Page 1

СВАКОГ РАДНОГ ДАНА НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

07:00 БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ

БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ”

бр. 17 - 13. септембар, 2013. год.

www.rtvbor.rs

Мокрањцу у час т

У Неготину почињу 48. музичке свечаности које ће, до 20. септембра, окупити врхунске уметнике и ансамбле » стр. 9

Јубилеј вредан пажње

Тема броја: У школама мање ђака,

нема отпуштања просветара » стр.6и7

Почиње изградња “Јужног тока” Неготинска гимназија, једна од најстаријих у Србији, обележила 174 године успешног рада » стр. 9

Реконструкцијом флотације у Кривељу повећан капацитетстр. 5

Гасовод улази у Србију код Зајечара, а прва деоница, дужине 150 километара, биће најтежа за градитеље

»

Поскупљују грејање и вода?

Откривен други улаз у “Лазареву пећину”

» стр. 3

» стр. 4

Дотрајао стамбени фонд » стр. 2 Бодибилдинг меморијал “Новица Пауљичић” » стр. 12

» стр. 5


2

стр.

АКТУЕЛНОСТИ

петак, 13. септембар 2013.

Велики проблеми у одржавању зграда

Санкције стамбени фонд за пореске Дотрајао Већина станова у граду старија је од пола века, неопходна кровова, лифтова, водоводне и неплатише реконструкција канализационе мреже и електричних инсталација Пореска управа Србије објавила је да више од 600 особа које поседују имовину већу од 35 милиона динара није испунило законску обавезу да је пријави порезницима. Према ранијим најавама, те особе биће позване да у кратком року пријаве имовину након чије провере би требало да уследи санкција за непријављивање на време, по закону - три одсто вредности укупне имовине, плус припадајући порез. У Пореској управи наглашавају да је вредност непријављене имовине у појединим случајевима и вишеструко већа од законског лимита, али и да је поступак унакрсне провере већ почео, чином пријема информативних пореских пријава о имовини вреднијој од 35 милиона динара. Б. Обрадовић

Рођендан зајечарске пиваре Зајечарска пивара прославила је 118. рођендан, а тим поводом на Поповој плажи у Зајечару приређен је концерт на коме се пиво продавало по промотивним ценама. - Зајечарско пиво током ове године остварило је невероватан успех. Захваљујући квалитету и богатом укусу, број љубитеља „Зајечарског пива“ расте из дана у дан“, изјавио је Александрос Данилидис, директор компаније „Хајнекен“ у Србији. Пивара у Зајечару једна је од најстаријих у земљи, а успех на територије целе Србије бележи тек пошто је преузео „Хајнекен“. Иако је производњу почела још 1875. године, годином званичног почетка пословања сматра се 1895, када је почела индустријска производња пива. Д. Нововић

број 17

Помоћ средњим школама Факултет за менаџмент поклонио уџбенике зајечарским средњим школама

»

»

БОР Према подацима Привредне коморе Србије, близу милион и сто хиљада станова и кућа на 53 милиона квадратних метара простора су за озбиљну реконструкцију. Стручњаци за грађевинарство кажу да би за сређивање комплетног стамбеног фонда у Србији требало близу пет и по милијарди евра. На стамбеним зградама у Бору дотрајали су кровови, лифтови посебно, а такође водоводна и канализациона мрежа, као и инсталације за струју морале би да се реконструишу. Веома важно је уредити и прилазе зградама и тротоаре јер они штите стамбени простор од спољашњег утицаја. - У Бору у близу 1.000 стамбених зграда има 11.000 станова, површине 700.000 метара квадратних. Због тога Бор припада градовима који имају највећу урбанизацију у Србији. Већина је изграђена 60-тих, 70-тих и почетком 80-тих година прошлог века, у време најбржег привредног и грађевинског развоја града, а има и предратних објеката. Последња стамбена изградња у Бору била је крајем 90-тих година у чувеној републичкој акцији 100.000 станова за младе брачне парове. Већина стамбених зграда у граду старија је од пола века, тако да су у категорији такозваних „амортизованих“ објеката - каже Бранислав Димитријевић, руководилац Техничке службе ЈП за стамбене услуге „Бор“. Стручњаци процењују да је

twitter.com/@TelevizijaBor

за реконструкцију комплетног стамбеног фонда у Бору потребно од 70 до 80 милиона евра. То је, нажалост велика сума коју је тешко издвојити и у стабилној економској ситуацији каква данас није. Једино реално решење је у озбиљном планирању и одређивању приоритета у санацији, да би временом резултати били видљиви и утицали на побољшање квалитета живота станара. Горан Грамић

Дан Општине Бољевац Општина Бољевац је обележила свој дан, као спомен на 10. септембар 1875. године, када је Бољевац од Милана Обреновића добио статус варошице. Тим поводом одржана је свечана седница на којој су додељене две септембарске награде, највише признање Општине Бољевац. Добитници су Апотекарска установа Зајечар, за развој фармацеутске индустрије у Бољевцу и Топлица Марковић, за развој предузетништва у овој општини. Обележавању Дана општине Бољевац су присуствовали представници десетак локалних самоуправа југоисточне Србије, полиције, судства, војске и политичког живота Републике Србије. Д.Ђ.

ЗАЈЕЧАР Представници Факултета за менаџмент поклонили су око 400 књига и уџбеника ученицима средњих школа у Зајечару и њиховим професорима из издавачке делатности ове високообразовне установе. У складу са планом и наставним програмима Економска школа је добила 100 књига, а остале средње школе по 50 стручних књига и уџбеника. Ово није једина акција, речено је приликом доделе, којом Факултет за менаџмент помаже средње школе. Због тешке економске ситације, најављена је и финансијска и стручну помоћ средњим школама у Зајечару како би у потпуности и до краја могли бити спроведени научно наставни планови и програми. Д. Марушић

Избори за Савет МЗ „Младост“ »

БОР У Месној заједници „Младост“ у Бору одржани су избори за чланове Савета, при чему је гласање протекло без проблема и примедби. На бирачком списку била су 33 кандидата за 11 чланова Савета колико предвиђа статут ове Месне заједнице. Највише гласова добила је Весна Јовић - 266, затим Драган Перић - 249, а 243 грађана гласало је за Бобана Испировића. Изабрани чланови, њих 11, имају рок од осам дана да конституишу Савет, након чега ће на Седници избрати председника и заменика председника. Од 6186 бирача, за чланове Савета гласало је 680 грађана. М. Ћосић

dailymotion.com/rtvbor


АКТУЕЛНОСТИ

број 17

петак, 13. септембар 2013.

3

стр.

Сарадња мајданпечке Скупље грејање и вода? за повећање цена дало Општинско веће, а општине и РТБ-а Бор Сагласност усвојен је и предлог ребаланса буџета Општине Бор за 211 милиона динара

»

»

МАЈДАНПЕК Општинско руководство у Мајданпеку о актуелним проблемима и могућностима за њихово решавање разговарало је са челним људима Рударско топионичарског басена Бор и Рудника бакра Мајданпек. Сарадња компаније РТБ и локалне самоуправе у Мајданпеку од пресудног је значаја за решавање комуналних, али и других проблема у тој општини. Према речима председника Општине Мајданпек Дејана Вагнера, генерални директор Рударско-топионичарског басе-

на Благоје Спасковски обећао је да ће помоћи у припремама за предстојећу грејну сезону у тој општини као и да ће се заложити код надлежних државних органа да се покрене производња у мајданпечкој „Златари“ и „Мегапласту“. Састанци руководстава Општине Мајданпек и Рударско - топионичраског басена Бор убудуће ће бити пракса, истакао је Дејан Вагнер, председник Општине Мајданпек. Д. Нововић

БОР Чланови Општинског већа у Бору дали су сагласност да се повећа цена грејања и воде за пет и по одсто. Према предлогу надлежних у Топлани, цена по квадрату стамбеног простора би требало да се повећа нешто за више од четири динара по квадратном метру, тако да би, уколико се и одборници Скупштине општине на наредној седници сложе, цена грејања станова и кућа била повећана са 74,26 на 78,34 динара. На седници је усвојен и Предлог ребаланса буџета који предвиђа додатних 211 милиона динара утрошка буџетских средстава. Највећи део ових пара, сто милиона динара, биће одвојено за Топлану и плаћање дуговања за струју. Седница Општинског већа обиловала је одлукама које се односе на кадровска решења. Тако су прихваћене одлуке о спровођењу конкурса за именовање директора у свим јавним

предузећима у Бору, а такође је подржан и предлог о разрешењу и именовању председника Управног одбора Народне библиотеке у Бору. Уместо Александра Миликића, предложена је Ирина Кагадејев Стевановић. Чланови Већа већином гласова прихватили су предлог Решења о постављењу Љубинке Јелић за начелницу Општинске управе Бор. Једногласно је подржан и предлог о праву на бесплатан аутобуски превоз на градским и приградским линијама на подручју Општине Бор. Као и до сада, уколико предлог усвоји скупштина, бесплатан аутобуски превоз имаће ученици, лица старија од 70 година, инвалиди, као и друге социјалне категорије. Све одлуке са 62. седнице Општинског већа наћи ће се на седници Скупштине општине пред одборницима који ће о свему дати коначну реч. Дарко Стојадиновић

Седница Почеле припреме за грејну сезону у Бору СО Бор 16. Тендер за куповину угља расписан, отварање понуда 16. септембра септембра

Због одсуства одборника скупштина одложена за три дана

»

БОР Двадесет пета седница Скупштине Општине Бор, која је била заказана за четвртак 12. септембар, биће одржана у понедељак 16. септембра у 9 сати. Председник Скупштине Општине Бор Добрица Ђурић образложио је ово померање тиме што се већина од 35 одборника јавила надлежним скупштинским службама да су спречени да дођу на заседање, из оправданих разлога. Према речима Ђурића, промена термина заседања је у потпуности за одредбама Закона о локалној самоуправи и Пословником о раду Скупштине Општине Бор. Д.Стојадиновић youtube.com/rtvbor

»

БОР Имајући у виду да је до почетка грејне сезоне остало нешто мање од месец и по дана, у борској Топлани обављају последње припреме комплетног система. Знајући да је вреловодна мрежа у Бору стара и дотрајала, руководиоци у Топлани управо правовременим активностима желе да буду спремни за могуће пробоје на мрежи. - Почели смо пуњење секундарне вреловодне мреже и чека-

мо да видимо у којим деловима ће бити пробоја како би реаговали на време. Управо зато и радимо све ове пробе како би слаба места одмах санирали, и да управо те слабе тачке буду спремне за зиму. Након секундарне мреже, почећемо пуњење и примарног вреловода, тако да смо у завршним активностима пред сезону. Грејање ће почети на време и биће квалитетно - каже Милован Ступар, директор ЈКП „Топлана“ у Бору. Важан посао који су запослени у борској Топлани завршили успешно је уградња калориметара. Према речима директора Милована Ступара, потрошња на

основу калориметара биће очитавана од наредне грејне сезоне 2014. године, а до тада предстоји комплетирање опреме и свих активности како би се овај процес заокружио. - Калориметре смо уградили у свим подстаницама, како је и предвиђено пројектом. Неопходно је да одборници Скупштине Општине Бор донесу одлуку која ће променити управо начин очитавања потрошње грејања, а посебно бих нагласио да ће грађанима рачуни на основу очитавања калориметара почети да стижу од наредне грејне сезоне, 2014. године - додаје Ступар. Јасно је да Топлана у Бору последњих дана много лакше послује јер је одблокиран рачун овог предузећа. Како истичу у руководству, тендер за набавку угља је расписан, а отварање понуда је 16. септембра. Дарко Стојадиновић

facebook.com/rtvbor


4

стр.

петак, 13. септембар 2013.

ДРУШТВО

број 17

Борски и пољски спелеолози наставили истраживање Злотских пећина

Откривен други улаз у Лазареву пећину

Борски и пољски спелеолози и спелео-рониоци открили су још један улаз у Лазареву пећину. Први пут пронађен је подводни пролаз између врела Злотске реке и језера у Лазаревој пећини и на тај начин доказано да не постоји само један улаз, како се до сада мислило. Истраживање Лазареве пећине, које је почело пре десет година и показало да је ова пећина

убедљиво најдужа у Србији и међу најдужим на Балкану, наставља се из године у годину. Нови проналсаци привлаче и спелеологе из света. Истраживањем током заједничке акције измерени су нови ходници, тако да је сада утврђена дужина Лазареве пећине 12.033 метра и да је убедљиво најдужа у Србији. - Сарадања са пољским спелеолозима траје више од десет

година и они су други пут овде у Лазаревој пећини. Наше активности су овога пута ишле у два правца: суве спелеологије и спелеороњења. Пробало смо да се воденим каналом спојимо са правцем који су мерили суви спелеолози. Знамо да се та два канала сусрећу, али их још нисмо повезали. Оно што је много битније је да смо дошли до 12. километра и да смо повезали ову пећину са врелом које је испред пећине - каже Урош Акшамовић, учесник акције и председник Савеза спелеолога Србије. - Пећина је изузетна, посебно бели зидови, бели камен и пећински украси. Што се осталих утисака тиче, лепо је видети нове пролазе и доживети њихово проналажење и истраживање пећине. Пре два дана пронашли смо нови улаз, нови пролаз ка врелу и повезали га са језером у Лазаревој пећини. За рониоце то је и даље један од задатака, јер

Недоумице око аутобуских карата

За градски и приградски превоз важеће само карте „Бортравела“, купљене на продајним местима и у аутобусима овог предузећа, кажу у Општинској управи

»

БОР Борани се свакодневно сусрећу са проблемом да им карте у аутобусима предузећа „Бортравел“ не важе, иако уредно купе карту за градски или приградски саобраћај, на аутобуској станици предузећа „Ауто Аца“. До тога је дошло због нерегуларности у продаји карата, које може да продаје само предузеће које је са Општином склопило уговор, а то је у овом случају „Бортравел“. Како истичу у Општинској управи, могућност да се карте продају на станици заиста постоји, али уколико два предузећа склопе уговор. Међутим, осим уговора о станичним услугама, документ који би регулисао продају општинских карата за градски и приградски саобраћај, за сада не постоји. - Овим путем желимо да обавестимо грађане Бора да је Општина Бор, 15. јануара ове године, закључила уговор о превозу путника на градским и при-

градским линијама на подручју општине Бор, са аутобуским п р е в о з н и ко м „Бортравел“ из Бора. Уговором се превозник обавезује да у возилима продаје искључиво задужене карте наручиоца, у овом случају Општине Бор. Такође је предевиђено да превозник може организовати продају карата и на другим местима, киосцима, па и аутобуској станици, уз пуну одговорност за спречавање свих злоупотреба и малверзација. Да ли је превозник закључио тај уговор са Предузећем „Ауто Аца“ ми не знамо, јер тај уговор немамо - истакао је Боривоје Радосављевић, виши сарадник за саобраћај. Из предузећа „Ауто Аца“, до медија је стигла супротна ин-

twitter.com/@TelevizijaBor

формација, да су карте важеће и да постоји уговор са „Бортраве-

лом“. Ипак, карте за градски и приградски саобраћај су у надлежности Општинске управе, па је и једина валидна реч управо њихова, по којој грађани карте могу куповати само у просторијама и аутобусима предузећа „Бортравел“. Остаје отворена могућност склапања уговора између два предузећа, након чега би се општинске карте могле наћи и на градској аутобуској станици. Марија Ћосић

су неопходна даља истраживања пролаза - каже Доминик Грачек, спелеоронилац из Пољске. - Пре десет година, када смо почели истраживање Лазареве пећине, очекивали смо да ће дужина пећине бити већа од десет километара. Сада смо прешли и 12 километара, а изузетно је значајно то што је откривен и други улаз у Лазареву пећину. То практично значи, да без обзира на то што у околини има више од 250 пећина које треба истражити, Лазарева пећина у ствари представља пећински систем - наглашава Роберт Мишић, из клуба „Rock and Ice“ Бор. У Спелеолошком клубу „Rock and Ice“ кажу да ово није коначна дужина Лазареве пећине и очекују да ће даљим истраживањима укупна дужина овог драгуља природе бити потврђена на 15 километара. Дејан Ђорђевић

И даље дупли рачуни за струју Електропривреда Србије ће и наредних месеци грађанима наставити да шаље два рачуна за струју све док не отплате дуговања настала до 30. јуна ове године. У ЕПС-у појашњавају да ће, уз рачун за текући месец који шаље‚ „Електропривреда снабдевање‘‘, електродистрибуција слати обавештење, али само потрошачима који нису измирили дугове. То значи да ће остали грађани, који немају дуговања или су у претплати добити по један рачун. Када је реч о грађанима који су се минулих дана жалили да су добили обавештења о великим дуговањима иако су их, како тврде, измирили, у овом предузећу кажу да, ако су дуговања поново евидентирана у обавештењу, онда би грађани требало да случај пријаве на шалтеру електродистрибуције, уз доказ о плаћању рачуна. Б. Обрадовић

dailymotion.com/rtvbor


број 17

ЕКОНОМИЈА

Приводи се крају реконструкција кривељске флотације

Квалитет концентрата прилагођен новој топионици »

БОР Рударско топионичарски басен Бор уложио је 25 милиона евра у реконструкцију флотације у Великом Кривељу. Радови се приводе крају. Реконструкција свих производних линија у флотацији Велики Кривељ је завршена. Уграђене су хидроциклонске батерије и нове флотацијске машине, велике запремине од 40 и стотину кубика. Остаје још да се, у наредних месец дана, уграде анализатори и заврши аутоматизација технолошког процеса производње, чиме би реконструкција, након више од три деценије рада флотације, била комплетирана.

- Реконструкцијом флотације и дробљења, добили смо повећање капацитета флотације на десет и по милиона тона ровне руде годишње и концен-

трат чији квалитет одговара захтевима нове топионице. Руда са лежишта Церово такође се допрема у кривељску флотацију. Она се флотира у старим флотационим машинама, али је уговорена куповина нових чији је капацитет 100 кубних метара, знатно већи од постојећих и очекујемо да и оне буду до краја године уграђене. Када то буде завршено, а радови су у току, капацитет прераде биће повећан на 13 милиона тона ровне руде. Отварањем површинског копа Церово 2, наредне године, количина руде из Церова биће још већа, тако да очекујемо да годишње у кривељској флотацији прерадимо до 18 милиона тона ровне руде - каже Весна Павлов, управник погона флотације Велики Кривељ Захваљујући реконструкцији, уштеди електричне енергије и репро материјала, биће веома брзо враћено 25 милиона евра, колико је из сопствених средстава РТБ Бор уложио у радове. Дејан Ђорђевић

петак, 13. септембар 2013.

5

стр.

Градња гасовода “Јужни ток” почеће крајем године Најтежа прва деоница, од уласка из Бугарске, код Зајечара, дужине око 150 километара, због брдовитог терена

Гасовод „Јужни ток“ је, по својим карактеристикама и размерама, један од најзначајнијих пројеката у Србији, речено је у привредној Комори Србије, приликом представљања измена и допуна просторног плана гасовода. Измене би требало да буду усвојене крајем септембра како би и градња кренула према плану. - Градња би по плану почела крајем године, а рок за завршетак радова је 2016. Јесте амбициозно али изводљиво - каже Павел Персицки, технички директор фирме „Саут стрим Србија“ Студија утицаја на животну средину је завршена и добијени су сви технички услови да се, до краја године, добије дозво-

ла за градњу. Ускоро би требало да почне и експропријација земљишта за изградњу гасовода, где ће важити тржишни услови. Зоран Мирјанић, из Института за архитектуру и урбанизам Србије, додао је да изменама и допунама основна траса увећана за 6 километара и да је укупна површина сада 323 квадратна километра. У измене и допуне просторног плана укључени су и планови за краке ка Хрватској и Републици Српској. Најтежа, како се очекује, биће прва деоница гасовода, дужине око 150 километара, од уласка из Бугарске, код Зајечара, јер је реч о брдовитом и планинском подручју. Елда Драгаш

У Руднику кварцног песка “Белоречки пешчар” нова улагања повећала производњу за 30 одсто

Најквалитетнији песак за словеначко тржиште

У оквиру сарадње са Басеном Бор, као и пре приватизације, испоручује се кварц топитељ по цени од 2,8 долара по тони

»

БОР У Руднику кварцног песка „Белоречки пешчар“, поред Бора, производња је у односу на 2012. годину повећана за 20 до 30 одсто. Томе је највише допринело улагање у нову механизацаију и у раскривање лежишта песка. За ову намену је, од 2011. године, издвојено милон евра. Значајан помак је и извоз квалитетног белог песка на страна тржишта, првенствено у Словенију. Овај рудник је до децембра 2010. био у саставу Рударско топионичарског басена Бор, youtube.com/rtvbor

када је приватизован и ушао у састав бугарске компаније „Југо каолин“. Већински власник „Југо каолина“ пре готово два месеца постала је немачка компанија „Кварцверке“. Број радника и после приватизације у „Белоречком пешчару“ остао је непромењен. - Сарадња са Рударско топионичарским басеном Бор иде по устаљеним принципима, као и пре приватизације. Ми имамо обавезу да испоручујемо кварц топитељ Топионици и рафинацији бакра Бор. У периоду од три године

уговорна обавеза је да испоручујемо РТБ-у Бор овај песак по цени од 2,8 долара. Наша призводна цена је 7,5 долара и овакав принцип важиће до истека уговора, а након тога размишљаће се о промени. За потребе производње набавили смо утоваривач запремине кашике 3,5 метара кубних и нови багер. За процесе у класирању кварцног песка купљена је америчка опрема „Дерик“ која нам омогућује боље класирање кварцног песка и добили смо нови производ, кварцни песак величине до 0,1 мм који

је до сада одлаган у таложник - каже Драган Марковић, директор огранка Белоречки пешчар и Србокварц. Најзначајније улагање, које је актуелно у Белоречком пешчару је решавање проблема одлагалишта јаловине и таложника, који је готово потпуно запуњен пре неколико година. Због тога је у току изградња силоса у који ће моћи да се смести велика количина песка и који би у будућности требало да се користи за одлагање материјала, кажу у овом руднику. Дејан Ђорђевић

facebook.com/rtvbor


6

стр.

У ФОКУСУ

петак, 13. септембар 2013.

број 17

све више времена проводе Папирологија оптерећује школство Предавачи попуњавајући разне обрасце, уместо да се посвете припремама за наставу

Раднике на већини радних места у Србији свакодневно мучи обимна папирологија коју намећу различити закони и одлуке. По обављеном послу, многи су дужни да још неколико сати одвоје за попуњавање образаца, извештаја и планова. Са овим проблемом сусрећу се и запослени у просвети, где су папирологијом оптерећени и наставници и директори, али и остали запослени. Оно што брине просветаре, јесте мањак времена који им остаје за ученике. - Мислим да је све исувише искомпликовано, да су превише оптеретили људе и да они сада више мисле на писање, а не остаје им времена за прави, посвећени, квалитетан рад у школи са децом. Одељења су структурна и неопходно је да се ради са сваким дететом. Ту су и слаби ученици и ученици са посебним потребама, а ту су и надарени ђаци које често неправедно за-

борављамо и запостављамо због недовољно времена. За ову последњу категорију ђака времена има тек на додатним наставама. - истакла је Светлана Модец, координатор рада борских основних школа. Након часова, учитељи и наставници дужни су да попуњавају дневне извештаје о раду, а затим и месечне и годишње, који сведоче о урађеном, али и о плановима за даље. Као проблем наводе се и разни спискови, дописи

и планови који се од просветних радника свакодневно траже. Како наглашавају многи просветни радници, оваква врста администрације ретко доприноси квалитету рада, а сигурно све више удаљава од суштине посла. - Најмање времена, сада, на почетку године, имамо за наставу и децу, због те папирологије коју морамо да имамо. Сваке године се дода нешто ново, старо се ништа не избацује, чак иако је застарело. Ми

све морамо да попунимо и препишемо на неколико различитих места, у дневнику, у месечном и недељном плану и унесемо у још неке обрасце. Овакав рад је добар када је реч о припреми за час, где наставник може кући да се спреми, да консултује литературу, уџбенике, па и интернет и тако осавремени наставу, али због тих папира за припрему остане мало времена - рекао је Игор Илић, учитељ. Многи закони од суштине посла одвојили су не само просветаре, већ и здравствене раднике, на пример, који трећину радног времена потроше на попуњавање различитих образаца и извештаја. Увођење нових обавеза попуњавања папирологије, раднике на различитим радним местима, претворило је у административне раднике, који више пишу, него што имају времена да се посвете новим идејама и унапређењу рада. Марија Ћосић

Поводом две деценије рада Телевизије Бор и четврт века од отварања ТВ студија у Бору

Новинарство као лептиров лет (10) У годинама по отварању телевизијског студија, крајем осамдесетих и почеком деведесетих, дописништво у Бору је доживело свој пуни успон, а обиље актуелних прилога, репортажа и емисија, које су свакодневно емитоване у програму Телевизије Београд и других студија, одликовале су његов рад, који је достизао највиши професионални ниво и новинарске стандарде. Обрађиване су углавном теме и догађаји из Тимочке крајине, највише са подручја општина Бор, Неготин, Кладово и Мајданпек, али се, по налозима из београдске редакције, одлазило и на новинарске послове у друге крајеве Србије. Најчешћа тематика била је из области, у то време још увек добро стојеће тимочке привреде, затим из пољопривреде, туризма, куилтуре и спорта, али и из живота обичних људи, о њиховим свакодневним проблемима, достигнућима, жељама, стваралаштву, приликама

и неприликама. У то време још се није могао назрети распад тадашње Југославије нити потоња дубока економска, морална и друштвена криза, па је и у новинарству било релативно мало политичких тема, изузев о догађајима на Косову и реакцијама у друштву у односу на њих, као и о превирањима у Савезу комуниста, у коме је на помолу била криза, која је касније довела до његовог распада. Новинару који је био сведок тог времена, тешко је да посебно издвоји поједине догађаје или теме из тог доба. Разлике између тог и времена у коме живимо су велике, у начину живота, размишљању, друштвеним приликама, па и у начину на који се у новинарству пише. Отуда и није лако упоређивати ондашње и садашње прилике, а не ризиковати да се изгуби новинарска објективност. Често се замера новинарима да су у то време писали с недовољно храбрости и под политичким и другим притисцима.

twitter.com/@TelevizijaBor

Пише Чедомир Васић

Телевизијско информисање у Бору прошло је дуг пут, од зачетака 1979. године, отварања студија 1988, почетка рада Телевизије Бор 1993, до данас

Не бих се сложио са тим. Нисам у то време имао, а мислим да је слично и код других колега, никад неприлика због онога што сам писао, а извештавало се и писало често о такозваним „шкакљивим“ темама. Рецимо о аерозагађености у Бору, за коју неки мисле да је била „табу“ тема. Ти „црни“ снимци дима који се вије над градом и Борана с марамицама на носу, виђали су се у ударним дневницима, а екологија је била честа тема коју је дописништво обрађивало. Сећам се једне „мамутске“ трочасовне емисије на те, еколошке теме, која је истовремено реализована уживо из нашег, београдског и крагујевачкјог студија, с много гостију и опречних ставова и мишљења, као и серије прилога из Бора и других градова о штетности радиоактивних громобрана, после које су они били скинути са кровова. У то време у Бор су долазили и многи политичари из

највишег државног врха. Није био проблем узети изјаву или интервју од њих, нити пак селекције приликом одабира питања, све је зависило од сналажљивости, упорности и искуства новинара. Писац ових редова је, на пример, за ударни дневник Телевизије Београд, начинио интервју с Јанезом Дрновшеком, тадашњим председником Председништва Југославије, а међу питањима било је и оних која се саговорнику вероватно нису баш превише допала. Сав тај материјал који су бележили и снимали чланови дописништва није на жалост сачуван, али добар део јесте, па може послужити и данас за разна новинарска и друга истраживања, аналитичка поређења, или као инспирација за стварање нових емисија, различитих телевизијских жанрова. (наставак у следећем броју

dailymotion.com/rtvbor


број 17

У ФОКУСУ

петак, 13. септембар 2013.

7

стр.

Образовање Мање ђака - вишак професора? Мала матура У односу на прошлу годину, у борским средњим школама, број одељења смањен за по новом пет.- Осим што је ученицима сужен избор, многи просветни радници нашли су се пред могућношћу да буду на листи за технолошки вишак У школама у Србији све је мање ђака у клупама, а самим тим и многи просветни радници нашли су се у ситуацији да буду на листи за технолошки вишак. Планом уписа који одређује Министарство просвете, предвиђено је да се, ове године, у борским средњим школама број одељења смањи за пет у односу на раније, када је било 21 одељење. Иако глобално заиста има мање ђака, надлежни у борским школама су задовољни уписом, па чак у неким школама постоје и прекобројна одељења, јер су атрактивни профили привукли ученике. Након што су

ком становништва у градове. - Рационализацијом, коју је покренуло Министарство просвете, укинуто је одељење у Преко Кршу, где већ годинама немамо деце. У свакој школи има довољно ученика за једно одељење, а у Бучју имамо два одељења и две учитељице. Ми смо изгубили по једно одељење у претходном периоду у сваком истуреном одељењу. Неки наставници су у матичној школи допунили норму, а видећемо каква ће ситуација бити наредних година - истакао је Владимир Станковић, директор О.Ш. „Ђура Јакшић“ у Кривељу.

више одељења, па у будућности и више ученика. Ипак, оно што је потребно, јесте формирање атрактивних одељења која се траже на тржишту рада. - Треба радити на елаборатима. Ми ћемо увек помоћи, али директори школа морају радити на томе, морају правити елаборате за интересантна занимања, атрактивнија, због којих ће и ђаци из других општина долазити у Бор, а не да наша деца одлазе из града. - рекао је Слободан Кнежевић, члан Општинског већа задужен за образовање. Просветни радници у борским школама, који нису имали испуњену норму, збринути су након преузимања са листе технолошких вишкова. У августу је на овој листи било 339 радника у борском и зајечарком округу, а актуелни подаци очекују се након формирања коначних листа по школама. Марија Ћосић

Мала матура је поништена, што је узроковало и мањи број ђака у стручним, трогодишњим школама. Ипак, време је за нови почетак и нове планове, па се Национални просветни савет посветио новом полагању за садашње осмаке. Усвојен је предлог да ђаци осим тестова из спрског, односно матерњег језика, и математике, полажу и трећи, комбиновани тест. Нови тест састоји се од питања из пет предмета - биологије, физике, хемије, географије и историје. О детаљима тек треба да одлучи нови министар просвете Томислав Јовановић са сарадницима, али план је да комбиновани тест носи 20 поена, колико друга два теста заједно. Успех из основне школе, као и до сада, доносиће највише 60 бодова. Новине у полагању матуре припремио је Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, који је и творац стандарда на основу кога ће бити написани тестови. М.Ћ.

У одељењима и по 15 ученика Многа одељења у Тимочкој крајини уписана су са мањим бројем ученика него претходних година формиране листе за технолошки вишак, у сарадњи са синдикатима, допуњена је норма, па ове године нема професора без посла. - Можемо да се похвалимо да смо са те листе технолошких вишкова, која је прављена у консултацији са репрезентативним синдикатом и са Школском управом, збринули све раднике. У овој години дефинитивно нећемо имати проблема, међутим такав план уписа и смањење броја одељења рефлектоваће се на наредне године. Тада ћемо се опет сусрести са проблемом технолошких вишкова, али се надамо да ће успешно бити решени - рекао је Милован Божовић, директор Машинско-електротехничке школе у Бору. Осим градских школа, проблем са мањком ученика, знатно је израженији у сеоским школама, где је то условљено и прелас-

youtube.com/rtvbor

Ипак, оно чему се у синдикату надају, јесте да ће наредне године и Бор, по узору на Зајечар, добити више одељења, па самим тим и више могућности и за ђаке и за професоре. - Приметили смо, ове године, да је велико интересовање било за одељење енергетичар електротехнике у нашој школи. Министарство то одељење није одобрило за Машинско-електротехничку школу, па се надамо да ћемо, по узору на Зајечар, коме је сада одобрено више одељења, повећање наредне године добити и ми - каже Милан Петровић, председник Форума синдиката образовања у Бору. Трајно решење мора се пронаћи у заједничком деловању школа и виших инстанци. Локална самоуправа у Бору спремна је да помогне директорима школа и да наредне године буде

Мањак средњошколаца проблем је и у школама у другим градовима на истоку Србије. Многа одељења уписана су као малобројна, тек да је задовољен минимум од 15 ученика. Ипак, постоје и одељења где нема ни толико ђака, па је почетак године за те ученике био неизвестан, као што је случај у мајданпечкој гимназији. - Имали смо велики проблем при формирању одељења првог разреда. Нисмо имали довољан број ђака, али је касније то мало промењено. У другом року су дошла још три ученика. Надамо се да ће ових дана доћи још неки ученик. Обратили смо се министарству и надамо се да ће нам уважити малобројно одељење - рекао је Дејан Трифуновић, директор Гимназије у Мајданпеку. - Добили смо потврду да

ће одељење природно-математичког смера Гиманзије бити признато као мало одељење, уз још два одељења, финансијских администратора и трговинских техничара - каже Милош Радоњић, директор СШ „Свети Сава“ у Кладову. - Ове године имамо једно одељење занатског занимања. Нећемо имати довољан број ученика за две групе у том одељењу, него ће бити са једном групом. То ће дати могућност ученицима који су се по првој жељи уписали на тај смер, да то и заврше - истакао је Зоран Николић, директор Техничке школе у Кладову. У основним школама у Србији уписано је око хиљаду првака мање, а у средњим школама 7. 000 мање него претходне школске године. М. Ћосић

facebook.com/rtvbor


8

стр.

СПЕКТАР

петак, 13. септембар 2013.

Организован тродневни семинар Музеолошка поставка “Влашки кутак” на Борском језеру

број 17

ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

Сачувати културно благо Влаха DZÎLJILJI *A TRJEKUT У Народном музеју у Зајечару формираће се стална етнолошка поставка материјалних и нематеријалних вредности Влаха Центар за развој цивилног друштва у Зрењанину, у сарадњи са Националним саветом Влаха, организовао је тродневни семинар у Хотелу „Језеро“ на Борском језеру под називом Музеолошка поставка „Влашки кутак“. Семинар је организован у склопу пројекта „Мултикултурализам у Србији није мртав“, као оснаживање влашких мањинских институција, кроз три реализоване иницијативе, уз подршку Амбасаде Краљевине Норвешке. - Влашка мањина нема својих институција попут осталих мањина у Србији, изузетак је само Национални савет Влаха, који је наш партнер у пројекту, остало су само удружења Влаха - рекла је на семинару мр Снежана Илић, из Центра за развој цивилног друштва. - Ове године смо на семинару покренули иницијативу да се у оквиру Народног музеја у Заје-

чару постави етнолошка изложба под називом „Влашки кутак“, где би били изложени примерци материјалне и нематеријалне влашке националне културе и то најкасније до почетка 2014. године - додала је мр Снежана Илић. - Ми нисмо свесни тога какво све благо имамо и требало би да се шира јавност информише о том културном благу Влаха на овим просторима - каже мр Снежана Гржобић Павловић, копрдинатор за манифестације у Националном савету Влаха. На семинару је покренута и друга иницијатива, која се односи на израду мапе која ће садржати све влашке манифестације које се организују у источној Србији, док се трећа иницијатива односи на стратешки документ о развоју културе Влаха у Србији у наредних пет година. Златја Марковић

Једнаки смо у образовању

БОР - Пројекат „Једнаки смо у образовању“ помогао је да се препознају проблеми који су препрека за укључивање ромске деце у образовни систем, и пружио је могућност да образовне установе, невладине организације и локална самоуправа, међусобно сарађују и решавају проблеме у овој области. - Неукост, неписменост и немарност појединих ромских ро-

дитеља разлози су што нека деца нису уписана у предшколску установу. Обично та деца нису уписана ни у књигу рођених и управо је овај пројекат допринео да такве породице детектујемо на терену и да их упутимо на прави пут. Уз помоћ педагошких асистената контактирали смо све такве породице и готово сва деца су уписана у предшколско образовање, или у школу, у зави-

twitter.com/@TelevizijaBor

PRODU*ERJA ÎN TOPITUARJE

Lukrători Topituarji šî rafinaciji »đe aramă a RTB-uluj Bor a produs în avgust două mij 600 tone đe arama anodă, or două mij 555 tone đe arama katodă. Akolo akuma să pregăćešće să să fakă un mini remont a agregaturiluor đe topit pintru sa lukra kum trăbuje în vremja đe jarnă. Pintru kă pi mižloku anuluj +e vinje să ašćaptă ku lukratu să pornjaskă Topituarja nuouă, remontu o să kuprindă numa +eva lukrări karje trăbuje să să fakă pintru sa fîršî kît măj jut făr đe sa šća ku produ+erja, sa spus în Topituarja Boruluj. REKONSTRUKCIJA FLOTACIJI

Rekonstrukcija Flotaciji »Krivjelju al Marje măjdo

în sa isprăvit. Sa montirit baterijlji hidrocikloanje šî maršînlji nuoj đe flotacije đe 40 šî 100 đe kubikuri. Să ašćaptă numa întro lună đe dzîlje +e vinje să să montirjaskă analjizatori šî să să fîršaskă automatizacija procjesuluj tehnolo&ik đe produ+erje ku karje să isprăvješće rekonstrukcija ku totu, spun în RTB Bor. Šî pi lîngă aja kă procjesu tehnolo&ik je înka la în+eput, să vjeđe kă oprema dă

rezultaturlji karje sa ašćeptat kînd je vuorba đe kvalitetu šî koristîtu arami în koncentrat. Cilju je koncentratu đe aramă să ajbă kvalitetu 21 procjent pintru a puća Topituarja nuouă să lukre kum trăbuje. Ku mulcamitu la rekonstrukcija asta, 25 milioanje đe euri, karje ja dat RTB Bor đe lukrări, îndată o să să întuarkă. PREGĂĆITU ĐE SEZONA ĐE ÎNKĂLDZÎT

Uaminji đe resor în firma »publjikă komunală „Toplana“

în Bor pregăćesk sistemu đe înkăldzît đe sezona +e vinje. Pînă akuma sa spalat skimbatorji đe kaldura, a în+eput împljinjitu sistemuluj sekundar đe înkăldzît, dar săptămîna +e vinje să ašćaptă šî kontrola sistemuluj primar. Direktoru Toplanji Boruluj Milovan Stupar a spus kă tuaće aktivnosturlji să fak la vremje šî lukrători o să puată reaguji dakă o să să ivjaskă defekturi la sistem. Boranji pot să fije sigurji kă sezona đe înkăldzît o să în+apă la vremje šî kă o să ajbă înkăldzîtu bun, a măj spus direktoru Stupar. Tenderu đe kumpăratu karbunjiluj je skris šî ponudelje o să să đeškidă pi septembru ăl đe 16. Prevodu: Alexander Ilić

У Бору успешно реализован пројекат који је за основу имао образовање ромске популације.- За реализацију пројекта утрошено 35.000 евра сности од година. Врло је битно да кажем да ми и даље пратимо редовност похађања њихове наставе и трудимо се да одржимо континуитет у томе - каже Мирјана Жикић, координаторка за питања мањина у Бору. Имајући у виду комплексност проблема, веома важну карику у функционисању пројекта чинили су педагошки асистенти који на терену и даље комуницирају са ромски породицама и брину да сва ромска деца редовно похађају наставу. - Мој задатак је да на терену директно комуницирам са ромским породицама и да им прослеђујем информације које су битне за образовање њихове деце. Наравно да се трудим да успоставим складну комуникацију и да стекну поверење у мене. Могу вам рећи да смо обишли готово све такве куће где смо знали да има деце која не иду редовно у школу, или која

нису уписана у предшколско, а требала су. Та деца сада похађају наставу и то сматрам нашим највећим успехом. Трудићемо се да одржимо такву ситуацију на терену - каже Саша Каменовић, педагошки асистент у ОШ „Вук Караџић“. Партнери Општини Бор на реализацији овог пројекта били су Предшколска установа „Бамби“, Основне школе „Вук Караџић“, „Свети Сава“ и „Бранко Радичевић“, као и друштво Рома „Напред“. За реализацију пројекта утрошено је 35.000 евра. Дарко Стојадиновић

СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

18:30 dailymotion.com/rtvbor


број 17

КУЛТУРА

петак, 13. септембар 2013.

9

стр.

Мокрањчеви дани у Неготину у сусрет значајним годишњицама

Неготин - престоница музичке уметности

Фестивал посвећен српском композитору Стевану Стојановићу Мокрањцу (1856-1914), 48 .Мокрањчеви дани, биће одржан у Неготину од 12. до 20. септембра. У петак, 13. септембра у дворишту Мокрањчеве родне куће Фестивал ће, после поздравне речи мр Милана Уруковића, председника Општине, отворити Ана Вучетић, помоћница министра културе у Влади Републике Србије. Беседник на овогодишњој церемонији свечаног отварања је књижевник Адам Пуслојић, почасни грађанин Неготина. На церемонији свечаног отварања 48. Фестивала у Неготину, Мокрањчеву Шесту руковет заједнички ће извести гостујући и хорови града домаћина. На великој сцени Дома културе, прве фестивалске вечери,

на традиционалном натпевавању хорова, публици ће се представити хорови из Скопља, Горице у Италији, Бачке Паланке, Приједора и Лучана. Победнику натпевавања припашће Статуета Стевана Мокрањца и право на целовечерњи концерт идуће године. . Прве фестивалске вечери, у Конаку кнеза Тодорчета биће отворена и изложба слика Жељка Ђуровића, уметника из Београда. Већ у суботу, 14. септембра, у Галерији Дома културе, од 19 сати, публици ће бити представљена и дела настала на овогодишњој Ликовној колонији „Ехо музике“, одржаној у Рогљеву код Неготина. Од 20 сати, наступиће градски дечији хор „Звездице“, Камерни оркестар „Аморозо“ и Вокални квартет „Либеро“, из Лесковца, у музичком програму

названом „Трагом незаборава“. У недељу, 15. септембра, Фестивал се наставља у селу Мокрању, родном месту породице Мокрањац, где ће бити изведен богат програм „Нити традиције“. У 21 час, у Цркви Свете Тројице у Неготину, на концерту духовне музике, наступиће Хор „Мелоди“ са диригентом Дивном Љубојевић. Мјузикл „Зона Замфирова“, Позоришта на Теразијама, у адаптацији и режији Кокана Младеновића, на великој сцени Дома културе биће изведен у понедељак, 16. септембра. Дан касније, у уторак, 17. септембра, од 21 час, публици ће се представити прошлогодишњи победник натпевавања, Хор „Гортинија“ из Ђевђелије и диригент Илија Атанасов, а овом програму претходиће концерт Студија за рану музику из Београда, на сцени биоскопа „Крајина“. У среду 18. септембра, Српске и светске музичке бисере, на великој сцени Дома културе, изнеће Јадранка Јовановић, мецосопран и Никола Рацков, на клавиру. Претпоследњи дан овогодишњег Фестивала, четвртак, 19. септембар, резервисан је за програм којим се обележава 200. годишњица рођења Петра Пет-

ровића Његоша и наступ црногорских хорских ансамбала. Завршница Фестивала је у петак, 20. септембра уз КУД „Абра-

У оквиру 48. Фестивала Мокрањчеви дани у Неготину ће бити приређена научна трибина: Утицај Мокрањчевог мелографског стила на записиваче црквених мелодија у 20. веку. Предавач је мр Предраг Ђоковић, а модератор др Соња Маринковић. Планиране су и две промоције. Књиге „Музичка уметност“, академика Дејана Деспића и Монографије Уметничка музика и традиција хорског певања у Неготину и Крајини (1853-2013) аутора Николе Плавшића, коју као издавач потписује Дом културе „Стеван Мокрањац“. Овогодишњи програм Фестивала је конципиран у сусрет стогодишњици смрти композитора Стевана Мокрањца (2014), али и пет успешних деценија музичких свечаности у Неготину, а тај јубилеј ће бити обележен 2015. године. шевић 1905“ из Београда, након чега је церемонија свечаног затварања и додела признања 48. Мокрањчевих дана. Јованка Станојевић

Неготинска гимназија прославила 174. рођендан

Поносита школа успешних ђака и академика

У кругу бројних гостију, пријатеља, сарадника, бивших и садашњих професора и ђака, представника Школске управе у Зајечару и локалне самоуправе, у Неготинској гимназији је свечано обележен 174. рођендан школе. Десети септембар је дан када је, далеке 1839. године, у Неготину почела да ради Полугимназија, двогодишња Главна школа, на основу одлуке Државног савета и потврде Намесништва Књаза Српског, о пресељењу Зајечарске полугимназије, Главне школе, у Неготин. Неготинска гимназија је, током свих година успешно одолевала реформама и изазовима, чувајући статус једне од најугледнијих средњих школа у

youtube.com/rtvbor

Србији. Ова школска година је почела са 430 ђака, од којих 92 првака.

Почетком ове календарске године, Неготинска гимназија је, од стране Комисије за вредновање квалитета рада школа, оцењена највишом оценом. Неготинску гимназију данас похађа 430 ђака у 16 одељења природно-математичког и друштвено-језичког смера. - Тек незнатно малобројнија од претходних, и сто седамдесет четврта генерација неготинских гимназијалаца, сагласна је у ставу да ће им ова школа омогућити најбољу припрему за факултете и наставак школо-

вања - рекла је у поздравној речи Емилија Петровић, директорка Неготинске гимназије. Поводом Дана Неготинске гимназије, изведен је музички и сценски програм, драматизација дела „Аутобиографија Бранислава Нушића“ у коме су учествовали рецитатори и Хор школе, речју, сви они који настављају стопама успешних људи који су се овде школовали. Композитор, Стеван Мокрањац, научник и дипломата међународног угледа, Сима Лозанић, академици: Ђорђе Станојевић, Теслин савременик, физичар и пионир електрификације Србије и Синиша Станковић, утемељивач српске еколошке науке, те Никола Пашић, један од наших највећих политичара.

Са свечаности упућена је захвалност организацијама и установама које помажу рад Гимназије, а наставницима награде за верност школи. Добитници су Данијела Марковић и Слађан Михајловић, за десет година рада, Мирко Пејчић за 20 и професорка Марија Симић, за тридесет година. Гости су на дар добили најновији број школског листа „Мисао“, који заједнички уређују ученици и професори Неготинске гимназије. Гошћа прославе била је Катарина Ковачевић, победница овогодишњег серијала „Ја имам таленат“, некадашњи ђак школе, сада успешан студент београдског Универзитета. Ј. Станојевић

facebook.com/rtvbor


10

стр.

МОЗАИК

петак, 13. септембар 2013.

Гастрономске чаролије

УСОЉЕНИ СМЕДЕРЕВО, ГРАД ДУНАВСКИ ШАРАН ОД СТАРИНЕ Очување и неговање културног наслеђа је идеја водиља већ 136 година организатора Смедеревске јесени. Тако је било и ове године. Поред грожђа и вина изузетног квалитета, госте су највише привукла јела помало заборављена, а стара више од сто година. Морам да признам да сам се и ја најдуже задржала управо на тим местима где се спремала храна и помно пратила начин припреме и „ крала“ рецепте. Зато ћу вам данас мало дочарати атмосферу ове најстарије манифестације у Србији једним УСОЉЕНИМ ШАРАНОМ. За припрему вам је потребно: 1 дунавски шаран, 2 дл

уља, 4 везе першуновог листа, 500 грама крупније соли, 2 до 3 паприке црвене, 2 чена белог лука. Шарана очистите од крљушти и утробе, добро га оперите и исеците на коцке величине паклице цигарете. Свако парче посебно уваљате у со, па га сложите у чинију и чувате на хладном месту 4 до 5 дана. Пред употребу парчиће рибе добро исперите у хладној води и потопите у другој води сат времена. У другу посуду сипајте воду са уљем, сецканим першуном, белим луком и црвеном паприком. Када ова вода проври и паприка постане мека, спустите парчиће рибе и оставите да се кува 5 до 10 минута. Кувану рибу са соком извадите у посуду за сервирање и уз њу можете сервирати салату од кромпира, црног лука першуна, уља и сирћета. Овај начин припреме рибе је заборављен, а како су ми открили датира од пре 120 година, када је морало да се штеди на свему. Риба укусна, рецепт проверен, а и штедите. Пријатно! Мирјана Васић

лоБОРизми • Имамо довољно свега што нам недостаје. • Ово је слободна земља. Све је под контролом. Станиша Милосављевић • Више нема јагњећих бригада. Цело стадо је страдало. • Код нас је опасно бити у опозицији, можеш једнога дана испливати на површину. • За живота Броза имали смо бар ЈАЈЦЕ! Брана Филиповић

• Радници више не штрајкују. Сада су на принудном одмору. • Лако је било некадашњим пролетерима. Они су имали Маркса, а данашњи немају ни Маркса ни капитал. Војислав Борановић • У кризним временима све лакше прелазимо са речи на недела. • Боже, што осуди толике жене да живе са разумним људима. • Нема некорисне биљке, ни животиње, сем човека.

twitter.com/@TelevizijaBor

Милоје Ђуришић

број 17

Почела настава у балетској школи у Бору У четири разреда у 2013./2014. години уписано је четрдесет двоје ученика. - Припремно одељене ове школе почиње да ради од октобра,а похађаће га 40 девојчица, узраста од 9 до 11 година Од отварања Издвојеног одељења балетске школе Лујо Давичо у Бору па до нове школске 2013./2014. године, балетски педагози и стручњаци преносили су своје знање и искуство на младе, који су на бројним наступима показали да ова школа поред образовне има и културну мисију. Тај задатак се заправо подразумева у свакој, па и у овој школској години. - У четири разреда Издвојеног одељења балетске школе Лујо Давичо у Бору у 2013./2014. години уписано је четрдесет-двоје ученика. Припремно одељене ове школе почиње да ради од октобра,а похађаће га 40 девојчица , узраста од 9 до 11 година. Искрено се надамо да ћемо током ове године успети да обезбимо средства за реновирање балетске сале, што је предуслов за побољшање

услова рада. Иначе и ове као и протеклих година неизоставни су одласци на такмичења,а борске балерине планирају такође да због великог интересовања Борана приреде више пригодних програма и хуманитарних концерата - каже Наташа Ербез балетски педагог. Захваљујући педагозима и ученицама издвојеног одељења балетске школе Лујо Давичо у Бору, начин живота у овој рударској средини попримио је и димензију у којој се лепе уметности негују као праве вредности. Елда Драгаш

Поетски кутак * * * Ноћас су ми тело косиле сенке бола а месец је неуморно плакао између мене и тебе Ноћас су ми олујне слутње урезале одрон у близини расцветалих ружа а очи су твоје на прагу биља кидале последње латице са наших ружа. Асја Ранђеловић Лимановска dailymotion.com/rtvbor


МОЗАИК

број 17

петак, 13. септембар 2013.

11

стр.

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР ПОНЕДЕЉАК 7.00 Будилица 9.00 ТВ Шоп 9.15 Храна и вино 10.00 Вести на знаковномјезику (р) 10.15 Агро дан 10.30 Документарни програм 11.25 Меридијанима 12.00 Вести 12.15 Серијски филм (р) 13.00 Славни парови 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 Калеидоскоп 15.15 Србија коју волим 16.00 Дневник 16.30 Серијски филм 17.30 Вести на румунском 17.40 Око истока 18.30 ТВ Шоп 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 Нокаут 20.30 Серијски филм 21.25 Серијски филм 22.00 Данас 22.20 Вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 1.00 Ноћни програм

УТОРАК 7.00 Будилица 9.00 ТВ Шоп 9.15 Храна и вино 9.45 Времеплов 10.00 Палета (р) 10.50 Агро дан 11.35 Бели лук и папричица 12.00 Вести 12.15 Серијски филм (р) 13.00 Славни парови 13.40 ТВ Шоп 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.30 Нокаут (р) 15.00 Ауто спринт 16.00 Дневник 16.30 Серијски филм 17.30 Вести на румунском 17.40 Око истока 18.30 ТВ Шоп 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 19.50 Ауто флеш 20.30 Серијски филм 21.25 Серијски филм 22.00 Данас 22.20 Вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 1.00 Ноћни програм

ЕМИСИЈЕ НА

СРЕДА

ЧЕТВРТАК

7.00 Будилица 9.00 ТВ Шоп 9.15 Храна и вино 9.45 Времеплов 10.10 Агро дан 10.15 Ауто флеш 10.45 Корак 21 11.15 Меридијанима 11.35 Бели лук и.... 12.00 Вести 12.30 Серијски филм (р) 13.00 Славни парови 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 Вино и виноградарство 14.50 Гуливер 15.20 Везе 16.00 Дневник 16.30 Серијски филм 17.30 Вести на румунском 17.40 Око истока 18.15 Улична патрола 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 Филм на виде(л)о 20.30 Серијски филм 21.30 Серијски филм 22.00 Данас 22.20 Вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица 9.00 ТВ Шоп 9.15 Храна и вино 10.10 Агро дан 10.15 Вино и .... 10.45 Меридијанима 11.05 Кућица у цвећу 12.00 Вести 12.30 Серијски филм (р) 13.00 Славни парови 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 ABS show 14.55 Корак 21 15.25 Филм на виде(л)о (р) 16.00 Дневник 16.30 Серијски филм 17.30 Вести на румунском 17.40 Око истока 18.15 Енергија... 18.30 ТВ Шоп 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 Бити млад и (не) запослен 20.30 Серијски филм 21.25 Серијски филм 22.00 Данас 22.20 Вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 1.00 Ноћни програм

ПРОГРАМУ ТВ БОР

Биоскопски репертоар Биоскоп „Звезда“ Бор

» Од 16.09 до 22.09 » Од 16.09 до 22.09 » Од 23.09 до 27.09 » Од 23.09 до 27.09

„Млађи референти“ – у 19 сати „Након земље“ – у 21 сат „Велики Гетсби“ – у 19 сати „Жестоке девојке“ – у 21 сат

Цена улазнице филмских пројекција је 150,00 динара, а за организоване посете (минимум 15 гледаоца) цена је 100,00 динара. За домаће филмове цена улазнице је 200,00 динара.

ДОБРОДОШЛИ У СВЕТ ФИЛМА! Остали програми Установа ,,Центар за културу Општине Бор“

» 17.09. - Дечија позоришна представа ,,Мало краљевство“ у би-

ПЕТАК 7.00 Будилица 9.00 ТВ Шоп 9.15 Храна и вино 10.00 Агро дан 10.15 Енергија на паметан начин 11.00 Везе 11.30 Бели лук и.... 12.00 Вести 12.30 Серијски филм (р) 13.00 Славни парови 13.45 ТВ Шоп 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 Улови трофеј 14.55 52 викенда 16.00 Дневник 16.30 Серијски филм 17.30 Вести на румунском 17.40 Око истока 18.15 Навигатор 18.30 ТВ Шоп 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 Зелена патрола 20.30 Серијски филм 21.25 Серијски филм 22.00 Данас 22.20 Вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 1.00 Ноћни програм

СУБОТА

НЕДЕЉА

7.00 Времеплов 7.05 У нашем атару 8.00 Лек из природе 8.45 ТВ Шоп 9.00 Навигатор (р) 9.10 Радим градим 9.40 На точковима 10.05 Кућица у цвећу 10.35 Анимирани филм 12.00 Вести 12.15 Играни филм 13.45 ТВ Шоп 14.00 Свет на длану 14.50 Србија и свет 16.00 Дневник 16.20 За све Роме 16.30 Играни филм 18.05 ТВ Шоп 18.20 Култ арт 19.00 Дневник 19.20 Инфо 7 20.00 Глас Америке 20.35 Зелена патрола 21.30 Играни филм (22.00) Вести 23.05 Славни парови 23.30 Гледајте сад ово 00.00 Вести 00.10 Ноћни програм

7.00 Времеплов 7.05 Фарма 8.00 Храна и вино 9.25 Калеидоскоп 10.15 Најлепше бајке 10.35 Ауто спринт 11.25 Гуливер 12.00 Вести 12.30 Село моје 13.05 Зелени екран 13.25 Здравље 14.00 Вести на знаковном језику 13.45 Палета, програм на румунском језику 15.05 Србија и свет 16.00 Дневник 16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику 16.30 Играни филм 18.25 Еколошка питања 19.00 Дневник 19.20 Инфо 7 20.00 Глас Америке 20.35 Више од спорта 21.30 Играни филм (22.00 Вести) 23.05 Славни парови 23.30 Гледајте сад ово 00.00 Вести 00.10 Ноћни програм

*Програмска шема је подложна променама

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ Позивни број 030 Аутобуска станица 423-770 Железничка станица 421-371 Полицијска управа 192 Ватросаци 193 Хитна помоћ 194 Електродистрибуција 422-888 Топлификација 426-398 Водовод 421-234

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈ Хотел „Језеро“ 482-940 Хотел „Албо“ 249-69-62 Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008

АПОТЕКЕ

Апотека у Дому здравља 421-624 Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167 Апотека „Здравље“ 428-866 Апотека у Злоту 2561-958 НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕ Бор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55 Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово пристаниште) 05:16, 10:27, 14:08 и 18:22 Бор - Пожаревац 00:04 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4:00, 9:15 и 17:05 Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 14:30, 19:50 и 23:01 АУТОБУСИ Поласци из Бора за Београд 04:00(радним даном), 04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30 Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30, Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25 Неготин и Кладово 07:30 Д. Милановац 10:40 , 15:10 Мајданпек 15:10, 17:30 Параћин 05:00 05:16 15:30 Јагодина 05:00 15:30 Жагубица - Пожаревац 07:30 НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

оскопу ,,Звезда“ у 12 сати дечијег позоришта ,,Театар на сави“

» 26.09. - Позоришна представа Атељеа 212 ,, Свети Георгије убива аждаху“ у сали Музичке школе у 20 сати youtube.com/rtvbor

13:25h

12:15h facebook.com/rtvbor


12

стр.

петак, 13. септембар 2013.

СПОРТ

Одржана меморијална манифестација “Новица Пауљичић” у бодибилдингу

Саша Станковић свеукупни победник Наступило 33 такмичара, а први пут одржано такмичење у новој дисциплини “физика”

»

БОР Апсолутни победник једанаесте меморијалне бодибилдинг манифестације “Новица Пауљичић” у Бору је Саша Станковић, члан борског Бодибилдинг клуба “Ес максимус”, уједно и победник у најтежој категорији бодибилдинга, међу такмичарима са више од 90 килограма. У конкуренцији до 80 килограма прво место је освојио Слободан Милетић из крагујевачке „Олимпије“, а у категорији боди класик најбољи је био Немања Миленковић, члан београдског клуба „Икстрим џим“. У јуниорској категорији до и преко 75 килограма победила су два такмичара борског Бодибилдинг клуба „Партизан“, Дарко

Сулејман и Димитрије Дојчиновић. У дисциплини боди фитнес прво место припало је Радмили Делић из апатинске „Клеопатре“, најбоља у фитнесу била је Милица Наранџић, док је у категорији бикини фитнес победила Маја Павловић, члан чачанског „Борца“. У новој дисциплини физика прво место код мушкараца освојио је Ненад Глишовић, члан „Борца“ из Чачка, док је код жена учествовала само једна такмичарка - Бранислава Јовановић из крагујевачке „Олимпије“. На манифестацији у организацији Бодибилдинг клуба „Партизан“ у Бору наступала су 33 такмичара из клубова Србије. - Ја сам изузетно задовољан, видели сте прави спортски спектакл. Женска конкуренција је била изузетна, то су такмичарке које ће нас за недељу дана представљати у Кијеву, на светском првенству, изабрали смо пет такмичарки. Очекујемо бар јед-

Нова победа Борана Фудбалери Бора савладали су, на свом терену, екипу зајечарских Каблова 1:0, у четвртом колу Поморавско тимочке зоне. Истим резултатом Ртањ је у Бољевцу био бољи од сокобањског Озрена. Рудар је, у Параћину поражен од Борца 4:1, Дунав је у Прахову савладао Јухор 5:0, Рембас је био бољи од Трајала, док је Мајданпек, на свом стадиону, поражен од Борца 3:1. Екипа Бора забележила је по две победе и нерешена исхода и са осам бодова на четвртом

је месту. Исти број бодова имају Ртањ и Рембас на трећем, односно петом месту на табели. Лидерску позицију држи Борац са десет бодова, три победе и нерешеним исходом. У доњем делу табеле су Мајданпек и Озрен, са по пет бодова, Каблови и Жупа имају бод мање, док је Рудар уписао нерешен резултат и три пораза. У четвртом колу источне групе Српске лиге неготински Хајдук Вељко и Моравац Орион играли су нерешено 0:0,

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир Васић Припрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

ну медаљу и најмање једно или два финала - изјавио је Зоран Стојић – организатор меморијала „Новица Пауљичић” - Задовољан сам формом. Изашао сам на ово такмичење првенствено због грађана Бора и своје породице, а ову победу дугујем Новици Пауљичићу јер је он један од мојих првих учитеља - рекао је Саша Станковић, апсолутни победник на манифестацији На Бодибилдинг манифестацији „Новица Пауљичић“ у Бору наступало је и много дама, а јака конкуренција изнедрила је и одговарајући квалитет. Ту су, уосталом, и светли примери, попут вишеструког државног првака и вицешампиона Европе Браниславе Јовановић, редовне учеснице борске бодибилдинг манифестације, која се одмах опробала и у новој дисциплини - физика. - Први пут сам наступала у овој дисциплини на Арнолд фестивалу, то је било промотивно, и у мају на Европском првенству и освојила четврто место. Дисциплина физика је неки блажи облик бодибилдинга - рекла нам је Бранислава Јовановић, победник у тој дисциплини. Маријана Симић а Ђердап и Тимочанин су поражени - Кладовљани у Житорађи 1:0, а Тимочанин од Јединства у Параћину 3:0. Хајдук Вељко је на четвртом месту са осам бодова, по две победе и нерешена исхода. Ђердап је забележио по победу и пораз, два нерешена резултата и са пет бодова на деветом је месту на табели, док је Тимочанин последњи, са бодом. Зајечарски Тимок освојио је нови бод у прволигашком фудбалском такмичењу, одиграо је утакмицу без голова у Смедереву. Након четири кола Тимок је са пет бодова на деветом месту на табели. Стопроцентни учинак после три кола у Окружној лиги Бор

број 17

Борани трећи у Србији

Екипа борског Металца у саставу Милица Игњатовић, Горан Вранов и Мирко Радовић освојила је треће место у дисциплини серијска малокалибарска пушка на Државном првенству у Ћуприји. Горан Вранов је био други у појединачној конкуренцији. Ове године више смо се ослонили на искуство него на тренинге. До муниције смо тешко дошли јер је изузетно скупа. Имали смо само један тренинг, пред такмичење, али смо, ипак, освојили медаље. Имамо добро стрелиште и услови су добри једино је муниција баш скупа рекао нам је Горан Вранов из СД „Металац“ . За стрелце нема одмора јер их већ, након овог првенства, очекује неколико такмичења. Првенство Србије ваздушном пушком, а крајем месеца следи и такмичење војничком и полуаутоматском пушком. М. Симић

сачувала је само екипа борске Слатине, која је, у гостима савладала Злот 2:0 и издвојила се на првом месту на табели. Кривељ је био бољи од Близне 3:0, Брестовац је, у гостима, савладао Радујевац 3:0, Браник и Пореч играли су нерешено 1:1, а први пораз доживела је Рудна Глава, која је поражена од у гостима од Бродоремонта 6:2 М. Симић

www.rtvbor.rs

Oko istoka 17  

Oko istoka - bilten javnog preduzeća "Štampa, radio i film" Bor. Štampani primerak najznačajnijih informacija i vesti iz timočkog regiona. B...

Advertisement