Page 1

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ

БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ”

бр. 3 - 1.март, 2013. год.

www.rtvbor.rs

Кише донеле поплаве и замутиле изворе У Бору неисправна вода за пиће, грађани се снабдевају из цистерни. Тимок поплавио оранице и куће, а у неготинској низији обилне падавине угрозиле усеве. За два дана пало више од 60 литара кише по квадрату. » стр. 7

Опрема из Индије за нову топионицу » стр. 5

Млеко - исправно или не?

Каћа победила Катарина Ковачевић из Неготина освојила прво место у серијалу РТС-а „Ја имам таленат“ и награду од 100 хиљада евра. » стр. 8

Последњих дана Србију потреса афера о исправности млека и млечних прерађевина. Изјаве и резултати су опречни. Чекају се додатне анализе. У међувремену, употреба млека је знатно смањена, а у борским обдаништима са јеловника малишана избрисана је употреба белог напитка. » стр. 3

Поени одузимају дозволе » стр. 2 Путовања у срцу » стр. 8 „Барикада” у Бору » стр. 9 Нове боксерске наде » стр. 12


2

стр.

АКТУЕЛНОСТИ

петак, 1. март 2013.

Како до здраве исхране Предавања о органској производњи хране заинтересовала пољопривреднике у општинама Бор, Зајечар и Књажевац Пројектом „Пословна школа органске производње“ обухваћене су општине Зајечар, Књажевац и Бор и до сада је одржано шест од 12 семинара. Тема предавања у Бору, којем је присуствовао велики број пољопривредних произвођача, била је „Органска производња ратарских култура“. - Органска производња ратарских култура није технолошки сложенија, компликованија је једино због тога што уместо хербицида, делује се превентивно

- Ми се бавимо узгојем ораха, а добијањем сертификата повећаћемо површине под овом воћном врстом - каже Лидија Јовановић Влајић, из Малог Извора. За реализацију пројекта „Пословна школа органске производње“ из буџета Општине Бор издвојено је 200.000 динара. Има најава да ће овај износ бити дуплиран. - Органска производња на традиционалан начин је заступљена, али тек добијањем

број 3

Избори у три месне заједнице Протеклог викенда одржани избори за чланове савета месних заједница у Бучју, Слатини и Новом центру у Бору

»

БОР

На изборима за чланове савета у месним заједницама Бучје и Слатина, у борској општини, излазност гласача била је већа од 60 одсто. Према још увек незваничним подацима у Слатини је гласало 425 од уписаних 705 бирача, а највећи број гласова добио је Бранко Перић, радник Института за рударство и металургију. У Бучју од 449 мештана са бирачким правом, гласало је 285, а највећи број гласова освојио је Горан Војиновић, радник. Најмања излазност била је у борској месној заједници Нови центар, где је од 3.172 бирача, на гласање изашло

507, односно 16 одсто уписаних. На основу пребројаних гласова прва на листи је Јелена Арсић, професор физичког васпитања. -Излазност гласача у месној заједници Нови центар је мања, због лошег времена, али и због тога што грађани нису довољно упознати са кандидатима и њиховим програмима- каже члан комисије за изборе у овој трећој по величини месној заједници у Бору, Марија Стојановић. Савети ће бити констиуисани у року од осам дана, а на конститутивној седници бирају се председник и његов заменик. Љ. Ђорђевић

Поени одузимају дозволе

Од почетка примене новог Закона о безбедности саобраћаја одузето 79 возачких дозвола у Борском округу - каже Весна Ракар, председник Асоцијације „Био планет“. За добијање сертификата до сада се пријавило више од 30 пољопривредних произвођача из борске, зајечарске и књажевачке општине, који имају услова за бављење органском производњом на шездесетак хектара. Из борске општине пријављено је десетак пољопривредника и то највише из Горњана. - Моја породица у Горњану се бави органском производњом, јер за то имамо идеалне услове, а бавимо се и сеоским туризмом истиче Душица Штирбановић.

сертификата производе можете да пласирате у земљи и иностранству - додаје Југослав Ђорђевић, члан Општинског већа у Бору. Здрава храна је све популарнија и у нашој земљи. Производња пољопривредних култура без хемијских средстава, уз коришћење органских ђубрива, постаје један од важнијих услова за бављење сеоским туризмом. Због тога се и број заитересованих у овом делу Србије стално повећава.

Без возачке дозволе, због сакупљених 18 казнених поена на основу прекршаја, у Борском округу је, од почетка примене новог Закона о безбедности саобраћаја, остало укупно 79 несавесних возача. Највише их је у Неготину 31, Бору 20, Кладову 17 и Мајданпеку 11. - Највећи број казнених поена, чак 15, изричу се за на-

Љиљана Ђорђевић

БРАНИСЛАВ ТОМИЋ ДИРЕКТОР РБМ-А »

МАЈДАНПЕК Бранислав Томић (41), дипломирани инжењер рударства, са 15-огодишњим радним стажом у РБМ-у, и досадашњи управник Површинског копа, нови је директор Рудника бакра Мајданпек. Одлуку о томе донели су, најпре, чланови Управног одбора, а потом и Скупштина РБМ-а, на предлог Благоја Спасковског, генералног директора РТБ-а Бор, у складу са опредељењем компаније да се подмлађује стручни руководећи кадар. На другој страни, досадашњем директору Светомиру Мустецићу, због нарушеног здравља, омогућено је адекватно радно место. Он ће водити инвестиције у РБМ-у. Захваљујући на указаном поверењу, Бранислав Томић је изразио наду да ће ове године, у којој Рудник бакра Мајданпек има велике планске обавезе, бити настављени позитивни трендови у производњи и пословању. С. В.

twitter.com/@TelevizijaBor

силничку вожњу, а уколико је таквом вожњом изазвана саобраћајна незгода, возачу се изриче 17 казнених поена. За управљање возилом без возачке дозволе, односно управљање возилом док је возило искључено из саобраћаја, за непоштовање и прекорачење брзине, за алкохолисаност возача преко два милиграма по милилитру, предвиђено је изрицање 14 казнених поена - нагласио је Миша Денчић - официр Одељења саобраћајне полиције ПУ Бор. Возачи којима је одузета возачка дозвола, због великог

броја казнених поена, не остају трајно без ње. Ипак, поступак до нове дозволе јесте дуг: од часова теоријске обуке па до поновног полагања теста. - Сви возачи који су остали без возачких дозвола због казнених поена, могу поново да добију возачку дозволу ако се обрате Агенције за безбедност саобраћаја у Београду, где се врши обука и полагање возачког испита. Да би се обратили овој Агенцији морају да поседују лекарско уверење издато од надлежне Здравствене организације, да су измирили све обавезе плаћања новчане и казне затвора, које су им изречене пресудама за казнене поене, као и да су истекле све мере забране управљања моторним возилом”- рекла је Весна Голубовић, шеф Управних послова ПУ Бор. Према подацима Агенције за безбедност саобраћаја, у Србији је, од почетка примене новог Закона о безбедности саобраћаја, без дозволе остало око две и по хиљаде несавесних возача. М. Симић

dailymotion.com/rtvbor


АКТУЕЛНОСТИ

број 3

петак, 1. март 2013.

3

стр.

Афлатоксин штетан по здравље Повучено млеко појединих произвођача због присуства отровних материја Ових дана у Србији имамо праву конфузију због повећаног нивоа афлатоксина у млеку, тако да су неке врсте млека повучне из продаје. У борском породилишту се користи искључиво

су најканцерогенија једињења која се могу наћи у храни. Реч је о токсичним продуктима плесни Aspergillus flavus, који могу бити присутни у сточној храни, сировинама и полупроизводима

БЕЗ МЛЕКА У БОРСКИМ ВРТИЋИМА Ветеринарска инспекција у Бору наложила је да се, до даљњег, у дечијим вртићима из јеловника избаце млеко и млечни производи, кажу надлежни у Предшколској установи „Бамби“. У једној главној и пет дистрибутивних кухиња у овој установи храни се око 1.000 малишана дневно. Оброци са млеком и млечним производима Нишке млекаре су често на менију, тако да ће, према речима одговорних у „Бамбију“, јеловник, док се не стабилизује тржиште млека, бити без ове намирнице. У кухињама у Предшколској установи „Бамби“ ради се по међународном „Хасап систему“, који подразумева квалитетне оброке и висок ниво хигијене. У борским основним школама је, због новонастале ситуације са токсинима у млеку, из ђачке ужине изузет јогурт, а млека није ни било на менију. Г. Грамић млеко предвиђено за бебе, које у себи не садржи штетне материје, тако да бебе нису угрожене. Питање је колико већ дуго користимо афлатоксине у исхрани и зашто се тако мало пажње обраћа на квалитет хране коју конзумирамо? Многи су сада први пут чули за присуство афлатоксина, а то

за производњу људске хране, као и у житарицама, кукурузу, кромпиру и храни животињског порекла, посебно млеку, ако су животиње храњене контаминираном сточном храном, као што је сада случај у Србији. Б1 афлатоксин је једина супстанца из групе афлатоксина која се налази на листи канце-

рогених материја и доказано је да показује штетне утицаје, пре свега на ћелије јетре, како у смислу токсичности, тако и повећања ризика за појаву рака јетре. Афлатоксини су у млеку присутни и после пастеризације и хомогенизације, али, после прераде од које настају јогурти, кисела млека и сличне намирнице, могућност за опстанак афлатоксина је смањена, кажу стручњаци. Осим млека, за људску употребу много се користи и месо

мишићима и месу, које најчешће конзумирамо. Повремена конзумација мање количине афлатоксина је неизбежна, кажу стручњаци, а ових дана наилазимо и на податак да је и дозвољена количина од 0,05 микрограма по литру такође штетна. У Русији и САД дозвољена количина афлатоксина је десет пута већа. Ти подаци још више збуњују и стручњаке и обичног човека. Оно што је свима јасно јесте да је, због присуства афлатокси-

ових животиња. Афлатоксини одлазе у тело животиње, а највећа опасност се крије у унутрашњим органима, односно изнутрицама. Најмање га има у

на, здравље људи угрожено и да би за почетак требало предузети све да се заражена сточна храна замени исправном. Златја Марковић

(Ре)финансирање живота?

Камате у Србији су међу највишима у региону, што је један од разлога за слабо интересовање за нова задуживања Грађани Србије данас имају велики број финансијских обавеза, које им значајно умањују могућности за нове инвестиције. У тренутној економској кризи, они се, ипак, труде да смање трошкове, а један од начина је обједињавање свих дуговања у само једну рату помоћу рефинасирајућег кредита. По анкети коју смо организовали, мало је Борана који такву опцију сматрају паметним избором. У прилог томе и податак да је више од милион корисника платних и кредитних картица у Србији у минусу или нередовно плаћа дуг. И кашњење је у сталном порасту и веће је за око три одсто. Тај дуг се лако створи, али тешко отплаћује.

youtube.com/rtvbor

Главни разлози за смањено интересовање за ново задуживање су рецесија, пад стандарда грађана и опрез клијената, али и висина камате, која је у Србији међу највишима у поређењу са земљама у окружењу. На свако кашњење отплате рата, банка прво шаље СМС поруке, па зове клијенте телефоном, али никако не одустаје од наплате дуга. Према подацима Удружења банака Србије,

кредитна активност у нашој земљи већ неколико месеци стагнира. Највећи пад кредита забележен је код предузетника – 3,9 одсто, следи привреда - 3,5 одсто. Становништво је опет било боље, али је и ту забележен пад од 2,1 процента. Другим речима, ко може, труди се да на време отплати кредит и не улази у нове аранжмане. Неке банке могу да повећају дозвољени минус на рачуну, а да о томе не обавесте клијента. Иако је то добро, јер клијент има могућност да се више задужи, ако није обавештен могао би да упадне у дуг који није планирао. Камате на коришћење дозвољеног минуса су и до 40 одсто, док

се за недозвољени минус наплаћује камата до невероватних 98 одсто. Поглед на понуду банака показује да кредити нигде у окружењу нису јефтини, иако је давно прошло време када су грађани узимали зајмове не питајући за висину камате, већ само за то колики је максималан кредит који могу да добију. Највећа разлика у каматама између Србије и региона види се код кеш кредита. Док се код нас камате крећу од 23 до чак 33 одсто на ове позајмице, Словенци плаћају од седам до десет одсто, Хрвати од девет до десет, а Црногорци од 13 до 15 одсто. Марија Димитријевић

facebook.com/rtvbor


4

стр.

ДРУШТВО

петак, 1. март 2013.

Закон не штити породиље и труднице Министарство рада, запошљавања и социјалне политике апелује на послодавце да продуже уговоре

»

БОР У Србији се, из године у годину, рађа све мање беба, а жене које први пут рађају су све старије, пад наталитета је стална тема, а новчана ситуација и важећи закони не помажу паровима да се одлуче на родитељство. Један од разлога је и то што трудницу, која је запослена на одређено време, закон не штити од отказа након истека уговора. Мере против послодаваца који отпуштају породиље и труднице у оваквим случаје-

но подсећају из Министарства рада, запошљавања и социјалне политике. Помоћ, бар на кратко, породиљама пружа Национална служба за запошљавање, која онима који остварују право из осигурања, исплаћује надокнаду и до годину дана више, ако је породиљско боловање отворено до три месеца након истека уговора. - Лицу коме је признато право на надокнаду, наставља се

Иако у многим градовима локална самоуправа спроводи стратегију за повећање наталитета и помаже родитељима, само држава може пружити трајно решење. Свако новорођено дете у Бору добија у овој години једнократну новчану помоћ од 10.000 динара, за шта је издвојено око четири одсто из општинског буџета. За подстицај рађања и раст наталитета, Општина Мајданпек ће, ове године, издвојити 15,6 милиона динара, а у многим градовима трудницама и породиљама омогућено је да добију пуну плату док су на боловању и обезбеђено је да вртићи и предшколске установе раде продужено. Ипак, све ово, као и дечји и родитељски додатак и неплаћање ПДВ-а за беби опрему и храну, само су мала помоћ, а не подстицање рађања. вима нису предвиђене законом, па инспекције рада не могу интервенисати. - У Борском округу није било случајева отпуштања ни породиља ни трудница по истеку уговора на одређено време, а оно што инспекција рада може да предузме, јесте да апелује на послодавце - каже Јасминка Везурић, шеф инспекције рада Борског округа. Чињеница да трошкове за породиље и труднице сноси држава из буџета, требало би да буде разлог више да послодавци будуће мајке не остављају без прихода и запослења, на шта свакоднев-

»

БОР

исплата по основу породиљског одсуства и одсуства ради неге детета, уколико започне коришћење одсуства у време трајања надокнаде, све до истека 365 дана од датума почетка. За остваривање овог права потребно је да се достави документација, извод из матичне књиге рођених за дете и извештај надлежног здравственог органа о отварању породиљског одсуства, најраније 45, а обавезно 28 дана пре времена одређеног за порођај - каже Биљана Грујић, саветник за остваривање права из осигурања НСЗ у Бору. Марија Ћосић

број 3

Убрзано решавање судских спорова Усвајање нових законских прописа омогућило да судски поступци буду окончани у краћем року

»

БОР

Судски поступци у појединим парничним предметима су дуго трајали, нарочито у којима је било потребно извести пуно доказа. Ако самој сложености предмета придодамо и њихов позамашан број, резултат су поступци који некада трају годинама.

Законске регулативе умеју да омогуће адвокатима, буквално, одуговлачење процеса. То је случај са неким ранијим одредбама Закона о парничном поступку. Докази су могли да се достављају током постпупка, што га је, у неким случајевима, враћало на почетак. Ово је утицало да све више поступака траје дуже од две године, добијајајући етикету „старих“ предмета. У Основном суду у Бору су направили програм убрзаног решавања тих предмета. - Председница Основног суда у Бору Драгана Аничић, дефинисала је програм који је подразумевао да предност у решавању спорова имају управо ти предмети. Све судије су прионуле на посао и врло брзо, већина предмета је решена. Резултат тога је да је Основни суд у Бору један од најбољих у Србији“ каже Драгица Стојановић, судија и портпарол суда.

Уз успех програма, који је окончао већи број „старих“ предмета, судијама је на руку ишла и нова законска регулатива, усвајање новог Закона о парничном поступку, који је предвидео да странке морају да изведу све доказе током првостепеног поступка и предлажу временски оквир окончања парнице. Памтимо период када су многи поступци одлагани у недоглед, јер се странке нису појављивале на суду, а као разлог наводиле су да нису лично примиле позив. Сада је и таква могућност анулирана. - Измене Закона о достављању омогућиле су да се поступци покрећу на време, без одлагања. Сада достављачи одлазе на адресу учесника у поступку, и уколико особа није кући, достављач оставља позив у коме пише да је дужна да у року од 30 дана преузме документа. Уколико то не учини у року, неће доћи до одлагања поступка, јер ће се сматрати да је целокупна документација уручена - истиче судија Драгица Стојановић. Све у свему, судски поступак, због своје природе ствари, захтева детаљност, али је организацијом рада у Основном суду у Бору и новим законским решењима њихов просечан рок сведен на разумну меру, која свакако иде у прилог самим учесницима у поступку, али и судијама које воде цео поступак. Дарко Стојадиновић

Други рођендан Канцеларије за младе у Бору

Канцеларија за младе Општине Бор први пут је, прошле године реализовала програм Професионалне оријентације у сарадњи са ГИЗ-ом, немачком организацијом за техничку сарадњу. Циљ је био да се младима помогне да сагледају своја интересовања и могућности и да у складу са њима, одаберу будуће занимање. Током две године колико Канцеларија

за младе Општине Бор постоји, реализовала је и друге пројекте, којима је побољшала културни и забавни живот младих у граду, а подржала је и многе акције других организација. Учешћем у радионици „Виртуелно предузеће“ у Економско-трговинској школи, волонтери канцеларије радно су обележили други рођендан. - Основни циљ постојања Канцеларије за младе је рад са

twitter.com/@TelevizijaBor

младима. Ту смо да младима пружимо подршку, да посредујемо између њих и неких институција, да их информишемо и са њима реализујемо пројекте и посећујемо семинаре. Тако радимо на активацији младих људи, подстичемо их да учествују у друштвеном животу и да буду на правом путу. Ове задатке и циљеве испуњавамо већ две године - каже Дарко Велојић,

координатор рада Канцеларије за младе Општине Бор. Волонтери Канцеларије за младе Општине Бор свој рад у наредном периоду усмериће пре свега на професионалну оријентацију и каријерно вођење младих, што се показало као корисно ученицима, који су кроз тај програм прошли. Марија Ћосић

dailymotion.com/rtvbor


број 3

ЕКОНОМИЈА

Опрема из Индије за нову топионицу

У луци „Прахово“ истоварени измењивачи топлоте тешки по 80 тона

»

БОР Колико је реконструкција топионице и изградње фабрике сумпорне киселине у Бору комплексан посао, потврђује и опрема која је, најпре морем, а потом и речним током, допремљена у луку „Прахово“ из Индије. Реч је о измењивачима топлоте који су тешки по 80 тона. Више од 200 тона опреме ,ових дана, специјалним дизалицама истоварено је на камионе, који ће је потом допремити у Бор. Целокупан посао, као и до сада, реализује се под будним оком Драгана Маринковића, директора Пројекта реконструкције Топионице и изградње фабрике сумпорне киселине у Бору.

- Знајући да су капацитети дизалица у самој луци „Прахово“ 40 тона, а да сваки од два измењивача која су допремљена има тежину око 80 тона, морали смо да ангажујемо специјалну опрему, односно дизалице које могу све ово да истоваре. Сту-

пили смо у контакт са фирмама у Србији које имају ове моћне машине, носивости до 500 тона. На тај начин врло лако ћемо истоварити целокупну опрему са барже на камионе и допремити је у Бор. Могу рећи да је ово последњи контигент опреме која је великих габарита. Наравно, очекујемо испоруку још пуно делова, али не толико великих.

петак, 1. март 2013.

5

стр.

Добро почела производна година у РТБ-у Бор

Резултати који охрабрују »

БОР Стабилан рад басенских рудника у јануару, попут „Великог Кривеља“ где је, у тамошњој флотацији, за месец дана пре-

тона монохидрата. У осталим погонима Топионице и рафинације произведено је и 850 тона дипформинг

НОВИ НАКИТ ИЗ МАЈДАНПЕЧКЕ ЗЛАТАРЕ „Златара Мајданпек“, која послује у саставу „ИПМ Мајданпек“ и овог фебруара, побринула се за новине у производном асортиману. Израђени су нови комади накита, као прави избор за поклоне. У питању је италијански дизајн, проверени квалитет и комади накита израђени у комбинацији племенитих метала и циркона који су истовремено и основ за нову, овогодишњу колекцију. Од урађеног, осим прстења, где пажњу привлачи један са чак 210 циркона, ту су и привесци, крстови са цирконима, и други производи који могу бити пригодан поклон за посебне прилике. Малопродајне цене се формирају према грамажи и крећу се од неколико десетина до више стотина евра, у динарској противвредности. С. Вукашиновић

Након превоза опреме до Бора, очекује нас монтажа. Знамо да нам је рок крај ове, односно почетак наредне године и морамо га испоштовати - изјавио је Маринковић. Д. Стојадиновић

рађено рекордних више од 870 хиљада тона руде, наговестио је добру годину за Рударско-топионичарски басен Бор. У борску топионицу је, само из кривељске флотације, стигло око 13 хиљада тона концентрата, а укупно је у јануару на прераду примљено близу 24 хиљаде тона влажног концентрата са око три и по хиљаде тона бакра. Топионичари су произвели 4.010 тона анодног, електролизери 3.400 тона катодног бакра, а фабрика сумпорне киселине 9,3 хиљаде

жице, 113 тона плавог камена и 116 тона производа ливнице. Металуршки учинак у складу је са планом, чак и неколико процената већи, а укупно бољи 15 процената у односу на исти месец прошле године. У басенским рудницима је, с друге стране, за месец дана остварено 4,4 милиона тона ископина, од чега је 1,37 милиона тона руде, са близу 4.200 тона бакра у њој. Б. Обрадовић

Први пут од ове године сви они који се баве живинарством и рибарством имаће право на субвенције

»

Држава помаже произвођачима рибе

БОР Да би се повећао број узгајивача рибе држава ће произвођачима помоћи са минимумом 500 динара по приплодној матици шарана, 300 динара за матице пастрмке и са седам динара по килограму произведене конзумне рибе. Директна плаћања државе произвођачима рибе биће кроз премије, подстицаје за производњу, регресе и кредите. Стручањци сматрају да ће се субвенцијама обезбедити предвидивост у производњи рибе, а произвођачи су, за почетак, задовољни малим субвенцијама. Задовољан је и Јовица Јанковић, један од двојице произвођача калифорнијске пастрмке youtube.com/rtvbor

у борској општини. Он има девет базена капацитета 20 тона и до сада је производио петнестак тона годишње. Након ових суб-

свега 15.000 тона, односно 30 одсто потреба тржишта. Иако Србија увози рибу у вредности 90 милиона долара, уз већу по-

венција лакше ће му бити да напуни базене, али и да иде у даљу финализацију производње. У Србији се годишње поједе 50.000 тона рибе, а произведе

моћ државе, може да почне и да је извози, тим пре, јер за то има иделаних услова. Субвенције ће добити и произвођачи живине. Брз обрт,

скромна улагања и мали ризици, предности су живинарске производње. Међутим, без помоћи државе, та сточарска грана почела је да пропада, а потрошња живинског меса по глави становника увећала се на 18 килограма. Сада ће подстицаји живинарима за родитељско јато бити 60 и 100 динара по комаду, а за ћурке у минималном износу од 300 динара. Љ. Ђорђевић НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

12:15h facebook.com/rtvbor


6

стр.

У ФОКУСУ

петак, 1. март 2013.

број 3

Кредит за реконструкцију неготинске зелене пијаце Одборници Скупштине Општине Неготин, на 26. редовној седници, донели и одлуке о усклађивању оснивачких аката комуналног и јавног предузећа за грађевинско земљиште са одредбама Закона о јавним предузећима

»

НЕГОТИН За одлуку о задуживању Општине Неготин код пословне банке, како би са кредитом од 50 милиона динара и планираним средствима из буџета општине, већ ове године, могли да почну обимни послови реконструкције неготинске зелене пијаце, гласало је 36 од 42 одборника, колико их је учествовало у раду локалног парламента. Тиме је постигнута сагласност, углавном, скупштинске већине, око овог предлога, на који је из редова Одборничке групе ЛДП и једног одборника Српске напредне странке упућено низ замерки. Будући да је, већином гласова, скупштинска одлука донета, по добијању кредита, требало би да почну радови на реконструкцији зелене пијаце, а реч је о једној од највећих инфраструктурних инвестиција у Неготину, у 2013. Донета је и одлука о усклађивању оснивачких аката ЈП за комуналне делатности „Бадњево“ и ЈП за грађевинско земљиште Општине Неготин, са одредбама Закона о јавним

предузећима. И ове тачке дневног реда обележила је полемика представника опозиционих и одборника владајуће већине, уз коментаре надлежних стручних служби које су биле задужене за израду и усаглашавање ових аката. Већином гласова одборници су се изјаснили и о ангажовању ревизора за обављање екстерне ревизије завршног буџета општине за 2012. годину. Донете су и одлука о допуни одлуке о одржавању чистоће, о усвајању извештаја о спроведеним пословима и задацима заштите и спасавања из надлежности општинског штаба за ванредне ситуације за 2012, а усвојен је и годишњи план рада штаба. На предлог Општинског већа, а по усвајању у Скупштини, као допуна дневног реда, после разматрања предлога одлуке, усвојен је и План капиталних инвестиција општине Неготин за период од 2012. до 2016. године. Одборници неготинске Скупштине су се сагласили око предлога о подизању споменика Милошу Обреновићу у централ-

ној градској зони, а изгласали су и допуну одлуке о додели награда и јавних признања Општине Неготин. Уз постојеће, мајску награду, повељу и звање почас-

Александра Миловановић и др Влајко Ђорђевић, као и већина чланова Општинског већа. Посебан тон седници, на почетку и на крају, дале су честитке

ног грађанина, уводи се и признање „Кључ града Неготина“. Редовној седници локалног парламента, којој је присуствовало 42 од 45 одборника актуелног сазива, председавао је Дамир Ракић, председник СО Неготин, а присуствовали су јој председник општине мр Милан Уруковић, његови помоћници

општинских функционера и одборника младој Неготинки Катарини Ковачевић, студенткињи Фармацеутског факултета у Београду, која је заслужно победила и понела титулу најталентованије у Србији и региону, као учесник шоу програма „Ја имам таленат“. Јованка Станојевић

Седница Скупштине Општине Мајданпек

Позиција и опозиција непомирљиво Мајданпек.- Седница СО Мајданпек имала је два потпуно другачија дела. У првом, за прва четири сата рада, уз четири паузе, утврђен је само дневни ред и усвојен записник. Јер, одборници опозиције (СНС и коали-

а да се ова одложи, како би се обезбедило присуство директора јавних предузећа и установа. У другом делу, одржаном иза затворених врата и уз присуство само представника владајуће коалиције, стручних служби и но-

ције око СПС-а и „Преокрет“) ултимативно су тражили да се у дневни ред, као прва тачка, уврсте одборничка питања са неодржане јануарске седнице, која је била сазвана на њихов захтев, а није одржана због кворума,

винара, радило се по утврђеном дневном реду и уз дискусије и закључке, донело више одлука. Седница је почела уобичајеном расправом о дневном реду, током које су одборници опозиције тражили да прва тачка

twitter.com/@TelevizijaBor

буду одборничка питања, не дозвољавајући да се другачије настави рад. Расправа је потрајала, тензија је расла, паузе нису помагале. Одлучено је да се 11 одборника опозиције, који су стајали крај говорнице, не дозвољавајући наставак рада, удање са седнице. Како су, упркос томе, они остали у сали, уследила је још једна пауза. Након ње, одоборници владајуће коалиције (ДС и УРС) и стручних служби су, на позив председавајуће Милице Јасенски, прешли у другу салу и наставили рад. Одборници опозиције остали су иза затворених врата, а владајућа већина, настављајући рад по утврђеном дневном реду, прихватила је предлог одлуке о измени оснивачких аката јавних предузећа и њиховог усклађивања са новим законским решењима и Одлуке о изменама и допунама Плана генералне ре-

гулације за насеља Мајданпек, Доњи Милановац и Мосна. Уз одлуку о измештању магистралног пута на улазу у Мајданпек, закључено је да се ресорном министарству упути захтев да помогне РБМ-у и РТБ-у Бор у решавању горућег проблема за општину и град. Усвојена је и Одлука о утврђивању Локалног акционог плана запошљавања за ову годину, о стварању услова за бољу доступност и приступачност у коришћењу здравствене заштите на територији општине, као и предлог закључка о ставу општине о узгајању и ширењу генетски модификованих организама. Седница је завршена апелом одборника да се за сваку наредну створе услови за несметан рад и не дозволи да се слични догађаји понове. Силвија Вукашиновић

dailymotion.com/rtvbor


број3

У ФОКУСУ

петак, 1. март 2013.

7

стр.

Вода у Бору неисправна за пиће

Због велике количине падавина у Бору и околини и топљења снега са Црног Врха и Ртња замућена изворишта у Злоту и Боговини. Организовано снабдевање из цистерни

»

БОР

Вода у Општини Бор и околним селима није исправна за пиће, због замућења изворишта Сурдуп, Боговина и Злот, речено је на седници Штаба за ванредне ситуације Општине Бор. Једино је у селу Кривељ и у погонима РТБ-а Бор вода исправна, јер се они напајају са изворишта у Кривељу, које није замућено. - Из Завода за заштиту здравља у Зајечару добили смо уверење да је вода која долази из правца Боговине, Злота и Сурдупа неисправна за пиће и спремање хране. Самим тим ову воду проглашавамо техничком водом и може се користити за најнеопходније ствари, али не за пиће и кување. Једино извориште које је остало у функцији је Кривељ, тако да мештани ове месне заједнице и радници у погонима РТБ-а Бор, који су у овом делу, немају разлога за бригу. Уз помоћ ЈКП „3. октобар“ ангажовали смо цистерне које преузимају пијаћу воду у Зајечару и

распоређене су у граду и селима, како би становници могли да се снабдеју здравом пијаћом водом. Рестрикције воде неће бити, а у зависности од тога која су изворишта најмање замућена, ту воду ћемо пуштати у систем.

- Тимок се излио у атару села Шарбановац и три домаћинства која су у непосредној близини реке могу да буду угрожена. За сада држимо све под контролом, стално пратимо ситуацију, на лицу места су и ватрогасно спа-

Ипак, понављам, ова вода није за пиће - каже Славиша Фришковић, директор ЈКП „Водовод“ Бор. Проблема има и у месној заједници Шарбановац због новог пораста нивоа Тимока, због чега су угрожена три домаћинства.

силачке јединице. У сваком случају смо спремни и урадићемо све што можемо. Апеловао бих и на становнике ове месне заједнице да помогну људима који су на терену, колико год могу. Првенствено је битно пуњење џакова песком - изјавио је Жика Голубовић, заменик команданта

„Монсунске“ кише у Крајини За два дана пало више од 60 литара по квадрату Киша је непрекидно падала у источној Србији протеклих неколико дана и почела да наликује на праве „монсунске“ кише. Према подацима Пољопривредне станице у Неготину, за два дана, пало је више од 60 литара воде по квадратном метру, а метеоролошка станица Института за рударство и металургију у Бору, за три дана, измерила је 56 литара падавина. Поређења ради, прошле године, која је била изузетно сушна, у Неготинској крајини укупно је било 320 литара падавина по квадратном метру, а у претпрошлој 380. У неготинској општини Тимок је, код Ковилова, поплавио око 500 хектара ораница. Стручњаци Пољопривредне станице у Неготину процењују да, ако се вода на изливеном подручју, после престанка кише дуже задржи, прети опасност

youtube.com/rtvbor

да засејани усеви пропадну. Просек годишњих падавина је у Неготинској крајини од 450 до 650 литара годишње. То би било довољно за добар род житарица и других пољопривредних култура, али је проблем што временске прилике нису уједначене током године а ни у дужем временском периоду, па је, или превише суше или превише кише. Ни једно ни друго, наравно, не одговара усевима, па је излаз у изградњи великих система за одводњавање и наводњавање. Постоји пројекат, стар више од века, о изградњи таквог система, којим би се заштитило од поплава и од суше више од 13 хиљада хектара у неготинској низији и тиме обезбедиле две жетве годишње. Нажалост ова, као и многе друге сличне идеје, за сада су само „мртво слово“ на папиру. Ч. Васић

Штаба за ванредне ситуације у Бору. У одбрану од поплаве укључили су се и радници Јавно комуналног предузећа „Трећи октобар“. - Како је киша интензивно почела да пада, проблеми су почели да се јављају, поготову у селима где су пропусти за воду запушени и дошло је до оштећења локалних путева. Механизација је, углавном, била ангажована на чишћењу ових пропуста за воду, а превезли смо песак и ситан материјал за пуњење џакова у Шарбановац. Такође, по једна машина дежура у овом селу и Злоту за случај да буде проблема са путном инфраструктуром - нагласио је Далибор Орсовановић, директор ЈКП „Трећи октобар“ Бор. Најаве метеоролога не иду на руку грађанима Општине Бор, јер се падавине очекују и наредних дана. Д. Ђорђевић

Пораст водостаја на Црном Тимоку Црни Тимок поплавио неколико стотина хектара код Бољевца, а код Зајечара приобаље Вражогрнаца

»

ЗАЈЕЧАР

У Зајечару је, због пораста водостаја Црног Тимока, који је достигао коту 350 уведена редовна одбрана од поплава. Како је речено на седници Штаба за ванредне ситуације, тренутно стање није драматично и уколико се временска прогноза обистини, не очекује се значајнији пораст водостаја. Црни Тимок, за сада, плави неколико стотина хектара код Бољевца, а на територији Зајечара приобаље села Вражогрнац. Бели Тимок је на коти 50, а граница на којој се уводи редовна одрбана од поплава је 140, па је водостај оцењен као низак. Оно што јесте битно да је план одбране од поплава разрађен до детаља, како би се предупредила било каква нежељена

ситуација, речено је на седници Штаба. Командант Штаба за ванредне ситуације градоначелник Зајечара Бошко Ничић је поручио да је ситуација под контролом и да нема места паници. Он је апеловао, посебно на људе у сеоским месним заједницама, да очисте одводе и јаруге да би вода која надолази могла да отиче. Оно што је битно да је План одбране од поплава разрађен до детаља, нагласио је Ничић. Д. Марушић СВАКЕ ДРУГЕ СРЕДЕ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

18:15 facebook.com/rtvbor


8

стр.

СПЕКТАР

петак, 1. март 2013.

ТУРИЗАМ

број 3

ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

Путовања у срцу

DZÎLJILJI *A TRJEKUT

На 35. Међународном сајму туризма, који се ове године организовао под мотом „Путовања у срцу“, представиле се Туристичка организација Општине Бор и Хотел „Језеро“

»La flotacija „Veliki Krivelj“ întro

»

БЕОГРАД Сајам туризма је добра прилика за промоцију нових дестинација и услуга, али и показатељ спремности за регионалну сарадњу. Отварајући сајам, Горан Петковић, државни секретар за туризам истакао је да је обавеза организатора да кроз сајам пренесу поруку да је

- Највеће интересовање за туризам у борској општини је за хотел „Језеро“, скијалиште на Црном врху и кафић у борској Јами, али ћемо ми овај сајам искористити да подједнако промовишемо све потенцијале Општине Бор - изјавила је Жаклина Туфонић, директор Туристичке

PROU*ERJA LA RTB

lună đe dzîlje sa profăkut pistă 870 mij tone đe rudă. La Topituarja Boruluj numa đin flotacija Krivjeljuluj a ažuns 13 mij tone đe koncentrat, dar ku totu în januar la profăkut a ažuns 24 mij tone đe koncentratu umjed ku măjdo tri mij šî žumătaće tone đe aramă. Sa produs šî vro patru mij tone đe arama anodă šî vro tri mij 500 tone đe arama katodă, dar Fabrika đe sumporna kiselina a produs nouă koma tri mij tone đe kiselina asta. În alće părcî a Topituarji šî rafinacîji sa produs šî 850 tone đe sîrma dipforming šî 113 tone đe pjatra vînătă. La majdanurlji basenuluj întro lună đe dzîlje sa făkut pistă patru milioanje tone đe săpături đin karje măjdo un milion šî žumătaće tone đe rudă ku măjdo patru mij 200 tone đe aramă în ja. LA PRAHOVA A AŽUNS OPREMA ĐE RTB

»La Prahova a ažuns pistă 200

Србија земља сарадње, активна у међународним организацијама, као и у сарадњи са земљама региона, Европе и света док је Братислав Петковић, министар културе и информисања нагласио да су споменици, широм Србије, велики туристички потенцијал којима се представљамо свету као народ богате културе. Сајам туризма у Београду био је и прилика да се, на једном месту, види туристичка привреда Србије, спозна шта је ново у туризму, упознају нова одредишта и туре, али и одабере место за летовање. На сајму туризма, ове године организованом под мотом „Путовања у срцу“, представљена је и туристичка понуда Општине Бор.

организације. - Менаџмент хотела „Језеро“ задовољан је досадашњом посетом и интересовањем туроператера и очекују, након сајма, да већи број туристичких агенција ову дестинацију уврсте у своју понуду- каже Данијела Николић, менаџер хотела „Језеро“. На Међународном сајму туризма представило се око хиљаду излагача из 46 земаља. Земља партнер овогодишњег сајма је Немачка, а ове године први пут је учествовала и Куба. Осим Међународног сајма туризма, у истом термину, организован је и Међународни сајам вина „Бео вајн“ и Сајам сувенира „Посетите Србију“. Ж. Јовановић

СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР Шта туристима може бити занимљиво у Источној Србији, а шта је по вама леп у овом крају? репортаже о људима и догађајима, гости познати и непознати широј јавности, музичари...и тазне занимљиве теме

twitter.com/@TelevizijaBor

14:00

tone đe opremă pintru Fabrika đe sumporna kiselina la Bor. Ai+a je vuorba đe skimbătorji đe kăldură karje au 80 đe tone, i să înkarkă pi kamioanje, karje pi urmă o să mjargă la Bor. Kum a spus Dragan Marinković, direktoru Projektuluj rekonstrukciji la Topituarje šî grăđitu la Fabrika đe sumporna kiselina, kînd oprema asta o să ažungă la Bor, ja îndată o să fije pusă în elementurlji fabrišji karje pînă akuma sa făkut. AFLATOKSINURLJI ŠÎ LAPĆELJE

»În tuată Sîrbija vro kîćeva dzîlje

uaminji sînt spomîntacî pintru

kă sa dat informacijlji kă jasta aflatoksin în lapće. *eva lapće je tras đin vîndzarje pînă kînd no să ažungă rezultaturlji analjizîluor karje sa trimjes la Holandija. Pînă kînd nu ažung rezultaturlji analjizîluor, Odboru đe sănătaće šî familije +erje đi la Ministarstva đe kîmpokultură kît măj jut să spună +e lapće je tras đin vîndzarje pintru koncentracija mărită đe aflatoksin. TÎRNA ĐE TROŠIT

»În Sîrbije în decembar anu +a

trjekut, tîrna đe trošît đemižlok a fost vro 63 mij đe dinari, dar tîrna minimală đe trošît đemižlok măjdo 34 mij đe dinari, sa spus la Ministarstva đe trgujit šî telekomunikaciji. Đin valuarja tîrnji vro 40 procenturi sa dat pi mînkarje, dar pi raćunuri măjdo 20 procenturi. În tîrna minimală pi mînkarje sa trošît vro 47 procenturi, dar pi raćunuri măjdo 18 procenturi. Standardu uaminjiluor să urmărješće după standardurlji Uniji Evropi. PROCESURLJI ÎN SUD

»Sudu primar la Bor ku rešîtu jut

la procesurlji măj lun&i đe kît doj anji akuma je sudu primar ăl măj bun în Sîrbije. Portparolu suduluj la Bor, sudija Dragica Stojanović a spus kă asta sa întîmplat, măj đe întîj, pintru programu đe rešîtu procesuriluor karje la făkut prezîdanta suduluj Dragana Aničić, dar šî pintru +eva părcî Zakonuluj đe procesuri, karje sa prihvătujit pi februar anu 2012. Prevodu: Aleksander Ilić

Каћа доказала да има таленат Катарина Ковачевић из Неготина победница је великог финала шоу програма Радио телевизије Србије „Ја имам таленат“, а као награду освојила је новчану суму од 100.000 евра. Млада студеткиња фармације тријумфовала је, захваљујући највећем броју гласова публике, испред д ру го п л а с и ране Хајналке Буш из Суботице и

трећепласираног дуа Александре и Немање из Кучева. У фуналу је учествовало десет такмичара, а Катарина Ковачевић наступила је друга по реду и бриљантно отпевала чувену песму „Зајди, зајди”. На крају наступа, заплакала је од емоција, уз одушевљење публике И жирија. Пуну подршку дали су јој и житељи Неготина, који су током вечери у домовима и локалима пратили такмичење и упутили многе гласове путем СМС порука.

dailymotion.com/rtvbor


КУЛТУРА

број 3

Ученице петог разреда Основне школе „Душан Радовић“ у Бору другарима позајмљују књиге

Мала приватна дечја библиотека »

БОР

Вођене жељом да својим другарима из школе понуде најразличитије наслове, од лектире за основну школу до енциклопедија, Милица Митровић, Милана Андрашевић, Милица Мајић и Симонида Цајић, више од два месеца позајмљују књиге из своје приватне библиотеке. Библиотека „Цветак“ за сада има више 40 чланова и

фонд од 200 књига и седам енциклопедија, а како истичу младе библиотекарке, све је проистекло из игре. Љубав према књигама постоји из најранијег детињства, а за то су, осим родитеља и наставника, заслужни и на дечијем одељењу

Народне библиотеке у Бору. Тамо су младим библиотекаркама помогли и око назива Библиотеке „Цветак“. Осим свеске са списком књига, ове креативне девојчице су направиле и џепове за карте књига и чланске карте, што само поврђује да су озбиљно схватиле посао библиотекара. Доказ за то је и књига утисака о прочитаним

делима. Поносне власнице ове мале дечије библиотеке, која је за сада у приватном стану једне од њих, имају и фејсбук страницу, а жеља им је да једног дана направе часопис „Откриће малог цветка зановетка“. Ж. Јовановић

Почеле припреме за „Сусрете села“

Јубиларна 40. манифестација окупиће 13 неготинских села

»

НЕГОТИН Традиционална манифестација „Сусрети села“ општине Неготин , ове године биће у знаку јубилеја – 40 година трајања Смотре и две стоте годишњице погибије славног војводе крајинског, хајдук Вељка Петровића. По традицији, манифестација ће бити отворена у Чубри, свеукупном победнику прошлогодишњих „Сусрета села“, у којој ће 16. марта, на сцени тамошњег Дома културе, КУД „Младост“ угостити КУД „Вук Караџић“ из Видровца. Такмичења ће трајати до 27. априла, када ће се у МЗ Поповица састати Културно-уметничко друштво „Аранђел Матић“ са гостима из Чубре. Смотра изворног народног стваралаштва, у организацији youtube.com/rtvbor

Дома културе „Стеван Мокрањац“, годинама већ окупља многобројну публику, а тако ће, верују организатори, бити и ове сезоне, с обзиром да је реч о јубиларној 40. Манифестацији чији је покровитељ, Општина Неготин. Наступе ансамбала учесника пратиће жири, који ће према важећим пропозицијама, најбоље учеснике у више категорија прогласити у оквиру програма Мајских свечаности у Неготину. На 40. „Сусретима села“, ове године, учествоваће 13 месних заједница и исто толико културно уметничких друштава, која чувају богату музичку и обичајну традицију Неготинске Крајине. Ј. Станојевић

петак, 1. март 2013.

9

стр.

„Барикада“ у Бору У биоскопу „Звезда“ одиграна позоришна представа која иронично говори о актуелним дешавањима у Србији

»

БОР

Србија на челу Европске уније 2020. године, државном политиком успешно управљају председник и два потпредседника који на својој најновијој барикади дочекују званичнике из целог света, а

што сам део ове приче која се стално развија, представа је увек другачија, јер су и ситуације у нашој земљи стално другачије. Инспиративна је и креативна, сваки пут је другачија, боља, лепша и занимљивија за нас који

за то време планирају како да најбоље уновче нову епидемију грипа - укратко је радња позоришног комада „Барикада“ продукције “Аутлет”. Глумци Синиша Убовић, Владан Дујовић и чувени индексовац Бранислав Петрушевић Петрући, након гостовања у другим градовима, пародијом на актуелна дешавања у Србији, представили су се и Боранима у сали биоскопа „Звезда“. - Барикада је представа која трпи промене, свако извођење може бити другачије, увек могу да се убаце иновације. Нека места су постављена матрично и стално се могу мењати, као фиока, извучете, замените и увек имате актуелну ситуацију - рекао је Бранислав Петрушевић Петрући, глумац. - Задовољан сам и срећан

играмо. Увек има оних који се осећају прозваним, али људи то

Центар за културу Општине Бор културну сезону наставља позоришном представом „Индиго“ којом ће се 8. марта Боранима представити глумци Бранислав Лечић, Даница Максимовић и Марија Вицковић. воле. Често у публици имамо политичаре, али они знају да је ово таква врста позоришта и лепо реагују, нисмо мали никаквих проблема - објаснио је Синиша Убовић, глумац. Публика је смехом и аплаузима подржала ову политичку сатиру, за коју је текст писала Сања Ћосић, а режирао Владимир Лазић. Марија Ћосић

Лије се трећа статуа рудара Скулптура ће бити постављена у хотелу “Језеро”

»

БОР

Трећа скулптура рудара, идентична делу које се налази на кружном току раскрснице на четвртом километру у Бору, израђује се у Ливници фазонских одливака борске топионице. Ливење трећег рудара, висине два метра и тежине 400 килограма биће завршено до краја фебруара. Мајстори

фазонске ливнице у Бору кажу да је већи део посла окончан и преостала је само завршна обрада. Планирано је да нова скулптура краси хотел “Језеро” на Борском језеру, док ће други, већ изливени бронзани кип рудара своје место добити у Мајданпеку. Е. Драгаш

facebook.com/rtvbor


10

стр.

МОЗАИК

петак, 1. март 2013.

Гастрономске чаролије

Драге моје домаћице, ако желите да мушкарац вашег живота (муж, пријатељ, дечко) буде леп и снажан, обавезно му спремајте БЕЛМУЖ. Белмуж је некада био пастирски оброк и специјалитет источне и југоисточне Србије, од Неготина до Пирота. Данас је бренд овог поднебља и по речима многих који су га пробали „ једноставно, јединствено и неoписиво речима“. А некада, дан пре Ђурђевдана (Ђурђевштина) у селима брдско планинског дела, почињала је мужа оваца и обавезна припрема белмужа да би овце и наредне године имале више млека. Тај дан овчара прослављао се на месту где се славио Ђурђевдан тако што се од помуженог млека и белог кукурузног брашна правио белмуж, на следећи начин. У групама планинских засеока, увече би се помузле овце, подсирило млеко и из цедила извадио млади неслани сир, који се стављао у котао. Тај би се котао онда стављао на ватру и додавањем белог брашна стварала кашаста маса, која се солила па се варјачом (дрвеном кашиком) мешала и кувала док вода потпуно не испари. Таква кашаста маса се ,после кувања на ватри, служила на ливади или за совром. Данас се белмуж прави на исти начин, али на шпорету. У посуду са дебљим дном ставите 1 кг младог, несољеног (најбоље овчијег) сира и на лаганој ватри мешајте док се не растопи. Затим додајте 400 гр пројиног брашна и соли по укусу и дрвеном варјачом мешајте непрестано 10 – 15 минута. Када белмуж остане као грудва и маса почне да се окреће, може да се склони са ватре и послужи . И да се вратим на почетак. Кажу да „који мушки једе белмуж, здраву храну од сира и кукурузног брашна, буде леп до старости и када му коса побели“. Ево правог рецепта за вашу снажнију половину. Мирјана Васић

лоБОРизми • Ми не можемо да промашимо. Немамо циљ. • Тешко је препознати Србина у иностранству. Изгледа као сваки нормалан човек. Владимир Драмићанин • Као да не живи у овом времену. Другим речима, историјска личност! • Немам ја стрпљења да толико трпим. Милен Миливојевић • Наша прича је без хепиенда јер нашој срећи нема краја. • Наши политичари су сигурно скромни људи кад могу да живе на рачун сиромашних грађана. Бојан Рајевић

twitter.com/@TelevizijaBor

Обележен Дан језика »

БЕЛМУЖ – ЛЕП МУЖ

• Органи гоњења имају валидне доказе да се организовани криминал врши у групи. • Он је на првом месту члан владајуће странке, па тек онда све друго. Живојин Денчић • Не само да купујем искључиво српске произоводе, него их и крадем. • Никада нећемо признати независно Косово. То ће стално понављати и наш амбасадор у Приштини. Александар Чотрић

број 3

БОР Стиховима рецитованим на српском, влашком и ромском језику, у Народној библиотеци у Бору приказан је део богатства, лепоте и идентитета језика којима се говори у овом делу Србије, чиме је обележен Међународни дан језика. Подсећајући на значај очувања језика, Весна Тешовић, директор Народне библиотеке нагласила је да мелодију и ритам језика треба чувати, јер то долази из најдубљих слојева духа народа. Изгубити језик, кажу, да значи одсећи себе од своје

прошлости. А у циљу очувања језичке културе и афирмације вишејезичности, програм су организовали Народна библиотека и Центар за културу у Бору. У програм ове године први пут су укључени и Роми. Као део изворне влашке традиције, публици је представљен обичај Бадњи дан, о којем је говорила Сузана Мијић, етнолог. У програму су учествовали чланови сеоских културно уметничких друштава борске општине из Кривеља, Бучја и Брестовца. Е. Драгаш

Занимљивости

Награђени спасиоци ланета »

БОР Храбре раднике Ивана Николића, Николу Гергића, Ивана Красаревића и Косту Живковића, који су на флотацијском јаловишту Велики Кривељ,

Рудника бакра Бор, од сигурне смрти спасили младунче срне, менаџмент РТБ-а Бор наградио је са по 70 хиљада динара и тродневним боравком у Хотелу

„Језеро“ на Борском језеру. - Спасити крхко лане из живог блата јаловине јесте велики и племенит подвиг, али не и изненађујући, јер је до сада много пута потврђено да су борски рудари били солидарни и спремни да притекну у помоћ коме год она била потребна - рекао је Благоје Спасковски, генерални директор РТБ-а Бор, на пријему уприличеном за раднике. Лане су спасиоци сместили у борски ЗОО врт и назвали Срећко. Усрећио је, кажу и њих, а награда коју нису очекивали, пријатно их је изненадила. Е.Д.

Поетски кутак Крајино... Наточи ми још једну чашу тамњанике Да осетим мирисе из ада Крајино најљепша конобарице Најљепши врту од винограда Волим те тако блудну тако податну Дојиљо винопија бекрија и казанџија Крајино тимочка бештијо Винороткињо чокотушо бостанушо моја Златокоса очешљана мјесечином Окупана Дунавом ракијом и вином Окрећеш се за сунцокретима Одмараш се на класју пшенице Крајино љубавнице – Крајино хранитељице Марко Војводић dailymotion.com/rtvbor


МОЗАИК

број 3

петак, 1. март 2013.

11

стр.

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР ПОНЕДЕЉАК 7.00 Будилица 9.00 Цртани филм 9.25 Серијски филм 10.15 Вести на знаковномјезику (р) 10.30 Викенд на истоку (р) 11.20 Документарни програм 12.00 Вести 12.15 Серијски филм (р) 13.05 Серија „Излог страсти‘‘ 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 Калеидоскоп 15.15 Србија коју волим 16.00 Дневник 16.30 Серијски филм 17.30 Око истока 18.25 Цртани филм 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 Нокаут 20.30 Спортска хроника 21.10 Строго поверљиво 22.00 Данас 22.30 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 1.00 Ноћни програм

УТОРАК 7.00 Будилица 9.00 Цртани филм 9.25 Серијски филм 10.15 Палета (р) 10.40 Није тешко бити ја 11.30 ...И акција 12.00 Вести 12.15 Серијски филм (р) 13.05 Серија “Излог страсти‘‘ 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 ABS Show 14.55 Нокаут (р) 15.20 Спортска хроника (р) 16.00 Дневник 16.30 Серијски филм 17.30 Око истока 18.25 Цртани филм 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 Ауто флеш 20.40 Свет на длану 21.10 Строго поверљиво 22.00 Данас 22.30 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 1.00 Ноћни програм

СРЕДА 7.00 Будилица 9.00 Цртани филм 9.25 Серијски филм 10.15 Агро дан 10.40 Документарни програм 11.30 Еколошка питања 12.00 Вести 12.15 Серијски филм (р) 13.05 Серија „Излог страсти‘‘ 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 Вино и виноградарство 14.55 Свет на длану 15.20 Ауто флеш 16.00 Дневник 16.30 Серијски филм 17.30 Око истока 18.15 Улична патрола 18.25 Цртани филм 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 Корак 21 20.40 Филм на виде(л)о 21.10 Строго поверљиво 22.00 Данас 22.30 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 1.00 Ноћни програм

ЧЕТВРТАК 7.00 Будилица 9.00 Цртани филм 9.25 Серијски филм 10.15 Агро дан 10.35 ABS Show 11.05 Дивља планета 11.30 Меридијанима 12.00 Вести 12.15 Серијски филм (р) 13.05 Серија „Излог страсти‘‘ 14.00 Вести 14.10 Бели лук и папричица 14.30 Агро дан 14.45 Ауто спринт 15.30 Филм на виде(л)о (р) 16.00 Дневник 16.30 Серијски филм 17.30 Око истока 18.25 Цртани филм 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 Улови трофеј 20.35 У свемиру 21.00 Гледишта/ Објективно (наизменично) 22.00 Данас 22.30 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 1.00 Ноћни програм

ПЕТАК

СУБОТА

НЕДЕЉА

7.00 Будилица 9.00 Цртани филм 9.25 Серијски филм 10.15 Агро дан 10.30 Везе 11.00 Вино и виноградарство 11.30 Меридијанима 12.00 Вести 12.15 Серијски филм (р) 13.05 Серија „Излог страсти‘‘ 14.00 Вести 14.10 Агро дан 14.25 Улови трофеј 15.00 Гледишта/Објективно (р) 16.00 Дневник 16.30 Серијски филм 17.30 Око истока 18.15 Навигатор 18.25 Цртани филм 19.00 Дневник 19.20 Вести на влашком језику 19.30 Храна и вино 20.00 Изнад времена 21.10 Строго поверљиво 22.00 Данас 22.30 Глас Америке 23.05 Серијски филм 00.00 Вести 00.10 Око истока (р) 1.00 Ноћни програм

7.00 У нашем атару 8.00 Лек из природе 8.30 Радим градим 9.00 Навигатор (р) 9.15 На точковима 9.45 Цртани филм 10.10 Дивља планета 10.35 Интерфејс 11.00 Школирање 11.30 Мислити зелено 12.00 Вести 12.15 Играни филм 14.00 Викенд на истоку 15.00 Није тешко бити ја 16.00 Дневник 16.20 За све Роме 16.35 Играни филм 18.15 Култ арт 19.00 Дневник 19.20 Инфо 7 20.00 Глас Америке 20.35 Строго поверљиво 21.30 Играни филм 23.30 ABS Show 00.00 Вести 00.10 Ноћни програм

7.00 Фарма 8.00 Храна и вино 9.00 Свет дивљине 9.30 Дивљи свет 10.00 Цртани филм (омнибус) 12.00 Вести 12.15 Село моје 12.45 Зелени екран 13.15 Здравље 13.45 Палета, програм на румунском језику 14.00 Вести на знаковном језику 14.15 Изнад времена (р) 15.15 МиМ магазин 16.00 Дневник 16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику 16.35 Играни филм 18.05 Познати екстремно 19.00 Дневник 19.20 Инфо 7 20.00 Глас Америке 20.35 Строго поверљиво 21.30 Играни филм 23.30 Атлас/Гуливер (наизменично) 00.00 Вести

*Програмска шема је подложна променама

Биоскопски репертоар Биоскоп „Звезда“ Бор » Од 28.02. до 06.03. филм „ХАОС У КУЋИ, МАТОРЦИ ДОЛАЗЕ“ у 17 сати » Од 28.02. до 06.03. филм „ЂАНГОВА ОСВЕТА“ у 19 сати » Од 28.02. до 06.03. филм „ЏЕК РИЧЕР“ у 21 сат » Од 07.03. до 13.03. цртани филм „ПЕТ ЛЕГЕНДИ“ у 17 сати » Од 07.03. до 13.03. филм ,,ХОТЕЛ ТРАНСИЛВАНИЈА“ у 19 сати » Од 14.03. до 20.03. филм ,,ПИЈЕВ ЖИВОТ“ у 18 сати » Од 14.03. до 20.03. филм ,,СУМРАК САГА – ПРАСКОЗОРЈЕ 2“ у 20 сати

Остали програми Установа ,,Центар за културу Општине Бор“

» 05.03.– Изложба мултимедијалне радионице при Установи ,,Центар за културу општине Бор“ у Музеју рударства и металургије Бор у 19 сати » 08.03. – Позоришна представа ,,Индиго“- у биоскопу ,,Звезда“ у 18 сати- цена улазнице је 500,00 динара. У случају великог интересовања представа ће се играти и у 20 сати. » 14.03. – Концерт групе ,,Гитарси“ у Музичкој школи у 19 сати цена улазнице је 300,00 динара youtube.com/rtvbor

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ Позивни број 030 Аутобуска станица 423-770 Железничка станица 421-371; 421-371 Полицијска управа 192 Ватросаци 193 Хитна помоћ 194 Електродистрибуција 422-888 Топлификација 426-398 Водовод 421-234

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈ

Хотел „Језеро“ 482-940 Хотел „Албо“ 249-69-62 Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008

АПОТЕКЕ

Апотека у Дому здравља 421-624 Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167 Апотека „Здравље“ 428-866 Апотека у Злоту 2561-958 СВАКОГ ДРУГОГ ЧЕТВРТКА НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

21:00

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕ Бор - Мајданпек 7.50, 15.35 и 20.50 Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово пристаниште) 05.16, 10,27 и 18,22 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4,00, 9,15 и 17,05 Зајечар - Бор (из Зајечара) 6,45, 14,30 и 19,50 АУТОБУСИ Поласци из Бора за Београд 04:00(радним даном), 05:00, 07:30 (преко Жагубице), 08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30 Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (радним даном), 08:00 )радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30, Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25 Неготин и Кладово 07:30 Д. Милановац 10:40 , 15:10 Мајданпек 15:10, 17:30 Параћин 05:00 05:16 15:30 Јагодина 05:00 15:30 Жагубица - Пожаревац 07:30 СВАКОГ РАДНОГ ДАНА НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

07:00 facebook.com/rtvbor


12

стр.

петак, 1. март 2013.

СПОРТ

Увећана породица клупских спортова у Бору

број 3

Резултати борских спортиста

Формиран Боксерски клуб „Феникс” Успеси у рукомету и малом фудбалу Марљиво тренира педесетак боксера, који верују да ће достићи резултате некадашњих асова

»

БОР Борски клупски спорт богатији је од недавно за још један спортски колектив, Боксерски клуб „Феникс“.Да се клуб ормира пресудно је утицао ентузијазам појединаца, који желе да оживе овај спорт, некад веома популаран у Бору. Интересовање омладине за бокс у Бору и сада постоји, а уз промотера као што је Ненад Боровчанин, боксерски шампион, који пружа пуну подршку клубу, верује се у будућност ове племените вештине у граду. - На нашу иницијативу, уз велику подршку Боровчанина али и Милана Пиперског, такође признатог боксера, ми смо

зена, уз постојећу салу, дају нам наду да можемо очекивати резултате којима ћемо се поносити у наредном периоду. Предстоји нам регистрација такмичара и промоција бокса у овом региону, а за то нам је неопходан неки ревијални меч или куп такмичење. Са боксерима ради Слободан Величковски, бивши боксер, чији савети много значе најмлађима - истиче Ђурић. - Рад са омладином, која се определила за бокс, јесте право задовољство. Важно нам је да их склонимо са улица али и да у школи буду добри и примерни ђаци - напомиње Слободан Величковски, тренер Боксерског

»

БОР

Рукометаши Бора савладали су, на свом паркету, Јастребац - 26:24, полувреме 11:13, у 14. колу источне групе Прве лиге. Ђердап је, у Кладову, победио Јагодину и забележио други лигашки тријумф. Борани су остварили осам победа, пет пораза и, са 16 бодова, на четвртом су месту на табели. Пролећни део сезоне борске рукометашице почеле су савладавши, у Смедеревској Паланци, екипу Младости - 28:18, а Ђердап је, у

Сениорска екипа борског Стрељачког клуба „Металац“ освојила је друго место на првенству централне Србије у дисциплини стандарни ваздушни пиштољ у Смедереву, са 1.600 кругова. У појединачној категорији најуспешнији је био Мирко Радовић, који је освојио четврто место. У категорији јуниора, екипа „Металца“ освојила је прво место. Сви стрелци борског клуба испунили су норму за државно првенство у Панчеву.

Кладову, поражен од Врања - 16:13. Борска екипа забележила је седам победа и пет пораза и, са 14 бодова, на шестом је месту на табели. Након пораза од Винтерспорта, на почетку другог дела сезоне у Другој футсал лиги, Клуб малог фудбала Бор савладао је нишку екипу Академац - 3:0, полувреме 1:0. У деветом колу јужне групе Друге лиге, кошаркашице Бора убудљиво су поражене од Паланке 104:50 и, са четири победе и пет пораза, на четвртом су месту на табели.

На истом такмичењу стрелац клуба „Бор 030“ Бобана Величковић освојила је прво место у дисциплини стандардни ваздушни пиштољ са 385 кругова. Сениорке борског „Металца“ биле су друге са 1.089 круга. Марко Николић, такмичар Џудо клуба „Бор“ освојио је, у Нишу, бронзану медаљу на државном првенству за кадете. Бронзаним одличјем окитио се и Садри Зенуни, члан Омладинског џудо клуба „Бор“. М. Симић

Александар Стојић на трофеју Шварценегера На престижном спортском фестивалу такмичи се више хиљада спортиста у четрдесетак дисциплина решили да направимо озбиљну причу о овој племенитој вештини у Бору – каже Мирко Ђурић, председник Боксерског клуба „Феникс“. У Јавној Установи „Спортски центар“ постављен је професионални ринг, који је недостајао да би садржај био потпун. Мало који колектив може да се похвали условима какве имају чланови овог клуба . - Врхунски услови које нам пружа ова установа, а то су коришћење теретане, сауне и ба-

клуба „Феникс“. Вредно је поменути да Боксерски клуб „Феникс“ настоји да омладини омогући одрастање без материјалне дискриминације, па је организована бесплатна школа бокса. Педесет боксера марљиво тренира, верујући да ће баш они достићи резултате једног Славише Поповића, Боранина који је, да подсетимо, као члан репрезентације Југославије, био трећи на светском првенству у Берлину, 1995. године. В. Тричковић

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир Васић Графички дизајн и припрема за штампу Ивана Јовић Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

»

БОР

Александар Стојић, из Бодибилдинг клуба „Партизан“ у Бору, наступаће 28. фебруара на 25. спортском фестивалу Арнолда Шварценегера у Колумбусу, држава Охајо, у Сједињеним Америчким Државама. На једном од најпрестижнијих такмичења у свету, на којем се такмичи више хиљада спортиста у четрдесет дисциплина, борски такмичар наступиће у боди-класику, у којем је освајао најважније титуле на домаћим и балканским првенствима и био светски првак у верзији Светске фитнес федерације. Према његовим речима, такмичење на Арнолд купу ипак је највећи изазов у каријери, јер је конкуренција много јача него

www.rtvbor.rs

на званичним шампионатима и прави подвиг, за који се напорно спремао претходних месеци, био би да обезбеди место међу шест најуспешнијих. Подршку у припремама за такмичење у Колумбусу Александру Стојићу пружио је и Горан Ивановић, председник Бодибилдинг и фитнес савеза Србије, који је оценио да је огроман успех одлазак на такмичење, чији је покровитељ велика звезда бодибилдинга Арнолд Шварценегер, а да, с обзиром на добру форму свог представника, борски клуб може да се нада запаженом резултату. Б.О.

Oko istoka 03  

Oko istoka - bilten javnog preduzeća "Štampa, radio i film" Bor. Štampani primerak najznačajnijih informacija i vesti iz timočkog regiona. B...