Issuu on Google+

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

13:25h БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ

БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ”

бр. 33 - 23. мај, 2014. год.

година II

КАТАСТРОФАЛНЕ ПОПЛАВЕ ЉУДСКА СОЛИДАРНОСТ ПРОТИВ СТИХИЈЕ

Грађани Тимочке крајине, као и из целе земље и света, масовно се одазвали апелу Владе Србије да се помогне становништву поплављеног подручја

Општина Бор из буџета издвојила 15 милиона динара за пострадале » стр. 2 Дунав под контролом

» стр. 7

Појавила се клизишта

» стр. 6

РТБ Бор механизацијом помаже браниоцима Неготина » стр. 2


2

стр.

ПОПЛАВЕ

петак, 23. мај 2014.

број 33

Хитно заседала општинска скупштина у Бору

Помоћ из буџета за угрожене у поплавама

На жиро рачун Владе Републике Србије биће уплаћено 15 милиона динара.- Првим ребалансом буџета у општинској каси додатних 108 милиона динара

»

Браниоцима Неготина машинама помаже РТБ Бор »

НЕГОТИН Тешка механизација Рударско топионичарског басена Бор, седам камиона, 3 утоваривача и багер-ровокопач, ангажована је на завршетку изградње одбрамбеног насипа у приобалном делу Радујевца код Неготина, где је у циљу заштите овог подручја од могућег изливања Дунава већ формиран бедем дужине око километра. У обиласку терена на који је за кратко време довезено око три хиљаде кубика земље и песка и на коме су екипе локалних предузећа, али и грађани који су се добровољно укључили у радове, новинарске екипе затекле су Мирослава Кнежевића, начелника Борског управног округа, Благоја Спасковског, генералног директора РТБ-а Бор и Јована Миловановића, председника Општине Неготин и команданта општинског штаба за ванредне ситуације, као и веома пожртвоване припаднике Ватрогасно-спасилачке јединице Неготин, заслужне за ударнички рад. На једној од најризичнијих кота за одбрану су и чланови Кошаркашког клуба „Неготин“, добровољни браниоци Радујевца и Неготина од евентуалних поплава. - Дунав стагнира и за сада је ситуација под контролом. Штаб за ванредне ситуације Општине Неготин је, у ишчекивању поплавног таласа, реаговао ефикасно, наредбом о подизању бедема у селу Радујевцу, где је сличан посао требало да буде урађен још 2006. године када је наш крај био погођен поплавама ширих размера. За кратко време завршили смо оно што је било

најважније, а наш позив за помоћ чули су многи и данас су ту са нама и улажу максималне напоре да посао приведемо крају. Већ смо растеретили овај и део екипа преселили на реон Косно грло где смо почели повећање насипа на ушћу Тимока у Дунав, на деоници дугој око 400 метара - наводи Јован Миловановић, председник Општине Неготин, командант Штаба за ванредне ситуације. У завршне радове на изградњи одбрамбеног насипа у Радујевцу, уз локална, јавна предузећа за комуналне делатности „Бадњево“ и Водопривредно-хидрограђевинско друштвено предузеће, укључиле су се и екипе Басена Бор са седам камиона, три утоваривача и багером-ровокопачем. - Пошто смо упутили помоћ Обреновцу и Шапцу, ноћас смо одлучили да дођемо и помогнемо Неготинцима на изградњи насипа, а посебно у заштити Радујевца и самог града, јер идемо и на Косно грло које је веома важно у одбрани Неготина од поплава каже Благоје Спасковски, генерални директор РТБ-а Бор. Басен Бор је и у овој немилој ситуацији међу првима помогао најугроженије у Србији, укључивши се у све хуманитарне и акције солидарности. Према речима Јована Миловановића, ситуација у тимочком делу општине Неготин није битније промењена у односу на претходне дане, али је осетна блага тенденција опадања реке Тимок. Јованка Станојевић

twitter.com/@TelevizijaBor

БОР Одборници Скупштине општине Бор усвојили су први ребаланс општинског буџета који је обезбедио и упућивање финансијске помоћи угроженима у катастрофалним поплавама у Србији. На седници сазваној по хитном поступку, донета је одлука да се из општинске касе на жиро рачун Владе Републике Србије, отворен за те намене, пренесе 15 милиона динара. Опозиција се изјаснила да за ребаланс, по којем је у општинској каси додатних 108 милиона динара, гласа само због ставке помоћи угроженима у поплави, али је замерила недостатак образложења и дискусије о осталим буџетским издвајањима и примањима. И представници власти су се углавном сложили са оваквим констатацијама, уз наглашавање потребе да се, због помоћи угроженим подручјима, хитно реагује.

Најзначајније измене у усвојеном ребалансу општинског буџета односе се на обезбеђивање додатних средстава за субвенције Јавном комуналном предузећу Топлана за набавку угља, за субвенције водоводу за репрограм дугова за струју, за локални акциони план за Роме и уређење нисконапонске мреже у Основној школи Станоје Миљковић у Брестовцу. Припремајући одлуку за седницу Скупштине општине Бор, Општинско веће у Бору јутрос је разматрало и предлог о именовању вршиоца дужности директора Дома здравља у Бору, привременог Управног одбора и Надзорног одбора ове установе и донело одлуку да се о томе изјасни у среду, како би одборници Скупштине и то разматрали на наредној седници, најављеној за петак. Бојан Обрадовић

Стање у Борском округу стабилно Ситуација у поплављеним општинама Борског округа је стабилна. Ниво свих река опада, али се наредних дана очекује нови талас на Дунаву. Због најављеног таласа у неготинским селима Радујевац и Србово, у Општини Неготин подигнут је заштитни бедем и ови насипи се и даље ојачавају. На подручју Кладова, између Кладушнице и Давидовца у току је подизање још једног заштитног бедема, рекао је начелник окружног штаба за ванредне ситуације Миодраг Марковић. У поплавама на подручју Борског округа минулих дана највећа штета је забележена на пољопривредним земљиштима. Вода је ушла у неколико стамбених објеката у општинама Бор и Мајданпек, али углавном у приземљу тако да није било потребе

за евакуацијом становништва. Висок степен одговорности у циљу заштите људи и имовине показали су, уз ватрогасце спасиоце, припаднике Полицијске управе, добровољце и команданти штабова за ванредне ситуације у свим општинама на подручју борског округа. - Желим да се захвалим свим грађанима, стручним организацијама, радницима РТБ-а Бор који су помогли општини Неготин у изградњи насипа - рекао је Мирослав Кнежевић, командант Окружног штаба. Осим на подручју Борског округа, пет припадника специјализованих јединица за рад и спасавање на води из Бора отишло је да помогне и угроженом становништву Србије. Љиљана Ђорђевић

dailymotion.com/rtvbor


број 33

АКТУЕЛНОСТИ

петак, 23. мај 2014.

3

стр.

Изабрано руководство Општине Неготин

Нови председник Јован Миловановић

За председника Скупштине изабран др Љубисав Божиловић, а за заменика председника Општине Надица Васић

»

Томислав Николић и Александар Чепурин посетили Фабрику бакарних цеви у Мајданпеку

Пуштено у рад азотно постројење »

МАЈДАНПЕК Председник Републике Србије Томислав Николић и амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин посетили су, 15. маја, Фабрику бакрних цеви у Мајданпеку, поводом два јубилеја, 35 година од оснивања и 10 година од приватизације када је власник постала руска компаније УГМК. Тим поводом свечано је пуштено у рад ново азотно постројење и организована је пригодна свечаност. О пословним резултатима у последњих десет година, у којима је годишња производња ба-

карних цеви увећана четири пута - са 3.000 тона, колико се производило пре приватизације, на садашњих 12.000 тона годишње, говорили су Владимир Еремеев, директор Фабрике бакарних цеви и Александар Генадиевич, генерални директор компаније. Свечаности у Фабрици бакарних цеви присуствовали су и представници локалне самоуправе Мајданпек, председник Општине Дејан Вагнер и председник Скупштине општине Мајданпек Славиша Божиновић. Силвија Вукашиновић

Гумене бране из Русије

»

ЗАЈЕЧАР Први заменик директора Српско-руског хуманитарног центра Анатолиј Башкирев допремио је у Зајечар гумене бране које су постављене на критична места у приобаљу Тимока. По јаком пљуску је изведена и показна youtube.com/rtvbor

вежба постављања ових брана, коју су извели припадници Ватрогасно-спасилачког батаљона уз помоћ стручњака Српско-руског хуманитарног центра. Анатолија Башкирева примио је и градоначелник Зајечара Велимир Огњеновић. Д. М.

НЕГОТИН У Неготину је, 15. маја, завршена конститутивна седница Скупштине општине, прекинута 7. маја,после полагања заклетве и верификације мандата одборника. За председника Општине Неготин, у наредном четворогодишњем периоду, са 35 гласоваа, изабран је Јован Миловановић (1966), дипломирани инжењер електротехнике, директор ХЕ „Ђердап“ 2, а за његовог заменика Надица Васић (1966), дипломирани политиколог, обоје из редова Српске напредне странке.

мр Даниела Пејчић, професор разредне наставе у ОШ „Стеван Мокрањац“ у Кобишници, Дејан Стефановић, дипломирани инжењер пољопривреде, саветодавац за воћарство и виноградарство у ПССС за Борски округ у Неготину, Ненад Трандафировић, професор физичког васпитања и дипломирани тренер, Милоје Банковић, дипломирани економиста и Драгослав Цветковић, дипломирани правник, приватни предузетник. Функцију секретара СО Неготин у наредном периоду

ЈОВАН МИЛОВАНОВИЋ, НОВОИЗАБРАНИ ПРЕДСЕДНИК

Кандидат СНС, примаријус др Љубисав Божиловић (1951), специјалиста гинекологије и акушерства и директор неготинске опште болнице, са 34 гласа, изабран је за председника Скупштине општине Неготин, а за заменика Горан Богић (1964), наставник разредне наставе, шеф одборничке групе социјалиста у претходном скупштинском сазиву, кога је предложила страначка коалиција СПС-ЈС. У наставку конститутивне седнице изабрано је и девет чланова Општинског већа, 6 на предлог коалиције СНС-СДПСНС-СПО-ПС и 3 по предлогу СПС-ЈС. У Општинском већу су: Татјана Панић, економиста у области менаџмента, др Зоран Пуслојић, специјалиста гастроентерологије и хепатологије, Војислав Јануцић, економиста, Миле Игњатовић, пензионер,

обављаће Надежда Тодоровић, дипломирани правник. Већинска, скупштинска, коалиција, за сада има 34 одборника. Двадесет су из коалације странака окупљене око српских напредњака: СНС-СДПС-НССПО-ПС и 14 одборника коалиције СПС-ЈС. Опозицију у актуелном сазиву СО Неготин, који има 45 мандата чине одборници ЛДП (6), коалиције ДС-ПУПС (3) и Влашке демократске странке (2). Конститутивна седница локалног парламента завршена је обраћањем новоизабраног председника Општине Неготин, Јована Миловановића, који је истакао да ће ново руководство бити ангажовано на решавању најважнијих питања од интереса за све грађане општине Неготин. Јованка Станојевић

facebook.com/rtvbor


4

стр.

ДРУШТВО

петак, 23. мај 2014.

број 33

Међународно саветовање сеизмолога и инжењера

Савременом науком против катастрофа

„Бебиронче“ и Синдикат уређују породилиште

Радници борске „Јаме“ добровољно окречили две хиљде квадрата простора где се рађају бебе и тако помогли акцију коју је покренуло Удружење родитеља

»

БОР Обезбеђивање добрих услова за смештај у болници свакако је најважније на одељењу где долазе породиље и своје прве дане проводе бебе. Како би оплеменинили овај простор и дали свој допринос бољем уређењу тог дела, чланови Синдиката рудара Србије су се укључили у акцију коју је иницирало и организовало Удружење родитеља „Бебиронче“ из Бора, које је од донатора обезбедило материјал. Радови у којима је учествовало седам радника борске Јаме почели су осмог маја, а окречено је две хиљаде квадратних метара. - Одлучили смо се да помогнемо борском породилишту колико можемо. Нас седморица смо за четири радна дана окречили две хиљаде квадратних метара зидова, док су нас колеге у Јами, на радним местима „покривале“. Циљ нам је да овде обезбедимо добре услове, јер желимо да се што више деце рађа у Бору - каже Небојша Николић, члан Синдиката рудара Србије. - Породилиште је било у прилично лошем стању. Дуго није кречено. Захваљујући овој донацији освежени су зидови и створен другачији амбијент у породилишту. Наравно има још проблема. Било би добро да што пре решимо проблем мокрих чворова. Осим тога значајни би нам били и столови за порођај, који су сада стари више од тридесет година и барем један нови ЦТГ апарат којим би могли да пратимо откуцаје срца бебе

у току порођаја, како би правовремено реаговали уколико се за то укаже потреба - наглашава доктор Стеван Мејлановић, специјалиста гинекологије и акушерства. Једини део који није и неће бити окречен је улаз у породилиште, где су на зидовима потписи родитеља и родбине беба. У Удружењу родитеља „Бебиронче“, кажу да су се за ову акцију одлучили како би побољшали услове у којима породиље и новорођенчад бораве у борском породилишту и да ће наставити са сличним акцијама. Дејан Ђорђевић

је реч о земљотресима. - Земљотресно инжењерство окупља инжењере који се боре против непогода које се јављају током или као последица земљотреса, као што су клизишта или пожари, посебно у урбаним срединама. Управо се тиме и сеизмологија бави, давањем података инжењерима који треба да пројектују сигурне објекте. На овом скупу чули смо добар број радова који се баве превенцијом и заштитом објеката од тог природног феномена који зовемо земљотресом – рекао је Радо-

трусно подручје изградња зграда по савременим сеизмолошким прописима од великог је значаја када је реч о очувању материјалних добара, посебно када

мир Фулић, председник Савеза грађевинских инжењера Србије. - Земљотрес као природни феномен још увек није у нашем друштву схваћен на прави начин. Људи који данас праве сеизмолошке карте су врхунски стручњаци, али су подаци који су им доступни доста ограничени. Обзиром на то да је земљотресно инжењерство наука новијег датума, а објекти који се граде све импресивнији, ефекти земљотреса и даље узимају данак. Зато сазнање како градити у сеизмичким подручјима, али и у другим видовима природне катастрофе, морају се из темеља мењати. Мислим да би требало градити технолошки напреднијим средствима, уводити нове методе као што је сеизмолошка изолација, чиме би, и поред разорног земљотреса, објекти били заштићени – каже Данило Рустић, запослен у Институту за земљотресно инжењерство у Скопљу. Организатор саветовања је Савез грађевинских инжењера Србије. Зоран Максић

Сајам професионалне оријентације за основце »

БОР На Сајму професионалне оријентације у Бору учествовало је девет средњих школа из Бора, Бољевца, Зајечара, Неготина и Јагодине. Добра посећеност је уверила стручњаке и саветнике Филијале Националне службе за запошљавање у Бору да за организовањем оваквог сајма постоји велика потреба, јер су ученици осмих разреда на добили многе информације. Сајам је организован у Основној школи „Душан Радовић“ у Бору, која се и у овом случају показала као изузетан сарадник. У Националној служби за запошљавање сматрају да овакви сајмови као и професионална оријентација у великој мери помажу у решавању недоумица

twitter.com/@TelevizijaBor

Четврто научно стручно међународно саветовање сеизмолога и грађевинских инжењера под називом „Земљотресно инжењерство и инжењерска сеизмологија“ одржано је на Борском језеру. Предстваљено је 50 научних радова познатих стручњака из ових области, који ће бити објављени у зборнику радова. О најновијим научним сазнањаима о земљотресима говорили су стручњаци из Немачке, Румуније, Бугарске, Македоније, БИХ и Србије. Иако Србија није

при избору занимања, јер обухватају и испитивање способности, особина личности и професионалних интересовања. - Потрудили смо се да будућим средњошколцима важне информације о избору занимања, планирању каријере и могућностима запошљавања у појединим областима рада, наши саветници ученицима приближе на наједноставнији начин - каже Марија Фуштар, саветник за планирање каријере у Филијали НСЗ у Бору. Ученици борских основних школа на сајам су долазили организовано током целог дана, док је посета родитеља била боља у поподневним сатима. Елда Драгаш

dailymotion.com/rtvbor


број 33

ЕКОНОМИЈА

петак, 23. мај 2014.

5

стр.

Обилне падавине донеле многе невоље рударима на површинским коповима Басена Бор

Смањена производња у Бору Максималним ангажовањем запослених и механизације избегнуто је да производња буде и прекинута

»

У Мајданпеку било најтеже Најкритичније је било на земљаној брани „Шашки поток“, која је, великим залагањем, сачувана од пуцања

»

МАЈДАНПЕК Само дан после увођења ванредног стања због поплава у Србији, из истог разлога обустављења је производња на површинским коповима Церово Рудника бакра Бор и Северни ревир Рудника бакра Мајданпек. Минулих дана рудници Рударско топионичарског басена Бор дневно су давали једва 60 тона бакра уместо уобичајених 130 тона. На Северном ревиру Рудника бакра Мајданпек, и поред рада свих пумпи, доње етаже су поплављене, па је производња потпуно обустављена. - Због поплаве наша производња је 40 посто мања. На копу нећемо радити два до три дана и тражимо алтернативна решења да то време некако премостимо како не би стала производња и у флотацији. Трудићемо се да застој у производњи и подбачај некако надокнадимо када се временски услови поправе и када отклонимо последице невремена – каже Бранислав Томић, директор Рудника бакра Мајданпек.

Ипак, највећи проблем у РБМ-у због поплаве представља ла је земљана брана „Шашки поток“, неактивног флотацијског јаловишта. Тамо је било најкритичније, али радници флотације успели су да сачувају брану од пуцања и преливања. - Само захваљујући ангажовању радника и управника Флотације избегнуто је преливање бране. Очекујем да више нећемо имати проблема на јаловишту. Ситуација јесте била критична, али смо успели да избегнемо последице које би биле несагледиве. Један од приоритета у наредном периоду биће решевање овог проблема - каже Томић. Ова брана је пукла 1997. године и од тада, када је једва избегнута катастрофа већих размера, ништа није урађено за њену и безбедност околине. У Руднику бакра Мајданпек припремају пројектну документацију за проверу стабилности и ојачање бране. Дејан Ђорђевић

Продужен рок за излазак из реструктурирања

Још пет месеци за 164 фирме

Посланици Скупштине Србије усвојили су измене Закона о приватизацији којим је, за пет месеци, продужен рок за излазак из реструктурирања 164 предузећа у Србији, међу којима је и РТБ Бор. Изменама је предвиђено да су повериоци субјекта приватизације у реструктурирању, дужни да, у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона, Агенцији доставе захтев за исплату потраживања са решењем о извршењу, извршном исправом и другим документима којима доказују своје потраживање. У року од 90 дана од дана истека овог рока Агенција ће евидентирати поднете захтеве за исплату, утврдити висину потраживања за сваког повериоца и субјекта, а у року од 30 дана од истека тог рока, повериоци се могу изјаснити да ли су сагласни са предлогом Агенције за приватизацију. За 20 предузећа у реструктурирању постоје заинтересовани инвеститори, док ће најмање стотину отићи у стечај. Најављено је и да ће се нови Закон о приватизацији наћи пред посланицима до половине јула. Д. Ђорђевић

youtube.com/rtvbor

БОР Превише кише у Србији пореметило је много тога у уобичајеном начину живота и рада, али ни овог пута није зауставило рударску производњу. Радницима на површинским коповима у Бору много воде и расквашена земља јесу створили многе проблеме, али су и такви услови донели тек успоравање, али не и заустављање производње. Према речима Јовице Радисављевића, заменика генералног директора РТБ-а Бор за производњу, пад производње концентрата бакра у кишном периоду био је 25 до 30 одсто у борским рудницима и до 40 одсто у Руднику бакра Мајданпек. Осим успореног превоза руде, главни разлог томе је и велико ангажовање пратеће рударске механизације за одржавање одводних канала, а у делу прераде највећи проблеми су у просејавању, дробљењу и транспорту расквашане руде

која долази на флотирање. Ипак, најважније је да су створени услови да се производња настави уобичајеним темпом одмах након престанка падавина, каже Радисављевић, који се и захвалио запосленима у РТБ-у Бор што су додатним залагањем допринели да производња ниједног тренутка не буде угрожена. - Услови су отежани, што се тиче воде и стања путева, али углавном сви возимо полако и

стижемо да одрадимо планирано. Кад су добри услови превеземо просечно 12 до 13 тура руде, овако и четири до пет тура мање - каже Немања Стаменковски, возач дампера на површинском копу Велики Кривељ. Бојан Обрадовић

Више од 12 хиљада тона бакра од почетка године

Електролизери ће настојати да остваре годишњи план »

БОР Радници Електролизе РТБ-а Бор у априлу су произвели 3.004 тоне катодног бакра, а од почетка године 12.203 тоне. Иако је ова количина мања од планиране за ову годину и мања од производње у истом периоду прошле године, у РТБ-у Бор кажу да ће, до краја године, бити постигнути планирани резултати. Разлог за мању производњу катодног бакра су лошији резултати на коповима и у топионици у току зиме. За разлику од катодног бакра, остали производи углавном су премашили план. За четири месеца произведено је 435 тона плавог камена, 11 и по одсто више од плана. У радној јединици за производњу племени-

тих метала биле су три кампање прераде прженца. Производња сребра, платине и паладијума кретала се у планираним границама, злата изнад, док је код селена забележен највећи скок од чак 30 одсто. За потребе фабрика за производњу противградних ракета, у Фабрици соли метала РТБ-а Бор, која послује у саставу Електролизе, почела је производња сребро-јодида који је неопходан за израду противградних ракета. У комбинату бакра кажу да ускоро следи испорука и партнерима у Хрватској, где већ неколико година РТБ Бор има стандардног купца сребро-јодида, чиме се пласман робе заокружује. Дејан Ђорђевић

facebook.com/rtvbor


6

стр.

ПОПЛАВЕ

петак, 23. мај 2014.

број 33

Заштитни бедеми у кладовској општини Житељи Кладова и села којима прети опасност, спремно дочекују најављени већи доток Дунава

»

КЛАДОВО На обали Дунава, чији се поплавни талас тек очекује, налази се и општина Кладово. На овом подручју до сада није било проблема, међутим, у случају вишег водостаја реке, вода би угрозила мештане села Кладушница, Мала Врбица, Вајуга, Брза паланка и Костол. У самом граду Дунав може доћи до тврђаве Фетислам и марине где су постављени заштитни бедеми. - У овим временима и тешкој ситуацији, овде је стање ипак стабилно. Постављамо бедеме на овим кризним тачкама, које

могу бити угрожене ако надође већа количина воде. Ипак, бране које нису издржале у Хрватској и Босни смањиле су притисак Дунава на хидроелектрану код нас. Ситуација за сада није критична у нашој општини, али морамо да будемо спремни на већи доток Дунава. Да је ово могло да се предвиди катастрофа се не би ни догодила, па морамо бити на

опрезу – рекао нам је Радован Арежина, председник Општине и командант Штаба за ванредне ситуације у Кладову. Мештани села Кладушница постарали су се да дуж обале поставе џакове са песком и тако спрече евентуално продирање Дунава. - Од суботе смо овде и помажемо нашем селу. У помоћ нам је пристигла ватрогасно-спасилачка јединица из Кладова, као и други спортисти, а ту су и мештани села. Заиста је тешко, већ неколико дана радимо, али се трудимо да одбранимо наше село – каже Бојан Буздокић из Фудбалског клуба „Кладушница“. - Овде нас је дванаесторо и драго нам је да можемо да помогнемо. На телевизији смо видели каква је ситуација, контактирали смо тренере и ево дошли да помогнемо онима којима је помоћ тренутно неопходна – додао је Марко Скрлатовић, из Џудо самбо клуба „Ђердап“ у Кладову. Иако надлежни истичу да за сада нема опасности, неопходне мере заштите предузете су и у другим потенцијално угроженим селима. Марија Ћосић

Појавила се клизишта Након повлачења река, у селима борске општине, највећу опасност представљају одрони земљишта Осим Шарбановцу поплаве су нанеле велике штете и Слатини, селу надомак Бора. Набујале реке поплавиле су доњи део села неколико кућа и велику површину пољопривредног земљишта, оштетиле мостиће и реонске путеве. Тамо где се нису излиле велику штету нанеле су бујице. - Њиве сам два пута пресејавао, али не знам у каквом су стању сада после поплава - рекао је мештанин Јован Бицановић. - Оштећена је путна мрежа тако да не може да се дође до њива - додао је Саша Живковић ,члан савета Месне заједнице. Мештане Слатине посебно забрињавају клизишта која могу да угрозе куће. - Брдски реон је познат по клизиштима, а ове поплаве су

само погоршале стање. Две куће су оштећене. Ми смо успели да санирамо једно клизиште, а наредних дана мораћемо још два - рекао нам је Бранко Перић, предсеник Савета МЗ Слатина. Радници борских Јавно комуналних предузећа одмах су, по повлачењу река, са мештанима почели да отклањају последице. Веома брзо санирали су најкритичнија места. - Одмах су изашли представници општине и јавних предузећа тако да смо прокопали канале, како се вода не би задржавала - рекао је Перић и додао да ће у наредном периоду и сама Месна заједница, у складу са плановима локалне самоуправе, покушати да помогне угроженим домаћинствима. Љиљана Ђорђевић

Пек и Поречка река поплавили села у Општини Мајданпек »

МАЈДАНПЕК Иако штета коју је општина Мајданпек претрпела од поплава не може да се мери са оном у западној Србији, незапамћено повећање нивоа реке Пек и Поречке реке изазвало је велике проблеме у мајданпечким селима. Најтеже је било у селу Дебели Луг, на седам километара од Мајданпека, где је Пек поплавио оранице, путеве и ушао у стамбене објекте. - Било је поплава и раније, али овако није било никада. Један од разлога је што корито реке Пек није проширено целом ду-

жином, већ само у једном делу. Да је проширење корита урађено још педесетак метара, вода не би ушла у стамбене објекте - каже Светолик Цојкић чије је домаћинство у селу Дебели Луг претрпело највећу штету и додаје да је вода ушла у доње стамбене објекте и економске објекте на имању, а повлачење воде је трајало четири дана. - Ни најстарији становници Дебелог Луга не памте да је било оволико воде. Дешавале су се поплаве и до сада, али не овако. Имали смо поплаву и пре десетак дана, али сада је наишла

twitter.com/@TelevizijaBor

још метар више у односу на крај априла. Против воде не можете ништа. Било је страшно, али на срећу само нам је подрум поплављен, не и стамбени део. Сада се вода полако повлачи - каже Радиша Живановић из Дебелог Луга. Општина Мајданпек формирала је комисију за процену штете која је на терену и на основу захтева проверава ситуацију. Први подаци говоре да су поплавама од Пека, Поречке реке и притока погођена сва мајданпечка села. Само у Дебелом Лугу комисији је поднето 28 захтева

за процену штете за поплављене објекте и оранице. У осталим селима ситуација је нешто лакша, а највише штете, осим на ораницама, било је на локалним и некатегорисаним путевима, где су на неким местима због заштите подигнути бедеми. Проблем је и измештање тока реке Пек, која је на неким местима, због појаве природних брана почела да мења ток. Да би се ово решило неопходна је помоћ Републике Србије јер је Пек, као река прве категорије у њиховој надлежности. Дејан Ђорђевић

dailymotion.com/rtvbor


број 33

ПОПЛАВЕ

петак, 23. мај 2014.

7

стр.

Ђердапске хидроелектране дају свој допринос одбрани од поплава и смањењу нивоа Дунава

Дунав под контролом

Хидроелектране „Ђердап“ смањиле производњу и испуштањем воде из акумулационих језера контролишу ниво реке, који је на најнижиој коти.- Кроз преводницу дневно прођу три до четири брода КЛАДОВО

»

Борба са рекама и последицама незапамћених поплава у Србији још траје, а оно што неизбежно следи јесте и пораст нивоа Дунава. Како истичу надлежни, реке су у Србију донеле велику количину воде, муља и смећа, а све то из Србије мора изаћи кроз Дунав. Екипа Регионалне телевизије Бор посетила је Хирдоелектрану „Ђердап 1“, која већ данима уз „Ђердап 2“, контролише ниво Дунава испуштањем воде из акумулационих језера. Према речима директора ХЕ „Ђердап 1“, Љубише Јокића, Дунав је тренутно на најнижој коти и за сада не прети опасност од поплавног таласа који се очекује.

- Хидроелектрана „Ђердап 1“ је смањила производњу и испразнила језеро, тако да сада на брани имамо коту 63,00, а иначе је нормална, експлоатациона кота 69,50. Ниво Дунава на брани, смањили смо за 6,5 метара. Отворено је шест преливних поља са наше стране и четири са румунске, што је десет прелива, па све што дође, може и да прође Хидроелектрану „Ђердап 1 – истакао је Љубиша Јокић, директор ХЕ „Ђердап 1“. Од постојећих 14 преливних поља на Хидроелектрани „Ђердап 1“, седам у Србији и седам у Румунији, ових дана отворено је 10 прелива, од којих шест у нашој земљи. Према речима директора Јокића, Хидроелектрана овим режимом у потпуности мо-

youtube.com/rtvbor

же да испрати очекивани доток Дунава, који је 12.200 кубика у секунди, колико је и истицање. - Били смо припремљени за много веће дотоке, међутим догодило се пробијање насипа у Хрватској пре неколико дана, затим и у Босни, последњи је пробијен насип у Бијељини. Вода се разлила и сада је много мањи доток на Ђердапу 1, а то што ће стићи, за нас практично није ништа. Ове године се све то очекивало, али судећи према овим подацима знатно је мањи доток који ће бити на овој хидроелектрани током наредних дана – рекао је Љубиша Јокић. Смањен ниво Дунава узроковао је и отежану пловидбу, па

кроз бродску преводницу Хидроелектране „Ђердап 1“, ових дана прође тек по неки брод. - Са смањењем коте, пловидба је отежана. У просеку дневно имамо три или четири брода, а иначе у нормалним условима и десетоструко више – додао је Јокић. Највећи доток Дунава у Хидроелектрани „Ђердап 1“ забележен је 2006. године када се Србија такође борила са воденом стихијом. Тада је доток Дунава на овом месту био 16.200 кубика у секунди. Пројектиним планом предвиђен је хиљадугодишњи доток од 22.300 метара кубних у секунди, па према речима надлежних за сада нема страха од надолазећег Дунава. Марија Ћосић

Доњем Милановцу не прети опасност

Доњи Милановац водом за пиће снабдева се из ђердапске акумулације, па уколико се настави са испуштањем, може доћи до несташице пијаће воде ДОЊИ МИЛАНОВАЦ

»

Захваљујући регулацији нивоа Дунава, која је у надлежности Хидроелектрана Ђердап 1 и 2, Доњем Милановцу не прети опасност од изливања ове реке. Према речима Драшка Ћетковића, заменика председника Општине и команданта Штаба за ванредне ситуације у Мајданпеку, у овој месној заједници Општине Мајданпек може доћи до другачијих проблема. Ниво Дунава регулише се испуштањем воде из акумулације, одакле се водом снабдева Доњи Милановац, па би још нижи ниво реке могао да угрози водоснабдевање Доњомилановчана. - Овде не би требало да буде већих проблема, мада то прихватамо са резервом. Ова пракса постоји већ скоро 45 година, од како је поплављен стари Доњи Милановац, да Хидроелектрана регулише ниво Дунава. Осцилације акумулације су око 6,5 метара. Надамо се ипак да је ово и крајња граница испуштања воде јер се Доњи Милановац водом за пиће снабдева из акумулације. Усисна корпа налази се испод минималне коте, па уколико дође до даљег пражњења акумулације, у Доњем Милановцу неће бити воде – истакао је Драшко Ћетковић.

Дуж Ђердапске магистрале нема одрона, међутим у општини Мајданпек још су непроходни локални, некатегорисани путеви оштећени изливањем мањих река. - Јавна предузећа која су задужена за овај део редовно одржавају Ђердапску магистралу. Овде јесу проблем одрони и клизишта, али је за сада све чисто. Ипак, што се тиче локалних, некатегорисаних путева на територији општине Мајданпек, ту имамо већих проблема јер су вододерине оштетиле путну мрежу. Углавном су то пољски и атарски путеви и заиста су у лошем стању. Комисија ће обилазити терен и биће утврђена штета, а затим ћемо санирати путну инфраструктуру – додао је Ћетковић. Екипа Регионалне телевизије Бор уверила се на терену да је Дунав за сада далеко од приобалног дела Доњег Милановца. Дунав је код Доњег Милановца сада на најнижој коти, што је узроковало и појављивање делова старог Доњег Милановца потопљеног 1971. године. Марија Ћосић

facebook.com/rtvbor


стр.

8

СПЕКТАР

петак, 23. мај 2014.

Подршка деци и ученицима са сметњама у развоју

број 33

ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

DZÎLJILJI *A TRJEKUT

PRODU*ERJA ÎN RTB BOR

investitori karje să interesuje, ama după încalje&erji o să să šćije šî vijituoru a lukrătoriluor.

tone đe arama katodă. Numa în april sa dat tri mij tone đe aramă. Šî pi lîngă aja kă kvantumu ăsta je măj mik đe kît sa planirit, în Elektroliza Boruluj spun kă la kvantumu planirit o să să ažungă pînă pi svršîtu anuluj, pintru kă să ašćaptă produ+erja măj marje la kopuri šî în Topituarje. În raznjacă đe arama katodă, alćilje produkturi a trjekut pistă plan. În patru lunji sa produs 435 đe tone đe pjatra vînătă, sa dat măj mult aur, ama ar&intu šî platina sînt în granjica planirită. La al măj bun rezultat sa ažuns în produ+erja đe selen, alu karje kvantum a trjekut planu ku 30 đe procjenturi.

PRIJECURLJI STANURILUOR

FIRMILJI ÎN RESTRUKTURIRANJE

EDUKACÎJA ÎN KLUBU A BĂTRÎNJILUORE

Bor đi la în+eputu »anulujÎn saRTBprodus 12 đe mij 203

Заједно са нама »

БОР Учесници јавне расправе о Акционом плану додатне подршке деци и ученицима са сметњама у развоју сложни су у оцени да би што пре требало урадити коначну верзију овог важног документа, који ће уколико га подржи локална самоуправа у Бору - обезбедити континуитет и квалитет мера у помоћи за лакше укључивање у образовни процес. Овај акциони план завршни је део пројекта „Заједно са нама , који реализује Удружење грађана Аурора у Бору, финансира БЦИФ у сарадњи са УСАИД-ом и Институтом за одрживе Заједнице. - Сврха овог документа, који би требало да представља план за успостављање свеобухватне инклузивне политике у општини Бор јесте ефикасан и свеобухва-

тан приступ у решавању проблема одрастања и образовања деце са сметњама у развоју. У борској општини не постоји ниједан овакав документ,а оно што је у решавању овог проблема веома битно јесте обједињавање и систематизација податак о деци са сметњам а у развоју- каже Миораг Недељковић сарадник Удружења грађана Аурора у Бору и стручни консултант за израду пројекта . У Удружењу грађана Аурора у Бору очекују да ће израда коначне верзије локалног плана Студије о стању додатне подршке деци и ученицима са сметњама у развоју, уз учешће свих актера јавне расправе ускоро бити заввршена, али и да ће је након разматрања прихватити и општина Бор. М.Ћосић

Пуно разлога за рођенданско славље Пригодним програмом ученици и наставници Основне школе „Ђура Јакшић“ у Кривељу обележили су дан ове образовне установе, коју је далеке 1852. године основао учитељ из Сомбора Марко Милошевић. Дан победе као Дан школе слави се од 1984. године. Ова образовна установа са четири истурена одељења у селима борске општине има 210 ученика, добар наставни кадар и добре резултате. - Имамо заиста сјајну децу и наставнике, ученици су стигли на републичко такмичење у више категорија, наставници су добили признање за најбољег послодавца у категорији јавних предузећа. Били смо затим

добри домаћини републичког такмичења младих орача, јер смо пре тога били најбољи млади орачи и има много тога да се поброји али заиста је све

twitter.com/@TelevizijaBor

objekturiluor în »Bor jeVindutu stabil ku kîcva anji în

dărăt. Đemižlok pi an să vinđe vro 100 đe stanuri, ama măj mult stanurlji ku două šî două šî žumătaće sobe. Kvadratu koštuje đi la 200 pînă la 250 đe euri în parća bătrînă a orašuluj, ama đi la 400 pînă la 450 đe euri kătră kilometru al đe patru šî Centru nuou a orašuluj. Pi pjaca objekturiluor în Bor măj pucîn să vînd lokalurlji. Prijecu pi kvadrat je 1000 đe euri în strada Moše Pijade, ama la periferije je 200 đe euri.

Pi podatkurlji alu » »Ministarstva đe privredă, în đe okrugurlji Boruluj šî Zaj+erjuluj în šapće firmi în restrukturiranje lukră vro +in+i mij 700 đe uaminji. Măj mult în RTB Bor +in+i mij 59, pi urmă în IPM Majdanpek 336, IHP Prahovo 102, Teretni transport în Bor 94, DES Zaj+erji, 91, Lak Žîca Zaštita 32 šî d.o.o. Romulijana 28 đe lukrători. Pi skimbărlji Kanonuluj đe privatizacije, roku đe ješîtu đin restrukturiranje šî plăćitu datorijiluor je prolun&it ku +in+i lunji. Đe +eva ašća firmi sînt

În organizacija Centruluj lukru socijal šî Socîji gerontolo&i+e în Klubu bătrînjiluor în Bor sa cînut edukacîja đispre aja kît znăćuje rekreacija la sănătaća uaminjiluor bătrînji. Rekreacija je bună đe injimă, uasă, ama prinđe binje šî kînd uomu arje osteoporoză. Învăcămîntoru a fost Jelena Žikić đin Centru đe sport „Zmaj“, karje a vuorbit đispre mulće fjaluri đe rekreacije pintru uaminji bătrînji. Prevodu: Aleksander Ilić

Ђаци и наставници Основне школе „Ђура Јакшић” у Кривељу обележили 162 године постојања ове установе, поносни на резултате које су заједничким снагама постигли

то само резултат доброг рада и ђака и наставника - поносно истиче Владимир Станковић, директор ОШ „Ђура Јакшић“ у Кривељу.

Захваљујући разумевању локалне самоуправе у Бору, ове године из буџета су предвиђена средства за замену комплетне столарије, што би требало да буде завршено у наредна два месеца. Станковић додаје да ће то само побољшати услове рада у овој школи, која, како је рекао, по својим резултатима то заиста и заслужује. У Основној школи „Ђура Јакшић“ у Кривељу, која је, пратећи технолошки напредак, међу првима отворила свој сајт и фејсбук страницу, сматрају да ће наредне године успехе поновити сигурно, а уз мало среће можда постићи и боље резултате. Елда Драгаш

dailymotion.com/rtvbor


КУЛТУРА

број 33

петак, 23. мај 2014.

стр.

9

Због ванредног стања изазваног поплавама

Одложене све културне и спортске маниф��стације Због ванредне ситуације изазване поплавама у Србији отказане су све културне и спортске манифестације. Једанаеста манифестација „Ноћ музеја“, која је за 17. мај планирана широм Србије, одложена је до даљег. „Ноћ музеја“ одложена је и у Бору, где је из истог разлога отказана је и традиционална манифестација „Сусрети села општине Бор“. Према речима организатора, такмичење села биће наставље-

но када временски услови то дозволе. Због ванредне ситуације прекинути су и спортски сусрети Уније синдиката просветних радника Србије на Борском језеру, па су се просветни радници прикључили акцији прикупљања помоћи за житеље најугроженијих подручја. Одложени су и Крос РТС-а и све фудбалске утакмице у нижим ранговима. М. Ћосић

Меморијал Братислава Браце Петровића

Најбољи рад Коље Милуновића

Гласовима публике одабран његов цртеж „Брод за превоз пепела“.- Борски музеј откупио скулптуру Рајка Попиводе

Поставку Другог меморијала Батислава Браце Петровића са 23 дела, познатих српских уметника, међу којима су била и два борска вајара, током месец дана трајања, у борском Музеју рударства и металургије. видело је близу хиљаду посетилаца. Публика је била у могућности да својим гласовима одабере најбољи рад, односно дело чијем ће аутору борски музеј наредне године приредити изложбу. Према резултатима овог гасања, како каже Драгана Игњатовић, историчар уметности и виши кустос, то је дело Николе Коље Милуновића „Брод за превоз пепела“. - Овај цртеж на платну познатог српског уметника, који

youtube.com/rtvbor

је са одушевљењем примио ову вест, највише се допао Боранима, а међу онима који су гласали највише је деце. Морам да кажем да смо имали јако лепу сарадњу са школама и посета је била веома добра. Драго нам је, такође, што ћемо наредне године приредити изложбу и омогућити нашој публици да ужива у врхунским остарењима - додаје Драгана Игњатовић. Дело које ће, по избору Уметничког савета Музеја, остати у уметничкој збирци јесте скулптура „Без назива“ из циклуса „Први пут са оцем на пецање“ Рајка Попиводе. Новац за откуп овог уметничког дела обезбедила је Општина Бор. Елда Драгаш

Традиционална манифестација ће бити одржана када прође ванредно стање у земљи

„Ноћ музеја“ за боље прилике

Посетиоци неће бити ускраћени да виде програм који је и планиран, па неће изостати ни један од садржаја

»

БОР Музеј рударства и металургије у Бору, ипак ће, у термину који се , за сада још не зна, организовати манифестацију „Ноћ музеја“, која афирмише универзалне културне и уметничке вредности, а одложена је, због ванредног стања у нашој земљи и незапамћених поплава, обавестила нас је Слађана Ђурђекановић Мирић, директор Музеја. Као што је и планирано, Музеј ће тада отворити врата Галерије „Бакар“, где ће бити организована ликовна радионица. Централни догађај ће бити изложба „Ходати и (о)сећати“, која ће бити отворена у великој галерији Музеја рударства и меатлургије. - Реч је о мултимедијалној изложби изузетно занимљивој, везаној за историјске догађаје између два светска рата у Смедеревској Паланци. Први пут у „Ноћи музеја“ имаћемо једну

гостујућу изложбу и аутор се веома радује што ће доћи у Бор на отварање - рекла нам је Сузана Мијић, етнолог и виши кустос. С обзиром на то да је реч о гостујућој изложби која је тематски везана за Смедеревску Паланку, кустоси борског музеја за ову прилику поставку су допунили историјском документацијом из своје архиве, која ће, како наглашава Сузана Мијић, бити мало подсећање на историјска дешавања 50. и 60. година 20. века, а те драгоцене фотографије биће изложене у холу Музеја. У оквиру мултимедијалне изложбе „Ходати и (о)сећати“ предвиђене су и две ноћне шетње до железничке станице у Бору и до Биоскопа „Звезда“. Између шетњи, у великој галерији, предвиђена је промоција Зборника радова борског Музеја. Е. Драгаш

Како упутити помоћ поплављенима СМС 1003

Пошаљите СМС поруку на број 1003 за помоћ угроженима. Број важи за све мреже у Србији, цена поруке је 100 РСД.

Црвени Крст Србије

Сви заинтересовани за пружање помоћи угроженом становништву (у виду воде и хране, одеће и слично) такође могу да се обрате Црвеном крсту који врши прихват и расподелу помоћи угроженима. Пратите информације које објављује Црвени крст Србије због правилне информисаности свих о помоћи коју можете пружити нашим унесрећеним сународницима.

Контакт телефон је: 011/3032-125 локал 217 и локал 215 facebook.com/rtvbor


10

стр.

МОЗАИК

петак, 23. мај 2014.

Гастрономске чаролије Помоћ познатог Пилетина са сенфом и светског кувара кукурузним пахуљицама Сведоци смо катастрофе која је захватила Србију и земље у окружењу. Сведоци смо и хуманости многих странаца, који на разне начине помажу угроженом становништву од поплава. Један од њих је и познати холандски кувар и звезда телевизијског канала „24 Kitchen“ Рудолф ван Вин, који је стигао у Београд како би кувао за угрожене у поплавама. Он је, између осталог, у Хотелу „Славија“ припремио вечеру за 400 мајки са децом, које су тамо смештене након евакуације. Један од његових специјалитета које је спремао је и ПИЛЕТИНА СА СЕНФОМ И КУКУРУЗНИМ ПАХУЉИЦАМА. За ово јело је потребно: 500 гр пилећих филета, 3 кашичице сенфа, 4 шаке кукурузног брашна, бели лук у праху, алева паприка, со. Припрема: Прво припремите смесу за панирање тако што помешате пахуљице, мало белог лука у праху, соли, мало алеве па-

прике и то све изгњечите руком или тучком за месо, с тим да не претворите пахуље у прах. Филете немојте стањивати и резати, већ их оставите у комаду. Сваки филе намажите сенфом и тако намазане уваљајте у пахуљице које сте већ припремили. Стравите их у посуду за печење и пеците на 180 степени око 30 минута. Печене, вруће филете нарежите на мање комаде и послужите их са бареним кромпиром, зачињеним маслиновим уљем и першуном. Не заборавите да када купујете све што је потребно за ово јело, купите и мало флаширане воде, конзервиране хране за бебе, неко средство за хигијену и све то проследите Црвеном крсту. Верујте ми да ћете се много боље осећати, јер сте на неки начин помогли људима који су изгубили све у овим поплавама. Мирјана Васић

лоБОРизми • Две ствари највише мрзим: да радим и да ми се неко меша у посао.

• Бадава ти сва светлост на овом свету ако је у својој глави немаш ни за једну свећу.

• Гледам своја посла и немам на чему поглед да задржим.

• Кад боље размислим, боље да ја вама скинем капу, него ви мени главу.

Милен Миливојевић

Венко Христов

број 33

Ништа људе не везује тако као заједнички преживљена несрећа Иво Андрић После тих великих поплава мало шта остане од покретног имања у оној већој половини касабе, која лежи у равници, на пешчаном језичку између Дрине и Рзава. Таква поплава баца целу касабу за неколико година унатраг. То поколење проведе остатак свога века у поправљању штета и несрећа које је оставио „велики поводањ”. Они до краја живота изазивају у међусобним разговорима страхоту јесење ноћи кад су по студеној киши и пакленом ветру, уз светлост ретких фењераизвлачили робу, сваки из свога дућана, и износили је горе на Мејдан у туђе куће и магазе. Кад су сутрадан, у мутно јутро, гледали с брега доле на ту касабу, коју воле несвесно и силно као рођену крв, и посматрали мутну, запењену воду како дере улицама у висини кровова на кућама и по тим крововима са којих вода с праском одваљује даску по даску, погађали чија кућа још стоји усправно.

Видим ватру Видим ватру где умиру гневни пси живот живот одузима јад и очај тихо пером тихо оком чежња нек се распростире опет ноћ је крв и тама свемир ми је у подсвести у корењу немир немир гледај док ти глава клија

• Није злато све што сија, нарочито када га нема.

• Помрачење сунца и месеца су природне појаве. Помрачење умова - друштвене.

видим ватру (немоћ је над литицама земље)

Брана Филиповић

Драгомир Раденковић

twitter.com/@TelevizijaBor

Из романа

„На Дрини ћуприја“

Поетски кутак

• Сви се ослањају на народ. Толики терет само он може да издржи.

• За парајлије беспарица је кинеска реч. За богате сиротиња је руља неспособних нерадника.

* * * У том нараштају, како су старци доцније причали, није било готово никогко се добро сећао последње велике поплаве. Ипак су сви били тих кишнихјесењих дана на опрезу, знајући „да је вода душманин”. Испразнили сумагазе најближе реци, обилазили су ноћу, са фењером, по обали иослушкивали хук воде, јер су стари људи тврдили да се по неком нарочитомзујању водене матице може познати хоће ли поплава бити једна од оних обичних, које сваке године походе касабу и наносе незнатне штете, илиће бити једна од оних, срећом ретких, које преплаве и мост и варош иоднесу све што није тврдо зидано и утемељено. Идућег дана видело седа Дрина не расте и касаба је те ноћи утонула у дубок сан, јер су људибили преморени од несна и узбуђења прошле ноћи.

Паун Дурлић dailymotion.com/rtvbor


МОЗАИК

број 33

петак, 23. мај 2014.

11

стр.

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР ПОНЕДЕЉАК

УТОРАК

СРЕДА

ЧЕТВРТАК

ПЕТАК

СУБОТА

НЕДЕЉА

7.00 Будилица 9.00 ТВ Шоп 9.15 Храна и вино 10.00 Вести на знаковномјезику (р) 10.15 Агро дан 10.30 Лек из природе 11.05 Кућица у цвећу 11.25 Бели лук... 12.00 Вести 12.15 Серијски филм (р) 13.00 Атлас/Гуливер 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 Ауто спринт 15.15 52 вике��да 16.00 Дневник 16.30 Радим градим 16.55 Свет на длану 17.30 Вести на румунском 17.40 Око истока 18.30 ТВ Шоп, 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 Спортска хроника 20.30 Нокаут 21.00 Енергија на... 21.25 Серијски филм 22.00 Данас 22.20Вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 На трагу природе 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица 9.00 ТВ Шоп 9.15 Храна и вино 9.45 Времеплов 10.00 Палета (р) 10.50 Агро дан 11.05 Лек из природе 11.35 Бели лук... 12.00 Вести 12.30 Серијски филм (р) 13.00 Улови трофеј 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 Нокаут (р) 14.55 На точковима 15.20 Спортска хроника(р) 16.00 Дневник 16.30 Меридијанима 17.00 На трагу природе 17.30 Вести на румунском 17.40 Око истока 18.30 ТВ Шоп 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 Радим градим 20.30 Енергија на... 21.00 Ауто флеш 21.25 Серијски филм 22.00 Данас 22.20 Вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 На трагу природе 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица 9.00 ТВ Шоп 9.15 Храна и вино 9.45 Времеплов 10.10 Агро дан 10.15 Атлас/Гуливер 10.45 Више од спорта 11.35 Бели лук и.... 12.00 Вести 12.30 Серијски филм (р) 13.00 Свет на длану 13.30 Времеплов 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 Вино и ... 14.50 Ауто флеш 15.20 Корак 16.00 Дневник 16.30 Меридијанима 16.45 На трагу.... 17.30 Вести на румунском 17.40 Око истока 18.15 Улична патрола 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 На трагу.... 20.30 Меридијанима 21.00 Филм на виде(л)о 21.25 Серијски филм 22.00 Данас 22.20 Вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица 9.00 ТВ Шоп 9.15 Храна и вино 10.00 Агро дан 10.15 Вино и .... 10.45 Лек из природе 11.15 Меридијанима 11.35 Бели лук... 12.00 Вести 12.30 Серијски филм (р) 13.00 Корак 13.30 Времеплов 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 ABS show 14.55 Радим градим 15.25 Филм на виде(л)о 16.00 Дневник 16.30 Меридијанима 17.30 Вести на румунском 17.40 Око истока 18.15 Енергија... 18.45Времеплов 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 На трагу.... 20.30 Меридијанима 21.05 Агро дан 21.25 Серијски филм 22.00 Данас 22.20 Вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица 9.00 ТВ Шоп 9.15 Храна и вино 10.00 Агро дан 10.15 Енергија на.... 10.30 Калеидоскоп 11.30 Бели лук и.... 12.00 Вести 12.30 Серијски филм (р) 13.00 Везе 13.30Времеплов 13.45 ТВ Шоп 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 Улови трофеј 14.55 Србија коју волим 16.00 Дневник 16.30 Меридијанима 16.45 На трагу... 17.30 Вести на румунском 17.40 Око истока 18.15 Навигатор 18.45 Времеплов 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 На трагу... 20.25 Меридијанима 21.25 Серијски филм 22.00 Данас 22.20 Вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 01.00 Ноћни програм

7.00 У нашем атару 8.00 Будилица 10.00 ТВ Шоп 10.15 Нови свет Гнома 10.45 Лекције из географије 11.00 Школирање 11.30 Млади су закон 11.45 Времеплов 12.00 Вести 12.15 Дечији филм 14.00 Викенд на истоку 14.40 Зелена патрола 15.10 Кућица у цвећу 15.40 ТВ Шоп 16.00 Дневник 16.20 За све Роме 16.40 На трагу природе 17.05 Серија „Риск“ 17.35 ТВ Шоп 17.50 Серија „Поморска патрола“ 18.35 Времеплов 19.00 Дневник 19.25 Култ арт 20.00 Глас Америке 20.35 Калеидоскоп 21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00) Вести 23.05 Више од спорта 00.00 Вести 00.15 Ноћни програм

6.00 Фарма 7.00 Храна и вино 8.00 Будилица 10.00 ТВ Шоп 10.15 Нови свет Гнома 10.45 Лекције из географије 11.00 Заборављени народи 11.30 Млади су закон 12.00 Вести 12.15 Село моје 1245 Зелени екран 13.10 Здравље 14.00 Вести на знаковном језику 13.45 Палета, програм на румунском језику 15.15 МиМ магазин 16.00 Дневник 16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику 16.40 На трагу природе 17.10 Серија „Риск“ 17.50 Серија „Поморска патрола“ 19.00 Дневник 19.20 Инфо 7 20.00 Глас Америке 20.35 52 викенда 21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00 Вести) 23.05 Под сјајем звезда 00.00 Вести 00.10 Ноћни програм

Биоскопски репертоар Биоскоп „Звезда“ Бор » 0д 22. до 25. маја - цртани филм ,,Кхумба“ у 18 сати. Цена улазнице је 200,00 динара. » 0д 29. маја до 01. јуна - филм ,,300: Успон царства“ у 18 и 20 сати. Цена је 200,00 динара. Цена улазнице филмских пројекција је 200,00 динара Информације на телефоне: Биоскоп ,,Звезда“ 030/421-259 ( од 17 до 21 сат)

РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА БОР СВАКОГ ДАНА СА ВАМА

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕ Бор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55 Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово пристаниште) 05:16, 10:27 и 18:22 Бор - Пожаревац 00:04 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4:00, 9:15 и 17:05 Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 14:30, 19:50 и 23:01 АУТОБУСИ Поласци из Бора за Београд 04:00(радним даном), 04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30 Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30, Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25 Неготин и Кладово 07:30 Д. Милановац 10:40 , 15:10 Мајданпек 15:10, 17:30 Параћин 05:00 05:16 15:30 Јагодина 05:00 15:30 Жагубица - Пожаревац 07:30 СРЕДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ Позивни број 030 Аутобуска станица 423-770 Аутобуска станица „Бортравел“ 457-760 Железничка станица 421-371 Полицијска управа 192 Ватросаци 193 Хитна помоћ 194 Електродистрибуција 422-888 Топлификација 426-398 Водовод 421-234

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈ

Хотел „Језеро“ 482-940 Хотел „Албо“ 249-69-62 Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008

АПОТЕКЕ

Апотека у Дому здравља 421-624 Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167 Апотека „Здравље“ 428-866 Апотека у Злоту 2561-958 ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

20:40

24 ЧАСА ДНЕВНО 18:15 youtube.com/rtvbor

facebook.com/rtvbor


12

стр.

петак, 23. мај 2014.

ХУМАНОСТ НА ДЕЛУ

број 33

Борани несебично помажу угроженима од поплава »

БОР Пострадалом становништву несебично помаже и Бор, а грађани се удружују преко скупштине станара, месних заједница, удружења. У акцији прикупљања помоћи за најугроженија поплављена подручја у Србији учествује и православна Црква у Бору. - Ми заиста немамо могућности да сортирамо гардеробу , или било коју другу помоћ па молимо грађане да помоћ доносе у Црвени крст.Сви који могу нешто да дају нека то и учине

СОЛИДАРНОСТ РУДАРА Синдикат рудара Србије донео је на седници одлуку да се за помоћ страдалима у поплавама у Србији из њиховог фонда издвоји пола милиона динара, како би се обезбедила помоћ за најугроженија подручја. Дат је и предлог да се сви радници РТБ-а Бор, који потврде да су сагласни, одрекну једне дневнице која ће бити уплаћена као помоћ пострадалима у поплавама. Д. Ђ. јер ће пострадалима то значити - каже Нико Туфегџић, старешина Правосалвне цркве Свети Ђорђе у Бору. - Станари наше зграде скупили су се и за хједан дан прику-

пили ћебад, одећу обућу храну и све смо то наменили пострадалима у параћину,јер смо били у контакту са њиховим Црвеним крстом. Прикупљену помоћ одвешће својим колима приватни предузетник Браварко из Бора, истиче Милованка Ристић, председник Скупштине станара зграде Албанске споменице 2. Помоћ у одећи, обући, конзервисаној храни, флашираној води, хигијенским средствима, ћебадима и другој врсти хуманитарне помоћи грађани Бора и даље могу да доносе где год дежурају волеонтери. Д ејан Стојчић, повереник Црвеног крста у Бору наглашава да је изузетно задовољан одзивом Борана и прикупљеном помоћи, али да је важно истаћи да је тренутно угроженима најпотребније проследити конзервирану храну, готова јела, воду пре свега, затим средства за хигијену. И у Црвеном крсту дежура се непрекидно. Млади борски волонтери заслужују све похвале.

Акцији су се прикључиле и привате фирме, које ће хуманитарне пакете помоћи отпремити до угроженог становништва. Људска солидарност из Бора

и других градова Србије, поред осталог, садржи и оно што пострадалима у поплавама пружа мало утехе и даје наду. Елда Драгаш

Повереништво Црвног крста у Бору, по увођењу ванредног стања, почело је одмах прикупљање помоћи за житеље угрожених подручја у Србији. По налогу општинског Штаба за ванредне ситуације у Бору, први камион хум а н и тарне помоћи из б о р с ко г Црвеног к р с т а послат је у Свилајнац. Много Борана одазвало се акцији, па су прикупљење велике количине одеће и обуће, хране и воде. Волонтери борског Црвеног крста апелују на људе добре воље да, уколико су у могућности, доносе ћебад, што више воде, опреме за бебе и децу и средства за хигијену. - Ми смо ступили у контакт са Црвеним крстом у Свилајн-

цу, тамо се у хали налазе многи евакуисани грађани. Шаљемо одећу, обућу и храну и воду, што је заиста најпотребније. Најискреније се захваљујем свим грађанима Бора, који су се у великом броју одазвали овој акцији и показали хуманост на делу – истакао је Атанас Стојчић, стручни сарадник у Повереништву Црвеног крста у Бору. Начелник Одељења за ванредне ситуације МУП-а Србије за Поморавски округ Горан Кушић изјавио је да је ситуација због раста водстаја велике Мораве тешка код Ћуприје и Јагодине, а да се стање стабилизује у Параћину и Свилајнцу. Према речима надлежних у Свилајнцу су најпотребније пумпе за воду, а у току је санирање вртића и школа. Борски Црвени крст биће отворен 24 сата, а помоћ се прикупља и у основним школама „3. Октобар“ и „Душан Радовић“, као и у Машинско-електротехничкој школи. Марија Ћосић

Помоћ за житеље Свилајнца

Хуманој акцији придружили се и запослени у регионалној Радио телевизији Бор

Поред донације, запослени се одрекли и једнодневне зараде

»

БОР Регионална Радио телевизија Бор је међу првим предузећима у Бору које је По-

вереништву Црвеног крста упутило хуманитарну помоћ у храни која је намењена унесрећеном становништву страдалом у поплави. Реч је о донацији вредној 105.000 динара, коју је ово јавно предузеће издвојило из сопствених средстава. - Овог тренутка је унесрећеном становништву најпотребнија храна и средства за хигије-

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир Васић Припрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

ну и ми смо обезбедили 200 килограма конзерви, готових јела, месних нарезака и паштета. Са овом праксом ћемо наставити и у наредном периоду. Осим тога запослени су издвојили за унесрећено становништво и једнодневну зараду, па ћемо за десетак дана упутити Црвеном крсту нову хуманитарну помоћ. Волео бих да и запослени у осталим јавним предузећима у Бору крену нашим примером и да издвоје једну зараду и да на тај начин помогну становништву са поплављених подручја - рекао је Владан Нововић, директор Регионалне ТВ Бор. Дејан Стојчић, повереник Црвеног крста у Бору се захвалио на вредној донацији Регионалној ТВ Бор и директору овог јавног предузећа Владану

Нововићу, који је обишао просторије Црвеног крста у Бору и најавио нове донације у наредном периоду. - Из Бора је укупно отпремљено 10 тона робе, један шлепер је отишао за Косјерић, а други у Свилајнац. Захваљујем се и грађанима на хуманости и апелујем да је сада најпотребнија помоћ у храни, води и средствима за хигијену - каже Дејан Стојчић, повереник Црвеног крста у Бору. Радио телевизија Бор ће и даље пратити и извештавати грађане о угроженим подручјима и настојати да перманентно упућује хуманитарну помоћ унесрећеном становништву. Златја Марковић

www.rtvbor.rs


Oko istoka 33