Page 1

ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

18:15 БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ

БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ”

бр. 13 - 19. јул, 2013. год.

www.rtvbor.rs

У Зајечару потписан Предуговор о улагању 15 милиона евра у фабрике “Горења” у Србији

Овим улагањем Србија постаје мањински сувласник. Предуговором предвиђено отварање 700 нових радних места у наредне три године

Борски и јапански стручњаци процењују да је из јаловине могуће издвојити две трећине наталоженог бакра

Владан Нововић: Бићемо најмодернија телевизија у овом делу Србије » стр. 6

Економска и еколошка корист » стр. 5

Шницла све тања

Због економске кризе куповна моћ све слабија, па се месо купује и на граме » стр. 3

Жетва у пуном јеку

Ратари незадовољни откупном ценом хлебног жита » стр. 2 Гара руфа рибице лече људе » стр. 10 Почела традиционална манифестација “Борско културно лето” » стр. 9

Губари напали шуме » стр. 2 Завршен 33. рукометни камп на Савачи » стр. 12


2

стр.

АКТУЕЛНОСТИ

петак, 19. јул 2013.

Почела жетва

У Тимочкој крајини под житима је 40.000 хектара, највише под пшеницом. - Пољопривредници очекују принос од 3,5 до 5,5 тона по хектару Први откоси јечма у борској општини пали су брестовачком атару на имању Ненада Атанацковића, који је житима засејао двадесетак хектара. Први приноси јечма су три тоне и значајно су бољи него код других пољопривредника. Атанацковић, међутим, није у потпуности задовољан родом, јер, каже, временски услови нису дозволили да буде бољи. - Мајске кише нису пале у право време тако да се не може очекивати добар род као у осталим деловима Србије - каже Ненад Атанацковић. У општинама Борског окНешто хладније време по- руга у јеку је и жетва пшенице. следњих дана допринело је ква- Приносе хлебног жита, који су литетнијем наливању зрна пше- ове године изнад очекиваних нице, али је одложило почетак и крећу се од 3,5 до 5,5 тона по жетве за десетак дана. Ненад са хектару, прати и одличан квањегових њива очекује принос литет зрна овогодишњег рода. Највећа количина пшенице, пшенице веће од три тоне по хекза коју откупна цена још увек тару, што је на нивоу просечног у није званично утврђена, преуборској општини. Са двадесетак зимају „Уљарица“ и Пољопривхектара он ће у амбаре ускла- редна задруга Прахово, на пет диштити више од пет вагона свих откупних места у Неготину и на два у Кладову. Пшеница овожитарица. - Јесам задовољан родом, али годишњег рода складишти се не у потпуности с обзиром на у силосе у Зајечару, Неготину и агротехнику коју сам применио - Кладову. - Са приносима и квалидодаје Атанацковић. тетом жита можемо бити Пред сваки почетак жетве задовољни и очекујемо да пољопривредне произвођаче, по- жетва потраје до средине јула пут Ненада, који производе ис- - каже Владица Гавриловић, кључиво за тржиште, највише саветодавац за ратарство у брине откупна цена. Из Прив- Пољопривредној саветодавној редне коморе најављују да ће она и стручној служби за Борски у жетви бити око 20 динара за округ у Неготину. Ј.С. килограм. - По тој цени ми се не исплати да продајем пшеницу, с обзиром на примењену агротехнику. Зато ћу да сачекам боље време - категоричан је Ненад. У одређивању цене пшенице значајну улогу има и комбајнирање. Атанацковић каже да ће ове сезоне хектар коштати стотину евра, што је за комбајнере једино прихватљива цена, а да ли одговара пољопривредницима у борској општини, остаје да се види. Љ. Ђорђевић

Репрограм дугова за грејање у Неготину »

НЕГОТИН

До краја јула, корисници даљинских система грејања у Неготину моћи ће да искористе право на отпис камата и репрограм старих дугова, сходно општинској одлуци, донетој на предлог Министарства за регионални развој и локалну самоуправу и Министарства енергетике, топланама и локалним самоуправама, које су узимале мазут из робних резерви.

Од тренутка потписивања споразума са Јавним комуналним предузећем „Бадњево“, корисници ће морати редовно да измирују приспеле обавезе, као и договорене рате старог дуга по уговору о репрограму. У овом тренутку грађани неготинском комуналу дугују око тридесет милиона динара на име грејања.

twitter.com/@TelevizijaBor

Ј. Станојевић

број 13

Због незапамћене најезде штеточина у борској општини угрожене шуме

Велика штета од губара »

БОР

На подручју општине Бор губар се размножио на око 12.000 хектара шума, од тога у приватним на око 10.000, а остало у државним. Мере механичког чишћења спроведене су у државним шумама, док за приватне не постоје подаци да ли је и колико шума очишћено од ове веома опаснe штеточине. - На нивоу општине је био формиран штаб за сузбијање губара, и спроведено је неколико акција, али тачне податке немамо, јер су приватне шуме неуређене и налазе се на великој површини - рекла је Силвана Николић, ревирни инжењер у Шумској управи Бор. Губар је стални становник наших шума, али у периодима пренамножавања представља највећу опасност за шуме, али и воћњаке. У општини Бор највеће штете од губара забележене су на подручју Горњана, Танде, Луке, делимично Злота, где је на укупно 400 хектара констатован тотални, а на близу 900

хектара делимични голобрст. На око 1.200 хектара државних

шума губар је нанео незнатна оштећења. - Следеће године очекујемо јачи напад губара и дужни смо да упозоримо власнике да су у обавези да спроведу мере заштите. Најјефтиније је механичко чишћење - додаје Силвана Николић. Пошто је губар сада у фази када не може да се сузбије, приватним власницима се саветује да, почетком септембра, обиђу шуме, утврде јачину напада и започну механичко чишћење. Према Закону о шумама они су у обавези да сами предузму мере заштите, а шумске управе могу да им пруже стручну помоћ и одређене савете. Љ. Ђорђевић

Калориметри из донације »

БОР Уградњом калориметара у подстаницама Топлане у Бору и заменом дела вреловодне мреже у дужини од два километра започиње реализација пројекта „Рехабилитација система даљинског грејања“ немачке развојне банке Ка еФ Ве којим је овом јавном комуналном предузећу одобрена донација од два милиона евра. До почетка ове грејне сезоне калориметри ће бити уграђени у више од 200 подстаница у граду, а први мерачи топлотне енергије већ од наредног понедељка. - Након уградње калориметара, почетком грејне сезоне, ми ћемо сачинити ширу анализу да видимо колика је количина испоручене топлоте како бисмо, кад дође време наплате, ускла-

дили потрошњу са реалном ценом - рекао је Десимир Миљковић, руководилац производње у Топлани. Наплата испоручене топлотне енергије моћи ће квалитетно да се реализује тек уградњом мерно регулационе опреме у подстаницама. Из донације немачке банке за то ће бити издвојено највише средстава, 900.000 евра. До краја 2015. године, до када би требало у потпуност да буде реализован пројекат немачке банке, планира се још изградња постројења за хемијску припрему воде и замена измењивача топлоте у свим подстаницама. Љ. Ђорђевић

dailymotion.com/rtvbor


број 13

АКТУЕЛНОСТИ

Држава улаже у „Горење“ Потписивању Предуговора у Зајечару , по коме ће Влада Србије уложити 15 милиона евра и постати мањински сувласник, присуствовали потпредседник Владе Александар Вучић и министар финансија Млађан Динкић

»

ЗАЈЕЧАР

Влада Србије ће, до 31. јануара 2015. године уложити 15 милиона евра, и постати тако мањински сувласник свих фабрика компаније „Горење“ у Србији. Новац ће првенствено бити искоришћен у проширење и модернизацију Фабрике машина за прање веша у Зајечару, у коју ће у наредне две године заједнички бити инвестирано 22 милиона евра, а посао ће добити 200 радника. Предуговором је предвиђен посао за 700 нових радника у наредне три године у свим фабрикама „Горења“ у Србији, повећање производње са 108 на 230 милиона евра, као и повећање извоза са 95 на 210 милиона у 2016. години. Са друге стране, компанија „Горење“ ће овим предуговором најмање 40 одсто компоненти и репроматеријала набављати од домаћих предузећа. - Мислим да је одлична вест за Зајечар да ће се ова фабрика додатно модернизовати, реконструисати, и да ће се овде реализовати комплетна производња машина за прање и сушење рубља, што до сада није био случај, јер су се овде само склапали делови. У развојне капацитете

биће инвестирано 22 милиона евра, и 200 радника ће добити посао. Годишњи капацитет производње биће 450.000 машина за прање веша, а највећи део ће се извозити. Посебно нас радује то што ће квалитет тих машина бити заиста врхунски, и то не само марке „Горење“, већ и марке „Панасоник“. Са овом компанијом је пре неколико дана „Горење“ склопило уговор о стратешком партнерству-- рекао је Млађан Динкић, министар финансија и привреде, након потписивања уговора. Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић захвалио је градској управи и Бошку Ничићу на свему што су урадили у претходном периоду, као и свима који су допринели, како је рекао, да се цео посао „изгура“ до краја. - Основни циљ Владе Републике Србије у наредном периоду биће смањење броја незапослених, и у том смислу за нас не

Шницла све тања Потрошаче у Србији ових дана је запљуснуо још један талас поскупљења. У трговинама су поскупели свеже месо, сухомеснати производи, хемијска средства и цигарете. У борским продавницама и супермаркетима највише је поскупело свињско месо, од 20 па чак до 170 динара, тако да килограм бута у појединим маркетима кошта рекордних 599 динара. Већу цену за петнаестак одсто у појединим трговинама имају и сухомеснати производи, тако да најјефтинија квалитетнија кобасица кошта око 1.000 динара. Еконо-

youtube.com/rtvbor

мисти кажу да је Србија лидер по ценама хране у региону, а основни разлози су монополизовано тржиште, прошлогодишња суша и недовољне субвенције у пољопривреди. Пораст цена смањује куповну моћ грађана тако да, према статистици, становник Србије годишње поједе 15 килограма свињског меса, дупло мање него у осталим европским земљама. На жалост потрошња меса и даље опада, купује се на граме, а шницле у тањирима су све тање. Осим хране последњих дана поскупеле су цигарете за десет динара по паклици, затим

постоји важнији задатак. Можемо да се похвалимо чињеницом да се у Србији производе квалитетне веш машине. Ово је добар дан за Србију, одличан дан за Зајечар, и уверен сам да зајед-

ничким напорима и трудом можемо много тога да постигнемо - рекао је Александар Вучић, потпредседник Владе Србије. Како је речено на свечаности поводом потписивања предуговора о сарадњи, посла има много и треба га заједнички решавати свим расположивим снагама, односно, како је то нагласио Александар Вучић, страначке размирице треба оставити по страни, а оно што је најважније мора се заједнички реализовати. Давор Марушић хемијски производи, практично све оно без чега се не може. Произвођачи покушавају да прикрију поскупљења тако што смањују грамажу, а цену не мењају, негодују Борани. У Србији се последњих година штеди на свему. Најпре смо се одрекли скупе гардеробе, путовања, излазака, а издаци за културу су постали прави луксуз. Навикли су грађани да се одричу многих, некад неза-

петак, 19. јул 2013.

3

стр.

Спорне одредбе Закона о раду »

БОР

На седници Већа Савеза самосталних синдиката Општине Бор, на којој су, између осталог, разматрани Нацрт Закона о раду и Нацрт Закона о штрајку, као и програм мера за реформу јавног сектора, изнете су примедбе које би, како се чуло, требало да размотри Влада Републике Србије, а потом донесе Законе који су у интересу запослених. - Није добар предлог да се рад на одређено време продужи, са садашњих годину дана на три године. Споран је и предлог примене тзв. „рада у пару“ по којем би два запослена радника делила радно време, али и зараду, као и предлог рада на даљину. Такође сматрамо да би преиспитивање репрезентативности синдиката и смањење цензуса на 5 одсто, довело до разбијања синдиката и слабљења њиховог утицаја у интересу запослених - објашњава Драгиша Трујкић, председник ВССС Општине Бор. Није добра продаја предузећа из категорије јавних, али неизвесна је и судбина предузећа у реструктурирању, као у случају РТБ – а Бор. То је алтернативна мера Владе у циљу стварања уштеде у буџету, због које морамо бити на опрезу, сматра Трујкић. М. Димитријевић

мисливих задовољстава, али када почну да штеде и на храни, то је поражавајуће за друштво, а поставља се питање где је граница издржљивости. Љиљана Ђорђевић

facebook.com/rtvbor


4

стр.

ДРУШТВО

петак, 19. јул 2013.

број 13

Обнова најстаријег борског обданишта Део средстава које је издвојила локална самоуправа, Предшколска установа „Бамби“ уложиће у реконструкцију и уређење Обданишта „Црвенкапа“

»

БОР

Обданиште „Црвенкапа“ у Бору отворено је 1967. године и најстарији је вртић у граду. Зуб времена прилично је оштетио објекат, а некадашње потребе не задовољавају нове стандар-

де, па су неоходне дораде и реконструкција. За овакве радове потребна су већа финансијска улагања, па је до сада поправљано само оно што је било неопходно. Представници локалне самоуправе у Бору буџетом су предвидели скоро 50 милиона динара за реконструкцију школских зграда, адаптацију објеката и школских дворишта, од чега седам милиона и 900 хиљада за Предшколску установу „Бамби“. Ова средства биће искоишћена за реконструкцију најстаријег градског вртића. - Планирамо да на вртићу „Црвенкапа“ заменимо кров и да доградимо трпезарију, што

је било у развојном плану још пре три године. Почели смо израду пројекта, прибављамо потребне дозволе и решења, ситуациони план и након тога ћемо урадити предрачун радова са „Дирекцијом за изградњу Бора“. Тада ћемо тачно видети шта нам је потребно и колико је то средстава. Ако нам нешто буде остало, урадићемо и ограду око вртића, што је проблем у свим обдаништима – рекла је Љиљана Радичевић, директор Предшколске установе „Бамби“ у Бору. По завршетку радова, ако остане средстава, биће саниране ограде у другим вртићима и прилази објектима. Ово је само почетак радова: неопходна су и даља улагања у градска обданишта, па већ постоје планови за наредну годину. - Планирамо сређивање крова на вртићу „Дечја радост“, као и замену опреме у радним собама, учионицама где радимо са децом. Недостаје опрема, инвентар, сточићи и столице, креветићи, душеци. У складу са могућностима радили смо неке

замене, али с обзиром на то да је у нашој надлежности седам вртића и одмаралиште на Савачи, нама су потребна велика финансијска улагања – додала је Љиљана Радичевић. ВИШЕ МЕСТА У ВРТИЋИМА

У Предшколској установи „Бамби“ у Бору борави више од 950 малишана у 30 васпитних група. Надлежни у овој установи обратили су се оснивачу, Општини Бор, са захтевом за повећање броја деце у васпитним групама. Локална самоуправа усвојила је ову одлуку, којом је дозвољено повећање за 20 одсто. Своје место у обдаништима добиће више од 190 малишана који су већ неколико месеци на листи чекања. Одлука локалне самоуправе омогућиће и другој деци да се упишу у обданиште, али, ограничавајући фактор, ипак су постојећи смештајни капацитети. Осим улагања у реконструкцију, вртићима у граду неопходни су и пажња и одговорно понашање суграђана. Већина обданишта има пролазна дворишта, где услед неодговорног понашања и вандализма долази до оштећења на објектима. Марија Ћосић

Електродистрибуција почела искључивање струје

Маказе за нередовне платише

»

БОР

Радници Електродистрибуције у Бору почели су да искључују струју потрошачима који редовно не измирују обавезе. Домаћинства укупно дугују 205 милиона динара, а највећи број дужника је, у категорији од десет до 20.000 динара. - Месечна наплата је око 70 одсто обавеза тако да смо принуђени да примењујемо ову заиста непопуларну меру, каже Драган Милошевић, директор Електродистрибуције у Бору. Правна лица за утрошену струју Електродистрибуцији у

Бору дугују 960 милиона динара и њима ће најпре бити упућене опомене. - Са утуженим и редовним обавезама највећи дужници су Топлана и Водовод који дугују близу 840 милиона динара, затим Самачки смештај, Гранд инжењеринг и фирма Станчић - рекао је Милошевић У Електродистрибуцији истичу још да су задовољни процентом наплате од потрошача

twitter.com/@TelevizijaBor

који су потписали уговоре о репрограму. Више од 90 одсто дуговања за струју измирује се на време. Љ. Ђорђевић

Престала да ради Народна кухиња у Зајечару »

ЗАЈЕЧАР

Народна кухиња у Зајечару, након двонедељног смањеног обима рада, престала је да ради. Разлог је недостатак новца. Од првог јула, Црвени крст је делио само хлеб, а у другој недељи јула и нареске. Затим је ова организација потпуно прекинула рад кухиње која је снабдевала 650 људи једним оброком у граду и по селима, што је на годишње 200 хиљада оброка. - Део намирница неопходних за рад народне кухиње општински Црвени крст добија од републичког Црвеног крста, а делом их купује од новца који добија из градског буџета, чиме се покривају и остали материјални трошкови, каже Владан Марковић, секретар ове организације. Према његовим речима, уколико би средства легла на рачун Општинске организација кухиња би могла да почне да ради. Ако се то не догоди, намирнице које стоје у магацину мораће да буду враћене јер им истиче рок употребе. Д.М.

Семинар за несавесне возаче Агенција за безбедност саобраћаја почела је семинар за унапређење знања за возаче којима је одузета возачка дозвола у Бору, Зајечару и Бољевцу. Иако је на подручју Борског округа због 18 казнених поена више од 80 возача остало без возачке дозволе, за похађање семинара пријавило се пет кандидата. Они ће похађати наставу из три области: узроци и последице понашања, које су довеле до одузимања возачке дозволе, познавање саобраћајних прописа као и правила понашања возача у саобраћају. Семинар обухвата 40 часова. Трошкови семинара унапређења знања и испита из области безбедности саобраћаја износе 43 хиљаде динара. Кандидатима који по завршетку семинара успешно положе тест биће издата нова возачка дозвола. Ж. Ј.

dailymotion.com/rtvbor


број 13

ЕКОНОМИЈА

Заједнички пројекат борских и јапанских стручњака

Бакар из јаловине

Истраживачки тимови Института за рударство и металургију и Акита универзитета процењују да се из борског јаловишта може издвојити две трећине наталоженог бакра

» После више од две годи-

БОР

не рада, у Општини Бор представљени су резултати пројекта „Управљање рударским отпадом и флотацијском јаловином у борском региону“, који су заједнички реализовали истраживачки тимови борског Института за рударство и металургију и јапанској Акита универзитета. Пројекат је започет 2011. године, као резултат добре сарадње Института и јапанског универзитета,

а циљ је био да се установе еколошке последице на земљиште и водотокове, могућности санације и евентуална економска исплативост прераде јаловине, након више од стотину година рада борског рудника. На основу резултата анализа, један од закључака пројекта је да се процесом лужења може издвојити бакар из старог борског јаловишта. На овој локацији има више од 27 милиона тона јаловине, са просечним садржајем бакра око 0,3 одсто, а одговарајућим хемијским процесима било би могуће издвојити готово две трећине постојећег бакра, што обезбеђује економску и еколошку компоненту. Да ли је или није економски исплатива прерада бакра из старог јаловишта, за сада није познато, јер би било неопходно урадити комплетну студију, технолошки поступак и пројекат, на основу кога би могла да буду утврђена улагања и евентуална добит. - Циљ овог пројекта је развој нових метода за извлачење бакра из јаловине и то на такав

youtube.com/rtvbor

начин да спречимо еколошко загађење и утицај на околину. Зато се овај пројекат састоји из два дела. Први део је анализа металуршког поступка, а други је процена утицаја на животну средину и на речне системе од Бора до Дунава. Ми сличне пројекте већ радимо у Јапану, а на основу захтева Јапанске агенције за међународну сарадњу, која је у сарадњи са Владом Србије покренула пројекат смањења

еколошког загађења на овом подручју, дошли смо у Бор. Извршили смо анализе и представили резултате. Веома смо задовољни сарадњом коју смо имали са Институтом за рударство и металургију и надамо се да ће се она наставити и у наредном периоду - каже Даизо Ишијама, директор Акита Универзитета. Представљени су и резултати анализе отпадних вода, а на основу испитивиња, утврђено је да би елиминисањем штетног дејства отпадних вода из металуршког процеса и јамских вода, загађење било смањено чак за 80 одсто. Испитивања су показала и да је око 17 хектара земљишта око Борске реке загађено и да се, по садашњој категоризацији, оно води као опасан отпад, што значи да би морало да буде ускладиштено на посебан начин. Борски институт конкурисао је за наставак овог пројекта код надлежних републичких институција, а да ли ће и када анализе бити настављене, за сада није познато. Дејан Ђорђевић

петак, 19. јул 2013.

5

стр.

Рударско полугодиште боље од лањског

Произведено за петину више бакра у концентрату, а у кривељској флотацији постигнута рекордна дневна прерада од 31.000 тона руде

»

БОР

Шестомесечни производни биланс у Рудницима бакра Бор, бољи је у односу на исти период прошле године за петину. Произведено је тридесет одсто више руде и сувог концентрата, а двадесет процената више бакра у концентрату. У РББ-у истичу да су задовољни постигнутим резултатима и да се сва пажња и даље посвећује површинском копу „Велики Кривељ“ и кривељској флотацији јер су то две целине које су носиоци развоја не само у РББ-у већ и у целој компанији. У флотацији је постигнута рекордна прерада која достиже 31.000 тона руде дневно, а паралелно се у овом погону завршава и реконструкција. У РББ-у очекују да ће, када крајем

августа буде завршена реконструкција постројења и уведена аутоматика, месечна прерада премашити 950 хиљада тона. Оно што предстоји јесте повећање искоришћења у борској флотацији и побољшање услова на површинском копу „Церово“ посебно у електромашинском делу. Тамо се прерађује 300 до 320 тона руде на сат, а уградњом још једне дробилице капацитет ће бити повећан на 350 тона. Најзначајније је превентивно одржавање погона и томе је посвећена највећа пажња. Захваљујући томе, није било значајнијих застоја у производњи, па се на шестомесечни резултат није значајно одразило то што више нема експлоатације богатог јамског рудног тела „Т“ одакле су прошле године добијане значајне количине бакра и племенитих метала . Д. Ђорђевић

Немци купили „Југо каолин“ Компанија “Kварцверке”, са 129 година искуства, постала већински власник још једног рудника у Србији

»

БОР

Немачка компанија „Кварцверке“ званично је завршила процес преузимања 87 одсто контролног пакета акција компаније Каолин АД и тиме постала власник и компаније у Србији - „Југо каолина“. У оквиру „Југо каолина“, у којем ради око 300 радника, послује пет рудника из састава предузећа „Копови“ Уб, четири отворена копа за експлоатацију кварцног песка и један керамичке глине, као и рудници кварцног песка Белоречки пешчар код Бора и Србокварц код Зајечара. Кварцверке је

компанија са 129 година искуства у експлоатацији, обради и преради индустријских минерала као што су кварц, каолин, фелдспат, воластонит и лискун. Д.Ђ.

ВИКЕНДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

19:20 facebook.com/rtvbor


6

стр.

У ФОКУСУ

петак, 19. јул 2013.

број 13

Модернизација ЈП „Штампа, радио и филм“ Менаџмент покренуо обнову и модернизацију радног простора, као и неопходне технике, а вредност инвестиције је око 2,2 милиона динара Програм Регионалне телевизије Бор све је садржајнији и квалитетнији, а промене и модернизација нису само на екрану, већ и иза објектива. Менаџмент Јавног предузећа „Штампа, радио и филм“ покренуо је обнову и модернизацију радног простора, као и неопходне технике. Новинари, монтажери, сниматељи и службеници у администрацији

раде у сређеним просторијама, где нови намештај и опрема одају утисак модерног преду-

зећа које се свакодневно развија и напредује. - На моје велико задовољство, ми смо у протекла два месеца сређивали радне просторије, затим просторије за производњу и емитовање програма, а после скоро две и по деценије замењен је и намештај. Вредност инвестиције је око 2,2 милиона динара, а морам нагласити да смо све финансирали из сопствених средстава – рекао је Владан Нововић, директор ЈП „ШРИФ“ у Бору. Дигитализација медија најављена је за 2015. годину, а Регионална телевизија Бор једна је од ретких медијских кућа која одмах може да пређе на дигитално емитовање сигнала. Ипак, ради

побољшања квалитета потребно је додатно обновити технику, што је наредВладан Нововић директор ЈП „Штампа, радио и филм“ ни корак модернизације. - Једна од фаза уређења, је дила, па оно што, ево сада могу и комплетно сређивање студија, да најавим, на чему радимо, режије и монтажних јединица. јесте документарни филм о изИ ту смо променили намештај, а градњи нове Топионице. Назив купили смо и дигиталну опрему. предузећа је „Штампа, радио и Сада чекамо да из инострантва филм“ – штампу смо вратили, стигне још један део потребне а остало је да се више бавимо опреме, како бисмо заокружи- филмском продукцијом, као и ли тај процес и средили режију продукцијом уопште. Циљ је да која је срце телевизије – додао је употпунимо постојећи садржај и Нововић. да подигнемо квалитет програма Програмски циљ Телевизије – истакао је Владан Нововић. Бор је даље ширење сопствене Менаџмент има и велике продукције, па су у плану нови планове за Клуб Телевизије пројекти након опремања рад- Бор, који је недавно сређен, а до них јединица продукцијског сада се користио и као студио тима. за снимање емисија. Упоредо са - У наредних месец, месец модернизацијом програма и ини по дана, набавићемо додатну формисањем у складу са постуопрему за потребе продукције, латима новинарске професије, за потребе билтена „Око исто- наставиће се радови иза објектика“, за постпродукцију, као и за ва. Свакодневни рад и залагање снимање филмског програма. У Регионалну телевизију Бор доплану је да са неким филмовима воде на врх медијске сцене овог конкуришемо на фестивалима. дела Србије. Телевизија Бор дуго то није раМарија Ћосић

Поводом две деценије рада Телевизије Бор и четврт века од отварања ТВ студија у Бору

Новинарство као лептиров лет (6)

Телевизијско информисање у Бору прошло је дуг пут, од зачетака 1979. Пише Чедомир Васић године, отварања студија 1988, почетка рада Телевизије Бор 1993, до данас Време отварања првих ло- радио и филм“, у некадашњем

калних телевизијских студија у Србији, у оквиру тадашњих дописништава Телевизије Београд, биле су године 1988. и 1989. У то време завршена је изградња и пуштена су у рад студија у Крагујевцу, Нишу, Шапцу, Зајечару, Јагодини и другим местима, а међу првима и студио у Бору, из кога се и данас емитује програм Телевизије Бор. Пре тога било је неопходно, преко мреже предајника, поставити линковске везе ка предајнику на Авали и Телевизији Београд, како би се остварила замисао слања снимљених материјала и директих укључења, па и емитовања појединих програма. Наравно да се и у Бору с нестрпљењем очекивало пристизање линковских уређаја и успостављање везе. Годину или две пре тога адаптиране су нове просторије Предузећа „Штампа,

Дому пионира, у згради Дома културе, где је и сада смештена Радио телевизија Бор. У нове просторије најпре су пресељени дописништво и „Бакар филм“, а потом и комплетни студијски уређаји и редакција Радио Бора, која се до тада налазила, као и руководство предузећа и редакција листа „Колектив“, на седмом спату зграде Општине Бор. Редакције „Колектива“ и „Борских новости“ и рачуноводство, као и филмотека и монтажа „Бакар филма“, пресељене су у друге делове Дома културе.

Видимо се, видимо

Линковска веза се, дакле, чекала у новим, лепо уређеним просторијама, у којима су већ почеле и прве припреме за изградњу телевизијског студија. Када је техничка екипа Телевизије Београд, коначно, монтирала антену линка, у облику вели-

twitter.com/@TelevizijaBor

сада уредником и водитељицом емисије „Знање имање“ РТС-а, водио сам, из београдског студија, редован програм „Региони данас“. Када је уредник дописничке редакције Слободан Арежина, током припреме, дао дозволу за пробно, директно укључење линком из Бора, настали су узбуђење и трема Стари студио Радио Бора, на седмом спрату код свих, реазграде Општине Бор лизатора и вообрадовали и с нестрпљењем дитеља, и у Београду и у Бору. очекивали прво укључење. Хоће ли проба успети, питали Најпре су линком слати прилози смо се, неће ли, ваљда нешто неи снимљени материјал, а убрзо предвиђено искрснути. Током емисије, негде у прје обављено и то прво, директно вом делу, по ранијем договору, укључење у програм. Тог дана, по распореду, Јасмина и ја, трудећи се да иззаједно са Јасмином Никитовић, гледамо што лежернији, поглеког тањира, на кров зграде Дома културе и усмерила је ка предајнику на Тупижници, одакле је веза даље ишла, преко Јастрепца, до Авале и београдске телевизије, сви су се, наравно,

dailymotion.com/rtvbor


У ФОКУСУ

број 13

Изабран главни и одговорни уредник РТВ Бор Данијела Нововић, дипломирани политиколог за новинарство и комуникологију, обављаће ову функцију наредне четири године

Богат дводневни програм, 12. и 13. јула, подржали су републичка Канцеларија за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, Регионална привредна комора Зајечар, Општина Неготин, многи спонзори и медији

»

НЕГОТИН

Манифестација „Дани дијаспоре“ у Неготину, одржана је на Петровдан, крсну славу Удружења „Дијаспора

»

М. Ћосић дали смо се и заједнички најавили укључење. „Поштовани гледаоци, сада следи једно изненађење“, рекла је она. „Прво директно укључење из Бора“, додао сам ја. „Држимо песнице“, рекли смо, потом, у глас. На монитору, испред нас, појавио се колега Милољуб Милошевић, који се налазио у импровизованом борском „студију“, смештен између монтажних уређаја, поздравио гледаоце и нас у студију и прочитао вест или две које су отишле у телевизијски етар. Ето, тако је почела нова, једна у низу претходних и каснијих успешних етапа развоја телевизијског информисања у Бору. Као кад први пут узлети лептир. По завршетку емисије, с олакшањем, ми који смо се задесили у Београду, говорили смо „види се, види“, а у Бору су узвикивали „видимо се, видимо“. Све док се, убрзо, није и то заборавило, јер се, као што то у новинарству обично бива, морало ићи даље. (наставак у следећем броју)

youtube.com/rtvbor

7

стр.

Одржани први „Дани дијаспоре“ у Неготину

БОР

Управни одбор Јавног предузећа „Штампа, радио и филм“ данас је једногласно усвојио предлог комисије и за главног и одговорног уредника изабрао дипломираног политиколога за новинарство и комуникологију Данијелу Нововић. На конкурс за ову функцију јавила су се два кандидата, од којих је комисија бирала на основу прописаних критеријума. После уређивања Информативног програма, Данијела Нововић била је заменик главног и одговорног уредника, а од јуна, на основу одлуке Управног одбора, именована је за вршиоца дужности. Новинарство је завршила на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

петак, 19. јул 2013.

источне Србије“. Тим поводом у цркви Свете Тројице служена је свечана Света Литургија, којој су присуствовали чланови Удружења, али и гости, учесници и привредници, потенцијални инвеститори, за које је у општинској Скупштини пријем приредио председник Општине, мр Милан Уруковић. Током разговора, касније и на Скупштини Удружења, углавном је провејавао став да овакви сусрети треба да донесу далеко боље и конкретније резултате у сарадњи која се годинама заговара. Учешћем наших земљака на првој манифестацији, задовољ-

ни су организатори у Удружењу „Дијаспора источне Србије“, јер су, како наводе, приликом покретања иницијативе о организовању Дана дијаспоре, пре свега, имали на уму податак да у овом тренутку у земљама ЕУ живи и ради више од трећине становника Општине Неготин, или приближно 13 хиљада људи, од којих многи имају капитал и надају се скором повратку у завичај. По одржавању свечане Скупштине Удружења „Дијаспора источне Србије“, у Општини Неготин је приређена и презентација пројеката за потенцијалне инвеститоре. Регионална привредна комора Зајечар је том приликом наступила са обједињеном регионалном презентацијом инвестиционих потенцијала општина Борског и Зајечарског округа. Према речима Дејана Тошића, председника РПК, овом обједињеном стратегијом обухваћени су инвестициони потенцијали, некретнине,

пољопривредни и ресурси у туризму, а у изради су биле ангажоване канцеларије за локални економски развој општина Тимочке Крајине. Спремност да обострано корисним пројектима повежу потенцијале које источна Србија има и капитал наших исељеника, уз Регионалну привредну комору Зајечар, показала је и Општина Неготин, која је потенцијалним инвеститорима представила посебно пожељне и профитабилне пројекте овдашњих струковних удружења и институција. Понуда је представљена и на отвореном простору у центру града, где је током целог дана трајала изложба рукотворина, вина, меда и других производа по којима је позната и препознатљива Неготинска Крајина. Данима дијаспоре у Неготину присуствовали су и активно учествовали у разговорима, др Радивоје Петрикић, делегат Скупштине дијаспоре из Аустрије и Вукман Кривокућа, помоћник директора Канцеларије за сарадњу са дијспором и Србима у Региону, Владе Републике Србије. Јованка Станојевић

Голубачка тврђава ускоро ће добити нови сјај

ГОЛУБАЦ

»

Ревитализација тврђаве „Голубачки град“ на Дунаву највероватније ће почети у септембру - најавио је

председник Општине Голубац Зоран Пајкић. Он је истакао да је пројектна документација готова и да је студија изводљивости добила позитивну оцену у Бриселу.

Обнова Голубачког града почеће измештањем магистрале и пробијањем новог тунела јужно од тврђаве. Након измештања саобраћаја почеће радови на старом здању. Пројектом је предвиђена реконструкција свих десет кула, изградња видиковца, ресторана, амфитеатра, пристаништа за бродове, визиторског центра као и базена са филтрираном дунавском водом. Припрему техничке документације највећим делом је финансирала наша држава, а обнова ће се финансирати средствима из приступних фондова Европске уније. За овај посао, који би требало да траје две и по године, обезбеђено је 6,5 милиона евра. Ж. Јовановић

facebook.com/rtvbor


8

стр.

СПЕКТАР

петак, 19. јул 2013.

број 13

ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

DZÎLJILJI *A TRJEKUT INVESTICIJLJI ÎN GRĂĐINJICÎ

» Ustanova đe kopij kare înkă

Музичко вече са „Гергином“ у Неготину »

НЕГОТИН

У оквиру Програма „Лето у Неготину 2013“, које ће током наредна два месеца потписивати бројне установе, институције и удружења грађана, на Рогљевским пивницама одржана је Манифестација „Дан вина и Џеза“, са модном ревијом и дегустацијом крајинских вина. У музичком делу програма наступили су џез бендови из Ниша: KREMBOU, EYOT и београдски St LOUIS Band. Организатор је Туристичка организација, а покровитељи Општина Неготин, Danube Competence center и GIZ- GmbH, уз техничку подршку Light and sound design из Земуна. Туристичка организација је у суботу, 6. јула, на Кусјачкој плажи, обележила Дан Дунава са богатим садржајима, док је Канцеларија за младе, на градском стадиону, организовала Прву међународну плесну манифестацију младих „Street dance“, са учесницима из Мађарске, Аустрије и наше земље. У сусрет званичном отварању Манифестације „Лето 2013“, у центру Неготина, у Музичком павиљону, одржано је и вече изворне влашке музике. Овај програм је потписало Удружење за неговање и очување идентитета, традиције и културе Влаха „Гергина“, основано пре четири године. Песма вокалних солиста који су се одазвали позиву организатора, као и њихове колеге музичари, нашла је пут до публике, која је са интересовањем пратила наступе учесника, уз обећање да ће отпратити и све најављене програме на отвореним сценама у центру Неготина. У једночасовном програму Удружења

„Гергина“, наступила је истоимена етно група, солисткиње Љиљана Несторовић и Слободанка Петровић, млади Денис Ћурић, на труби, Група „Бадем“, Бобан Јоновић, на хармоници и интерпретатор стихова на влашком језику, Бора Илић. Вече са „Гергином“ у Музичком павиљону у центру Неготина испунило је очекивања љубитеља влашке изворне музике.

twitter.com/@TelevizijaBor

na pljekat în škuolă Bambi în Bor, banji kare a dat Uopšćina Bor, o săj trošaskă đe rostîtu alu građinjica Crvenkapa, kare je măj batrînă în oraš. Măj întînj o să rostaskă kovilćiru kare sluobođe apa ka šî konašilji unđe manînkă kopiji. Kă jej, akuma ai+i, šî manînkă šî duorm. Uopšćina Bor đe rostîtu školjiluor šî obuorilji luor, o să đa 50 milioanje đe dinari, da numa đe rostît în Ustanova đe kopij kare înkă na pljekat în škuolă Bambi šapće milioanje nouă suće mij đe dinari. TREJERATU PRORUPT

» Pintru vremja ra în Okrugu

Boruluj măjdo a statut trejeratu grîuluj. În Njegoćin šî Kladova sa astrîns grîu đi pră žumătaće đe luokuri, da în Bor đi pră 40 đe procjenturi. Berekjetu grîuluj vara asta je în uopšćina Bor tri,

da în Kladova šî Njegoćin +in+i tone pră hektar. “Žitopromet” đin Zaj+erji a luvat 14 mij tone đe grîu đin Valja Ćimokuluj, ama să ašćaptă kă în ambarji o să să pună înkă atîta. Prijecu grîuluj, vara asta, înkă nu să šćije. LUKRĂRLJI PUBLJI*E ĐE UAMINJI KU INVALIDITET

»

Centru đe trăjitu lumji karje arje invaliditet în Bor a dobînđit projektu ku karje să va skrija objekturlji đe turizm, sport šî kultură karje i pot koristî în uopšćină. În projektu ăsta o să lukre šapće uaminji karje au invaliditet în Bor în šasă lunji +e vin. Pră o lună i o să fije plaćicî 23 mij đe dinari, da ku totu projektu je grjeu un million 700 mij đe dinari. Banji i dă Služba nacională đe gasît lukru đin fondu alu lukrărlji publji+e. Prevodu: Goran Gramić

Јованка Станојевић

Лепим културно-уметничким манифестацијама, које су окупиле госте

Сабор народног стваралаштва у Луки Као чувари традиције и народних обичаја од заборава, и ове године, мештани села Лука организовали су једанаести Сабор народног стваралаштва Тимочке Крајине. Лучани су са

гостима обележили и Петровдан, сеоску славу. Програм је почео дефилеом учесника, након чега је Сабор отворио Даниел Чорболоко-

вић, директор Центра за културу Општине Бор. - Лепо је што сва наша културно-уметничка друштва чувају и негују традицију нашег краја. Сви смо вечерас исти, сви смо победници. На овом Сабору сви бранимо изворно ст, аутохтоност и оригиналност нашег краја – рекао је Даниел Чорболоковић. У културно уметничком делу програма наступала су друштва „Ђидо“ из Брестовца, „Велики извор“ из Зјечара, „Кобишница“ из Неготина, „Мелница“ из Пе-

тровца на Млави, „Тргу Жиу“ из Румуније и домаћин, КУД „Лука“. Организатори су задовољни овогодишњим Сабором и надају се да ће наставити традицију и наредних година. - Изузетно смо задовољни што су нам гости овде, има много људи и добро је дружење, а ту су и песма и игра. Ако смо то радили претходних једанаест година сигурно ћемо и наставити. Овакво дружење, традицију и обичаје, морамо сачувати од заборава – истакао је Бобан Жикић, председник Савета МЗ „Лука“. Под покровитељством Општине Бор, организатори манифестације су МЗ „Лука“, КУД „Лука“ и Центар за културу Општине Бор. Медијски спонзор Сабора је Регионална телевизија Бор. Марија Ћосић

dailymotion.com/rtvbor


број 13

КУЛТУРА

петак, 19. јул 2013.

Почело Борско културно лето Овогодишња манифестација трајаће до 31. августа, а већина програма одржаће се на платоу испред Дома културе и у амфитеатру

»

БОР

Борско културно лето званично је почело у уторак, 16. јула и трајаће до 31. августа. У том периоду, два до три дана у недељи, на платоу испред Дома културе, Борани ће моћи да погледају различите програме, које је приредио Центар за културу. Овогодишња концепција културног лета је промењена, а поједини програми реализоваће се у сарадњи са борским културним и туристичким институцијама. Афирмација локалног стваралаштва биће приоритет Борског културног лета које и ове године припрема и организује Центар за културу у Бору. Тако ће се Боранима и њиховим гостима, који овде буду боравили, представити културно уметничка друштва, демо и акустични бендови, плесни клубови, глумци, песници и други ствараоци. А у Бору је, као у мало којем граду, концентрисана велика количина талента и позитивне енергије, што ће борски ства-

раоци и показати - на добро познатом месту, које је већ годинама отворено за све људе добре воље и за нове идеје. Даниел Чорболоковић, директор Центра за културу у Бору, истиче да ће се сви програми

одржавати на платоу Дома културе или у амфитеатру зависно од врсте. Важно је да је ове године програм Културног лета организован у сарадњи са другим установама клутуре и туристичким организацијама, јер

је свима у интересу афирмација културних вредности. Оно што је најбитније, ипак, јесте то што је интересовање младих стваралаца да се представе својим суграђанима веома велико, и ово је прилика да се они који то до сада нису учинили једноставно пријаве борском Центру за клутуру, који ће пронаћи могућност промовисања. Унапређење, промоција и афирмација локалног ствралаштва у свим областима, је приоритет, али неће изостати ни гостујући програми, посебно позоришне представе за најмлађе. Потребно је, кажу пронаћи добру равнотежу између гостујућих и домаћих програма. Елда Драгаш

9

стр.

Завршен Фестивал младих Србије У Књажевцу је одржан 52. Фестивал културе младих Србије, у оквиру којег је, у пет фестивалских вечери, наступало више стотина музичара, глумаца, ликовних стваралаца, песника, фолклорних ансамбала и хорова. Специјални гости фестивала били су бендови Ван Гог и Неверне бебе, хор Вива Вокс, познати вокални и инструментални солисти изворне народне музике које је пратио и народни хор РТС-а. Традиционално песничко признање‘‘Тимочка лира‘‘ Другог програма Радио Београда припало је ове године песнику Немањи Драгашу, најмлађем члану Удружења књижевника Србије. Фестивал у Књажевцу је и ове године пружио значајан простор неафирмисаним младим људима, што је и циљ ове манифестације. Посебно су важне у том смислу биле изложбе слика, стрипа и фотографија, организоване у сарадњи са нишким универзитетом уметности. Е. Драгаш

из наше земље и иностранства, мештани два борска села обележили Петровдан

Гости из Србије, Румуније и Бугарске на смотри у Оштрељу Народне игре и обичаји из Србије, Румуније и Бугарске преплитали су се на „Петровдан фесту“, осмом Међународном сабору у песми и игри, одржаном у селу Оштрељ, надомак Бора. На тај начин, мештани Оштреља већ годинама обележавају Петровдан, сеоску славу. Овогодишњу манифестацију отворила је Миљана Голубовић, члан Општинског већа задужена за културу и информисање. - У петом веку пре нове ере Хелен је рекао да су очи и уши рђави сведоци онима којима су душе варварске. Управо ови фестивали говоре да наше душе нису варварске, већ јако богате. Желим да се и следеће године окупимо у што већем броју, са што више друштава, и да негујемо традицију и аматеризам у сваком погледу - истакла је Миљана Голубовић. Домаћини и организатори задовољни су одзивом гостију и

youtube.com/rtvbor

сматрају да овакве везе и односе треба неговати и на тај начин чувати традицију од заборава. - И поред финансијских проблема задовољни смо овогодишњом организацијом. И гости су задовољни. То знамо по томе што увек поново долазе и представљају нам се песмом и игром - рекао је Јован Петровић, потпредседник Савета МЗ „Оштрељ“ и председник КПД-а „Петар Јенић“. На овогодишњем Петровдан фесту наступале су фолклорна група са певачима из Калафата у Руминији и група девојака са традиционалним играма из Видина у Бугарској, културно-уметничка друштва из Валакоња, општина Бољевац, и из Великог Поповца, општина Петровац на Млави, и домаћин,

Културно-просветно друштво „Петар Јенић“. - Радујем се што смо данас овде код вас, веома лепо сам се

осећала, заједно са мојим ансамблом. Веома сте гостопримљиви и драго ми је што поштујете традицију - рекла је Маринела Караулеану, библиотекар и координатор Центра за културу Калафата у Румунији. - Већ пет година долазимо у Оштрељ. Ја сам из Антимова, села надомак Видина у Бугарској. Заиста смо задовољни

овим Сабором и имамо много пријатеља у Оштрељу. На оваквим скуповима градимо мост између Бугарске и Србије. Као што ми сарађујемо требало би да сарађују и наше државе - истакао је Светослав Флоров, кмет села Антимово у Бугарској. - Ми смо овде први пут. Задовољни смо организацијом и гостопримством и надам се успешној сарадњи. Представљамо игре из околине Ниша и из Шумадије - каже Слађана Николић, председник КУД-а „Јован Јовановић Змај“ из Великог Поповца. Након наступа културно-уметничких друштава приређен је традиционални избор за лепотицу Сабора. Организатори манифестације су МЗ „Оштрељ“ и Културно-просветно друштво „Петар Јенић“. Марија Ћосић

facebook.com/rtvbor


10

стр.

МОЗАИК

петак, 19. јул 2013.

број 13

Гастрономске чаролије

Здравље

Рибица доктор у Брестовачкој бањи

Плашинте уз кисело млеко Лака ужина за летњи излет у природи Ако размишљате шта да понесете за јело на језеро, базен или реку ево решења. Наши преци су то спремали за доручак на њиви, али времена су се променила.ПЛАШИНТЕ уз кисело млеко и јогурт је управо оно што је потребно у овим летњим топлим данима.

За припрему плашинта вам је потребно: 1.кг брашна, 500 мл топле воде, 40 г квасца, 1 кашичица соли, 1 кашичица шећера, 3 јаја, 250 г сира, свињска маст или уље за пржење. У млакој води размутите квасац са додатком шећера и соли и оставите да квасац надође. Надошли касац сипајте у чинију и замесите са брашном. Оставите да нарасте око сат времена. У посебну посуду измрвите сир, додајте јаја и изгњечите виљушком. Надошло тесто премесите и поделите на мање лоптице. Сваку лоптицу растањите оклагијом у круг неких 3 - 4мм. На растањено тесто ставите по кашику масе од јаја и сира и премажите равномерно. Крајеве теста савите ка унутрашњости до центра и формирајте плашинту. Пржите на загрејаној масноћи док лепо не порумени, са обе стране пар минута. Једноставно, брзо, укусно... и пожурите да вам неко не заузме место на плажи Мирјана Васић

лоБОРизми • У данашње време и када се шалите на свој рачун, испоставе вам рачун. • Народ смо који цени знање. Експерте имамо и у затворима. Пеко Лаличић

• Све што сам имао потрошио сам, тако да је мој новац сад на сигурном! • Струја и гас неће поскупети до даљњег. До сутра! Зоран Т. Поповић

• Земља је толико упропашћена да ни влада више нема где да падне. • Распродаћемо све што имамо само да бисмо сачували самосталност по сваку цену.

• Влада нам је стабилна. Нашла је чврст ослонац у сиромаштву. • Подземље ради на принципу спојених судова. Прелива се на врх.

Милен Миливојевић

Зоран Додеровић

twitter.com/@TelevizijaBor

Нова терапија Гара руфа рибицима све више привлачи пажњу бањских посетилаца

»

БОР

Како би број и квалитет својих услуга повећали и подигли на виши ниво запослени у ДОО Брестовачка бања – Српска круна код Бора, осим стандардних увек нуде и нове садржаје. Тако је од недавно, корисницима услуга из целе Србије, као и гостима из Аустрије, Швајцарске и других земаља на распола-

гању и најновија метода лечења разних кожних болести. В. д. директора ДОО Брестовачка бања – Српска круна Дејана Туфегџић каже да је реч о терапији Гара руфа рибицама. Реч је о фиш спа или рибљој терапији, односно пилингу који се већ стотину година примењује на средњем истоку, а у нашој земљи је новина. Третман се препоручује особама са различитим кожним болестима, кошта 1000 динара, али ће у у наредних

десетак дана ово бањско лечилиште корисницима одобравати попуст. Гара руфа рибице немају зубе и самим тим не уједају и не повређују, већ масирају. Микро масажа подстиче циркулацију и кажу да је третман пријатан потврдила је Радојка Ковачевић, пензионерка из Београда која редовно долази на опоравак у ово лечилиште. Бре стовачка бања, чије су лековите воде користили и Римљани и Турци, је и средином прошлог века била једна од најпосећенијих у Србији. У овом лечилишту, планирају да у понуду ускоро уврсте и бисерну купку. Очекују да ће због лековитих вода, базена, опреме за рехабилитацију, особља и окружења имати много већи број гостију. И да ће сви одлазити задовољни попут пацијенткиње из Новог Пазара, којој се, како је причала, у Брестовачкој бањи код Бора, десило чудо. Е. Драгаш

Поетски кутак ЖИВКОВА ВОДЕНИЦА Река је живот његов и песма, у сред питомог краја зов, кити му се дивља чесма. Жена Мара у слатком му сну спава, паук му пара, мрежу уснулих Морава...

Брана Филиповић dailymotion.com/rtvbor


МОЗАИК

број 13

петак, 19. јул 2013.

11

стр.

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР ПОНЕДЕЉАК 7.00 Будилица 9.00 Цртани филм 9.25 Серијски филм 10.15 Вести на знаковномјезику (р) 10.30 Викенд на истоку (р) 11.20 Документарни програм 12.00 Вести 12.15 Серијски филм (р) 13.05 Серија „Излог страсти‘‘ 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 Калеидоскоп 15.15 Србија коју волим 16.00 Дневник 16.30 Серијски филм 17.30 Око истока 18.25 Цртани филм 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 Нокаут 20.30 Спортска хроника 21.10 Строго поверљиво 22.00 Данас 22.30 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 1.00 Ноћни програм

УТОРАК

СРЕДА

7.00 Будилица 9.00 Цртани филм 9.25 Серијски филм 10.15 Палета (р) 10.40 Није тешко бити ја 11.30 ...И акција 12.00 Вести 12.15 Серијски филм (р) 13.05 Серија “Излог страсти‘‘ 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 ABS Show 14.55 Нокаут (р) 15.20 Спортска хроника (р) 16.00 Дневник 16.30 Серијски филм 17.30 Око истока 18.25 Цртани филм 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 Ауто флеш 20.40 Свет на длану 21.10 Строго поверљиво 22.00 Данас 22.30 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица 9.00 Цртани филм 9.25 Серијски филм 10.15 Агро дан 10.40 Документарни програм 11.30 Еколошка питања 12.00 Вести 12.15 Серијски филм (р) 13.05 Серија „Излог страсти‘‘ 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 Вино и виноградарство 14.55 Свет на длану 15.20 Ауто флеш 16.00 Дневник 16.30 Серијски филм 17.30 Око истока 18.15 Улична патрола 18.25 Цртани филм 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 Корак 21 20.40 Филм на виде(л)о 21.10 Строго поверљиво 22.00 Данас 22.30 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 1.00 Ноћни програм

ЧЕТВРТАК 7.00 Будилица 9.00 Цртани филм 9.25 Серијски филм 10.15 Агро дан 10.35 ABS Show 11.05 Дивља планета 11.30 Меридијанима 12.00 Вести 12.15 Серијски филм (р) 13.05 Серија „Излог страсти‘‘ 14.00 Вести 14.10 Бели лук и папричица 14.30 Агро дан 14.45 Ауто спринт 15.30 Филм на виде(л)о (р) 16.00 Дневник 16.30 Серијски филм 17.30 Око истока 18.25 Цртани филм 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 Улови трофеј 20.35 У свемиру 21.00 Гледишта/ Објективно (наизменично) 22.00 Данас 22.30 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 1.00 Ноћни програм

ПЕТАК

СУБОТА

НЕДЕЉА

7.00 Будилица 9.00 Цртани филм 9.25 Серијски филм 10.15 Агро дан 10.30 Везе 11.00 Вино и виноградарство 11.30 Меридијанима 12.00 Вести 12.15 Серијски филм (р) 13.05 Серија „Излог страсти‘‘ 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 Улови трофеј 15.00 Гледишта/Објективно (р) 16.00 Дневник 16.30 Серијски филм 17.30 Око истока 18.15 Навигатор 18.25 Цртани филм 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 Изнад времена 21.10 Строго поверљиво 22.00 Данас 22.30 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 1.00 Ноћни програм

7.00 У нашем атару 8.00 Лек из природе 8.30 Радим градим 9.00 Навигатор (р) 9.15 На точковима 9.45 Цртани филм 10.10 Дивља планета 10.35 Интерфејс 11.00 Школирање 11.30 Мислити зелено 12.00 Вести 12.15 Играни филм 14.00 Викенд на истоку 15.00 Није тешко бити ја 16.00 Дневник 16.20 За све Роме 16.35 Играни филм 18.15 Култ арт 19.00 Дневник 19.20 Инфо 7 20.00 Глас Америке 20.35 Строго поверљиво 21.30 Играни филм 23.30 ABS Show 00.00 Вести 00.10 Ноћни програм

7.00 Фарма 8.00 Храна и вино 9.00 Свет дивљине 9.30 Дивљи свет 10.00 Цртани филм (омнибус) 12.00 Вести 12.15 Село моје 12.45 Зелени екран 13.15 Здравље 13.45 Палета, програм на румунском језику 14.00 Вести на знаковном језику 14.15 Изнад времена (р) 15.15 МиМ магазин 16.00 Дневник 16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику 16.35 Играни филм 18.05 Познати екстремно 19.00 Дневник 19.20 Инфо 7 20.00 Глас Америке 20.35 Строго поверљиво 21.30 Играни филм 23.30 Атлас/Гуливер (наизменично) 00.00 Вести

*Програмска шема је подложна променама

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ СРЕДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

20:40

20:00

Установа ,,Центар за културу Општине Бор“ традиционално организује Борско културно лето од 16. 07. дo 31. 08. 2013.године. Програми у оквиру Борског културног лета 2013 (16. 07. – 30. 07.)

» 23.07. - Вече изворне музике и песме » 25.07. - Наступ плесног клуба „Лидо“ » 30.07. - Вече књижевника, песника,сатиричара, афористича-

ра...

Сви програми почињу у 19 сати, на платоу Дома културе или у амфитеатру. У случају лошег времена програми ће бити одложени.

ЕМИСИЈЕ НА

ПРОГРАМУ ТВ БОР

Позивни број 030 Аутобуска станица 423-770 Железничка станица 421-371 Полицијска управа 192 Ватросаци 193 Хитна помоћ 194 Електродистрибуција 422-888 Топлификација 426-398 Водовод 421-234

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈ Хотел „Језеро“ 482-940 Хотел „Албо“ 249-69-62 Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008

АПОТЕКЕ

Апотека у Дому здравља 421-624 Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167 Апотека „Здравље“ 428-866 Апотека у Злоту 2561-958 НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕ Бор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55 Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово пристаниште) 05:16, 10:27, 14:08 и 18:22 Бор - Пожаревац 00:04 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4:00, 9:15 и 17:05 Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 14:30, 19:50 и 23:01 АУТОБУСИ Поласци из Бора за Београд 04:00(радним даном), 04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30 Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30, Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25 Неготин и Кладово 07:30 Д. Милановац 10:40 , 15:10 Мајданпек 15:10, 17:30 Параћин 05:00 05:16 15:30 Јагодина 05:00 15:30 Жагубица - Пожаревац 07:30 ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

18:15 youtube.com/rtvbor

facebook.com/rtvbor


12

стр.

петак, 19. јул 2013.

СПОРТ

број 13

Завршен 33. рукометни камп на Савачи Најмасовнији рукометни камп окупио је у претходних десетак дана 200 дечака и девојчица из Србије, Македоније, Босне и Херцеговине са којима је радило 20 истакнутих рукометних стручњака.

»

БОР

Тридесеттрећи рукометни камп на Савачи код Борског језера завршен је, а учесници кампа њих 200 кући се враћају задовољни и пуни утисака. Осим напорних тренинга деца су имала прилику и да се опусте, друже, за њих су организоване разне друштвено забавне игре, па се очекује да се многи од њих поново врате на Савачу и наредне године. - Има доста промена јер дошла су још три, четири нова тренера три из Македоније и двојица из Србије и из године у годину напредује рад на кампу, све је већи број деце,бољи су услови - рекао је Ђорђе Николић - прошлогодишњи најбољи учесник кампа - Мени је било боље ове године, било нас је више, било је много тренера који другачије раде тако да смо могли више да научимо - казала је Марина Бастаја- РК Инђија Овогодишњи камп остаће упамћен као најмасовнији до

сада. Са младим рукометашима радили су познати и уважени тренери, а осим екипних организовани су и појединачни тренинзи. - Ја сам био на много кам-

пова у Јужној Африци, Канади, Бразилу, Тајвану али код нас се стварно ради добро рукомет рекао је Владимир Радић - професор рукомета, Македонија - Мислим да се радило квалитетно као и претходних година. Мало нас је послужило и време, у односу на прошлу

годину када је било изузетно топло, мало су услови за рад били бољи, а и рад са децом је право задовољство јер децу то интересује - каже Сребренко Марковић, рукометни тренер из Републике Српске. Организатори кампа ове године нису имали лак задатак, због великог броја деце. Ипак задовољни су резултатима кампа и надају се да ће сваке наредне године камп бити све бољи и бољи. - Ми смо на великој прекретници, то смо видели прошле године када је број деце почео да расте. Нешто мора да се уради јер ако бисмо сад стали, ако бисмо се задовољили овим бројем деце били бисмо у проблему - да ли да и даље ор-

Стазама Старе планине

У походу планинској лепотици учествовало 370 планинара из 22 друштва

»

СРБИЈА

Борско Планинарско смучарско друштво „Црни Врх“ учествовало је, на традиционалној планинарској акцији „Стазама Старе планине“, коју је организовало књажевачко Планинарско друштво „Бабин зуб“. Укупна дужина стазе „Летњи успон на Миџор“ у одласку и повратку је око 15 километара. Планинари су највиши врх Старе планине- Миџор висок 2169 метара освајали преко Жаркове чуке, Прилепског врха и Тупанара. Учествовало

је 370 планинара из 22 планинарска друштва и два удружења грађана.

- Ми смо имали прилику да видимо да су нас у неким активностима сустигли јер смо такве

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир Васић Припрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

акције правили и ми, пет врхова за три дана било је и код нас организовано раније, али они имају и веће планине и вишље врхове од нас и боље услове за пријем толиког броја људи. Ти услови се надовезују на то што је скијалиште Србије напрравило на тој планини и ти се услови користе кети баш за овакве активности - рекао је Мирослав Пајић - спортски директор ПСД „Црни Врх“ Бор Наредни републичка планинарска акција, према календару Планинарског савеза Србије, је десетог августа на Црном Врху уз подршку Планинарско смучарског друштва „Црни Врх“ Бор, а очекује се учешће више од 150 планинара који ће се такмичити у планинарској оријентацији. М. Симић

www.rtvbor.rs

ганизујемо овај камп и да ли на овој локацији. Сами смо желели да овде у кампу покренемо неке ствари. Искрен да будем заиста сам изненађен на оно на шта смо наишли код људи који сад воде град. Оно пто нас радује је то да у будућности можемо да очекујемо и боље услове овде на Савачи и већи број деце самим тим и више смена. Оно што је евидентно и шта мора да се деси то је повећање броја деце из иностранства- рекао је Зоран Барбуловић, руководилац кампа Стечено рукометно знање, неки од полазника кампа, примениће већ наредне недеље на турниру у Врњачкој Бањи, где ће наступати заједно са младом репрезентацијом Тимочке крајине, а ривали ће им бити селекције кампа у Врњачкој Бањи и младе репрезентације Израела. Организатор кампа и ове као и сваке године је Рукометни клуб Борско језеро. Маријана Симић

Триатлонци у Бору Борски клуб екстремних спортова „Рок енд ајс“ организоваће Државно првенство у олимпијском триатлону, једино овогодишње у Србији, на Борском језеру 4. августа. Осим олимпијске дистанце која укључује километар и по пливања на Борском језеру, 40 километара вожње бицикла на Дубашници и десет километара трчања предвиђене су и две мање дистанце спринт триатлон на дупло краћој дистанци и акватлон који укључује пливање и трчање. Организацију Државног првенства у олимпијском триатлону подржали су РТБ Бор, локална самоуправа и Хотел „Језеро“. М.С.

Oko istoka 13  

Oko istoka - bilten javnog preduzeća "Štampa, radio i film" Bor. Štampani primerak najznačajnijih informacija i vesti iz timočkog regiona. B...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you