Andrea Musa Hrvatska
Na slici koju potpisuje Andrea Musa kao da vetar, noseći listove i milujući trave, iskušava i pogled, kao da lom svetlosti otkriva titrave, nevidljive prostore. Gledajući rad, uočavaju se dve stvari: autorkina fascinacija prirodom i ushićenje spoznaje ideje fraktalnog univerzuma. Ponuda je oslonjena na viđeno, pejzaž, ali u njemu nalazimo priču snažnog sinestezijskog efekta. Umetnica nudi promišljanje o prevrednovanju stvari po obliku i po smislu. Iako koristi elemente: vodu, vazduh, zemlju/kopno, ona ruši tradicionalnu svrhu motiva, preispitujući ideju oblikovanja. Naša, zapadna, bahata civilizacija oduvek je imala olak pristup odnosu pasivno–aktivno. Milenijumima se naglašava materijalno, čvrsto, vidljivo, a stalni ritam i kontinuirana mena predstavljaju se kao višak stvarnosti umesto kao delatna načela. Sklad čoveka i prirode civilizacija je dramatično narušila. Umetnica sluti da je stvarnost subjektivno determinisana, a potraga za spoznajom mora biti stalna interpretacija i reinterpretacija. Ovaj rad izaziva istovremeno i arhetipske i memorijske asocijacije. Kao da se prostor pomera, rastvara, pulsira i odjekuje, a oblici nas gotovo dotiču. Takve trenutke naporno je beležiti, podrediti tehnici, materijalizovati. Još je teže ideju toka pretvoriti u trenutak sadržaja slike. Iako umetnica predstavlja motive prirodnih oblika, uklapanjem figure čoveka snažno se oseća i socijalni segment. Ona kao da želi da nas podseti na neke lične meditativne trenutke u kojima smo i sami primećivali oblike koji su intuitivnom percepcijom izgubili vizuelnu oštrinu. Andrea Musa svedoči: u potrazi za osećajem slobode, na mesto materijalnog oblika stupio je doživljaj trenutka toka.
13
katalog FECIT 2019 notranjost SRB.indd 13
15/11/2019 13:45