Issuu on Google+

ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

18:15 БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ

БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ”

Пољопривреда шанса за развој

У оквиру пројекта „ПроГен” урађена мапа потенцијала у аграру » стр. 2

бр. 25 - 24. јануар, 2014. год.

www.rtvbor.rs

Процена светских компанија је да се у наредној деценији очекује мањак бакра на тржишту, што ће условити и већу цену црвеног метала

» стр. 5

Обележена » стр. 6 слава ЈП „ШРИФ”

Расте цена бакра

„Еурофоил” пред затварањем?

Измештање водоводне мреже Уместо азбестних биће уграђене пластичне цеви, на делу водовода који се премешта због изградње супермаркета немачке фирме „Лидл” » стр. 2

ЛЕД светиљке штеде струју Управљањем даљинским и сензорским системом уштеде ће бити далеко веће него простом заменом постојећих сијалица

Неслога сувласника оставља раднике без посла, запосленима нису исплаћене зараде за неколико месеци » стр. 5

Оштра реакција Синдиката новинара

» стр. 3

Пред уставним судом Србије биће покренута расправа о уставности начина доношења Закона о приватизацији медија » стр. 7

Више пара за запошљавање из општинског буџета » стр. 3 Боља заштита потрошача

» стр. 4

Весела чаршија у Неготину

» стр. 9

Млади борски пливачи блистали на такмичењу у Јагодини » стр. 12


2

стр.

АКТУЕЛНОСТИ

петак, 24. јануар 2014.

број 25

Почело измештање водовода

Урађена мапа пољопривредних ресурса и

Уместо азбестних биће уграђене пластичне цеви, на делу водоводне мреже на месту где ће нићи будући супермаркет немачке фирме „Лидл”

Сем рударства шансе и за пољопривреду

»

БОР Радници борског Водовода почели су измештање дела водоводне мреже која пролази испод игралишта у дворишту Гимназије и Машинско електротехничке школе. Због изградње трговинског центра на овом простору, део водоводне мреже биће премештен испод тротоара у улици Тимочке дивизије до скретања према Техничкој школи. Дужина овог дела водовода је око 400 метара, а уместо азбестних биће уграђене пластичне цеви. - Радови обухватају уградњу цеви за горњу и доњу зону, израду шахти са прикључцима за Дом здравља, део Металурга и Техничку школу – каже Горан Топаловић, в. д. директора ЈКП „Водовод“ у Бору. Према уговору припремни радови, измештање цеви и само прикључење ће трајати двадесетак дана. Уколико временски услови буду неповољни радови ће бити продужени.

- Радови су специфични, зато је уговором предвиђена могућност да се они продуже у случају ниске температуре - рекао нам је Радован Димитријевски, помоћник директора за инвестиције и развој. Вредност радова је двадесетак милиона динара, а измештање и замену цеви финансира фирма „ЕМ Центар монт“ из Београда, која је откупила земљиште. По речима председника Скупштине општине Бор Добрице Ђурића, на овом простору биће саграђен Супермаркет немачког трговинског ланца „Лидл“, површине око 1.000 квадратних метара. Сви припремни радови, који би требало да буду завршени до марта, изводе се о трошку самог инвеститора. Очекује се да ће изградња почети током ове године, а Бор је један од 15 градова у којем ће у првој фази бити подигнут „Лидлов“ супермаркет. Љиљана Ђорђевић

Висока температура не угрожава воћке

Висока температура и недостатак падавина за сада не угрожавају воћке које још увек мирују. Уколико потраје лепо време цветање воћака може да крене, а касније би евентуално јачи мраз могао да угрози род најостељивијих врста, кајсије и брескве.

Стручњаци Пољоипривредно саветодавне службе у Неготину препоручују воћарима да ово лепо време искористе за резидбу јабучастог воћа и за прихрану ђубривом, стајњаком или КАН-ом. Љ. Ђорђевић

twitter.com/@TelevizijaBor

потенцијала борске општине

Сарадња општина Бор и Чипровци, у Бугарској, у пројекту „Про Ген“ на унапређењу аграра доноси резултате

»

БОР Резултати пројекта израде мапе потенцијала за ревитализацију пољопривреде у Oпштини Бор, који је након годину дана рада, представљен

локалној самоуправи, показују да уз другачију организацију Бор и околина, осим рударства могу имати добру будућност у области пољопривреде. Развој привредних грана које нису у директној вези са рударством, у Општини Бор у наредном периоду требало би да буде један од приоритета. Пољопривредна производња је ресурс који ни приближно није довољно искоришћен. Протеклих годину дана, у оквиру „Про Ген“ пројекта, прикупљени су подаци и урађена студија под називом „Мапа ресурса и потенцијала за економску ревитализацију Општине Бор у области пољопривреде“. - Схватили смо да Бор има капацитете за развој једног дела пољопривреде и да са оваквим међународним пројектом можемо да аплицирамо ка европским фондовима за одређена средства. Колико год се причало да је Бор загађена средина, да нема услова за развој пољопривреде, ми сматрамо да то није тако, посебно када се ради о органској храни, где смо испред многих делова Србије. Надам се да ћемо овим пројектом, са нашим партнерима из Бугарске, успети да на неки начин поставимо темеље за развој пољопривреде у Бору и околини - каже Саша Вукадиновић, председник Општине Бор. - Искуства су веома добра. Током пројекта израдили смо

студију, бизнис мапу, три бизнис плана и очекујемо да ова студија и стратегија определи развојни пут пољопривреде у Бору и постану основа за даље планирање - истиче Мирко Ђурић, члан Општинског већа. Анализа је показала да су организација откупа, недостатак простора за складиштење, дораду и припрему робе за тржиште и маркетинг, главни проблеми, па највећи приход уместо произвођача узимају накупци. У циљу превазилажења тих проблема дата су три предлога пројекта: формирање Агро консалтинг центра, предузећа за прераду дрвета и био масе и обезбеђивање повољних кредита за органску производњу у пластеницима, а њихова реализација зависиће од обезбеђивања финансијских средстава, за која ће се конкуристати код европских фондова. Израда оваквих пројекат показала је добре резултате у суседној Бугарској, у Општини Чипровци, са којом је Бор директно сарађивао у оквиру пројекта. - Направљене су анализе три сектора економије: туризма, земљорадње и сточарства и могућности за развој малих предузећа. Направљене су инвестиционе карте, које ће показати потенцијалним инвеститорима каквих све могућности има на терену за реализацију различитих пројеката - каже Елеонора Негулова, менаџер пројекта и председник националног удружења малих и средњих предузећа Бугарске. За овај пројекат Општина Бор добила је 40 хиљада евра, а реализован је у оквиру програма прекограничне сарадње Србије и Бугарске и финансиран средствима ИПА фондова Европске уније. Дејан Ђорђевић

dailymotion.com/rtvbor


АКТУЕЛНОСТИ

број 25

Избори у Општини Неготин Председник Народне скупштине Србије расписао је локалне изборе у општинама Неготин и Пећинци и граду Београду за 16. март. - Предизборне радње почињу 29. јануара

»

НЕГОТИН

Председник Народне скуп­штине Србије Небојша Стефановић расписао је локалне изборе у општинама Неготин и Пећинци и у граду Београду. Према речима Стефановића, предизборне радње ће почети 29. јануара, а представници политичких опција имаће 45 дана за кампању. - Расписао сам изборе у

општинама Неготин и Пећинци и у граду Београду, и очекујем од свих учесника да буду фер и коректни. Према закону, минимум за реализацију кампање је 45 дана, и управо толико ће политичари имати за кампању, и сматрам да је то сасвим довољно, јер желим да се што више баве проблемима грађана, а што мање собом у кампањи. Надам се да ће ови избори уздићи способне људе који ће знати да обезбеде грађанима бољитак - рекао је Небојша Стефановић, председник Народне скупштине. Д. Стојадиновић

Пројекат замене јавне расвете у Бору

ЛЕД светиљке штеде општински буџет

Управљањем даљинским и сензорским системом уштеде ће бити далеко веће него простом заменом постојећих сијалица ЛЕД светиљкама градова“ у којима се даљинском

»

БОР Израда пројекта замене јавне расвете у Бору, који заједнички реализују Општина Бор и Регионална агенција за развој источне Србије, ушла је у завршну фазу. Вредност пројекта је приближно милион евра, а средства би требало да буду обезбеђена из ИПА фонда прекограничне сарадње Србије и Бугарске. Циљ пројекта је да се постојећа расвета замени знатно квалитетнијим и штедљивијим ЛЕД светиљкама, које ће уз то имати софтверску контролу, чиме би била остварена додатна уштеда електричне енергије. - Припремамо систем јавне расвете по моделу „паметних youtube.com/rtvbor

контролом не управља само расветом, већ се контролише и фреквенција аутомобила, количина издувних гасова и свега осталог што на неки начин јесте мерљиво. Овај пројекат ће пре свега бити фокусиран на јавну расвету, на уштеду енергије која се троши за осветљење града и градских улица, а уколико се установи да има потребе, можемо, кроз такав систем даљинске контроле који је предвиђен овим елаборатом, да утичемо на потрошњу и неких других енергената - каже Мирко Ђурић, члан Општинског већа. - Овај пројекат није уобичајан у Србији и разликује се од осталих инфраструктурних

петак, 24. јануар 2014.

3

стр.

Седница Општинског већа у Бору

Усвојен предлог Одлуке о просторном плану

Документацију израдио Институт за архитектуру и урбанизам С��бије

»

БОР

Чланови Општинског већа усвојили су, на 80. седници, предлог Одлуке о просторном плану Општине Бор. Како је истакнуто на седници, овим просторним планом се утврђује дугорочна концепција развоја, организација, уређење и коришћење 856 квадратних километара површине општине Бор, а документацију је израдио Институт за архитектуру и урбанизам Србије у Београду. Комплетан просторни план Општине Бор биће евидентиран у Централном регистру планских докумената који води министарство природних ресурса, рударства и просторног планирања. Чланови Већа прихватили су и предлог Одлуке о ангажовању ревизора за обављање екстерне ревизије завршног рачуна буџета Општине Бор за 2013. годину. Овај завршни рачун садржаће извештај екстерне ревизије о финансијским извештајима

одређених тачака, а Одлука о ангажовању ревизора биће достављена Државној ревизорској институцији на сагласност. На 80. седници Већа такође је дата и сагласност за Одлуку којом се уређује постављање и уклањање мањих монтажних објеката у Бору. Овим документом додатно ће се уобличити прописи о монтажним и објектима привременог карактера, а основни разлог разматрања ове одлуке је усаглашавање општинске одлуке са Законом о планирању и изградњи. Коначну реч о овим одлукама даће одборници на наредној седници Скупштине Општине Бор. Дарко Стојадиновић

пројеката. Било је значајно да нађемо средства да се припреми пројектно техничка документација и да чим се отвори могућност, имамо спремну документацију да конкуришемо. Намерно смо одабрали овај пројекат јер има изузетан економски утицај на локални буџет, јер су уштеде које могу да се направе огромне - каже Владан Јеремић, директор РАРИС-а. ЛЕД расвета последњих неколико година у свету преузима водеће место у коришћењу за осветљавање улица, јер се у односу на постојећу расвету потрошња струје смањује два до три пута, а уз то, могуће је контролисати јачину осветљења у зависности од потреба. Додатна предност је што се за ово осветљење могу користити соларни панели. - Пројекат реконструкције јавне расвете у Бору укључује

и део технологије развијене уз подршку Иновативног фонда Републике Србије. Наше технолошко решење омогућава да се, управљањем даљинским и сензорским системом, остваре значајне уштеде, далеко веће него простом заменом постојећих сијалица ЛЕД светиљкама. Овај систем не подразумева само добру расвету већ и читав низ услуга које град може да пружи локалној заједници и привреди. каже Александар Кочевић, директор за пословни развој предузећа „Street Light“ из Београда С обзиром на то да је за утрошену електричну енергију 2012. године Општина Бор издвојила више од 130 хиљада евра, заменом јавне расвете, осим знатно боље осветљености улица, остварила би се знатна уштеда у општинском буџету. Дејан Ђорђевић

facebook.com/rtvbor


4

стр.

ДРУШТВО

петак, 24. јануар 2014.

Боља заштита потрошача

број 25

Законска регулатива у области водоснабдевања

Сигурнија изворишта

У Бору је завршен елаборат о зонама санитарне заштите У припреми је Закон о заштити потрошача, у складу са воде изворишта “Сурдуп”, а у изради је за злотска међународним нормама, који уводи новине у корист изворишта. купаца и предвиђа јачање надлежности инспекције Нови Закон о заштити потрошача, чији је нацрт Национални савет за заштиту потрошача усвојио крајем прошле године, у складу је са међународним стан-

неће моћи да понуди поправку купцу који му у року од шест месеци врати неку робу као неисправну, као што је то до сада била пракса, већ ће тај уређај

дардима и допринеће јачању потрошачког покрета и већем учешћу удружења у дефинисању и спровођењу политике заштите потрошача. Осим многих новина у корист потрошача, овај закон биће основа и за спровођење Стратегије заштите потрошача за период до 2018. године, а предвиђа и јачање надлежности тржишне инспекције у процесу заштите потрошачких права, као и унапређење механизама вансудског решавања спорова у овој области. - У много чему, овај Закон може помоћи потрошачима. Значај тржишне инспекције пре свега је у контролисању трговаца, који ће се тако другачије односити према потрошачима. Потрошачи више неће долазити у контакт са сервисерима да би рекламирали купљени уређај, већ ће тамо где су га купили решити проблем. Више ни рок рекламације и поправке неће бити клизан, некад 15 некад 30 дана, а ни различити изговори међу којима су најчешћи да су уређаји на сервису у другим градовима, неће бити могући – каже Зоран Андрејић, председник Покрета потрошача Бор. Према новом Закону о заштити потрошача, трговац

бити замењен новим. Осим тога, рок за решавање рекламације требало би да буде скраћен са 15 на осам дана. Новина је и то да за рекламацију неће бити неопходна амбалажа производа, јер се до сада често дешавало да рекламација не буде уважена уколико потрошач нема кутију, паковање или омот производа који рекламира.

Зоран Андрејић, председник Покрета потрошача Бор

Важна новина је то што ће се у Министарству трговине формирати посебан сектор који ће бавити само заштитом потрошача. Додатни инструмент који гарантује поштовање права потрошача су и предвиђене казне, у распону од 300 хиљада до чак два милиона динара. Влада Републике Србије би требало да током јануара Закон предложи и проследи Скупштини на разматрање и усвајање. Марија Ћосић

twitter.com/@TelevizijaBor

»

БОР У ЈКП „Водовод“ у Бору урађен је елаборат о зонама санитарне заштите за извориште “Сурдуп”. Израдили су га стручњаци Рударско-геолошког факултета у Београду, а у току је израда елабората за злотска изворишта који би требало да буде завршен до краја марта. - Зона санитарне заштите је подељене на три дела. Прва зона је зона непосредне заштите и она не сме бити краћа од 10 метара око изворишта. Мора бити ограђена и обележена. Осим радника Водовода другим лицима, без овлашћења забрањен је приступ. Осим екплоатацију у циљу водоснабдевања све остало је забрањено. У другој зони, која је на 500 метара од изворишта, у овом случају за такозване картско-пукотинске

издане као што је Сурдуп, осим пољопривредне производње, изузев испаше стоке, забрањена је градња објеката било које врсте, као и испуштање отпадних вода. Трећа зона санитарне заштите је и најшира. Она обухвата комплетно сливно подручје где нема депоновања отпада. Забрањени су било какви истражни радови или експлоатација минералних сировина- каже Марина Пешић, заменик директора ЈКП „Водовод“ Бор, . Елаборат о зонама санитарне заштите изворишта „Сурдуп“ биће предат Министартсву здравља Републике Србије, које доноси решење, нагон чега он мора бити уписан у планска документа – у катастар, као и у просторним и урбанистичким плановима. Горан Грамић

Калориметри поскупљују грејање

»

БОР Уградњом калориметара, мерача топлотне енергије, у више од 200 подстаница Топлане у Бору, уочено је да се станови у старом делу града, углавном прегрејавају, док делови према периферији троше мање топлотне енергије. На основу пробних обрачуна по киловатсату утрошене топлотне енергије, грађани би током зимских месеци требало да плаћају увећане рачуне и до три пута. Проблем уједначавања

грејања биће решен тек уградњом мерно регулационе опреме, која се планира током ове године. Наплата на основу испоручене топлотне енергије по киловатсату почеће од наредне грејне сезоне. Током летњих месеци потрошачи ће плаћати само фиксни део 46 динара по квадратном метру, а у сезони потрошња грејања ће се обрачунавати 3,25 динара по киловат сату. Љ. Ђ.

Рачуни за струју исправни »

ЗАЈЕЧАР На територији коју покрива „Електротимок“ у Зајечару није било већих примедби на уручене децембарске рачуне. Како кажу у овом предузећу, није било ни повећаног броја рекламација на увећане рачуне или погрешно очитавање бројила, као ни на издавање дуплих рачуна или рекламација за ртв претплату. Уколико се рекламација показала као оправдана рачуни су поново слати

на адресе потрошача са исправљеним износом, док је ртв претплата наплаћивана уобичајено. Само уколико је износ уплаћеног новца био већи од рачуна за утрошену електричну енергију пребациван је на рачун за ртв претплату - каже Данијела Димитријевић, шеф Службе за односе са купцима у Електротимоку у Зајечару. Давор Марушић

dailymotion.com/rtvbor


ЕКОНОМИЈА

број 25

петак, 24. јануар 2014.

5

стр.

Очекује се пораст „Еурофоил“ пред цене бакра затварањем? »

»

БОР Иако је просечна цена бакра и злата на светској берзи у 2013. години била нешто нижа у односу на 2012. годину, анализе компанија које се баве производњом, прерадом и пласманом метала показују да се у наредном периоду очекује поновни раст цена. Према анализама које је урадио један од највећих светских произвођача метала Рио Тинто, за десетак година, на светском тржишту недостајаће готово десет милиона тона бакра. У РТБ-у Бор кажу да ће до тада и просечан садржај бакра у руди у највећим рудницима бити приближно једнак као у борском руднику. - Ми ћемо, после 2025. године, имати садржај бакра у руди једнак светским, јер у рудним телима имамо уједначен садржај, док већина светских рудника још експлоатише централни део са већим садржајем бакра. То ће за десетак година нестати, мораће да експлоатишу ободе рудника са мањим садржајем бакра, слично нашој руди. То значи да ће цена бакра расти, а колико, то још увек није познато, јер те анализе нису завршене - каже Благоје Спасковски, генерални директор РТБ-а Бор. Резултати који су постигнути 2013. године на раскривању рудних лежишта у Великом Кривељу, Мајданпеку и Церову, где је укупно уклоњено више од 30 милиона тона раскривке, су управо због тога изузетно значајни. У Мајданпеку се ускоро очекује почетак експлоатације Јужног ревира. - Производња је у Мајданпеку стабилизована, испумпана је готово сва вода из Северног ревира и прелазимо на Јужни ревир, откривамо Андензитски прст и већ смо близу дела где има руде, чиме ћемо обезбедити youtube.com/rtvbor

руду за наредних четири или пет година. Прећи ћемо на потпуно откривање Јужног ревира, што је већ започето прошле године и избацивање воде до дна Северног ревира. Велика је количина воде у питању и завршетак се може очекивати тек за две до три године, а ми ћемо сукцесивно

раскривати лежиште и откопаати руду и у том делу - наглашава Спасковски. Ове године се очекује да ископине буду веће од 67 милиона тона, највише у новијој историји РТБ-а Бор, кажу у Комбинату бакра. Дејан Ђорђевић

БОР Нешто више од годину и по дана после свечаног отварање погона за прераду ПЕТ амбалаже „Еурофоил“ у Бору, постоји могућност да, због блокаде рачуна и неслагања међу некадашњим сувласницима овог предузећа, више од шездесет радника остане без посла. Њима се дугују зараде за неколико месеци, регрес и топли оброк. Радницима којима је истекао уговор на одређено време он није продужен, а остао је дуг за зараде, док су остали радници до марта послати на принудни одмор. - Ми смо већ били пре осам година у сличној ситуацији, променили смо власнике, а сада се то понавља. Најгоре је људима који имају више од 30 година радног стажа, јер уколико остану без посла не знају шта и како даље - каже Томислав Лазаревић, радник „Еурофоила“. - Нас тридесетак је било под уговором на одређено време. Како је коме истицао уговор, нису их продужавали. Више не видимо други излаз, већ нам остаје само да поднесемо колективну

Иновациона стратегија за развој источне Србије »

ЗАЈЕЧАР Регионална стратегија за иновациони развој треба да инспирише и координира мере које имају за циљ активирање друштвено економског и научно истраживачког потенцијала, како би привреда источне Србије и северозападне Бугарске била иновативна, речено је на конференцији за новинаре, на којој је представљен пројекат „Рис, регионална иновациона стратегија за регион источне Србије и северозападне Бугарске“. - Предузећа имају иновациони потенцијал, постоје предузећа која у свом пословању примењују иновације, али смо видели да има пуно места у ре-

гиону и за даље побољшање. Стратегију нисмо писали ми, нити експерти из ове области, већ смо окупили радну групу од двадесет и четири члана у којој су представници локалних самоуправа, предузећа, предузетништва, невладиних организација и разних институција из Србије и Бугарске - каже Ненад Дамњановић, директор Регионалног центра за одрживи развој „Тимок“ у Зајечару. Радна група је засновала свој рад на три студије које су обухватиле четири сектора: људске ресурсе, мала и средња предузећа, високо образовање и научно истраживачки сектор. Д. Марушић

тужбу како би наплатили дуговања, па ком обојци, ком опанци - жали се Анета Станковић. Предузећу „Еурофоил“ је, крајем октобра, блокиран рачун због дуга од 110 милиона динара, које је према уговору, хрватска компанија „Драва Интернационал“ требало да исплати суоснивачу, српском предузећу „Лимико“ за куповину више од 40 одсто власничког капитала „Еурофоила“ чиме је постала

власник 92 процента капитала предузећа. Само мали део тог новца је уплаћен, а рачун је након тога блокиран. - Морам да изразим жаљење што су фирма која има потенцијал и простор да добро ради, као и радници постали жртве манипулације већинског власника, хрватске компаније „Драва Интернационал“, која је преузела одређене обавезе, а онда их пребацила на предузеће „Еурофоил“. Након тога, одлучила је да преузете финансијске обавезе не извршава - каже Горан Цветковић, адвокат и правни заступник предузећа „Лимико“, које је блокирало рачун „Еурофоила“. Да подсетимо, отварању погона за прераду ПЕТ - пластичне амбалаже у Бору дата је, крајем маја 2012. године пуна политичка подршка, не само тадашњег руководства Србије, већ и амбасада САД-а, Хрватске и Јапана. Предузеће је за првих годину дана рада прерадило и извезло више од 700 тона ПЕТ амбалаже и, по резултатима, брзо стигло до првог места на листи предузећа која се баве рециклажом на Балкану. Али, због очигледног неслагања међу тадашњим сувласницима, погон је затворен, а цех сада највише плаћају радници. Дејан Ђорђевић

facebook.com/rtvbor


6

стр.

У ФОКУСУ

петак, 24. јануар 2014.

У присуству гостију и свештенства

Запослени у ЈП „ШРИФ” обележили крсну славу

Српска православна црква и верници прославили су Светог Јована Крститеља, празник посвећен светитељу и пророку који је крстио Исуса Христа. Овај празник крсна слава је и запослених у Јавном предузећу „Штампа, радио и филм“ у Бору, коју су обележили у присуству свештеника борске православне цркве „Свети Ђорђе“, градских челника и других гостију. Тим поводом, у Клубу Регионалне телевизије Бор свештеник борске православне цркве „Свети Ђорђе“ пререзао је славски колач. - Драги гости нека вам је на здравље и спасење данашња молитва, нека је света ова благословена крсна слава и да је још дуго славимо у здрављу и весељу. Као што је пророк Свети Јован Крститељ био глас у пустињи и онај који је приправио стазе Христове, онај који га је прорекао и показао нама, тако и ви будите гласници и весници неког новијег, лепшег и бољег времена и за нас, и за нашу де-

цу и унуке – истакао је Миленко Бајић, јереј цркве „Свети Ђорђе“ у Бору. Домаћин славе ове године је уредник филмског и серијског програма, Миодраг Кокелић, а колачар ће наредне године бити реализатор, Срђан Милијић. Обележавању славе Јавног предузећа „Штампа, радио и филм“ присуствовали су председник Општине Бор Саша Вукадиновић, председник Скупштине општине Бор, Добрица Ђурић, генерални директор Рударско-топионичарског басена Бор, Благоје Спасковски и други гости. Иначе, празник Свети Јован Крститељ, кога 20. јануара славе Српска православна црква и верници, посвећен је Исусовом рођаку, познатом као Јован Претеча. Јован се зове Крститељ, јер је, по верском учењу, крстио Исуса Христа, а Претеча зато што је најављивао Христов долазак. Процењује се да је Свети Јован по броју оних који га славе на трећем месту међу Србима. Марија Ћосић

Нови апарат у служби здравља Служба трансфузије у Општој болници у Бору добила је недавно нови апарат – аутоматски анализатор за тестирање крви на маркере трансмисионих болести. Све што се до сада у лабораторији ове службе радило ручно сада се обрађује на овом савременом апарату, који обухвата широк дијапазон могућности како за ру-

тинске тако и за специјалне анализе крви. - Аутоматски анализатор „Да Винчи кватро“ испуњава све захтеве савремене лабораторије и омогућава велику прецизност и минимизира могуће грешке - каже др Снежана Милутиновић, начелник Службе трансфузије Опште болнице у Бору. З. Марковић

twitter.com/@TelevizijaBor

број 25

Телевизија Бор у служби гледалаца

Најважније информације из Бора и региона гледаоци су осим на каналу Телевизије Бор редовно пратили и на сајту и друштвеним мрежама. - Најгледанија емисија према статистици засигурно је Дневник, затим следе Будилица и Око истока И током 2013. године објективно и професионално Регионална телевизија Бор преносила је најважније информације из Бора и других градова овог дела Србије. Програм Телевизије Бор верни гледаоци пратили су током целе године, па је поверење оправдано упорним радом, новим емисијама и свакодневним развојем и модернизацијом. Осим на каналу Регионалне телевизије Бор, најважније информације, занимљивости и емисије гледаоци су пратили и на сајту. Најгледанији је, као и претходних година, био Дневник, дневни преглед најважнијих вести из Бора и региона. Регионална телевизија Бор у оквиру двадесетчетворочасовног

Скоро 5000 видео материјала на Јутјубу и Дејлимоушну прегледано је више од 180 хиљада пута. Регионална телевизија Бор ујединила је гледаоце овог дела, али и читаве Србије прилогом „Бор није град без људи“. Негодовање и увређеност, биле су реакције Борана након што је град бакра у емисији на једној од националних телевизија, повезан са песмом „Град без људи“, а у игри асоцијација употребљен је и лого Телевизије Бор. Ипак, реагујући на овај догађај Регионална телевизија Бор огласила се позитивном причом о дешавањима у граду, о Боранима и гостима који се радо враћају, па је овај прилог забележио више од 1000 прегледа.

програма припрема садржаје уз које гледаоцима почињу, трају и завршавају се дани. Након Дневника, највише ваше пажње привукле су емисије Будилица, јутарњи програм који се од недавно емитује и викендом а разговори са гостима доступни су и на сајту, и Око истока, регионална дневна хроника. Више ��д 30 ауторских емисија које се емитујуу у оквиру програмске шеме Регионалне телевизије Бор током целе године биле су гледане и на званичном сајту. Највише прегледа бележи серијал „Викенд на истоку“, водич за путовање и одмор у источној Србији, затим „Спортска хроника“ и емисија за децу и омладину - „Школирање“.

Незнатно мање пажње свакодневно имају и различите сервисне информације, културни догађаји, осврти на негативна дешавања, али и прегледи позитивних примера. Директно, на програму и сајту Телевизије Бор, гледаоци су пратили и све седнице локалног парламента. Марија Ћосић НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

19:20h

dailymotion.com/rtvbor


У ФОКУСУ

број 25

петак, 24. јануар 2014.

Локални савета за запошљавање усвојио план рада за ову годину

Више пара за запошљавање из општинског буџета

»

БОР

Национиналним акционим планом запошљавања у 2014. години, предвиђено је да се на нивоу републике из државног буџета издвоји укупно две милијарде шест стотина милиона динара. Половина тог новца предвиђена је за решавање технолошких вишкова, којих ће, како се очекује појавити средином године, а седам стотина милиона динара предвиђено је за суфинансирање Локалних акционих планова – речено је, између осталог, на седници Локалног савета за запошљавање у Бору, на којој је било речи о плановима за 2014. и прошлогодишњим активностима.

Захваљујући подршци Општине Бор, програми Локалног акционог плана запошљавања у 2013 години, у Бору су, и без новца из државног буџета, у потпуности реализовани. Активним мерама самозапошљавања и отварањем нових радних места до посла је дошло 35 лица, а од издвојених 5 милиона динара, неутрошено је остало три стотине хиљада, што ће бити враћено у буџет општине Бор. - За суфинансирање активних мера из републичког буџета било је одобрено 4. 740. 000 динара, али су ребалансом буџета за 2013. та средства повучена, тако да је Општина Бор сопственим средствима из Буџетског фонда за финансирање активне поли-

Реакција Синдиката новинара Србије

Незаконит позив Агенције за приватизацију

Позив Агенције за приватизацију директорима локалних медија да се пријаве за приватизационе управнике својих медијских кућа је неоснован и противзаконит - оцењује Синдикат новинара Србије и додају да је одлука да се сви медији приватизују у директној супротности са Уставом Србије. Синдикат новинара Србије, Крагујевачка иницијатива и Коалиција запослених у медијима, чији је члан и Јавно предузеће „ШРИФ“, оштро су реаговали на позив Агенције за приватизацију, која је позивајући се на Закон о приватизацији који

youtube.com/rtvbor

још није усвојен у Народној скупштини, тражила од директора појединих локалних медија који су у власништву државе, да пошаљу ажурирани СиВи и писмо о заинтересованости за именовање на функцију в.д. приватизационог управника. - Упозоравамо владу да поступак Агенције за приватизацију садржи елементе корупције и подмићивања, јер се од директора тражи да учине нешто што ће им донети корист, а да за то у овом тренутку не постоји законски основ. О најновијим догађањима обавестићемо ОЕБС, матичну канцеларију Европске

7

стр.

Три теста за малу матуру

тике запошљавања- субвенције приватним предузећима, а након измене структуре финансирања наведених мера, финансирала наведене две мере и то на следећи начин: 3. 200 000 за самозапошљавање, где је закључено 20 уговора, а 3. 400 000 за отварање нових радних места- 14 уговора закључено а 15 лица запослено. Средства у износу од 100. 000 динара за новоотворено радно место нису била довољно стимулативна за послодавце - рекла је Лидија Начић, члан Локалног савет за запошљавање СО Бор . У 2014., години за суфинансирање Локалних акционих планова из републичког буџета планирано је седам стотина милиона динара за две активне мере: стручна пракса- и јавни радови. Иначе на евиденцији борске филијалне Националне службе за запошљавање у децембру прошле године било је 6 200 лица. Најугроженије групе су млади до 30 година, лица изнад 50 година и неквалификована лица. Нада да ће доћи до посла у 2014 постоји, иако су услови за суфинансирање локалних акционих планова пооштрени. Елда Драгаш

За ученике основних и средњих школа у Србији почело је друго полугодиште, које за ученике осмог разреда траје до 30. маја. Све основне школе организоваће и припремну наставу за све осмаке, а ове године полагаће тест из математике, матерњег језика и комбиновани тест. Збирке за припрему мале матуре су одштампане, и до краја јануара биће у продаји. Цена све три збирке биће 560 динара. У Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања кажу да збирке из математике, српског језика и приручник са питањима за комбиновани тест од пет предмета, помоћи ће ученицима да обнове градиво и провере знање. Збирке из математике и српског језика су допуњена и прерађена издања збирки које су објављиване претходних година, док се трећа збирка односи на комбиновани тест и задаци су одабрани у складу са програмом завршног испита који је у децембру усвојио Национални просветни савет. Тест из матерњег језика и математике носиће по 16 бодова, док ће трећи тест вредети осам бодова. Успех од шестог до осмог разреда носиће 60 бодова. Елда Драгаш

комисије у Бриселу и шефове посланичких група у Народној скупштини Србије. - рекла је Драгана Чабаркапа, председник Синдиката новинара Србије, која је додала и да се тај синдикат противи приватизацији медија. - Приватизација медија до сада се показала неуспешном готово у целој Србији, поготово у Тимочкој крајини. Ништа се није добило на информисаности грађана, напротив, остали су још мање информисани. Ништа не гарантује да би се даљом приватизацијом медија добила слобода медија. Уколико је једно лице власник медија, оно је још подложније утицају појединачних партија, најчешће само једне, за разлику од медија који су у државном или општинском власништву, где постоји плуралитет партија и различита мишљења.

Централа Синдиката новинара Србије покренуће расправу пред Уставним судом о уставности начина на који се доноси Закон о приватизацији медија. Овако преурањено реаговање Агенције за приватизацију је ван преседана, јер у историји светског права не постоји ништа слично, да неко поступа по закону који још није ни ушао у скупштинску процедуру. - каже Чедомир Васић, председник основне организације Синдиката новинара Србије ЈП „ШРИФ“. Остаје нејасно по ком основу су сви локални медији, у предлогу закона, проглашени субјектима приватизације, с обзиром да, како кажу у Синдикату новинара Србије, Устав и Закон о локалној самоуправи гарантују локалним самоуправама могућност да оснивају медије. Дејан Ђорђевић

facebook.com/rtvbor


стр.

8

СПЕКТАР

петак, 24. јануар 2014.

Изградња румунских цркава незаконита

Телевизији Бор тумачење прописа дала Канцеларија за сарадњу са црквама и верским заједницама Владе Републике Србије

»

БОР

На подручју борске општине незаконита је било каква изградња румунских цркава, јер не делује ни једна организациона јединица Румунске православне цркве која има легалан статус правног лица, стоји у информацији Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама Владе Републике Србије упућеној Телевизији Бор. Румунска православна црква у Србији уписана је у Регистар цркава и верских заједница и делује као Епархија Дакија Феликс, која има седиште у Делти у Румунији и административно седиште у Вршцу и за коју је у Регистру наведено да окупља Румуне у Банату. Према одредбама Закона о црквама и верским заједницама прописано је да цркве и верске заједнице могу самостално подизати храмове и друга здања за богослужбене потребе као и парохијске домове, манастирске конаке и друге објекте. То, међутим, не значи да су цркве и верске заједнице у потпуности слободне кад год и где год сматрају потребним да самостално изграђују верске објекте. Локалне самоуправе су дужне да, приликом израде урбанистич-

У Румунској православној цркви у Неготину, за коју у Канцеларији за сарадњу са црквама и верским заједницама тврде да нема легалан статус правног лица, рекли су нам да они неће давати информације, јер је то став њихових верника који сматрају да је Телевизија Бор негативно опредељена према тој институцији. Новинари наше куће, међутим, само раде свој посао и трагају за информацијама које су у интересу грађана. ких планова, размотре потребе цркава и верских заједница за изградњу верских објеката. Законом је, такође, предвиђено да се изградња, адаптација и реконструкција верских објеката може започети по доношењу

одлука цркве или верске заједнице, затим добијању потребних дозвола предвиђених законом и прописима који регулишу ову област, као и сагласности надлежних министарстава и уз стручни надзор надлежног државног органа. У складу са оваквим одредбама, потпуно је јасно да евентуална изградња верског објекта, који је надлежним органима пријављен као објекат који нема верску намену, представља својеврсно изигравање закона. Због тога је Законом о планирању и изградњи предвиђено да грађевински инспектори проверавају да ли се објекат користи за намену за коју је издата грађевинска дозвола. У случају да се утврди да се објекат за који је и��дата грађевинска и употребна дозвола користи за друге намене, инспектори ће наложити прибављање грађевинске дозволе у року од 30 дана. Уколико инвеститор то не уради инспектор ће донети решење о забрани коришћења објекта, стоји у допису Кацеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама, у којој се истиче да они немају податке о изградњи румунских цркава у Горњану и Брезонику, као што то тврде мештани ове две месне заједнице. Љиљана Ђорђевић

twitter.com/@TelevizijaBor

број 25

ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

DZÎLJILJI *A TRJEKUT KVALITETU API ĐE BĂUT

Apa đe băut în Bor je bună šî arje »kvalitetu kum trăbuje. Apa vinje đin

izvoarelje karje nu sînt în părcîilji urbanje, aša kă nu să puaće panganji ljesnjik. Întrovuorbă ku skrisurelje pi kanon, kvalitetu api să kontrolisăšće đe šasă uori pi lună în Zavodu đe sănătaća publjikă în Zaj+erji šî în tuată dzîua în laboratorija Vodovoduluj. Akuma să fa+e šî elaboratu đe măsurlji apăratuluj sanitar la izvoarje ku +e nu să puaće panganji ljesnjik apa đe băut. În rezerve jastă đestul hlor ku karje să fa+e dezinfekcija api. Đin tri izvoarje – Surdup, Banjica šî Zlot în Bor pi sekundă ažun&e 350 đe litri đe apă. FABRIKA „EUROFOIL“

După +eva pistă un an šî »žumătaće đe kînd je đeškisă fabrika

đe profăkutu ambalažî đin plastikă „Eurofoil“ în Bor, să puaće întîmpla pistă 60 đe lukrători să rămînă făr đe lukru, pintru blokada raćunuluj šî njeîncăljesu întra +eva gazde +a fost. Luor să datorjadză plăcîlji đe kîćeva lunji, regresu šî mînkarja kaldă. La lukrători karje a fost prinšî la lukru pi o vremje kontrakturlji nu lji sa prolun&it, dar alcî lukrători pînă în

mart sa trimjes la ođină. La firma Eurofoil pi svršîtu la oktobar raćunu a fost blokirit pintru datorija đe 110 milioanje đe dinari, karje pi kontrakt a trăbujit săj plăćaskă kompanija „Drava internacional“ la sufundătorju, firma „Limiko“. Numa o parće pucînă đe banji sa plăćit, raćunu je pintru asta blokirit, dar njeîncăljesu ăsta măj rău o să kadă la lukrători. DOZVOLJELJE ALJE NUOJ ĐE MÎNAT

în Sîrbije pînă în junu »al đeToc10šoferi anu ăsta trăbuje să skimbje

dozvoljelje alje bătrînje đe mînat ku dokumentu nuou. Pintru asta trăbuje să să adukă adavărjala kă sa plăćit tri takse, karje ku totu sînt o mije 546 đe dinari, dozvola a bătrînă šî karćija personală. În Bor numa o treimje đin šoferi au dozvola nuouă. Uaminji đe resor a spus binjišor uaminji să skimbje dokumentu, pintru nar afla gurajelji în jun. *erjerja đe dozvola nuouă să puaće đa šî după dzîua asta, dar nu să puaće mîna karu ku dokumentu al bătrîn. Dakă asta no să să poštuje, kazna je 30 đe mij đe dinari šî zăbrănjitu đe mînatu karuluj pi tri lunji. Prevodu: Aleksander Ilić

Настава на језицима националних мањина »

БОР Румунски језик са елементима националне културе од ове школске године, као изборни предмет учи се у свим школамана Борског и Зајечарског округа. Настава је према договору са министарством просвете републике Србије и Савета румунске националне мањине почела у септембру, али је похађа мањи број ученика од пријављених у спроведеној анкети и пилот пројекту. - Имамо једно одељење у сеоској школи у Кривељу и у школи „Бранко Радичевић“, где наставу похађају сви заинтересовани ученици. Предавачи су стручна лица, за која ће, како се очекује, касније бити и расписан конкурс - каже Драгослав Марић, начелник Школске управе у Зајечару. Упоредо са анкетирањем за овај предмет, у септембру је на подручју Тимочке крајине обављена и анкета за изборни предмет влашки говор са еле-

ментима националне културе. У Бору се за учење изјаснило 291 ученик. Очекује се да ће у договору са Министарством просвете и саветом влашке националне мањине ове године бити реализован пилот пројекат. Увођење у наставу ромског језика на подручју Тимочке крајине није било могуће, јер је, према анкети, како кажу у Школској управи у Зајечару, на овом подручју било само стотину заинтересованих и нису могла да се формирају одељења. Изостали су такође и састанци са Саветом ромске националне мањине, али могућности за пилот пројекат постоје. Елда Драгаш

СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

19:30 dailymotion.com/rtvbor


број 25

КУЛТУРА

Обележено 158 година од рођења композитора Стевана Стојановића Мокрањца

У сусрет јубилејима

»

НЕГОТИН У оквиру обележавања 9. јануара, дана рођења композитора Стевана Стојановића Мокрањца, Дом културе је, другу годину заредом, после више деценија, прославио Светог Стефана, као славу установе културе, која носи име славног Неготинца. У кругу најближих пријатеља и сарадника, резање славског колача, на трећи дан Божића и Мокрањчев имендан, обавио је свештеник Ранко Јовић. - Неготинци већ близу пет деценија, организовањем реномираног фестивала уметничке музике, јединственог у нашој земљи, одају признање и почасти свом славном суграђанину, који је био не само композитор, већ и диригент, организатор и педагог, заслужан за постављање темеља савремене музичке педагогије у Србији - рекао је на свечаности председник Општине, Милан Уруковић, указујући да Неготин и Неготинци с поносом чувају име и дело несумњиво најзначајније личности српске музичке историје, композитора националног стила, који је написао 15 руковети али и Литургију

и Опело, бисере духовне вокалне музике. У оквиру програма прославе 9. јануара, на споменик Стевану Мокрањцу букете цвећа положиле су делегације школа и установа које носе име славног Неготинца и представници локалне самоуправе. После овог традиционалног чина, прослава Дана Мокрањчевог рођења, настављена је промоцијом 15. броја часописа за културу „Мокрањац“, који је пред публиком, уз осврт на прошлогодишњу фестивалску сезону Мокрањчевих дана, листала главни и одговорни уредник, професор др Соња Маринковић. У музичком делу програма наступили су наставници Музичке школе „Стеван Мокрањац“ из Неготина. Ослањајући се на ствараоце из своје локалне средине, Мокрањчев родни град је показао пуну зрелост и одговорност према важним датумима које обележава ове и идуће године - стогодишњицу смрти Стевана Мокрањца током ове и 50 година Фестивала Мокрањчеви дани, 2015. године. Јованка Станојевић

Више пара за културу и информисање Конкурси за финансирање или суфинансирање пројеката у области културног наслеђа, у области савременог стваралаштва и области јавног информисања, које је расписало Министарство културе и информисања, били су отворени до 21. јануара, док је конкурс за област међународне сарадње отворен до 21. марта. За те намене у 2014. години биће издвојено 1,36 милијарди динара, што је за 200 милиона

youtube.com/rtvbor

више него у прошлој години. Такође, за разлику од претходних година, резултати конкурса биће објављени најкасније 45 дана од њиховог закључења. Право учешћа имају установе, уметничка и друга удружења и организације - правна лица, као и поједници са територије Републике Србије, али не и установе културе чији је оснивач Република Србија. Е. Драгаш

петак, 24. јануар 2014.

стр.

9

„Весела чаршија” у духу минулих векова »

НЕГОТИН Манифестацијом „Весела чаршија“ и овог јануара на Богојављење, Неготинци су оживели традицију саборовања у једној од најлепших улица из 18. и прве половине 19. века, у којој се и данас осећа дух старих времена. Чувају их потомци угледних трговаца и занатлија који су, упркос променама у централном градском језгру, у улици Кнеза Михаила, остали да живе, раде и друже се, чувајући вредности вароши неготинске. Без обзира на кишу која је падала и стрепњу организатора, Дома културе „Стеван Мокрањац“, Народне библиотеке „Доситеј Новаковић“, Туристичке организације и покровитеља Општине Неготин, „Весела чаршија“ је окупила неколико стотина креативних учесника и посетилаца у улици која је некада важила за главну занатску

чаршије“, Живојин Марковић, секретар СО Неготин. - Тридесет година радим у овој улици која има дух старих времена. Зато Манифестација пружа прилику да се подсетимо како је некада било и да се потрудимо да лепу традицију дружења, топлине и блискости пренесемо на млађе суграђане - поручио је Љубивоје Радосављевић, познати неготински златар и нумизматичар, који је на богато опремљеним штандовима изложио старине из својих „ризница“ али и рогљевачко вино из подрума Радосављевић, кувано у казану на лицу места за све посетиоце „Веселе чаршије“. Посетиоци нису скривали одушевљење због сећања која су навирала, музике која је свирана и певана, почев од Шесте руковети Стевана Мокрањца, незваничне химне Неготина у интерпретацији неготинског

и централну градску. У њој се и данас у већини од 255 сачуваних кућних бројева негују сећања на познате крајинске занатлије, трговце, адвокате, Неготинце, који су били претеча и стожер предузетништва у Источној Србији. - Задовољство ми је што видим да је наша најдужа и најстарија улица у граду, Кнез Михаилова, пуна света, баш као што је то било у време када су овде отворене прве занатске и трговинске радња. Посебно ми је драго што је наша манифестација „Весела чаршија“ окупила све генерације и поново зближила комшије, пријатеље и све наше суграђане - рекао је између осталог, на свечаном отварању треће „Веселе

уметника, Драгољуба Фируловића, до музичког избора Етно групе „Мариника“, Секције жена Удружења пензионера, Крајинских фрулаша, акустичара, трубача... Наступила је и Миљана Богић, солисткиња Дечије етно групе „Класје“, са премијерним извођењем песме „Неготинском чаршијом кад прођеш“, за коју је музику и текст написао Саша Т. Грујић. - На тај начин ја са најмлађим креативним становницима Неготина следим тековине славних предака и наших суграђана -, каже Грујић, аутор више од двадесетак песама посвећених Неготину. Јованка Станојевић

facebook.com/rtvbor


10

стр.

МОЗАИК

петак, 24. јануар 2014.

број 25

Гастрономске чаролије

За школски празник

Светосавски переци

Пред нама је Св. Сава - школски празник и велика дечија слава. Када сам била дете сваке године сам са нестрпљењем чекала тај дан и одлазак у Банат и сеоску цркву. Деца су рецитовала, добијала слаткише и перец��. Овај обичај није везан за црквене каноне, настао је давно, али у неким деловима Србије задржао се и до данас.Светосавски переци су и сада за мене нешто посебно и зато вам дајем прави рецепт како да их припремите Састојци: Тесто - 40 гр свежег квасца, мало шећера, 1 кашичица соли, 2 дл топлог млека, 3 дл топле воде, 1 дл уља, 300 гр ошптрог брашна, 500 гр меког брашна. Премаз - 1 јаје. Слани прелив - 3 кашике меког брашна, 1 кашика соли, по потреби хладне воде. Припрема: У топло млеко ставите 2 кашике оштрог браш-

на,мало шећера и пакетић квасца. Када квасац надође помешајте са остатком брашна, уљем, сољу и умесите тесто које се не лепи за руке, а није превише тврдо. Прекријте тесто и оставите га на топлом 30 минута. У међувремену припремите слани прелив. Помешајте со и брашно и полако додајте хладну воду. Густина треба да буде као за палачинке. Од укислог теста кидајте мале кугле и прстима их обликујте у дуг, танак штапић. Направите переце и сложите их у подмазан плех. Пре стављања у рерну переце премажите умућеним јајетом. Пеците их до благо жуте боје, извадите и прелијте слани прелив по њима. Вратите переце у пећницу још 5 минута и готово! Драге маме, обрадујте своју децу овим лепим перецима, јер су она то заслужила, а и Св. Сава је њихов празник !!! Мирјана Васић

лоБОРизми

• Кад је човек почео да силази са дрвета - мајмуни су почели да се пењу на дрво!

• Срби су жилав народ, коме само своји буздовани могу доћи главе.

• Он је високоморалан човек и увек говори истину и само истину! Осим кад не говори.

• Оно што други носе у срцу и души, Србин (и то) има у малом прсту.

Мирослав Мишел Болтрес

Пеко Лаличић

• Батине су у школи забрањене зато што су ђаци наоружани.

• Увек смо се договарали - у четири ока.

• У нашој бајци није успавана само лепотица већ читава нација.

• Нико нема што Србин имаде. Србин има што нигде нема.

Милен Миливојевић

Брана Филиповић

twitter.com/@TelevizijaBor

Љубав према птицама »

БОР Када кажемо село прва асоцијација нам је пољопривреда и мукотрпан рад. То, међутим, не мора да буде увек тако. Живот на селу може да буде итекако привлачан и интересантан за све, али и за оне најмлађе, само ако се на неки начин осмисли. То најбоље показује пример петнаестогодишњег Матеје Богдановића из Великог Кривеља. Он је по много чему занимљив дечак, а гаји необичну љубав према пернатим животињама. Везаност зап тице сеже још из раног детињства. Од малена Матеја је волео да се дружи са њима и како је време пролазило, двориште се пунило разноврсном живином, а љубав према овом хобију је расла. - Тренутно имам девет врста прица: лабудасте кинеске гуске, јапанске свиласте и домаће кокоши, товљене и обичне ћурке и дивље, мутаве и обичне пловке. - каже Матеја Богдановић и додаје да су му све врсте подједнако драге, јер је свака понаособ интересантна и лепа.

- Имам једног плована старог три године кога сам ја два пута остављао у кући код бабе, али се он сваки пут сам враћао код мене. Он ми је некако најдражи. Интересантна ми је и јапанска свиласта кокош јер има чупаво перје, као да је од вуне -. Матија се већ десет година, од своје пете године, дружи са птицама. Како добије нову врсту, љубав према њима расте. Зато и не чуде његови амбициозни планови. Он планира да набави птице, које су му и инспирација. Израђује разне фигурице, пише песме и приче о њима и слика их. - Животиње су ми велика инспирација. Ја готово сваког дана направим понеку фигурицу, то су увек животиње, нарочито живина и птице. Фигурице израђујем од најразличитијих материјала - каже Матеја који уз овај хоби, воли и да глуми, одличан је ђак. Он је једоставно свестран дечак на кога би многи његови вршњаци могли да се угледају. Љиљана Ђорђевић

Поетски кутак Туђим друмом мартовско јутро корача На заточеном сунцу, на небу од олова Од осмеха ни сенке, ни корова Док о теби размишљам сетим се Бокача Све пребрзо што је, кајање слути И питам себе у овај мах Да л‘ стрепња то је, од живота страх И кажем себи: не говори... ћути! Да л‘ беше стварност или ми се снило Ал‘ шапат твој сачувала бих За један недовршени стих Онда када ме не буде било

Верица Тричковић

dailymotion.com/rtvbor


МОЗАИК

број 25

петак, 24. јануар 2014.

11

стр.

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР ПОНЕДЕЉАК

УТОРАК

СРЕДА

ЧЕТВРТАК

ПЕТАК

СУБОТА

НЕДЕЉА

7.00 Будилица 9.00 ТВ Шоп 9.15 Храна и вино 10.00 Вести на знаковномјезику (р) 10.15 Агро дан 10.30 Лек из природе 11.05 Кућица у цвећу 11.25 Бели лук... 12.00 Вести 12.15 Серијски филм (р) 13.00 Атлас/Гуливер 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 Ауто спринт 15.15 52 викенда 16.00 Дневник 16.30 Радим градим 16.55 Свет на длану 17.30 Вести на румунском 17.40 Око истока 18.30 ТВ Шоп, 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 Спортска хроника 20.30 Нокаут 21.00 Енергија на... 21.25 Серијски филм 22.00 Данас 22.20Вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 На трагу природе 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица 9.00 ТВ Шоп 9.15 Храна и вино 9.45 Времеплов 10.00 Палета (р) 10.50 Агро дан 11.05 Лек из природе 11.35 Бели лук... 12.00 Вести 12.30 Серијски филм (р) 13.00 Улови трофеј 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 Нокаут (р) 14.55 На точковима 15.20 Спортска хроника(р) 16.00 Дневник 16.30 Меридијанима 17.00 На трагу природе 17.30 Вести на румунском 17.40 Око истока 18.30 ТВ Шоп 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 Радим градим 20.30 Енергија на... 21.00 Ауто флеш 21.25 Серијски филм 22.00 Данас 22.20 Вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 На трагу природе 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица 9.00 ТВ Шоп 9.15 Храна и вино 9.45 Времеплов 10.10 Агро дан 10.15 Атлас/Гуливер 10.45 Више од спорта 11.35 Бели лук и.... 12.00 Вести 12.30 Серијски филм (р) 13.00 Свет на длану 13.30 Времеплов 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 Вино и ... 14.50 Ауто флеш 15.20 Корак 16.00 Дневник 16.30 Меридијанима 16.45 На трагу.... 17.30 Вести на румунском 17.40 Око истока 18.15 Улична патрола 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 На трагу.... 20.30 Меридијанима 21.00 Филм на виде(л)о 21.25 Серијски филм 22.00 Данас 22.20 Вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица 9.00 ТВ Шоп 9.15 Храна и вино 10.00 Агро дан 10.15 Вино и .... 10.45 Лек из природе 11.15 Меридијанима 11.35 Бели лук... 12.00 Вести 12.30 Серијски филм (р) 13.00 Корак 13.30 Времеплов 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 ABS show 14.55 Радим градим 15.25 Филм на виде(л)о 16.00 Дневник 16.30 Меридијанима 17.30 Вести на румунском 17.40 Око истока 18.15 Енергија... 18.45Времеплов 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 На трагу.... 20.30 Меридијанима 21.05 Агро дан 21.25 Серијски филм 22.00 Данас 22.20 Вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица 9.00 ТВ Шоп 9.15 Храна и вино 10.00 Агро дан 10.15 Енергија на.... 10.30 Калеидоскоп 11.30 Бели лук и.... 12.00 Вести 12.30 Серијски филм (р) 13.00 Везе 13.30Времеплов 13.45 ТВ Шоп 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 Улови трофеј 14.55 Србија коју волим 16.00 Дневник 16.30 Меридијанима 16.45 На трагу... 17.30 Вести на румунском 17.40 Око истока 18.15 Навигатор 18.45 Времеплов 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 На трагу... 20.25 Меридијанима 21.25 Серијски филм 22.00 Данас 22.20 Вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 01.00 Ноћни програм

7.00 У нашем атару 8.00 Будилица 10.00 ТВ Шоп 10.15 Нови свет Гнома 10.45 Лекције из географије 11.00 Школирање 11.30 Млади су закон 11.45 Времеплов 12.00 Вести 12.15 Дечији филм 14.00 Викенд на истоку 14.40 Зелена патрола 15.10 Кућица у цвећу 15.40 ТВ Шоп 16.00 Дневник 16.20 За све Роме 16.40 На трагу природе 17.05 Серија „Риск“ 17.35 ТВ Шоп 17.50 Серија „Поморска патрола“ 18.35 Времеплов 19.00 Дневник 19.25 Култ арт 20.00 Глас Америке 20.35 Калеидоскоп 21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00) Вести 23.05 Више од спорта 00.00 Вести 00.15 Ноћни програм

6.00 Фарма 7.00 Храна и вино 8.00 Будилица 10.00 ТВ Шоп 10.15 Нови свет Гнома 10.45 Лекције из географије 11.00 Заборављени народи 11.30 Млади су закон 12.00 Вести 12.15 Село моје 1245 Зелени екран 13.10 Здравље 14.00 Вести на знаковном језику 13.45 Палета, програм на румунском језику 15.15 МиМ магазин 16.00 Дневник 16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику 16.40 На трагу природе 17.10 Серија „Риск“ 17.50 Серија „Поморска патрола“ 19.00 Дневник 19.20 Инфо 7 20.00 Глас Америке 20.35 52 викенда 21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00 Вести) 23.05 Под сјајем звезда 00.00 Вести 00.10 Ноћни програм

Биоскопски репертоар Биоскоп „Звезда“ Бор

» Од 23. јануара до 02. фебруара 2014.године домаћи филм ,,Монтевидео – видимо се” у 17 и 20 сати Цена улазнице филмских пројекција је 300,00 динара » Од 03. до 09. фебруара 2014.године филм ,,Ризична игра” у 19 и 21 сат Цена улазнице филмских пројекција је 150,00 динара » Од 10. до 16. фебруара 2014.године домаћи филм ,,Одумирање” у 19 и 21 сат Цена улазнице филмских пројекција је 250,00 динара Информације на телефоне: Биоскоп ,,Звезда“ 030-421-259 ( од 17 до 21 сат)

Остали програми Установа ,,Центар за културу Општине Бор“

» 27. јануара 2014. године - Дечијa позоришна представа о животу Светог Саве ,‚Ваља нама још тога научити‚‚ у сали Музичке школе у 18 сати - Улаз слободан » 13. фебруара 2014.године - Представа ‚‚Брачни кабаре“- Позориште ,,Славија” у сали биоскопа ,,Звезда“ у 19 сати - Цена улазнице 500,00 динара

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ Позивни број 030 Аутобуска станица 423-770 Аутобуска станица „Бортравел“ 457-760 Железничка станица 421-371 Полицијска управа 192 Ватросаци 193 Хитна помоћ 194 Електродистрибуција 422-888 Топлификација 426-398 Водовод 421-234

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈ Хотел „Језеро“ 482-940 Хотел „Албо“ 249-69-62 Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008

АПОТЕКЕ

Апотека у Дому здравља 421-624 Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167 Апотека „Здравље“ 428-866 Апотека у Злоту 2561-958 НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕ Бор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55 Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово пристаниште) 05:16, 10:27 и 18:22 Бор - Пожаревац 00:04 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4:00, 9:15 и 17:05 Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 14:30, 19:50 и 23:01 АУТОБУСИ Поласци из Бора за Београд 04:00(радним даном), 04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30 Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30, Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25 Неготин и Кладово 07:30 Д. Милановац 10:40 , 15:10 Мајданпек 15:10, 17:30 Параћин 05:00 05:16 15:30 Јагодина 05:00 15:30 Жагубица - Пожаревац 07:30

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

Информације на телефоне: Центар за културу 030-424-546 ( од 8 до 14 сати)

youtube.com/rtvbor

facebook.com/rtvbor


12

стр.

петак, 24. јануар 2014.

СПОРТ

Дванаест медаља за борске пливаче

број 25

Борски стрелац Бобана Величковић започела сезону овогодишњих такмичења

Бобана спремна за Минхен Очекујем да турнир у Немачкој буде проба пред Шампионат Европе у Москви, каже репрезентативка из Бора. - Тренер Марковић задовољан њеном формом

»

»

ЈАГОДИНА Такмичари Пливачког клуба Бор освојили су у Кончареву поред Јагодине, на пливачком митингу 12 медаља, четири златне, две сребрне и шест бронзаних. Најуспешнија је била Милица Марковић, која је освојила две златне и две сребрне медаље у дисциплинама 50 и 100 метара делфин и краул.

Ена Киш освојила је четири медаље, две златне у дисциплинама 100 метара леђним стилом и 200 метара краул и две бронзане медаље. Лола Јанићијевић освојила је три бронзане медаље, а на треће место пласирао се и Вук Бојковски у дисциплини 50 метара леђно. Д. Ђорђевић

Почеле припреме ОФК „Бор” »

БОР Омладински фудбалски клуб „Бор“ почео је припреме за пролећни део првенства. Фудбалери Бора одиграће укупно десет утакмица, а први део припрема одржаће на свом терену, док би се предтакмичарска фаза одвијала ван Бора. У зимском прелазном року, који траје до краја фебруара, клуб је остао без центарфора и најбољег стрелца тима Николе Јовановића који ће у другом делу сезоне наступати за сокобањски „Озрен“. - Ми смо затечени одлуком Николе Јовановића да напусти клуб пошто никада није споменуо да жели да напусти клуб. Без обзира на то ми смо планирали неколико појачања у свим линијама тима: одбрамбреној, везној и шпицу тако да смо сада у фази разговора са неколико

фудбалера, поготову са играчима који су поникли у Фудбалском клубу „Бор“, јер желимо тим фудбалерима да дамо шансу како би се поново доказали у нашем клубу. Немамо амбиције да доводимо нека звучна имена јер за то нам требају одређена финансијска средства, а од летњег припремног периода до данас нимало се није побољшала финансијска ситуација у клубу - изјавио је Хакија Ровчанин, шеф Стручног штаба ОФК Бор Наставак првенства је 16. марта, а у првом колу ОФК „Бор“ дочекује екипу „Мајданпека“. Амбиције су исте као и на почетку сезоне - освајање првог места у Поморавско тимочкој зони и евентуални пласман у Српску лигу група исток. М. Симић

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир Васић Припрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

БОР Најбољег борског стрелца и члана клуба „Бор 030“ Бобану Величковић ове године очекују значајна такмичења. Прво у низу је Међународни турнир у Минхену од 22. до 25. јануара. Традиционално Бобана увек бележи добре резултате на овом турниру, а прошле године је освојила златну медаљу. - Очекујем првенствено да овај турнир буде тест пред Шампионат Европе, почетком марта у Москви. Припремали смо се за овај турнир, а припреме репрезентације следе после Минхена. И ове као и сваке године акценат нам је на малокалибарском пиштољу. Пред сам крај сезоне је Светско првенство у Шпанији и то нам је буквално круна ове сезоне - изјавила је Бобана Величковић - стрелац клуба „Бор 030“ - Очекујем да Бобана уђе у финале, јер у финалу је свима

2012. године и покушаће поново да се избори да стане на неко од победничких постоља. Ја се надам да ћемо успети да темпирамо форму и да ће Бобана успети да оствари наше заједничке циљеве - рекао је Бобан Марковић, тренер Стрељачког клуба „Бор 030“ С обзиром да се прве квоте за Олимпијаду у Бразилу 2016. године прикупљају од септембра на Светском првенству у шпанској Гранади, Бобана ће се потрудити да побољша и резултат малокалибарским пиштољем, а ове године имаће и боље услове за тренинг. - Новина ове године је та да ћемо у Крагујевцу имати услове за рад са малокалибарским пиштољем јер они имају затворено стрелиште. Успели смо да се договоримо са домаћинима који су нам изашли у сусрет тако да ове године имаћемо боље

доступна медаља, видећемо ко тог дана буде најсрећнији или најмање греши. После тога је првенство Европе у Русији. Знамо да је Бобана два пута била најбоља у Европи 2010. и

услове за рад, а самим тим и боље резултате - каже Бобана Величковић. Најзначајнији изазови српске стрелце тек очекују, а Бобана Величковић очекује да ће ове сезоне успети да испуни све циљеве. Маријана Симић

www.rtvbor.rs


Oko istoka 25