Page 1

ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

18:15 БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ

БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ”

бр. 11 - 21. јун, 2013. год.

www.rtvbor.rs

РТБ Бор локомотива привредног развоја источне Србије “Желимо да се инвестиције наставе, али ће морати да се промени и наш однос. Резултати РТБ-а Бор су сваке године све бољи, али морају да буду још ефикаснији. Тиме ће борски Комбинат бакра помоћи привреди Србије”

» стр. 3

Нова савремена бројила из Бора на тржишту

Министар енергетике Зорана Михајловић и министар рударства Милан Бачевић посетили фабрику бројила “ЕWG” у Бору » стр. 3

Јавним радовима до посла

Посредством јавних радова посао у Борском округу добиће 111 незапослених лица са евиденције НСЗ-а » стр. 4

Куповна моћ све слабија » стр. 2 Одржане седнице локалних Скупштина у Бору и Неготину » стр. 7

Управни одбор ЈП „ШРИФ“ именовао је Данијелу Нововић, дипломираног политиколога, за вршиоца дужности Главног и одговорног уредника Радио Телевизије Бор стр. 6»

Хиљаду “невидљивих” у Бору » стр. 4 Иван Стевић победник бициклистичке трке “Кроз Србију” » стр. 12


2

стр.

АКТУЕЛНОСТИ

петак, 21. jун

Куповна моћ све слабија Све је мање пара у новчаницима, па зато и акција „Социјална корпа“ није дала резултате

»

БОР Са намером да помогне соцојално угроженим грађанима, који у Србији чине више од 50 одсто становништва, Министарство трговине у априлу

Идеја социјалне корпе заснована је на добровољној бази, и у Асоцијацији потрошача Србије кажу да је трговци нису схватили озбиљно, а са друге

је покренуло акцију социјална корпа. Такву корпу чини 15-так производа по ценама нижим и до 37 одсто, а реч је о прехрамбеним намирницама и средствима за хигијену. Истраживања су показала да грађани из социјалне корпе купују уље, шећер и кућну хигијену у већим градовима. У мањим срединама, попут Бора акција социјалне корпе није имала жељене ефекте. Поједини кажу нису ни чули, а неки немају новца ни за попуст, чак и да је већи ог 70 одсто. Тражи се само оно најосновније и то тамо где ја макар за динар јефтиније - кажу Борани.

је куповна моћ становништва све слабија. Испод линије сиромаштва живи скоро десет одсто становника и све њих као и остале социјално угрожене, незапослене, пензионере ,раднике без примања избеглице и друге, годинама мучи питање када се могу надати бољем животу. Да ли нове мере штедње могу дати резултате у друштву у којем су гледано бар из њиховог угла богатији све богатији а сиромшнији све сиромашнији.

Базени - спас од врућине Сезона на базенима Установе “Спортски центар Бор” је отворена, а судећи по броју купача базени ће овог лета бити веома посећени БОР

»

За само неколико дана, отворене базене Спортског центра у Бору посетило је више од 150 Борана, углавном најмлађих. Спас од тропске врућине многи су потражили управо на борским базенима где је температура воде у малом базену 24, а у великом 23 сптепена. Надлежни су задовољни досадашњом посетом, али тек очекују добар одзив грађана. -Задовољена су очекивања током викенда који је почетак овогодишње сезоне. Базене је посетило више од 150 купача што обећава добро лето и посећене базене. Купачи су задовољни температуром воде, време нам одговара, па очекујемо још више људи - рекла је Бојана Длбокић Дубочанин, директор Спортског центра Бор. Купаче радује тобоган који се отвара на сваких сат времена, а

Е. Драгаш

Тропске врућине највише угрожавају хроничне болеснике, старије особе и децу. Лекари препоручују конзумирање више течности и избегавати боравак на отвореном у најтоплијем делу дана између 9 и 17 часова

»

Званична наука и медицина упозоравају да 80 посто становништва осећа неке тегобе услед нагле промене времена и високих тропских врућина. - Код хроничних болесника је најизраженији утицај високих температура, па се погоршавају тегобе које имају, а због лоше терморегулације високе температуре тешко подносе и старије особе и деца“ - каже др Снежана Живковић начелник службе Хитне помоћи у Бору. Приликом екстремних температура, одећу треба прила-

годити временским условима. Препоручује се и дужи боравак у климатизованим просторијама и често туширање. Због појачаног УВ зрачења лекари саветују умерено сунчање и заштитне креме. Радне активности за време тропских врућина треба самњити и прилагодити најповољнијем периоду дана и избегавати боравак на отвореном између 9 и 17 часова.

twitter.com/@TelevizijaBor

З. Марковић

најављено је постављање мањег аквагана дужине три и по метра, за најмлађе. С обзиром на то да је школска година завршена, на базенима су углавном школарци, који планирају да управо ту одморе од обавеза и уживају у води. О безбедности купача и ове године брине спасилачка екипа и

тим хитне помоћи борског Здравственог центра. Цена дневне карте износи 100, месечне 1600 динара, док је за све вуковце улаз бесплатан. Радно време базена је од 11 до 19 часова. М. Ћосић

Нове здравствене књижице

Врућина угрожава здравље

БОР

број 11

Замена папирних здравствених књижица електронским здравственим картицама почеће у Србији до краја овог месеца и биће завршена до идуће године, најавили су из Републичког фонда за здравствено осигурање и Завода за израду новчаница. Нова здравствена картица ће коштати 500 динара и имаће рок важења од десет година, а за око два милиона најсиромашниојих грађана биће потпуно бесплатна.

Пројекат замене папирних здравствених књижица обављаће се у две фазе. У првој фази од јула до септембра предвиђено је, у оквиру пилот пројекта, издавање 80 хиљада електронских картица за Колубарски округ, док ће друга фаза почети од октобра ове године у целој земљи. Најзначајнија предност за грађане и послодавце је то што више неће бити неопходно да због овере књижице одлазе у филијале Републичког фонда за здравствено осигурање и преузимају маркице, што ће значајно смањити време које је одвајано за те административне послове. З. Марковић

dailymotion.com/rtvbor


број 11

АКТУЕЛНОСТИ

петак, 21. jун 2013.

3

стр.

Вицепремијер и министри у посети Бору

РТБ Бор мотор развоја источне Србије

Држава ће помоћи развој Басена Бор, али очекује да борски Комбинат бакра улагања вишеструко врати. Нова топионица и Фабрика сумпорне киселине биће изграђене у предвиђеном року БОР

»

Након разговора са менаџментом Басена Бор први потрпедседник Владе републике Србије Александар Вучић, министар рударства Милан Бачевић и министар енергетике Зорана Михајловић разгледали су градилишта фабрике сумпорне киселине и топионице.

носилац развоја овог дела наше републике, али да се то држави и грађанима врати кроз остварени профит. - Ми очекујемо да у наредном периоду РТБ изађе из процеса реструктурирања и на том примеру покажемо како Србија решава своје економске проблеме. Желимо да се инвестиције

Србија стратешки хоће да помогне општинама у Тимочком региону, и Рударско топионичарском басену Бор који је

наставе, али ће морати да се промени и наш однос. Резултати РТБ а су сваке године све бољи, али морају да буду још много

бољи. Морамо да помогнемо и Мајданпанпеку, да подигнемо Златару и још много тога, али ће нам бити потребно неупоредиво више одговорности и рада - казао је Алекссандар Вучић. Зараде у Рударско топионичарском Басену Бор исплаћују се на време. Уз то граде се нова топионица, Фабрика сумпорне киселине и колектор. - Овај регион заслужује еколошку безбедност, али и економску и ја верујем да Бор може да буде наше злато - рекла је Зорана Михајловић ,министарка енергетике. Изражавајући задовољство због подршке развоју Рудраско топионичарском басену Бор генерални директор Благоје Спасковски је рекао - Обећали смо да ћемо бити центар региона, како смо се и договорили са министрима. Осврћући се на крађе бакра у Рударско топионичарском басену Бор Александар Вучић је обећао да ће Влада предузети све мере како би се ова све учесталија појава спречила. Љ. Ђорђевић

Модерна бројила за Србију и свет

Из новоотворене фабрике „ЕВГ“ тржишту испоручене прве количине најсавременијих апарата за даљинско очитавање потрошње електричне енергије

»

БОР

Министар енергетике Зорана Михајловић и министар рударства Милан Бачевић обишли су и фабрику за производњу мерних инструмената и апарата за системе за даљинско очитавање бројила „ЕВГ“ власника Дејана Бодироге . Новоотворена фабрика запошљава педесетак радника и прва бројила су испоручена домаћем тржишту, а за ову врсту производа има интересовања и на иностраним тржиштима - Сваком министру је задовољство да додје у фабрику у којој се производи и запошљавају људи, а што је важно има места за нове раднике. Са друге стране пред Србијом јесте да мења постојећа бројила и верујем да ће како закон налаже

youtube.com/rtvbor

бити расписани тендери . На тај начин ће моћи да се управља потрошњом, а градјани ће имати правилно читање бројила,истакла је Зорана Михајловић. Електропривреда Србије је спремна да у сарадњи са републичком Владом помогне развоју домаће производње - Питање замене бројила је велики проблем Србије,јер ЕДБ се појединачно довијају како да тај проблем реше. Једно од решења како да заменимо бројила је да се цео приступ набавке бројила стандардизује, дефинишу потребе и технички услов и да се на исти начин та набавка обави у свим Електродистрибуцијама, иста-

као је Александар Обрадовић, в.д. директора ЕПС-а. Фабрика „ЕВГ“, вредности осам милиона еура, је најсавременија и највећа у југоисточној

Антикризне мере Приликом посете Бору први подпредседник Владе Србије Александар Вучић је говорио о антикризним мерама и почетку њихове примене. Владајућа коалиција договорила је детаље антикризних мера које се тичу уштеда у буџетима министарстава. Државне плате и пензије ће расти по пола процента, а 170 фирми би требало да се реструктуира до краја јуна наредне године. Антикризне мере такође подразумевају уштеде у буџетима министарстава, укључујући набавке, субвенције и инвестиције. Усаглашавање антикризних мера је услов да се званично крене у ребаланс буџета који би влада требало да усвоји. Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић рекао је да се ускоро може очекивати да ребаланс буџета буде у Скупштини Србије. - Расходе у буџету мораће да се смање, јер држава мора да спусти фисклани дефицит са седам до осам одсто на испод пет процената бруто друштвеног производа. Да ли ћемо у томе успети остаје да се види - додао је Вучић . Вучић је рекао и да штедњи алтернативе нема и да, самим тим, мерама владе нико неће бити оштећен. Љ.Ђ.

Европи. Посебан значај има за локалну заједницу, јер постоји могућност да запосли 1.000 људи. Љ. Ђорђевић

facebook.com/rtvbor


4

стр.

ДРУШТВО

петак, 21. jун

Јавним радовима до посла

Посредством јавних радова посао у Борском округу добиће 111 незапослених лица са евиденције НСЗ-а

У општинама Борског округа биће реализовано 17 јавних радова у оквиру пројекта Националне службе запошљавања филијале Бор. Борској општини је одобрено осам јавних радова, неготинској четири, мајданпечкој три и општини Кладово два. За те намене издвојено је 11 и по милиона динара, од тога за реализацију пројеката у Бору пет милиона динара. -На јавним радовима у борском округу биће ангажовано 111 незапослених, у Бору 41, Кладову и Мајданпеку по 20 и Неготину 30 лица, каже Даница Раденковић, организатор

програма запошљавања у Националној служби за запошљавање филијала Бор. Због недовољно средстава сви пројекти трају максимално до три месеца. Највише пројеката је одобрено за социјалне, културне и хуманитарне делатности. Запосленима на јавним радовима месечно ће бити исплаћиване зараде према степену стручне спреме од 23. 000 до 26. 000 динара. Рок за склапање уговора са подносиоцима пријава је 30. јун, а после склапања уговора са извођачима, јавни радови могу да почну. Особе са инвалидитетом такође учествују у јавним радовима. Одобрено је 14 пројеката који ће упослити више од 80 незапослених лица са инвалидитетом. Одлука о њиховој реализацији биће ускоро донета. Љ. Ђорђевић

број 11

Друштвена брига за децу и труднице

Кампања за већи наталитет Поводом кампање „Приоритет за децу и труднице“, председник скупштинског Одбора за права детета Небојша Стефановић рекао да брига о малишанима, трудницама и породиљама треба да буде приоритет Србије. У Србији је почела је кампања „Приоритет за децу и труднице“, како би се указало на значај рађања и подсетило колико је породица важна у друштву. Поводом те кампање, председник скупштинског Одбора за права детета Небојша Стефановић рекао је да брига о малишанима, трудницама и породиљама треба да буде приоритет Србије. Председник парламента каже да су усвојени неки од закона о раду у претходном периоду који су побољшали

положај мајки, трудица и породиља и са тим ће се наставити у наредном периоду. Промоција кампање одржаће се у многим градовима а прикључиће јој се и јавне личности. -Србија сваке године изгуби град величине Апатина, Него-

тина или Пожаревца јер више људи умире него што се рађакаже Стефановић.У многим селима последњих година није се родило ниједно дете. У односу на 2002. годину, имамо око 311 хиљада становника мање. Д. Нововић

Хиљаду „невидљивих” у Бору

Од последњег пописа становништва број људи без икаквих докумената у Бору повећан за више од три стотине. Највише неевидентираних у полицији и другим јавним службама су Роми досељени из других крајева бивше Југославије БОР

»

Према последњем попису становништва, у Бору живи 48.615 грађана. Сасвим је сигурно да има још скоро 1.000 житеља више. Међутим, ниједан од тих хиљаду грађана нема личну карту, није уведен у евиденцију матичне службе, нема га на Заводу за запошљавање, није евидентиран у полицијској управи, чак ни у Центру за социјални рад. Они су невидљиви. Они су особе које из било ког разлога немају лична документа, а постоји низ отежавајућих околности да их добију. -Последњих неколико година видно је повећан број оних који су без личних докумената, односно оних који нису уписани у матичну књигу и књигу држављања. Према последњим званичним подацима било их је 700, али сада процењујемо да их је близу хиљаду. Постоји више разлога због којих су ови људи,

такорећи, ван друштва. Првој групацији припадају они који су због неукости и немарности неуписани. То значи да постоји

слој друштва који једноставно не схвата да мора бити уписан у званичне државне књиге. Другој групи припадају они који су избегли са Косова. Њима су документа остала доле, и углавном је реч о општинама где је већински живаљ албански. Када ове особе и затраже званична

twitter.com/@TelevizijaBor

своја документа, добијају их на албанском језику. Трећој групи припадају они који су пореклом из Македоније. Могу се похвалити и рећи да смо почели да сређујемо документа појединима, и то углавном у судском поступку - каже Мирјана Жикић, координатор за питања мањина у општини Бор, додајући да има и оних који немају документа јер немају ни стално место пребивалишта. Имајући у виду да су разлози за непостојање личних докумената код ових особа различити, сасвим је сигурно да се на јединствен начин овај проблем не може решити. Генерално, за сваки случај постоји посебан начин, и лако га је дефинисати,

а колико је тешко у пракси то реализовати, знају само службеници у општини који се тиме баве. -Бор је специфичан по овом питању. Ми овде имамо пуно особа које су пристигле из других крајева, и реч је углавном о Ромима. Друге општине у региону имају много мање Рома који су дошли са стране, а много је више домицилних Рома који имају потпуна документа - додаје Мирјана Жикић. Када неко живи без докумената, то значи да не може да се запосли, не може да оствари било какву социјалну помоћ, не може да се пријави на евиденцију Националне службе за запошљавање, и самим тим је такорећи изопштен из друштва. Управо зато овим особама треба помоћи како би имали основу за остварење основних животних права. Дарко Стојадиновић

dailymotion.com/rtvbor


број 11

ЕКОНОМИЈА

Борски Комбинат бакра излази из реструктурирања

РТБ Бор пример успешне компаније

Излазак из реструктурирања Рударско топионичарског басена Бор, који је по закону превиђен најкасније за јун 2014. године, неће бити велики проблем, нити ће утицати на пословање комбината бакра Судбина свих 176 предузећа у реструктурирању биће позната до јуна 2014. године, кажу у Министарству финансија и привреде. У Акционом плану министарства, ова предузећа сврстана су у неколико група. Рударско топионичарски басен Бор, рудници Ресавица и поједина предузећа из области војне индустрије сврстана су у прву групу јер је процењено да могу да опстану на тржишту, а од великог су стратешког значаја за Србију. У другој групи су фирме чија ће имовина бити понуђена купцима без дугова, а у трећој су она у којима је поступак припреме за приватизацију окончан, али је остала имовина и до десетак запослених и њих чека реорганизација или стечај. - Та предузећа су већ 12 го-

себи у претходном периоду. Он је више технички у реструктурирању, јер има вишедеценијских нагомиланих дугова. Такве компаније показују да, уколико има елана и жеље да се нешто уради, предузеће може успешно да послује. РТБ Бор је од великог губиташа, какав је био 2004. године, постао озбиљна компанија која не прима ни динар субвенција, измирује своје обавезе за порезе и доприносе, исплаћије зараде радницима које су на нивоу или изнад републичког просека и плаћа утрошене енергенте и струју. Битно је да се РТБ Бор није ту зауставио, већ је кренуо даље, наравно уз помоћ државе. Почели смо изградњу нове топионице, најзначајнијег еколошког пројекта на Балкану. Осим екомонске компоненте и

петак, 21. jун 2013.

5

стр.

Рудари оборили рекорд У Великом Кривељу у мају је откопано највише руде у тридесетогодишњој историји постојања копа. - Овај месец, кажу у РББ-у, остаће уписан по још једном рекорду.

БОР

»

У историји површинског копа “Велики Кривељ” мај 2013. биће уписан по највећој количини руде која је на њему икада откопана за месец дана, а после 13 година откопано је и више од 2.400 тона бакра у руди. Иначе, рекордна производња била је 1984. када је у децембру произведено 3.973 тона бакра у руди и тај рекорд до данас није превазиђен, али је садржај бакра у тој руди био много већи у односу на руду која се сада откопава. - Мај 2013. године био је ударни месец за површински коп Велики Кривељ, јер у нашој историји није забележне већа месечна производња од 900 хиљада тона руде. Ту количину премашили смо у мају и откопа-

ли 940 хиљада тона руде. Истовремено уклоњено је око милион и по тона јаловине. Коп Велики Кривељ је очигледно почео да се развија у добром правцу, количина руде и раскривке се повећавају сваког месеца, а циљ нам је да достигнемо милион тона руде и дупло више јаловине на месечном нивоу. Очигледно, са набавком нове опреме и механизације, циљ је постигнут. Остварује се оно што смо испланирали - каже Видоје Адамовић, управник површинског копа „Велики Кривељ“. Нови багери и механизација потпуно су изменили североисточни део копа, такозвани четврти захват и са овог дела се већ прерађује руда. Због тога на површинском копу „Велики Кривељ“ очекују да ће се месечна производња, како је и планирано, стално повећавати и у наредном периоду. Д. Ђорђевић

Још један брод Холандију КЛАДОВО

дина у реструктурирању. Велики број предузећа не обавља никакву економску функцију. Губици које Србија има на годишњем нивоу, мимо субвенција крећу се око 750 милиона долара. Држава као Србија, која је мала, не може да издржи такав поступак у годинама које долазе. Зато је битно да се подвуче црта и ствари се назову правим именом. Они који имају будућност, тржиште и производ, који су радили на свом предузећу, ће опстати. РТБ Бор је школски пример компаније која је радила на

youtube.com/rtvbor

уштеда које ће донети, она ће допринети да о Бору престане да се прича као о црној тачки на карти Србије и Европе - каже Александар Љубић, државни секретар у Министарству финансија и наглашава да све што је до сада урађено и резултати који су постигнути у РТБ-у Бор показују да радници немају никаквог разлога за бригу и да ће комбинат бакра наставити путем који је кренуо - да буде замајац развоја привреде комплетне источне Србије. Д. Ђорђевић

»

Након што је са докова кладовског Бродоградилишта у воду почетком месеца спуштен новосаграђени танкер за превоз нафтних деривата, измонтиран је и у Дунав спуштен и новосаграђени брод за гурање пловних објеката. Са навоза у кладовском бродоградилишту у воду је спуштен новосаграђени брод-гурач дужине 19,8, висине три и ширине 9,5 метара. Брод за гурање пловних објеката, који ће имати два мотора, биће опремљен у Холандији. Монтажне радове обавили су запослени у приватизованом предузећу, а комплетан посао завршен је у планираном року. Речно- морски брод је 39 објекат саграђен од прива-

тизације некадашњег друштвеног предузећа. М. Р.

Прегогранична сарадња У оквиру ИПА програма прекограничне сарадње Србије и Бугарске у Неготину је почела реализација Пројекта „Нови послови за чистију будућност – социјално предузетништво“ који ће у наредних 18 месеци реализовати општине Неготин и Ново село у суседној Бугарској.Вредност пројекта је 386 хиљада евра, а средства су обезбеђена из предприступних фондова Европске уније. Р. М.

facebook.com/rtvbor


6

стр.

У ФОКУСУ

петак, 21. jун

Данијела Нововић вршилац дужности Главног и одговорног уредника РТВ Бор

БОР

»

Управни одбор Јавног предузећа “Штампа, радио и филм“ у Бору, именовао је за вр-

шиоца дужности главног и одговорног уредника Радио телевизије Бор Данијелу Нововић, дипломираног политиколога за новинарство и комуникологију. Данијела Нововић ће на месту вршиоца дужности главног и одговорног уредника бити до избора уредника, по конкурсу који је расписао Управни одбор предузећа. С.Томић

број 11

Новинари у посети РТБ-у Бор БОР

»

Након што су добијене све потребне дозволе и решени проблеми са документацијом, настављени су радови на изградњи нове Топионице и Фабрике сумпорне киселине у Бору – рекао је генерални директор Рударско-топионичарског басена Бор, Благоје Спасковски, приликом обиласка комбината бакра са новинарима и фоторепортерима београдских редакција штампаних медија и агенција. Повод за долазак новинара била је рекордна производња

руде на Површинском копу, а прилика је била и да се гости упознају са радом басена, као и са потенцијалима овог краја. Осим копа и градилишта, новинари су посетили и кафић „Јама“ на 400 метара испод земље који је оставио најјачи утисак. Слика новог Бора, хотел „Језеро“ на Борском језеру, Зоолошки врт и гостопримство домаћина, импресије су које ће гости понети и пренети другима. М.Ћ.

Поводом две деценије рада Телевизије Бор и четврт века од отварања ТВ студија у Бору

Новинарство као лептиров лет (3)

Телевизијско информисање у Бору прошло је дуг пут, од зачетака 1979. године, отварања студија 1988, почетка Пише Чедомир Васић рада Телевизије Бор 1993, до данас

У новинарском занату током година, па и деценија рада, догоди се много тога необичног и занимљивог, о чему се никад не напише ни слово, али се те разне догодовштине, по некад анегдотски смешне и ведре, други пут озбиљне и драматичне по могућим или избегнутим последицама, касније препричавају међу колегама у ретким, згодним приликама и тренуцима опуштања. У екипном раду, какво је телевизијско новинарство, такви, по некад комични заплети и расплети, често се догађају. Ево их неколико, из минулих времена.

„Француски“ кључ за камеру Опрема и техника су важна ствар у телевизијском послу. Без ње се не може. Што је савременија и квалитетнија, то боље. Отуда сваки сниматељ, монтажер, тонац, новинар, стално сања да има што бољу камеру, микрофон, расвету или који други уређај, онакав какав „конкуренција“ већ има, или се некуд већ појавио. У време када су, почетком осамдесетих година, организовани многи састанци и разговори руководстава борске општине и ШРИФ-а и представника Телевизије Београд о формирању сталног дописништва у Бору, десило се да откаже ручица за навијање на камери „Красногорск“, којом је снимао Страши-

мир Првуловић. Он се снашао и уместо ручицом, федер је почео да навија такозваним „француским“ кључем, који у сервисима обично користе аутомеханичари. Његов „изум“ функционисао је већ данима, када се догодио један од поменутих састанака, на који смо отишли да извештавамо за беоиградски телевизију. У општинској сали за састанке окупили су се високи званичници свих трију страна и разговор је био веома озбиљан. Снимајући, Страшко је почео да се мува између њих, уносећи им се објективом у лице, а из џепа зелене ветровке коју је носио, стрчала су му, не један већ два кључа, које је вадио и њима навијао камеру после сваког снимљеног кадра. То његово „механичарско“ снимање је потрајало, постајало ми је већ нелагодно. Позвао сам га настрану и упитао га шта то ради, зар да се на такав начин брукамо, као екипа, пред толиким важним гостима и домаћим функционерима. - Ништа ти не разумеш. Кад виде с чим радимо, пре ће нам дати бољу опрему - одговорио ми је, сав озбиљан, какав је иначе био, Страшко. И заиста. После само неколико дана из београдске телевизије добили смо, истина трофејну али бољу камеру, чувеног „Пајара“ с три објектива.

twitter.com/@TelevizijaBor

Лопов у дописништву Сваки сниматељ највећу пажњу посвећује камери. Разумљиво, јер му је то главни алат без кога се не може. Недај боже да се случајно оштети или поквари, још горе да је изгуби или му је неко украде. Неколико година после претходно описаног догађаја, у време када је стално дописништво већ увелико функционисало и имало две екипе, крајем осамдесетих, сниматељ Радомир Радошевић и ја смо извештавали са отварања граничног прелаза Мокрање, код Неготина, поводом Дана граничара, који се у то време обележавао. Било је пуно званица, на скупу је говорио високи генерал. Снимили смо све важније детаље и део генераловог говора и, по обичају, пожурили да све то однесемо на монтажу и пошаљемо, што пре, за информативне емисије. Али, авај! Догодило се нешто што је, једино ваљда, могло да спречи екипу да заврши посао. Нисмо путем прошли ни два километра, а на нас службени „стојадин“, у директном судару, налетео је два пута тежи аутомобил „ПЗ“. У лому и кршу који је настао, наш ауто је потпуно згужван. Ми смо у таквом, жестоком судару, релативно добро прошли, али разбијених и окрвављених глава и угруваних ребара. Војна амбулантна кола су нас одвезла

у неготинску болницу, где нам је указана помоћ. Већ увече, с главама у завојима, пуштени смо кући. Те ноћи, сниматељ Радомир Радошевић није могао да спава. Размишљао је о свему што се догодило. Сетио се да није проверио како је у свему томе прошла камера и питао се да да ли је оштећена. Није издржао. Упалио је свог „фићу“ и, дубоко иза поноћи, одвезао се до просторија дописништва. Тамо га је дочекао својеврсни шок. Канцеларије откључане, светла попаљена, а на излазу сусреће младића (касније се испоставило наркомана) који се некуд упутио, с камером под мишком. - Куда то носиш - упитао га је Радошевић. - Селим у подрум суседне зграде - одговорио је затечени лопов. Збуњен и по мало престрављен, схватајући о чему се ради, Радошевић се, ипак, снашао. - Носи ти то напред а ја ћу ти помоћи и понети тејп, он је тежи - рекао је лопову и када је овај изашао, брзо пришао телефону и позвао полицију. Интервенција је брзо уследила, лопов приведен, а украдена опрема пронађена, у подруму зграде преко пута дописништва. (наставак у следећем броју)

dailymotion.com/rtvbor


број 11

У ФОКУСУ

петак, 21. jун 2013.

7

стр.

СЕДНИЦЕ ЛОКАЛНИХ СКУПШТИНА

Ефикасан рад борских одборника

За нешто више од три сата рада одборници борске Скупштине усвојили више од 30 тачака, колико је било на дневном реду заседања. Највише полемика изазавало издавање дозвола за изградњу мини тржних центара

»

БОР Одборници Скупштине

општине Бор усвојили су на 23. седници предлог Одлуке о завршном рачуну буџета Општине Бор за 2012. годину, где је констатовано да је остварен суфицит од 82 милиона 184 хиљаде динара. Представници опозиције у локалној скупштини замерили су на начин реализације буџета констатујући да се мора водити већа контрола о утрошеним средствима. Једна од битнијих тачака дневног реда на 23. скупштинском заседању било је усвајање одлука о промени оснивачких аката јавних предузећа у Бору. Како се чуло у образложењу, основни разлог доношења ових одлука садржан је у законској обавези оснивача да усагласи акта предузећа са новим Законом о јавним предузећима. Када је реч о кадровским одлукама донетим на седници, Снежана Јанковић је именована за вршиоца дужности директора

„Апотеке“ Бор. Наравно, као и сваки кадровски предлог, и овај је наишао на одређену подршку, али и критику. Одборник Злата Марковић подсетила је на лоше

фално. Зар сте заборавили на трошкове који су тада приказани на крају године, а који премашују предвиђена средства, и то не мало. Сећамо се да је тада

пословање „Апотеке“ када је Снежана Јанковић раније била на руководећем месту. - Пословање Апотеке у том периоду било је катастро-

извршена набавка одређених апотекарских, односно медицинских средстава где је одмах закључено да се то тешко може продати на тржишту. Тим сред-

ствима још мало истиче рок и она ће пропасти - рекла је Злата Марковић за скупштинском говорницом, обраћајући се одборницима. Именовање Снежане Јанковић на место вршиоца дужности директора „Апотеке“ Бор подржала је одборник Светлана Голубовић Шупут, истакавши да су комплетне провере пословања у току, и да ће извештаји показати ко је како руководио Апотеком. Пуно полемика за говорницом изазвала је недавна одлука којом се даје зелено светло да одређена предузећа граде мини тржне центре на подручју града. Један број одборника не подржава иницијативу да се овакви објекти граде на зеленим површинама, али генерално је већином гласова донета одлука да се дозволи прилаз појединим локацијама како би сама изградња почела. Д.Стојадиновић

Одржана 30. седница локалне Скупштине у Неготину Одборници Скупштине општине Неготин усвојили завршни рачун буџета за 2012. годину, али су донели и више одлука које ће омогућити приступање изради планова детаљне регулације Индустријске зоне у Неготину, Комплекса хемијске индустрије у Прахову и неколико туристичких. НЕГОТИН

»

Доношењу Одлуке о завршном рачуну буџета општине Неготин за 2012. годину, на јунској, редовној седници локалног парламента претходило је образложење Димитрија Петровића, шефа Одељења за буџет, финансије и ЛПА, који је истакао да се по први пут у саставу Одлуке о завршном рачуну буџета разматра и извештај ревизорске комисије, којим је приказано објективно стање у општини Неготин, не само у смислу контроле трошења пара, већ и препорука којима ће се допринети унапређењу пословања. „ Буџет за 2012. је остварен са 95 одсто, или са 973 милиона динара, што је веће остварење од очекиваног приликом доношења прошлогодишње одлуке о буџету на износ од милијарду

youtube.com/rtvbor

и 24 милиона динара“ нагласио је Петровић. „ Одборници су већином гласова прихватили Одлуку о завршном рачуну буџета Општине Неготин за 2012. годину, а затим без дискусија и одлуке о приступању изради Плана детаљне регулације „Индустријске зоне“ у Неготину, за комплекс Хемијске индустрије у Прахову, за туристичко рекреативни комплекс „Дунавски бисер“ Михајловац, комплекса „Рајачких“ и „Рогљевских пивница“ и за изградњу Азила за прихват и смештај паса и мачака у катастарској општини Неготин. Одборници неготинске Скупштине, после разматрања, изјаснили су се позитивно и о Одлуци о условном отпису камата на рачуне за грејање уз репрограм старих дугова, а дали

Тридесету, јунску седницу Скупштине општине Неготин, обележиле су кадровске промене унутар одборничких група већинске коалиције (СПС-ПУПС-ЈС, ДС-СПО и УРСВДС-СДПС). Дамир Ракић, председник СО Неготин, пре избора на ову функцију председник одборничке групе Демократске странке, приступио је одборничкој групи Уједињени региони Србије-Влашка демократска странка- Социјалдемократска партија Србије. ОО „ УРС-ВДС-СДПС“ приступиле су и одборнице Данијела Марковић, из редова ДС и Љиљана Ђаковић (СДПС), која је последњих неколико месеци у раду Скупштине учествовала као самостални одборник.

су и већинску сагласност на другу измену и допуну Програма рада са финансијским планом обезбеђења утрошка средстава Јавног предузећа за грађевинско земљиште Општине Неготин, за 2013. годину. На јунској седници неготинског парламента донето је решење о образовању Комисије за именовање директора јавних предузећа чији је оснивач Општина, а усвојен је и тарифни систем за обрачун топлотне енергије за тарифне купце. Дамир Ракић, председник Скупштине је закључујући јунску седницу, најавио двомесечну паузу у скупштинском раду због сезоне годишњих одмора Ј. Станојевић

facebook.com/rtvbor


8

стр.

СПЕКТАР

петак, 21. jун

ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

Одржано традиционално “Црноречје у песми и игри”

„Барка“ најбоља међу трубачима у Бољевцу БОЉЕВАЦ

» Такмичење

трубача у Бољевцу почело је окупљањем у Лукову, родном селу чувеног трубача Раке Костића, крај спомен бисте. Захваљујући њему Бољевац је постао један од предтакмичарских центара за Гучу, а његову музику и данас поштују млади трубачи.

културне у културно туристичку манифестацију, што нам је и била основна идеја - наглашава Небојша Марјановић, председник Општине Бољевац, који је уједно и председник организационог одбора манифестације. Из Књажевца су и ове године дошла четири оркестра, а такми-

број 11

DZÎLJILJI *A TRJEKUT VEĆA KOMUNJI BORULUJ

»

Članurlji alu Veća Komunji Boruluj a prihvătujit 20 đe predloguri đispre karje o să diskutuje odbornji+i Adunărji Komunji Boruluj la šadzuta +e vinje. Prîn predlogurlji đe măj marje interes sînt predlogu la odluka đe raćunu đe fîršît a buđetuluj Komunji Boruluj pi anu 2012. šî đe proskimbatu akturiluor la firmilji publji+e ši komunalje în Bor, karje trăbuje să să fakă pintru rundujeljilji nuoj a Zakonuluj đe firmilji publji+e. Odbornji+i o să diskutuje šî đispre datu žuos šî pusu pi funkcije pi prezîdantu šî članu Odboruluj đe upravă a firmi publji+e đe stănujit Bor. Šadzuta Adunărji Komunji Boruluj să ašćaptă să să cînă pi în+eputu săptămînji +e vinje. SULUKRARJA ÎNTRĂ SÎRBIJA ŠÎ BUGARIJA

» În Njegoćin a în+eput făkutu

- Први пут сам у Лукову, али знам за Раку Костића и знам одакле потиче. Његова музика је много утицала на мој развој, када сам почињао да се бавим трубом, јер сам сакупљао старе плоче међу којима су биле и његове. Престиж је био одсвирати оно што је Рака Костић успевао са лакоћом. Уколико можеш, онда имаш некакве предиспозиције да постанеш музичар - каже кроз осмех Дејан Лазаревић, промотер такмичења. У Бољевцу је атмосфера била како се само пожелети може за сабор. Много становника дочекало је трубачке оркестре, који су продефиловали кроз главну улицу. Под окриљем фестивала „Црноречје у песми и игри“, такмичење је ове године окупило 12 оркестара и све више прераста у културно туристичку манифестацију. - Ми покушавамо свих ових година да културном садржају ове манифестације додамо и туристички садржај. С обзиром на број људи који су дошли и све оно што се дешава данас у граду, мислимо да смо успели у томе. Ова манифестација прераста из

чили су се и оркестри из Пирота, Ниша, Димитровграда и Неготина. Победник и директни учесник финала у Гучи је оркестар „Барка“ из Књажевца. - Ово је четврти пут узастопно да у Бољевцу добијемо титулу најбољег оркестра источне Србије. Уз то, међу главним наградама које смо освојили су „Од злата јабука“ 2011. године и Најбољи оркестар Гуче прошле године. И ове године се надамо да ћемо да освојимо неку награду у Гучи, али то је као и увек неизвесно, јер је конкуренција изузетно јака - каже Милош Величковић из оркестра „Барка“ Књажевац. Најбољи трубач предтакмичења је Драган Трајковић из нишког оркестра „Медењаци“, а најбољи омладински оркестар је Оркестар Милутина Стојановића из Књажевца. У финалу Гуче свираће и оркестри „Дар Мар“ и „Медењаци“, а у полуфиналу Тимочани и Оркестри Ивана Ивковића из Пирота и Божидара Младеновића из Свилајнца.

twitter.com/@TelevizijaBor

Јаворка Гојковић

projektuluj „Novi poslovi za čistiju budućnost-socijalno preduzetništvo“, dar după IPA programu sulukrărji întră Sîrbija šî Bugarija. Cilju projektuluj je să să întărjaskă sulukrarja întră

komunlji Njegoćin šî Novo selo în Bugarija în parća đe kormanjitu ku lapădăturlji komunalje. Prezîdantu Komunji Njegoćinuluj Milan Uruković a spus kă asta je o šansă bună să să prindă la lukru uaminji socijal ugrožîcî šî Romi, karje o să lukre šî după +e projektu să isprăvješće. Valuarja projektuluj je măjdo 400 mij đe euri, dar banji sa dat đin fondurlji Uniji Evropi. KONTEJNERURI NUOJ

» Firma publjikă komunală „3.

oktobar“ în Bor o să kapiće vro 100 đe kontejneruri nuoj šî un kamion đe dusu lapădăturiluor, dar tot ku mulcamitu Fonduluj đe apăratu okoljišuluj đe trăjit. În fjalu ăsta o să să skimbje kontejnerurlji strîkaće, dar o să să pună kontejneruri nuoj akolo unđe akuma nu sînt. Pintru kă o să să în+apă šî ku rostîtu saćiluor, la komunalcî Boruluj lja trăbuji înka un kamion đe dusu lapădăturiluor. Pintru kontejnerurlji nuoj šî kamionu đe dusu lapădăturiluor đin Fondu đe apăratu okoljišuluj đe trăjit o să să đa 10 milioanje đe dinari. Prevodu: Aleksander Ilić

Чудна најезда скакаваца БОР

»

У вишим пределима општине Бор према Горњану, измедју Великог и Малог крша, према рудној глави , а највише

испод планине Стол већ неколико недеља је права најезда скакаваца.Ова појава не би била тако чудна да није реч о великим црним скакавцим са шарама налик осама ,поједини дужине и до десет центиметара.Има их и на самом асфалту, али највише по околним ливадама.Иако их у селима нема, мештани Горњана Луке и Бучја су запрепашћени овом појавом, пре свеге, јер су скакавци велике штеточине,

уништавају им кажу баште и остале засаде . -Скакавци нам нападају баште, улазе и у кућу.Огромни су као да су товни , неће ни живина да их једе-каже Јованка Брзалевић из Бучја. Старији мештани Горњана кажу да је пре скоро три деценије забележена слична најезда, а према њиховим претпоставкама скакавци се појављују на одређеној надморској висини, где је ваздух изузетно чист. Како су нам рекли у Заводу за заштиту природе, ентомолози ових дана планирају да обиђу ово подручје, и тачно утврде о којој врсти скакаваца се ради. Уобичајена је појава великог броја инсеката,кажу они, након сушног и топлог периода када се они у потрази за храном групишу и за собом остављају праву пустош. Љ.Ђ.

dailymotion.com/rtvbor


КУЛТУРА

број 11

петак, 21. jун 2013.

НОВА ИЗДАЊА

Лирика и емоције на једном месту У Народној библиотеци Бор промовисане нове књиге познатих борских песника Милена Миливојевића и Живка Аврамовића

»

БОР

Место размене лепих речи и емоција у јунско предвечерје била је Народна библиотека Бор. Ту је песнике и

да скупи цео живот у орахову љуску говорили су књижевник Зоран Вучић и Шимо Ешић, дечији песник и уредник издавач-

заљубљенике у стихове окупила промоција нових књига борских стваралаца - Милена Миливојевића и Живка Аврамовића. А о стваралаштву двојице врсних лирика и , како је наглашено надприродно надареног сатиричара који уме

ке куће Босанска ријеч, која је и објавила Аврамовићеву „Књигу сновидну“ и „Као кроз живот „ Милена Миливојевића. -Изузетно ми је драго што је песнике са разних страна у Бору поново повезала књига- рекао је на промоцији Шимо Ешић и

додао - Као ђечак вјеровао сам да је поезија свемоћна, затим је дошло неко ружно време и помутило ми то увјерење, али ето, како увијек и свуда има људи у којима се није угасила поезија дешавају се овакви лијепи сусрети и праве овакви програми, за које границе никад нису ни постојале. Као човек поезије у души сликара, програм ове изузетне вечери употпунила је и изложба графика борског уметника Новице Станковића Лукина. Одабране стихове из књига борских песника, на промоцији у Бору говорили су Сања Барзиловић и Шимо Ешић, а своје песме казивали су песници из Неготина и Кнажевца. Речи од којих су саткане њихове песме подсетиле су нас да свет и не мора бити онакав каквог га данас већина доживљава. Због тога су лепе речи свима потребне. Е. Драгаш

9

стр.

Талентовани гитаристи БОР» Са композицијама

којима су ове године побеђивали на фестивалима у земљи и иностранству одржан је концерт полазника школе и креативног курса гитаре. И као што су својим умећем освајали награде тако су у сали Музичке школе одушевили и публику,која је била у прилици да чује разноврсне композиције. Професор гитаре Ненад Илијић посебно је поносан на успех ове талентоване деце, која су самоуверено наступала и на овој сцени али и на такмичењима. -Биле су ту две прве, две друге награде, затим три прве и специјално признање и то на важним манифестацијама као што је златна нота у Доњем Милановцу и фестивал гитара у Турн Северину. Конкуренција изузетно јака, а млади Борани невероватни, посматрао сам их са одушевљењем на такмичењима , заиста су много талентовани али и упорни и вредн- истиче Илијић. Програм овогодишње школе и курса гитаре завршен је овим лепим концертом. У борском Центру за културу очекују да ће и наредне године бити заинтересованих за школу гитаре. Е. Драгаш

“Оживљавање” историје римских императора

Роман „Повратак у завичај“ аутора Јована С. Митровића је прича о Римљанима који су ове крајеве запосели због злата, којег овде како тврде има и данас. Гамзиград и потрага за златом неисцрпна инспирација генерација БОР

»

Борски књижевни стваралац Јован С. Митровић написао је нови роман „Повратак у завичај“. Писац, чије је целокупно стваралаштво сумирање погледа на миленијумско време и његове протагонисте, овај 19. роман посветио је градитељу Феликс Ромулијане, Гају Валерију Максимилијану, императору који је рођен на овим просторима. Роман је прича из два дела и кроз оба се мешају фантастика, митологија, снови и реалност. Први део романа „Интервју плус“, посвећен археологу Драгославу Срејовићу, уз финансијску подршку Јавног предузећа „Штампа, радио и филм“, штампале су недавно издавачке куће „Српска дани-

youtube.com/rtvbor

ца“ из Београда и „Кверти“ из Бора. - Роман је прича о Римљанима који су ове крајеве запосели због злата, којег овде како тврде, у изобиљу има и данас. Једна прича говори о римском императору Гају Валерију Максимилијану, градитељу Феликс Ромулијане, а друга о Драгославу Срејовићу, археологу, чије је откриће разрешило многе загонетке Гамзиграда, и ја сам захвалан предузећу где сам радио, односно

борској Радио телевизији, која ми је и омогућила штампање првог дела романа. Да би свет-

лост дана угледао и други део романа “Повратак у завичај“ потребна су нова средства, па се надам да ћу опет наићи на раз-

умевање спонзора“ - наглашава аутор Јован С. Митровић. У рецензији романа, Мома Димић је написао: - Наслагани миленијуми који су скамењени данима се проучавају зарад новог живота, а они траже жртвовање. Које год време и каквог год јунака да описује, Јован С. Митровић смешта у рудник и о њему пише, јер је његова преокупација рударски живот. И „Повратак у завичај“ је рударење по историји, јер је и прошлост као рудник, неоткривени простор наталоженог људског трагалаштва и стваралаштва и вечити изазов за човека. Е. Драгаш

facebook.com/rtvbor


10

стр.

МОЗАИК

петак, 21. jун 2013.

Гастрономске чаролије Изненађење на трпези

Спорт

Фазан у боровницама

Да ли сте знали да је давне 1935. године дивљач било омињено јело и то баш у источној Србији? Прави специјалитет је био ФАЗАН У БОРОВНИЦАМА. Ова комбинација је можда карактеристична за војвођанску кухињу, али је потекла баш у источној Србији. Да би изненадили своје укућане и госте припремите овај специјалитет и, верујте, биће одушевљени.

За припрему вам је потребно : - један млађи фазан, со, бибер, 2, 5 дл црног вина, два режња свеже масне сланине, 1 главица црног лука, 1 шаргарепа, четвртина корена целера, две кашике уља, 1 кашика бобица боровнице и 250 грама кајмака. Фазана посолите, побиберите и залијте црним вином. На грудни део фазана поређајте режњеве сланине и причврстите чачкалицама. Фазана пропржите у врелој масти. Додајте поврће и изгњечене бобице боровнице. Све заједно пеците у загрејаној пећници на 200 степени око 35 минута. Скините сланину и пеците фазана још око 10 минута. У другу посуду помешајте остатак вина, пропасирано поврће и додајте кајмак. Послужите тако што ћете вратити сланину на фазана и прелити га сосом, а уз то, као прилог, можете послужити крокете, њоке или кувани купус са грожђем. Савршен укус , савршено јело !!! Још једна напомена: не јурите фазане по атару, већ се обратите ловачком друштву, које ће вам сигурно изаћи у сусрет и даривати једног фазана . Мирјана Васић

лоБОРизми • Европска унија упорно стоји иза својих захтева. Мораћемо ми да ублажимо наше! • Није само Европа забринута за Србију. И ми смо повремено!

број 11

Милан Тодоров

• Ми смо даровита нација. Стално чекамо да нас неко дарује. • Наша је држава толико отворена према свету да се на појединим местима чак не зна ни где су јој границе. Милен Миливојевић

• Сви од нас траже да потпишемо капитулацију. Где је нестало поверење међу људима? • Ми смо за демократију. Док се другачије не нареди.

• Ако нам не изградите пут, блокираћемо га. • Шта бих дао да сам на његовом месту? Ништа, и ја бих само узимао.

Слободан Симић

Милан Бештић

Првенства се ближе крају БОР

»

Такмичење у Окружној фудбалској лиги ближи се крају,остало је још једно коло, али је већ познато да ће у Поморавско тимочкој зони наредне године играти екипа Рудара. У претпоследњем колу Окружне лиге Рудар је савладао Бучје- 3:0, идентичним резултатом- 3:0 и Пореч је победио екипу Злота. Екипа Слатине је декласирала Радујевац- 7:0, Неметали су у Доњој Белој Реци били бољи од Кривеља- 3:2, а Брестовац је поражен, у Клокочевцу, од Радничког- 2:0. Коло пре краја Рудар је са 70 бодова на првом месту на табели и пласирао се у Поморавско тимочку зону. Седам бодова мање има другопласирани Пореч из Доњег Милановца, док је Злот на трећем месту са 55 бодова. Два бода мање има екипа Неметала која је на четвртом месту, Слатина је шеста са 46 бодова, Брестовац је на седмом месту са 42 бода, док је Кривељ на осмом месту на табели са 41 бодом. На међународном турниру “Срећно 2013” Џудо клуб Бор освојио је 21 медаљу- девет златних и по шест сребрних и бронзаних. Анђела Младеновић члан Џудо клуба Бор, која је освојила две златне медаље у две категорије, изабрана је за најбољу такмичарку на турниру. Џудо клуб Бор прог-

лашен је за најуспешнији клуб у категорији млађих пионира и у генералном пласману. На првенству Црне Горе

Одложен бараж У Лесковцу је требала да буде одиграна прва утакмица баража за попуну источне групе Српске лиге између Бора и Слоге. Због жалби одређених клубова тачан датум одигравања утакмица још увек није познат. „Слога је добра екипа, спој младости и искуства имају одличне играче који су играли у Првој лиги. Међутим и до сада смо се сусретали са таквим екипама , оно што једино може да представља проблем је сав тај притисак и значај тих утакмица. Ми имамо најмлађу екипу, али и та млада екипа доказала је да има један велики квалитет и потенцијал. рекао је Рајко Митић- тренер ОФК Бор Да подсетимо Бор је сезону у Поморавско тимочкој зони завршио на другом месту на табели са 57 бодова,. Конкурент Борана у баражу екипа лесковачке Слоге, забележила је у Нишкој зони 65 бодова, 21 победу, седам пораза и два нерешена резултата.

у триатлону, члан Триатлон клуба “Бор” Дејан Миливојевић освојио је прво место у категорији мастерса, док је у апсолутној категорији био четрнаести. М. Симић

Поетски кутак САН песме су моје у бело одевене од снега који почиње да се топи (стих ми од туге постаје снен) са звездом чашу воде попих воћњак већ на пролеће мирише (осећам како свака воћка буја) кућа зарадована задовољно дише песмом јој наздравља хор славуја Живко Аврамовић

twitter.com/@TelevizijaBor

dailymotion.com/rtvbor


МОЗАИК

број 11

петак, 21. jун 2013.

11

стр.

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР ПОНЕДЕЉАК

УТОРАК

СРЕДА

ЧЕТВРТАК

ПЕТАК

СУБОТА

НЕДЕЉА

7.00 Будилица 9.00 Цртани филм 9.25 Серијски филм 10.15 Вести на знаковномјезику (р) 10.30 Викенд на истоку (р) 11.20 Документарни програм 12.00 Вести 12.15 Серијски филм (р) 13.05 Серија „Излог страсти‘‘ 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 Калеидоскоп 15.15 Србија коју волим 16.00 Дневник 16.30 Серијски филм 17.30 Штири, вести на румунском 17.35 Око истока 18.25 Енергија на паметан начин 18.25 Цртани филм 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 Нокаут 20.30 Спортска хроника 21.10 Строго поверљиво 22.00 Данас 22.20 Информације дана, вести на влашком 22.30 Штири, вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица 9.00 Цртани филм 9.25 Серијски филм 10.15 Палета (р) 10.40 Није тешко бити ја 11.30 ...И акција 12.00 Вести 12.15 Серијски филм (р) 13.05 Серија “Излог страсти‘‘ 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 ABS Show 14.55 Нокаут (р) 15.20 Спортска хроника (р) 16.00 Дневник 16.30 Серијски филм 17.30 Штири, вести на румунском 17.30 Око истока 18.25 Цртани филм 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 Ауто флеш 20.40 Свет на длану 21.10 Строго поверљиво 22.00 Данас 22.20 Информације дана, вести на влашком 22.30 Штири, вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица 9.00 Цртани филм 9.25 Серијски филм 10.15 Агро дан 10.40 Документарни програм 11.30 Еколошка питања 12.00 Вести 12.15 Серијски филм (р) 13.05 Серија „Излог страсти‘‘ 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 Вино и виноградарство 14.55 Свет на длану 15.20 Ауто флеш 16.00 Дневник 16.30 Серијски филм 17.30 Око истока 18.15 Улична патрола 18.25 Цртани филм 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 Корак 21 20.40 Филм на виде(л)о 21.10 Строго поверљиво 22.00 Данас 22.20 Информације дана, вести на влашком 22.30 Штири, вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица 9.00 Цртани филм 9.25 Серијски филм 10.15 Агро дан 10.35 ABS Show 11.05 Дивља планета 11.30 Меридијанима 12.00 Вести 12.15 Серијски филм (р) 13.05 Серија „Излог страсти‘‘ 14.00 Вести 14.10 Бели лук и папричица 14.30 Агро дан 14.45 Ауто спринт 15.30 Филм на виде(л)о (р) 16.00 Дневник 16.30 Серијски филм 17.30 Око истока 18.25 Цртани филм 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 Улови трофеј 20.35 У свемиру 21.00 Гледишта/ Објективно (наизменично) 22.00 Данас 22.20 Информације дана, вести на влашком 22.30 Штири, вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица 9.00 Цртани филм 9.25 Серијски филм 10.15 Агро дан 10.30 Везе 11.00 Вино и виноградарство 11.30 Меридијанима 12.00 Вести 12.15 Серијски филм (р) 13.05 Серија „Излог страсти‘‘ 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 Улови трофеј 15.00 Гледишта/Објективно (р) 16.00 Дневник 16.30 Серијски филм 17.30 Око истока 18.15 Навигатор 18.25 Цртани филм 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 Изнад времена 21.10 Строго поверљиво 22.00 Данас 22.20 Информације дана, вести на влашком 22.30 Штири, вести на румунском 22.35 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 1.00 Ноћни програм

7.00 У нашем атару 8.00 Лек из природе 8.30 Радим градим 9.00 Навигатор (р) 9.15 На точковима 9.45 Цртани филм 10.10 Дивља планета 10.35 Интерфејс 11.00 Школирање 11.30 Мислити зелено 12.00 Вести 12.15 Играни филм 14.00 Викенд на истоку 15.00 Није тешко бити ја 16.00 Дневник 16.20 За све Роме 16.35 Играни филм 18.15 Култ арт 19.00 Дневник 19.20 Инфо 7 20.00 Глас Америке 20.35 Строго поверљиво 21.30 Играни филм 23.30 ABS Show 00.00 Вести 00.10 Ноћни програм

7.00 Фарма 8.00 Храна и вино 9.00 Свет дивљине 9.30 Дивљи свет 10.00 Цртани филм (омнибус) 12.00 Вести 12.15 Село моје 12.45 Зелени екран 13.15 Здравље 13.45 Палета, програм на румунском језику 14.00 Вести на знаковном језику 14.15 Изнад времена (р) 15.15 МиМ магазин 16.00 Дневник 16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику 16.35 Играни филм 18.05 Познати екстремно 19.00 Дневник 19.20 Инфо 7 20.00 Глас Америке 20.35 Строго поверљиво 21.30 Играни филм 23.30 Атлас/Гуливер (наизменично) 00.00 Вести

*Програмска шема је подложна променама

Биоскопски репертоар Биоскоп „Звезда“ Бор » Од 17.06. до 23.06. цртани филм ,,Крудс“ у 19 сати » Од 24.06. до 30.06. филм ,,Транс“ у 19 и 21 сат Цена улазнице филмских пројекција је 150,00 динара, а за организоване посете (минимум 15 гледаоца) улазница је 100,00 динара.За домаће филмове цена улазнице је 200,00 динара.

РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА БОР СВАКОГ ДАНА СА ВАМА

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ Позивни број 030 Аутобуска станица 423-770 Железничка станица 421-371 Полицијска управа 192 Ватросаци 193 Хитна помоћ 194 Електродистрибуција 422-888 Топлификација 426-398 Водовод 421-234

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈ

Хотел „Језеро“ 482-940 Хотел „Албо“ 249-69-62 Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008

АПОТЕКЕ

Апотека у Дому здравља 421-624 Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167 Апотека „Здравље“ 428-866 Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕ Бор - Мајданпек 7.50, 15.35 и 20.50 Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово пристаниште) 05.16, 10,27 и 18,22 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4,00, 9,15 и 17,05 Зајечар - Бор (из Зајечара) 6,45, 14,30 и 19,50 АУТОБУСИ Поласци из Бора за Београд 04:00(радним даном), 05:00, 07:30 (преко Жагубице), 08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30 Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (радним даном), 08:00 )радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30, Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25 Неготин и Кладово 07:30 Д. Милановац 10:40 , 15:10 Мајданпек 15:10, 17:30 Параћин 05:00 05:16 15:30 Јагодина 05:00 15:30 Жагубица - Пожаревац 07:30 СВАКОГ ДРУГОГ ЧЕТВРТКА НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

24 ЧАСА ДНЕВНО 21:00 youtube.com/rtvbor

facebook.com/rtvbor


12

стр.

петак, 21. jун

СПОРТ

број 11

Бор - циљ друге етапе бициклистичке трке “Кроз Србију” Друга етапа Међународне бициклистичке трке „Кроз Србију 2013“, која је вожена од Ниша до Бора завршена је победом бициклисте из Аргентине Маура Рикезеа. До краја трке остале су још четири етапе, а такмичари су се упутитили ка Кладову чиме је званично почела трећа етапа трке. БОР

»

Победник друге етапе 53. Међународне бициклистичке трке „Кроз Србију 2013“ је Аргентинац Мауро Рикезе члан јапанског тима Нипо који ће у трећој етапи од Бора до Кладова носити жуту мајицу. Друго место освојио је Сергеј Николаев из руског тима Итера Катуша, док је треће место припало бициклисти из Суботице Жолту Деру који се такмичи за мађарску екипу. Мирак Кал

Мото трке је „Туризам, култура и бициклизам заједно“, а возиће се путевима римских императора у оквиру обележавања 1700 година Миланског едикта. Учествује 119 такмичара у 24 екипе са бициклистима из 24 земље. из Турске за најбољи пласман на брду освојио је плаву мајицу, док је Пољаку Пјотру Клипши припала зелена мајица као најбољем на пролазним

Иван Стевић (33) српски бициклиста и олимпијац, члан румунске профи екипе Тушнад победник је 53. трке „Кроз Србију“ завршене после шест етапа и 840 километра у Београду пред Домом Народне скупштине.

циљевима. Најбољи млади такмичар до 23 године је Турчин Али Риза који је освојио белу мајицу. -Била је једна добра етапа са брзим ритмом. Напочетку се једна група већ одвојила, а после се добро возила и тиме су ми омогућила да на најбољи могући начин уђем у завршницу трке и освојим етапу. Трудимо се да задржимо лидерску позицију, да освајамо етапу по етапу и надамо се свеукупној победи-

Спортске игре здравствених радника Игре окупиле 170 здравствених радника из целе Србије, одушевљених амбијентом Борског језера БОР

» На 12.спортским играма

запослених у здравственим установама, које организује Нови синдикат здравства , учествује

170 такмичара из целе републике -На Борском језеру имамо одличне спортске терене,добру

храну, прекрасан амбијент. До сада нам је ово најлепше место где смо организовали спортске игре, каже ЈованКурић, председник Организационог одбора Новог синдиката здравства. Основни циљ оваквих окупљања је дружење,али и размена искустава. - Окупили смо се овде да би разменили искуства које стичемо на клиникама, али и да би се дружили, додаје Курић. Љ. Ђ.

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир Васић Припрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

рекао је Мауро Рикезе- победник друге етапе. Досадашњим током трке, али и гостољубљивошћу домаће публике задовољни су и организатори. -Веома смо задовољни пошто нас је време послужило, нажалост у Нишу је падала јака киша и омела је такмичаре али сва срећа па нико није озбиљније повређен. Што се тиче ове етапе све функционише у најбољем могућем реду- казао је Љубомир Живановић пред-

седник организације ʺТрке кроз Србијуʺ. -Ово је за нас један велики изазов имамо среће па смо сарађивали са људима професионалцима а то су људи задужени за ову трку. Ово је за нас велики успех из разлога што Бор може да покаже све своје потенцијале- било да се ради о туристичким или индустријским потенцијалима. Ми смо показали да је овај град, град добрих људи, град великог срца и да су врата отворена за све намерна и случајне пролазнике, а наравно и за туристе- истакао је Александар Миликић- председник Организационог одбора трке. М . Симић

Одржано друго и треће коло на коме је учествовало више од 20 такмичара

Куглање за слепе и слабовиде особе

БОР

»

У Спортском центру у Бору одржано је друго коло друге лиге у куглању за слепе и слабовиде особе у организацији Савеза слепих. На такмичењу је учествовало двадесетак такмичара у три категорије. -Учествује 21 такмичар из Суботице, Кикинде ,Крушевца, Зајечара и Бора, сврстани у три категорије- слепих и слабовидих,каже Мирослав Ђордјевић, председник Медјуопштинске организације Савеза слепих Зајечар. -Имамо шест репрезентативца ,што јасно говори о квалитету такмичења,истакао је Петар Врањковић, председник Националног спортског Савеза слепих и слабовидих. Планирано је да се одржи и треће коло друге лиге за

www.rtvbor.rs

слепе и слабовиде. Домаћин ће бити спортски клуб олимпик из Зајечара. -На жалост немамо куглану у Зајечару зато организујеом првенство у борској куглани.Очекујемо да ће наши такмичари остварити добре резултате, додао је Саша Тасић, председник Спортског клуба „Олимпик“ Зајечар. Следеће четврто коло друге лиге у куглању за слепе и слабовиде биће одржано у септембру. Љ.Ђ.

ПОНЕДЕЉКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

20:30

Oko istoka 11  

Oko istoka - bilten javnog preduzeća "Štampa, radio i film" Bor. Štampani primerak najznačajnijih informacija i vesti iz timočkog regiona. B...