašiš se ti mene, Dijana, već duhova i sumnje u sebe.” Progutala je knedlu i izborila se sa suzama. ”Ne razumeš. Ti nikad nisi sve izgubio.” ”Dakle, nećeš u životu ništa da pokušaš da ne bi izgubila?” Namrštio se dok ju je posmatrao. ”Nisam mislio da si kukavica.” ”Ja biram šta ću da pokušam” odgovorila mu je ljutito. ”Ja biram. Neću da dozvolim sebi da budem povredena, neću u karijeri da rizikujem...” ”Zašto unapred misliš da ću te ja povrediti? I kakve veze ima tvoja karijera sa mojom ljubavlju prema tebi? I ja se bavim istim poslom, imam iste probleme. Ko te tera da biraš između ljubavi i karijere?” ”Pa, gde ste vi, Kejne? Torta i šampanjac...” Serena zastade kad je došla do sredine sobe. Osećala se tenzija i ljutnja, a Serena je stajala u neprijatnoj tišini koja je vladala između Dijane i Kejna. ”Izvinite” rekla je, ne znajući kako elegantno da se izvuče. ”Reći ću ostalima da ste zauzeti.” ”Nemoj, molim te”, kaza Dijana i primeti bes u Kejnovom pogledu pre nego što se okrenula ka njegovoj sestri. ”Reci im da sam umorna, otići ću da legnem.” I brzo, ne okrenuvši se, izađe iz sobe. Kejn ju je ćuteći posmatrao dok je odlazila, a zatim se okrenuo viskiju koji je stajao na stolu. ”Kejne, izvini, izgleda da sam upala u najgorem trenutku.” ”Nije važno.” Ispraznio je čašu i sipao još. ”Rekli smo sve što smo imali.” ”Kejne...” Serena mu je prišla, uznemirena njegovim kontrolisanim glasom i nepomičnim izrazom lica. ”Treba li ti neko ko će da te sasluša, ili uteši?” ”Treba mi piće”, odgovorio je i uzeo i čašu i flašu. ”I to više puta.” ”Zaljubljen si u Dijanu?” ”Iz prve si pogodila” reče i nazdravi. Serena je sela pored njega, ne obraćajući pažnju na njegov sarkazam. ”I sad bi je ubio.”


BalkanDownload

”Opet pogodak.” ”Lako mi je da pogodim kad sam prošla kroz sve to. Ne znam šta se večeras ovde desilo, ali...” ”Rekao sam joj usred te glupe svađe da je volim.” Prineo je čašu usnama i ispio je jedan veliki gutljaj. ”Izgleda da moje priznanje nije izrečeno u pravom trenutku.” ”Uradiću nešto što ne podnosim”, reče Serena i uzdahnu. ”A to je?” ”Daću ti savet.” ”Ovo je moj problem, Rena, ne trudi se.” ”Umukni.” Polako je uzela flašu iz njegovih ruku. ”Daj joj malo prostora i vremena. Tebe nije lako voleti ni u savršenim okolnostima. Ja to znam.” ”Hvala ti na tome.” ”Kejne, u Dijaninom životu su se desile mnoge promene, i to u kratkom periodu. Ona je žena koja polako i promišljeno donosi odluke bar misli da je takva.” Tiho se nasmejao i zavalio se u fotelju. ”Oduvek si izvrsno umela da proceniš karakter, Rena. Bila bi odličan advokat.” ”Koristi mi i u mom poslu”, kazala je i uhvatila ga za ruku. ”Ne pritiskaj je, Kejne. U Dijani se sad vodi bitka. Pusti je da se izbori.” ”Možda sam je već previše pritisnuo.” Zažmurio je i duboko udahnuo. ”Bože, to me boli.” Serena je želela da ga uteši, ali se opirala toj želji. ”Ljubav mora da boli, to je prvo pravilo. Idi u krevet”, kratko mu je naredila. ”Ujutru ćeš jasnije znati šta treba da radiš” Kejn otvori oči. ”Neverovatno je kako sedim ovde i primam savete od mlađe sestre koja je na meni nekada uvežbavala svoj levi kroše.” ”Sada sam odrasla osoba”, kazala je Serena ponosno i pomazila svoj stomak. ”Ha!” odvratio joj je Kejn, imitirajući njihovog oca. ”Idi u krevet”, rekla mu je. ”Pre nego što mi padne na pamet da proverim da li mi levi kroše još funkcioniše.” Povukla ga je za ruku da ga podigne. ”Oduvek si bila dosadna”, reče joj Kejn dok su išli prema vratima. ”Ali te još uvek mnogo volim.” ”Da.” Serena mu se osmehnula. ”I ja tebe.”


BalkanDownload

Dvanaesto poglavlje Dijana je nepomično sedela u praznoj sudnici. Ruke koje je držala na tašni bile su hladne kao led. Znala je da mora da se sabere, da izađe i odveze se do kuće. Ali je znala i da bi je noge izdale istog trena kada bi ustala. Sedela je nepomična kao stena, čekajući da prođe ono što je osećala. Razum joj je govorio da je luda. Trebalo bi odlično da se oseća - da slavi. Dobila je parnicu. Čad Rutledž je bio oslobođen. Otac Bet Hauard će se suočiti sa optužbom za laganje pred sudom. Ali i Bet, pomisli Dijana tiho dok je posmatrala praznu stolicu za svedoke. Nije u redu da devojka bude optužena kad je svima bilo jasno da je lažno svedočila jer se plašila, kad su svi videli kako se žalosno rasplakala usred ispitivanja. Ne, pomislila je Dijana tužno, svi su videli kako je Dijana Blejd, ugledni advokat, bez milosti oborila njeno lažno svedočenje. Dijana je čula odjek svog glasa u praznoj sudnici - hladan, optuživački, nemilosrdan. Mogla je da vidi bledo lice Bet Hauard kako se izobličilo dok je u suzama, kroz jecaje, blizu histerije, saopštavala svoje priznanje. Čula je i Čadov urlik da ostavi Bet na miru. U sudnici je nastao haos, Čad je udaljen, a Bet je, plačući, sve ispričala. Kad se sudnica ispraznila, Dijana je ostala da razmišlja o ceni svoje pobede. Nikada se u životu nije osećala usamljenije i nesigurnije nego u tom trenutku. Želela je da se isplače, ali suza nije bilo. Bila je profesionalac, a tu nema mesta suzama. Kejn, o, bože, bio joj je potreban Kejn. Dijana je zažmurila kad je njena nepomičnost prerasla u bol. Nije imala pravo da ga traži ili koristi kao slamku spasa onda kada je tonula. Iako su prošle dve nedelje, još uvek je jasno videla pogled koji joj je uputio u kući svojih roditelja. Bio je povređen. Ona ga je povredila i sada su se ponašali kao stranci. Svaki put kad bi Dijana ubeđivala sebe da je tako najbolje, setila bi se tog njegovog pogleda i preplavila bi je bujica osećanja koju je panično pokušavala da suzbije. Ljubav. Nije smela da dozvoli sebi da ga zavoli, nije smela da rizikuje. Bilo bi najbolje da nade drugu kancelariju, možda čak i da ode


BalkanDownload

iz Bostona. Da pobegneš, upitao ju je nečujni glasić njene savesti. Dijana je uzdahnula, posmatrajući ruke koje su joj stajale na krilu. Da, baš to je nameravala. Ako bude brzo trčala, uspeće da umakne Kejnu. Ali neće moći da pobegne od sebe. I ako hoće da bude iskrena, priznaće da, u stvari, beži od same sebe. Kada ga je zavolela? Možda onda kada joj je pokazao nežnost i razumevanje posle prvog susreta sa Džastinom. Ili možda na onoj plaži prekrivenoj snegom kada ju je nasmejao i naterao da uzdrhti od želje. Znala je šta se dešava, ali se pravila da ne vidi. Svaki put kad bi je obuzele emocije, ona bi ih obuzdavala. Plašeći se. Ponovo je pogledom prešla preko prazne sudnice i polako ustala. Kad je izašla, već je počeo da se spušta sumrak. Na zapadu je nebo bilo prekriveno oblacima koji su se presijavali od zlatnih i crvenih nijansi sunca koje je zalazilo. Duži dan je bio jedini vesnik proleća jer je vetar još bio hladan i oštar kao nož, a gole krošnje drveća su blistale pod tankim ledenim prekrivačem. Dijana je spazila Čada kako zguren u kaputu sedi na dnu stepenica suda. Oklevala je, nije znala ima li snage da se suoči sa njim, a zatim se uspravila i sišla. ”Čade.” Okrenuo se ka njoj i posmatrao ju je nekoliko dugih trenutaka pre nego što je ustao. ”Čekao sam Vas.” ”Vidim.” Dijana je polako podigla kragnu kaputa, da se zaštiti od vetra. ”Trebalo je da me sačekaš unutra.” ”Bio mi je potreban vazduh.” Držao je ruke u džepovima, ramena su mu bila povijena usled hladnoće dok ju je posmatrao. ”Žao mi je.” Pažljivo je izbegla da se emocije i briga osete u tonu njenog glasa. I bol, naravno, pomislila je očajno. Zbog njega, zbog sebe. Moram li uvek da imam odgovore, pitala se. ”Ugovoriću da se sutra vidiš sa njom.” ”Ne izgledate dobro.” Dijana mu se osmehnula. ”Hvala”, kazala je i okrenula se da ode. On ju je uhvatio za ruku. ”Gospođice Blejd...” Bilo mu je neprijatno zbog tog gesta i Čad je vratio ruku u džep. ”Namučio sam Vas u sudnici. U stvari, sve vreme sam Vam zadavao muke.” ”To mi je u opisu posla, Čade. Ne brini zbog toga.” ”Dok sam gledao Bet...”, tiho je opsovao i okrenuo se ka ulici, posmatrajući saobraćaj. ”Nisam mogao da podnesem da je gledam kako


BalkanDownload

tamo plaće. Mrzeo sam Vas što ste je tako rasplakali. Kad sam seo ovde da Vas sačekam, mnogo sam razmišljao o tome šta da Vam kažem.” Dijana je čvršće stegla tašnu. ”Hajde, slobodno reci.” On joj se nesigurno osmehnuo i okrenuo leda. ”Imao sam vremena da razmislim, što ne radim često.” Izvadio je cigaretu i dlanovima zaklonio plamen od vetra dok ju je palio. Dijana je primetila da su mu ruke mirne. ”Nešto drugačije imam da Vam kažem, gospođice Blejd.” Čad je dugim izdahom izbacio dim cigarete pre nego što ju je pogledao. ”Spasli ste mi život, a čini mi se da ste i Betin. Želim da Vam zahvalim.” Dijana je bez reći posmatrala ruku koju joj je pružio. Prihvatila ju je, a stisak njegove ruke bio je čvrst. ”Mislio sam samo o tome da mučite Bet i ništa drugo nisam video. Dok sam sedeo ovde, razmišljao sam o ćeliji i o tome kako bi bilo da narednih dvadeset godina provedem u njoj. Ne znate kako je dobar osećaj sedeti napolju i znati da niko neće doći da te pokupi i vrati u kavez.” Čad je progutao knedlu kad mu je glas zadrhtao, ali ju je i dalje držao za ruku. ”Ja bih to učinio za nju i mislim da bih je mrzeo posle nekog vremena. A ona... Ta laž bi je izjedala. Bet to ne bi mogla da izdrži. Znam.” ”I za nju će se sve to uskoro završiti.” Dijana je slobodnom rukom prekrila njihove spojene ruke. Da bude objektivna, pomislila je. Samo bi robot mogao ostati hladan i objektivan kad ga neko gleda na taj način. Imao je želju da joj se zahvali, ali bila mu je potrebna i uteha. ”Nijedan sud neće kazniti Bet jer je bila prestravljena.” ”Ako oni... Ako ona bude išla na sud, hoćete li joj pomoći?” ”Hoću, ako bude želela da joj pomognem. A i ti ćeš biti uz nju.” ”Da, odmah ću da se oženim njome. Dođavola i novac, smislićemo nešto.” Ruka mu se opustila i prvi put se osmehnuo. ”Stalno sam mislio da nešto moram da dokazujem, znate. Bet, sebi, čitavom prokletom svetu. Zanimljivo, ali mi više nije važno da dokazujem da mogu sam da se snađem.” Dijana ga je čudno pogledala i odmahnula glavom. ”Ne”, kazala je polako. ”Samo budale tako razmišljaju.” ”Neće biti lako dok Bet ne završi školu.” Nasmejao se kad je pomislio šta ga sve čeka. ”Ali bićemo zajedno i samo to je važno.” ”Da. Čade...” izvukla je ruku. ”Je li vredno rizika, bola?”


BalkanDownload

Zabacio je glavu, ne osećajući hladan, večernji vazduh. ”Vredno je svega. Svega.” Nasmejao se široko i srećno i pogledao ju je. ”Doći ćete na venčanje, gospođice Blejd?” ”Hoću.” Uzvratila mu je osmeh i nežno ga poljubila u obraz. ”Doći ću na vaše venčanje, Čade. Sad idi kući, sutra ćeš se videti sa svojom devojkom.” Dijana je stigla do svog automobila, shvativši da ne oseća više nervozu u stomaku. Ni glava je više nije bolela. Tako su mladi, pomislila je dok se uključivala u gust saobraćaj, a toliko toga je protiv njih. Mada ju je sjaj u Čadovim očima naveo da veruje. Zajedno će se suočiti sa poteškoćama i, ako pravde ima, uspeće. A šta je sa tobom, pitala je Dijana samu sebe. Hoćeš li biti budala ili ćeš se uhvatiti ukoštac sa izazovima? Da li je u njoj tekla krv Blejdovih, kockarska krv? Slično Čadu, i ona se suočavala sa pretnjom da provede život u ćeliji. Osećaj sigurnosti bi kompenzovao nedostatak slobode. U glavi su joj odzvanjale Džastinove reči da neki ljudi umeju opušteno da vole, ali ne i njih dvoje. I Kejnove, kad joj je u besu rekao da je voli i tražio je da mu veruje. Čula je i svoj glas kako mu govori da neće da rizikuje i bude ostavljena i sama. A šta je sad? Zar nije sama? Sama je i slomljena od ljubavi, ali dozvoljava svojim starim strahovima - duhovima, kako ih je Kejn nazvao - da upravljaju njenim životom. Na taj način ona krši najvažnije pravilo koje je sebi postavila. Da bude Dijana Blejd. Nameravala je da ode kući, ali je promenila smer i uputila se ka kancelariji. Instinkt, upitala se kad je zatekla Kejnov auto kako stoji parkiran ispred zgrade u kojoj su se nalazile kancelarije. Ponovo se unervozila. Šta da mu kaže? Možda bi bilo najbolje da ode kući i sačeka da razmisli i isplanira. Iako je na to pomislila, Dijana je ipak izašla iz kola. Primetila je da je u njegovoj kancelariji svetio upaljeno. Previše radi, pomislila je. Na slučaju Dej. Suđenje je već trebalo da bude završeno. O toku suđenja Dijana je više saznala iz novina nego od Kejna. Da li su razmenili deset rečenica u poslednje dve nedelje, pitala se. I šta sad da mu kaže? Na prvom spratu nije gorelo svetio i vladala je tišina. Čula se škripa vrata dok ih je zatvarala za sobom. Pogledala je uz stepenice i skinula kaput. Izgleda da je izabrala pogrešan trenutak, pomislila je dok je grickala usne, i bolje bi bilo da se vrati kući. Ipak se popela uz stepenice.


BalkanDownload

Vrata Kejnove kancelarije bila su otvorena. Dijana je čula šapat vatre dok im je prilazila. Zastala je pred vratima, oklevajući, i posmatrala je Kejna koji je sedeo za svojim radnim stolom. Glava mu je bila nagnuta nad gomilom papira. Sako i kravata bili su prebačeni preko naslona stolice. Na sebi je imao raskopčan prsluk i dopola otkopčanu košulju. Pepeljara je bila prepuna opušaka. Dok ga je posmatrala, on je prošao rukom kroz kosu, a zatim ustao da uzme šolju kafe. Nije skidala pogled sa njega jer je izbegavala da ga pogleda još od one večeri u Hajanis Portu. Bože, izgleda umorno, pomislila je zabrinuto. Kao da se danima nije pošteno naspavao. Da li je suđenje bilo tako loše? Iznenada je sočno opsovao i naslonio lice na dlanove. Veoma zabrinuta, Dijana je ušla u kancelariju. ”Kejne?” Trgao se. Posmatrao ju je umornim pogledom, a na licu su mu bili tamni podočnjaci. Osetila je njegovu želju vrlo jasno, a zatim kao da je nestala podjednako brzo kao što se i pojavila. ”Dijana”, hladno je otpozdravio. ”Nisam očekivao da ćeš večeras svratiti ovamo.” Možda je pogrešila. Možda je u njegovom pogledu videla samo iznenađenje i odraz emocija koje je sama osećala. Razmišljala je šta da kaže. ”Čad Rudedž je oslobođen optužbi”, bilo je prvo čega se setila. ”Čestitam.” Zavalio se u fotelju i posmatrao ju je sa primetnom nezainteresovanošću. Da li je još lepša nego juče, pitao se dok ga je bol probadao. Hoće li poludeti ako je bude viđao svakog dana jer je voli, a ljubav mu nije uzvraćena? ”Bilo je grozno”, rekla je posle kraćeg ćutanja. ”Ne ponosim se načinom na koji sam se ponela prema Bet Hauard dok je svedočila.” Kejn je stisnuo šaku u pesnicu, a zatim ju je opustio. Njena ranjivost ga je uvek pogađala. ”Hoćeš nešto da popiješ?” ”Ne, ja... Hoću”, rešila je. ”Popiću nešto.” Prišla je baru i sipala piće, ne znajući šta se nalazi u flaši iz koje je sipala. Ovo ne ide u pravcu u kom treba, rekla je samoj sebi. Sve što je želela da mu kaže stajalo je neizgovoreno na vrhu njenog jezika. Bila je nesigurna; davno joj je rekao da je te nesigurnosti ugnjetavaju. Kao i obično, bio je u pravu. Nije znala ume li da nađe pravi izraz da mu kaže da želi da uradi ono što joj je otpočetka tražio. Da mu veruje. Jezikom je navlažila usne i pokušala da smanji napetost koja je lebdela u vazduhu. ”Muči li te slučaj Dej?”


BalkanDownload

”Ne posebno, suđenje se uskoro završava.” Uzeo je gutljaj kafe, shvativši da je hladna i gorka. Odgovarala je raspoloženju u kome se nalazio. ”Tužilac nije imao jasan slučaj kao što se nadao. Danas sam ispitivao Džini. Bila je teška kao crna zemlja, bezosećajna i savršeno uverljiva. Ni unakrsnim ispitivanjem nisam mogao da uzdrmam njeno svedočenje ni za milimetar.” ”Dakle, siguran si u vezi sa presudom?” ”Virdžinija Dej će biti oslobođena”, rekao je mirno. ”Ali neće umaći pravdi.” Kad ga je Dijana iznenađeno pogledala, on je spustio šoljicu sa kafom i ustao. ”Zakonski će biti slobodna, ali javnost će je posmatrati kao razmaženu bogatašicu koja je ubila muža i izvukla se. Mogu da je spasem zatvora, ali ne i osude.” ”Jedan pravnik kome se divim jednom mi je rekao da advokat odbrane mora da sačuva svoju objektivnost.” Kejn ju je pogledao, a zatim slegnuo ramenima. ”Šta on zna, kog đavola?” Dijana je spustila čašu i prišla mu. ”Dozvoli da te izvedem na piće i večeru.” Imao je želju da je dodirne. Kejn je osećao kako vrhovi njegovih prstiju žude da osete mekoću njene kože. Odbijanje. Pomisao na to ga je naterala da ostane uzdržan. ”Ne.” Vratio se za svoj sto. ”Imam mnogo posla večeras da obavim.” ”U redu, videću šta ima dole u frižideru.” ”Ne.” Zaustavila ju je ta kratka, oštra reč. Bol koji je osetila naterao ju je da se povuče jedan korak unazad. Okrenula se prema vatri koja je gorela u kaminu i progovorila je tek kad je bila sigurna da joj glas neće podrhtavati. ”Želiš da odem, zar ne?” ”Rekao sam ti da imam posla.” ”Mogu da sačekam.” Pošto nije znala šta će sa rukama, igrala se mesinganom drškom kaminskog žarača. ”Možemo da spremimo kasnu večeru u mom stanu.” Posmatrao je njenu vitku, uspravnu figuru u vunenoj haljini boje žada. Nudila mu je mogućnost da se stvari vrate na staro, da bude isto kao i sa svim drugim ženama sa kojima je bio. Zabava, razonoda, bez komplikacija. Nikada mu ništa nije izgledalo tako prazno. Kejn je uzdahnuo i pogledao u svoje ruke. Koliko je puta u poslednje dve


BalkanDownload

nedelje mislio o njoj i o tome kako su se stvari među njima razvijale? Razmišljao je i da je moli; za njega to nije bilo pitanje ponosa. Jednom prilikom, u rano jutro, pomislio je da ode do njenog stana i silom da uđe ukoliko ga ne bi pustila unutra. Tražio je razloge da joj se približi, od sasvim opravdanih do potpuno suludih, i svaki je odbacio. Morao je da podseća sebe da se ljubav ne može dobiti na silu, niti da se izmoli, ili izmami od žene kakva je bila Dijana. Želeo je nju, želeo je da se izgubi u tom zanosu strasti koju su budili jedno u drugome. Mogao je da oseti, a da joj se ne primakne, taj ne baš sladak, a ni sasvim opori ukus njenih usana kad ih zahvati žar. Nekada je bilo jednostavno, ali više nikad ne može biti. ”Hvala na ponudi”, kratko je rekao. ”Nisam zainteresovan.” Zažmurila je kad joj je to rekao i iznenadila se, shvativši koliko bola nečije reči mogu da nanesu. ”Mnogo sam te povredila”, prošaputala je. ”Ne znam postoji li način da se iskupim.” Glasno se nasmejao. ”Ne treba mi sažaljenje, Dijana.” Iznervirana njegovim tonom, Dijana se okrenula. ”Kejne, nije mi namera...” ”Prestani.” ”Kejne, molim te...” ”Dođavola, Dijana, prestani s tim!” Boreći se da povrati kontrolu, ponovo je uzeo šolju kafe. Primetila je da su mu zglobovi na ruci pobeleli od jačine kojom je stisnuo šolju. ”Idi kući”, rekao joj je. ”Imam posla.” ” A ja imam nešto da ti kažem.” ”Nije ti palo na pamet da ne želim da čujem? Ogolio sam ti dušu”, izletelo mu je pre nego što je stigao da se zaustavi. ”Napravio sam budalu od sebe. Već sam čuo tvoje razloge zašto nećeš ono što ja želim. Nema potrebe da ih slušam ponovo. Bilo bi mi previše.” ”Prestani da mi ovo činiš nemogućim!”, povikala je. ”Ti me trenutno uopšte ne zanimaš.” Iznervirao se, uhvatio ju je za ruku i privukao k sebi. Pre nego što je uspeo da se zaustavi, njegove usne su već bile na njenima, divlje i napadno. Nek ide ljubav dođavola, rekao je sebi. Ako je ovo sve što je od njega želela, onda neka bude sve što će joj dati. Pustio je da ga obuzmu bes i želja i nije obraćao pažnju da li mu uzvraća ili protestuje dok nije primetio da drhti. Grozeći se samog sebe, odgurnuo ju je. Ljubav se ne može ignorisati, bespomoćno je shvatio.


BalkanDownload

”Odlazi odavde, Dijana. Ostavi me na miru.” Drhtala je i pridržala se za naslon stolice. ”Ne idem dok ne završim.” ”U redu, ostani, ja idem.” Ali bila je bliža vratima od njega, zalupila ih je i naslonila se na njih. ”Sedi, umukni i saslušaj me.” Na trenutak je pomislila da će je jednostavno gurnuti u stranu. Iz očiju mu je sevao bes dok ju je gledao. A onda je okačio palčeve o džepove svojih pantalona. ”U redu, kaži šta imaš.” ”Sedi”, ponovila je. ”Ne iskušavaj sreću.” Obraz joj je zaigrao na njegovu pretnju. ”U redu, stajaćemo. Neću da se izvinjavam zbog onoga što sam rekla pre dve nedelje. To sam mislila. Karijera mi je važna - od presudne mi je važnosti jer se njom bavim zbog sebe lično. A da poklonim svoje poverenje nekome, zajedno sa osećanjima, za mene je nešto najteže na svetu. Niko na to ne može da me natera. To je samo moja odluka.” ”U redu, sad mi se skloni s puta.” ”Nisam završila!” Progutala je knedlu, a zatim čula sebe kako izgovara: ”Mislim da je vreme da budemo partneri.” ”Partneri?” Bes u njegovim očima je zamenilo potpuno zaprepašćenje. ”Gospode bože, posle svega što sam ti rekao, došla si ovamo i nudiš mi poslovnu ponudu?” ”Ovo nema nikakve veze sa poslom”, uzvratila mu je. ”Želim da se oženiš mnome.” Posmatrala je kako se Kejn mrštio, pa širom otvarao oči, dok u njima ništa nije mogla da razazna. ”Šta si rekla?” ”Pitam te da se oženiš mnome.” Dijana ga je gledala pravo u oči, pitajući se kako joj kolena ne klecaju. On se namrštio i nije se pomerao s mesta. ”Ti to mene prosiš?” upitao ju je oprezno. Osetila je kako joj crvenilo navire u obraze, ali nije znala da li od nervoze ili od stida. ”Da, mislila sam da je sasvim jasno.” Nasmejao se, isprva tiho, a zatim osećaj nije. Trljao je lice dlanovima i prišao prozoru. Dijana je posmatrala njegovu reakciju istovremeno ljutito i sa strepnjom. ”Neka sam proklet”, prošaputao je.


BalkanDownload

”Mislim da ovo nije smešno.” Dijana je prekrstila ruke na grudima. Osećala se kao idiot. ”Ne znam...” Kejn je i dalje gledao kroz prozor, pokušavajući da razbistri misli. Posle sveg bola tokom poslednje dve nedelje ona se iznenada pojavljuje na njegovim vratima i pita ga da se oženi njome. ”Meni je smešno.” ”Onda te ostavljam samog da uživaš u svojoj šah.” Uhvatila je kvaku i otvorila vrata, ali se Kejn stvorio pored nje i zalupio ih. ”Dijana...” ”Skloni se”, rekla mu je i pokušala da ga odgurne. ”Sačekaj malo.” Uhvatio ju je za ramena i naslonio na vrata. ”Hoćemo li se večito ovako prepirati?”, pitao se. Njegove oči joj se nisu osmehivale, već su bile smrtno ozbiljne i oprezne. ”Zašto si me pitala da se oženim tobom.” Dijana ga je na trenutak netremice posmatrala, a zatim progutala ponos. ”Zato što znam da posle svega što sam ti rekla, ti ne bi pitao mene. Nisam znala hoćeš li mi oprostiti.” Zavrteo je glavom, a prsti su mu se stisnuli oko njenih ruku. ”Ne budi smešna, nije ovde opraštanje u pitanju.” ”Kejne...” Želela je da ga dodirne, ali su joj ruke stajale mirno jer nije znala hoće li prihvatiti tu vrstu izliva nežnosti. ”Povredila sam te.” ”Jesi, da znaš.” ”Žao mi je”, prošaputala je, ali ono što je video u njenom pogledu nije bilo sažaljenje. Preplavio ga je talas olakšanja. ”Nisi mi odgovorila na pitanje, Dijana.” I dalje je držao ruke na njenim ramenima i gledao ju je pravo u oči. ”Zašto želiš da se oženim tobom?” ”Verujem da mi je potrebno obećanje”, počela je, ponovo osetivši kako je obuzima strah. ”Mislim da je lakše otići kad ljudi samo žive zajedno, a...” ”Ne.” Ponovo je zavrteo glavom. ”To nije ono što želim da čujem i ti to dobro znaš. Zašto, Dijana? Reci.” Osetila je kako njen strah prerasta u paniku. ”Ja...” Zažmurila je. ”Reci”, ponovo je zahtevao. Treptala je kad ga je pogledala. Znala je da kad reči budu izgovorene, više nema povratka. Za nju će to biti potpuna predaja. I on


BalkanDownload

je to podjednako dobro znao, shvatila je - i želeo je da čuje. Zašto je bila tako naivna da misli da je samo ona bila uplakana? ”Volim te”, prošaputala je, a zatim duboko izdahnula. Sa izdahom je nestao i strah. ”O, bože, Kejne, volim te.” Pala mu je u naručje, sasvim se oslonila na njega i smehom oslobodila napetosti koju je osećala. ”Volim te”, ponovila je. ”Koliko puta želiš da ti kažem?” ”Reći ću ti za koji tren”, rekao je i poljubio ju je. Uz uzdah zadovoljstva, olakšanja, radosti privukao ju je bliže k sebi. ”Još jednom”, tražio je. ”Reci mi još jednom.” Smejala se i gurkala ga dok se oboje nisu našli na tepihu. ”Volim te. Da sam znala kako je to lepo kazati, rekla bih ti ranije. Kejne...” Obgrlila je njegovo lice rukama i iznenada ga pogledala ozbiljno. ”Da budem sa tobom i da ti pripadam, važnije mi je od svega za šta znam - za šta sam znala, ali mi se činilo sigurnije da se pretvaram da mogu da živim bez tebe.” Uzeo ju je za ruku u poljubio ju je u dlan. ”Ja ništa ne mogu da ti obećam, Dijana. Mogu samo da te volim.” ”Ne trebaju mi obećanja.” Privukla ga je k sebi i prislonila svoj obraz uz njegov. ”Više ne. Kladiću se na tebe, gospodine Mekgregore.” Polako ga je milovala po leđima. ”I dobiću.” Kejn joj je svukao sako sa ramena dok su se njegove usne poigravale sa njenima. ”Ovo je noć prvog puta”, kazao je. ”Dobio sam prvu bračnu ponudu...” rekao je dok joj je otkopčavao bluzu. ”Prvi put sam uspeo te reči da izvučem iz tebe...” Usnama se kretao po tragu svog prsta na njenom telu. ”I prvi put vodim ljubav sa tobom u svojoj kancelariji.” Dijana je uzdahnula dok mu je skidala košulju. ”Malo si pobrkao redo sled.” ”Hmm?” ”Još nisi odgovorio na moju ponudu.” ”Zar ne treba da mi ostaviš malo vremena da razmislim?” Zubima je uhvatio školjku njenog uha. ”Ne.” ”Ako je tako, onda prihvatam.” Podigao je glavu, a njegove oči su sijale. ”Hoćemo li da produžimo lozu Mekgregorovih?” Poluotvorenih kapaka lenjo mu se nasmešila. ”Naravno. Ja potičem iz veoma dobre loze.”


BalkanDownload

Nasmejao se i poljubio ju je u vrat. ”Dijana, mnogo ćeš usrećiti moga oca.”


Nora roberts izazivanje sudbine