Page 1

K_1:K_1.qxd

07.06.2011

18:52

Page 1

JUN 2011. • GODINA I (LææVIII)

U DRU@EWU I PROSLAVAMA [ETA(J)MO SRBIJOM

BROJ 4


K_2-K_3:K_2-K_3.qxd

07.06.2011

18:53

Page 1


Rot03:Rot03.qxd

07.06.2011

18:56

Page 1

THE R I PRESIDENT’S MONTHLÙ MESSAGE JUNE 2011

PORUKA PREDSEDNIKA R I JUN 2011

WHEN THE SMOKE SETTLES KADA SE DIM RAZI\E There Þas a time Þhen gunpoÞder smoke Þas so thick on battlefields that it Þas difficult to determine the victors until the smoke settled. Evaluating the success of this Úear in RotarÚ is similar because Þe Þon’t learn the final figures until the Úear has ended. HoÞever, there are some achievements that can be revieÞed – before the smoke settles! The major accomplishment has been the creation of a neÞ culture of innovation, Þhich has encouraged both Rotarians and RI staff members to revieÞ our policies and procedures at all levels and to determine if theÚ are trulÚ best practices or merelÚ traditional practices. ManÚ changes toÞard more modern business methods have resulted, and I am encouraged bÚ our progress. The innovative climate has produced a simplified and streamlined RI Strategic Plan that calls for us to support and strengthen our clubs, focus and increase humanitarian service, and enhance public image and aÞareness. The first tÞo priorities reaffirm our core values, and the third prioritÚ recognizes the need for more public aÞareness and support in our local communities around the Þorld. The plan has measurable goals, and it provides an eØcellent road map for RotarÚ’s future groÞth and development. Other improvements have included the neÞ regional RotarÚ coordinators, Þhose job is to help our district governors to help our clubs to become Bigger, Better, and Bolder. The neÞ Presidential Citation program has provided a score sheet for all of our clubs to test themselves against the other clubs in their districts, and the results Þill be verÚ helpful to both the current and incoming governors – and to RI as Þell! Ýe also have given additional attention to our NeÞ Generations programs, particularlÚ Rotaract and RotarÚ Ùouth EØchange, and Þe have focused more emphasis on the Reach Out to Africa initiative. Ýe also have shaped a neÞ approach for the training of incoming district governors and more meaningful assignments for past district governors. All in all, Þe have made some significant improvements. But the most important Üuestion is Þhether Þe have paved the ÞaÚ for an even better Úear neØt Úear. Have Þe done the right things to ensure that the best daÚs of RotarÚ are still ahead? And Þe Þon’t knoÞ that – until the smoke settles! RaÚ Klinginsmith President R I

Nekada je barutni dim bio toliko gust na rati{tima da je bilo te{ko odrediti pobednika dok se razi|e. Sli~no je i sa procenom koliko je ova rotarijanska godina bila uspe{na, dok ne saznamo kona~ne podatke nakon kraja godine. Me|utim, postoje neka dostignu}a koja se mogu sagledati i pre nego {to se dim slegne! Glavno dostignu}e je stvarawe nove kulture inovacija, koje su ohrabrile i rotarijance i RI osobqe da preispitaju na{e smernice i procedure na svim nivoima i da se utvrdi da li su to zaista najboqa re{ewa ili samo ustaqena praksa. Mnoge promene u pravcu savremenijih poslovnih metoda dale su rezultate, a ja sam ohrabren na{im napretkom. Inovativna klima je proizvela pojednostavqen i unapre|en RI strate{ki plan koji nas poziva da podr`imo i oja~amo na{e klubove, da se fokusiramo i pove}amo humanitarne akcije, kao i da poboq{amo imix u javnosti. Prva dva prioriteta potvr|uju na{e osnovne vrednosti, a tre}i prioritet nam govori da javnost moramo jo{ boqe upoznati s na{im radom i dobiti podr{ke u na{im lokalnim zajednicama {irom sveta. Plan je merqivih ciqeva i pru`a odli~nu mapu za budu}i rast i razvoj Rotarija. Ostala poboq{awa ukqu~uju nove regionalne rotarijanske koordinatore, ~iji je zadatak da pomognu na{im distrikt guvernerima i na{im klubovima da postanu ve}i, boqi i ~vr{}i. Novi Presidential Citation program ukqu~uje upitnik za sve na{e klubove kako bi se testirali i uporedili svoje rezultate rada sa drugim klubovima u distriktu, {to }e biti veoma korisno kako za sada{we, tako i za dolaze}e guvernere – ali i za RI! Tako|e smo dodatno obratili pa`wu na NeÞ Generations programe, posebno Rotarakt i Rotari omladinsku razmenu, a fokusirali smo se i na program pomo}i Africi - Reach Out to Africa. Tako|e smo oblikovali novi pristup za obuku dolaze}ih distrikt guvernera i sadr`ajnije zadatke za pro{le guvernere. Sve u svemu, napravili smo neka zna~ajna poboq{awa. Ali, najva`nije pitawe je da li smo utrli put za jo{ boqu narednu godinu. Da li smo uradili prave stvari kako bismo osigurali da najboqi dani za Rotari tek dolaze? To ne}emo znati sve dok se dim ne slegne! Rej Klinginsmit Predsednik R I

EACH MONTH, Þe highlight a piece of RotarÚ historÚ and share an inspirational Üuote from past RotarÚ leaders. June’s Üuote: ,,The Úouth of everÚ generation has stood in a critical position, for the scales have been tipped one ÞaÚ or the other bÚ the training theÚ received from their elders. This is particularlÚ true todaÚ. Our boÚs and girls have greater freedom, eØercise greater poÞer, and have more opportunities for both good and evil, than ever before. HoÞ important it is, therefore, that Úouth’s great possibilities for good be realized and developed!” Angus S. Mitchell, 1948-49 RI president, address to the 1949 convention in NeÞ Ùork CitÚ.

CITAT MESECA Svakog meseca izdvajamo po jedan od citata iz bogate Rotari istorije. Za mesec jun smo izabrali: ,,Mladi svih generacija bivaju u kriti~nom polo`aju, jer se jezi~ak vage pomera u oba smera u zavisnosti od vaspitawa koje dobiju od svojih starijih. Ovo je naro~ito ta~no danas. Vi{e nego ikada pre, na{i momci i devojke imaju ve}u slobodu, pokazuju ve}u mo} i imaju vi{e mogu}nosti i za dobro i zlo. Stoga, od izuzetne va`nosti je kod mladih razviti ose}aj za dobro!” Angus S. Mi~el 1948-49 predsednik RI iz govora odr`anog na RI Konvenciji 1949. godine u Wujorku.

Jun 2011.

3


Rot04-05:Rot04-05.qxd

07.06.2011

18:59

Page 1

NESEBI^NO SLU@ITI ROTARI KLUB KRALJEVO

ZAVR[ETAK HUMANITARNE AKCIJE Dragi Rotari, ^ast nam je da smo mogli da vas pozovemo na zajedni~ki sastanak i dru`enje koje je bilo u nedelju 29. maja 2011. godine, a sve u znak obele`avanja uspešnog završetka humanitarne akcije klubova našeg Distikta za saniranje posledica prošlogodišweg zemljotresa u Kraljevu. Zajedni~ki sastanak doma}ina i gostiju bio je u Muzeju grada Kraljeva na Trgu Svetog Save, kratkotrajno razgledanje retkih i vrednih eksponata Muzeja, podela zahvalnica klubovima i pojedincima – donatorima,obilazak obe izgra|ene ku}e, dru`ewe i ru~ak u etno ambijentu Krstovgrad u nepo-

4

srednoj okolini Kraljeva,vlasnika @eljka Košanina – @epija, ~lana Rotari kluba Kraljevo. Osim kra}eg umetni~kog programa, izvanredno i ukusno spremljenog i serviranog i}a i pi}a, uprili~ena je aukcija de~jih crte`a, a sav prihod od prodatih radova malih umetnika namewen je u humanitarne svrhe. Sa radoš}u što je nedelja protekla u dru`enju dragih prijatelja, iskreno vaši rotarijanci Sr|an Danojli} predsednik Dragica Spaji} sekretar

Jun 2011.


Rot04-05:Rot04-05.qxd

07.06.2011

19:02

Page 2

NESEBI^NO SLU@ITI ROTARI KLUB KIKINDA

APEL ZA POMO] Uva`eni prijateqi, u naletu novih i novih stradawa, predpostavqam da su mnogi zaboravili na pro{logodi{we poplave koje su zahvatile na{ kraj. Normalno, ru`ne stvari i nisu za pam}ewe ali nama na{e poplave nikako da odu u zaborav. Evo drugu godinu pojedini delovi Banata nalaze se pod vodom i ve} je potpuno izvesno da 10.000 hektara zemqe, samo u Kikindi, ne}e biti zasejano. Voda je voda i bo`e moj, ali ona sekundarno donosi glad, bolesti i ~itav niz problema koji ostaju i kada se ona povu~e. U najkra}em, u op{tini Kikinda po zvani~noj evidenciji 300 ku}a vi{e nisu za upotrebu a nezvani~no i mnogo vi{e, s obzirom da po selima ima mnogo napu{tenih ku}a, pa one i nisu u evidencijama. I naravno, opet nepravde i opet zaborav i bahat odnos nadle`nih u~inio je svoje.

Oni su skromni i nemaju nikakve zahteve ali opet mora da se skupi petnaestak hiqada evra. Sami Baki}i su ve} odvojili pet, dok }e uz pomo} poslovnih prijateqa i direktnu uplatu nas ~lanova RK Kikinda biti skupqeno jo{ 3-4 hiqade evra. Ostatak o~ekujemo od vas. Uz konsultaciju sa dolaze}im predsednikom Fondacije Distrikta 2483, gospodinom Pavlom Vamo{erom, odlu~eno je da se otvori klubski, namenski podra~un te da se sve donacije upla}uju na ovaj ra~un, sa kojeg }e se izvr{iti kupovina ku}e, koja }e se potom predati na kori{}ewe porodici Jovanov. Fasada ove ku}e sa ponosom }e nositi amblem Rotary Internationala, a ja kao nosilac i koordinator ovog projekta,

Dragi prijateqi, smatram da i mala pomo} u ovom slu~aju mo`e da bude velika, te smatram da }e ova akcija biti odobrena i podr`ana sa Va{e strane. Gospo|a Qiqana Jovanov iz Ba{aida kod Kikinde, udovica i samohrana majka dva divna mlada ~oveka, si-

…pa kada su postale ozbiqna pretwa, gospo|a Jovanov se iselila, da bi nekoliko dana nakon toga...

Prvo su po~ele da se stvaraju pukotine na zidovima …

na Darka, apsolventa kwi`evnosti u Novom Sadu i k}erke Marijane, studenta tre}e godine Ekonomskog fakuleta u Subotici, imala je jednu staru, malu ali „u{u{kanu” ku}icu koja je woj i wenoj deci bila d o m sve do polovine januara, kada je krenula da se ru{i. Ba{aid je jedno od najugro`enijih sela na teritoriji severnog Banata. Iz nama nepoznatih razloga gotovo pet meseci od po~etka poplava voda je ostala u dvori{tu ove i okolnih ku}a. Kada je po~etkom zime, kona~no, prokopan kanal, voda se povukla ali vlaga u starim i tro{nim ku}ama nije i ne}e. Ova kao i mnoge ku}e u ovom selu po~ela je da se uru{ava. Sre}a u nesre}i je da gospo|a Jovanov radi u preduze}u ATLER-Fontana kod na{ih rotarijanaca, Milke i Radovana Baki}a koji su joj se prvi na{li u nevoqi i koji bezrezervno poma`u sve, a naro~ito svoje zaposlene. Sada kada je potpuno jasno da ovoj ku}i spasa nema, ideja je da im Kikindski RotarÚ Klub kupi drugu ku}u u selu.

Jun 2011.

…pao ~itav sredi{wi zid. obavezujem se i obe}avam da }e kompletan finansijski izve{taj biti dostavqen svakom, pa i najmawem donatoru. Uplatu mo`ete izvr{iti na namenski otvoreni dinarski ra~un 160-353449-39 Banka Intesa. Uz iskreno ose}awe da }emo uspeti srda~no Milan Jovanovi} Komitet za Fondaciju RK KIkinda Sekretar za 2011/2012

5


Rot06-07:Rot06-07.qxd

07.06.2011

AKTIVNOSTI ROTARI KLUB BEOGRAD SKADARLIJA

19:08

Page 1

C

MILI ZVUCI RK Beograd Skadarlija nastavqa sa lepim akcijama. U Rotari duhu i podsticawu kulturnih vrednosti, na{ klub je doneo odluku, da deo sredstava obezbe|enih iz me|udistriktne akcije dru`ewa na Jahorini, uputi za stipendirawe izuzetno talentovane violinistkiwe Milene \uki}. Milena je sa najvi{im ocenama diplomirala na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beogradu. Veliki broj nastupa, u~e{}e i ~lanstvo u najpoznatijim orkestrima u svetu, govore koliko je cewen wen talenat i kako je vide u svetu. Godine 2009, Milena je primqena na master studije jedne od najpresti`nijih muzi~kih akademija Guildhall School of Music and Drama u Londonu. Milenin prijemni je progla{en i nagra|en kao najboqi te godine.

6

Milena je iz zahvalnosti prema na{em klubu odr`ala mini koncert u hotelu Continental. Na{ klub je `eleo da podeli wenu zahvalnost sa drugim klubovima i pozvao je sve RotarĂš lubove koji odr`avaju redovne sastanke u pomenutom prostoru. Iako je koncert bio odr`an u vreme prvomajskih praznika, prisustvovao je zapa`en broj gostiju. Ovom skupu i mini koncertu, prisustvovali su gosti iz diplomatskig kora Velike Britanije, prvi sekretar Britanske ambasade u Beogradu, direktor Britanskog saveta i kulturni ata{e g. AndreĂž Glass sa suprugom. Britanci su na molbu na{eg kluba u~estvovali u pomo}i stipendirawa Milene i obe}ali pomo} i saradwu sa na{im Rotari klubom i ubudu}e Ă­

Jun 2011.


Rot06-07:Rot06-07.qxd

07.06.2011

19:09

Page 2

MESECOSLOV

jun 2011.

U Rotari kalendaru jun je mesec posve}en PROSLAVAMA I DRU@EWU.

1198. Stefanu Nemawi i monahu Savi 1882. Srpski nau~nik (Rastku Nemawi}u) Nikola Tesla doputovao dozvoqeno je iz SAD u jedinu da na Svetoj Gori mogu posetu Beogradu, sagraditi srpski gde mu je na `elezni~koj manastir Hilandar, stanici prire|en do~ek. na temeqima starog manastira.

1

1859. Ro|en je srpski slikar Paja Jovanovi}.

1972. U Stokholmu, [vedska, je po~ela prva konferencija Ujediwenih nacija posve}ena problemima za{tite i unapre|ewa ~ovekove okoline. Na predlog jugoslovenske delegacije, 5. jun je progla{en Svetskim danom ~ovekove okoline.

2 3 4 5 1968. Po~ele su studentske demonstracije u Beogradu. („Crveni univerzitet”.)

RK ZREWANIN organizuje „Golf daÚ” u @abqu.

DAN NACIONALNOG PARKA \ERDAP 1934. U studiju Volta Diznija „ro|en” je Paja Patak.

6 7 8 9 10

1943. Umro srpski 1683. U engleskom gradu nau~nik i matemati~ar Oksfordu otvoren je „E{molien”, prvi muzej Mihailo Petrovi} Alas (Mika Alas). u svetu.

1903. U „majskom prevratu” u Beogradu ubijeni su kraq Aleksandar Obrenovi} i kraqica Draga Ma{in. RK Beograd ^UKARICA organizuje dru`ewe na Adi. RK Novi Sad DUNAV organizuje takmi~ewe u kuvawu. RK PROKUPQE organizuje turnir u preferansu.

632. Umro je osniva~ islama Muhamed.

1936. Osnovan je Zoolo{ki vrt u Beogradu.

2006. U Beogradu, u Centru „Sava” prvi put gostovao filharmonijski orkestar milanske „Skale”.

DAN BORBE PROTIV ISU[IVAWA I POPLAVA

1583. U Londonu je izdata prva polisa `ivotnog osigurawa u svetu.

1672. Ro|en je ruski car Petar I, poznat kao Petar Veliki.

RK ZREWANIN organizuje primopredajni Ladies’ Night.

11 12 13 14 15

1904. Umro je na{ pisac i lekar Jovan Jovanovi} 1928. Uveden je gradski Zmaj (~ika Jova), ~lan saobra}aj u Beogradu. Srpske kraqevske akademije.

16 17 18 19 20

1963. Ruskiwa Valentina Terje{kova postala je prva `ena kosmonaut, poletev{i u orbitu oko Zemqe.

RK ^A^AK humanitarno dru`ewe.

RK Stari Be~ej OBECSE organizuje proslavu godi{wice osnivawa.

1862. Kongres SAD ukinuo je ropstvo na teritoriji SAD.

1990. ^ehoslova~ka je podeqena na dve dr`ave – ^e{ku i Slova~ku.

RK STARA PAZOVA godi{wica osnivawa.

1961. U Londonu je umrla srpska i jugoslovenska kraqica Marija Kara|or|evi}.

1875. U Staroj Hercegovini podignut je Nevesiwski ustanak – Nevesiwska pu{ka.

1899. U Beogradu je odigrana prva fudbalska utakmica.

21 22 23 24 25

1945. Japanske snage na ostrvu Okinava predale su se ameri~kim trupama.

RC Bukurest, Romania, RotarÚ Riverside Danube.

1389. Boj na Kosovu izme|u srpske i turske vojske.

1923. U Beogradu je osnovana prva turisti~ka agencija „PUTNIK”

1189. Kroz Beograd prolazi Fridrih Barbarosa i u razru{enom gradu proslavqa Petrovdan.

^arter ceremonija novog Distrikta 2483 i primopredaja guvernerske du`nosti u Beogradu.

26 27 28 29 30 1876. Sa beogradske tvr|ave skinuta je turska zastava.

1950. U FNRJ je uvedeno radni~ko samoupravqawe.

Jun 2011.

RK KRU[EVAC – Vidovdan, slava kluba.

DAN REKE DUNAV

7

1938. Umro je Milan Raki}.srpski pesnik, pozori{ni kriti~ar i diplomata.


Rot08-09:Rot08-09.qxd

07.06.2011

19:10

Page 1

AKTIVNOSTI ROTARI KLUB SMEDEREVO

DOSITEJ PONOVO U SMEDEREVU vadesetprD vi novembar je Dan grada Smedereva. Davne 1805. na Aran|elovdan, vo`d Kara|or|e je primio kqu~eve smederevske tvr|ave i sloboda je posle tri i po stole}a donela svoju neuporedivu svetlost. Dvadesetprvi novembar 2010. Posebno je bio sve~an za Rotari klub Smederevo. Otkriven je monumentalni spomenik velikom prosvetitequ i kwi`evniku, Dositeju Obradovi}u, naju~enijem Srbinu toga doba, koji je na poziv Kara|or|a, septembra 1806. do{ao u Srbiju i prvi put na weno tle stupio ba{ u Smederevu. Da podsetimo, sve do kraja 1807. odnosno do oslobo|ewa Beograda, Smederevo je bilo glavni grad nove Srbije, a u wemu je radio i Praviteqstvuju{~i Sovjet. Prelaze}i Dunav, be`e}i od austrijske potere, Dositej je izrekao re~i ushi}ewa o uzaludnosti obila`ewa celoga sveta dok se ne vidi smederevska okolina. Spomenik Dositeju poklonio je Rotari klub Smederevo svome gradu. Nalazi se na najlep{em skveru, ispred gimnazije i Kara|or|evog duda, gde je Vo`d i primio kqu~eve grada. Monument je, sa postoqem, visok skoro 3,5 metra i izliven je u bronzi, u umetni~koj livnici akademskog vajara Zorana Kuzmanovi}a, ~lana Rotari kluba Smederevo. Autor Dositejeve skulpture je akademik Nikola Koka Jankovi}, kome se i ovom prilikom najtoplije zahvaqujemo, jer se odrekao autorskog honorara, tako da je u postoqu spomenika zauvek uklesano da je to poklon gradu Smede-

8

revu od akademika Nikole Jankovi}a i Rotari kluba Smederevo. U ovom poduhvatu imali smo nesebi~nu pomo} Gradske uprave i gradona~elnika Smedereva Predraga Umi~evi}a. Spomenik su otkrili Mihajlo i Pavle Ili}, sinovi prerano preminulog ~lana smederevskog kluba Bojana, zajedno sa predsednikom Draganom \uli}em. Ovom akcijom RK Smederevo se na najlep{i na~in odu`io svome gradu, neguju}i duh darivawa i prosvetiteqstva koji je i Dositej svojim `ivotom osvetlio Ă­ Tomislav Stefanovi}

Jun 2011.


Rot08-09:Rot08-09.qxd

07.06.2011

19:11

Page 2

WIHOVA KRAQEVSKA VISO^ANSTVA PRESTOLONASLEDNIK ALEKSANDAR I PRINCEZA KATARINA, GOSTI ROTARI KLUBA SMEDEREVA edmog aprila 2011. godine, na poziv Rotari kluba Smederevo i gradona~elnika grada Smedereva, goS spodina Predraga Umi~evi}a, prin~evski par obradovao nas je svojom posetom. Dolaze}i iz pravca Beograda, kolona automobila zaustavila se u Jugovu, gde im je doma}in bio vlasnik umetni~ke livnice, akademski vajar Zoran Kuzmanovi}, ~lan Rotari kluba Smederevo i wegova porodica. Usledili su topao prijem, obilazak livnice, rukovawe i razmewene su srda~ne re~i sa prisutnima. Zatim je, u pratwi predsednika Rotari kluba Smederevo, Dragana \uli}a i nekoliko ~lanova, u prostorijama Gradske uprave, gradona~elnik Smedereva, gospodin Predrag Umi~evi} sa saradnicima. primio prin~evski par. Posle toplih re~i dobrodo{lice, pra}eni odu{evqenim gra|anima Smedereva, princ Aleksandar i princeza Katarina obi{li su dnevni boravak Ustanove za decu i omladinu sa posebnim potrebama „Sunce”, gde su u toplom razgovoru predali prigodne poklone. Put ih je daqe odveo u {etwu Ulicom kraqa Petra Prvog Kara|or|evi}a, pradede WKV princa Aleksandra, koji je istom ulicom pro{ao 1910. godine, kada je i dobila wegovo ime. Na toplom prijemu u Istorijskom arhivu Smedereva, goste je do~ekao Tomislav Stevanovi}, direktor arhiva, kwi`evnik, ~lan Rotari kluba Smederevo, sa saradnicama. U ~ast dragih gostiju kolektiv Istorijskog arhiva priredio je izlo`bu povodom devedesetogodi{wice

Jun 2011.

smrti kraqa Petra Prvog Kara|or|evi}a, koja je kod prin~evskog para izazvala izuzetno interesovawe. Usledila je {etwa po divnom vremenu, uz mnogobrojna fotografisawa i pokli~e „@iveo Kraq”, preko gradskog trga, do spomenika Dositeju Obradovi}u, koji je Rotari kluba Smederevo darovao gradu. [etwa se zavr{ila kod svetog mesta, Kara|or|evog duda, gde je prestolonaslednikov predak, vo`d Kara|or|e 1805. primio kqu~eve i doneo na{em gradu slobodu. Doma}in kod Duda ponovo je bio Tomislav Stevanovi}, koji je Princu do~arao doga|aje minulih vremena. Na redu je bila poseta Zdravstvenom centru „Sveti Luka” sa obilaskom De~jeg odeqewa i predajom prigodnog medicinskog materijala. Zavr{ni deo posete prin~evskog para bio je, sve~ani ru~ak, koji je u hotelu „Car” priredio gospodin Slavko Vrbanovi}, sa ~lanovima Rotari kluba Smederevo. Predsednik RK Smederevo, gospodin Dragan \uli} jo{ jednom je po`eleo srda~nu dobrodo{licu, a o delovawu i humanitarnim akcijama kluba iscrpno je govorila gospo|a Qiqana Jevti}, kao i predstavnik Zdravstvenog centra dr Dobrica Jankovi}. Uz diskretnu muziku starih srpskih melodija, milozvu~ni glas ~lana RK Smederevo gospodina Zorana Vujovi}a, vrhunska smederevska vina i skromnu posnu trpezu, prin~evski par ose}ao se istinski medju svojima. Ovaj dan, kada je Rotari klub Smederevo ugostio prin~evski par bio je najlep{a nagrada za predan rad proteklih godina na{eg postojawa í T. S.

9


Rot10-11:Rot10-11.qxd

07.06.2011

19:13

Page 1

RAZGOVOR S GLUMICOM, PRODUCENTOM, PISCEM

IVANA MIHI]*

LED KOJI GREJE SRCA VERUJEM U NUKLEUS DOBROTE KOJI ]E ODR@ATI QUDSKI ROD Tvoj posledwi roman „Led” u{ao je u prvih pet kwiga na listi biblioteka na konkursu za otkup Ministarstva kulture Srbije, a nalazi se u prvih petnaest naslova po ~itanosti u Narodnim bibliotekama u Srbiji. Roman govori o fenomenu otu|ewa. Koliko smo zaista danas kao qudi otu|eni jedni od drugih?

odlu~ila da pi{e{ iz „mu{ke perspektive”?

Otu|ewe je stari qudski problem. Prilago|avawe vremenu ratova, nema{tine, podvala, prevara raznih vrsta, izaziva u ~oveku odvratnost, gnu{awe, prezir i, najzad, o~aj i neverovawe nikome i ni~emu. Neko kre}e u grabe` i otima~inu po svaku cenu, a neko be`i od svega, zatvara se u svoj mikro svet gube}i veru i u sebe samog. Naravno, ima i onih koji poku{avaju da „i{~a{eni zglob” vrate na wegovo mesto. Wima `elim da pripadam, wima da pomognem i da verujem u nukleus dobrote koji }e odr`ati qudski rod.

Pi{em o ~oveku koji je devedesetih godina pro{log veka emigrirao iz Srbije u Ameriku i koji se sada, sa svojih ~etrdeset pet godina, suo~ava sa te{kim problemom „biti tu| u tu|ini, a ne biti vi{e ni svoj na svome”, kako ka`e glavni lik. Bunt protiv odlaska u vojsku i rat koji je bio bolan i problemati~an, te nametnuti ose}aj da se ogre{io o one koje je voleo, ste`u ga. Nemogu}nost da se tog ose}aja oslobodi ko~i wegov `ivot, obesmi{qava wegov talenat arhitekte i graditeqa, onemogu}ava ga da voli i bude voqen... i da se ose}a slobodan. ^ini mi se da je problem mladih intelektualaca koji su iz raznoraznih razloga devedesetih godina odlazili iz zemqe poku{avaju}i da svoj `ivot osmisle negde daleko, na neki na~in mu{ka stvar.

Za razliku od prvog romana „Moj jedini `ivot” u romanu „Led” glavni lik je mu{karac. [ta su razlozi zbog kojih si se

Koliko je dugo kod tebe sazrevala ideja da po~ne{ da se bavi{ pisawem i {ta je predstavqalo prelomni trenutak za tu odluku?

10

Jun 2011.

Meni su se stvari uglavnom doga|ale spontano, ali sam ih i sama pokretala. Sa dvadeset pet godina po~ela sam da se bavim filmskom produkcijom i, naravno, za sve to vreme igrala na filmu, televiziji i u pozori{tu. Te ’90-te godine i po~etak 2000-te, bile su vreme raspada na{e {ire zemqe. Nemili i stra{ni doga|aji nizali su se izazivaju}i nema{tinu, zbuwenost, strah i o~aj kod gotovo svih nas. To je bilo vreme moje rane mladosti, pune energije i `eqe za iskazivawem i potvr|ivawem li~nosti. Posla je bilo sve mawe, a novca najmawe. Tada sam odlu~ila da sama stvorim posao za sebe i prijateqe, kao i one u koje sam verovala. Osnovala sam producentsku ku}u „Horizont”, sela na pod svoje sobe, uzela telefon u ruke i krenula da zovem sve one koji su bilo kako mogli i bili spremni da pomognu. Moram da ka`em da mi je mnogo preduze}a i pojedinaca iza{lo u susret i pru`ilo podr{ku i pomo}. Hvala im na tome. Bila sam producent ~etiri igrana filma i jedne TV serije.


Rot10-11:Rot10-11.qxd

07.06.2011

19:15

Page 2

set pete godine. Samo onaj ko poku{ava ne{to da u~ini mo`e i da ~ini. Uvek kada bi mi ne{to zastalo na jednoj strani kretala sam sa inicijativom na drugoj. Nikada ne sedim i ne ~ekam, ve} uvek nalazim podsticaj da radim ne{to {to smatram da mo`e da bude vredno. Tako sam po~rla i da pi{em. Posle objavqivawa prvog romana dobila sam poziv od urednika „Politike” da pi{em mese~ne kolumne i tako iznosim svoje stavove i poglede na dru{tvena zbivawa. Na{a saradwa traje ve} dve i po godine, a upravo je u izdawu IP „Plato” objavqena zbirka tih kolumni pod nazivom „Jednostavni qudi”, za koju imam ~ast da je predgovor napisao veliki pisac David Albahari í * IVANA MIHI] je ~lanica Rotari kluba Beograd SKADARLIJA

...Zbirka kolumni Ivane Mihi} donosi ~itaocima privla~nu me{avinu slika i uvida, tipi~nih i zna~ajnih za dana{wi trenutak na{eg dru{tva. Dobro i uverqivo ispri~ane, one }e u nekom budu}em trenutku verovatno poslu`iti tada{wim piscima kolumni kao primeri za pore|ewe sa onim {to se bude de{avalo u wihovom vremenu. Ne zna se, naravno, {ta }e biti u budu}nosti, ali ako je suditi na osnovu onoga {to je Ivana Mihi} navela u tekstu „Panta rei”, wene kolumne bi}e aktuelne i tokom 21.veka.” David Albahari Iz predgovora za kwigu „Jednostavni qudi”

Film „Mehanizam” doneo ti je, pored niza doma}ih i me|unarodnih nagrada za produkciju, i vi{e nagrada za glumu kao, na primer, nagradu za najboqu `ensku ulogu na internacionalnom filmskom festivalu u Aleksandriji. Me|utim, i pored toga, nisi igrala u svakom filmu koji si producirala i ~esto govori{ da ti je jedan od motiva osnivawa „Horizonta” bilo i otkrivawe novih talenata i pru`awe {anse mladima? Veoma sam ponosna na ~iwenicu {to je u mojoj producentskoj ku}i debitovalo vi{e od 30 vrsnih umetnika i da je u takvom vremenu vi{e od 300 qudi do{lo do posla i neke zarade. U vremenu u kome je izgledalo da sve tone i da nas niko ne}e, uspeli smo da odemo na vi{e od 50 svetskih festivala, dobijemo niz velikih nagrada i tako predstavimo Srbiju u najboqem svetlu. Sve se to odvijalo u periodu od moje dvade-

Jun 2011.

11


Rot12-13:Rot12-13.qxd

07.06.2011

19:20

Page 1

AKTIVNOSTI ROTARI KLUB BEOGRAD DEDINJE

MIRIS JORGOVANA U PARIZU raqevske porodice Evrope, predstavnici Burbona, Kara|or|evi}a, Lihten{tajna, kao i vi|eni Srbi i Francuzi okuK pili su se u dvorcu Madam Pompadur i u crkvi Sveta Petka u Parizu, da bi zasadili 100 jorgovana promovi{u}i koncept „SRBIJA ZEMQA JORGOVANA” u Francuskoj. Ovo je prvi put da se jorgovani masovno sade izvan Srbije gde je do sada posadjeno 6000 sadnica.

Projekat “Srbija zemqa jorgovana” nastao je kao podsetnik na hri{}ansku qubav princeze Jelene An`ujske i kraqa Uro{a Prvog Nemawi}a koji je ~ekaju}i svoju nevestu kao poklon za wu zasadio dolinu jorgovana kod Ibra, daleke 1250. godine. Prve jorgovane u ime francuskog i srpskog prijateqstva ovde su posadili W.K.V. Aleksandar Pavlov Kara|or|evi}, W.K.V. Sikst Anri De Burbon Parme, W.K.V. Princeza Barbara od Lihten{tajna, gradona~elnici ~etiri grada u Francuskoj, oskarovac Skot Hiler, Sofija di Garofani, doma}in manifestacije - skulptor Zlatko Glamo~ek koji je ovim povodom priredio izlo`bu u ba{ti porodice Di Garofani. Sa|ewu ovog cve}a pridru`ili su se umetnici i arhitekte Toma Garevski, Darko Mladenovi}, Mi}a Atanaskovi}, Ma{a Krivokapi}, predstavnici srpskih asocijacija u Francuskoj Sini{a Blagojevi}, Vidoje Puri}, Dejan Stevanovi}, predstavnici medija i mnogi poklonici ideje da Srbija postane „Dolina jorgovana Evrope”. Skupu su prisustvovali i Vitezovi Reda Svetog Lazara, na ~elu sa Velikim Kancelarom grofom Pikapijetrom.

ZA^ETAK IDEJE! ISPRED MANASTIRA GRADAC KADA SAM UO^ILA DA NEMA NI JEDNOG JORGOVANA! IDEMO DA SADIMO JORGOVANE U DVORCU MADAM POMPADUR U PARIZU.

BARBARA OD LIHTENŠTAJNA I BURBON SADE JORGOVAN.

W.K.V. ALEKSANDAR PAVLOV KARA\OR\EVI] I VESNA DE VIN^A

12

^ETIRI VITEZA SVETOG LAZARA.

Jun 2011.


Rot12-13:Rot12-13.qxd

07.06.2011

19:26

Page 2

GODINA 1910. U SAD (I OKOLINI…)

[TA SE SVE IZMENILO ZA PROTEKLO VREME?

VESNA DE VIN^A I BARBARA OD LIHTENŠTAJNA

- Sre}na sam {to se ideja o Srbiji zemqi jorgovana {iri izvan granica te zemqe. Odu{evqena sam predlogom prisutnih francuskih gradona~elnika da se dani jorgovana organizuju i u wihovim gradovima uz koncerte klasi~ne muzike - izjavila je Barbara od Lihten{tajna. - Ideja o novom imixu Srbije kao zemqe jorgovana pokazuje neverovatnu vitalnost. Srbi u Francuskoj prihvatili su ovaj projekat i planiraju da od slede}e godine na dar Francuskoj sade „ulice jorgovana”, a prva }e biti u Diznilendu, nadomak Pariza. Posebnu zahvalnost dugujemo ocu @eqku, stare{ini crkve Sveta Petka u Bondiju gde smo i zasadili prve jorgovane - izjavila je Vesna de Vin~a, autor projekta, kojoj je pripala ~ast da zasadi posledwu sadnicu tradicionalnog srpskog cveta í Vesna de Vin~a

Aleksandar Seni} (sa bradicom), ~lan na{eg kluba, je pozvao u goste Bobana Todorovi}a, direktora Topionice i rafinacije bakra u Boru (u sredini). Gospodin Todorovi} je ovom prilikom donirao u ime Topionice 50.000 dinara namewenih humanitarnoj akciji za rekonstrukciju DOKTOROVE KULE. Ovu akciju je pokrenuo na{ Klub na ~elu sa predsednikom Slobodanom Jankovi}em (gore, sa desne strane). Pozdrav! Vesna de Vin~a

Jun 2011.

• Prose~ni `ivotni vek mu{karca bio je 47 godina. • Gorivo za tada{we automobile prodavalo se samo u apotekama. • Svega 14 % doma}instava je imalo kadu. • Svega 8 % doma}instava je imalo telefon. • Postojalo je svega 8,000 automobila i oko 200km poplo~anih puteva. • Maksimalno dozvoqena brzina u ve}ini gradova bila je 15km/h. • Najvi{a zgrada na svetu bila je Ajfelova kula! • Prose~na nadnica u SAD bila je 22 centa na sat. • Prose~na godi{wa primawa radnika kretala su se u rasponu od $200 do $400. • Dobro pla}eni kwigovo|a godi{we je zara|ivao $2000, zubar $2,500, veterinar izme|u $1,500 i $4,000, a ma{inski in`ewer oko $5,000. • Vi{e od 95% poro|aja obavqano je u ku}i. • 90% svih lekara NIJE imalo fakultetsko obrazovawe! • Ve}ina ih je zavr{ila takozvane medicinske {kole za koje su i novine ali i vlada tvrdili da su nekompetentne. • [e}er je ko{tao 8 centi, a kafa 30 po kilogramu. Tuce jaja je ko{talo 14 centi. • Ve}ina `ena je kosu prala samo jedanput mese~no, a umesto {ampona koristile su `umanca. • Kanada je zakonom zabranila ulazak siroma{nih osoba na wihovu teritoriju iz bilo kog razloga. • Pet osnovnih uzro~nika smrti su bili: zapaqewe plu}a i nazeb, tuberkuloza, diareja, sr~ana oboqewa i mo`dani udar. • Ameri~ka zastava je imala 45 zvezdica. • Las Vegas je brojao s v e g a 30 stanovnika! • Ukr{tene re~i, pivo u konzervama i ledeni ~aj jo{ nisu bili izmi{qeni! • Dvoje od 10 odraslih je znalo da ~ita ili pi{e, a svega 6% Amerikanaca je zavr{ilo neku sredwu {kolu. • Prijavqeno je oko 230 ubistava u celoj SAD ! • Marihuana, heroin i morfijum se bili dostupni u svakoj apoteci, bez recepta. Tada{wi farmaceuti su govorili da „heroin odr`ava ten, stimuli{e um, reguli{e `eludac i creva, te je, u stvari, savr{en ~uvar zdravqa!”

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima? Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?

13


Rot14-15:Rot14-15.qxd

07.06.2011

19:30

Page 1

AKTUELNOSTI

NA PRAGU OP[TE RESTITUCIJE Prema najavama iz srpske Vlade, do kraja ove godine bi trebalo da zapo~ne dugoo~ekivani postupak vra}awa nepravi~no oduzete privatne imovine ranijim vlasnicima oratne godine sredinom P pro{log veka, donele su ve}em delu po ko zna koji put unesre}ene Srbije, zanos slobode i polet obnove i izgradwe. Dok je ve}ina Pi{e: Miroslav stanovni{tva izmu~ene zeMiwa Nikoli} mqe u`ivala u takvoj iraciji, advokat jedan mawi deo qudi je pre~lan Rotari kluba Beograd `ivqavao patwe koja im je, neretko, te`e padala od same okupacije. Pod krinkom brige za narod, tek stvorena dr`ava je, preko svojih tada{wih vladara, donela niz propisa, kojima je, nepravi~no i bez naknade oduzela imovinu imu}nijem delu stanovni{tva. Tako je ve}ina imu}nih qudi u Srbiji, propisima o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji i dr., prakti~no, ostala bez i~ega. Za utehu, jednom delu poni`enih bogata{a, tada nova vlast, „poklonila” je `ivote i slobodu, smatraju}i licemerno, da je to dovoqno za wihovu sre}u i sre}u wihovih porodica, posle svih ratnih razarawa i stradawa. Pro{le su duge decenije nade i i{~ekivawa, da se ova nepravda ispravi. Dobar deo ovih obespravqenih gra|ana, na`alost, nije do~ekao trenutak kada je 2005. godine u Srbiji po~ela primena Zakona o prijavqivawu i evidentirawu tako oduzete imovine. Umesto onih koji nisu do~ekali taj dan o kome su sawali dobar deo svojih `ivota, kao nosioci prava na vra}awe oduzete imovine, javili su se i javqaju se wihovi naslednici. Iako se, i pre dono{ewa tog zakona, uveliko, stvarala klima op{te restitucije, ipak, ve}ina qudi ni danas ne veruje u to, da }e taj proces postati i stvarnost. Ako je verovati najavama nosilaca vlasti u Srbiji, Zakon o op{toj restituciji, trebalo bi da bude usvojen, do kraja ove godine. Po drugoj strani, i Predsednik Srbije, Boris Tadi}, nedavno je javno podvukao, da je prioritet broj jedan u Srbiji - restitucija. ^ak i oni gra|ani Srbije, koji ne veruju politi~arima na re~, ovoga puta, kako stvari trenutno stoje, nemaju razloga za takvu nevericu. Da li }e u Srbiji do}i do op{te restitucije, vi{e ne postoji kao pitawe. Postoji samo pitawe, kada }e i kakva re{ewa tog postupka biti doneta. Jednostavno, ovo pitawe, koje je jedno od najva`nijih uslova za ostvarewe „evropskog sna Srbije”, vi{e ne zavisi samo od nas u Srbiji, ve}, u velikoj meri, od te Evrope kojoj te`imo. Evropa je o tome, na veliku sre}u, ve} odlu~ila. Veliki ispit spremnosti da odgovori „evropskim izazovima” vremena, nedavno je u ovoj oblasti „polo`io” i pra-

14

vosudni sistem Srbije, bar u najvi{em segmentu tog dela vlasti. Ta~nije, krajem aprila ove godine, Ustavni sud Srbije je potvrdio ustavnost prethodno donetog Zakona o vra}awu (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama iz 2006. godine. Nakon {to je ovaj najvi{i sud u Republici, otklonio svaku dilemu o tome, da li je „slovo” tog Zakona, u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i me|unarodnim konvencijama, prakti~no je otklowena i posledwa unutra{wa „prepreka” za dono{ewe posebnog Zakona o op{toj restituciji, koji }e se odnositi na vra}awe privatne imovine koja je, svojevremeno, nepravi~no oduzeta od gra|ana Srbije. Po redovnom toku stvari, tekst tog budu}eg propisa, ne bi smeo bitno da odstupa od zakonskih re{ewa iz ovog potvr|enog crkvenog zakona o vra}awu imovine. U suprotnom, ukoliko bi zakonodavac „spustio” nivo prava gra|anima, u odnosu na crkve i verske zajednice, moglo bi se, osnovano, postaviti pitawe ustavnosti takvog eventualnog odstupawa od tako ve} postavqenog pravnog „standarda” u Srbiji. „Srpski rotar” }e u narednim brojevima, redovno, obave{tavati svoje zainteresovane ~itaoce o ovoj aktuelnoj i zna~ajnoj temi í Autor ovog priloga je pravni zastupnik Srpske pravoslavne crkve i svih drugih tradicionalnih crkava i verskih zajednica u Srbiji, kod za{tite strate{kih prava i interesa u postupku vra}awa (restitucije) imovine.

Manastir Kaona

JUN 2011.


Rot14-15:Rot14-15.qxd

07.06.2011

19:30

Page 2

AKTIVNOSTI ROTARI KLUB ZAJE^AR I ROTARI KLUB PAN^EVO

U subotu 4. juna 2011. godine, u organizaciji RK Zaje~ar i RK Pan~evo, odr`ano je Prvo takmi~enje u poligonima spretnosti sa konjima, za decu sa posebnim potrebama. Na takmi~enju, u~estvovale su ekipe iz Pan~eva, Zaje~ara i Kru{evca. Ovaj sjajan dogadjaj, ulep{ao je svojim prisustvom i ambasador [vajcarske u Srbiji, Njegova Ekselencija - g. Ervin Hofer. Gospodin Ervin Hofer je otvorio takmi~enje i bio jedan od glavnih pokrovitelja. Na sve~anoj ve~eri, postao je i po~asni ~lan RK Zaje~ar. Sutradan, u nedelju, organizovan je uspon na Rtanj. Srda~an pozdrav, Sr|an Stanojevi} RK Zaje~ar

JUN 2011.

15


Rot16-17:Rot16-17.qxd

07.06.2011

19:32

Page 1

AKTIVNOSTI ROTARI KLUB BEOGRAD ^UKIARICA

MANIFESTACIJA „DRU@EWE I SLU@EWE-ADA 2011” Po{tovani prijateqi, u okviru obele`avawa godi{wice Rotari kluba „Beograd ^ukarica” pozivamo Vas da svojim prisustvom uveli~ate na{u manifestaciju pod nazivom „DRU@EWE I SLU@EWE-ADA 2011” koju organizujemo u subotu 11.juna 2011.godine, od 09 do 17 ~asova na Adi Ciganliji na prostoru izme|u restorana „Jezero” i Kajaka{kog i Vesla~kog saveza Srbije. I ove godine, po dogovoru sa JP „Ada Ciganlija”, na{a manifestacija podudara se, sa najavom zvani~nog otvarawa sezone kupawa na Adi Ciganliji. Obezbe|en je bogat i raznovrstan program sa velikim brojem u~esnika, koji }e tradicionalno pratiti na{i medijski sponzori, a naro~ito na{ ~lan @ika Nikoli} u svojoj poznatoj emisiji „@ikina [arenica”.

Prodajom suvenira i radova dece iz specijalnih {kola na na{em {tandu na Adi Ciganliji Uplatom kotizacije za ~lanove Rotari klubova u iznosu od 2000 dinara za koju se dobija kesa sa poklonima i 6 bonova za hranu i pi}e. Supru`nici rotarijanaca i ~lanovi rotarakta ne pla}aju kotizaciju (Prilog: Ugovor o donaciji za rotari klubove).

Stara zgrada specijalne {kole „Sveti Sava” u Umci

Osnovni ciq na{e manifestacije jeste da kroz dru`ewe i slu`ewe sakupimo dovoqno sredstava za nabavku neophodne opreme za ustanove koje poma`emo i to za: • Nabavku PVC prozora i vrata za adaptaciju zgrade `enskog internata specijalne {kole „Sveti Sava” u Umci • U~ila i opremu za SO[ za decu ometenu u razvoju „Miloje Pavlovi}” na ^ukarici • Opremu za Crveni krst ^ukarice • Stipendirawe najboqih studenata sa podru~ja op{tine ^ukarica • Pomo} KUD „Kriva Reka” iz sela Berivojce na Kosovu i Metohiji Sredstva }e se prikupqati na slede}e na~ine: Prodajom bonova za hranu (200 din.) i bonova za pi}e (100 din.) koji }e se koristiti kao iskqu~ivo sredstvo pla}awa na svim na{im {tandovima na Adi Ciganliji. Bonovi se mogu kupiti u prostorijama na{eg Kluba u Beogradu, Po`e{ka 83a do 11.juna 2011.godine, a 11.juna 2011.godine na blagajnama na Adi Ciganliji Donatorskim prilozima na `iro ra~un RC „Beograd-^ukarica” broj: 310-167893-61 NLB Banka

16

Posebna atrakcija za rotarijance i na{e prijateqe-goste bi}e takmi~ewe Rotari klubova i na{ih gostiju za „Najboqi kotli}-Ada 2011” pa molimo zainteresovane klubove da se prijave na na{ e-mail: rccukaricabgd¿Úahoo.com ili da kontaktiraju sa organizatorom ovog takmi~ewa, na{im ~lanom \or|em Jovi~i}em na telefon: 063/261-508. Glavni majstori u svakoj ekipi ne pla}aju kotizaciju, a sva pripremqena hrana (~orba, paprika{ i dr.) slu`i}e se gostima iskqu~ivo za humanitarne bonove. Tako|e, mo`ete prijaviti u~e{}e i u sportskim takmi~ewima i to u stonom tenisu, pikadu i vrlo atraktivnom nadvla~ewu konopca (ekipa od 4 ~lana). Molimo Vas da nas obavestite o Va{em dolasku najkasnije do 08. juna 2011.godine na na{ e-mail: rccukaricabgd¿Úahoo.com ili na telefon ~arter predsednika Vladimira Mati}a 063/236-929.

Jun 2011.


Rot16-17:Rot16-17.qxd

07.06.2011

19:33

Page 2

Dragi prijateqi u Rotariju, sa velikim zadovoqstvom Vam dostavqam par kratkih informacija sa fotografijama ura|enim tokom posete Rotari klubu Bawa Luka. Naime, 19. i 20. maja Rotari klub Bawa Luka je organizovao proslavu 11 godina od reosnivawa Kluba. U ~etvrtak 19. maja sa po~etkom u 20 ~asova u Kulturnom centru Banski Dvor prisustvovali smo izvanrednom koncertu

Bawalu~ke Filharmonije ~ije je osnivawe u 2010. godini pomogao Rotari klub Bawa Luka. Tom prilikom promovisana je akcija nabavke instrumenata za Bawalu~ku Filharmoniju u koju su se ukqu~ili Rotari klub Beograd-^ukarica i `enski Rotari klub Gloria iz Bawa Luke sa svojim prilozima a ve}i deo sredstava obezbedi}e klubovi iz austrijskog Distrikta (pre svega Rotari klub iz Be~a). Sve~ano uru~ewe nabavqenih instrumenata bi}e 11. novembra 2011. godine u Be~koj operi kada }e Bawalu~ka Filharmonija odr`ati sve~ani koncert. (Prilog: fotografije sa koncerta) Dana 20. 05. 2011. godine Rotari klub Bawa Luka je otkrio spomen plo~u povodom 100 godina prvog bioskopa u Bawa Luci koju je sam isfinansirao i postavio. Vrlo je interesantno da su anga`ovawem ~lanova RC Bawa Luka do{li do unuka i praunuka osniva~a bioskopa gospodina Goldmana koji je zajedno sa gradona~elnikom Bawa Luke gospodinom Dragoqubom Davidovi}em otkrio spomen plo~u. (Prilog: fotografije sa otkrivawa spomen plo~e) U petak uve~e Rotari klub Bawa Luka organizovao je sve~anu ve~eru i proslavu 11. ro|endana uz prisustvo velikog broja uglednih gostiju kao {to su gradona~elnik Bawa Luke gospodin Dragoqub Davidovi}, ambasador Republike Srpske u Izraelu gospodin Arie Livne kao i predstavnika Rotari klubova iz Doboja, Ni{a i Beograda - ^ukarice. Poseban sve~ani deo ve~ere je bilo potpisivawe poveqe o bratimqewu izme|u Rotari kluba Bawa Luka (predsednik Dr. Goran Jankovi}) i Rotari Kluba Ni{ Konstantin Veliki (predsednik Dragana Cani}). Rotarijanski pozdrav, Vladimir Mati} ^arter predsednik RK Beograd-^ukarica

Rotarijanski pozdrav. PRO[LI PREDSEDNIK 2009/10 Petar Spasojevi} DOLAZE]I PREDSEDNIK Tatjana \or|evi} ^ARTER PREDSEDNIK Vladimir Mati} PRO[LI PREDSEDNIK 2010/2011 Neboj{a Ili} SEKRETAR KLUBA Ivan Mileti}

Jun 2011.

17


Rot18-19:Rot18-19.qxd

07.06.2011

19:36

Page 1

[ETA(J)MO SRBIJOM ROTARI KLUB LESKOVAC

U SRPSKOM MAN^ESTERU * utorak, 24. maja ~lanovi Rotari kluba Beograd i male, ali mobilne redakcije „SRPSKOG ROTARA”, U Haxija i Ti}a boravili smo su u Leskovcu – „srpskom Man~esteru” – u poseti prijateqima iz Rotari kluba Leskovac, na wihov poziv. U sve~anoj sali Skup{tine op{tine Leskovac na svom redovnom sastanku, bili su prisutni skoro svi ~lanovi Kluba, da bi ~uli i videli slovo i fotografije o crkvama i manastirima na temu „JUGOZAPADNO OD ^A^KA” iz na{eg serijala „[ETA(J)MO SRBIJOM”. Dolaze}i predsednik Rotari Kluba Slavi{a Todorovi}, ugledni leskova~ki stomatolog, otvorio je sastanak i pozdravio sve prisutne, a dolaze}i ceremonijar Stojan Mladenovi}, priznati pozori{ni rediteq, govorio je tople stihove o Svetom Savi i tako pripremio atmosferu za ve~e. Lepa ~lanica Kluba Olivera Jovi}, budu}a direktorka klupskog Komiteta za Rotari fondaciju, bila je desna i leva ruka Ivici u organizaciji zajedni~kog susreta. A on, uspe{ni leskova~ki privrednik i ~lan Kluba Ivica Savi}, na svoj osobeni na~in nas je predstavio i... pri~a je krenula. Slavi{a, Dragana...

Na platnu su se mewale fotografije manastira Davidovica, Ma`i}i, Mile{eve bijele... crkve u ^a~ku, vodopadi Sopotnice i kratke pri~e i zapis o svakom od wih. Posle projekcije krenuo je razgovor s prijateqima, bilo je lepo ~uti prve utiske, velika ~ast i zadovoqstvo da smo mogli da provedemo zajedno bar to malo vremena koje smo imali. Jer, sutradan smo se pozdravili sa Ivicom i wegovom dragom Draganom ~iji smo bili gosti i rano krenuli put Vlasotinca, Crne Trave, Vlasinskog jezera, i jo{ tamo daqe, do granice i manastira Paqe, da nastavimo i ove godine da [ETA(J)MO SRBIJOM... iako je vreme bilo obla~no i ki{no. Za vr}uvawe i leguvawe! í H. D. G. * Sredinom 19. veka bele`i se da je Leskovac imao trinaest fabrika tekstila, pa je zato i dobio nadimak „Srpski Man~ester”. „Vlada Teokarevi} i kompanija” su bile fabrike za proizvodwu svih vrsta tkanina u i kod , kao i velelepne prodavnice {tofa u . Ina~e, Teokarevi}i su poreklom iz Albanije (Teohar) kad su se doselili u Para}in.

...Hayija, Slavi{a...

POREKLO IMENA GRADA Ispod brda u blizini sada{weg grada nalazilo se jezero, ali je do{lo do wegovog su{ewa i tu je iznikla biqka leska (le{nik). Po woj je i naseqe dobilo ime Leskovac i to pre vi{e od 600 godina.

...Stojan...

18

...Ivica

Jun 2011.


Rot18-19:Rot18-19.qxd

07.06.2011

19:39

Page 2

Predava~i...

IZ „RE^NIKA LESKOVA^KOG GOVORA” autora Branislava Mitrovi}a Á[LUK – tro{ak („Da ne právim ba|ava ă{luk ako ózbilno ne misli{”) ´ BIP^E – srce („Mrda mu býp~e pod grúdi, légne”) VR^KÓQ – gu`va, nered („A bré, za{tó mi napravýste ovóliki vr~kóq po ku}u?) ´ GROZNICA – ko{tica u {qivi („Ne rú~aj groznýcu, }e se poboli{”) ´ – prav, istinski DUZ („A svastýka bél ko{úqu, a {urwája dúz ko{úqu”) \UBÆWE – besposleno stajawe („Té, k’d ný{to ne ide ni cél d’n |ubéwe ne pomága?) ÆNGERE – ENGERE – brzo – brzo („Glédam gu, a oná – engere, otidé si”) @UTÁJKA – dukat („Kój te ~ýta k’d néma{ `utájke”) ´ ZAKUKAM – za~epim, zapu{im („Ná ti ovúj flá{u, al gu úbavo zakukaj”) ´ I[ARAN – hitar, vredan („Tój ti je z órli ý{aran momák”) JESEWÁRKA – jesewa ki{a („Na pút ne úfati prava jesewárka”) KRÁCI – noge („Kólki su mu samo kráci”) ´ LUWAM – skitam, besposli~im („Kudé toj luwa{ ko glúva kú~ka”) ´ – `ena, quba QUBE („Svú nó} sedélo Márkovo qúbe”)

...i publika

MITORÆWE – ma`ewe („Ne vaqá ti mlógo, mitoréwe, deté se pokvári”) ´ – po~nem da se tro{im NAGORIM („Nagorý ~ovék kakó ciganska tojága”) ´ WUR^A – glupak („Wúr~o wúravi”) ´ OGLU[CI – zanemarivawe, nehat („^uje on úbavo, ama pravi oglú{ci”) PA^ÁVRA – prqava krpa („Sas pa~ávru pokrijen”) RAXASÁVAWE – vikawe („Za{tó ti je tój raxasávawe, k’d ubavo ~újem”) SIN^Æ – bure za rakiju („Vólim k’d mi je púno ovój moje sin~é”) TACÁWE – dodirivawe, doticawe („Vólim onój wegóvo tacawe”) ´ UTU^KAM – potro{im („Utu~ká sve páre, s’t }u glédam kakó }u”) FÁHMAN – sposoban ~ovek („On ti je fáhman za túj rabótu”) ´ – osoba s velikim ustima CEPOUS („Nýki cepoús te tra`ý”) ^IRÁK – {egrt („^irák láje, gázda páre broji”) DZUNDZULÆ – sitni stvor, dete („^ijó ti je ovój dzundzulé”) XÓQAV – prgav, nezgodan („Mlogó xóqav ~ovék”) [ÓLE – petparac („Tátko mi dáde {óle da si ný{to kúpim”) (Izdava~: LeneØ – Beograd, 1992)

U Leskovcu je krajem maja odr`ana dvodnevna me|unarodna Konferencija poslovnih `ena gde je svoje aktivno u~e{}e uzela Olivera Jovi}, ugledna i uspe{na poslovna `ena u Leskovcu, koja je na Konferenciji pored poslovnih razgovora, kao aktivna ~lanica Rotari kluba Leskovac imala drage susrete sa rotarijankama iz `enskog Rotari kluba u Qubqani i iz Makedonije í

Olivera Jovi}, levo

Jun 2011.

19


Rot20-21:Rot20-21.qxd

07.06.2011

19:41

Page 1

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I U DRU@EWU I PROSLAVI

15 GODINA ROTARI KLUBA BEOGRAD SINGIDUNUM Sve~anost povodom 15 godina Rotari kluba Beograd Singidunum odr`ana je u beogradskom „Aero klubu” u ponedeqak, 30. maja. Veliki broj rotarijanaca i gostiju obele`ilo je svojim prisustvom ovaj veliki jubilej jednog od na{ih najstarijih i najuspe{nijih klubova.

20

Jun 2011.


Rot20-21:Rot20-21.qxd

07.06.2011

19:42

Page 2

Jun 2011.

21


Rot22-25:Rot22-25.qxd

07.06.2011

19:49

Page 1

RAZVOJ LIDERSKIH VE[TINA I DRU[TVENE ODGOVORNOSTI KOD MLADIH Drage sestre i draga bra}o, dragi prijateqi u Rotariju, Ispred nacionalnog Rotari komiteta za nove generacije (za mlade) na{eg distrikta 2481 i budu}eg distrikta 2483, imam posebno zadovoqstvo i ~ast da Vas pozovem da kao klub aktivno u~estvujete u programu “RotarÚ Ùouth Leadership AÞards” (Rotari nagrade za mlade lidere). Ovaj edukativni nagradni program }e trajati tri (3) dana i bi}e odr`an u Subotici i na Pali}u od 8. do 10. jula 2011. Tema ovogodi{weg RÙLA programa je “Razvoj liderskih ve{tina i dru{tvene odgovornosti kod mladih”. Sva predavawa stru~nih predava~a }e biti usmerena ka ovoj temi. Ve}ina predava~a su ~lanovi Rotarija. Detaqan program se nalazi u prilogu ovog poziva. Organizacija ovogodi{weg RÙLA programa je ispred Nacionalnog komiteta za nove generacije na{eg Distrikta poverena Rotarakt Klubu Subotica. Od Va{eg kluba o~ekujemo da sponzori{e jednog u~esnika (u~esnicu) u ovogodi{wem programu, a po Va{em izboru. Va{ Rotari klub bi trebalo da uzme ovaj poziv u razmatrawe i da oformi komisiju za RÙLA program. Ova komisija mo`e imati onoliki broj ~lanova koliko odabere Va{ klub, ali je va`no da ima mandat da obavi selekciju kandidata koga sponzori{e Va{ klub u ime kluba, pre-

ma dole navedenim podacima. Ova komisija Va{eg kluba bi trebalo da najkasnije do 20. juna izvr{i selekciju jedne adekvatne mlade osobe, starosti od 18 do 30 godina iz va{e sredine. Toj mladoj osobi, Va{ klub bi zatim trebalo da plati u~e{}e u ovom programu (kompletne tro{kove koji podrazumevaju sme{taj, hranu i pi}e i tro{tkove lokalnog prevoza). Ovi tro{kovi }e od strane organizatora biti formirani kao jedna jedinstvena ce-

RÙLA 2010 - D 5110

na (navedena u daqem tekstu kao cena kotizacije). Ova cena koja je sveobuhvatna }e mo}i da se uplati na poseban ra~un Rotari Kluba Subotica (sponzor kluba Rotarakt kluba Subotica). Ove godine, starost u~esnika je ograni~ena na 18 do 30 godina. Organizaciju putovawa va{eg izabranika na mesto odr`avawa programa organizuje Va{ klub i snosi tro{ko-

ve istog. Tro{kovi puta do i od Subotice ne ulaze u ukupnu cenu programa. Idealni kandidati za u~e{}e u ovom programu su mladi qudi starosti od 18 do 30 godina koji su: - pokazali odli~an akademski uspeh - istakli su se u svojoj sredini servisnim i/ili dobrovoqnim radom - pokazali su se kao potencijalni lideri Nije obavezno da kandidati budu ~lanice i ~lanovi Rotarakta ili Interakta, {tavi{e, po`eqno bi bilo da ne budu ~lanovi zato {to je upravo jedan od ciqeva da nam sutra ti mladi qudi budu ambasadori u zajednici i osobe koje }e {iriti dobar glas o Rotariju. Ovaj program ima za ciq razvoj mladih lidera, razvoj gra|anskih vrednosti kao i li~ni razvoj, a sve sa op{tim ciqem dokazivawa zainteresovanosti Rotarija za mlade, obezbe|ewa efikasnog treninga za odabrane mlade potencijalne lidere, ohrabrivawa liderstva kod mladih, javnog pohvaqivawa mladih koji su pokazali servisni rad u svojoj zajednici. Koristi koje }e va{ klub imati su: - u~e{}e u RÙLA programu - dobar glas o va{em klubu u va{oj zajednici - dugoro~no, ta mlada osoba }e mo`da postati i ~lan va{eg kluba ili }ete sa tom osobom ostvariti saradwu Cena kotizacije, po u~esniku je: 6900 din. ({est hiqada i devetstotina dinara)

AKTIVNOSTI ROTARI KLUB VAQEVO

BRANKOVINA Povodom primopredaje predsedni~kih du`nosti u Rotari klubovima Srbije koja se po rotarijanskim pravilima obavqa svake godine u junu, Rotari klub Vaqevo, zajedno sa drugim rotari klubovima, tradicionalno ve} 12 godina organizuje sve~anu primopredaju u Brankovini kod Vaqeva. Brankovina je mesto iz koga poti~u najve}a srpska imena: pesnikiwa Desanka Maksimovi}, kao i ~uvena porodica Nenadovi}, ~iji su ~lanovi bili znameniti srpski pisci, prosvetiteqi, dr`avnici, vojskovodje… Ono nas podse}a na one vredne stvari iz na{e istorije, kao i na sve vrednosti za koje rotarijanci treba da se bore. ^in primopredaje, kao i rotarijansko dru`ewe, organizova}emo u blizini stare crkve i Desankine {kole, 02. jula 2011. godine (subota), po slede}em rasporedu:

22

10.30-11.00 - dolazak gostiju; 11.00-12.00 - obilazak i upoznavawe sa kulturno-istorijskim znamenitostima turisti~kog kompleksa u Brankovini; 12.00-12.30 - sve~ana primopredaja predsedni~kih du`nosti rotari klubova Srbije; 12.30-14.00 - aukcija/humanitarna aktivnost i dru`ewe; 14.00-16.00 - ru~ak (kotli}, ro{tiq) Pored ~lanova Rotari klubova iz Srbije pozvani su kao gosti i ~lanovi diplomatskog kora i predstavnici stranih donatorskih organizacija. S obzirom da je ova sve~anost prilika za na{e porodi~no rotarijansko dru`ewe, voleli bismo da na{i gosti budu, u {to ve}em broju, i supru`nici i deca na{ih pozvanih prijateqa. Nikola Bo`i} sekretar

Jun 2011.


Rot22-25:Rot22-25.qxd

07.06.2011

19:49

Page 2

PROGRAM , SUBOTICA I PALI] OD 8. DO 10. JULA 2011. ZA ORGANIZATORA ROTARAKT KLUB SUBOTICA Tema programa: RAZVOJ LIDERSKIH VE[TINA I DRU[TVENE ODGOVORNOSTI KOD MLADIH RÙLA 2011 RotarÚ Club of Steveston, D 5040

Zvani~ni jezik programa je srpski, ne}e biti prevo|ewa na druge jezike.

Uplate izvr{iti na ra~un: RotarÚ Club Subotica, Banka Inteza 160-18892-48

Dan 1. (plavi dan) Petak 8. jul 12-15 h - Prijem i sme{taj polaznika nagradnog programa, osve`ewe (sme{taj }e biti organizovan u domu u~enika u Subotici, sobe i oprema su novi) 17-19 h - Radionica, upoznavawe Posle 20 h - Ve~era, kuglawe

Program organizuje: Nacionalni komitet za nove generacije na{eg Distrikta, ispred komiteta, predsedavaju}i Aleksandar Georgijevi} Izvr{na organizacija programa: Rotarakt Klub Subotica, ispred kluba, predsednica Tawa Bogar Kontakt za informacije: Dora Lali} 063 183 6791 i Tawa Bogar 063 833 0994 Prijave slati na adresu: Ovaj program se organizuje uz eksplicitno odobrewe i podr{ku Guvernera Distrikta 2481 Vizariona Arisa Zahosa i dolaze}e Guvernerke Distrikta 2483 Vesne Baltezarevi}. Broj mesta je ograni~en, molimo Vas da Va{u prijavu obavite {to pre! Srda~an pozdrav, Va{ u Rotariju Aleksandar Georgijevi} ~arter predsednik Rotari Klub Beograd VRA^AR

13-14 h - Ru~ak 14-15 h - Evaluacija i podela sertifikata 16 h - Zavr{etak programa Program organizuje: Nacionalni komitet za nove generacije na{eg Distrikta, ispred komiteta, predsedavaju}i Aleksandar Georgijevi} Izvr{na organizacija programa: Rotarakt Klub Subotica, ispred kluba, predsednica Tawa Bogar Kontakt za informacije: Dora Lali} +381 63 183 6791 i Tawa Bogar +381 63 833 0994 Prijave slati na adresu: rÚla2481¿gmail.com Srda~an pozdrav, Va{ u Rotariju Aleksandar Georgijevi} ~arter predsednik Rotari Klub Beograd VRA^AR

Dan 2. (roze dan) Subota 9. jul 8-9:30 h - Doru~ak 10-13 h - Predavawa i radionice, sa jednom pauzom za osve`ewe 13 h - Ru~ak 14-15 h - Odmor 15-17 h - Predavawa i radionice 17-19 h - Obilazak Subotice sa vodi~em 20-23 h - Ve~era na „Majkinom sala{u” uz tambura{ki orkestar i ples, dru`ewe Dan 3. (zeleni dan) Nedeqa 10. jul 8:30-9:30 h - Doru~ak 10-13 h - Aktivnosti u zoo-vrtu, igra orijentacije i ve{tine, dru`ewe

RÙLA 2011 - D 5130

AKTIVNOSTI ROTARI KLUB PROKUPLJE

TRADICIONALNI TURNIR U PREFERANSU „PRETRE[NJA 2011” RK Prokupqe organizuje tre}i po redu turnir u preferansu na otvorenom 11. juna 2011. godine u selu Pretre{wa, 8 km od Blaca. Pozivaju se svi zainteresovani rotarijanci igra~i preferansa, kao i wihovi prijateqi koji igraju preferans, a nisu ~lanovi nekog rotari kluba, da se prijave za u~e{}e na turniru. Pozivamo i ostale ~lanove rotari klubova, kao i wihove prijateqe koji ne igraju preferans da se pridru`e grupi iz RK Prokupqe. Za wih je organizovan rekreativno-sportski program.

Jun 2011.

satnica 10:00-11:00 prijavqivawe takmi~ara i `reb 13:30-14:30 zajedni~ki ru~ak 14:30 nastavak takmi~ewa 16:00 pauza 16:10 posledwe kolo 18:15 progla{ewe pobednika Kotizacija je 1500 dinara. Mole se gosti da prijave svoj dolazak organizatorima do 05. juna 2011. godine. na mail: nuskok¿gmail.com ili na telefon: @ivorad Trifunovi} 063 88 77 188 Srda~an pozdrav, RK Prokupqe

23


Rot22-25:Rot22-25.qxd

07.06.2011

19:45

Page 3

POZIV Dragi rotarijanci, dragi prijateqi, sestre i bra}o u Rotariju, bi}e nam velika ~ast da nam se pridru`ite na ~arter ceremoniji na{eg novog Distrikta 2483 (Srbija&Crna Gora). ^arter ceremonija se odr`ava u Beogradu u subotu 25. juna 2011. Hotel HÚatt RegencÚ Beograd - Kristalna dvorana Program: 18.00 - 19.00 - Registracija gostiju i koktel dobrodo{lice 19.00 - 20.00 - ^arter ceremonija i kulturno-umetni~ki program 20.00 - 24.00 - Gala dinner Samo ako smo zajedno u prijateqstvu i udru`eni u slu`ewu, mo`emo da u~inimo da svet postane boqe mesto za `ivot! Iskreno, Vesna Baltezarevi} Governer D-2483 2011/12

AKTIVNOSTI ROTARI KLUB ]UPRIJA-MORAVA INTERNATIONAL FELLOÝSHIP OF MOTORCÙCLING ROTARIANS MOTO CLUB „RED GVOZDENIH” i ROTARI CLUB „]UPRIJA-MORAVA” S PONOSOM VAS POZIVAJU DA 18. JUNA 2011. GODINE DO\ETE NA CHARTER CEREMONIJU INTERNATIONAL FELLOÝSHIP OF MOTORCÙCLING ROTARIANS CHAPTER SERBIA Pozivamo sve rotarijance motocikliste, qubiteqe motora, automoto sporta, rock muzike i dobrog provoda da 18. juna od 18 h prisustvuju ovom jedinstvenom skupu u Srbiji. Mesto dogadjawa je Klupska ku}a Moto kluba „Red Gvozdenih” u Despotovcu uz neograni~ene koli~ine „Amstel” piva, bajkerskih specijaliteta i vrhunsku zabavu uz rock-zabavu! Tog dana }e gospodin Cornelius Neufert, IFMR Ýorld SecretarÚ and Vicepresident iz RC Bergisch Gladbach (District 1810 Nema~ka), nakon vo`we od 1600 km motociklom dovesti Charter Certificate i otvoriti prvi sastanak ovakve vrste u Srbiji. Sutradan, 19. 06. bi}e organizovana zajedni~ka auto-moto vo`wa uz obilazak manastira Manasije, Resavske pe}ine, manastira Ravanice... a nakon toga zajedni~ki ru~ak!

Kotizacija za ovaj jedinstveni doga|aj iznosi 2000 dinara i obuhvata neograni~enu konzumaciju pi}a i bajkerskih specijaliteta. Sme{taj za sve u~esnike je obezbe|en u hotelu „Resava” u Despotovcu po vrlo popularnim cenama. Molimo sve zainteresovane da se do 10. juna prijave kako bi ovaj jedinstveni doga|aj mogao biti organizovan do perfekcije. Tako|e pozivamo sve rotarijance-motocikliste da se prijave i u~lane u ovaj jedinstveni FelloÞship na ovim prostorima. POZDRAV SA [TANDA „IFMR” NA KONVENCIJI ROTARÙ INTERNATIONALA U NEÝ ORLEANSU Vladimir Petkovi}, Senior M.Sci Rotari Club ]uprija Morava Moto Club „RED GVOZDENIH” phone: +381 65 999 4 999 Þeb: ÞÞÞ.rotarÚcuprija.org MSN: v_petkovic¿hotmail.com SkÚpe: srcescuba Facebook: vpetkovic

IZ BELE@NICE BIV[EG GUVERNERA NA[EG DISTRIKTA 2481 DRAGANA BRAJERA [TA ]E DECI OSTATI U SE]ANJU? Danas vi{e nego ikada ranije etika u Rotariju postaje sve va`nija. ^esto se mo`e ~uti: „Zlo koje je prisutno u dru{tvu ogleda se i u svakoj organizaciji, pa za{to bi Rotari bio izuzetak?” „Rotari ne slu`i za dr`awe propovedi.” „O etici je dobro govoriti, ali nije prakti~no.” Onima koji tako govore treba re}i da etika ne zastareva. Definicija integriteta i po{tewa nikada se ne mewa. Etika se ne ograni~ava samo na posao ili profesiju - ona u celini odra`ava vrednosti svakog ~oveka i wegove porodice i ide sa wima ruku pod ruku. Iver nikada ne pada daleko od klade - na{a deca }e biti nalik onome {to mi jesmo i onome {to mi ~inimo. Jedan ponosni tata odveo je svoja dva mala sina u Zoolo{ki vrt. Na blagajni re~eno mu je da ulaznica ko{ta tri evra za wega i tri evra za svako dete starije od {est godina. Otac re~e: „Moj mla|i sin ima tri godine, a stariji sedam zna~i, ja treba da platim {est evra, ukqu~uju}i i moju ulaznicu.” Blagajnik uzviknu: „^ove~e, da nisi mo`da dobio na lutriji? Mogao si da u{tedi{ tri evra da si mi rekao da stariji sin ima {est godina - ja ne bih primetio razliku.”

24

Otac mu na to odgovori: „To je ta~no, ali bi deca primetila da nisam govorio istinu i to bi im zauvek ostalo u se}awu” * í

KOLIKO JE TE[KA PLANETA ZEMLJA? Na ~asu geografije jedan znati`eqan de~a~i} upita nastavnika: „Gospodine, koliko je te{ka na{a planeta Zemqa?” Nastavnik, malo zate~en ovim pitawem, obe}a da }e mu sutra dan dati odgovor, ode ku}i, prelista kwige i narednog dana do|e na ~as sa odgovorom: „Sinko, Zemqa je te{ka jednu milijardu tona.” De~ak, onako naivno, ponovo postavi pitawe: „Gospodine, da li je to sa qudima ili bez wih?” Ova kratka pri~a nas navodi na razmi{qawe da bi bez qudi Zemqa mogla da izgubi malo na te`ini. Me|utim, kada se radi o Rotariju, wena vrednost sigurno bi se znatno smawila* í * Fragmenti iz govora P.Pr.RI. Rajendra K. Saboo na temu: „Vocational Service: The Abandon Avenue”, sa Skup{tine RI - San Diego, januara 2009.godine.

Jun 2011.


Rot22-25:Rot22-25.qxd

07.06.2011

19:46

Page 4

AKTIVNOSTI ROTARI KLUB KO^EVJE, SLOVENIJA U POSETI ROTARI KLUBU BEOGRAD

U subotu 28.maja u hotelu „Life Designe” u Beogradu sreli smo se sa prijateljima iz RK Ko~evje, Slovenija. Od naših ~lanova dobrodošlicu su im po`eleli naš budu}i predsednik Vesko Kova~evi}, Stojadin Mirkulovski, Ti}a Savi}, Minja Nikoli} i Mira Milivojevi}, tehni~ki sekretar Kluba. U kratkom dru`enju gosti su prikazali kra}i film o svom klubu i akcijama koje sprovode. Mešovit su klub i imaju 24 ~lana. Saznali smo da svake godine obilaze klubove u svetu, stigli su ~ak i do Japana, a ove godine je na redu bio Beograd. Svake godine organizuju i takmi~enje u spemanju najboljeg kulena, što smo se naro~ito zainteresovali, pa }e u pravo vreme sti}i i poziv da im se pridru`imo. Kako se Ko~evje nalazi u šumovitom predelu koji nastanjuju medvedi, Klub je na poklon dobio i statuu istog uz monografiju o Ko~evju. Za uspomenu iz Beograda darivali smo im knjigu fotografija pod nazivom „Beograd - nekad i sad” í

Dragi rotarijski prijatelji, zahvaljujemo se vam za skupno sre~anje, ki smo ga ob obisku Beograda imeli s ~lani vašega kluba. Ker je bilo sre~anje zaradi našega programa obiska precej kratko upamo, da se kmalu ponovno sre~amo. Iskrene ~estitke ob vašem charter-ju in vedno dobrodošli pri nas v Ko~evju. Rotarijski pozdrav, Uroš Novak ceremonijar RC Ko~evje GSM: +386 40 636 989

Jun 2011.

25


Rot26:Rot26.qxd

07.06.2011

19:53

Page 1

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

BROJ 4 JUN 2011. GODINA I (LææVIII) Distrikt 2481 Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Izdr`ava se od oglasa i donacija. Podr`ite ga. Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Sr|an Milinkovi} E. po{ta: rotarÚbg¿rotarÚ.org.rs Mi smo uredili majski broj SRPSKOG ROTARA:

Zoran Zdravkovi} Mirjana Milivojevi} Miroslav Miwa Nikoli} Trivko Ti}a Savi} Haxi Du{an M. Glu{ac ^edomir Petriwac Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} Tira`............................................................1500 Rukopisi {tampani........}irilicom i latinicom Pismo.................................................. helvetika Hartija.........................taba~ni blok 110 grama Korice............................. kunstdruk 160 grama [tampa......................... grafi~ki ateqe „KUM” 11222 Beograd, Olge Joji} 4 B Oglasi se dostavqaju u Photoshopu, 300 piksela po in~u, na e-mail ili CD. PUN FORMAT OGLASA JE: 1/1 26,5 h 20 cm - K2, K3, K4 ............. 300 evra 1/1 unutra{wa strana........................ 250 evra 1/2 20 h 13 cm – horizontalno.......... 150 evra 1/4 20 h 6,2 cm – horizontalno .........100 evra 1/8 9,7 h 6,3 cm – horizontalno ..........70 evra 1/2 26,5 h 9,7 cm – vertikalno 1/4 13 h 9,7 cm – vertikalno 1/8 13 h 4,5 cm – vertikalno Za oglase uplatiti u dinarima po sredwem kursu NBS na dan uplate. PIB 103557058 Ra~un 255-0037390101000-41 otvoren kod Privredne banke Beograd a.d. NE ODGOVARAMO ZA SADR@INU OGLASA.

NA[A PRI^A - VA[E ^ITAWE

STID -ZABORAVQENA RE^ „Stid je ose}awe mu~ne nelagodnosti, bolna emocija koju proizvodi sna`no ose}awe krivice... Oblici stida kao i moralna pravila variraju od epohe do epohe i od civilizacije do civilizacije... U nekim zemqama isto~ne Afrike, re}i za nekoga da je „besraman”, bez stida, neu~tiv - najte`a je osuda. To zna~i da je takva osoba nesposobna da `ivi u dru{tvu i da se na wu ne mo`e ra~unati.” (Izvodi iz psihoanaliti~kih tekstova o stidu.) Nepisana pravila ~esto su ja~a od pisanih, zakonskih. Po jednom od tih nepisanih pravila, re~ „stid” je izba~ena iz upotrebe, odstrawena kao suvi{ni deo tkiva javnog i nejavnog `ivota, potpuno zaboravqena, da ne ka`em - zabrawena. Ko se danas poziva na stid? Da li je do{lo vreme da je svakom sve dozvoqeno, da ne postoje moralni obziri, bilo kakva odgovornost, da su la`, uvreda, kleveta, gadosti svih vrsta uobi~ajeni (gotovo po`eqni) na~in opho|ewa? Da li je do{lo vreme da je onaj koji se stidi zbog svojih ili tu|ih lo{ih postupaka - sumwiv, nenormalan, glup tip kome se ne pi{e dobro, koji kvari utvr|eni red stvari, koji je, kao takav, opasan, subverzivan element zreo za izolaciju ili „le~ewe”? Zvu~i li vam sve ovo preterano, isforsirano, prejako? Dobro, po|imo redom. Koju ste javnu (ili nejavnu) li~nost ~uli da pomiwe re~ „stid”? Prisetite se, probajte. Ako ipak na|ete neki primer, uporedite ga sa brojem onih koji su morali, a re~ „stid” nisu upotrebili, pa }ete videti da je razlika astronomska. Ovo se najboqe vidi kroz medije preko naslovnih (i unutra{wih) stranica {tampe ili TV emisija. [ta je uzelo primat nad svetskim i doma}im dru{tvenim zbivawima i ko su novi junaci doba, ~ije se izjave i termini (ranije ispisani sa po~etnim slovom i ta~kicama, a onda sve ~e{}e i bez toga) objavquju kao pravi biseri? Uverimo se - jo{ jednom da su prostakluk, vulgarnosti, vre|awa, izlivi besa i mr`we - svakodnevni meni kr~me zvane „javna re~”. Da li se iko od odgovornih nekad zastideo {to je ne{to ~vrsto obe}ao a onda ne samo da to nije ispunio ve} qude uverava da to nikada nije ni rekao? Koliko se wih postidelo zbog ~iwenice da su stvorena ogromna li~na bogatstva a da pored wih sedam stotina hiqada qudi `ivi ispod dowe granice siroma{tva? Da li se iko od odgovornih zastideo {to, ko zna koji put, nije ni{ta u~iweno da se hiqade

qudi za{titi od poplava, {to su im domovi poluuni{teni, poku}stvo propalo, imawa zaga|ena, setva izgubqena? Koliko se wih zastidelo {to pre}utkuje istinu, {to la`ne vrednosti promovi{e u prave, {to izmi{qa biografiju zarad li~ne i poslovne karijere, {to se i`ivqava nad slabijima od sebe, {to inicira ili u~estvuje u promovisawu samo`ivosti i potkazivawa kao legitimnog na~ina borbe za sopstveni opstanak ili napredak? Koliko se wih zastidelo {to je pravi kvalitet sklonilo u stranu kako bi lak{e proguralo bezvrednost ili osredwost, {to je za`murilo pred nasiqem ili nepravdom i dozvolilo da agresivnost dobije re~? Da li je od institucije stida u svakodnevnom `ivotu ostalo i{ta kada je re~ o nebrizi prema starima, prema deci, `ivotiwama? Da li se obzorje iznad stotina ili hiqada divqih deponija i |ubri{ta {irom Srbije crveni od stida? A {ta }emo sa podatkom da su jo{ samo dve reke u Srbiji ~iste i bezbedne za pi}e? Tamo gde nema stida vladaju bahatost, haos, bezobzirnost, sebi~nost... a neobrazovawe i primitivizam staju u prvi red. ^ini mi se da se ono zbog ~ega bi nekada ~ovek propao u zemqu od stida ukoliko bi mu samo palo na pamet, sada po{tuje, pa i nagra|uje kada se saop{ti javno, na sav glas. Jedan od najve}ih filozofa, Lucije Seneka, rekao je: „[to ne brani zakon - brani stid!” Odlomak iz zbirke kolumni „JEDNOSTAVNI QUDI” - autor: Ivana Mihi} (kolumne objavqivane u „Politici”) Izdava~ „Plato” (2011)

Lucije Anej Seneka (oko 4. p.n.e. u Kordobi + 65), rimski pisac, filozof, glavni predstavnik modernog, „novog stila” u vreme Neronove vladavine.


K_2-K_3:K_2-K_3.qxd

07.06.2011

18:53

Page 2


k3:Layout 1

4/4/2011

8:18 PM

Page 1


Rotar No 4  

Srpski Rotar br 4

Advertisement
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you