FECIT 2021 SRB

Page 1

2021


Galerija ULUS Kneza Mihaila 37, Beograd 1–12. decembra 2021. godine


ZELENO, VOLIM TE ZELENO! Veoma mi je drago što mogu da potpišem ove uvodne reči posle odličnog FECIT-a Grožnjan 2021!

poslednjim stranicama kako piše ljubljansko Delo i, naravno, naš Glas Istre. Iako smo, nakon tragičnog odlaska našeg Milana 2019. godine, već u 2020. hteli da osnujemo Nagradu Milan Tucović, to nam je sada uspelo, ove godine. Na osnovu glasanja samih učesnika kolonije, prvo mesto i značajnu novčanu nagradu primio je Draško Dragaš iz Crne Gore za svoj rad „Sunce za doručak”. Čestitam Drašku još jednom.

Posle 2020. godine, kada smo zbog pandemije i još nepostojeće vakcine bili sprečeni da organizujemo FECIT Grožnjan, sve nam se činilo sivo, boje su nestale, druženja s uvek kreativnom ekipom umetnika i odličnih ljudi su izostala. Čekali smo bolja vremena, čekali smo boje... Ova godina blagoslovila nas je rekordnim brojem umetnika: čak 17 učesnika, opet iz 4 države zapadnog Balkana. Osamnaest vrhunskih umetničkih rezultata po prvi put uključuje i tri vajarska rada. Galerija Fonticus, koja je 10 dana služila kao atelje umetnicima, opet je 29. jula uveče otvorila svoje blago svim ljubiteljima umetnosti. Prezentaciju radova ove godine možete naći na sledećim stranicama ovog zelenog kataloga. O uspehu su izveštavali brojni onlajn i klasični mediji. Čitajte na

Vratile su nam se tako boje, opet je cvetalo leto i naša predivna/kulinarska druženja. Vratila se ljubav prema životu i prema umetnosti. Skoro kao što je nekada bilo. Vratila se i zelena, takođe na propusnicama... Vidimo se opet u julu 2022. Vive la FECIT Grožnjan! Rok Kvaternik

2


FECIT GROŽNJAN, 2021. je projekat koji podstiče saradnju među umetnicima iz različitih područja vizuelne umetnosti. Prvo okupljanje umetnika dogodilo se 2018. godine. Grožnjan je slikoviti hrvatski srednjovekovni gradić, koji se diči očuvanim starim zidinama, uskim kaldrmama, utvrđenjima, crkvom i spomenicima.

zvuci džeza i klasične muzike, gitara i klavira. Možete posetiti mnoge predstave, priredbe i izložbe raznih umetnika, s kojima se možete družiti u njihovim galerijama. Od 1999. Grožnjan je domaćin i međunarodnog muzičkog festivala Jazz is Back, koji je osnovao legendarni muzičar Boško Petrović. Besplatni koncerti održavaju se svake večeri, od sredine jula do prvih dana avgusta, na pozornici u središtu gradića. Festival je već privukao mnoga priznata imena iz sveta džeza, a organizuje se pod pokroviteljstvom Međunarodnog kulturnog centra Hrvatske muzičke omladine u Grožnjanu. Evropska džez federacija 2008. godine proglasila ga je najboljim malim evropskim džez festivalom. Dve godine kasnije priznat je i kao džez festival s najdužom tradicijom na području Hrvatske, s dotadašnjih 30 koncerata, koje je izvelo više od 130 umetnika iz 20 država sveta.

No, ne ponosi se Grožnjan samo svojom slavnom istorijom i vezom s Venecijom nego i time što je više od pedeset godina „grad umetnika”. Poznat je po bogatoj umetničkoj i stvaralačkoj tradiciji, koju možete naći na svakom koraku. Umetnički procvat Grožnjana počeo je 1965. godine, kada su se u prazne kuće, koje su Italijani napustili posle Drugog svetskog rata, uselili umetnici iz svih krajeva sveta. Preuredili su mnoge napuštene građevine, pretvorivši ih u ateljee, galerije i druge objekte namenjene kulturnim događajima. Od 1965. Grožnjan je domaćin mnogim slikarima, vajarima i ostalim umetnicima. Tako danas ovde postoji dvadesetak galerija i umetničkih ateljea, Međunarodni kulturni centar Hrvatske muzičke omladine, a leti se održava međunarodna filmska škola. Svakog proleća mestašce se pretvara u pozornicu kojom šetaju glumci, muzičari, slikari, vajari i ljubitelji umetnosti. Tokom leta prožeto je muzikom i živi za nju. U lavirintu uličica šire se

Istra je najpoznatije hrvatsko poluostrvo, a Njujork tajms uvrstio ju je među neotkrivena svetska blaga. Ne samo plaže, istorijski spomenici, Brioni, vrhunske vinarije i sjajna hrana pripremljena s tartufima nego i raznovrstan kulturni život, poput ovog u Grožnjanu, ostavljaju jak utisak na svakog posetioca. Renata Odlazek

3


OD AKTA DO DEPONIJE Kad jednom uspešno ostvarimo projekat, to zovemo ishodištem, početkom. Kad ga ostvarite drugi put tokom vremena, to je ponavljanje. Tek kad treći put ostvarite, još i naglašeno uspešno realizujete zamisao, to je zaista uspeh i projekat počinje da nosi kompliment tradicionalni. To se ove godine dogodilo u Istri. Govorim o trećem sazivu likovnog samita FECIT 2021, ostvarenom u Grožnjanu – Gradu umetnika, u prostoru Gradske galerije Fonticus.

treba spomenuti da su izbor autora ostvarili Ivan Perić i Rok Kvaternik, a poslove kustosa uradio je Eugen Borkovsky. Ovogodišnji događaj ostvario se u svežem, inovativnom okviru. To iziskuje pažnju. Jer, realizovani su novi radovi, a učestvovali su i novi autori, koji nikada pre nisu bili u Grožnjanu. Za ostvarenje dobre atmosfere treba zahvaliti „pogonskom motoru” ovog događaja, a to je inicijator ciklusa likovnih kolonija, FECIT-a, Rok Kvaternik. On je osoba koja je mladost provela baš na ovoj lokaciji, uz svoga oca, poštovaoca umetnosti. Nakon više godina, Rok se aktivira zaista entuzijastički. On nagovara i usklađuje sve relevantne činioce grada u ideji da se organizuje ova manifestacija. Takođe, treba odati priznanje Opštini Grožnjan i njenoj Gradskoj galeriji Fonticus za svesrdnu podršku ovoj manifestaciji.

Odmah posle uvoda, predstavljam grupu likovnih stvaralaca, aktivnih učesnika ovog projekta. Uvek je važno naglasiti autore, njihova imena jer, bez umetnika, kreativaca, mi kustosi, poštovaoci i organizatori manifestacije ne bismo imali posla. Ove su godine na lokaciji radove ostvarili: Draško Dragaš, Vladimir Dunjić, Klementina Golija, Petar Hranuelli, Sanja Jureško, Slavko Krunić, Radovan Kunić, Saša Marjanović, Andrej Pavlič, Ana Sladetić Šabić, Miran Šabić, Marko Tubić, Jovana Tucović, Sašo Vrabič, Joni Zakonjšek, Rok Zelenko i Marko Zorović. Ova ekipa kreativaca, uz poniranje u napor oblikovanja, uspela je da se međusobno upozna i druži. Uvek rado naglašavam da su se autori iz nesložnih državica bivše SFRJ odlično slagali. Taj socijalni momenat je bitan jer se u istom prostoru i vremenu moraju poštovati i usaglasiti različite energije autora iz minijaturnih, službeno antagonističkih, nacionalno šarenih lokacija južnog područje Evrope. Uz imena umetnika,

Napravljena je pauza u izlagačkom programu Gradske galerije, ali smo dobili vredan performativni događaj. Galerija je prostor predstavljanja gotovih radova, pa je izazov to sveto mesto koristiti na druge načine. Unutar tradicije 56-godišnjeg postojanja Grada umetnika, ponavljam da smo pre nekih petnaest godina, u okviru LKG koju je organizovala Opština Grožnjan i GGF, umetnicima već dali galerijski prostor za rad. Tako je tadašnji i ovaj, recentni događaj na neki način postmodernističko probijanje barijera konvencija.

4


Sa strukovne strane, treba reći da pozivom umetnicima nije zadata određena tema, niti po smislu niti po tehnologijama. Tako je i izložba radova, rezultata delovanja na lokaciji, heterogena. Ujedinjuje je postavka, ali i očita dobra energija koja zrači iz većine ostvarenih radova. Treba naglasiti da su ove godine pozvani i skulptori, pa je to novina u konceptu. Problem skulpturalnog, trodimenzionalnog oblikovanja uvek donosi tehnološke zahteve kojih u slikarstvu nema. Trodimenzionalno oblikovanje podrazumeva oporiju tehnologiju, više vremena i druge specifične uslove za ostvarenje dela. Ovde se iskazalo dvoje autora koji su ili delimično ili potpuno uspeli da izvedu radove unutar zadatih vremenskih i prostornih gabarita.

kreativnog oblikovanja, zavisno od toga kojeg su dana pristupali galeriji. U istom tom prostoru bele kocke, 29. VII dogodilo se i javno predstavljanje ostvarenih radova. Gabariti galerije opet su se vratili oficijelnoj funkciji reprezentativnog galerijskog prostora Grada umetnika. Tu je postavljena izložba recentnih radova učesnika kolonije. Mnogobrojna publika i autori radova družili su se, upoznavali, komunicirali, komentarisali. Kustos projekta obelodanio je koncept i predstavio autore, te začetnika ideje. On, Rok Kvaternik, u nadahnutoj je i opuštenoj atmosferi podelio diplome učesnicima i proglasio autora koji je, glasanjem samih aktera, dobio najveći broj bodova. Tako je ispalo da je moralnu i finansijsku nagradu dobio umetnik Draško Dragaš. Bez obzira na tu stečenu superiornost, druženje se nastavilo do kasno u noć. Jednim delom u gradskoj lođi Grožnjana, s nastavkom u privatnom prostoru supervizora, finansijera i mentora projekta Roka Kvaternika, iznad grada umetnika.

Nažalost, jedan od značajnih umetnika koji je od početka bio s nama i pripada osnivačima projekta, preminuo je. Tako je pokojni Milan Tucović u druženjima bio često spominjan sa setom, ali i kroz anegdote, jer bio je nadasve kreativan i šarmantan, živahan i društven čovek. Kao počast i sećanje, osnovana je nagrada koja nosi njegovo ime.

Ovaj tekst je možda poduži, ali opisuje zbivanja i sjajnu, kolegijalnu, opuštenu atmosferu celog događaja. Slede stručni komentari o pojedinim radovima/autorima, uz informacije o vremenu, situacijama, stanjima u kojima su se umetnici, organizatori i kustos projekta našli. Usred perioda upitnog oduzimanja ličnih prava stanovnicima Plave planete, uspeli smo da realizujemo značajan događaj, koji je važan autorima, Gradu

Održavanje III FECITA Grožnjan počelo je 20. VII 2021. godine u Gradskoj galeriji Fonticus Grožnjan. Galerijski prostor ustupljen je umetnicima za rad. Tako je izložbeni prostor na desetak dana pretvoren u studio, radionicu, atelje. Tokom tog vremena, posetioci nisu mogli da vide završena dela, već sam tok, faze procesa

5


umetnika i organizatorima, a koji je kustosu nametnuo odgovornost komentara. Jer, treba pomiriti raznolike kreativne stavove i iskazane poetike. Iako su umetnici stvarali na istoj likovnoj manifestaciji, autori su se predstavili raznorodnim radovima. Prema raspoloženju i razgovorima sa učesnicima, tokom trajanja i na kraju manifestacije, čini se da su i autori doživeli neponovljive trenutke. Treba istaći da se i ovo, treće izdanje FECIT-a, odigralo na kvantitativno i kvalitativno vrhunskom nivou. O tome svedoče znatni tragovi: radovi umetnika. O njima slede komentari u nastavku. Eugen Borkovsky, septembar 2021.

6


Radovi nastali na trećem FECIT-u, međunarodnom skupu umetnika, održanom u Grožnjanu (Hrvatska), gradu umetnika, od 20. do 29. jula 2021. godine

7


Draško Dragaš Sunce za doručak ulje na platnu 70 x 60 cm


Draško Dragaš Crna Gora

Draško Dragaš ostvaruje nadrealističku kompoziciju koja vrvi od vizuelnih informacija. Sve predstavljeno obiluje sitnicama, linijskim segmentima koji su ponegde geometrijskog oblika, a ponegde spontaniji i raspršeniji, ali uvek zapleteni u međusobno zavisne korpuse područja slike. Na radu zapažamo više planova među kojima postoje tehnološko-smisleni sklopovi oblika. Negde u daljini, unutar prostrtog krajolika, nalazimo jedva naznačenu tehnologizovanu, vektorsku formaciju, povezanu sa strukturom koja asocira na bazen/akvarijum. Ovi planovi povezani su bizarnim predelom, na kome dominira okrnjeno, ranjeno, možda od otpada formirano brdo. U prednjem planu kao da se utiskuju tri kvadratne prizme, koje takođe obiluju elementima. Ideja autoportreta prikrivena je astronautskim odelom i opremom za neki drugi svemir. Glava je izdvojena u transparentnu formu kocke. Prisutno je obličje kiborga, mutanta, kojem glava nije u kugli jer mu ne treba vazduh/kiseonik. Čini se kao da ne može da proguta biser. Veze s nedavnim vremenom se iskazuju: simboli nedostatka vazduha kao odjeci vremena, biser, kao pojam mudrosti, koji je u opasnosti, te stablo „napadnuto” kvadratima kao predstava uslova života. Čini nam se da je pred nama pogled u neki metaforični, nadrealni kaleidoskop. Sve je na ovoj slici povezano, zavisno od nekog drugog oblika, bez logičkog reda kakav očekujemo u svom okruženju. Umetnikov predstavljeni svet isprepleten je mogućim nužnostima i/ili uslovljenostima koje su ponegde unutar logičkog sklopa, a još češće iskaču iz njega. I naslov „Sunce za doručak” nudi igru pojmova, smisla. Asocijacija na vedrinu iz naslova može se shvatiti i drugačije, kao nedostatak svega, pa preostaje sunce. Ali, to je opasnost za sunce, pa time i za ljude. Uprkos bogatom koloru, nismo uvereni u lepotu trenutka. Rad nas tera na razmišljanje o biomimetici i savremenosti. Najpre vezano za odgonetanje predstavljenih oblika, a kasnije za njihovo povezivanje u smisao ili grupacije značenja.

9


Vladimir Dunjić Crno more ulje, akril na platnu 100 x 100 cm


Vladimir Dunjić Srbija

Vladimir Dunjić u ovom terminu saziva Fecita realizuje još jedan rad koji pripada kategoriji portreta. Pred nama je, izveden kombinovanom tehnikom, lik mlađe devojke. Autor je ne predstavlja ni kao naglašeno lepu, niti kao mirnu, odanu, ili pak nasmešenu. Pre nudi osećaj žurbe. Kao da je devojka zabeležena fotografskom kamerom u trenutku odlaska/prolaska pokraj autora. Umetnik pravi hrabar isečak. Na slici nije prikazano celo čelo, a ispod ramena, naglašenog belim, trendovskim linijama reklamirane firme sportske odeće, portret se s donje strane završava negde na polovini nadlaktice. Zanimljive su teksture koje zapažamo. Lice nije izvedeno na cizelirani način, već je rasterizovano nanosima poput svetle, ujednačene pozadine. Standardno, cizelirano slikarski deluje jedino odeća akterke, kontrastna crno-ružičasta trenerka. Lik mlade žene nalazimo ispred naborane, skoro reljefne, bele podloge, koja može označavati zid. Tek u sasvim donjem delu nalazimo stilizovani niz talasa, naglašen ujednačeno zakrivljenim vrhovima vode. Ovo nas vodi ka ideji nadrealnog, u smislu umetničke interpretacije znakova. Moguće je da umetniku stilski sasvim različit pristup oblikovanju vode označava podvojeni stav prema osobi koju portretiše. Iako se čini da je osoba viđena sasvim kratko, autor zapaža detalje. Tu je, pre svega, plava boja očiju. Uredno začešljana kosa koja nije kratka, pravilne obrve, lice i usne bez iskazane oznake stava. No, možemo da nazremo diskretni utisak primećivanja, indiciju zapažanja autora. Ovim nas umetnik od običnog gledaoca pretvara u primećenog, zapaženog gledača, prolaznika. Ovaj utisak je znak koji umetnik predaje nama. Iako je na slici najočitiji lik devojke, autor radu daje naziv „Crno more”. Tek onda pridajemo pažnju stilizovanom, talasastom, ritmičnom obliku pri dnu pozadine. Moguće je da baš to iskazuje umetnikov stav, odnos s portretisanom osobom. Osoba u nas usmerava pogled. On nije lascivan, već ispitivački. Nije prisutan čak ni strah u pogledu; više doživljavamo vlastitu sigurnost i snagu osobe. Tako ovaj rad možemo da svrstamo u značajna portretna dela. Nalazimo se pred pitanjem. Umetnik daje radu naslov kojim izaziva raznorodne implikacije. Možemo da zastanemo kod konstatacije da je rad izuzetan tehničkom izvedbom, a mnogoznačan smislom.

11


Klementina Golija Iz ciklusa Više nego pogled akril, kolaž na platnu 80 x 80 cm


Klementina Golija Slovenija

Klementina Golija ostvaruje rad koji balansira između slike i crteža. Tu je primetno korišćenje kolaža i akrila, izvedeno na platnu. Kolažiranjem su na površinu rada uvršteni elmenti poput svilenog papira i/ili fotografije, printovi pojedinačnih značajnih sekvenci realnog. Čini se da crtački elementi rada predstavljaju snagu, energiju, a fotografski ili koloristički segmenti, koji su u manjini, predstavljaju materijalno. Dok je kolor na najnižem delu rada intenzivan i gust, gornji, veći deo slike, oskudan je koloristički. Na tom području, pozadini, nalazimo zapise koji teže crtežu. Na donjim, rubnim delovima područja slike zapažamo fotografske inserte koji nude ujednačeno rasterizovane detalje isečaka suvo/zida i/ili asocijativne mogućnosti poput segmenata kamenitog pejzaža, ostatke arhaične arhitekture, ili detalja tla, zemlje/kamena. Iznad ovih bogatih struktura, nalazimo ocrtan piramidalni oblik, mekih, zaobljenih ivica. Na najvišem području slike, na ujednačenom području kojem asocijacije na metafizičke oblake remete čistoću, umetnica oblikuje tri iscrtkana, ocrtana, nepravilna, ali kružna oblika, koji nude ideju spiralnog toka predstavljenog na tri načina. Prvi pogled na ovaj rad sugeriše na široki prostor, mogući pejzaž, na kojem, u centralnom delu, nalazimo crtačku formaciju trougaonog oblika. Na vrhu linijski izvedenih obrisa oblog, piramidalnog oblika, zapažamo obrise prave piramide. Unutar ove strukture, autorka linijom oblikuje još izduženih, listolikih oblika. Neki su postavljeni horizontalno, a drugi vertikalno. Samo jedan od tih oblika izveden je slikarski, a ostali su crtački. Oni mogu označavati menu kao osobinu svih stvari: godišnja doba, rađanje i nestajanje. Čini se da autorka poštuje i plasira sopstvene spoznaje nematerijalnog, energetskog sveta. To je mikroskopski i/ili makroskopski, fraktalni svet emanacije energija. Ona to pokušava posmatraču da predoči, skoro pa pojasni, ili barem da inicira zapitanost, sumnju, oblikovanjem ovih narativnih formacija. Svako ko je osvećen ili barem podozriv prema materijalističkom doživljaju ili interpretaciji okruženja i univerzuma, ovaj prikaz može da doživi kao još jedno svedočanstvo važnosti poštovanja intuicije, energetskih sklopova koje u realno-materijalističkom svetu preretko zapažamo.

13


Petar Hranuelli Dama na vetru mermer 42 x 13 x 17 cm

Petar Hranuelli Ležeći akt mermer 9 x 40 x 15 cm


Petar Hranuelli Hrvatska

Petar Hranuelli predstavlja kamene skulpture manjih formata. Jedna je osmišljena kao vertikalna formacija, dok drugu karakteriše horizontalna kompozicija. Obe figurice izvedene su u mermeru i predstavljaju interpretaciju ženskog načela. Obe se po raspoznavanju, uz to poduprte nazivima, oslanjaju na premisu propitivanja ženskog principa. Jedna, ona vertikalno predstavljena, nosi naziv „Dama na vetru”. Druga, postavljena horizontalno, nudi naziv koji i sami pretpostavljamo: „Ležeći akt”. „Ležeći akt” predstavlja stilizovanu formu koju odlikuje oblik tela u ležećem položaju, bez detaljnog oblikovanja. Mi doživljavamo ideju motiva iako nam autor nudi samo konture, asocijacije na motiv. Po iskustvu, pretpostavljamo da je pred nama žensko telo, zbog naglašenih, oblih, širokih kukova. Jer, na radu nema drugih naznaka identiteta, a pokret, gest je preskočen izbegavanjem oblikovanja ekstremiteta. Čini nam se da je više poštovan karakter teksture materijala, plemenitog kamena, nego interpretacija forme mogućeg modela. Kao da modela nije ni bilo, već je forma oblikovana sećanjem ili temeljom opšteg principa ženskog tela kao objekta plodnosti, poput preistorijskih „Venera”, koje je zapadni, religijom otrovani pogled na svet, postavio u kontekst plodnosti, ali ne i ličnosti. Drugi, vertikalno postavljen objekat, predstavljen je uz naziv „Dama na vetru”. Pred nama je oblik koji nesumnjivo predstavlja prikaz žene. To nam se sugeriše poprsjem koje dramatično izranja iz, inače prilično pojednostavljenih, ostalih delova figure ljudskog bića. I ovde se nameću asocijacije na istorijske predstave ženstvenosti, vezane za plodnost. U ovom slučaju, figurica nosi fetišističke oznake vidljive u načinu na koji je oblikovana kosa, frizura, koja nije opuštena već je ukočena u neprirodnom položaju, što opravdava naziv rada. Pomalo maniristički izvedene figure skromnih su dimenzija. Pretpostavljam da bi u većim, barem prirodnim, realnim dimenzijama tela, delovale znatno dramatičnije. Ovako ih možemo doživeti i kao makete za neku buduću realizaciju u većem formatu.

15


Sanja Jureško Odraz akril na platnu 100 x 70 cm


Sanja Jureško Hrvatska

Sanja Jureško tokom ove likovne kolonije izvodi rad akrilom. Slika se može intepretirati na više načina. Jedini oslonac za iščitavanje je autorkin izbor naziva rada, koji glasi „Odraz”. Odmah uočavamo da na radu prevladavaju plavi tonovi i da se događaj odvija unutar neke materije, najverovatnije vode. Uočavamo da je gornji deo slike aktivan, nudi iluziju kružnog kretanja, dok je donji deo rada čvršći, sa manje aktivnosti. Tu je asocijacija na kretanje moguć gest u/ispod vela, ljuske, tkanine kojom je zaodevena silueta aktera/akterke. Veo i aktivni delovi rada progovaraju o svojevrsnoj vizuelizaciji emancipacije nekog bića. Predstavljanju želje, stremljenja osobe ka oslobađanju. Autorka komentariše kako je u pitanju žena koja izranja iz vode. Za ovaj rad moramo da tražimo tumačenje, dešifrovanje narativa jer, osim opisanih elemenata, ostali delovi rada ne nude značajne informacije, osim slobodnog ispunjavanja prostora. U gornjem delu nalazimo horizontalne formacije koje mogu biti aktivnost vitla, formiranja vrtloga vode/vazduha u plavoj materiji. Pozadina dveju asocijativnih scena doneta je spontanim, skoro gestualnim činom. Tonovi se razlivaju, prelivaju od plavih ka neznatnim, ali primetnim zelenim odbljescima. Na neki način možemo da iščitamo kako umetnica postavlja asocijativnu siluetu skoro mističnog stvorenja u saodnosu s materijom vode. Čini se da je ovo biće u komunikaciji s vančulnim, koje je vizuelno predstavljeno u vidu vrtloga. Ili je možda silueta neki torzo koji je potonuo i miruje, dok se vreme, energije, situacije i dalje neometano nižu. Ukoliko naziv rada shvatimo kao odraz u ogledalu ili tome sličan odraz, rad možemo da smestimo u savremenost. U tom slučaju, on dobija značajniji smisao. Ovo možemo da doživimo kao „utapanje u nametnutoj kontroli sveta”, a motive kao ilustraciju vlastitog stanja. U navali nebuloznog vremena, skoro da nam ne preostaje ništa drugo nego da se ogrnemo plaštom/štitom i pobegnemo negde gde nas sile turbulentnog vremena ne mogu dosegnuti. Nismo sigurni da li krugovi u gornjem delu rada iskazuju pretnju ili tok energije. Oni se na neki način fraktalno ponavljaju, a silueta osobe pri dnu kao da štiti lice, glavu. Ovo iščitavanje podseća nas na realnost, pa rad nudi aluziju panike, straha od statusa, događaja u recentnom vremenu. Ovde se veliki broj posmatrača/-ica može solidarisati s umetničkom interpretacijom vlastitog nesnalaženja, nemogućnošću bega, panike… Konačni utisak i iščitavanje ostavljeno je posmatraču.

17


Slavko Krunić Opsesivno-čempresivna akril na platnu 60 x 50 cm


Slavko Krunić Srbija

Slavko Krunić predstavlja portret izveden akrilom na platnu i oblikovan na njegov, prepoznatljiv način. On uspeva da nam, uz autorsku prevaru, ponudi dojam realnog koje to nije. Umetnik uvek predstavlja likove s neproporcionalnim odnosima delova lica. Ovi pomaci, ne samo na ovom radu, na rubu su karikaturalnog, ali ne ulaze u tu kategoriju. Umetnik zna da se zaustavi u poslednjem trenutku, pre nego što bi sklop detalja prešao granicu. Na neki čudesan način, rad ostaje u domenu portreta, bez obzira na prvi dojam humorističkog. Ako se potrudimo da ga odredimo, klasifikujemo, onda možemo da utvrdimo kategoriju nadrealnog pristupa. No, sam stil izvođenja, ali i ostali elementi slike, izuzetno su ozbiljni i očito važni za utisak koji ostavlja ceo rad. Tema je portret mlađe devojke. Ona je zagledana prema posmatraču, ali s dozom nezainteresovanosti. Okruženje u kojem nalazimo glavni motiv jeste dramatičan brdoviti pejzaž, koji bi mogao biti svrstan u kategoriju realnog. Iako se okruženje znatno razlikuje, ono asocira na značenje odnosa lika i lokacije na slici „Bianca Sforza”, Pjera dela Frančeske. Zamagljeni brežuljci u daljini, oštar vrh kamenog brda, bambusi ili neka slična biljka koja izlazi iz kadra, te glavna sporedna tema: čempresi. Ova stabla zastupljena su i u autorskom naslovu rada: Opsesivno-čempresivna. Iako u drugom planu, ova vrsta stabala je impresivna i uz to asocira na trajnost postojanja. Autor njome suptilno određuje kompoziciju, stavljajući u odnos čemprese i neposlušni pramen kose. Uz to, na slici u pozadini zapažamo vodopad. I taj detalj na neki način određuje glavni motiv idejom nepresušne energije. Naravno, devojka s iluzionističkim atributima nudi ideju mladosti i nezaustavljivosti toka stvari. Ukoliko se oslonimo na glavni motiv, portret uobičajeno predstavlja realno lice. No, ovde se događa to da bismo osobu uslovno mogli da poistovetimo s nekim koga poznajemo, ali na nivou tipologije: pogleda, gesta, pokreta, možda boje očiju. Pitamo se uvek pred njegovim portretima o tajanstvenim metaforičkim značenjima. Jer, osobi, devojci, glavnom motivu, umetnik naglašava trenutak: pogled i zaustavljen pokret, okret glave i gest ramena. Iako je golišava, oskudno odevena, devojka ne pokazuje sram. Takođe, ne inicira erotski poziv. Jednostavno: njen intimni trenutak biva zaustavljen u oblik portretnog slikarskog rada. Moramo da konstatujemo da je dostojanstvena u pozi. No, ispada da ovaj, ali i mnoge Krunićeve radove, moramo da prepustimo utiscima posmatrača. Možemo pomisliti da umetnik želi da problematizuje usklađenost ljudskog bića s okruženjem. Tako rad možemo da smestimo u prostor propitivanja ljudskog. To se odnosi i na formu i na utisak.

19


Radovan Kunić Black sheep ulje na platnu 85 x 65 cm


Radovan Kunić Hrvatska

Radovan Kunić ostvaruje sliku tehnikom ulja na platnu. Pred nama je površina ispunjena naslikanom teksturom krzna. Rad nema raznolike elemente – ili ih zapravo ima – ali su prezentovani kao kanon koji se ponavlja. Kompozicija je raspršena rasterom sličnih detalja. Iako u prvi mah ne moramo da shvatimo šta je naslikano, autor već rezultatima samog izvođenja zainteresuje posmatrača. Struktura prikazana kao tekstura izvedena je izuzetno znalački. Očigledno je da umetnik barata tehnologijom. Kako autor komentariše: „…Izbor motiva povezan je s tradicijom, nekim drugačijim životom iz prošlosti…” Motiv vunenog krzna koje je nekada služilo kao grejač u ležaju ili tepih pored njega, danas će retki prepoznati. Umetnik provokativno nudi konceptualni otklon čak i od pamćenja. Rad postavlja u realnost, plasirajući ga pod nazivom: „Crna ovca”. Ovo unosi ideju protesta prema konvencionalnom, posebno jer je predstavljeno krzno ipak svetlo, a ne tamno. Pojavljuje se ideja različitosti, od pristupa i izbora motiva do provokativnog naziva koji umetnik dodjeljuje radu. Čini se da autor, koji, dokazano, osvedočeno, može naslikati baš sve što poželi, u ovom svom, ali i našem realnom ličnom trenutku, želi da provocira, da predstavi nešto što nije likovno atraktivno, ali je smisleno izuzetno značajno. Ako rad postavimo i procenjujemo u recentnom vremenu, onda on dobija značenje i vrednost na rubu provokacije. Mi jesmo ovce koje nemaju ovčje krzno, ali dozvoljavamo da se manipuliše našim životima, pa smo poslušni, sada se vakcinišemo, uredno nosimo maske i ne izlazimo na proteste protiv novog fašizma, segregacije, manipulacije. Ovde i sada je ovaj rad zaista i smisleno aktuelan. Ilustracija je naših pozicija i/ili stanja. Iako je pojam, ali i naslov ovog rada „Crna ovca”, i kroz istoriju označavao osobu koja se ne priklanja konvencijama, pravilima, u recentnom vremenu ima dramatično značenje. Tako nas umetnik provocira, vređa, propituje da li smo hrabri i slobodni ili smo poslušnici dirigovanih medija i krajnje nesuvislih, neuverljivih direktiva. Iako na prvi pogled decentan, ali po vizuelnim naglascima skroman rad, zapravo je upozorenje i ujedno umetnikov stav, otklon od uobičajenog, od poslušnosti. Ovaj rad bi mogao da postane simbolični predložak za zastavu protesta, a u budućnosti znak pobednika nad diktiranom, profiterskom pretnjom farmacije, kao rezultat urušenog kapitalizma i otpor proklamacijama nehumanih, dresiranih birokrata-poslušnika, prenosilaca nakaradnih i agresivnih zahteva za poslušnošću. Ovaj rad ostaće kao znak provokacije negde u sredini perioda pokušaja novih fašističkih doktrina podela čovečanstva na poslušne i one druge.

21


Saša Marjanović Baš-čelik ulje, akril na platnu 60 x 80 cm


Saša Marjanović Srbija

Saša Marjanović predstavlja izuzetno dramatičnu kompoziciju. U gornjoj polovini rada raspoznajemo pticu raširenih krila. Lik orla/sokola kao da se probija iz raspršene, razigrane pozadine. Letača raširenih krila okružuje rasterizovana pozadina, strukturirana umerenim intervencijama bojom i pomalo utišanim gestovima. Ispred ili usred toniranog drugog plana, zapažamo horizontalni, manje primetni linijski raster, preko kojeg umetnik kao da razliva vertikalne linije tekućeg pigmenta. One su guste i delimično se protežu preko glavnog motiva. Rad izaziva dramatične konotacije. Usred vizuelne, ali i realne rezignacije stanovništva Plave planete, pojavljuje se let/-ač koji nadjačava sav košmar recentnog trenutka. Umetnik koristi naziv narodne pripovetke koja slavi istrajnost i, u krajnjoj liniji, ljubav i vernost. „Baš-Čelik” je bajkovita priča u kojoj se govori o nekoliko carevića, čije su sestre udate za tri moćnika: zmajskog cara, cara sokolova i cara orlova. Najmlađi od njih greškom oslobodi strašno čudovište Baš-Čelika, koje mu otme ženu. Svojom upornošću, istrajnošću, koristeći mudrost, najmlađi carević uspeva da savlada Baš-Čelika i oslobodi svoju draganu. Na radu nismo sigurni koju fazu autor želi da zabeleži. Čini se kao trenutak kad, nakon mnogo čarolija, orao uhvati lisicu, jednu od likova iz bajke. Ovo možemo da doživimo kao poslednju fazu, kad su se sve stvari već odigrale. Naslikana ptica, soko ili orao, nadleće područje sukoba, koje je još uvek košmarno, ali ne više intenzivno borilište. Kao smirivanje borbe, gde se još naziru tragovi drame. Kao da nas autor bodri na upornost u borbi za slobodu od svih uzurpacija i konstruisanih opasnosti. Kao probijanje svih barijera i kretanje ka slobodi.

23


Andrej Pavlič Realnost haosa grafit, akvarel, drvene bojice na papiru 60 x 90 cm


Andrej Pavlič Slovenija

način. Teorija haosa nam kaže da jednostavni sistemi mogu da se ponašaju kompleksno. Ta teorija kaže da se u kompleksnim sistemima može „pojaviti” jednostavno ponašanje. Važno je imati na umu da je na početku šahovske igre prisutna simetrija, koja se tokom igre remeti.

Andrej Pavlič realizuje zanimljiv rad kombinacijom tehnologija, pri čemu prevladava crtački štih. Razrada slike deluje zaista bogato. Čini se kao da sve na ovom radu vibrira. Većina elemenata je bez kolora, jedino se ponegde u pozadini naziru topliji tonovi iz crvenkastog spektra. Prvo na šta pogled naleti jeste mnoštvo površina koje podsećaju na šahovske ploče. No, autor se ne drži standarda da ploča za igru ima osam puta osam polja. Neke od ploča su podeljene na manje crno-bele komponente. Takođe, neke ploče nisu kvadratne, već se sastoje od nepravilno spojenih crnih i belih polja. Među šahovnicama podeljenih područja, nalazimo i kružne oblike, lopte ili krugove.

Izgled šahovske ploče zasigurno je stariji od igre. Magični kvadrati s različitim brojem polja nađeni su u egipatskim, kineskim i indijskim hramovima. Table s 8 x 8 polja korišćene su u Indiji. Na sanskritu se nazivaju „aštapada”, od „aštau” (osam), te „pâdam” (noga, stopa, polje), a to je jedno od imena za prebivalište boga Višnua. Aštapada je bila površina na kojoj se proricalo. U vreme Veda, obredi su vršeni u prirodi, pa je forma aštapade urezivana u zemlji. Kasnije se uključuju kocke ili figure. Ta dva elementa su spojena, te su se postepeno razvijala pravila o kretanju figura, sve do današnjeg oblika igre.

Na razigranoj površini zapažamo senovite siluete ljudi, često u grupama. Ovi likovi kao da predstavljaju odbegle šahovske figure. One su sklonjene s polja, ali su uvek prisutne unutar celine. Ukoliko se oslonimo na igru šaha, možemo pretpostaviti da su zastupljeni svi akteri, od piona do kralja i kraljice.

Šah je i sport, i umetnost, i igra. Šahovska ploča je polje moguće stvarnosti. Podela na kontrastna crna i bela polja označava suprotstavljenost: dan i noć, zemlju i vazduh, jin i jang. Takođe, šahovske figure su pojednostavljene simbolične predstave različitosti statusa i/ili karaktera ljudi. Uz to, šahovska igra istovremeno je i promišljena borba u kojoj se greška ne oprašta. Šahovska ploča predstavlja ograničen prostor na kome su date precizne koordinate kretanja figura.

Čini se kao da je svet organizovan u formi ujednačenih polja odjednom prsnuo. Tako su se segmenti raspršili u svim smerovima. Uprkos ovom utisku, u središtu rada zapažamo dominantni lik iza položene šahovske ploče. Oboje deluju mirno uprkos okolnom haosu. Ispred osobe, na perspektivno pravilnoj šahovskoj ploči, nazire se samo jedna figura. Tako kontekst šahovske igre moramo da poštujemo. Uz to, iznad glave lika u centru, zapažamo obli, jajoliki oblik, koji kao da osobi daje neko posebno značenje.

Čini se da umetnik cilja ka osvešćivanju ideje fraktalnog događaja. Jer, i u univerzumu, svemiru, nalazimo uvek ono što nauka naziva lokalnom nehomogenošću. Tako da, uprkos cenzuri, pritiscima i otrovima, recentna politika i nametanje uniformizacije ponašanja ne može pobediti, jer takav način funkcionisanja jednostavno nije u prirodi svemira.

Ovaj rad traži pažnju i pomni pogled zainteresovanog posmatrača. Umetnik mu nudi ideju organizovanog haosa. Ovaj pojam poznajemo iz savremene fizike. Teorija haosa opisuje ponašanje nekih nelinearnih dinamičkih sistema u matematici i fizici, koji se pod određenim uslovima ponašaju na prividno nepredvidljiv

25


Ana Sladetić Šabić Upotrebni predmeti ulje, akvarel, drvene bojice i uljani pastel na platnu 100 x 70 cm


Ana Sladetić Šabić Hrvatska

Ana Sladetić Šabić ostvaruje slikarski rad koristeći više tehnika. Pred nama je realizacija korišćenjem uljanih boja, akvarela, drvenih bojica, sintetičkog spreja i uljanog pastela, a sve to na platnu. Nametljiva boja podloge nudi plemenite i neke manje plemenite forme. Čini se da kolor osnove i još nekih segmenata asocira na vrisak, protest protiv nametanja informacija i agresiju reklamokratije. Autorka se motivima oslanja na marketing, predmete masovne upotrebe/konzumacije, koje predstavlja uporedo s tradicionalnim, etnološkim oblicima: „Tri činije, koje se nalaze na delu, sa teritorije su Slavonije i potiču iz gvozdenog doba.” Umetnica ispituje stanje tako što predstavlja prepoznatljive oblike. Posmatrač je upućen na vlastitu procenu. Autorka, nudeći simbole, od njega traži znanje, poznavanje značenja, važnosti, delotvornosti pojedinih predstavljenih oblika. Dok je nekada u istoriji posedovanje glinene posude bilo naporno, verovatno i skupo, danas posedovanje pune ili prazne ambalaže reklamiranih proizvoda, čije oznake nalazimo na radu, nije neki problem. Naravno, ovde se sukobljavaju značenja. Od područja ukusa/okusa, preko tretmana pojma hrane, do podavanja reklami. Na radu nije inicirana akcija, već su samo predstavljeni elementi trenutnih razmišljanja umetnice. Na istoj podlozi nalazimo marketinški agresivne, prepoznatljive predmete/ ambalaže, tik uz diskretne, muzejske, raritetne predmete ambalaže iz istorije civilizacije. Oni se ne nude napadnim logotipima ili nametljivim kolorom, već su decentno funkcionalni. Njihove oznake su na nivou ličnog, tadašnjeg, ritualnog doživljaja, koji ne poseduje agresivnu notu. Takođe, ne iskazuju sadržaj kroz prozirnu artificijelnu, kancerogenu masu savremene ambalaže, već plemenitim, prirodnim materijalom štite sastojak. Time ga ne reklamiraju niti nameću. Uz to, estetika keramike nudi tajnovitost, ali i veselje, uživanje i koncentraciju na sadržaj. Za razliku od napadnih ponuda ambalaže u sadašnjem vremenu. Pod znakom pitanja je recentno istorijsko vreme, znakovi i simboli, ali i sam pristup likovnosti, iskazu slikara na podlozi. Prema ustaljenim standardima, rad je oskudan, kompozicijski upitan, a iščitavanje zavisi od informisanosti, obrazovanja posmatrača. Ovaj rad ispituje margine poimanja realnosti: koliko smo zavisni od marketinga i koliko u njega verujemo.

27


Miran Šabić Tirkizni brod ulje na platnu 100 x 70 cm


Miran Šabić Hrvatska

Miran Šabić realizuje možda najdramatičniji rad ovogodišnjeg saziva FECIT 21, radeći tehnikom ulja na platnu. Pred nama je mračni industrijski pogon unutar kojeg zapažamo ostavljenu barku. Ova fabrička hala je zapuštena. Krov, konstrukcija i instalacije nisu održavani. Konstrukcije se lome i širi se rđa. Očigledno je da se u pogonu više ne bave onom delatnošću zbog koje je hala izgrađena. U tom prostoru, neko je odložio čamac. „Čamac/brod kao svojevrsni simbol slobode i bega…” On je okrenut naopako, pa na oplati zapažamo zapise trošenja, vremenitost. Jedino što na ovom radu nudi neku vedrinu jeste intenzivna boja čamca. Nigde nema ljudi. Korišćeni motivi svedoče o današnjem vremenu, kad se gasi proizvodnja malih firmi i zanata, kad se u nekim državama ovakvi prostori prodaju budzašto, ali samo ciljanim kupcima, u sprezi s vlašću. Potpiruje se mržnja, prikriveno se plasiraju podele, religijske, nacionalne, a sada i zdravstvene. Sve različitosti pokušavaju da se kontrolišu. Osim dokumenta vremena, ovaj rad nudi i ideju bega, slobode. To je čamac u koji možda možemo da se ukrcamo i otplovimo njime u neke plemenitije krajeve Plave planete. No, vode su nesigurne i promenljive. Beg, odlazak, isplovljavanje namenjeno je samo najhrabrijima.

29


Marko Tubić U ogledalu akril na platnu 50 x 80 cm


Marko Tubić Srbija

Marko Tubić akrilom na platnu realizuje rad koji naziva „U ogledalu”. Radi se o diptihu, dva spojena platna. Umetnik ih povezuje tehnički, izvođenjem na površini rada i smisleno, šireći na oba isti i/ili sličan motiv. Raspršeni segmenti nude ideju kolaža, nadrealne kaleidoskopske slike. Na radu nalazimo raspršenu sliku glave, lica. I naslov i sam rad govore da se umetnik igra idejom ogledala, preciznije razbijenog pa sastavljanog. Kao takvo, ono „ogleda” drugačije, nudi fraktalne i/ili nasumične segmente realnog. Asocijacije mogu ići od verovanja da je razbijanje ogledala znak nesreće, pa do mnogih značenja koja se pridaju odrazu slike u ogledalu. Tu je asocijacija i na neizostavnog Narcisa, koji se ogleda i ne doživljava ništa drugo sem svoje lepote. Delove lica/glave nalazimo u segmentima. Ove patchwork-krhotine prenose deliće kadrova, nude svojevrsni portret sastavljen od pomerenih fragmenata. Većina njih je geometrijskog oblika trouglova i/ili nepravilnih kvadrata. Na svima nalazimo isečke motiva. Grimasu, čije delove naziremo u odsečcima, moramo da spajamo koristeći se sopstvenim pamćenjem. Nismo sasvim sigurni ni u rod osobe. Čini nam se da portretisano čeljade ne nudi benigni dojam. Čini nam se mogućim da je autor namerno obradio neku osobu koju karakteriše gluma, veštački, nategnuti osmeh. Rad je rezultat snažne inercije ličnog pristupa obradi realističkog sadržaja, uz oslanjanje na mimetičku i simboličku transpoziciju zapaženih posebnosti detalja. Ponavljaju se oči i uglovi usana, kao nosioci stanja/raspoloženja motiva. Ogledalo nudi iluziju slike. Ovde se ta iluzija fraktalnom slučajnošću umnogostručuje. Razbijeno ogledalo više ne šalje celu sliku, već se u komadićima ogledaju detalji. Autor se ne određuje spram motiva. Iz čitljivih odsečaka i autorskog pristupa oblikovanju možemo da iščitamo naporan odnos prema motivu, bez obzira na to radi li se o nekoj trećoj osobi ili ideji vizuelizacije sopstvenog stanja. Pred posmatračem je zadatak. On može pokušati da pogledom, u mislima, složi sliku celine. No, kao što se i naši životi sastoje od niza delova, sekvenci, tako nam i umetnik sugeriše raspršenost, privremenost, efemernost trenutka.

31


Jovana Tucović Fecit bronza (maketa gips) 75 x 27 x28 cm


Jovana Tucović Srbija

Jovana Tucović tokom trajanja kolonije uspeva da u glini realizuje impresivnu skulpturu, koju potom izliva u gipsu. Radi se o figuri dečaka. Ovaj skulptorski rad odiše nenametljivošću, emocionalnom napetošću, ali bez imalo patetike. Umetnica je uspela da izbegne ganutljivost, naglasivši plemenitu dostojanstvenost motiva. Ovom dečaku ne manjka samosvesti, koja je predstavljena na zavidno decentan način. Ravnoteža je savladana bez kontrapunkta ili dodatnih oslonaca. Hrabra, sasvim jednostavna poza nagnutosti figure i sklopljenih ruku u visini ramena, kompoziciju čini vizuelno stabilnom. Neobična pozicija modela svedoči o hrabrosti umetnice i slobodnom, neopterećenom, ali znalačkom pristupu oblikovanju. Posmatrač je svakako zadovoljen emanacijom dobre energije. Ovaj rad širi bodrost, budi memoriju, zrači dostojanstvenom vedrinom. Iako ne poznajemo model, oblikovanje dopire do ruba fizionomije, ali i karaktera ovog bića. Zaustavljeno između stanja mirovanja i stanja kretanja, ono nudi iskrenu i neiskvarenu radoznalost, nevinost, ali i hrabrost za život u koji tek proviruje. Mi, odrasli, zasenjeni brigama i borbom za preživljavanjem, sa zavišću, ali i tihom radošću, pozdravljamo ovo biće, majstorski pretočeno u spomenik radosti.

33


Sašo Vrabič Dobro došli na sredinu… diptih, ulje na platnu 54,5 x 90 cm


Sašo Vrabič Slovenija

Sašo Vrabič uljem na platnu ostvaruje slikarski diptih. Na radovima nalazimo dve figure. Na jednom zrelu žensku osobu koja čita i drži šoljicu kafe ili čaja u ruci. Druga slika ovog diptiha nudi prikaz muškarca, pomalo udebljalog, koji obema rukama pridržava nit. Oba lika su naga i predstavljena nešto intenzivnijim bojama ispred rasterizovane, nedefinisane pozadine zelenih tonaliteta. Već na prvi pogled shvatamo da se radi o dvoje ljudi, o muško-ženskom sredovečnom paru. Dok je telo žene opušteno, a lice asocira na osmeh na rubu zadovoljstva, muški lik nudi nešto manje opuštenosti, uz znakove aktivnosti. On pridržava nit plave boje koja izlazi iz kadra. Čini se kao da njome nešto lagano dovlači ili otpušta. Naslov rada asocira na ideju starosne dobi aktera. Rad se zove „Dobro došli na sredinu”, pa bismo smisao, narativnost rada, mogli da tumačimo kao vizuelizaciju nekog bračnog para u zrelim godinama. Žena se opušta čitajući uz napitak, a muškarac stoji i nudi radnju pridržavanjem plave niti. Ona može biti simbolična nit života, pri čemu je u kadru deo njenog toka. Ne znamo koliko je niti ostalo i/ili proteklo u vremenu. Autor nam predstavlja samo fazu, trenutak stanja. Zapravo, na dve slike upoređuju se muški i ženski princip. Uvreženi ženski princip trebalo bi da bude neka pasivnija situacija nego što je to slučaj sa predstavljenim muškarcem. On je i u zrelim godinama aktivan, bez obzira na to predstavlja li simboličnu situaciju ili, možda, vuče ribarsku nit. Ukoliko se oslonimo na simboliku boja, plava je, u religiji, simbol nebeskog kraljevstva. Tako ovo možemo da tumačimo kao znak trajanja. Na drugoj slici ovog diptiha, žena čita knjigu na kojoj se na naslovnoj strani nazire glagoljsko slovo s „tiltom”. Ovaj znak u sistemu azbuke označava brojku 50. Ako je uklopimo u tok ljudskog trajanja, onda predstavlja polovinu života. Ljudsko telo uvek nosi oznake identiteta u okruženju, ličnog statusa, mogućeg raspoloženja aktera. Ovde se likovi pojavljuju kao suprotnost savremenim, marketinški opredeljenim i uređenim, doteranim telima. Naš par na slikarskim radovima predstavljen je nag, bez šminke, prikrivanja stanja, modnih detalja, silikonskih dodataka. Oba tela su na neki način izrabljena. Vide se tragovi vremena bez prikrivanja. Muškarac ima tzv. „pivski stomak”, dok gospođa više nema uzdignuta, nabrekla prsa. Vidljivi su podbraci i sve promene koje se dešavaju s nama kad telo više nije mlado. Ova iskrenost autora na rubu je provokacije. On želi da predstavi realno, bez ulepšavanja. Odličan rad nudi realnost kao deo toka.

35


Joni Zakonjšek Li li la la (Grožnjanska pesmica) ulje, akril na platnu 50 x 70 cm


Joni Zakonjšek Slovenija

Joni Zakonjšek predstavlja rad koji možemo da tumačimo na više načina. Već prvi pogled nudi raskošan raspon likovnih zapisa. Oblici poteza, bogate intervencije su rasplinute, kolor je titrav ali uravnotežen, a ceo rad je kompozicijski skladan. Slika je izvedena kombinacijom ulja i akrila na platnu. Pretražujući konglomerate pikturalnih zahvata, ne zapažamo neki prepoznatljivi ili asocijativni oblik. Oslonac za pogled su jedino gustina nanosa i oscilacije kolorističkog intenziteta intervencija. One nude ideju prostornosti, ali ostaju kao zapis apstraktne interpretacije stanja. Ova aktivnost umetnice svodi se na doživljaj stvarnosti vizuelizovan likovnim tehnikama. Rezultat je apstraktan rad, jer apstrakcija nudi istraživanje čistog duha i emocija. Po uzoru na prirodu koja stvara nepravilne, krivudave oblike, posebno s organskom materijom, ili pravilnije, kristalne oblike s mineralima, tako i umetnica stvara fraktalnu sliku vlastite stvarnosti. Iako nije prisutan čisti automatizam, ovde naziremo odbacivanje klasičnog sastavljanja slikarskog rada. I ovde, utisak o radu se u velikoj meri oslanja na senzibilitet posmatrača. Kao i kolor, tako i naslov rada (LI LI LA LA / Grožnjanska pesmica), asocira na vedar doživljaj. Umetnica nam nudi svoju impresiju, vizuelizaciju utiska. Čini se da je polazište priroda, poljana, proplanak, ali je složen i socijalni momenat. Doživljaj okruženja autorka prerađuje u svojevrsne nanose boja, poteza. Zapravo, površina platna, podloge, služe joj kao iskaz impresije o trenutku. Uočavamo mikrokosmose oblika. Ove senzacije nalazimo u gestualnim, gotovo ritualno donesenim nanosima na površini njenog rada. Istovremena nagla spontanost i jednostavnost iskaza predstavljene su raspršenošću elemenata slike. Energija nije samo ono što možemo da doživimo. Postoje mnoga treperenja za koja nemamo razvijena čula. Jako brze vibracije izmeštaju materiju iz frekvencija koje ljudska čula mogu da opaze. Mi percipiramo samo vidom, sluhom, ukusom, dodirom i mirisom. Ova civilizacija napadno je materijalistička, gruba, pritešnjena ekonomijom isključivo u smeru eksploatacije čoveka po čoveku. Umetnica nas upućuje na spoznaju da je priroda i sve oko nas uslovljeno jedno drugim, upleteno sinergijskim nitima. Jer, spoznaje filozofije i fizike, nakon vekova koji su određeni materijalnim činiocima, opet su u skladu. Sinergija, fraktali, bozoni ili strune, u istočnjačkim filozofskim i svetovnim shvatanjima poznati pod drugim nazivima, postali su žarište savremenih naučnih proučavanja.

37


Rok Zelenko Swing akril na platnu 50 x 70 cm


Rok Zelenko Slovenija

Rok Zelenko realizuje slikarski rad izveden akrilom na platnu. Odmah prepoznajemo situaciju: veselo događanje unutar nekog ugostiteljskog objekta i pred njim. Ples na trgu među stolovima predstavlja nam vreme uživanja, opuštanja, druženja bez zabrana. Danas, nakon skoro dve godine gušenja sloboda i ljudskih prava, sadržaj ovog rada izaziva nostalgiju. Sprečavanje diskusije, upoređivanja različitih stavova, te cenzura koju diktiraju birokrate/političari i njihovi dirigovani mediji već je prozrena. Likovi na slici zabeleženi su najčešće u pokretu koji prati imaginarni zvuk. Umetnik ga plasira kroz naslov rada „Swing”. Ovaj pojam označava vrstu džez stila koji karakteriše snažan zvuk ritam sekcija orkestra. I naslikano plasira snažan ritam, pokret figura, a time i nezaustavljivi ritam predstavljenog grada. Vedri koloristički segmenti, živahnost aktera, deluju uverljivo i doživljeno. Tako se ovaj autor, bard grožnjanske likovne scene, još jednom dokazuje kao izuzetan umetnik, koji svoj doživljaj s lakoćom vizuelizuje na slikarskoj podlozi. Iako nijedan dosadašnji politički sistem nije sasvim sklon običnim ljudima, autor nas podseća da je, barem do pre dve godine, druženje, opuštanje i zabavljanje bilo slobodno. Predavanje ritmu muzike događalo se gde god je situacija dozrela za relaksirajuće aktivnosti. Nudeći ovaj rad danas kao reakciju, svojevrsni protest recentnom ograničavanju, umetnik nas budi. Bilo bi dobro da posmatrač ne shvati ovaj rad kao deo prošlosti, već da ga shvati kao budućnost, nakon što su prozrene namere novih diktatora u pokušaju.

39


Marko Zorović Deponija ulje na šper-ploči Fi 73 cm


Marko Zorović Slovenija

Marko Zorović već duže vreme obrađuje teme bliske socijalnoj problematici običnih, čak marginalizovanih ljudi. Tako i ovaj put obrađuje temu odlagališta otpada, a sliku naziva „Deponija”. Rad izvodi uljanim bojama na tvrdoj podlozi. Prevladavaju plavi tonovi, uz očito ekspresivno iskustvo oblikovanja. Zanimljivost je okrugli format. Unutar postavke izložbe kao da se želi naglasiti značajna tačka u prostoru. Unutar kruga nalazimo prikazan direktni sukob ljudi i odbačenih predmeta. Tri osobe se nalaze unutar smetlišta, bare, kontejnera za otpad. Sve troje prikazano je u aktivnostima i međusobnoj komunikaciji na rubu grubosti. Čak je moguće da se međusobno bore za „plen”. Iako osobe nalazimo u odeći sličnoj antičkim togama, radi se o prekopavanju ili, u najboljem slučaju, sortiranju smeća. Tako ova odeća u kombinaciji s okruženjem čini nesklad. Naglašeni su pokreti aktera, uz gestualni slikarski pristup oblikovanju. Likovi su zaustavljeni u trenutku koji se svakog časa može nastaviti. Razaznajemo da bi leva osoba mogla rukom da povlači neku vrstu tekstila, ali ne razaznajemo zauzima li muškarac u sredini benigni ili agresivni stav. U svakom slučaju, predstavljena je intenzivna aktivnost u bizarnom okruženju. Rad kao da parafrazira poznate istorijske slike starih majstora. Kao što sam već pisao, reference na koje nas navodi ova grupa asocijativne su, ali heterogene. Sećamo se antičke Laokonove grupe, Tintoretovih povremeno sceničnih prikaza i El Grekovih iskaza pokreta, od kojih su najimpresivniji portreti svetaca koji iskazuju sumnju. Asocijacije na takve strastvene, zaustavljene pokrete, nalazimo i u repertoaru socrealističke ikonografije. No, na slikarskom radu Marka Zorovića nema patetike. Iako naglašeno aktivni, njegovi likovi kao da se bore više s očajem sopstvenog statusa nego jedan s drugim. Naslikani likovi ne nose ideju vedrine niti neke vere u budućnost. Oni kao da u akciju kreću iz statusa borbe za preživljavanje. Gledajući sadržaj, ostajemo u nedoumici. Pred nama je grupa čija tri aktera intenzivno fizički komuniciraju. Njihovi aktivni, grčeviti pokreti asociraju na želju da se iz konglomerata stvari izvuče neki vredan predmet ili njegov deo. Ovaj rad nas podseća na sadašnjost, na vreme prisilnog prekarijata. Provokativnost je u podsećanju na ljude koje kapitalizam stavlja na najniži rang poslova. Uz to, moramo se prisetiti da još uvek okrećemo glavu od osobe koja pretura po smeću. Ovaj medaljon Marka Zorovića uprizorenje je upozorenja na stanje civilizacije i, ujedno, omaž njegovim proživljenim trenucima.

41




44




GLAS ISTRE

FECIT 2021.

1. avgusta 2021. godine

47


DELO

2. avgusta 2021. godine

48


FECIT 2021.

49



ZELENO, VOLIM TE ZELENO!

2

FECIT GROŽNJAN, 2021.

3

OD AKTA DO DEPONIJE

4

Draško Dragaš

8

Vladimir Dunjić

10

Klementina Golija

12

Petar Hranuelli

14

Sanja Jureško

16

Slavko Krunić

18

Radovan Kunić

20

Saša Marjanović

22

Andrej Pavlič

24

Ana Sladetić Šabić

26

Miran Šabić

28

Marko Tubić

30

Jovana Tucović

32

Sašo Vrabič

34

Joni Zakonjšek

36

Rok Zelenko

38

Marko Zorović

40

IZ MEDIJA

47


Izložba se održava u Galeriji ULUS

FECIT Grožnjan 2021. Idejni osnivač projekta FECIT Grožnjan: Rok Kvaternik Autori slika: Draško Dragaš, Vladimir Dunjić, Klementina Golija, Petar Hranuelli, Sanja Jureško, Slavko Krunić, Radovan Kunić, Saša Marjanović, Andrej Pavlič, Ana Sladetić Šabić, Miran Šabić, Marko Tubić, Jovana Tucović, Sašo Vrabič, Joni Zakonjšek, Rok Zelenko, Marko Zorović Autori tekstova: Eugen Borkovski, Rok Kvaternik, Renata Odlazek Fotografije: Rok Kvaternik, Igor Bratož Grafički dizajn: Beti Jazbec Prevod na srpski jezik i lektura: Katarina Milošević Štampa: Mali Ivica, Copy Centar, Zagreb Tiraž: 200 primeraka Beograd, decembar 2021. godine


www.fecitgroznjan.hr


Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.