Page 1

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ

БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ”

бр. 30 - 4. април, 2014. год.

година II

Фабрика без радника

Погони „Еурофоил“-а у Бору и Београду, за прераду ПЕТ амбалажног отпада, не раде од 1. новембра прошле године. Шездесетак радника је на принудном одмору, већ пет месеци не примају плату и накнаде за топли оброк и регрес » стр. 3

Четири године сајта РТВ Бор

» стр. 6

ПОМОЗИМО ЕМИ! » стр. 7

Сертификована лабораторија за контролу водомера » стр. 8 У пензију све старији?

» стр. 4

Зеленило за лепши град

» стр. 2

Борски гимназијалци други на републичком такмичењу » стр. 12


2

стр.

АКТУЕЛНОСТИ

петак, 4. април 2014.

број 30

Без добрих законских решења о историјским локалитетима

Волонтери чувају археолошка налазишта

Иако су археолошки локалитети скоро свакодневно на мети хулигана, који трагају за потенцијалном зарадом, законски прописи у Србији који би регулисали ову област још нису прецизни. Удружење археоаматера Србије, у бризи за очувањем локалитета, прошле године формирало је у Ћуприји прву археолошко-чуварску службу. Међутим, иако су регистровани, ови волонтери немају овлашћења да спрече бесправна ископавања или друге недозвољене радње на локалитетима, већ о истим мо-

могу штитити локалитете - каже Бора Димитријевић, директор Народног музеја у Зајечару. Касноантички локалитет Феликс Ромулијана, на пример, један је од добро чуваних археолошких налазишта, па се предмети са овог локалитета до сада нису појављивали на црном тришту. - С обзиром на то да је локалитет Феликс Ромулијана 2007. године уписан на УНЕСЦОву листу природне и културне баштине, било је нормално да одмах добије и адекватну чувар-

рају да обавесте полицију. Мишљења археолога и стручних лица о волонтерима који чувају археолошка налазишта су подељена, међутим сви су сагласни да је неопходан закон који би регулисао ову област. - Сматрам да је потребно да се пронађе законски оквир и да се пружи подршка људима који имају добру вољу да своје слободно време утроше на чување културног блага Србије. Неопходно је законском регулативом уредити да они постану званична, службена лица, јер само тако на адекватан начин

ску службу. Никада се у историји Ромулијане није догодило да се нешто од археолошких предмета појави на црном тржишту. – додао је Димитријевић. На потребу да се спречи прекопавање и уништавање локалитета годинама је указивао и Археолошки институт у Београду, али је веома мало учињено. Чувари аматери могу бити само добра идеја, истичу надлежни у овој области, која се што пре мора ставити у законске оквире како би се на тај начин стало на пут дивљим копачима. Марија Ћосић

Почео упис ђака у први разред Упис деце у први разред основне школе је почео. У пет градских и три сеоске основне школе у Бору у први разред биће уписано 430 ђака, што је према речима координатора рада борских основних школа за 70 мање у односу на прошлу годину. У школу полазе деца рођена од 1. марта 2007. до краја фебруара 2008. године. Упис траје до краја маја, односно до почетка нове школске године, посебно

за родитеље чија се деца нису уписала због пресељења или за прваке који долазе из категорија осетљивих група и немају стално место боравка. Од докумената потребан је извод из матичне књиге рођених, потврда о пребивалишту, доказ о здравственом прегледу детета и потврда да је дете похађало припремни предшколски програм. Љ. Ђорђевић

twitter.com/@TelevizijaBor

Обнова зелених површина у центру »

БОР Паркови и остале зелене површине у старом делу Бора су у изузетно лошем стању, па је њихово детаљније уређивање после више деценија било неопходно. Овим уређењем биће обухваћени паркови поред Дома културе, испред зграде Општине Бор и зелене површине поред Робне куће у центру града. Пошто је реч о обимнијим радовима, они ће се изводити у више фаза. - У првој фази у плану је уклањање девастираног слоја земљишта, у другој навоз хумуса који је већ почео поред Робне куће. Обновићемо такође травнате површине и где је неопходно посадити нове саднице листопадног и четинарског дрвећа - рекла је Анита Ђорђевић из Дирекције за изградњу Бора.

Вредност ових земљаних радова је 2, 5 милиона динара. Извођач је фирма „Ауто Аца“, а подизвођач Јавно комунално предузеће „Трећи октобар“ у Бору. Паралелно са овим пословима у свим овим парковима биће постављени системи за наводњавање зелених површина. - Да би се све ове површине одржавале неопходни су подземни системи за наводњавање које ћемо уградити на свим овим површинама- додала је Анита Ђорђевић. Уградња подземних система за наводњавање поверена је фирми Тисатек из Неготина, а вредност само ових радова је близу два милиона динара. Рок за завршетак уређивања паркова у центру Бора је два месеца. Љиљана Ђорђевић

Парк без реквизита

»

БОР На радост Борана, посебно најмлађих, септембра прошле године Јавно предузеће „Дирекција за изградњу Бора“ почело је уређење дечијих игралишта и паркова у граду. Осим других паркова и терена, тада је асфалтирано и игралиште на трећем километру. Том приликом уклоњени су сви реквизити из парка, а иако је било речи о поправци и постављању нових, до данас то није урађено. По завршетку асфалтирања, малишани су се вратили у парк, међутим преостају им само игре са лоптом јер других могућности које би требало да постоје у парку, за сада нема.

Покушали смо да у Дирекцији за изградњу Бора пронађемо одговор на питање када ће деца добити обећани парк, међутим надлежни се и после неколико позива нису одазвали. Дакле ово питање остаје отворено, као и питање шта се догодило са реквизитима који су већ били у парку. Наиме, за ово игралиште, пре скоро пет година, Раиффеисен банка донирала је нове реквизите, а након започетог уређења чак ни они нису враћени. Наставак радова планиран је и за ову годину, па остаје нада и за овај паркић који је у летњим месецима био један од најпосећенијих у Бору. Марија Ћосић

dailymotion.com/rtvbor


број 30

АКТУЕЛНОСТИ

Еурофоил пред затварањем? »

БОР Круг предузећа „ Еурофоил“у Бору, које је до недавно било синоним за прераду пет амабалаже у региону испуњен је депонијама пет амабалаже око погона за рециклажу, затворена је капија фабрике и ангажовано приватно обезбеђење. И тако месецима, тачније од 1. новембра претходне године. Само годину и по дана након отварања шездесетак радника, преко ноћи, остало је без посла односно послато на плаћено одсуство, а сада и на принудне одморе. Разлог: блокада рачуна фирме од милион евра због несугласица сувласника, хрватске компаније „Драва Интернационал“ и српског предузећа „Лимико“. Предузећу „Еурофоил“ је крајем октобра блокиран рачун због дуга од 110 милиона динара, које је према уговору, хрватска компанија „Драва Интернационал“ требало да исплати суоснивачу, српском предузећу „Лимико“ за куповину више од 40 одсто власничког капитала „Еурофоила“ чиме је постала власник 92 процента предузећа.

- Сви су радници након плаћеног одсуства послати на принудне годишње одморе за претходу и за ову годину. Шта ће након тога бити не знамо, изгледа да се иде у стечај или ликвидацију. Обратили смо се за помоћ инспекцији рада која је против надлежних поднела пријаву, међутим, за сада нема одговораса забринотошћу каже радница Љубинка Марковић. Судбину радника Еурофоила у Бору доживљавају и колеге у Београду, централе фирме. Њих двадесетак примило је тек октобарску зараду за претходну го-

петак, 4. април 2014.

3

стр.

Погони приватног предузећа „Еурофоил“ у Бору и Београду, за прераду ПЕТ амбалажног отпада, не раде од 1. новембра минуле године. - Шездесетак радника је на принудном одмору, већ пет месеци не примају плату и накнаде за топли оброк и регрес

дину и то минималац, без посла су месецима и били су приморани да покрену судски поступак да би им, бар била исплаћена преостала дуговања, ако се већ не решава статус фирме. Правни заступник предузећа „Лимико“ у Београду, сувласника фирме „Еурофоил“, адвокат Горан Цветковић каже да је ова компанија повукла блокаду рачуна матичне фирме од милион евра и да нема правних препрека за враћање радника на посао. - Ми смо учинили гест добре воље како би омогућили да фабрика настави да ради и да рад-

ници могу да примају плате. Уколико фирма не настави да ради то није резултат блокаде рачуна већ манипулације менаџмента који очигледно има друге планове. Већински власник, компанија „Драва Интернационал“ је још пре два месеца у писменој форми нагласио да ће фирму намерно отерати у стечај. - каже Горан Цветковић, адвокат и правни заступник предузећа „Лимико“. Да подсетимо, отварању погона за прераду ПЕТ - пластичне амбалаже у Бору дата је крајем маја 2012. године пуна политичка подршка, не само тадашњег руководства Србије, већ и амбасада Сједињених америчких држава, Хрватске и Јапана. Ово предузеће је за првих годину дана рада прерадило и извезло више од 700 тона ПЕТ амбалаже и по постигнутим резултатима брзо стигло до првог места на листи предузећа која се баве рециклажом на Балкану. Из хрватске компаније Драва Интернационал радници за сада нису добили одговор на питање о статусу фирме Еурофоил. Горан Грамић

Могућ пренос броја у фиксној телефонији Након што је потписан Протокол о имплементацији Правилника о преносивости броја у јавним телефонским мрежама на фиксној локацији, корисници фиксне телефоније сада могу да промене оператера уз задржавање постојећег телефонског броја. Поступак траје највише шест дана, а подразумева подношење затева оператеру у чију мрежу корисник жели да пређе. Та услуга кошта 165 динара, без ПДВ-а, а оператер од којег се преноси број нема право да тражи надокнаду.

youtube.com/rtvbor

Правилник предвиђа да претплатник који је пренео број не може поново да тражи пренос истог броја у периоду краћем од шест месеци, као и да од оператера примаоца броја, не може да захтева преношење додатних услуга које је раније имао. Нови оператер, дужан је да плати накнаду од 1. 000 динара без ПДВ-а, оператеру даваоцу броја по извршеном преносу. Према одредбама Правилника, оператери не могу одређивати веће цене за позиве према пренетим бројевима, у односу на позиве према

непренетим бројевима, који се употребљавају за пружање истих телефонских услуга. Од око три милиона власника фиксних телефона у Србији, број неће моћи да пренесу око 540. 000 корисника Телекома Србије, јер су њихове телефонске линије повезане са застарелим централама. По Правилнику о преносу броја у фиксној телефонији, око 700.000 корисника АДСЛ везе неће моћи да уз телефонски број пренесу и интернет прикључак. Директор Сектора за регулаторно правни оквир Телекома Србија, Слободан Терзић, за медије је истакао да постоји могућност да оператери од Телекома Србије изнајме локалну петљу, односно везе које иду бакарним

кабловима, и да тако пружају ту услугу корисницима. Такође, како је навео, сваком кориснику који пренесе број код неког кабловског оператера, тај оператер ће преко приступне мреже да омогући телефонски сервис, као и све друге додатне сервисе – телевизију и интернет. Фиксна телефонија у Бору за сада је доступна у мрежама Телекома, Орион телекома и СББ-а. Марија Ћосић

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

19:20h

facebook.com/rtvbor


4

стр.

ДРУШТВО

петак, 4. април 2014.

Борани у трећем добу друштвено активни

Добри услови за разоноду пензионера

»

БОР На подручју општине Бор има око 14. 000 пензионера, који на разне начине проводе своје слободно време. Највише је оних који, са унучићима и у породичном окружењу, дан за даном корачају кроз старост, а пуно је и оних који одређен део дана проведу са пријатељима у неком од клубова за стара лица, - Сматрам да је у Бору урађено много у погледу збрињавања и помоћи особама у трећем добу. Центар за социјални рад је још пре више година покренуо причу са геронтодомаћицама које много значе особама које живе саме и које нису у стању да оду по лекове или у продавницу. Потреба у Бору за оваквим видом помоћи је много већа. У Бору има више од 14. 000 пензионера, а 27 одсто људи је старије од 65 година, тако да сматрам да се из локалног буџета мора издвојити више средстава за социјално збрињавање наших старијих суграђана. Када је реч о Геронтолошком центру који ускоро треба да почне да ради, сматрам да је то одлична идеја за Бор, коју сам ја још као директор Центра за социјални рад 1983. године покренуо - истиче Ненад Гачић, дипломирани специјални педагог, дугогодишњи директор Центра за социјални рад у Бору. односно пензионерском дому. Шах, домине, тв програм и разговор, главне су активности, и у погледу услова у овим клубовима, борски пензионери су у сас-

вим задовољавајућем положају. - Пензионерски клуб у улици Моше Пијаде је у добром стању. простор је велики, и задовољава потребе неколико стотина пензионера у току дана. Људи долазе да играју шах, домине, да гледају тв програм и да се друже. Жене су мало активније у погледу културних активности, па су се организовале преко Клуба жена и редовно имају пробе фолклора и слично. У Клубу за стара лица у Пензионерској улици у Бору такође су адекватни услови за боравак, а такође и у још неким месним заједницама постоје простори где се пензионери могу дружити и боравити. У селима је ситуација мало другачија. Имамо села где постоје просторије за пензионере, мада нису тамо људи нешто много заинтересовани за такав вид дружења, а у неким селима нема уопште интересовања, па и не постоје ни просторије за такву намену“ - каже Чедомир Радосављевић, председник Удружења пензионера у Бору. Обезбеђивање адекватних услова за особе трећег доба у једној заједници као што је Бор превазилази наравно могућности пензионерског удружења. Надлежне институције свакако морају бити укључене, а оцена је да је и у том погледу у Бору урађено последњих година. У сваком случају, борски пензионери могу бити задовољни свеукупним условима, а према најавама, они ће се свакако и побољшати. Дарко Стојадиновић

twitter.com/@TelevizijaBor

број 30

У пензију све старији? Новим Законом предвиђа се померање се граница одласка у пензију и за жене и за мушкарце - 63 односно 67 година старости Од 1. јануара ове године пооштрени су услови за одлазак у пензију. За жене је тренутно важеће да у старосну пензију могу са 60 година живота и најмање 15 година радног стажа, односно са 35 година и 8 месеци радног стажа, а у том случају жена мора да има најмање 53 године и 8 месеца живота. Мушкарци према важећем закону, у току ове године могу отићи у пензију ако имају 65 година живота и најмање 15 година стажа, а уколико су испунили 40 година радног стажа, у пензију могу са 54 године и 4 месеца живота. Према првом предлогу, иако је било планирано да старосна пензија за жене буде максимум 60 година, већ сада се прет-

поставља да би се та граница могла померити на 63 године. Почев од следеће, 2015. године, сваке године би се додавало по шест месеци, тако да би 2020. године био достигнут жељени ниво од 63 године. Да је законодавац мислио на све показује и један од могућих предлога да када особа оде у пензију по једном основу, пензија је мања, и тек са стицањем ова услова добија потпун износ. Конкретно, сви они који оду у пензију по једном основу, пензија ће бити мања 6 одсто по свакој години. Они који испуне оба услова, и године старости и навршен стаж, имаће повластицу од седам одсто повећања за сваку годину. Дарко Стојадиновић

Завршена информатичка обука за инвалиде »

БОР У борској филијали Националне службе за запошљавање, након успешне петонедељне информатичке обуке по ЕЦДЛ стандардима, сертификате је добило седам особа са инвалидитетом. - Петонедељњу обуку по ЕЦДЛ стандарима похађало је седам незапослених лица са инвалидитетом, а у Економско – трговинској школи у Бору у току је и обука за пословне секретаре. У плану је и обука за помоћнике столара. Овакве обуке отварају нове могућности незапосленим лицима за проналажење посларекао је Бојан Марковић, организатор образовања одраслих у борској филијали НСЗ На евиденцији филијале Националне службе за запошљавање у борској општини има 185 особа са инвалидитетом, од којих је већина без квалифика-

ција. Зоран Китановић један је од седам полазника обуке, који је, са прекидима, на евиденцији као незапослено лице већ 17 година. - Сматрам да свако незапослено лице треба да похађа неку од обука које нуди НСЗ у Бору, јер је и могућност за проналажење посла већа. С обзиром на то да сам био лаик за област информатике и рачунара, верујем да ће ми овај сертификат много значити убудуће- рекао је Зоран Китановић, полазник информатичке обуке Информатичка обука по ЕЦДЛ стандардима је реализована у сарадњи са агенцијом „Академија“ из Чачка и Економско – трговинском школом у Бору, а сертификати су признати осим у нашој, и у земљама Европске уније. Марија Димитријевић

dailymotion.com/rtvbor


број 30

ЕКОНОМИЈА

Производња у РТБ-у Бор тече по плану »

БОР За 27 дана марта у Топионици и рафинацији бакра РТБ-а Бор произведено је 3. 307 тона анодног, односно 2. 738 тона катодног бакра. Из басенских рудника у Топионицу је у овом периоду допремљено укупно 18. 980 тона концентрата бакра, са просечним садржајем од 15, 65 проценат. Проблема у раду није било, кажу у ТИР-у, а шарже има у довољним количинама. С обзиром

на просечну дневну производњу од 122, 5 тона, очекује се да мартовска производња топионичара достигне 3. 800 тона анодног бакра, док се у електролизи до краја месеца очекује да буде произведено 3. 100 тона катодног бакра. Забележено је и високо временско искоришћење топионичких агрегата од 94, 3 одсто. Произведено је 95 тона бакар-сулфата, али се због плани-

Сертификована лабораторија за контролу водомера

петак, 4. април 2014.

раног ремонта не очекује да ће у марту бити произведено више од 100 тона. Потражња за бакар сулфатом, односно плавим каменом, је на тржишту велика јер је сезона прскања воћа у пуном јеку, па је његов пласман обезбеђен. У Фабрици сумпорне киселине произведено је 8. 838 тона монохидрата, а до краја месеца очекује се да производња достигне 10. 000 тона. Продаја засад иде добро, па у резервоарима има минималних залиха од 6. 000 тона киселине, наглашавају у ТИР-у Фабрика бакарне жице произвела је 657 тона дипформинг жице, 300 комада синтер-ламела и 26 тона динамо жице од почетка године. Погон прераде метала произвео је четири тоне разних врста арматура. Са линије месинга у Ливници бакра и бакарних легура произведено је 100 тона производа. Транспорт ТИР-а успешно обавља услуге превоза концентрата и шљаке, тим пре што је возни парк недавно обновљен са два нова Волво камиона који бележе велико временско искоришћење, кажу у РТБ-у Бор. Дејан Ђорђевић

youtube.com/rtvbor

водомера. Дирекција за мере и драгоцене метале, која је до тада једина била овлашћена да оверава мерне инструменте је то овлашћење пребацила на акредитоване лабораторије, које су за то биле спремне. Ми смо тај део посла успешно завршили и ушли међу првих десет лабораторија у Србији које су добиле

Радници без плате ДОЊИ МИЛАНОВАЦ

»

Радници Фабрике електропроизвода Доњи Милановац, њих тридесет двоје, упутило је допис Општинском већу Савеза самосталних синдиката у Мајданпеку у којем траже помоћ јер им је нејасан сопствени и статус предузећа. Последња зарада исплаћена им је у априлу прошле године и то за март. Ова фабрика приватизована је пре безмало шест година од словеначке фирме „Електроковина“, произвођача пригушница и расвете. О њеном пословању након тога било је мало информација, па је челнике Општинског већа Савеза самосталних синдиката у Мајданпеку веома забринуо допис групе од 32 радника те фабрике. Синдикат је позвао раднике да се у сопственом интересу боље организују и на сва спорна питања заједнички затраже одговоре. С.Вукашиновић

Дирекција за мере и драгоцене метале дозволила лабораторији ТИР-а да оверава мерне инструменте. - Могућа је производња две хиљаде водомера годишње

»

БОР Лабораторија за контролисање водомера Топионице и рафинације бакра Бор и званично је постала овлашћени погон са сертификатом за контролисање и оверавање водомера, чиме је створена могућност за контролу водомера које се овде производе и за пружање те услуге другим предузећима. Лабораторија је акредитована октобра 2012. године, чиме је стекла право да контролише водомере, али не и да их оверава. Овај поступак обављао се у Дирекцији за мере и драгоцене метале Републике Србије. Променом републичких прописа Дирекција је престала да буде овлашћено тело за оверавање, па се приступило овлашћивању појединих акредитованих лабораторија, међу којима је била и лабораторија Прераде метала. - Због промене законских прописа морали смо да обезбедимо овлашћења и за оверу

5

стр.

ту могућност и то не само за наше производе, већ и за „трећа лица - каже Радослав Ристић, технички руководилац Лабораторије за контролу водомера. Комплетни водомери РТБ-а Бор су новина на тржишту Србије. Продаја је због тога за сада нешто слабија. - Потребно је уложити пу-

но енергије јер смо нови на тржишту, многима смо непознати, иако годинама производимо месингана кућишта за водомере. Потребно је сада да стигнемо велике произвођаче. Квалитетом смо их престигли, а морамо да прилагодимо и цену, како би што пре стигли до купаца - наглашава Ристић. Уколико би се радили у једној смени, за годину дана могло би да се направи око две хиљаде водомера. Проблем је њихов пласман на тржишту. Ипак, с обзиром на то да је квалитет одличан, а захтеви на тржишту све већи, у погону Прераде метала и лабораторији за контролисање водомера, очекују повећање продаје у наредном периоду. Дејан Ђорђевић

facebook.com/rtvbor


6

стр.

У ФОКУСУ

петак, 4. април 2014.

Четири године сајта Сајт регионалне Телевизије Бор постоји од марта 2010. године, од када је објављено више од 13.000 чланака, најважнијих информација из Бора и региона. - Све објављене информације и материјали доступни су и на андроид апликацији.

»

БОР Осим на каналу Регионалне телевизије Бор, најважније информације, занимљивости и емисије гледаоци од марта 2010. године прате и на сајту rtvbor.rs. За четири године колико постоји сајт, објављено је више од 13 хиљада чланака, више од девет хиљада вести, скоро четири хиљаде емисија и више од хиљаду тв прилога, а у сваком тренутку на сајту је доступан и пренос програма Телевизије Бор. Статистика показује одличну посећеност, која се свакодневно

повећава, а за информације на сајту заинтересовани су како читаоци и гледаоци из Србије, тако и људи из земаља широм света. - За четири године рада сајта имамо више од четири милиона прегледа чланака. Такође сам задовољан што сајт не посећују само људи из Србије, већ и из иностранства, првенствено из Аустрије и Немачке, али и са других континената. Ми објављујемо информације из овог дела Србије, не преносимо вести других медија, што је још један од разлога да будемо задо-

вољни интересовањем. Оно што нас очекује у наредном периоду, јесте редизајн, јер у овој форми сајт траје већ две и по године. Очекујемо да ћемо за неколико месеци имати мало другачији изглед, прилагођенији корисницима. Ипак према нашим сазнањима корисници су и овим изгледом задовољни, лако се сналазе, лако долазе до информације, а то је најважније – истакао је Дејан Ђорђевић, уредник сајта www. rtvbor.rs. Осим на сајту Телевизије Бор најважније информације, емисије и друге објаве, доступне су

Дејан Ђорђевић уредник сајта www. rtvbor.rs

и на друштвеним мрежама, где се такође бележи све већа посета. На иницијативу менаџмента Регионалне телевизије Бор, а како би гледаоцима и читаоцима омогућили да стално буду правовремено и објективно информисани, марта прошле године креирана је и андроид апликација са најважнијим информацијама из Бора и региона. За годину годину дана, колико је доступна на Гугл плеј маркету, апликацију је преузело скоро 1.000 корисника. Марија Ћосић

број 30

Акцијаши на Црном врху Радило се и градило и то на минус 28 степени – тако кажу данашњи поштоваоци оних који су учествовали на првој радној акцији на Црном врху код Бора, у још неослобођеној Југославији 44 - 45 године прошлог века. Као знак сећања на њих на споменик првим акцијашима венце и цвеће положиле су организације које поштују традицију и то не само из Бора већ из готово целе Србије. - Сваке године ми на овај начин обележавамо 1. Април, дан радних акција, у знак сећања на више од 1600 акцијаша који су саградили прво 12 и по километара пруге, а потом су посекли и за Београд транспортовали 16.000 кубних метара дрвета каже Момчило Радосављевић, председник Организације резервних војних старешина Бор Након полагања цвећа одржана је свечана академија, уз пригодан кулутурно уметнички програм, а представници организације резервних војних старешина и Друштва за неговање слободарских традиција и ослободилачких ратова србије из Бора и Крагујевца потписале су повеље о братимљењу. З. Максић

Обележен За слободно новинарство Србије обележили свој дан, 27. март, када су дан школе Новинари 1791. године изашле прве новине на српском језику

Једна од најстаријих образовних установа у Борској општини, основна школа „Бранко Радичевић“, ове године је обележила 59 година постојања. - Од 1955. године када је у оквиру поделе тадашње осмолетке на две образовне установе, почела самостално да ради, наша школа близу шест деценија успешно извршава постављење задатке, у циљу пружања квалитетног образовања и васпитања деце - истакао је Радиша Петковић, директор ове установе. У програму названом „Љубав и другарство“ учествовали су и ђаци и наставници ове школе, а приредба је била и прилика да се награде најуспешнији на ликовном конкурсу. С. Томић

Новинари Србије обележили су свој дан у сећање на 1791. годину када су изашле прве новине на српском језику. Оно што данас, више од два века касније, заокупља пажњу новинара јесте слобода медија, која је кључна за обликовање демократског друштва. Од квалитета информисаности грађана зависи и њи-

twitter.com/@TelevizijaBor

хово мишљење а запослени у медијима слажу се и у томе да држава не сме да спутава новинаре и да их мора заштитити. Претње и притисци, имају обесхрабрујући утицај на слободу извештавања и доприносе аутоцензури, а изостаје реакција полиције и суда. Само би сарадња свих карика у ланцу омогућила новинарима слободно изражавање и подстакла би неспутано истраживачко новинарство. Дан новинара Србије обележава се од 2001. године. Пр-

ве новине на српском језику „Серпскија повседневнија новини“ (Српске дневне новине), излазиле су скоро две године, два пута недељно, а издавачи су били Грци, браћа Публије и Георгије Маркидес Пуљо. Марија Ћосић

dailymotion.com/rtvbor


број 30

У ФОКУСУ

петак, 4. април 2014.

7

стр.

Прва ангио-сала у Тимочкој крајини

Уградња стентова у Зајечару »

Помозимо малој Еми да одрасте! »

НЕГОТИН Еми Радовановић из Јасенице код Неготина, која је трећег априла напунила пет година, радост одрастања у игри са луткама и дружења са вршњацима је ускраћена због туберозне склерозе која јој је дијагностикована са непуних осам месеци. Живи окружена љубављу своје породице која јој је посвећена и која

ЕМА НЕМА ВРЕМЕНА ДА ЧЕКА!

Због недостатка средстава интеревенција је већ једном одложена. Поред отежаног говора и застоја у развоју, у клиничкој слици њене болести су од недавно пигментне мрље на кожи и циста на левом бубрегу. Зато, њени родитељи апелују на све људе широког срца и са финансијским могућностима да помогну уплатом средстава за њено лечење на један од два отворена жиро рачуна, са назнаком: ПОМОЗИМО ЕМИ! На име Еме Радовановић из Јасенице у Комерцијалној банци је отворен динарски рачун: 205-9011005305076-88 Девизни рачун: SWIFT-BIC: KOBBRSBG, IBAN/ACCOUNT NUMBER: RS35205903102023150087 Ema Radovanović, Jasenica, 19300 Negotin. чини све да до 5. маја, када је Еми заказана операција тубера на мозгу, обезбеди 17.200 евра, колико је потребно за ову интервенцију.

youtube.com/rtvbor

- Еми је потребан стални надзор лекара због учесталих епилептичних напада али и припрема за предстојећу операцију. До сада смо захваљујући акцијама хуманих људи, организација и синдиката у крајинским предузећима, успели да прикупимо око 8.000 евра за Емину операцију. На хуманитарном концерту „Амадеус бенда“ и њихових гостију одржаном у Хали спортова прикупљено је још 3.000 евра, али нам недостаје још око 6.000 евра. Верујемо у људску хуманост и надамо се да ће победити доброта и племенитост наших људи и да ћемо премостити и тај финансијски проблем који имамо - каже Гроздана Радовановић, Емина мама Операцију тубера, као неопходну, после прегледа, предложили су француски лекари, које је са случајем петогодишње Еме упознала др Милена Ђурић са београдског Института. - Операција неће донети трајно излечење Еми, али ће са уклањањем жаришта бити избегнута парализа - наводи Гроздана, која је на друштвеним мрежама и у граду, покренула групу „Свим срцем за Ему“ у циљу прикупљања преко потребних 17.200 евра за интервенцију у Паризу. - Захвални смо свим добрим људима који су нас подржали и уплатили прилоге за Емино лечење и надам се да ће их бити и надаље, како бисмо прикупили целокупан износ за интервенцију у Паризу, јер је остало још веома мало времена - наводи Гроздана Радовановић. Јованка Станојевић

ЗАЈЕЧАР У Здравственом центру у Зајечару отворена је ангио сала. То је тринаести центар у Србији, који је опремљен и чији су људи обучени да раде коронарографију и уградњу стентова, а покриваће целу Тимочку крајину. Прва катетеризација која је урађена је историјски догађај не само за зајечарско него и за тимочко здравство. Уложен је огоман напор и тек ће се видети колико је овај центар значајан за лечење пацијената који болују од акутног инфаркта миокарда,

и апарате и још 15, колико је издвојено за грађевинске радове, што је финансирало министраство здравља. - Прва кататеризација која је урађена у Зајечару јесте нешто што ће донети револуцију у кардиологији овог краја и увођењем коронарографије као стандардне процедуре становници овог региона добијају један ниво здравствене заштите који је неупоредиво већи него што је био. Надам се да ће Здравствени центар у Зајечару имати довољно потрошног материјала како би 24

речено је приликом отварања ангио сале у Здравственом центру у Зајечару. Вредност инвестиције је 80 милиона динара за опрему

сата дневно био покривен акутни инфаркт миокарда - рекао је др Зоран Перишић, председник Удружења кардиолога Србије. Давор Марушић

Боља снабдевеност лековима У односу на прошлу годину тржиште лековима у Србији је много боље, док је дефицитарних лекова много мање. Томе је свакако допринео и велики број паралела које су стављене у промет, као и 180 нових медикамената различитих фармаколошких облика, јачина и паковања које су се од почетка године нашле у апотекама. - Дефицитарност многих лекова је била присутна 2013. године, а после годину дана можемо констатовати сасвим солидно снабдевеност лековима у апотекама широм Србије, као и у свим апотекама установе Апотека Бор - каже мр пх. Анђелко Митић из установе Апотека Бор.

На позитивној листи лекова од почетка године нашли су се и препарати за труднице, као и три нова лека за оболеле од хроничне леукемије и ХИВ-а, али се још увек не може рећи да је тржиште и овим лековима стабилно. Неки дефицитарни лекови попут аминофилина и ласикса су почели да се производе и у домаћој фармацеутској индустрији, па се све чешће могу наћи у апотекама, макар и у ограниченим количинама. З. Марковић

facebook.com/rtvbor


стр.

8

СПЕКТАР

петак, 4. април 2014.

Борски графити без говора мржње

У оквиру пројекта „Спровођење антидискриминационих политика” у Народној библиотеци у Бору одржан округли сто о графитима мржње.

број 30

ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

DZÎLJILJI *A TRJEKUT A TRJEKUT 15 ĐE ANJI...

Ku pusu fluoriluor šî »kununjiluor pi znamănu pjericîluor

în vremja đe bombardujit în anu 1999, în Bor sa însămnat 15 đe anji đi la în+eputu NATO agresiji. Prezîdantu Komunji Boruluj Saša Vukadinović šî reprezentancî a organizacijiluor ostašîluor, lîngă znamăn a dat în gînd kă în 79 đe dzîlje đe bombardujit a pjerit măj pucîn două mij 500, ama sa farîmat pistă 12 mij 500 đe uaminji. Pi lîngă altu, sa koristît municija ku uranijumu însără+it, karje ku anji pînă akuma farîmă sănătaća uaminjiluor. NUMĂRU KASÎTORIJILUOR

»

БОР

Закон о забрани дискриминације из 2009. године забрањује говор мржње, а графити који садржински представљају претње и који позивају на насиље, линч и дискриминацију, такође су кажњиви Кривичним закоником. Ово је била основа јавне дебате у борској Народној библиотеци посвећеној управо графитима мржње. Како се чуло, улични графити који садрже поруке мржње и позивају на насиље, могу бити повод, узрок или део физичких и других напада. Оно што је посебно истакнуто, нереаговање на графите мржње доприноси клими некажњивости која отвара врата за ширење насиља. - Улични графити који садрже поруке мржње и позивају на насиље представљају посебну врсту недозвољеноиг говора мржње, и такви графити су део проблема дискриминације, нетолеранције и мржњом мотивисаног насиља. У том смислу, позиви на насиље не смеју да се минимализују, јер угрожавају људска права и безбедност. Ако пажљиво погледате графите мржње по Србији, они углавном позивају на линч одређене групације, па чак и на убиство, и то не сме проћи некажњено истакла је на трибини доктор Зорица Мршевић, сарадник у Институту друштвених наука у Београду. Према одређеним истраживањима, 56 одсто графита у Србији, посебно у већим градовима, садрже говор мржње према лицима хомосексуалне орјента-

Pi podatkurlji Zavoduluj đe »statistikă, în aj đi la urmă 10 anji ције. Велики проценат, 44 одсто исказује мржњу на основу националне, етничке и религијске припадности, од чега је највише нетрпељивости према Ромима, потом Албанцима, Хрватима, али и према Кинезима. Пет одсто графита мржње односи се на друга лична својства као што су пол и инвалидитет. Од укупног броја мапираних графита чак 35 одсто позивају на одузимање живота. Стручњаци у овој области оценили су и да ли, у којој мери и у ком облику има графита мржње у Бору. - Пошто се бавим овим послом, погледала сам наравно када сам дошла у Бор има ли графита. Обишли смо један део града и констатовала сам да има графита, али не графита мржње. Видела сам графит „Бор чека титулу“, и у томе нема ништа лоше. Бор је вишпенационална средина и добро је што нема таквих испада мржње и порука. Углавном се борски графити своде на поруке у спорту и љубави, што је похвално - додала је Зорица Мршевић, из Института за друштвене науке у Београду. Јавна дебата о графитима мржње у Народној библиотеци у Бору реализована је у оквиру пројекта „Спровођење антидискриминационих политика“, који се одвија под ингеренцијом Европске уније и Канцеларије за људска и мањинска права Владе Србије у сарадњи са Повереником за заштиту равноправности. Дарко Стојадиновић

twitter.com/@TelevizijaBor

număru kasîtorijiluor în Sîrbije je măj mik ku 11 procjenturi. Pi đi altă parće, în Bor număru kasîtorijiluor je stabil ku kîcva dză+i đe anji în dărăt. Numa anu trjekut sa însămnat 216

đe kasîtoriji, dar đi la în+eputu anuluj sa însămnat 24. Anu 2010. sa însămnat 239 đe kasîtoriji, ama statistika arată kă šî număru ăsta je măj mik đe kum a fost în anji 90 a vjakuluj trjekut. O pri+ină đi +e matićari au măj pucîn lukru puaće să fije šî aja kă aj ćinjeri tot măj mult trăjesk împrjeună ama nu sînt kasîtoric. DONACIJA OKJEĆI ĐE KOPIJI A BOLNJICÎ ÎN BOR

Sindikatu majdanjeriluor a »RTB-uluj Bor a dat un frižîdjer

la Okjeća đe kopiji în Bolnjica Boruluj. Pintru kă al bătrîn nu măj puaće lukra, frižîdjeru al nuou binje o să nje prindă đe păzîtu mînkărji šî +eva ljekuri, a spus pedijatru Slavica Vučković. Sindikatu majdanjeriluor šî măj đeparće o să fakă aša akciji, pintru kă sănătaća kopijiluor je pi luoku al đe întîj, sa audzît la datu donaciji ašća. Prevodu: Aleksander Ilić

Здраве школе за децу

Ученици основних и средњих школа , али и деца у обдаништима у прилици су да сваког месеца слушају предавања о здравом начину живота и унапређењу здравља

»

БОР Промоција здравља у школама, једана од најзначајнијих активности Завода за јавно здравље Зајечар и активност, која како кажу не подразумева само предавање стручњака већ настоји да у овај важан посао укључи све институције система, јер су здрава деца приоритет свима. Тако лекари и други стручњаци Завода за јавно здравље Зајечар више од две деценије радећи на унапређењу здравља школске и предшколске деце, држе различита предавања, тематски везана за здрав начин живота и прилагођен календару. - У јануару су предавања везана за превенцију пушења,с

обзиром на то да је 31.1. дан борбе против пушења, у марту теме су везане за воду - каже Марина Војновић, социолог. На овим предавањима наставници настоје да деца уче и памте кроз властите активности,па је како рече Марина Војновић одабрана интерактивна метода. Избор области, тема и методе предавања у школама , верују предавачи, доприносе да ученици развију јасну слику о ономе шта је здраво, добро и исправно, па уз такву драгоцену представу и израстају у здраве људе. Елда Драгаш

dailymotion.com/rtvbor


број 30

КУЛТУРА

петак, 4. април 2014.

стр.

9

Меморијал Братислава Петровића

Сећање на Брацу Изложена су 23 дела једанаесторо уметника, која посетиоци могу да виде до 12. априла. - Аутора дела које добије највише гласова наредне године Музеј ће наградити самосталном изложбом, у склопу Меморијала

»

Чување традиције »

НЕГОТИН Манифестација изворног народног стваралаштва, „Сусрети села“ Општине Неготин, почела је у Јабуковцу, сусретом културно уметничких друштава са дугом традицијом,“Флоричика“, најуспешнијег у сезони 2013. и гостујућег КУД-а „Врело“ из Шаркамена. - Ми смо се на самом отварању „Сусрета села“, као гости представили једним лепим обичајем из прошлости наших села, а то је ручна вршидба жита, приказали смо и мобу после успешне жетве али и песме са којима се славила добра летина. Са групом певача, играча, оркестар и глумцима, дакле, са око 90 чланова нашег КУД-а мислим да смо се и поред проблема које смо имали у припреми програма добро представили Јабуковчанима и жирију - каже Драган Милошевић, кореограф и председник КУД-а „Врело“ Шаркамен. У најбољем светлу представило се и око шездесетак чланова АКУД „Флоричика“ из Јабуковца, прошлогодишњи победници „Сусрета села“, који су ово ласкаво признање носили чак неколико пута, а овенчани су и другим републичким наградама. - Ми смо се определили за обичаје око малог Ускрса. Приказали смо, на влашком језику како се око празника са буђењем природе буди и девојаштво и обичаје у вези са тим. АКУД „Флоричика“ има вишедеценијску традицију, има нас око 120 и настојимо да у друштву највише има младих од најмлађег узраста - наводи председник јабуковачког друштва Драган Крстић. youtube.com/rtvbor

Скоро три сата добре атмосфере, музике и приче, обележило је почетак „Сусрета села“ општине Неготин веома популарне манифестације, о чему најбоље говори велика заинтересованост публике али и осетно повећање броја учесника. - Ове године имамо 13 аматерских ансамбала из исто толико месних заједница. Мислим да то најбоље говори о виталности ове манифестације у нашој средини. За разлику од бројних општина у којима за овим видом неговања и преношења народног блага нема великог интересовања у селима Крајине после неколико година стагнације, број учесника поново расте. Ми свима, као организатор, пружамо комплетну подршку, а са општином Неготин, као покровитељем, обезбедили смо новчане награде и признања за најуспешније учеснике и месне заједнице као подршку за организацију програма - истиче мр Милан Радосављевић, директор Дома културе „Стеван Мокрањац“, који је и отворио овогодишње 41 „Сусрете села“ општине Неготин у Јабуковцу. С обзиром да је 2014. година посвећена музичком великану Стевану Мокрањцу и обележавању стогодишњице његове смрти има најава да ће неки од програма бити у знаку великог стваралачког опуса нашег истакнутог композитора. Иначе, завршна смотра са проглашењем најбољих учесника, 41. „Сусрета села“ биће приређена у оквиру Мајских свечаности у Неготину. Јованка Станојевић

БОР Поставку Другог меморијала Батислава Браце Петровића чине 23 дела, једанаесторо аутора које је Музеј рударства и металургије као организатор ове манифестације одабрао и позвао да учествују. Изложба је отворена у галерији борског музеја до 12. априла, а посетиоци могу да виде радове Николе Коље Милуновића, Драгана Милеуснића, Зорана Граовца и Радислава Тркуље. Међу једанаест аутора, учесника ове изложбе је-

су и двојица борских вајара Сава Босиоковић и Никола Драгаш. - Мислим да треба да будемо изизетно задовољни како одзивом учесника тако и квалитетом

радова. Ту су већ позната имена српске ликовне сцене ,уметници препознатљиви и у свету. Братислав Петровић Браца, великан борске ликовне сцене био би сигурно задовољан поставком. Ја сам дала себи слободу да ову изложбу назовем – Од Николе до Николе, од Коље Милуновића аутора старије генерације, класика до Николе Драгаша најмлађег учесника изложбе - каже Драгана Игњатовић историчар уметности и виши кустос. Т о к о м трајања изложбе, посетиоци борског музеја имају прилику да својим гласовима бирају дело, чијег ће аутора у склопу Меморијала “Братислав Браца Петровић“ наредне године Музеј наградити самосталном изложбом. О делу које ће бити откупљено за уметничку збирку музеја одлучиће стручна комисија. Елда Драгаш

„Трептај лептира“ у Радул-беговом конаку »

ЗАЈЕЧАР У Радул-беговом конаку у Зајечару отворена је изложба радова Саше Тодоровића под називом „Трептај лептира“. Аутор се представио скулптурама и ванстандардним уметничким ентеријерима. Необична техника уметника који је свој израз нашао, поред боје и у грађевинским материјалима. Саша Тодоровић на себи својствен, веома пријемчив начин, плете причу која је дубоко римска. Оно што је најбоље у овим вишезначним и вишефункционалним радовима је да они апсолутно кореспондирају са овим што ми сада живимо, речено је на отварању изложбе „Трептај лептира“.

Саша Тодоровић рођен је у Љубљани где је живео до 1992. када прелази у Зајечар. Завршио је школу за ликовне таленте, а члан је Друштва ликовников из Љубљане. Ово је његова четврта самостална изложба,која је отворена у Галерији Радул-беговог конака у наредне две недеље. - Треба препознати да се у радовима Саше Тодоровића етнологија савременог и пређашњег културолошки дотичу али да теже ка истом - сматра Дејан Сотировић, историчар уметности и кустос Народног музеја у Зајечару. Давор Марушић

www.rtvbor.rs facebook.com/rtvbor


10

стр.

МОЗАИК

петак, 4. април 2014.

број 30

Гастрономске чаролије

КУЛИНАРСКА СТУДЕНТСКА АВАНТУРА Данас је Дан студената и уз честитке , одлучила сам да им поклоним МАКАРОНЕ СА ТУЊЕВИНОМ. Како бити студент, добро јести, а мало потрошити да би остало за изласке ? То је питање које мучи све студенте. Студентско време је идеално да се крене у авантуру кувања. Битна ставка сваке студентске кухиње је цена. Треба бити пажљив да што више новца остане за изласке. Али и са мало новца може одлично да се једе и позову пријатељи на вечеру. Нема јагњећих бутова и телећих коленица, све ситно насецкано и ништа се не баца. Зато, драги моји студенти, варјачу у руке и крените са спремањем овог јела.

Састојци ѕа сос : 1 конзерва туњевине, 1 кесица мајонеза, 1 кесица пармезана, 1 кисела павлака, 2 кашичице лимуновог сока, пола кашичице сенфа и мало бибера. ( ако сте баш при парама можете додати и сецкане маслине ) Све наведене састојке добро помешате. Припрема : Скувате макароне са мало соли и уља. Макаронама додајте сос, а може и одвојено да их служите. Макарони могу да буду топли, али и хладни са сосом су изузетни. Брзо, јефтино, укусно и прави ручак за данашњу свечаност . Gaudeamus igitur,Iuvenes dum sumus; Vivat academia,Vivant professores Мирјана Васић

лоБОРизми • Једни исти се увиек извуку, остали су срећни добитници.

• Чему камен темељац ако је тло стеновито.

• Свако има право бирати и бити биран, кретати се и бити кретен.

• Пред законом су сви једнаки, али није закон пред свима.

• Јавност је узнемирена њиховом равнодушношћу.Србија је најбогатија земља - небеског краљевства! • Откад је пукла тиква, грицкамо семенке. • Што зарадимо на извозу глупости, изгубимо на увозу памети.

• Дуг чине три слова и безброј цифара. • Још ни један лопов није промјенио занимање. • Толико су утањили да ни савест нема више за шта да их угризе. • Делегатско питање: Колике су дневнице?

twitter.com/@TelevizijaBor

Богат програм за Дан студената

Обележавање Дана студената 4. априла у Бору је почело журком испред Студентског центра, настављено спортским такмичењима а завршиће се излетом на Борско језеро. У плану је такође и традиционални студентски бал, а први пут ове године и мултимедијално вече на којем ће студенти и професори ове борске високошколске установе представити у другачијем светлу. Ипак студенти Техничког факултета у Бору, и у овим празничним данима користе прилике да науче нешто ново, посебно нешто практично што ће им након дипломирања добродоћи. - Реч је о радионици Како написати Si Vi и мотивационо писмо, предавачи су стручњаци, који су нас студенте упутли

да кажем у такве добре детаље, које ће нам сигурно добро доћи приликом тражења посла. Осим тога неизоставни програм без кога је обележавање 4. априла незамисливо јесте студентски бал. Бал ће бити одржан 2. априла у студентском центру у Бору Петар Петровић, координатор за културу Студентског парламента Техничког факултета у Бору .Обележавање Дана студената завршиће се излетом на Борско језеро, а за наредну недељу планирано је и мултимедијално вече, на којем ће се студенти и професори ове борске високошколске установе представити поезијом, изложбом слика и фотографија. Организатор је Студентски парламент техничког факултета у Бору. Елда Драгаш

Поетски кутак Друм се са друмом љуби Између два длана кућа изнад сунце месец звезде ораси и јабуке у њој сазревају прозор цвет врата трава ветар авлију мете твој сладак смех чува ову кућу ти си моје здравље када бројим моје јуче вучем на себе данас покривам се сутра полако пуштам да полети а ти добро знаш каква је болест такве травке дајеш

Кадрија Шаиновић dailymotion.com/rtvbor


МОЗАИК

број 30

петак, 4. април 2014.

11

стр.

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР ПОНЕДЕЉАК

УТОРАК

СРЕДА

ЧЕТВРТАК

ПЕТАК

СУБОТА

НЕДЕЉА

7.00 Будилица 9.00 ТВ Шоп 9.15 Храна и вино 10.00 Вести на знаковномјезику (р) 10.15 Агро дан 10.30 Лек из природе 11.05 Кућица у цвећу 11.25 Бели лук... 12.00 Вести 12.15 Серијски филм (р) 13.00 Атлас/Гуливер 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 Ауто спринт 15.15 52 викенда 16.00 Дневник 16.30 Радим градим 16.55 Свет на длану 17.30 Вести на румунском 17.40 Око истока 18.30 ТВ Шоп, 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 Спортска хроника 20.30 Нокаут 21.00 Енергија на... 21.25 Серијски филм 22.00 Данас 22.20Вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 На трагу природе 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица 9.00 ТВ Шоп 9.15 Храна и вино 9.45 Времеплов 10.00 Палета (р) 10.50 Агро дан 11.05 Лек из природе 11.35 Бели лук... 12.00 Вести 12.30 Серијски филм (р) 13.00 Улови трофеј 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 Нокаут (р) 14.55 На точковима 15.20 Спортска хроника(р) 16.00 Дневник 16.30 Меридијанима 17.00 На трагу природе 17.30 Вести на румунском 17.40 Око истока 18.30 ТВ Шоп 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 Радим градим 20.30 Енергија на... 21.00 Ауто флеш 21.25 Серијски филм 22.00 Данас 22.20 Вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 На трагу природе 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица 9.00 ТВ Шоп 9.15 Храна и вино 9.45 Времеплов 10.10 Агро дан 10.15 Атлас/Гуливер 10.45 Више од спорта 11.35 Бели лук и.... 12.00 Вести 12.30 Серијски филм (р) 13.00 Свет на длану 13.30 Времеплов 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 Вино и ... 14.50 Ауто флеш 15.20 Корак 16.00 Дневник 16.30 Меридијанима 16.45 На трагу.... 17.30 Вести на румунском 17.40 Око истока 18.15 Улична патрола 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 На трагу.... 20.30 Меридијанима 21.00 Филм на виде(л)о 21.25 Серијски филм 22.00 Данас 22.20 Вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица 9.00 ТВ Шоп 9.15 Храна и вино 10.00 Агро дан 10.15 Вино и .... 10.45 Лек из природе 11.15 Меридијанима 11.35 Бели лук... 12.00 Вести 12.30 Серијски филм (р) 13.00 Корак 13.30 Времеплов 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 ABS show 14.55 Радим градим 15.25 Филм на виде(л)о 16.00 Дневник 16.30 Меридијанима 17.30 Вести на румунском 17.40 Око истока 18.15 Енергија... 18.45Времеплов 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 На трагу.... 20.30 Меридијанима 21.05 Агро дан 21.25 Серијски филм 22.00 Данас 22.20 Вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица 9.00 ТВ Шоп 9.15 Храна и вино 10.00 Агро дан 10.15 Енергија на.... 10.30 Калеидоскоп 11.30 Бели лук и.... 12.00 Вести 12.30 Серијски филм (р) 13.00 Везе 13.30Времеплов 13.45 ТВ Шоп 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 Улови трофеј 14.55 Србија коју волим 16.00 Дневник 16.30 Меридијанима 16.45 На трагу... 17.30 Вести на румунском 17.40 Око истока 18.15 Навигатор 18.45 Времеплов 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 На трагу... 20.25 Меридијанима 21.25 Серијски филм 22.00 Данас 22.20 Вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 01.00 Ноћни програм

7.00 У нашем атару 8.00 Будилица 10.00 ТВ Шоп 10.15 Нови свет Гнома 10.45 Лекције из географије 11.00 Школирање 11.30 Млади су закон 11.45 Времеплов 12.00 Вести 12.15 Дечији филм 14.00 Викенд на истоку 14.40 Зелена патрола 15.10 Кућица у цвећу 15.40 ТВ Шоп 16.00 Дневник 16.20 За све Роме 16.40 На трагу природе 17.05 Серија „Риск“ 17.35 ТВ Шоп 17.50 Серија „Поморска патрола“ 18.35 Времеплов 19.00 Дневник 19.25 Култ арт 20.00 Глас Америке 20.35 Калеидоскоп 21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00) Вести 23.05 Више од спорта 00.00 Вести 00.15 Ноћни програм

6.00 Фарма 7.00 Храна и вино 8.00 Будилица 10.00 ТВ Шоп 10.15 Нови свет Гнома 10.45 Лекције из географије 11.00 Заборављени народи 11.30 Млади су закон 12.00 Вести 12.15 Село моје 1245 Зелени екран 13.10 Здравље 14.00 Вести на знаковном језику 13.45 Палета, програм на румунском језику 15.15 МиМ магазин 16.00 Дневник 16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику 16.40 На трагу природе 17.10 Серија „Риск“ 17.50 Серија „Поморска патрола“ 19.00 Дневник 19.20 Инфо 7 20.00 Глас Америке 20.35 52 викенда 21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00 Вести) 23.05 Под сјајем звезда 00.00 Вести 00.10 Ноћни програм

*Програмска шема је подложна променама

Биоскопски репертоар

Биоскоп „Звезда” Бор

» 5. април » Од 10. до 16. априла – ,,Атомски с десна” у 18 и 20 сати – 3D анимирани филм ,,Звончица и вила гусарка” у 12 и 16 сати Цена улазнице филмских пројекција је 300,00 динара – 3D анимирани филм ,,Господин Пибоди и Шерман” у 14 сати – 3D филм ,,Ное” у 18 и 20 сати » Од 10. до 13. априла – филм ,,Вампирска академија” у 22 сатa » 6. април Цена улазнице филмских пројекција је 150,00 динара – 3D анимирани филм ,,Господин Пибоди и Шерман” у 12 сати » Од 18. до 20. априла – 3D анимирани филм ,,Рио 2” у 18 сати – 3D анимирани филм ,,Звончица и вила гусарка” у 14 и 16 сати Цена улазнице филмских пројекција је 250,00 динара – 3D филм ,,Ное” у 18 и 20 сати Цена улазнице филмских пројекција је 250,00 динара Информације на телефон: Биоскоп ,,Звезда“ 030/421-259 ( од 17 до 21 сат)

Остали програми

Установа ,,Центар за културу Општине Бор“

» 11., 12. и 13. април – 53. Манифестација ,,Сусрети села општи» 4. април – Отварање манифестације ,,Сусрети села општине Бор“ у селу Бучје у 20 сати. Сусрет између културно-уметничког не Бор“ у селима општине Бор. друштва из Бучја и културно-уметничког друштва из Метовнице. » 12. и 13. април – WebDan конференција у сали Музичке школе » 5. и 6. април – 53. Манифестација ,,Сусрети села општине Бор у 11:30 сати. Бор“ у селима општине Бор. » 16. април – Ускршња радионица у Музичкој школи у 12 » 6. април - Премијера представе за децу,,Краљевски фестивал“ сати у сали Музичке школе Бор у 18 сати – Цена улазнице 50,00 динара – » 17. април – Концерт групе ,, Beatles tribute“ у сали Музичке школе у 20 сати - Цена улазнице 300,00 динара. Драмски студио за основце при Центру за културу Бор. Информације на телефон: Центар за културу 030/424-546 ( од 8 до 14 сати) ЕМИСИЈЕ НА

ПРОГРАМУ ТВ БОР

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

13:25h youtube.com/rtvbor

12:15h facebook.com/rtvbor


12

стр.

СПОРТ

петак, 4. април 2014.

Добри резултати борских спортиста

Рукометашице избориле бараж

У 18. колу Поморавско тимочке зоне фудбалери Бора савладали су праховски „Дунав“ резултатом 1:0, а „Рудар“ је поражен у гостима од бољевачког „Ртња“ са 3:0. Рукометашице Бора савладале су у гостима екипу „Црвеног крста“ 27:26 и пласирале се у бараж за јачи ранг такмичења. У последњем колу Прве лиге Србије група центар куглаши борског „Бакра“ победили су

Медаље за џудисте Не међународном турниру „Младост Европе“ за млађе и старије пионире у Нишу, такмичари Џудо клуба „Бор“ освојили су 11 медаља. У категорији млађих пионира златну медаљу освојио је Сретен Сенић, сребрне медаље припале су Урошу Петровићу и Обрену Антићу, док су бронзане медаље освојили Јован Бошков, Верица Јанковић, Сташа Младеновић, Младен Ђорђевић, Миша Цветковић. У категорији старијих пионира Павле Крсмановић освојио је златну медаљу и проглашен је за најуспешнијег такмичара, а Анђела Младеновић освојила је бронзано одличје. М.С.

„Рудар“ 7:1 у поенима. Борска екипа завршила је такмичење на четвртом месту са 25 бодова. На светком купу у Форт Бенингу Бобана Величковић стрелац клуба „Бор 030“ освојила је 11. место у дисциплини ваздушни пиштољ. Зорана Аруновић била је трећа, а Јасна Шекарић заузела је девето место. У дисциплини малокалибарски пиштољ Бобана је заузела 36. место. М. Симић

број 30

Борски гимназијалци други у Србији

Мушка екипа борске гимназије забележила је три победе и пораз на завршном турниру школског првенства, у Врању, и освојила друго место у генералном пласману. Пионирке борске школе „Трећи октобар“ учествовале су на завршном турниру школског првенства Србије, у Зајечару. Мушка кошаркашка екипа борске Гимназије „Бора Станковић“ освојила је друго место на државном школском првен-

Американци појачали борске „Голден берсе”

ству изгубивши само утакмицу од првака Србије, београдске Спортске гимназије. Борани, победници међуокружног школског такмичења, претходно су савладали средњошколце гимназије „Таковски устанак“ из Горњег Милановца и екипу Гимназије из Косовске Митровице, а потом, у финалној групи, и селекцију Техничке школе из Врања, домаћина такмичења. М. Симић

Ове такмичарске сезоне борски клуб америчког фудбала јачи за тројицу бивших колеџ играча

»

БОР Протеклог викенда у Земуну, почело је првенство прве лиге Србије у америчком фудбалу, у оквиру дивизије југ и север, утакмицом између земунских „Пирата“ и „Голден берса“ из Бора. Клуб америчког фудбала очекује добре резултате с обзиром на то да је тим појачан са три нова играча и то из Америке, речено је на конференцији за новинаре у Бору. . - Играо сам фудбал после колеџа и у финској, а ево ове године сам ппотписао уговор са овим клубом у србији. Мислим да ћемо имати добре резултате каже Оскар Васкез-Дајер. А Кристофер Канингем ис-

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир Васић Припрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

тиче - Тек сам завршио колеџ и ово је прва година да играм за неки тим. Очекујем да ћемо помоћи тиму из Бора да са полазне тачке дође до финала. Играчи из америке смештени су у Брестовцу, а генерални спонзор овог борског клуба је „Авала ресорсис“, канадска компанија која у околини Бора обавља геолошка истраживања. - Прву утакмицу првенста клуб дочекује спремно иако су

због новог простора за тренинг, припреме трајале краће - рекао Дамир Стојиљковић, менаџер клуба. Више од 150 чланова борског клуба потврђује да интересовање младих за амерички фудбал расте, па у „Голден беарсу“ верују да да ће овај спорт у Србији тек заживети. Елда Драгаш

www.rtvbor.rs

Oko istoka 30  

Oko istoka - bilten javnog preduzeća "Štampa, radio i film" Bor. Štampani primerak najznačajnijih informacija i vesti iz timočkog regiona. B...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you