Issuu on Google+

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

13:25h БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ

БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ”

бр. 31 - 18. април, 2014. год.

година II

ЧЕС ТИТАМО УСКРШЊЕ ПРАЗНИКЕ!

Борска општина добила нову власт

Конституисање Скупштине Општине Неготин 7. маја » стр. 7 Борски рудари на најнижој коти » стр. 5 На дубини од 235 метара испод површине мора почео улазак у рудно тело „Борска река“

» стр. 7

За председника Општине изабран Живорад Петровић

Благоју Спасковском и „Ђердапу“ Капетан Мишина награда » стр. 3 Успешно пословање ЈП „ШРИФ“

» стр. 6

Почели сусрети села

Обележено 29 година ХЕ „Ђердап 2“ » стр. 5 » стр. 9

Прегршт медаља за борске пливаче, каратисте и џудисте » стр. 12


2

стр.

АКТУЕЛНОСТИ

петак, 18. април 2014.

број 31

Скуп о унапређење туризма у регионима Бугарске и Србије

Чаролије на истоку »

БОР Брестовачка бања надомак Бора била је домаћин скупа туристичких оператера, представника агенција из региона источне Србије и западне Бугарске. Циљ је да се формирају три заједничка туристичка пројекта, односно организују заједничке туре и привуку туристи. Туроператери из Бугарске и Војводине, представници петнаестак туристичких агенција су у програму реализације прекограничног пројекта афирмације домаћег туризма били на студијском путовању по источној Србији. - По програму туроператери ће у Србији обићи четири општине, а у Бугарској три. Предвиђен је и пословни скуп у свакој од општина где туристичке агенције имају могућност да се састану са менаџерима хотела и ресторана, организаторима туристичких манифестација и осталима, да би се употпунио туристички пакет - рекао је Зоран Миловановић, председник Кластера „Чаролија истока“. - Као и код нас у Бугарској и овде имате шта да покажете, али

много тога би требало да се уради да би туризам у регији био на нивоу каквим се жели. Борски и Зајечарски регион имају шта да понуде и агенције које су дошле из Бугарске су заинтересоване за сарадњу са колегама из Србије, а на обострану корист каже Красимир Кирилов, председник Привредне коморе Видин. - Ми Војвођани волимо да слободно време проводимо у планинским крајевима попут ваших. Добро је да се гради нова инфраструктура, као што је случај на Борском језеру и у Брестовачкој бањи. За нас је важно да пробамо локалне специјалитете, овде има и лечилишта, али би све то требало употпунити капацитетима на оближњим планинама како би се привукли житељи равнице - нагласио је Мирослав Ђучјански из агенције „ПАНАКОМП“ у Новом Саду. Водећи партнер пројекта је Привредна комора Видина, а сарадници Асоцијација за унапређење туризма из Видина и Регионална агенција за развој источне Србије – РАРИС. Горан Грамић

Нема довољно противградних ракета Пред овогодишњу сезону заштите од града, која је почела 15. априла, противградне станице на подручју Борског округа имају у просеку по две ракете, што је трећина оптималног броја, као и на нивоу Србије. У току је набавка још 3.000 ракета за потребе противградних станица у републици. - Ове године локалне самоуправе могу саме, уколико то желе, да обезбеде противградне ракете, а цена је 130 евра. Општина Кладово је већ исказала потребе за додатним ракетама и све оне општине које то желе могу то да учине преко Сектора за ванредне ситуације у Бору - каже Миодраг Марковић, начелник Одељења за ванредне ситуације у Бору.

На подручју које покрива Радарски центар Црни Врх ове сезоне биће активирано око 90 противградних станица и свака од њих имаће по два стрелца. Наредних дана почеће и њихова обука преко Републичког хидро метеоролошког завода. Они ће на месечном нивоу добијати од девет до десет хиљада динара. Ипак, очигледно је да и пред овогодишњу сезону противградне заштите, има проблема посебно у набавци ракета. Нацрт закона о заштити од града је донет, а његовим усвајањем, до краја године, требало би да буду решени проблеми финансирања набавке ракета, статуса стрелаца, као и сервисирања опреме у противградним станицама. Љ. Ђорђевић

twitter.com/@TelevizijaBor

Замена вреловодних цеви У Топлани у Бору, осим замене вреловодне мреже, у дужини од километра, из донације немачке развојне банке КФВ планирају још модернизацију 82 подстанице. - Реализација пројекта биће завршена до краја 2015. године

»

БОР У склопу пројекта Рехабилитација система даљинског грејања немачке развојне банке „КФВ“ Топлани у Бору одобрена је донација од близу два милиона евра. Од тих средстава, након уградње калориметара у свим подстаницама, по завршетку ове грејне сезоне, почеће и замена дела вреловодне мреже. У борској Топлани приводе крају припреме за замену вреловодне мреже у дужини од километра. Прибављена је неопходна сагласност Општине Бор и јавно комуналних предузећа, а обезбеђене су цеви за прву деоницу. До краја месеца требало би да пристигну преостале цеви и пратећа опрема. Након првомајских празника почеће радови који ће трајати два месеца. Цеви ће бити замењене на пет најкритичнијих локација у граду где су губици воде највећи. - То су деонице од православне цркве према насељу Север, Робне куће до СУП-а, у улици Седмог јула, код Завода

за запошљавање, иза Института за рударство и између Нове тржнице и Четврте месне заједнице, рекао нам је Десимир Миљковић, руководилац производње. Средствима из донације немачке КФВ банке биће замењено само три одсто укупне дужине вреловодне мреже у Бору. - Није нека велика дужина, али ми мормао да кренемо, јер у мрежи имамо велике губитке, на годишњем нивоу 150.000 кубика декарбонизоване воде, а кубни метар кошта 120 динара. То је 23 кубика на сат или осам литара у секунди. Кад је мрежа нова ти губици на годишњем нивоу су 20.000 литара - додао је Десимир Миљковић. Замена само 1.000 метара вреловодне мреже кошта 300.000 евра. Радови ће бити поверени фирми „Штрабак“ из Зајечара. Реализација целог пројекта требало би да буде завршена до краја 2015. године. Љиљана Ђорђевић

Куће за интерно расељене »

КЛАДОВО Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије и општина Кладово расписали су јавни позив за избор корисника за доделу помоћи у износу од 810.000 динара за куповину сеоског домаћинства са окућницом за побољшање услова становања интерно расељених лица. Новац је обезбеђен за куповину

три домаћинства за интерно расељене породице смештене у колективном центру “Караташ” или у неадекватном приватном смештају. Конкурс је отворен до 22.априла, а право учешћа имају интерно расељена лица и чланови њихове породице који бораве на територији општине Кладово. С. Т.

dailymotion.com/rtvbor


број 31

АКТУЕЛНОСТИ

петак, 18. април 2014.

Уручене награде „Капетан Миша Анастасијевић“

Престижну републичку награду за најбољи стратешки менаџмент добио је генерални директор РТБ-а Бор Благоје Спасковски. - Из источне Србије ово признање као најбоље привредно друштво добила је Хидроелектрана „Ђердап“

»

НOВИ САД Најбољим ствараоцима у привредном и друштвеном животу Србије, седмог априла, у Матици српској у Новом Саду, уручена су признања „Капетан Миша Анастасијевић“. Награду која носи име великог српског задужбинара и добротвора добила су 22 истакнута појединца, компаније и установе који су својим радом и стваралаштвом обележили протеклу годину. Међу добитницима овог високог признања и то због резул-

је Благоје Спасковски, генерални директор РТБ-а Бор. Као најбоље привредно друштво награду је добила „Хидроелектрана Ђердап“. - Да будем искрен нисмо се надали награди, али захваљујем се свима који су препознали да у Србији још увек има производње и да она може да се оствари и економично и уз најмање трошкове. Наша електрична енергија је најјефтинија на Балкану и ми производимо са најмањим трошковима. Комисија за доде-

3

стр.

Настављена производња у Фабрици обуће „Санч“ »

БОР Радници погона Фабрике обуће „Санч“ Врање у Бору наставили су производњу, пошто им је уплаћена новембарска зарада. Директор борског погона Михаило Бајчета је рекао да ће у наредном периоду настојати да запосленима исплаћују по једну зараду месечно и постепено надокнадити заостала примања. Просечна зарада у борском погону обуће је 20. 000 динара.

Борски обућари имају уговорену производњу до октобра, а 70 одсто продају иностраним купцима. Дневно произведу 250 горњих делова обуће. Близу 60 радника обуставило је производњу пре десетак дана, јер су им касниле зараде због проблема у производњи у матичној фабрици у Врању. Љиљана Ђорђевић

Доступнија здравствена заштита за најугроженије »

тата његових пословних потеза који су РТБ Бор учинили успешном и одговорном компанијом, како је образложена номинација, био је и генерални директор Басена Бор Благоје Спасковски. - Ово је велика част, али и велика обавеза да у наредном периоду радимо што боље. До бољег стандарда у Србији и више радних места доћи ћемо само уз труд, рад и већу транспарентност у привреди и политичком животу. Постоји јака воља да се у нашој земљи направи преокрет, али требаће још много више зноја да би се економија Србије, али и РТБ-а Бор, довела на светски ниво. Пре шест година, када сам дошао на чело борске компаније, рекао сам радницима да нема отпуштања, али ни опуштања, тако да је много труда у међувремену уложено и зноја проливено да би се ово висок�� признање заслужило - нагласио

youtube.com/rtvbor

лу награда је то препознала и ја се захваљујем на томе - рекао је Горан Кнежевић, директор ПД „Хидроелектране Ђердап“. Награда „личност године“ уручена је председнику компаније АРРИ из Минхена Дејану Илићу. Престижно признање која се додељује од 2000. године добили су и министар привреде у техничкој влади Игор Мировић, амбасадори САД и Азербејџана Мајкл Кирби и Едар Хасанов, један од најцењенијих српских хирурга, академик Зоран Кривокапић, начелник Генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић, члан борда директора Фондације „Новак Ђоковић“ Дијана Ђоковић, власник МК Групе Миодраг Костић, председник РПК Зајечар Дејан Тошић, режисер Емир Кустурица, глумица Мира Бањац, атлетичарка Ивана Шпановић и виолиниста Јован Кулунџија. Дејан Ђорђевић

НЕГОТИН Дом здравља у Неготину један је од 22 у Србији у којима ће се сходно уговору са републичким Министарством здравља, од априла до септембра, спроводити пројекат намењен повећању доступности здравствене заштите осетљивим популационом групама, старим лицима, деци, младима, инвалидима и Ромима, укупне вредности 27,5 милиона динара. Пројектом је обухваћено 450 жена, од тога 200 из градске и 250 из сеоске средине. Циљ је да се што раније открију, првенствено гинеколошке болести због високе стопе морталитета, али и друге болести, како би се благовремено започело лечење. Средства за реализацију су обезбеђена кроз пројекат Министарства здравља „Пружање унапређених услуга на локалном нивоу – ДИЛС“, који се финансира из кредита Светске банке. Пројекат неготинске здравствене установе „Повећање доступности здравствене заштите женама инвалидима, Ромкињама и женама у сеоском подручју

у репродуктивном периоду и старијим од 50“ потписује, иначе, петочлани стручни тим. Ј. С.

Кредити за пољопривреду Одлуком ресорног министарства, пољопривредницима је омогућено коришћење трогодишњих субвенционисаних кредита. Пољопривредним произвођачима су на располагању кредити до три године, без девизне клаузуле са каматом од четири до шест одсто. Право на кредите имају власници газдинства, предузетници и земљорадничке задруге као и микро предузећа. Пољопривредници, предузетници и фирме могу да узму позајмицу до пет, а земљорадничке задруге до 15 милиона динара. У Пољопривредно саветодавној служби у Неготину кажу да су кредити повољни и саветују пољопривредним произвођачима да посете све банке пре узимања позајмице како би изабрали најповољнију. Љ.Ђ.

facebook.com/rtvbor


4

стр.

ДРУШТВО

петак, 18. април 2014.

број 31

Почела продаја регресираног горива »

БОР Након што је, правилник који регулише услове за остваривање права на регресирано гориво објављен, на већини бензинских станица у Бору почела је продаја гасног уља и еуро дизела регистрованим пољопривредним газдинствима за пролећне радове. Како је саопштено из НИС- а, компанија је обезбедила благовремено и континуирано снабдевање пољопривредника како би се радови на пољима обављали без застоја. На бензинским станицама НИС-а у Бору дневно се прода до 300 литара регресираног горива. Интересовање пољопривредника још увек није

велико, а веће гужве се очекују наредних дана. - Овог пролећа сејем пет хектара, а потребно ми је 150 литара горива. Мислим да је држава

закаснила, а субвенције нису довољне - каже Драгослав Станчуловић из Оштреља. Од ове године НИС-ове бензинске пумпе, уз специјализоване картице, омогућавају попуст регистрованим газдинствима за куповину гасног уља три, а еуро дизела пет динара за литар. Попуст омогућава и Кнез петрол. - Дајемо попуст од седам динара за литар еуродизела, а попуст за гасно уље знаће се за неколико дана. Картице издајемо при првој куповини горива каже Небојша Ђикановић, шеф пумпе Кнез Петрол у Бору. За остваривање права куповине регресираног горивапољопривредници ће бити у обавези да прикажу фискалне рачуне издате у периоду од почетка године до касне јесени. По хектару пољопривредници добијају субвенцију од 3.000 динара. Љиљана Ђорђевић

Заустављено уређење паркова »

БОР Уређење паркова поред Дома културе, испред зграде Општине Бор и зелене површине поред Робне куће у центру града, заустављено је, након што су председник Општине Бор Живорад Петровић и надзорни орган обишли локације на којима се изводе радови. Разлог је, кажу у Општини Бор, лош квалитет навезене земље. Уређење је почело крајем марта. Тендер за посао добило је предузеће „Ауто Аца“. План је био да се уклони девастиран слој земље и навезе слој хумуса у парковима, обнове травнате површине и дрвеће и постави систем за наводњавање. - Ми, на жалост, нисмо били извођачи радова. Тендер који је локална самоуправа расписала био је такав да нисмо могли да учествујемо на њему. Колико је мени познато најбољу понуду дало је предузеће „Ауто Аца“, које је затим узело у закуп наша

Изостајање са часова - потреба или хир? »

БОР Иако је редовно похађање наставе једна од основних обавеза ученика, анализа на крају трећег класификационог периода школске 2013/2014. године, у основним, а посебно у средњим школама у Бору показала је да су изостанци ђака са наставе много већи проблем од саме пролазности и успеха који постижу. За само три месеца сваки борски средњошколац изостао је у просеку са 89 часова. - Најчешћи разлог је - како наводи Маја Миладиновић, педагог у Машинско – електротехничкој школи - неспремност ученика за проверу градива и самим тим избегавање негативне оцене. Број оправданих изостанака ученика варира у зависности од генерације, али и школе. - Највећи број изостанака евидентиран је у Техничкој

школи, затим у Гимназији, у Економско – трговинској школи, а најредовнији на часовима су ученици Машинско – електротехничке школе у Бору - додаје Маја Миладиновић. Изостанци ученика у највећој мери поткрепљени су валидном лекарском потврдом. - Према нашој статистици,

twitter.com/@TelevizijaBor

возила и почело радове. Обилазећи паркове са председником општине и надзорним органом, закључили смо да хумус који је нанет не одговара потребама замене старог слоја и стопирани су даљи земљани радови. Наредних дана видеће се какав ће договор бити направљен између локалне самоуправе и извођача радова, који је прошао на тендеру. Уколико буде било потребе за нашим ангажовањем ми ћемо и даље радити за трећа лица - каже Далибор Орсовановић, директор ЈКП „Трећи октобар“ у Бору. Да ли ће се и када радови наставити знаће се ускоро. Вредност земљаних радова процењена је на два и по милиона динара, а два милиона динара предвиђено је за систем за наводњавање. Средства су издвојена из Фонда за заштиту животне средине. Дејан Ђорђевић

За само три месеца сваки борски средњошколац изостао је са наставе у просеку 89 часова

ученици су оправдано изостајали с часова у време вирусних инфекција, односно у фебруару, када је евидентирано близу пет хиљада прегледа. Мање здравствених прегледа школске деце обављено је у марту – три и по хиљаде, и знатно мање у јануару – свега две хиљаде прегледа. Лекарска оправдања ретроактивно

издајемо само у присуству родитеља - каже доктор медицине Срђан Петровић. Осим из здравствених разлога, ученици најчешће изостају са часова због неспремности за наставни процес и проверу градива. Иако би то теоретски могло за исход да има мање негативних оцена, пракса показује другачије. У том троуглу између ученика, просветних и здравствених радника, кључну улогу би требало да имају родитељи. Нажалост, њихова заступљеност у образовном процесу своди се на неопходан минимум и повлађивање деци. Ипак, треба имати на уму да велики број изостанака води непраћењу наставе, неучењу и губљењу битке с градивом, а све то може да има и далекосежније последице. Марија Димитријевић

dailymotion.com/rtvbor


број 31

ЕКОНОМИЈА

петак, 18. април 2014.

5

стр.

РТБ Бор међу десет највећих извозника Међу десет највећих извозника из Србије у првом кварталу 2014. године налази се и РТБ Бор, који је, за три месеца, извезао робу вредну 28,4 милиона евра, објавило је Mинистарство финансија Републике Србије. На првом месту је фабрика „Фиат аутомобили Србије“ у Крагујевцу, која је у периоду јануар-март 2014. извезла аутомобиле за 374,8 милиона евра. Друга на листи је „Нафтна индустрија Србије“ са 73,1

милион евра, следи „Тигар“ из Пирота са 61,5 милиона евра. Међу највећим извозницима су и ХИП „Петрохемија Панчево“, „Горење“ у Ваљеву, Старој Пазови и Зајечару, „Железара Смедерево“, „Тетрапак“ у Београду, „Хемофарм“ Вршац и „Јура корпорација“ у Рачи. Ових десет компанија, од којих је само РТБ Бор у државном власништву, извезли су, за три месеца, робу вредну више од 770 милиона евра. Дејан Ђорђевић

Борски рудари стигли на најнижу коту

Осамдесет метара испод 17. хоризонта, који је до сада био најдубљи експлоатациони део борске Јаме, на 235 метара испод површине мора, рудари су почели улазак у рудно тело Борска река. План је да се, уласком у 19. хоризонт, ходницима дугим 1.200 метара, обухвати рудно тело Борска река и почне његова експлоатација. - До средине године требало би да завршимо ископавање 200 метара ходника, чиме улазимо испод 17. хоризонта, формирамо окно неопходно за спуштање руде, што ће омогућити улазак у „капу Борске реке“, лежиште са 8 милиона тона руда која просечно садржи 7 одсто бакра. Планирамо да ту поставимо дробилицу и руду спуштамо директно на транспортни систем, што ће значајно умањити трошкове - каже Љубиша Миљковић, главни пословођа погона „Јама“ РТБ-а Бор.

youtube.com/rtvbor

Услови за рад у овом делу Јаме нису ни мало лаки. Због састава стене неопходно је суво бушење. - Неопходно је и да се сваки метар који се уради одмах осигура. У овом делу тренутно ради 15 рудара у три смене - каже Дејан Светозаревић, пословођа инвестиција на 19. хоризонту погона „Јама“ РТБ-а Бор. Приход који буде остварен од експлоатације „капе Борске реке“ биће искоришћен за даље инвестиције и наставак радова на 19. хоризонту. Пробијањем ходника и доласком до лежишта обезбедиће се довољно руде за наредне три деценије експлоатације у Јами. Процењује се да у целом лежишту има приближно 230 хиљада тона бакра у руди чија би вредност на светској берзи, према тренутним ценама, била готово милијарду и по долара. Дејан Ђорђевић

Обележен 29. рођендан Хидроелектране „Ђердап 2“ Од почетка рада, 12. априла 1985. године, произведено 38.400 гигават часова електричне струје, што је за 4,6 одсто више од планираног за читав период рада

»

НЕГОТИН Дванаестог априла, који је, пре четири године установљен као Дан Хидроелектране „Ђердап 2“, обележено je 29 година њеног успешног рада. Друга ђердапска електрана, као део Привредног друштва „Хидроелектране Ђердап“ и Електропривреде Србије, један је од најпоузданијих произвођача хидроелектричне енергије. На „Ђердапу 2“, од почетка рада, произведено је 38.400 GWh или 4,6% више од планираног за читав период рада. Рођендан хидроелектране обележен је дневном производњом од 4.200 MWh електричне енергије при средњем дотоку Дунава од 3.900 м³/с. Захваљујући повољној хидролошкој ситуацији у 2014, на ХЕ „Ђердап 2“ с разлогом очекују да ће, као и претходне, и ова бити добра производна година. На то упућују резултати забележени у прва три месеца ове године, током којих је, при расположивости свих 10 агрегата, произведено 447.076 МWh електричне енергије. У јануару, када је доток Дунава био око 3.900 метара кубних у секунди, ХЕ „Ђердап 2“ је произвела 127.130 МWh , или 12,5% више од планираног. У фебруару, при дотоку од 5.300 метара кубних у секунди производња је била 135.780 МWh, 19,1 % више од планира-

ног, а у марту 152.516 МWh, или за 7,8 % више од плана , при дотоку Дунава од 5.500 м³/с. Сви ови подаци говоре да је „Ђердап 2“ један од најпоузданијих произвођача хидроелектричне енергије у земљи. Добри резултати се остварују захваљујући изузетној погонској спремности, која се обезбеђују

Дванаестог априла 1985. године, на агрегату број три, произведени су први киловати електричне енергије, у оквиру завршне фазе изградње ХЕ „Ђердап 2“, која је званично почела 3. децембра 1977, а потрајала је осам година. Пре четири године, 12. април је установљен као Дан Хидроелектране „Ђердап 2“.

квалитетним текућим одржавањем и планираним ремонтним радовима. У ову производну годину „Ђердап 2“ је ушао погонски спреман, што је омогућило тромесечну производњу изнад плана и већу у односу на исти период прошле године, која је завршена са билансом од милион пет стотина хиљада мегаватсати струје, при средњем годишњем дотоку од 6.000 м³/с. Јованка Стефановић

facebook.com/rtvbor


6

стр.

У ФОКУСУ

петак, 18. април 2014.

број 31

Успешно пословање ЈП „ШРИФ”

Док многа јавна предузећа у Србији не успевају да послују позитивно, ЈП „Штампа, радио и филм“ прошлу пословну годину завршило са 7,5 милиона динара добити

»

БОР У Србији званично послује 490 јавних предузећа, са готово 100 хиљада запослених. Када се њима додају „Телеком Србија“, Аеродром „Никола Тесла“ и „Железнице Србије“, које послују као акционарска друштва у државном власништву, добија се група предузећа која

упошљава укупно 125 хиљада радника. Подаци из Агенције за привредне регистре говоре да су у 2012. години јавна предузећа у Србији направила губитак од 60,9 милијарди динара. Ипак, постоје малобројна државна и јавна предузећа, која позитивно послују, међу којима је и ЈП

„Штампа, радио и филм“, једно од ретких, које ће за 2013. годину платити порез на добит. - Урађено је више од онога што смо очекивали. Ми већ четири године имамо добит. Прошлу годину завршили смо са седам и по милиона динара добити, на коју ћемо наравно платити порез. То је резултат рада свих запослених у ШРИФ-у, превасходно примарне производње, односно новинара, сниматеља и монтажера, али и осталих стручних служби. Подршка оснивача је наравно пресудна, јер је за директора постављен млад и амбициозан менаџер који је постигао одличне резултате. Сада се пуно говори о приватизацији медија, али ја сматрам да је, како је у уџбенику за београдски Економски факултет наведено, информисање од стратешке важности за државу. Зато не треба половично преписивати законе који важе у Европској унији, јер и тамо има регионалних јавних сервиса који су у државном власништву. ШРИФ је резултатима показао да и медији у државном влас-

Конференција у Бору о интернет предузетништву »

БОР Друга, дводневна ВебДан конференција о интернет предузетништву одржана је у сали Музичке школе у Бору. Циљ је био да се млади људи подстакну да искористе пословне могућности на интеренту и развију пословање, како би напредовали и зарађивали. Различита истражвања показала су да су се током прошле године највише тражили, али и најбоље плаћали програмери за мобилне апликације. Међу атрактивним занимањима свакако су и веб дизајнери, такозвани „cloud“ сервис специјалисти и други. Ипак, за успешно интернет пословање неопходни су знање и свакодневна едукација, квалитет, као и љубав према послу и добра воља – истакнуто је на другој ВебДан конференцији о интерент пословању у Бору. - Основни циљ ове конфе-

ренције јесте да младе људе, ван већих градова, на неки начин натерамо да се укључе и да раде на интернету. Ми као органозатори смо презадовољни, с обзиром на то да смо попунили све пријаве неколико дана пре конференције. Предавачи су задовољни одзивом и градом, бар они које смо упели да проведемо и да им покажемо Бор – истакао је Марко Алексић, организатор. Четрнаест предавача из градова широм Србије, али и из Хрватске и Црне Горе, током дводневне конференције представили су различите могућности интернета. Веб дизајнери, блогери, уредници сајтова и други говорили су о свом путу кроз пословање на интернету. Оно што разликује успешно интернет пословње од других покушаја или чак злоупотреба, јесте квалитет – истакли су предавачи.

twitter.com/@TelevizijaBor

ништву могу да послује позитивно - каже Звонко Марковић, председник Управног одбора ЈП „Штампа, радио и филм“. - Први услов за успешно пословање јавног предузећа је подршка оснивача. Други услов је да предузеће води искусан менаџер или директор, који има развијене вештине управљања предузећем. Неопходно је и створити услове запосленима за несметан рад и за редовно примање зараде, за кадровско усавршавање и распоредити их на одговарајућа радна места. То је у ШРИФ-у остварено и резултати су евидентни каже Лепа Додић, члан Управног одбора Предузећа. Добре пословне резултате потврдила је и компанија „Солвент рејтинг“ која се професионално бави оценом бонитета компанија. Она је Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ оценила као предузеће које има добар бонитет и код кога је вероватноћа за банкрот минимална - од 0,7 до 1,5 одсто. Оцена успешности пословања од стране релевантне компаније посебно је значајна имајући у виду да је ово јавно предузеће 2009. године било пред затварањем и у ликвидацији. Дејан Ђорђевић

Предавачи из Србије, Хрватске и Црне Горе, међу којима су били веб дизаајнери, блогери уредници сајтова, новинари и други, говорили о свом путу кроз пословање на интернету

- Мислим да је најбитније да волите оно што радите. Код веб дизајна је то посебно изражено зато што је то креативан посао – каже Емануел Благонић, веб дизајнер из Хрватске. Злоупотребе су данас честе, то је неизбежно, али само је квалитет начин да се одвоји оно што је заиста битно од онога што је небитно. И ако сте блогер, или новинар, ако пишете за једног читаоца, или више њих, увек инсистирајте на квалитету – истакао је Марко Мудринић, новинар сајта „Нетокрација“.

ВебДан је први пут у Бору организован прошле године, а имајући у виду интересовање младих, организатори планирају још бољу организацију и још више гостију за наредну годину. Организатори манифестације су Агенција МВЕБ и Центар за културу општине Бор. Марија Ћосић

dailymotion.com/rtvbor


број 31

У ФОКУСУ

петак, 18. април 2014.

7

стр.

Одржане конститутивна и прва ванредна седница Скупштине Општине Бор

Изабрано ново руководство Општине Бор Живорад Петровић нови је председник Општине Бор, заменик председника је Саша Вукадиновић, а Душан Марковић председник Скупштине Општине, одлучио је нови одборнички сазив

БОР

»

Одборници Скупштине Општине Бор у новом сазиву, након локалних избора 16. марта, изабрали су на конститутивној, а затим и првој ванредној седници локалног парламента, све органе извршне и законодавне власти. За председника Општине Бор, са 29 гласова на тајном гласању, изабран је Живорад Петровић, а за његовог зам��ника досадашњи председник Општине Бор Саша Вукадиновић. - Можете, пре свега, да очекујете велики рад, ред и дисциплину. Грађани могу ући у Општину задовољни или незадовољни, али морају изаћи задовољни. Задовољни љубазношћу, предусретљивошћу свих општинских чиновника, почевши од мене. Сви смо у изборној кампањи обећавали. Ја обећавам да ћу да их, барем у великој мери, испуним, јер требамо погледати грађане у очи. Већ наредне седмице посетићу све сеоске и градске месне заједнице и то ће бити сваког месеца пракса, да утврдимо шта су задаци и шта смо урадили. Морамо да стварамо амбијент за нова радна места. И штедиће се на свим нивоима. Почевши од нас из општинске управе. На посао у Општини може да се дође градским превозом, сопственим аутомобилом, пешке. Али, неће моћи да се дође и оде из Општине службеним аутомо-

youtube.com/rtvbor

билом. Ја ћу контролисати и гориво и све уштеде. Није претња, али ће многи морати својим радом да сачувају радна места. Како у општинској управи, тако и у јавним предузећима - рекао је, између осталог, у првом обраћању јавности новоизабрани

председник Општине Бор Живорад Петровић. На његов предлог, већином гласова, изабрани су и чланови Општинског већа у Бору: Љубиша Миљковић, Негован Аксић, Оливера Јашаревић, Златка Стојановић, Маја Бакоч, Марко Николовски, Студенка Ковачевић, Синиша Србуловић и Горан Јоксимовић. За председника Скупштине Општине Бор из редова одборника изабран је најпре, на конститутивној седници, Милинко Живковић, који је на крају седнице поднео оставку из личних разлога, али и због тога што је и кандидат за посланика у републичком парламенту. - Прави приступ. Јер се дефинитивно у Србији појављују нови правци и нове идеје крећу да живе. Члан Српске напредне странке храбро, после ова-

ко кратког времена одлучује, јер су му квалитети и изнад овога што та позиција тражи. Поштујући позитивне законске прописе, сам одлучује да каже „не, ја ћу бити прави посланик, и нећу бити ни председник клуба ни активни председник Скупштине Општине - изјавио је Благоје Спасковски, првоизабрани одборник са листе Српске напредне странке и Нове Србије. Одборница Љиљана Радичевић из коалиције Социјалистичке партије Србије, Партије уједињених пензионера и Јединствене Србије, поднела је оставку на место одборника због истовременог обављања функције у Установи за децу „Бамби“ у Бору. Због потребе да се сви органи локалне власти што пре конституишу и да се замени још пет одборника са листе Српске напредне странке и Нове Србије, који су прешли у извршне органе власти, новоизабрани заменик председника Скупштине Општине Бор Ивица Николић заказао је, по хитном поступку, за исти

дан и другу седницу на којој је, осим верификације мандата новим одборницима, једина тачка дневног реда била избор новог председника Скупштине Општине Бор. Одборници су, са 27 гласова за и једним против, подржали предлог да локални

парламент у наредном мандату води Душан Марковић. Избором свих представника општинске власти завршено је конституисање локалних законодавних и извршних органа у Бору, а према најавама новог руководства, с обзиром на обим послова који предстоји локалној самоуправи, предстоји убрзан рад. Представници опозиције у парламенту, иако нису подржали избор новог општинског руководства, пожелели су им успешан рад, у интересу свих грађана Бора. Бојан Обрадовић

Конститутивна седница СO Неготин у мају Конститутивна седница Скупштине Општине Неготин, прва после редовних локалних избора одржаних у марту, заказана је за среду 7. мај у 10 сати. Након верификације мандата новог сазива локалног парламента, дневним редом је предвиђен избор општинског руководства: председника и заменика председника Скупштине Oпштине, избор председника и заменика председника Општине Неготин и чланова Општинског већа.

После локалних избора одржаних 16. марта, односно 24. када су поновљени на 13 бирачких места у граду и селима Општине Неготин, у новом сазиву Скупштине Општине биће 20 одборника Српске напредне странке и њених коалиционих партнера, 14 одборника коалиције СПСЈС, шест одборника ЛДП, три одборника коалиције ДСПУПС и два мањинске, Влашке демократске странке. Јованка Станојевић

facebook.com/rtvbor


стр.

8

СПЕКТАР

петак, 18. април 2014.

Вече пријатељства у Слатини

број 31

ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

DZÎLJILJI *A TRJEKUT A ĐE ÎNTÎJA ŠADZUTĂ DUPĂ ALJE%ERJI La a »Adunărji

На дечијем фестивалу, први пут одржаном у Дому културе у Слатини, гостовала културно уметничка друштва из Бистрице у Румунији, Злота и Новог Селишта. - План организатора и гостију је да се сарадња настави и прошири на друге области У циљу очувања традиције, културе и пријатељства, у селу Слатина, у недељу, 13. априла, организован је дечији фестивал „Вече пријатељства“. Први пут, овакву иницијативу покренуло је Културно-уметничко друштво „Бранко Олар“ из Слатине, које је на фестивалу угостило КУД „Кодришор“ из Бистрице у Румунији. Гости фестивала у Слатини била су и културно-уметничка друштва „Ново Селиште“ и „Петар Радовановић“ из Злота. Играчи су се представили традиционалним кореографијама својих крајева, а циљ организатора јесте да се кроз пројекат настави и прошири сарадња на друге области. - Циљ ове вечери је да сачувамо нашу традицију и културу. Први пут организујемо овакво дружење и вече пријатељства, а у гостима нам је пријатељски

КУД „Кодришор“. Драго ми је што смо почели са пионирским фолклором, зато што и култура остаје на најмлађима. Требало би да сачувају корене и традицију, и надам се да ће, не само наша, већ и друга

културно-уметничка друштва имати овакву идеју, па да сарадњу, осим са Бугарском и Румунијом, развијемо и са другим земљама – рекао је Братислав Марковић, председник КУД „Бранко Олар“ из Слатине. Гости из Бистрице истакли су да су овакви фестивали и дружења изузетно важни за ширу сарадњу Србије и Румуније. Задовољни гостопримством домаћина, чланови КУД „Кодришор“, већ у јулу, угостиће чланове КУД „Бранко Олар“ у Бистрици. - Радујемо се што смо дошли у Слатину, у Бор, у ваш леп крај у Србији. Значи нам веома много, како бисмо учврстили дугорочне, пријатељске везе. Желимо да заиста осетимо оно што представља уметност румунске и српске културе. У јулу желимо да позовемо КУД „Бранко Олар“ са господином Братиславом код нас, у наш леп крај у Трансилванији. Ми смо 40 километра од замка грофа Дракуле. Очекујемо све Србе код нас, да се диве лепотама наше земље, као што се и ми дивимо лепотама Србије – истакао је Адриан Пашку, кореограф КУД „Кодришор“ из Бистрице у Румунији. Организатори фестивала „Вече пријатељства“ су КУД „Бранко Олар“ и Месна заједница Слатина, а реализацију су помогли Општина Бор, Центар за културу и Удружење грађана „Вилаж“. Марија Ћосић

twitter.com/@TelevizijaBor

đe întîja šadzută a Komunji Boruluj după alje&erlji lokalji, sa aljes mînăduktorija nuouă. Deputacî đe prezîdantu Komunji Boruluj la glăsujit pi Živorad Petrović, inženjeru diplomirit đe mašinstvă, karje întrun period a fost direktoru Toplanji Boruluj, ama skimbătorju luj je Saša Vukadinović, inženjeru diplomirit đe mašinstvă, karje a fost prezîdantu komunji. Đe prezîdantu Adunărji Komunji Boruluj je aljes Milinko Živković, magistru ekonomiji, ama đe skimbătorju luj Ivica Nikolić. Pi predlogu a prezîdantuluj komunji deputacî a aljes šî partaši alu veća komunji – Ljubiša Miljković, Negovan Aksić, Olivera Jašarević, Zlatka Stojanović, Marko Nikolovski, Studenka Kovačević, Siniša Srbulović, Maja Bakoč šî Goran Joksimović. Kînd sa isprăvit šadzuta, prezîdantu Adunărji Komunji Boruluj Milinko Živković a dat ostavka, după +e sa cînut a doua šadzută unđe sa verifikujit šasă mandaturi a deputacîluor nuoj, karje a venjit pi luokurlji deputacîluor karje a kăpătat alće funkciji. Đe prezîdantu Adunărji Komunji Boruluj je aljes Dušan Marković đin koalicija SNS-NS.

LUKRATU PUBLJI*E

FIRMILUOR

Pi podatkurlji Zavoduluj đe »statistikă, în aj đi la urmă 10 anji

număru kasîtorijiluor în Sîrbije je măj mik ku 11 procjenturi. Pi đi altă parće, în Bor număru kasîtorijiluor je stabil ku kîcva dză+i đe anji în dărăt. Numa anu trjekut sa însămnat 216 đe kasîtoriji, dar đi la în+eputu anuluj sa însămnat 24. Anu 2010. sa însămnat 239 đe kasîtoriji, ama statistika arată kă šî număru ăsta je măj mik đe kum a fost în anji 90 a vjakuluj trjekut. O pri+ină đi +e matićari au măj pucîn lukru puaće să fije šî aja kă aj ćinjeri tot măj mult trăjesk împrjeună ama nu sînt kasîtoric. KADA ĐE PARAFIN

Okjeća đe konzervacije šî »restauracije a Muzejuluj în

Bor a kăpătat kada đe parafin nuouă, karje să koristăšće đe konzervacija lukruriluor đin ljemn. O parće marje đin banji pintru kumpăratu aparatuluj ăsta Muzeju a sîmbrijat đin datu askultamînturiluor đe konzervacije la Muzeju în Majdanpek, ama +a rămas đin banji sa dat đin buđetu Komunji Boruluj. Prevodu: Aleksander Ilić

Отворен Академски културни клуб на борском факултету

»

БОР Да техника и уметност могу заједно, као и да су знање и креативност одличан спој, показали су студенти и професори Техничког факултета у Бору, отварањем Академског културног клуба. Идеја је да се развије култура на овом факултету, да се студенти подстакну да, осим знања, покажу и таленат. Тим поводом, у Народној библиотеци у Бору организовано је академско културно вече.

Студентима су се п р и д руж и ли и млади таленти, полазници Школе гитаре борског Центра за културу. Музика и поезија биле су основе академске културне вечери, а представљена је и изложба уметничких слика и фотографија. Организатори културне вечери су Академски културни клуб и Студентски парламент Техничког факултета у Бору. Како истичу студенти и професори, план је да се подстакну и други талентовани млади људи да покажу своје умеће, а ако буде могућности, овакве вечери биће организоване и у другим градовима у региону. Марија Ћосић

dailymotion.com/rtvbor


КУЛТУРА

број 31

петак, 18. април 2014.

стр.

9

Парафинска када за Победник Мајданпечанин конзерваторске радове

У Доњем Милановцу одржан Међународни фестивал гитаре „Златна нота”

Вељко Бранкован

Таленти Школе гитаре Центра за културу Општине Бор освојили су седам првих и пет других награда

Победник деветог Међународног фестивала гитаре „Златна нота“, одржаног у Доњем Милановцу, је Вељко Бранкован, ученик Музичке школе „Ранко Кривић“ у Мајданпеку. У конкуренцији скоро 80 ученика основних и средњих музичких школа и студената музичких академија из Србије и Румуније, таленти Школе гитаре Центра за културу Општине Бор, освојили су седам првих и пет других награда. Највише бодова имао је Никола Бугарин,

а прва места у својим категоријама заузели су и Елена Јаношевић, Нађа Марковић, Алекса Алијевски, Душан Терзић, Максим Барбуловић и Анђела Крстић. Такмичење је пратио међународни стручни жири којим је председавао Бошко Радојковић, директор београдског „Гитар Арт“ фестивала. Организатор „Златне ноте“ је Асоцијација гитариста источне Србије. М. Ћосић

»

БОР Одељење конзервације и рестаурације борског Музеја рударства и металургије добило је нову парафинску каду, која ће служити за конзервацију предмета од дрвета. Од оснивања Музеја рударства и металургије на одељењу конзервације и рестаурације, поред бриге о заштити музејске грађе, обављају се и други превентивни послови, како за послове ове установе културе, тако и за друге музеје на подручју источне Србије. Стална брига о музејској грађи захтева и стално праћење музејске литературе и других достигнућа у области конзервације и рестаурације. Једна од савремених новина којом је обновљено одељење у Бору је парафинска када за дрво. - Веома се радујемо јер на овај начин побољшавамо квалитет послова везаних за конзервацију и рестаурацију дрвета. Тај посао ћемо од сада радити у условима примереним 21. веку. На овај начин из оног примитивног потапања и кувања у обичном лонцу са парафином, прелазимо на каду која је наменски рађена за потребе одељења

конзервације у Бору. Она има електронску опрему и могуће је температуру одржавати на константном нивоу. Уз то нема више испарења - каже Слађана Ђурђекановић Мирић, директор Музеја рударства и металургије Бор. Већи део средства за набавку овог савременог апарата Му-

зеј је обезбедио пружањем конзерваторских услуга Музеју у Мајданпеку, док је део новца издвојен из буџета Општине Бор. Елда Драгаш

Почели „Сусрети села” борске општине Кроз 18 сусрета надметаће се културно уметничка друштва из девет села. - Свако село ће бити два пута гост и домаћин. - Тема изложбе у другом кругу манифестације су орнаментални мотиви на дрвеном покућству

»

БОР Традиционална 53. манифестација „Сусрети села“ борске општине отворена је 4. априла у Бучју. Ово село као прошлогодишњи победник угостило је КУД из Метовнице. Кроз игру, песму и приказ обичаја на традиционалној манифестацији, кроз 18 сусрета надметаће се културно уметничка друштва из девет села борске општине. - Да се народна традиција у околини Бора брижљиво чува и негује, више од пола вела, потврђује ова манифестација, чији циљ јесте очување и неговање културне баштине. И стога youtube.com/rtvbor

радује што приликом отварања увек видимо младе људе. Наш задатак, али и њихов, јесте да то богатство преносмо и даље на те млађе нараштаје и да се никад не заборави народна традиција - нагласила је, отварајући „Сусрете села“ Миљана Голубовић, члан Општинског већа у Бору. Директор Центара за културу у Бору Драган Илић на отварању сусрета учесницима је пожелео успех и честитао им што, чувајући традицију, кроз ову манифестацију истрајавају. На „Суретима села“ борске општине свако село ће бити два

пута домаћин и гост. Ове године не учествују културно уметничка друштва из Танде, Луке и Горњана. Тема изложбе која ће пратити овогодишњу манифестацију, у другом кругу сусрета, јесу орнаментални мотиви на дрвеном покућству становника околине Бора.

Организатор манифестације је Центар за културу у Бору, а покровитељ Општина Бор. Победник сусрета села представљаће борску општину и на другим манифестацијама, попут „Хомољских мотива“ у Кучеву. Елда Драгаш

facebook.com/rtvbor


10

стр.

МОЗАИК

петак, 18. април 2014.

Гастрономске чаролије

Венчићи од киселог теста

Ускршње ђаконије

Ускрс се сматра најсвечанијим празником у години. На тај дан скидају се двери у цркви на олтару, чиме се показује да је Исус својим васкрсењем победио смрт и отворио рајска врата. Ускршња традиција у Србији везана је за окупљање породице, радост и смех у кући. Иако је прошло много година, још увек памтим и осећам дух Војводине, мирис барене шунке и јаја. Најлепши део Ускрса ми је био када по повратку са јутарње мисе, у дворишту тражим шарена ускршња јаја, слаткише и поклоне, који су, како обичаји налажу сакривени у трави. Радовала сам се УСКРШЊИМ ВЕНЧИЋИМА са шареним јајима у средини. Зато вам и препоручујем данас да обогатите своју Ускршњу трпезу овим венчићима од киселог теста. За венчиће потребно вам је: 20 гр свежег квасца, 60 гр маргари-

на, 250 мл млека, 200 гр воде, 1 кашика шећера, 1 кашичица соли, 600 – 700 гр брашна и 1 жуманце. Размутите квасац у пола шоље млека, додајте шећер и оставите да надође. Након тога замесите од осталих састојака и квасца средње меко тесто и оставите око 15 минута да одстоји. Тесто поделите на лоптице и од њих правите венчиће. Премажите умућеним јајетом и пеците на 200 степени. Кад буду печене ставите у средину шарено јаје и по обичају је венчиће размените са пријатељима и рођацима. Поред свих Ускршњих ђаконија уживајте у венчићима, обрадујте своје драге пријатеље и не заборавите традиционалан поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ ! ВАИСТУНУ ВАСКРСЕ !

лоБОРизми • Из те странке су поручили: свако ко не верује у нашег председника је атеиста. Ненад Ћорилић

• У политици свака шака јада жели да постане ударна песница.

• Кад је почео братоубилачки рат, видео сам да сам се имао рашта и родити. • Идеја о свим Србима у једној држави трешко је остварива. Мали је свет. Милен Миливојевић

• Један број грађана је на изборе изашао са празним стомаком. Како је гласао тако ће му и бити.

• Каријеристи и од клозетске даске направе - одскочну.

• Циљ демократских промена је погођен. Радници су били транзициона мета.

Живојин Денчић

Зоран Додеровић

twitter.com/@TelevizijaBor

Такмичење у спортском риболову на Борском језеру

»

БОР Како би анимирали чланове да активно учествују у друштвеном животу и да квалитетно организују слободно време, Клуб за спорт и рекреацију инвалида у Бору организовао је општинско такмичење у спортском риболову на Борском језеру. На такмичењу је учествовало седам риболоваца. Такмичари који су заузели прва три места квалификовали су се за учешће на државном првенству 5. маја у Београду. Организатори су задовољни интересовањем чланова, који учествују и у другим активностима и такмичењима Спортског савеза инвалида Србије, према чијем распореду Клуб организује своје активности. - Клуб је до сада учланио 40 чланова а интересовање и даље постоји. Активно се ради и тренира, имамо рекреативце који се повремено јављају и активне такмичаре који учествују на такмичењима – истакао је Јовица Стојановић, председник Клуба

за спорт и рекреацију инвалида у Бору. Осим у спортском риболову, чланови Клуба учествују и на такмичењима у шаху, стреличарству, атлетици, куглању, стрељаштву, стоном тенису и пливању. Циљ је да се особе са инвалидитетом подстакну да активно живе и учествују у друштвеном животу. - На тај начин хоћемо да их покренемо и извучемо из суморне свакодневице, да изађу из куће и да се друже. Резултат може да буде битан онима који желе да се активно укључе у спорт, а некима је то само рекреација – додаје Стојановић. - За нас инвалиде је веома важно да изађемо, да се дружимо и боравимо у природи, као и да се рекреирамо. Понекад се бавим и бициклизмом, али сам углавном веран риболову и сматрам га најлепштим спортом – истакао је такмичар Драган Елек. Марија Ћосић

Поетски кутак Мирјана Васић

• Не очекујте од мене боље резултате од претходника. Ја бих био задовољан да узмем колико и он.

број 31

Чобановао сам од рођења Из стварности силазио међу снове И никако да се успавам у обзорје Да не гледам како нам изумиру поколења Хтио бих праотачку ватру да распирим Из огњишта извиискра нека крене У тјемену нека бљесне огањ живи Очним зраком дедовину да распалим И тамјан и згариште исти мирис има Ништа друго да замири паљевином Суђено ми да торбарим с дједовином Како бих се раздужио Комовима Марко Војводић dailymotion.com/rtvbor


МОЗАИК

број 31

петак, 18. април 2014.

11

стр.

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР ПОНЕДЕЉАК

УТОРАК

СРЕДА

ЧЕТВРТАК

ПЕТАК

СУБОТА

НЕДЕЉА

7.00 Будилица 9.00 ТВ Шоп 9.15 Храна и вино 10.00 Вести на знаковномјезику (р) 10.15 Агро дан 10.30 Лек из природе 11.05 Кућица у цвећу 11.25 Бели лук... 12.00 Вести 12.15 Серијски филм (р) 13.00 Атлас/Гуливер 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 Ауто спринт 15.15 52 викенда 16.00 Дневник 16.30 Радим градим 16.55 Свет на длану 17.30 Вести на румунском 17.40 Око истока 18.30 ТВ Шоп, 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 Спортска хроника 20.30 Нокаут 21.00 Енергија на... 21.25 Серијски филм 22.00 Данас 22.20Вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 На трагу природе 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица 9.00 ТВ Шоп 9.15 Храна и вино 9.45 Времеплов 10.00 Палета (р) 10.50 Агро дан 11.05 Лек из природе 11.35 Бели лук... 12.00 Вести 12.30 Серијски филм (р) 13.00 Улови трофеј 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 Нокаут (р) 14.55 На точковима 15.20 Спортска хроника(р) 16.00 Дневник 16.30 Меридијанима 17.00 На трагу природе 17.30 Вести на румунском 17.40 Око истока 18.30 ТВ Шоп 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 Радим градим 20.30 Енергија на... 21.00 Ауто флеш 21.25 Серијски филм 22.00 Данас 22.20 Вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 На трагу природе 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица 9.00 ТВ Шоп 9.15 Храна и вино 9.45 Времеплов 10.10 Агро дан 10.15 Атлас/Гуливер 10.45 Више од спорта 11.35 Бели лук и.... 12.00 Вести 12.30 Серијски филм (р) 13.00 Свет на длану 13.30 Времеплов 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 Вино и ... 14.50 Ауто флеш 15.20 Корак 16.00 Дневник 16.30 Меридијанима 16.45 На трагу.... 17.30 Вести на румунском 17.40 Око истока 18.15 Улична патрола 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 На трагу.... 20.30 Меридијанима 21.00 Филм на виде(л)о 21.25 Серијски филм 22.00 Данас 22.20 Вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица 9.00 ТВ Шоп 9.15 Храна и вино 10.00 Агро дан 10.15 Вино и .... 10.45 Лек из природе 11.15 Меридијанима 11.35 Бели лук... 12.00 Вести 12.30 Серијски филм (р) 13.00 Корак 13.30 Времеплов 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 ABS show 14.55 Радим градим 15.25 Филм на виде(л)о 16.00 Дневник 16.30 Меридијанима 17.30 Вести на румунском 17.40 Око истока 18.15 Енергија... 18.45Времеплов 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 На трагу.... 20.30 Меридијанима 21.05 Агро дан 21.25 Серијски филм 22.00 Данас 22.20 Вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица 9.00 ТВ Шоп 9.15 Храна и вино 10.00 Агро дан 10.15 Енергија на.... 10.30 Калеидоскоп 11.30 Бели лук и.... 12.00 Вести 12.30 Серијски филм (р) 13.00 Везе 13.30Времеплов 13.45 ТВ Шоп 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 Улови трофеј 14.55 Србија коју волим 16.00 Дневник 16.30 Меридијанима 16.45 На трагу... 17.30 Вести на румунском 17.40 Око истока 18.15 Навигатор 18.45 Времеплов 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 На трагу... 20.25 Меридијанима 21.25 Серијски филм 22.00 Данас 22.20 Вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 01.00 Ноћни програм

7.00 У нашем атару 8.00 Будилица 10.00 ТВ Шоп 10.15 Нови свет Гнома 10.45 Лекције из географије 11.00 Школирање 11.30 Млади су закон 11.45 Времеплов 12.00 Вести 12.15 Дечији филм 14.00 Викенд на истоку 14.40 Зелена патрола 15.10 Кућица у цвећу 15.40 ТВ Шоп 16.00 Дневник 16.20 За све Роме 16.40 На трагу природе 17.05 Серија „Риск“ 17.35 ТВ Шоп 17.50 Серија „Поморска патрола“ 18.35 Времеплов 19.00 Дневник 19.25 Култ арт 20.00 Глас Америке 20.35 Калеидоскоп 21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00) Вести 23.05 Више од спорта 00.00 Вести 00.15 Ноћни програм

6.00 Фарма 7.00 Храна и вино 8.00 Будилица 10.00 ТВ Шоп 10.15 Нови свет Гнома 10.45 Лекције из географије 11.00 Заборављени народи 11.30 Млади су закон 12.00 Вести 12.15 Село моје 1245 Зелени екран 13.10 Здравље 14.00 Вести на знаковном језику 13.45 Палета, програм на румунском језику 15.15 МиМ магазин 16.00 Дневник 16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику 16.40 На трагу природе 17.10 Серија „Риск“ 17.50 Серија „Поморска патрола“ 19.00 Дневник 19.20 Инфо 7 20.00 Глас Америке 20.35 52 викенда 21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00 Вести) 23.05 Под сјајем звезда 00.00 Вести 00.10 Ноћни програм

Биоскопски репертоар Биоскоп „Звезда“ Бор

» 18. и 21. априла – 3D анимирани филм ,,Рио 2” у 12, 14, 16:30 и 18:30 сати » 19. и 20. априла – 3D анимирани филм ,,Рио 2” у 16:30 и 18:30 сати » Од 18. до 21. – 3D филм ,,Капетан Америка против војника зиме” у 20:30 сати Цена улазнице филмских пројекција је 250,00 динара » Од 24. до 27. априла – домаћи документарни филм ,,Лауш” у 18 и 20 сати Цена улазнице филмских пројекција је 250,00 динара Информације на телефоне: Биоскоп ,,Звезда“ 030/421-259 ( од 17 до 21 сат)

Остали програми

Установа ,,Центар за културу Општине Бор“

» 24. 04. – Дечија представа ,,Време за бајку“ у сали Музичке школе у 10 и 12 сати – Цена улазнице 50,00 динара – Позориште ,,Бубамара“ Београд » 25., 26 и 27. 04. – 53. Манифестација ,,Сусрети села општине Бор“. » 28. 04. 2014. године - Позоришна представа ,,Сокин и Босина“ у сали Музичке школе у 20 сати – Цена улазнице 700,00 динара – Звездара театар Информације на телефоне: Центар за културу 030-424-546 ( од 8 до 14 сати)

Наредни број билтена „Око истока” излази 9. маја 2014. године youtube.com/rtvbor

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕ Бор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55 Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово пристаниште) 05:16, 10:27 и 18:22 Бор - Пожаревац 00:04 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4:00, 9:15 и 17:05 Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 14:30, 19:50 и 23:01 АУТОБУСИ Поласци из Бора за Београд 04:00(радним даном), 04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30 Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30, Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25 Неготин и Кладово 07:30 Д. Милановац 10:40 , 15:10 Мајданпек 15:10, 17:30 Параћин 05:00 05:16 15:30 Јагодина 05:00 15:30 Жагубица - Пожаревац 07:30 СВАКОГ РАДНОГ ДАНА НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ Позивни број 030 Аутобуска станица 423-770 Аутобуска станица „Бортравел“ 457-760 Железничка станица 421-371 Полицијска управа 192 Ватросаци 193 Хитна помоћ 194 Електродистрибуција 422-888 Топлификација 426-398 Водовод 421-234

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈ

Хотел „Језеро“ 482-940 Хотел „Албо“ 249-69-62 Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008

АПОТЕКЕ

Апотека у Дому здравља 421-624 Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167 Апотека „Здравље“ 428-866 Апотека у Злоту 2561-958 НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

07:00 ВИКЕНДОМ

08:00

15:15 facebook.com/rtvbor


12

стр.

петак, 18. април 2014.

СПОРТ

Спортски резултати

Брестовац лидер Окружне лиге

»

БОР У 20. Колу Окружне лиге првопласирани Брестовац савладао је екипу Кључа 3:0, Злот је поражен од Рудне Главе 3:1, Неметали су савладали Кривељ 3:1, а Слога и Бродоремонт играли су нерешено 1:1. Лидер на табели са 41 бодом, 13 победа и по два пораза и нерешена исхода је Брестовац, пет бодова мање има другопласирани Бродоремонт, на трећем и четвртом месту, са по 33 бода су Кривељ и Неметали, три бода мање има Слатина, која је на петом месту на табели. У дну табеле су Слога, Раднички и Браник. У источној групи Српске лиге фудбалери Хајдук Вељка

победили су екипу Радничког из Свилајнца 3:1, Ђердап је поражен у гостима од Дубочице 1:0, а пораз је претрпео и књажевачки Тимочанин од екипе Моравца 2:0. На првом месту на табели је Моравац Орион са 43 бода, Хајдук Вељко је пети са 33 бода, девет победа, шест нерешена исхода и пет пораза, са 27 бодова, осам победа, три нерешена резултата и девет пораза је Ђердап, док је Тимочанин са бодом мање на десетом месту на табели. Клуб малог фудбала „Бор“ изгубио је у гостима од Прокупља 6:1 у источној групи Друге футсал лиге. Кошаркаши Бора поражени

„Феникс“ у походу на медаље После освајања две златне и сребрне медаље на првенству југоисточне Србије, потом и две бронзане медаље на државном појединачном првенству, боксери борског „Феникса“ спремају се за нова искушења у сезони. Следе две међународне ревије бокса, у Лесковцу и Београду, потом и наступ пред својом публиком, у оквиру лиге југоисточног региона. Након бронзаних медаља Милана Симића и Мејдина Камберовског на државном

првенству у Власотинцу, боксери борског Феникса наступаће овог месеца и на великим међународним ревијама бокса у Лесковцу и Београду, на трофеју Београдски победник. С обзиром на квалитет такмичења на којима ће наступати, у борском клубу очекују тек запажене резултате, јер би освајање медаља био подвиг за селекцију клуба која активно ради тек две године. У оквиру клупског такмичења на територији југоисточне Србије, међу

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир Васић Припрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

број 31

Борски пливачи освојили шест, каратисти три, а џудисти четири медаље.- Шахисти победили Пожаревљане, а кошаркаши поражени у Нишу

су у гостима од првопласиране екипе на табели источне групе Прве регионалне лиге Ниша 151:62. Борани су са 13 победа и 11 пораза на шестом месту на табели. На појединачном Државном првенству у куглању за сениоре у Београду учествовала су два члана борског Куглашког клуба „Бакар“ Јовица Величковски и Дејан Стефановић. У финале које ће бити одржано у Бањи Јунаковић код Апатина, 26. априла, пласирао се Јовица Величковски са 592 оборена чуња. Шахисти борског Бакра победили су Пожаревачки шаховски клуб 4:0, у 4. колу Купа Шаховског савеза централне Србије. После победа над екипама Тимока и Књажевца, уз пораз у уводном колу од Озрена, Бакар је сада на трећем месту на табели источне групе, пред наступ на завршном турниру купа, у Врњачкој Бањи, од другог до четвртог маја. Такмичари Џудо клуба Бор освојили су четири медаље на такмичењу за пионире и кадете у Београду, у конкуренцији 550 џудиста из Хрватске, Мађарске, Македоније, Немачке, Румуније, Црне Горе и Србије. У конкуренцији пионира Сташа Младеновић освојила је сре16 екипа, Б о кс е р с к и клуб „Феникс“ биће, у мају, домаћин једног од лигашких кола, а почетком октобра организоваће поново и ревију „Бакарна рукавица“, која је својевремено била једна од најпосећенијих спортских манифестација у Бору. Осим првих државних медаља, у борском клубу „Фе-

брну медаљу, а Анђел�� Младеновић и Алекса Стојановић освојили су бронзане медаље. У конкуренцији кадета Јован Николић освојио је златну медаљу. Каратисти борског „Тигра“ освојили су златну и две бронзане медаље на Међународном турниру „Златни појас Чачка“, на коме је ове године наступало рекордних 1.500 такмичара из 14 држава Европе. У категоријама млађих сениора, јуниора и кадета, „Тигар“ је у борбама заступало 14 представника. Златну медаљу освојио је млађи сениор Зоран Хорти, а бронзане јуниор Амир Демири и кадеткиња Анита Филиповски. На такмичењу пливачког купа у Нишу такмичари Пливачког клуба „Бор“ освојили су шест медаља. Милица Марковић освојила је златну медаљу у дисциплини 50 метара делфин и сребрну медаљу на 100 метара делфин стилом. Катарини Јовановић припала је бронзана медаља у дисциплини 50 метара прсно, а Ени Киш такође бронзана медаља у дисциплини 50 метара леђно. На такмичењу је учествовало 295 пливача из 29 клубова Србије, Бугарске, Македоније. Маријана Симић

никс“ хвале се и са две златне и сребрном медаљом са појединачног првенства југоисточне Србије, али и чињеницом да, паралелно са мушком, успешно ради и женска секција клуба у којој вредно тренира неколико девојчица. Бојан Обрадовић

www.rtvbor.rs


Oko istoka" broj 31