NA[O MESTA
8. NOVEMBER 2013.
NOVOSADSKI STUDENTI OHORELI OD [U]I
NW GANQB [E POJSC DO DOHTORA Na novosadskim Univerzitetu u Novim Sadze 19 studenti ohoreli od {u}i. Tota parazitna, oberaca horota prisutna cali rok, alw horih wsat najvecej u w{enqskim i `imskim periodze. Ka`di rok {e u Serbi< re}istruw kolo 4 500, a u Vojvodini kolo 2 000 horih od {u}i. Znaki tej horoti to {verbenw vnoci htore {e pogor{uw pod d<jstvom ceploti, yk napriklad posle tu{irany. Premenki na skori zdabu na mali pir|ki htori u formi osipkoh. Zyvxx {e na megkim, na bruhu, medzi palqcami, pod pazuhami, medzi scegnami, yk i na polnih or}anoh. I toti htori ~istotni i vodza rahunku o sebe, mo`u {e zara`ic od {u}i. Medzi studentami na Univerzitetu u Novim Sadze ~islo horih, u odno{enx na pre{li pejc
roki, ro{nw. U Zavodze za zdravstvenu za|itu studentoh Novi Sad gvary `e pre{logo roku bulo zazna~eni 52 slu~a< i `e na 10 tisy~i studentoh ohory pecero co, yk gvary, nw alarmantne, alw znova prisutne. – [u}a {e preno{i prej} seksualnogo odno{eny, spany na istej poscel<, prej} dlug{ogo bl<zkogo kontaktu zoz skoru zara`enej osobi, yk i prej} zara`enej poscel<ni, {matoh i predmetoh za osobne hasnovanw. Naj~astej{e {e zyvxw u mestoh za kolektivne zmescenw, yk co to internati, studentski domi, goteli, alw i
yvni prevozki. Barz zna~ne nagla{ic `e {e {u}a nw mo`e prenwc z bo~kanqom i rukovanqom. Za l<~enw {e hasnuw kremi – sakbicidi, alw obovyzno {e treba yvic dohtorovi htori mu{i dac teANKETA: rapix, zna~i nw mo` x hasnovac samoiniciytivno – gvary u Zavodze. Ana Rimar, studentka Filozofskogo fakultetu: Ked {e {u}u po~nw l<~ic na ~as, vona Vidzela som na fejsbuk }rupi mojogo fakultetu `e wst horih od {u}i. Dumam `e {e tota horota preno{i z doti- nwstava o daskelqo dn<, alw raz zara`ena kom i `e skora zna naj~astej{e {verbic vnoci i dumam `e osoba mo`e znova ohoric. [icki {mati, bim znala prepoznac simptomi. Po{la bim do dohtora ked ru~n<ki, poscel<nu, htoru zara`ena osoba hasnovali treba virajbac na najmenwj 60 bim oba~ela daco nwzvi~ajne. Zlatko Emejdi, student na Fakultetu tehn>~nih nau- stupn<, a toto co nw mo` rajbac treba pokoh: lo`ic do me|ka, dobre zavrec i nw otveNw ~ul som `e wst horih od {u}i. Nw znam velqo o tej ho- rac najmenwj tri dn<. Treba i dobre uciroti, alw dumam `e to pe~aro~kovo ohorenw skori. Mo`e- cac tepihi i mebelq. buc {e preno{i z kontaktom. Ked bi mi daco vi{lo na skoFahovci dumax `e {e {u}a zyvxw ciri i nw pre{lo o par dn<, po{ol bim do dohtora. kli~no, u intervaloh od kolo 15 roki, go~ Nata{a Kolesar, studentka Filozofskogo fakultetu: nw posto< ob|e prilapene poy{nwnw preNw ~ula som za konkretni slu~aj, alw som vidzela na }ru- co do togo prihodzi. pi mojogo fakultetu. Nw znam velqo o tej horoti. Znam `e Zavod za zdravstvenu za|itu studentoh to oberaca horota skori i `e {e preno{i pri dlug{im realizuw prowkt „[u}a – nw ganqb {e, dohkontaktu zoz zara`enu osobu. Nw preno{i {e zoz rukovanqtorovi yv {e”, z cilqom `e bi studenti om, alw mo`e z oblapynqom, bo~kanqom. Vivoluw x mali paznali `e {u}a prisutna, yk x mo` preporazit, a per{i simptomi to {verbenw vnoci, naj~astej{e znac, yk {e {iri i co treba zrobic u tej dlanqoh, pod pazuhami. situaci<. May Zazulyk
5 P ol<n~e i K va{nyk
GN<VI PEKELQNIH VO@A^OH Informaciy `e an< wdna avto-{kola u Serbi< nw vipolnxw usloviy za robotu po novih predpisanqoh nw velqke nwspodzivanw. Na na{u transportnu kulturu naihodzime nakadzi kro~ime z dvora – dragu prehodza krista kri`om i v{e dze nam z}odnw, tajkuni d`ipi parkirux takoj oprez samih dzveroh, a zvi~ajni vo`a~e nagn<vani i lax i tih oprez, i gevtih spoza sebe. [koli vipadli yk `ertvi, alw... ozda {e oddakalq mu{elo ru{ic. I|e pre{logo roku u max prinw{eni novi praviln<ki o osposobjovanx kandidatoh, a avto-{koli {e za rok i pol trebali osposobic za <h primenqovanw. No, od 2 000 {koloh, lwm 100 dali vimogu za prere}istracix, gevti napredok odustali. Teraz {e ukazalo `e predpisani standardi nw vipolnxx an< toti sto {koli. Bo, yk zoz Komisi< za licenci MUP Serbi< nagla{ux, vel< nabaveli kompxteri, video n a d z o r i , u~alqn<, max poli}oni... alw nw i {kolovanih prepodava~oh za teorijnu nastavu. Wden ~as u avto-{koloh nw bulo potrebne na|ivjovac godzini teori<, kandidatovi dosc bulo {ednuc za kn<`ku, nau~ic i polo`ic teorijnu ~asc ispitu. Teraz zav`ate stanovisko `e bi {e buduci vo`a~e per{e dobre podkovali zoz teorix. Tu i nastal problem. Nwt ih hto u~ic – per{e treba obu~ic nastavn<koh. Go~ transportni pravila univerzalni za {icki `emi, obuka i pokladany rozli~ni. Toti zoz vek{u tradicix i co trimax do sebe, vimagax velqke znanw i shopnosc. Posle teorijnih godzinoh, velqo {e uvagi dava vo`enx na poli}onu, parkirovanx, stimuluw {e ri`ni atmosferni usloviy, i a` vec {e uklx~uw do pravogo transportu. Ked {e polo`i ispit, dostava {e do~asovu vo`acku, u kotrej vo`a~ znova na preverjovanx. Pre{logo, alw i togo lwta, na novosadskih ul<coh buli oba~l<vi avta zoz “L” oznaku. [icki co mali usloviy i penw`i namagali {e polo`ic vo`acki po starim. Cena “B” kate}ori< bula spod 20 000, po novim vona vecej yk 55 000 dinari. No, ked u ceni i rozlika u kvalitetu, vec obuka nw draga. Kara za “zvi~ajni” potupeny 5 000 dinari, osobne iskustvo (bez urahovanih ne}ativnih poenoh). Dxra Vina> vinaji@eunet.rs
РЕАҐОВАНЄ
АЗБУЧНО-АБЕЦЕДНА ТАБЛА НА КОЦУРСКИМ ШМЕЦИСКУ
Табла на фотоґрафиї ше находзи на коцурским шмециску. Як є написана, на латинки и на кирилки, значи каждому по смаку, могла би стац и у Вуковаре. Правда, на нєй хиби даєдна буква зоз
мадярскей абецеди же би були заступени шицки писма хтори у Коцуре у обтоку. Франту набок, алє думам же то озбильни проблем, або голєм манифестация озбильного проблему. Свойочасово, кед сом зоз своїма колеґами водзел Совит Месней заєднїци Коцур, мали зме нєнаявену контролу Републичней санитарней инспекциї. Кед видзели як ушорене шмециско, нїяки зауваги нє мали, алє лєм хвалєли. Нєшка шмеце на Кулянскей драги и такой коло драги а Коцурци кед приду на шмециско нє маю дзе висипац шмеце. Ґу тому, и угинути животинї шмердза на верху жеми. Випатра же Совит Месней заєднїци окрем же нє отримує шмециско як треба, вон нє кадри анї таблу виписац як треба. Прето, их модлїм, же би голєм зняли тоту таблу, бо Коцурци писмени. Рафаил Русковски
U sli ki i slovoh
ZAKLON OD DI@D@U I SLUNKA U Berkasove u [idskej ul<ci nw mo` nw zamerkovac nove postavene mesto za ~ekanw avtobusoh htore omo`l<vxw sklon<c {e od di`d`u i vitru, odnosno slunka. Mesto prikra{ene i zoz „za|itnim znakom” Berkasova, a to grozno, odnosno vino i viniyda. Na`alq, ostatn< roki avtobusi wst v{e menwj, alw gevtim kotri go ~ekax, nasampredz {kolyre, zaklon {e zda. Lwm ked {e i|e {icko za~uva a nw o~koduw... Vl. D>.
ANKETA:
NOVI SAD
ЯКЕ РУСКЕ СЛОВО БИСЦЕ ЛЮБЕЛИ ЧИТАЦ? Лидия Сабадош (30 роки), програмерка: – Любим читац рубрику „Спорт”, прето же там пише о успихох наших младших и старших спортистох и любела бим читац вецей колумни. Интересує ме рубрика „Руске слово у швеце” и збуваня по наших местох. Звишок ми вистки котри людзе патра на телевизиї, а нє вязани су за нашу заєднїцу. Любела бим пречитац дацо цо людзом осучаснює каждодньови живот. Пременєла бим кус дизайн, алє же би остал Лидия Сабадош „ретро”. Мирослав Сакач (54 роки), електротехнїчар: – У „Руским слове” ше ми пачи рубрика „З наших местох”, бо прейґ нїх мож дознац цо ше случує у наших валалох. Интересантни ми були фельтони о просвитних роботнїкох и думам же би требало вецей писац о людзох котри дацо посцигли. Любел бим пречитац даяки практични совити вязани за обисце. Пачи ше ми нова „Дикица”, бо любим гумор. Нє читам у „Руским” политику, прето же то можем пречитац и у дру- Мирослав Сакач гих новинох. Mariy ^eki~ Siv~ (48 roki), profesorka klasnej nastavi: – Najvol<m ~itac teksti htori {e odno{a na na{u pre{losc, tradicix i kulturu. Okreme bim pohvalwla temi o reli}i< i u tim kontekstu pa~i mi {e `e zme dobre povyzani zoz cerkvu, co oba~l<ve u tekstoh. Potim, z oglydom `e som prosvitni robotn<k, pa~i mi {e `e wst temi htori po{veceni mladim, a okreme teksti o uspihoh mladih talantoh u {ickih oblascoh. Moj predklad `e bi {e prez teksti i temi dakus vecej Mariy ^eki~ Siv~ uvagi dalo na{ej diyspori. Dumam `e na{o lxdze htorih wst velqo u {vece dakus zaнєдзбани. Druge, co bim lxbela `e bi vecej bulo zastupenшe u novinoh, тo aktivnoscи na{ej Matki, odnosno Ruskogo kulturnogo centru у Новим Садзе.