Page 1

СВАКОГ РАДНОГ ДАНА НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

07:00 08:00

ВИКЕНДОМ

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ

БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ”

бр. 19 - 11. октобар, 2013. год.

www.rtvbor.rs

Топло - х ладно

Да ли престаје обука возача? Ауто-школе » стр. 2 Надлежни у борској нису испуниле законске услове “Топлани” кажу Легализација да је све спремно дивље градње до за грејну сезону, краја наредне топле пробе у току. године » стр. 2 Грађани се жале на Због компликованих хладне радијаторе прописа све је » стр. 4 » стр. 3

Поводом обележавања Миланског едикта

теже организовати ђачке екскурзије

Последњи ремонт старе топионице » стр. 5

Изложба » стр. 9 “Константин” у неготинском музеју Данијела Нововић:

Нова програмска шема Телевизије Бор искорак у поређењу са другим медијским кућама

» стр. 6

Нови багер за већу производњу

На површинском копу “Церово” монтиран багер вредан 3,3 милиона евра. Наредне године биће пресељен на нови коп “Церово 2” » стр. 5

» стр. 3

Женски фудбал се враћа у Бор » стр. 12

Републичко такмичење младих орача у Кривељу » стр. 7

Ринг у Бору после вишегодишње паузе поново оживео » стр. 12

Почела сетва у Борском округу


2

стр.

АКТУЕЛНОСТИ

петак, 11. октобар 2013.

Легализација дивље градње

Крајњи рок до краја наредне године

Служба за катастар највише предмета од локалне самоуправе преузела у Неготину, а најмање у Мајданпеку. - Нови захтеви за легализацију примаће се до марта 2014. године

»

БОР Објекти на које се примењује Закон о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе су породично-стамбени објекти до 300 квадрата, станови до 200 и пословни простор до 100 квадрата у стамбено-пословним зградама, гараже до 30 метара квадратних, викенд куће до 200 квадрата, као и објекти за обављање занатских делатности до 100 метара квадратних и помоћни економски објекти. Одредбе овог закона не примењују се за објекте који су изграђени на јавном земљишту, који се налазе на подручју коридора или испод далековода. За њихову легализацију потребна је сагласност власника – водопривреде, електродистрибуције или општинске управе. Објекти који су снимљени и уписани у катастар се најлакше легализују. Служба за катастар у Бору, решава предмете од 2003. до 2009. године које је преузела од локалне самоуправе, а нових захтева за легализацију има веома мало. – У Бору је преузето око 1.900 предмета, у Неготину 3.000, у Кладову 2.300, у Мајданпеку и Доњем Милановцу око 800 предмета. До сада је по

службама урађено у Бору око 300, Неготину 380, у Кладову 300, Мајданпеку и Доњем Милановцу 150 захтева. Захтеви за легализацији су решени или одбијени, уколико је квадратура већа од оне које прописује Закон, или је намена ван оне за коју је прописана легализација. За сада је на подручју борског округа поднето 8.000 захтева за легализацију бесправно изграђених објеката. Од марта ове године до сада, у Бору је поднето свега девет нових захтева, у Неготину 123, Кладову 14, у Мајданпеку 20, а у Доњем Милановцу 17, укупно 200 нових предмета који би требало да се ставе у законски оквир. Иако је у скупштинској процедури израда новог Закона о легализацији бесправно изграђених објеката, за сада се они решавају по Закону о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе каже Илија Војнић, начелник Службе за катастар непокретности Борског округа Нове захтеве за легализацију бесправно изграђених објеката, физичка и правна лица могу да поднесу до марта 2014. године, а крајњи рок за њихово решавања је крај наредне године. Горан Грамић

twitter.com/@TelevizijaBor

број 19

Престаје обука за возаче? Ауто-школе у Србији престаће да раде 25. октобра, јер готово ниједна неће добити дозволу за рад због неиспуњавања законских услова Правилник о теоријској и практичној обуци кандидата за возаче ступио је на снагу 25. октобра прошле године, а ауто школама је дат рок годину дана да се тим прописаним променама прилагоде. Међутим, осим бирократије, која подразумева пререгистрацију предузећа, неопходно је да ауто школе испуне и остале техничке услове. Таквих школа за обуку возача у Србији, готово да и нема. Практично, обука нових возача у Србији биће заустављена 25. октобра. - Ауто-школе су имале годину дана да опреме учионицу од најмање 25 квадрата, као и

решен полигоном код старог ватрогасног дома - каже Татјана Бакоч, директор РЈ АМСС у Бору. - И поред тога, школе за обуку возача у обавези су да пререгиструју предузеће и ту већ једном обављену процедуру плате 80.000 динара, иако кандидата за обуку по новом правилнику нема - додаје Бобан Ступар, директор Ауто школе „Црвени сигнал“ Бор. Једино решење је, сагласни су у Ауто школама, да Скупштина усвоји предлог МУП -а и хитно измени Закон о саобраћају према којем би

просторију за административне послове. Прописано је и да ауто-школа мора да има по једно возило за сваку категорију, али и лиценциране предаваче. Највећи проблем за ауто школе - полигон за полагање, који мора бити дугачак 51 метар, а широк седам метара у Бору је привремено

све ауто-школе требало само да поднесу захтев за добијање нове дозволе за рад, што би било прелазно решење, како би се обука возача наставила док ауто-школе у кратком периоду испуне све услове. Марија Димитријевић

Боранин на олимпијади физичара »

БОР Никола Бугарин, ученик првог разреда Гимназије Бора Станковић у Бору, пласирао се на Међународну олимпијаду из физике, која ће у децембру бити одржана у Индији. Пласман на Олимпијаду у Индији уследио је након одличних резултата овог борског ђака, тада ученика завршног разреда Основне школе „Бранко Радичевић“ на општинском, окружном и републичком такмичењу, освајања другог места на српској физичкој Олимпијади на Физичком факултету у Београду и изванредног успеха међу девет најбољих физичара Србије на изборном такмичењу из природних наука које је протеклог

викенда одржано у Београду. Уз могућност да у групи шест најбољих физичара представља Србију на такмичењу интернационалног ранга, Никола Бугарин ће осим теоријског знања из физике, хемије и биологије бити у прилици да покаже и практично знање кроз експерименте из наведених области. С. Томић

dailymotion.com/rtvbor


број 19

АКТУЕЛНОСТИ

3

стр.

петак, 11. октобар 2013.

Грејање почело - радијатори хладни? Сетва у току

Док надлежни у борској “Топлани” кажу да је све спремно за грејну сезону и да су топле пробе у току, грађани негодују тврдећи да у појединим деловима града нема грејања

- Та процедура ће трајати до стабилизације система грејања, јер са постојећим бројем радника нисмо у могућности да свима изађемо у сусрет. Приоритет смо дали отклањању кварова на вреловодној мрежи – реко је Милован Ступар и додао да угаљ, неопходног квалитета, стиже свакодневно по уговореној динамици. Само у октобру

»

БОР Иако је грејање пуштено у целом Бору, радијатори су, почетком минуле седмице били још увек хладни у неким деловима града. Основни разлози су пробоји на дистрибутивној мрежи, и то само у једном дану на четири места, три у старом делу града, и један у Новом градском центру где је ситуација и најкритичнија. - Реч је о великом квару који ће бити ускоро отклоњен, јер још увек нисмо утврдили место. Цео систем грејања у Бору биће нормализован до почетка грејне сезоне. Неуједначено грејање и пробоји на вреловодној мрежи су уобичајени док трају топле пробе и уходавање система. Ове године је проблем грејања можда израженији због неочекивано ниских температура у октобру-

каже Милован Ступар, директор Топлане у Бору. То је, међутим, изазвало незадовољство код великог броја Борана. Оправдано или не показаће сам почетак званичне грејне сезоне за када се најављује стабилизација грејања. Ипак, обзиром на велики број кварова, још једном се намеће питање да ли су припреме, пре свега, хладне пробе завршене квалитетно и у целом граду. Ступар тврди да су све пробе завршене квалитетно и на време. Приоритет у отклањању кварова имају пробоји на вреловодној мрежи. У другом плану су појединачни кварови у зградама и њих станари морају да пријављују Јавно стамбеном предузећу у Бору које бира извођача радова.

ДВА МИЛИОНА ЗА ГРЕЈАЊЕ У КЛАДОВУ Радници службе одржавања Кладовског ЈП „Јединство“ обављају завршне припреме за почетак нове грејне сезоне. Након ремонта опреме и постројења у току је и санација дотрајалих цеви градског топловода, који је у функцији више од три деценије. Како је планирано монтажа 70 метара нових цеви примарне мреже пречника 150 милиметара, биће завршена до почетка грејне сезоне. Инвестиција, коју ЈП “Јединство” финансира из сопствених прихода, вредна је два милиона динара и несумњиво ће допринети квалитетнијем грејању током предстојеће зимске сезоне. М. Ружојевић

биће испоручено 10. 000 тона, а наредних месеци та количина ће бити већа. Љиљана Ђорђевић

Радијатори у Мајданпеку топли пре рока

Хладно време проузроковало ранији почетак грејне сезоне. На складишту мајданпечке топлане већ има 300 тона мазута, а нове испоруке очекују се ускуро

»

МАЈДАНПЕК У Мај- хладне пробе обављене раније ма неопходне интервенције. За данпеку су топле пробе на него претходних година јер се почетак грејања обезбеђене су и систему за даљинско грејање показало да су на многим мести- почетне количине мазута. Већ је најављене за 14.окускладиштено првих тобар, а почетак 300 тона, а намера грејне сезоне на У Мајданпеку је грејање почело у понедељак, 7. ок- је да се подизањем време, од 15.окто- тобра одлуком Општинског већа. Због ниске температуре нивоа наплате са бра. У Јавном пре- последњих дана, стекли су се услови да грејање почне пре садашњих 67 одсто дузећу за произ- 15.октобра. Због хладних радијатора у последња два дана обезбеде средства за водњу и испоруку часови у школама били су скраћени 30 минута. Такође, у скла- куповину додатних топлотне енергије ду са Уредбом Владе Србије, за грејање од почетка грејне 200 тона, уз које би кажу да припреме сезоне до 1.новембра, важиће нова, нижа цена грејања. За грејање требало да домаћинства цена грејања са ПДВ-ом износиће 106 уместо приводе крају и 110 динара, а за остале кориснике 159 уместо 165 динара по се несметано одвија да је било изузет- квадратном метру. до краја новембра. но добро што су С. Вукашиновић youtube.com/rtvbor

На подручју борског округа почела је јесења сетва озимих култура. Протеклих дана пало је стотинак литара кише по квадратном метру што је довољно за почетак јесењих радова. У борској општини пољопривредни произвођачи увелико сеју, док у неготинској низији само на спорадичним површинама, због веће количине падавина. Ове јесени у четири општине Борског округа биће засејано 25.000 хектара, углавном пшеницом на више од 19.000 хектара. Пољопривредене апотеке су добро снабдевене семенском пшеницом и ђубривом, а цене су мало веће у односу на лањске. Регресирано гориво за јесењу сетву, јефтиније је за 50 динара. Регистрована пољопривредна газдинства у Бору могу купити гориво на НИС- овој пумпи на Четвртом километру, до 30. новембра. Љ. Ђ.

Протествовали комуналци у Зајечару »

ЗАЈЕЧАР Радници Јавног комуналног предузећа „Краљевица“, али и запослени у другим јавним предузећима и установама у Зајечару окупили су се, прошле седмице, испред Пореске управе да изразе своје незадовољство због блокаде рачуна тог јавног предузећа. Дуг од 109 милиона динара је настао, како је речено на протесту, јер ЈКП „Краљевица“ није уплаћивало порезе и доприносе на зараде у периоду од 2011. до 2012. године. Радници су захтевали да се рачун одблокира како би ово предузеће, које је од виталног заначаја за функционисање града, могло да настави нормално да функционише. С обзиром на то да се окупљеним радницима нико из Пореске управе није обратио, челници града су најавили разговор са директором Пореске управе Србије, Иваном Симичем у Београду, како би се пронашло решење и рачун ЈКП „Краљевица“ био одблокиран. Д. Марушић facebook.com/rtvbor


4

стр.

ДРУШТВО

петак, 11. октобар 2013.

број 19

Образовање

Недоумице око ђачких екскурзија Закон о јавним набавкама новац родитеља третира као буџетска средсва. Многе екскурзије се одлажу, а осим ђака штету имају и туристички радници

Препорука Министарства просвете да наставници за вођење екскурзија, наставе у природи и излета буду плаћени колико износи дневница државних службеника за путовања, од 1.650 до 2.200 динара, изазвала је незадовољство многих просветара. Велика разлика у зарадама од екскурзија приметна је по градовима, али и школама, па је негде надокнада по ученику износила и до 3.500 динара. - Савет родитеља је једино надлежан да изабере најбољег понуђача, а након тога одлучује о висини дневница наставника који ће реализовати екскурзије или наставу у природи. У борс-

ким основним и средњим школама висина дневнице одређује се на састанку Савета родитеља – објаснио је Радиша Петковић, директор О.Ш. „Бранко Радичевић“ у Бору. Како би се реализовала екскурзија потребно је да се пријави више од 60 одсто ученика у целом разреду, док је за наставу у природи потребно две трећине одељења. Недоумице око организовања екскурзија изазвао је и Закон о јавним набавкама, који би продужио процедуру, а узроковао би и обавезу да се ескурзије плате у року од 45 дана од реализације, што штети буџету родитеља. Коначна одлука још није званична, а представници „Јуте“ сматрају да овај закон не би требало да се примењује за екскурзије. - По том закону родитељски новац третира се као буџетски новац. То је нелогично. То су средства која родитељи уп-

лаћују на подрачун школе, чак не на главни рачун, и са тим новцем искључиво располаже Савет родитеља, по чијем налогу директор школе исплаћује новац како агенцијама, тако и професорима. Агенције немају проблем са системом јавних набавки, већ са роковима плаћања – нагласио је Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција. Школе које су уговориле екскурзије пре априла, када је ступио на снагу Закон о јавним набавкама, моћи ће да их одрже како је планирано, а друге би могле да распишу јавну набавку за екскурзију сада, а организују путовање на пролеће, до када ће процедура тендера бити завршена. Школама које не желе да распишу јавну набавку остављена је могућност да родитељи плаћају екскурзију директно агенцијама са којима и склапају уговор. Недоумице око ђачких екскурзија, због којих су многа путовања одложена, штете и домаћем туризму, али и ученицима, међу којима многи немају могућност да путују. Марија Ћосић

На Техничком факултету у Бору свечаност поводом почетка школске године

Промовисани дипломци и бруцоши На Техничком факултету у Бору, Универзитета у Београду одржана је свечана академија “Опен даy 2013” поводом почетка нове школске године. Пред препуном салом промовисани су нови инжењери и магистри металургије, рударства, технологије и индустријског менаџмента. За ново уписане студенте – бруцоше уприличена је свечана додела индекса, а уручене су и јубиларне награде запосленима. Сва места за студијски програм на факултету су попуњена и ове школске године уписано је 180 нових студената. Декан факултета, проф. др Милан Антонијевић, пожелео

је дипломцима успех у раду и животу, са жељом да се стално усавршавају и сачувају висок реноме ове научне установе. – Технички факултет у Бору ради у оквиру Униварзитета у Београду који је од пре две године на чувеној „Шангаској листи“ међу првих 500 универзитета у свету. По броју публикованих радова у односу на једног доктора наука борски факултет је на 10. месту од 31 чланице Универзитета. До сада је овде дипломирао 2.471 студент, магистарске студије је завршило157 кандидата, мастер студије 84, специјалистичке 29, а докторске дисертације одбранило је 90 кандидата - рекао је проф. др Милан Антонијевић.

twitter.com/@TelevizijaBor

Настава за студенте прве године основних студија почиње другог октобра, а за студенте виших година неће почети пре

Више просветара, боље образовање

У ситуацији када влада безнађе, има насиља, учитељи треба да стимулишу, указују на позитивне примере, да буду темељ образовања, културе, толеранције, свега онога што нам сада највише треба, поручио је министар просвете Томислав Јовановић. Из Уније синдиката просветних радника указују на лош статус учитеља, примања испод просечне плате, дубоку кризу у просвети. Из синдиката подсећају и да је Србија једна од најнеписменијих земаља, а да образовани људи постају технолошки вишак. У свету је 57 милиона деце школског узраста тренутно ван школе, па је између осталог потребно ангажовати око пет милиона наставника да би се постигао циљ универзалног основног образовања до 2015. године, подаци су међународних организација поводом Светског дана учитеља. Свету је потребно милион и по новорегрутованих наставника и више од три милиона да замени оне који напуштају професију, а више наставника мора да значи бољи квалитет учења. Светски дан учитеља прогласиле су Уједињене нације 5. октобра 1993. године, а његов циљ је да нагласи улогу учитеља у образовању и развоју деце и истакне принципе и препоруке о положају учитеља и наставника. Данијела Нововић

14. октобра по распореду предавања за школску 2013/2014. годину. Горан Грамић

dailymotion.com/rtvbor


број 19

ЕКОНОМИЈА

Нови багер за више бакра Рударско топионичарски басен Бор наставља набавку нове механизације неопходне за повећање производње на површинским коповима у Бору и Мајданепку.

»

БОР У Рударско топионичарски басен Бор стигао је нови багер „Комацу“, шести који је купљен од 2007. године. Ова машина, за коју је РТБ Бор издвојио 3 милиона и 300 хиљада евра, радиће на површинском копу „Церово“ где је монтиран, првенствено на уклањању јаловине, а затим, од наредне године и на раскривању копа „Церово 2“. -Багер „Комацу ПЦ 3000“ је јапански производ, а израђује се у Немачкој. Комплетна монтажа биће ускоро завршена и очекујем да ускоро буде у експлоатацији. Самим тим отвориће се

етаже које имају руду са већим садржајем бакра, а коп ће моћи да иде у дубину. Захваљујући томе очекује се повећање количине бакра добијеног са Церова на 350 до 400 тона концентрата. Почетком наредне године овај багер се сели на коп „Церово 2“ - каже Видоје Адамовић, директор Рудника бакра Бор Циљ је, како кажу у Руднику бакра Бор, да се што пре стигне до богатије руде и да наредне године производња достигне планираних пет и по милиона тона руде годишње. Дејан Ђорђевић

петак, 11. октобар 2013.

5

стр.

У ишчекивању завршетка нових постројења

Последњи ремонт старе топионице

»

БОР У циљу обезбеђивања стабилног рада топионице, у РТБ-у Бор у току је ремонт топионичке пећи и дела Фабрике сумпорне киселине. За извођење радова комбинат бакра издвојио је 40 милиона динара и 320 хиљада евра. -Ремонт према плану траје тачно 15 радних дана, рачунајући и суботе и недеље. С обзиром на то да нас време служи, очекујем да сви радови буду завршени до 12. октобра. Након тога следи шаржирање топионичке пећи и пуштање у рад, а прве аноде очекујемо 16. октобра. На радилишту је тренутно око 300 радника, део из РТБ-а Бор, а део из

завршетком радова у топионици очекујемо и завршетак ремонта старе фабрике сумпорне киселине која би требало до 14. октобра да буде спремна за рад. На основу динамичких планова на изградњи нове топионице и фабрике сумпорне киселине, које би средином наредне године требало да буду завршене, очекујем да ће на старој топионици бити само још нешто мањих радова, тако да је ово последњи ремонт до пуштања у рад новог постројења - каже Бобан Тодоровић, директор Топионице и рафинације бакра Бор. Овај ремонт је мањи од прошлогодишњег и до пуштања

25 предузећа који су подизвођачи радова. Предузели смо, као и увек, све мере заштите радника и оно што нам је најбитније је да до сада није било ни једне повреде радника, чак ни мање и очекујем да ће тако бити и до завршетка ремонта. Упоредо са

нове топионице у рад биће неопходни само мањи захвати. Циљ је да се до тада обезбеди стабилан рад топионице, без непланираних застоја, кажу у Рударско топионичарском басену Бор.

и на које детаље треба обратити пажњу. - Крајем 2012. и почетком 2013. године из овог пројекта је термовизијски пасош добило пет стамбених јединица у општини Бор. Резултати које смо видели на основу термовизијских и енергетских снимака показали су да наше зграде и објекти нису енергетски ефикасни и да на њима треба много радити. Управо то је један од разлога зашто се Бор укључио у овај пројекат, а поносни смо на то што упра-

во одавде креће јавна расправа и дебате о енергетској ефикасности - нагласио је Мирко Ђурић, члан Општинског већа. У циљу побољшања енергетске ефикасности објеката, Општина Бор ће у наредном периоду, лицима која желе да унапреде своје објекте, покушати да обезбедити олакшице и финансијску помоћ, речено је на јавној дебати у Општини Бор.

Енергетска ефикасност у Србији на дну лествице

Грејање све скупље, а топлота излази кроз прозор

Србија не спада у државе чији становници знају да штеде, посебно када је енергија у питању, без обзира да ли се ради о електричној или топлотној енергији. У циљу уштеде енергије у тридесет општина Србије, међу којима је и Бор, прошле године је почела реализација пројекта Енергетска ефикасност у изграњи станова под називом “ Dicovering energy“, у оквиру кога су стручњаци немачке међународне организације „GIZ“ специјалном камером снимали зграде и куће, како би се утврдило колико се топлотне енергије губи и где су највећи губици енергије. Резултати су поражавајући. - Закључак је да генерално у Србији, гледајући постојеће

youtube.com/rtvbor

објекте, већина припада „Г“ енергетском разреду, који је најнижи енергетски разред са највећом потрошњом, што значи да је стање јако лоше. Прве мере које би требало увеси у објектима су уређење спољног омотача, односно постављање изолације, затим замена спољних врата и прозора и изолација поткровља и крова. Ту има много техничких детаља, а људи углавном сами предузимају неке мере каже Анита Мраовић, менаџер пројекта „ГИЗ“- а. Као наставак пројекта организована је јавна распрана, на којој су учесници дебате имали прилику да од стручњака из немачке организације „ГИЗ“ добију информације како повећати енергетску ефикасност станова

Дејан Ђорђевић

Дејан Ђорђевић

facebook.com/rtvbor


6

стр.

У ФОКУСУ

петак, 11. oktoбар 2013.

број 19

Нова и садржајнија јесења шема РТВ Бор Јесен на програму Регионалне телевизије Бор обележиће емисије из сопствене продукције у новом руху, али и емисије из размене са другим продукцијским кућама. - Јутарњи програм,осим радним данима, и викендом

»

БОР Иако је из дана у дан конкуренција јача и квалитетнија, Регионална телевизија Бор потпуно оправдано опстаје и напредује на медијској сцени. Сваког дана емитује двадесетчетворочасовни програм, са више од 30 ауторских емисија. - Јесењу програмску шему Телевизије Бор отвара „Будилица“, јутарњи програм уз који се гледаоци буде већ шест година, а од 5. октобра то могу и викендом. Ово је велики помак у раду Телевизије Бор. То је искорак у поређењу са другим кућама и са националном и регионалном фреквенцијом, јер многе од њих немамају јутарњи програм током викенда. Јутро уз нашу „Будилицу“ биће ведро и забавно, са много информација из Бора и региона. Биће вести из спорта и културе, свега што је тог викен-

да, али и током недеље, актуелно. Укључиваће се и дописници, које имамо у целој Тимочкој Крајини. Значајан допринос да јутро буде забавно и опуштено даје и екипа Радио Бора укључењима у телевизијски програм. Радио Бор је од септембра почео да ради по новој, богатијој и ин-

терактивнијој програмској шеми. Динамичнији је и занимљивији, отворио је т е л е ф о н с ке линије слушаоцима, а присутан је и на друштвеним мрежама, па слушаоци учествују у креирању програма. – истакла је Данијела Нововић, главни и одговорни уредник РТВ Бор. Већ препознатљиви садржаји емитоваће се у новом руху и још атрактивнијим формама, као „Викенд на истоку“, сада водич кроз источну Србију који открива и препоручује места за од-

мор и рекреацију. У плану су и одабране емисије из размене са другим продукцијским кућама. -У протреклом периоду доста пажње посветили смо одабиру садржаја које ћемо емитовати. Понуда је била разноврсна и велика, и мислим да смо направили добар избор. Реч је о документарном програму врхунског квалитета и продукције, као и о дечијем програму који ће бити богатији и разноврснији и који ћемо почети да емитујемо већ у октобру – додала је Данијела Нововић. Телевизија Бор у стопу прати модерне стилове. Садржајне, графичке и програмске новине из дана у дан оправдавају постојећу улогу јавног медијског сервиса источне Србије. Марија Ћосић

Поводом две деценије рада Телевизије Бор и четврт века од отварања ТВ студија у Бору

Новинарство као лептиров лет (12) Када се говори о записима, снимљеним репортажама и емисијама које је дописништво у Бору сачинило крајем осамдесетих и почетком деведесетих година, као полазишту за садашња или нека будућа новинарска истраживања, поред оних о којима смо већ писали у овом фељтону, ваља се подсетити још неких фирми у Тимочкој крајини које су биле честа новинарска тема, а које сада или не постоје или таворе. Изазов за новинаре били су пољопривредни комбинати и задруге, у којима се увек нешто догађало, а то је у редакцијама „имало прођу“. О сезонским пољопривредним радовима, али и инвестиционим улагањима и отварању прерађивачких погона, дописништво је, осим за информативни програм, извештавало и слало репортаже и за многе тематске емисије посвећене пољопривреди, као што је била, једна у то време од најгледанијих емисија Телевизије Београд „Знање имање“. Обрађиване су теме из већих и

мањих пољопривредних комбината у Салашу, Неготину, Кладову, Зајечару. Неки од њих и сада раде смањеним обимом, већина је угашена. Не постоји више фабрика сточне хране у Салашу, као ни велика фарма свиња у Кобишници, код Неготина, која је имала годишњи капацитет од 30 хиљада товљеника. Већ у то време започела је на тој фарми реализација пројекта заокру-

живања производног процеса и коришћења био масе и био енергије, што је и данас код нас, за разлику од светских трендова, још увек у повоју. Пројекат никад није завршен, а фарма је, због потоњих економских и друштвених прилика затворена, као и многе друге. Посебан новинарски изазов било је и бродоградилиште у

twitter.com/@TelevizijaBor

Пише Чедомир Васић

Телевизијско информисање у Бору прошло је дуг пут, од зачетака 1979. године, отварања студија 1988, почетка рада Телевизије Бор 1993, до данас

Кладову. Мало се зна да су у то време, осим речних, тамо грађени и прекоморски бродови великих габарита за стране наручиоце. Писац ових редова је имао прилику да, са телевизијском екипом дописништва, сачини репортажу о поринућу највећег прекоморског изграђеног брода у историји бродоградилишта, за наручиоце из Норвешке. „Брод за потомке Викинга“, осванули су тада наслови у новинама. Лука у Прахову и Речно бродарство „Крајина“, које је пословало у саставу ИХП Прахово, такође је била честа новинарска мета, а бродови и лађари као створени за репортаже. Праховска флота је шлеповима и баржама углавном превозила фосфате из Марока и Алжира и вештачко ђубриво из праховске фабрике за Војводину и даље, до Мађарске, Аустрије и Немачке, где се оно извозило. У саставу флоте било је и неколико ледоломаца.

Једне дуге и хладне зиме, ледоломац „Гребен“ остао је дуже од месец дана окован ледом, негде на Дунаву, између Бугарске и Румуније. По повратку, екипа дописништва је сачекала брод и сачинила репортажу. И гле чуда, по повратку, лађаре је, уз галебове на Дунаву, чекала и радосна вест. Капетану се родила кћи. Све је то ушло у репортажу, која је емитована у ударном дневнику и награђена, а радосна вест је прослављена, одмах ту, на броду, заједно са члановима наше екипе, што је, такође, забележено у репортажи. Брод „Гребен“, коме је и име пркосно, једини је наш ледоломац који и сада зими крстари Дунавом. Осталих праховских ледоломаца више нема. Изрезани су у старо гвожђе и претопљени, а кад Дунав заледи, за разбијање санти, ангажују се страни ледоломци. (наставак у следећем броју)

dailymotion.com/rtvbor


број 19

У ФОКУСУ

петак, 11. oktoбар 2013.

Одржана аудиција за стручну праксу намењена младима

Нова лица у дечијем програму

Кандидати су показали знања кроз разговор са комисијом и у демонстацији јавног наступа, а они који буду позвани на праксу, биће део емисије Школирање Шта их интересује, чиме се баве, шта желе и чему се надају, који су њихови проблеми и шта их мучи - питања су на која би одговор требало да да добар програм намењен деци, школарцима и студентима. Емисија „Школирање“, намењена овој категорији гладалаца, у трећој је сезони емитовања, а у плану су и нови садржаји за младе. Квалитетнији дечији и образовни програм, био је циљ аудиције за стручну праксу организоване у Телевизији Бор. - Ове године оправдали смо назив „Штампа, радио и филм“, издавањем билтена „Око истока“, а стручном праксом за емисију „Школирање“, желимо да оживимо некадашњу традицију

где су се млади људи обучавали на радију кроз емисију „Мало појачај радио“. Многи успешни новинари и у овој медијској кући, али и у другим широм Србије, почели су управо ту, па нека и ова стручна пракса кроз емисију „Школирање“ буде нешто што ћемо ми понудити будућим генерацијама новинара. Ми ћемо и у наредном периоду радити на побољшању дечијег програма - истакла је Данијела Нововић, главни и одговорни уредник РТВ Бор.

Републичко такмичење младих задругара орача

Волем да орем, као ћале Једна невелика њива у атару села Кривељ, лепог јесењег дана, пружала је необичну слику. Подељена на мање парцеле, на чијим су ивицама стајале пободене заставице и мали панои са бројевима, дуж којих се, орући, кретало десетину трактора, испуњена посматрачима различитих доба старости који су фотографисали и снимали камерама и људима који су нешто бележили и мерили, личила је пре на некакво спортско борилиште, него на њиву. Њива тог дана и јесте била такмичарски полигон. На њој су се, као прави млади витезови на тракторима, надметали задругари орачи, ученици основних школа, на 38. републичком такмичењу. Дошли су из неколико школа, из Тимочке крајине и Војводине, да покажу колико су савладали вештину орања, којој су их учили наставници, инструктори, очеви и дедови. И да освоје неку од награда. А осим у орању, њих 20 сврстаних у 10 екипа, надметали су се и у полигонској вожњи трактора с приколицом и теоретском знању. Добар тракториста и орач мора све то добро да зна,

youtube.com/rtvbor

уколико жели да освоји титулу најбољег младог орача у Србији. -Учили су ме да орем деда, тата и мој старији брат. Кад порастем ораћу трактором као и они – рекао нам је, седећи на трактору „Фергусон“, дванаестогодишњи Стефан Љикић, ученик 7. разреда Основне шко-

ле „Ђура Јакшић“ у Кривељу. -Волем да орем, као мој ћале. Није само због пара, то је мени и забава – каже, отежући, као и сваки банатски „лала“, Александар Секошан, ученик 7. разреда школе“Свети Сава“, из Торка, код Зрењанина. Успешан домаћин овог традиционалног такмичења била је Основна школа „Ђура Јакшић“ у Кривељу, која је то право стекла

Идеја је да осим стицања знања и вештина у области новинарства, млади кадрови донесу нове идеје, прикажу свет младих из њихове перспективе и оставе добар пример за наредне генерације. Кандидати који

7

стр.

су се јавили на аудицију показали су велико интересовање и жељу да управо они буду део тима који ће креирати програм за младе. - Изузетно сам задовољна кандидатима, а и свим сарадницима емисије „Школирање“, свим оним ђацима који су прошли кроз емисију и надам се да је ова емисија оставила печат. Ово је трећа сезона заредом, требају нам нови људи баш због нових идеја које се стално смењују. Ипак је то емисија која је посвећена младима и они је на неки начин креирају. Трећа сезона захтева нову генерацију и надам се да ће и они, као и претходници оставити свој печат – рекла је Славица Томић, уредник програма РТВ Бор. Креирање квалитетног програма за децу и младе важан је подухват, коме је Телевизија Бор озбиљно приступила, а по угледу на раније године наставиће га и убудуће. Марија Ћосић

Надметање младих орача, чији је домаћин била Основна школа „Ђура Јакшић“ у Кривељу, већ 38 година се одржава захваљујући ентузијазму, без помоћи надлежних министарстава као прошлогодишњи победник. Две екипе ове школе освојиле су прво и друго место и на овом такмичењу, па ће тако и наредне године бити домаћин. - Поносим се ђацима и целим наставничким колективом. Награде су резултат упорног рада. Помогли су нам и мештани, који су нам позајмили тракторе за такмичење, као и спонзори. Држава, на жалост, надлежна министарства и локалне самоуправе немају много разумевања за рад ученичких задруга – каже магистар Владимир Станковић, директор школе у Кривељу, која већ годинама постиже лепе резултате и на другим пољима. На овогодишњем такмичењу леп успех постигли су и ђаци основне школе у Рудној Глави, чији је ученик Денис Лазаревић, у појединачној конкуренцији био најбољи у орању и спретној вожњи, а освојио је највише поена и у свеукупном пласману.

То, да је пољопривреда наша шанса, извозна и свака друга, као и да ваља стварати услове да млади остану на селу, често се чује. Чудно је да, поред таквог опредељења, ни Министарство просвете нити Министарство пољопривреде нису издвојила ни динар да би помогла овакву лепу ученичку смотру, а недовољно помажу и рад ђачких задруга којих у Србији има око 150. - Осим декларативне, немамо никаву другу помоћ, а ово такмичење се одржава захваљујући ентузијазму људи који раде у школама и ђачких родитеља, као и спонзора које у беспарици некако успемо да пронађемо – жали нам се Зоран Шешлија, секретар Савеза ученичких задруга Србије. Време је јесење сетве. Многе њиве у Србији, и у најбогатијим крајевима, остаће и ове јесени запарложене. Хоће ли тако остати и када ови млади људи, сада основци, стасају? Њихови наставници, а и ентузијасти из ђачких задруга верују да ће тада бити другачије и да у Србији неће бити неузораних ледина. Чедомир Васић

facebook.com/rtvbor


8

стр.

СПЕКТАР

петак, 11. октобар 2013.

број 19

Борски котлић 2013.

ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

Рибља чорба за грађане DZÎLJILJI *A TRJEKUT

У циљу омасовљења риболова и подмлађивања чланства испред Риболовачког друштва Бакар у Бору за грађане су риболовци припремили рибљу чорбу у казану, а испржено је и више

од 15 килограма рибе. Припреме за ову пригодну манифестацију почеле су још марта ове године, а риболовци се надају да ће прерасти у традиционалну. Рибља чорба и припремљена риба подељена је грађанима и случајним пролазницима . Овом манифестацијом риболовци су још једном доказали да су друштвено одговорна организација и да би требало што више радити на њеном омасовљењу. З. Максић

Коме иде кусур?

Апоени мањи од динара не постоје већ пет година, али и трговци и јавна предузећа цене роба и услуга изражавају у „парама“. У чији џеп иде 1,9 милиона евра годишње?

Када су 2007. године укинути апоени мањи од динара, Народна банка Србије донела је одлуку да се рачуни који се завршавају износом од једне до 50 пара, заокружују на нижу вредност, а ако се завршавају износом од 51 до 99 пара на вишу вредност. Пракса је показала да у продавницама нема много артикала чија би се цена заокружила у корист потрошача, а то је чест случај и са ценом роба и услуга јавних предузећа. Асоцијација потрошача Србије покренула је акцију поводом решавања проблема истицања цена у продавницама у апоенима који већ пет година нису у опстицају. У предлогу ресорним министарствима постављено је питање где одлази кусур, који се подразумевано задржава када су цене изражене у „парама“.

-Ту се велики новац узима од потрошача, а не знамо где иде .Предложили смо Министарству финансија и Министарству трговине, надлежном сектору за цене, да се тај новац или уплаћује у фонд за хуманитарне сврхе или да се као у Америци уплаћује на одређени рачун и враћа потрошачу на крају године. Ми смо дали та два предлога а видећемо да ли ће уродити плодом – рекао је Зоран Андрејић, председник Покрета потрошача Бор. Кроз услугу „Задржи кусур“ коју Америчка национална банка омогућава, просечан потрошач у Америци на крају године оствари добит од скоро 200 долара. Маркетиншки потез са акцијама у којима се многе цене завршавају износом од 99 пара честа је појава, а грубе процене показују да на годишњем нивоу потрошачи у радњама и на шалтерима у Србији годишње оставе кусур од 1,9 милиона евра. Марија Ћосић

twitter.com/@TelevizijaBor

BAGERU NUOU

În RTB Bor a în+eput să lukre »bageru nuou „Komacu“, al đe

šasă bager karje je kumparat pînă akuma đin anu 2007. Maršîna asta, pintru karje RTB Bor a dat tri milioanje šî 300 mij đe euri, o să lukre la săpătura „Cerovo“ unđe sa šî montirit, dar đin anu +e vinje bageru o să fije mutat la săpătura „Cerovo 2“. Cilju je, kum sa spus în Majdanu đe aramă Bor, kît măj jut să să ažungă la ruda măj bogată šî anu +e vinje produ+erja să ažungă la +in+i šî žumătaće milioanje tone đe rudă pi an. Asta să puaće fa+e numa ku mehanizacija nuouă, măritu săpături šî lukratu la luoku nuou ku rudă. ÎNKALDZÎTU ÎN TOT ORAŠU

Pi oktobru al đe patru sa »slobazît înkaldzîtu prîn tot Boru,

a spus uaminji đe raspus în Toplana Boruluj. Înkaldzîtu o să să normalizujaskă pînă pi oktobru al đe 15. kînd šî în+epje în Sîrbije sezona đe înkaldzît. Alje đe întîj

dzîlje đe probelje kalđe în Bor nu sa întîmplat mulće defekturi la sistem. La deponija Toplanji a în+eput să ažungă karbunjelje pi kum sa šî încaljes. În oktobar ku totu o să ažungă 10 mij đe tone, dar lunjilji +e vin šî măj mult. HE „ĐERDAP“ KLADOVA

Kuljesu struguriluor în okrugu »Boruluj a ažuns la žuamătaće, dar

a în+eput šî kuljesu mjarăluor šî pjarăluor. Anu ăsta puamilji ai+a bun a rođit. Adu+ilji mjarăluor šî prunjeluor sînt măj marji ku vro 20 đe procjenturi đe kît adu+ilji đe mižlok, rodu pjarăluor šî struguriluor je pi nivou adu+iluor đe mižlok, dar măj bun đe kît a fost anu trjekut. Pi lîngă tot, puamjelje au šî kvalitet bun. Pintru rodu bun prijecu puamjeluor je mik. Pi un kilogram đe prunje să kapătă 11 đe dinari, dar tri kilje đe struguri să plaćesk un euro. Prevodu: Aleksander Ilić

У току јесења акција сакупљања кабастог отпада на територији општине Неготин

Велико спремање града »

НЕГОТИН Радници Радне јединице „Депонија и Зоохигијена“, Јавног комуналног предузећа „Бадњево“, почели су јесењу акцију сакупљања кабастог отпада на територији општине Неготин. Контејнери запремине пет кубика на по два до 3 дана, биће распоређени у градским улицама и квартовима, током три наредне недеље њеног трајања. Марјан Стојановић, руководилац РЈ „Депонија и Зоохигијена“ каже да су акције добро прихваћене и као илустрацију наводи резултате претходне,организоване априла ове године.-У пролећном делу акције са 60 контејнера, за три недеље, на градску депонију смо извезли око 300 кубика кабастог отпада, старог намештаја, на пример, али и грања и осталог отпада, јер настојимо да акције организујемо у време када наши суграђани сезонски уређују своје станове, подруме и окућнице. Верујем да ћемо и наредних дана постићи исти, ако не и бољи учинак, а о резултатима

везаним за одлагање поменутог отпада на градску депонију, обавештавамо редовно Службу за заштиту животне средине општине Неготин и надлежне у ресорним министарствима. Током трајања, распоред улица обухваћених акцијом стално је постављен на сајту Општине Неготин (www. negotin.rs), а грађани се о свему могу информисати у Јавном комуналном предузећу „Бадњево“ – РЈ „Депонија и Зоохигијена“ на Радујевачком путу. Акције сакупљања и привременог складиштења кабастог отпада у Неготину, организују се два пута годишње на основу скупштинске одлуке, сходно Закону о управљању отпадом Републике Србије. Јованка Станојевић

dailymotion.com/rtvbor


КУЛТУРА

број 19

У години обележавања Миланског едикта

“Константин” у Неготину У Музеју Хајдук Вељка Петровића у Неготину отворена изложба графика које је београдски уметник Вељко Михајловић посветио цару Константину Великом.

»

НЕГОТИН У години јубилеја Миланског едикта, Музеј „Крајине“ у Неготину приредио је изложбу „Константин“, уметника Вељка Михајловића из Београда. Овај добро профилисани и врло вешт уметник са јаком излагачком традицијом, не само на просторима Србије, већ и ван њених граница, циклус својих графика посветио је Светом цару Константину. -Бавећи се Константином и Јеленом ја сам обишао све балканске земље трудећи се да пронађем српске корене у манастирима. То сам успео у Мађарској, Македонији, Румунији, Босни и Црној Гори и, наравно, у Италији. Морао сам да почнем од Рима одакле је све и кренуло јер је Константин био римски цар. И ту сам нашао доста трагова у манастирима, посебно у Ватикану, где је на

најплеменитији начин приказан цео живот самог Константина и проналажење часног крста-, наводи Вељко Михајловић. Вељко Михајловић у циклусу „Константин“ проучава и зналачки преноси ликове Светог Константина и његове мајке Свете царице Јелене, који су увек сликани заједно – он – први хришћански цар и она – јер је нашла крст на којем је био разапет Христ. Управо тако их на својим графикама, обучене као владаре, са крстом између себе, представља и Михајловић, с тим што његова дела нису пука копија живописа. Он је учинио ко-

youtube.com/rtvbor

рак даље приказујући амбијент и мобилијар (портали, столице), успевајући на тај начин да приближи осећај духовног простора. -Неготин ове године, пригодним програмима, уз своје завичајне, обележава и јубилеј целог хришћанског света – 1700 година од доношења Миланског едикта. Тим поводом Музеј „Крајине“ се определио за изложбу графика „Константин“ Вељка Михајловића, који је у Неготину први пут излагао 1998. године у оквиру обележавања великог јубилеја читавог српског народа „ Осам векова постојања Хиландара-, истиче Гордан Јањић, директор Музеја “Крајине“. Графике са ликовима Светог Константина, првог хришћанског цара, његове мајке

свете царице Јелене и мотивима православне иконографије, које откривају слојевиту културну и уметничку баштину минулих векова, неготинска публика моћи ће да разгледа до 20. октобра у Музеју „Хајдук Вељка Петровића“ . Јованка Станојевић

СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

18:30

петак, 11. октобар 2013.

9

стр.

“Свети Георгије” оживео у Бору Култна представа Душана Ковачевића након 27 година доживела нову премијеру

»

БОР Представа „Свети Георгије убива аждаху“, у режији Љубомира Муција Драшкића, по тексту Душана Ковачевића, поново је рођена на борској позоришној сцени. Емотивни набој глумачке екипе, али и драматурга и реализатора обнове овог комада који је први пут игран 1986. године, осећао се и дан уочи премијере, а на сцени је достигао кулминацију. Двадесеточлана екипа уметника оживела је култну представу која није играна више од 13 година. -Ово је магичан и свечан тренутак за све нас из ансамбла јер ова представа заиста носи неку посебну снагу и енергију. Мислим да је јако емотивно проживљен од свих нас поновни почетак извођења и враћања ове представе у позоришни животкаже глумац Маринко Маџгаљ. -Ја сам играо и у оном, како кажу, прошлом мандату неколико улога, посебно улогу Гаврила коју сада игра Маринко. Ту улогу сам одиграо више од стотину пута. То је једна емоција, а посебно вечерас из простог разлога што је овај Душков текст грандиозан. То је осетила публика, а ми се трудимо и надам се да смо успели да пренесемо ту емоцију коју осећамо- додао је глумац Ненад Ћирић. Борани су више од два и по сата уживали у ванвременској причи о љубави, рату и менталитету српског народа, проналазећи у свакој реплици актуелне политичке и друштвене прилике, као и непревазиђене емо-

тивне доживљаје. Емоције које су глумци донели и оживели на сцени, публика је могла да осети и доживи. Премијера обнове култне представе одиграна на борској позоришној сцени Музичке школе “Миодраг Васиљевић” само је почетак успешне сарадње Рударско-топионичарског басена Бор, Општине Бор и Атељеа 212. У организацији Центра за културу општине Бор, а под покровитељством басена бакра, Боранима је указана част да први виде обновљено позоришно остварење. Марија Ћосић

За срећно детињство Изложба радова полазника ликовне радионице Центра за културу општине Бор, отворена је у Народној библиотеци поводом обележавања дечије недеље. У раду ликовне радионице до сада је учествовало више од 60 полазника.. Дечија недеља обележава се у градовима широм Србије од 7. до 13. октобра. Циљ је да се деци пружи могућност да изразе своје таленте и креативне способности кроз игру и дружење, да се подигне квалитет живота деце и допринесе превенцији насиља и дискриминације. М. Ћосић

facebook.com/rtvbor


10

стр.

МОЗАИК

петак, 11. октобар 2013.

СПОРТСКИ РЕЗУЛТАТИ

Гастрономске чаролије

Ђувеч од сомовине

Храна као лек

У Србији, риба у исхрани је неправедно запостављена. С обзиром да садржи омега – 3 и омега - 6 масне киселине, беланчевине, витамине, минерале, требало би бар два пута недељно да се нађе на вашој трпези. Да риба може да се спреми на милион начина, потврђује и рецепт који вам препоручујем овог пута. ЂУВЕЧ ОД СОМОВИНЕ је јело које брзо припремате, а које је фантастичног укуса и мало другачије од обичног спремања рибе.

Потребни састојци: 1 кг. сомовине, 4 главице црног лука, 4 шаргарепе, целеров лист, 1 веза першуна, 4 чена белог лука, 1 шоља пиринча, 4 парадајза, 4 паприке, 1 шоља бораније, 3 јаја, пола чаше вина, уље, сок од лимуна, со , бибер. Припрема : Рибу исеците на комаде и попрскајте соком од лимуна. На уљу испржите сецкан црни лук, шаргарепу исечену на прутиће и бели лук. Продинстајте све доливајући по мало воде и вина. Посолите и побиберите и умешајте у то сецкан целер, парадајз, паприке и боранију. Кувајте десетак минута. Све то сипајте у ђувеч, додајте пиринач и преко свега распоредите комаде посољене и побиберене рибе. Долијте по потреби још мало воде и пеците око 40 минута.Пред крај печења прелијте ђувеч умућеним јајима, која сте мало посолили и сецканим першуном. Запеците у пећници још десет минута. Још једном да вас подсетим : уколико риба буде редовно заступљена на вашиј трпези, осим што ћете уживати у благодетима њеног укуса, врло брзо ћете и повећати отпорност организма на штетне утицаје из околине. Мирјана Васић

лоБОРизми • Кућа нам је изгорела до темеља, из чега се види да је темељније спаљена него што је грађена. • Изостало је међусобно поверење, па су власт и мафија почеле редовно да се обрачунавају. Милен Миливојевић • Ако хоћете суђење по закону, потражите правду на другом месту. • Влада има план за излазак из ћорсокака, али тражи плаћање излазне таксе. Живојин Денчић

• Полако и ми стварамо традицију. Затворе пунимо после сваке смене власти. • Потпуно смо скренули. Изгледа да смо ухватили правац. Пеко Лаличић • Тренутно хулигани само спроводе закон, а чим савладају сва слова почеће и да га пишу. • Чим се поведе реч о људским правима у нама преовлада животињски инстикт,

twitter.com/@TelevizijaBor

број 19

Весна Денчић

Одбојкашице Бора освојиле куп југоисточне Србије Одбојкашице Бора најбоље су на територији југоисточне Србије у купу. Победом над екипом Лесковца, 3-0 у сетовима, борске одбојкашице први пут у својој историји освојиле су Куп источне Србије и пласирале се међу 16 најбољих екипа. Фудбалери Бора савладали су, на свом терену, екипу параћинског СФС Борца 3:1, а Рудар је у гостима поражен од Мајданпека 1:0, у осмом колу Поморавско тимочке зоне. Рембас је победио Ртањ 2:0, Каблови су у Лубници савладали Раднички 1:0, Жупа и Озрен играли су нерешено 1:1, док је Дунав у Прахову био убедљив протим Трајала 4:0. Прво место на табели заузима бивољски Борац са 19 бодова, четири бода мање има Бор који је на другом месту. У осмом колу источне групе Српске лиге фудбалери Хајдук Вељка савладали су у Неготину деспотовачку Слогу 4:1. Тимочанин је у гостима победио Дубочицу 3:0, док је Ђердап поражен у Пироту од Радничког 5:0. Хајдук Вељко је са 15 бодова на четвртом месту на табели. Зајечарски Тимок поражен је у Краљеву од Слоге 3:0 у осмом колу Прве лиге Србије. Тимок је са 11 бодова на деветом месту на табели.

У осмом колу Окружне лиге Слатина је савладала Пореч 2:1, Брестовац је победио Браник 3:0, Рудна Глава и Кривељ играли су нерешено 1:1, Злот је поражен од Радујевца 3:2. Истим резултатом Неметали су савладали Близну. Лидер на табели је Слатина са 18 бодова. Рукометаши Бора играли су у Прокупљу нерешено 32:32 са екипом Топличанина у трећем колу источне групе Прве лиге. Борани су остварили две победе и нерешен исход. Након пораза од екипе Пирота борске рукометашице биле су успешне у другом колу источне групе Прве лиге, Савладале су у Кладову Ђердап 37:12. Кошаркаши Бора победом су почели сезону у источној групи Прве регионалне лиге савладавши у Нишу екипу Јуниора 79:68. Такмичари Карате клуба Бор освојили су седам медаља. четири златне, две сребрне и бронзану на четвром карате купу у Параћину. Две златне медаље освојила је Ива Марјановић, док је по једно златно одличје припало Милошу Димитријевићу и Милету Бараковићу. На такмичењу је учествовало 150 каратиста из 18 клубова Србије и Словеније. Маријана Симић

Поетски кутак Конац је одмотан Конац је одмотан и игра се на концу док ветар га јури и кида му тело из којег опет расте друго да би на крају остала два краја и опет тако док не сваане јутро и својом белином успава ветар

Александар Милетић dailymotion.com/rtvbor


МОЗАИК

број 19

петак, 11. октобар 2013.

11

стр.

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР ПОНЕДЕЉАК 7.00 Будилица 9.00 ТВ Шоп 9.15 Храна и вино 10.00 Вести на знаковномјезику (р) 10.15 Агро дан 10.30 Документарни програм 11.25 Меридијанима 12.00 Вести 12.15 Серијски филм (р) 13.00 Славни парови 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 Калеидоскоп 15.15 Србија коју волим 16.00 Дневник 16.30 Серијски филм 17.30 Вести на румунском 17.40 Око истока 18.30 ТВ Шоп 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 Нокаут 20.30 Серијски филм 21.25 Серијски филм 22.00 Данас 22.20 Вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 1.00 Ноћни програм

УТОРАК 7.00 Будилица 9.00 ТВ Шоп 9.15 Храна и вино 9.45 Времеплов 10.00 Палета (р) 10.50 Агро дан 11.35 Бели лук и папричица 12.00 Вести 12.15 Серијски филм (р) 13.00 Славни парови 13.40 ТВ Шоп 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.30 Нокаут (р) 15.00 Ауто спринт 16.00 Дневник 16.30 Серијски филм 17.30 Вести на румунском 17.40 Око истока 18.30 ТВ Шоп 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 19.50 Ауто флеш 20.30 Серијски филм 21.25 Серијски филм 22.00 Данас 22.20 Вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 1.00 Ноћни програм

СРЕДА

ЧЕТВРТАК

7.00 Будилица 9.00 ТВ Шоп 9.15 Храна и вино 9.45 Времеплов 10.10 Агро дан 10.15 Ауто флеш 10.45 Корак 21 11.15 Меридијанима 11.35 Бели лук и.... 12.00 Вести 12.30 Серијски филм (р) 13.00 Славни парови 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 Вино и виноградарство 14.50 Гуливер 15.20 Везе 16.00 Дневник 16.30 Серијски филм 17.30 Вести на румунском 17.40 Око истока 18.15 Улична патрола 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 Филм на виде(л)о 20.30 Серијски филм 21.30 Серијски филм 22.00 Данас 22.20 Вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица 9.00 ТВ Шоп 9.15 Храна и вино 10.10 Агро дан 10.15 Вино и .... 10.45 Меридијанима 11.05 Кућица у цвећу 12.00 Вести 12.30 Серијски филм (р) 13.00 Славни парови 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 ABS show 14.55 Корак 21 15.25 Филм на виде(л)о (р) 16.00 Дневник 16.30 Серијски филм 17.30 Вести на румунском 17.40 Око истока 18.15 Енергија... 18.30 ТВ Шоп 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 Бити млад и (не) запослен 20.30 Серијски филм 21.25 Серијски филм 22.00 Данас 22.20 Вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 1.00 Ноћни програм

Биоскопски репертоар Биоскоп „Звезда“ Бор

» Од 14.10. до 20.10. - цртани филм ,,Турбо“ у 19 сати (15. и 16.10. неће бити пројекције) » Од 14.10. до 20.10. - филм ,,Напад на Белу кућу“ у 21 сат (15. и 16.10. неће бити пројекције) » 15. и 16. 10. – 3Д анимирани филм ,, Турбо“ у 17 сати » 15. и 16. 10. – 3Д анимирани филм ,,Грозан ја 2“ у 19 сати » 15. и 16. 10. – 3Д филм ,,Гравитација“ у 21 сат » Од 21.10. до 27.10. - филм ,,Пут ружама посут“ у 19 сати (22.10. неће бити пројекције) » • Од 21.10. до 27.10. - филм ,,Ми смо Милерови“ у 21 сат (22.10. неће бити пројекције) Цена улазнице филмских пројекција је 150,00 динара, а за организоване посете (минимум 15 гледаоца) улазница је 100,00 динара. Цена улазнице за филм ,,Пут ружама посут“ је 200,00 динара. За 3Д филмове цена улазнице је 250,00 динара

ДОБРОДОШЛИ У СВЕТ ФИЛМА! Остали програми Установа ,,Центар за културу Општине Бор“

» Од 10. до 13.10.2013.године – Међународни фестивал фолкло-

ПЕТАК 7.00 Будилица 9.00 ТВ Шоп 9.15 Храна и вино 10.00 Агро дан 10.15 Енергија на паметан начин 11.00 Везе 11.30 Бели лук и.... 12.00 Вести 12.30 Серијски филм (р) 13.00 Славни парови 13.45 ТВ Шоп 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 Улови трофеј 14.55 52 викенда 16.00 Дневник 16.30 Серијски филм 17.30 Вести на румунском 17.40 Око истока 18.15 Навигатор 18.30 ТВ Шоп 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 Зелена патрола 20.30 Серијски филм 21.25 Серијски филм 22.00 Данас 22.20 Вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 1.00 Ноћни програм

СУБОТА

НЕДЕЉА

7.00 Времеплов 7.05 У нашем атару 8.00 Лек из природе 8.45 ТВ Шоп 9.00 Навигатор (р) 9.10 Радим градим 9.40 На точковима 10.05 Кућица у цвећу 10.35 Анимирани филм 12.00 Вести 12.15 Играни филм 13.45 ТВ Шоп 14.00 Свет на длану 14.50 Србија и свет 16.00 Дневник 16.20 За све Роме 16.30 Играни филм 18.05 ТВ Шоп 18.20 Култ арт 19.00 Дневник 19.20 Инфо 7 20.00 Глас Америке 20.35 Зелена патрола 21.30 Играни филм (22.00) Вести 23.05 Славни парови 23.30 Гледајте сад ово 00.00 Вести 00.10 Ноћни програм

7.00 Времеплов 7.05 Фарма 8.00 Храна и вино 9.25 Калеидоскоп 10.15 Најлепше бајке 10.35 Ауто спринт 11.25 Гуливер 12.00 Вести 12.15 Село моје 13.05 Зелени екран 13.25 Здравље 14.00 Вести на знаковном језику 13.45 Палета, програм на румунском језику 15.05 Србија и свет 16.00 Дневник 16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику 16.30 Играни филм 18.25 Еколошка питања 19.00 Дневник 19.20 Инфо 7 20.00 Глас Америке 20.35 Више од спорта 21.30 Играни филм (22.00 Вести) 23.05 Славни парови 23.30 Гледајте сад ово 00.00 Вести 00.10 Ноћни програм

*Програмска шема је подложна променама

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ Позивни број 030 Аутобуска станица 423-770 Железничка станица 421-371 Полицијска управа 192 Ватросаци 193 Хитна помоћ 194 Електродистрибуција 422-888 Топлификација 426-398 Водовод 421-234

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈ Хотел „Језеро“ 482-940 Хотел „Албо“ 249-69-62 Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008

АПОТЕКЕ

Апотека у Дому здравља 421-624 Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167 Апотека „Здравље“ 428-866 Апотека у Злоту 2561-958 НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕ Бор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55 Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово пристаниште) 05:16, 10:27, 14:08 и 18:22 Бор - Пожаревац 00:04 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4:00, 9:15 и 17:05 Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 14:30, 19:50 и 23:01 АУТОБУСИ Поласци из Бора за Београд 04:00(радним даном), 04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30 Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30, Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25 Неготин и Кладово 07:30 Д. Милановац 10:40 , 15:10 Мајданпек 15:10, 17:30 Параћин 05:00 05:16 15:30 Јагодина 05:00 15:30 Жагубица - Пожаревац 07:30 НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

ра ,,Малиник 2013“

»

22.10. 2013.године – Урнебесна комедија ,,Певај брате 2“ у биоскопу ,,Звезда“ у 19:30 сати – Цена улазнице 500,00 динара

12:15h youtube.com/rtvbor

13:25h facebook.com/rtvbor


12

стр.

петак, 11. октобар 2013.

СПОРТ

број 19

Боксерски клуб “Феникс” организовао прву ревију након године од оснивања

Борски боксери поново у рингу

На ревији учествовало 22 боксера из источне и јужне Србије и Црне Горе. - Након две деценије Борани имали прилику да погледају занимљиве боксерске дуеле

»

БОР Боксерски клуб Феникс организовао је, у Бору, прву ревију бокса у историји клуба, само годину дана након оснивања. На рингу монтираном у горњем холу Установе Спортски центар Бор наступила су 22 такмичара из клубова јужне и источне Србије и Црне Горе. Као дебитант у рингу опробао се представник домаћег клуба Божидар Митић, а своје друге борбе у каријери, након наступа и на ревији у Лесковцу, имали су Бранислав Фалчић, Михајло Ђурашковић и Тихомир Лековић.

- Нисам се баш много припремао. Ипак очекујем победу. Имамо добре услове, добри су и тешки тренинзи. Спарингујем најчешће са својим другом Михајлом јер смо у тој категорији, имамо сличну килажу, па заједно радимо - рекао је, пре наступа, дебитант у борском клубу Божидар Митић. - Одржали смо два јавна спаринга. Ево сад је ово меч, ово ће се већ уписивати у књижицама. Захвалио бих се осталим клубовима који су нас подржали и дошли да увеличају ово наше такмичење. Већ имамо добре такмичаре, добру децу. Ту је шесторо њих који боксују, данас ипак нису могли сви да наступе. Они су окосница, костур клуба, али има и млађих. Идемо у Крушевац, 19. октобра, па ћемо ви-

дети и ту шта ће бити. Тада ћемо бити још спремнији - истакао је тренер борске боксерске екипе Слободан Величковски. - Ово би требало да представља једно подизање из пепела бокса у Бору, после двадесет година. Због тога се наш клуб и зове Феникс. Бору је много људи који воле бокс, који желе да помогну овај спорт, тако да се некако сналазимо. Ипак, без сталног извора финансирања биће врло тешко. Имали смо моралну и логистичку подршку Ненада Боровчанина и Балкан боксинга, који су нам донирали у претходном периоду вреће и рукавице, нешто што је неопходно за један нормалан почетак рада клуба- рекао је Мирко Ђурић, председник Боксерског клуба Бор и закључио да је план борског клуба да ревијални програм бокса у Бору постане традиционалан у октобру и да временом прерасте у трофеј „Бакарна рукавица“, препознатљив и важан у календару Боксерског савеза Србије. Бојан Обрадовић

Повратак женског фудбала у град бакра

мушке има и женску екипу, а много година касније, на Градском стадиону, поново су даме

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир Васић Припрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

»

БОР У просторијама Шаховског клуба Бор одржан је Међународни турнир на коме се такмичило око четрдесетак шахиста из Јагодине, Параћина, Ћуприје, Зајечара, Неготина, Кладова и из Бугарске. За најуспешније учеснике обезбеђене су новчане и робне награде. - Могу да кажем да је овај турнир био успешан. Учествовали су играчи са рејтингом 2300 поена. Скоро сам учествовао на једном турниру у Бугарској и тамо смо се договорили да наредно окупљање организујемо овде у Бору- рекао је Драган Додић- организатор турнира -Последњи турнир који је организован овде био је 1981. године и био је изузетно јак. Турнир на којем су учествовали шахисти из целог света. Међутим финансијска ситуација је изузетно лоша - додао је Додић. Организатори Међународног турнира у шаху су Асоцијација спорт за све и Драган Додић дугогодишњи шахиста борског клуба. М. Симић

Фудбалерке Бора савладале су екипу зајечарског Тимока 6:0 у другом колу Друге лиге група југ. Након много година ово је прва такмичарска утакмица женског клуба на стадиону у Бору.

»

БОР Прва фудбалска утакмица женских екипа, на којој су наступале фудбалерке из борске општине, одиграна је давне 1977. године у Кривељу, када је и основан први женски фудбалски клуб. Осам година након тога, званично је у Бору промовисан Женски фудбалски клуб Младост чије су играчице, пред препуним трибинама, одиграле утакмицу са екипом нишког Машинца коју су тада многи окарактерисали као спектакл. Ипак временом интересовање Борана за женски фудбал је опало и клуб се једноставно угасио. Данас Фудбалски клуб Бор осим

Шаховски турнир у Бору

истрчале на терен. Противник екипа зајечарског Тимока коју су Боранке савладале 6:0. -Ово је нека нова прича , на почетку смо има ту доста да се ради. Чланови смо јужне групе Друге лиге где се такмичи још пет екипа игра се двокружни систем. Ове две утакмице смо добили без примљеног гола, ре-

зултатски то је изузетно добро, али требамо да гледамо и квалитет противника тако да мислим да нас тек очекују теже утакмице где ћемо да видимо праву слику – изјавио је Милорад Николић- тренер ЖФК “Бор” -Ми имамо изузетне услове имамо четири терена са главним који је тренутно у изградњи. Интересовање је солидно, девојчице још нису упознате са захтевима овог спорта. Оне воле фудбал, али још увек је у току тренажни процес. – изјавио је Данило Ђорђевић- тренер ЖФК “Тимок” У читавом свету живи и ради женски спорт и у копачкама. Оно што је евидентно је то да је Бор постао савремен град и у спортском смислу. М. Симић

www.rtvbor.rs


Oko istoka 19  

Oko istoka - bilten javnog preduzeća "Štampa, radio i film" Bor. Štampani primerak najznačajnijih informacija i vesti iz timočkog regiona. B...

Advertisement
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you