Page 1


УМЕСТО УВОДНЕ РЕЧИ

Р

ЕЧ ДИРЕКТОРА

Драги моји Бранковци, На овој страни директори обично причају о животу и раду школе, резултатима, инвестицијама... Пошто знамо да од речи више вреде дела са њима ћете се упознати на наредним странама часописа. Моја је жеља да се са неколико реченица обратим онима због којих смо сви ми запослени у школи, ту, којима посвећујемо наш живот, речи и дела. Нашим ученицима. Драга децо, на почетку сте животног путовања. Пред вама су лепе широке улице, али и многе стрампутице, оштре кривине, тешки успони. Све то у времену и околностима које вам не дају најбољи „ветар у леђа“. У времену са помереним моралним, људским и животним вредностима. Времену у коме је супер не учити ништа, не ићи у позориште, не поштовати старије, не волети другове. У времену у коме су „ин“ они који не раде ништа, дангубе и не знају шта ће са собом. Многима – основна покретачка снага, завист, љубомора и похлепа. Идоли у понашању и облачењу неке „звезде“, али погрешне, а књиге, и то ИЗДА ОШ “ ВАЧ Б РА Н КО РА ДИЧЕ В И Ћ” ЗА ИЗ Д АВА Дијан ЧА а Кит анови ћ У РЕ Д НИК Снеж ана В ујино вић ДИЗА ЈН И Драга О Б РА Д на Ма А р Давор ић Перуни чић Ћирк овић ФОТО ГРАФ Игор Радос ИЈА ављев М АТ Е ић РИ Ј А Л П РИ К Члано УПИ ви новин литерарн Л И ске, оинфо рмат ликовне, ичке секци и фото је

ретко, се купују да би се слагале са бојом намештаја. О читању нема ни говора. И зато децо драга, „прст на чело“. Живот мора бити пут са јасно постављеним циљем. Оно чему су вас родитељи учили од малих ногу мора бити основа, старт. С годинама тај пут може бити све бољи, лепши, лакши, ако га надограђујемо васпитањем, образовањем, културом, моралом, поштењем... Знањем побеђујете свет. Васпитањем поштујете и волите и друге и себе. Културом чините живот лепшим и лакшим. Моралом стичете врлине достојне човека. Поштењем и радом постижете успехе вредне уважавања и памћења. Били лекари или радници, правници или столари, фризери или инжињери, то морају бити прави циљеви. Будите спремни на успоне и падове, успехе и разочарења, али никад на самоћу. Око вас ће бити они које волите и поштујете, који су вам узор и подршка. Надам се и верујем да ћете бити генерације које ће имати снаге да овај свет учине макар мало бољим и лепшим. Да ће свако од вас свој живот водити у исправном смеру и да ће за вама остати тековине вредне помена. Да ће вам живот победити страхове и недоумице, а остварити снове и жеље. И на крају запамтите: ''Само један је живот, И не треба пузити по њему Плашљиво, као по жици; Треба смелости мислима и снази дати онолико Колико су широки видици''. Ваша Дијана Китановић ♥

3


ЈУБИЛЕЈИ ШКОЛЕ

Г

ОДИНЕ ИЗА НАС

125 година школе у Макрешану

Ове године издвојено одељење у Макрешану прославља сто двадесет пет година постојања. Одељење је основано 1888. у дворишту цркве Свете Недеље у Макрешану. Тадашње Министарство дозволило је градњу школске зграде за три села: Макрешане, Дедину и Текије на тзв. средокраћи, јер су иста села чинила једну парохију.

Са завршеним асвалтним путем Крушевац-Појате становници села насељавају плачеве поред пута. Неким ђацима школа код цркве удаљена је и до пет километра, па се јавља потреба и жеља за изградњу нове школе на ближој локацији. То је учињено 1957./58. године на месту где се и данас налази. Од тада одељење је спојено са ОШ “Бранко Радичевић“ Бивоље. Све активности подпадају под организацију матичне школе, са којом постижемо веома запажене резултате.

Данас је школа у Макрешану добро опремљена, мала по величини и броју одељења, као и броју запослених у школи. У школи треутно раде: Надица Васић као учитељица I5, Станко Симић - учитељ комбинованог одељења II 4 и III 4, Слађана Стојановић - учитељица IV 4, Мирјана Миленковић - васпитачица забавишне групе, Игор Радосављевић - професор енглеског језика, Владан Марковић - вероучитељ и Злата Јаковљевић као помоћна радница. Ова мала срећна и сложна заједница, са још шездесетак ученика, жели да остави у аманет пример успеха, плодног и преданог рада. Велику подршку, материјалну помоћ, идеје и пуно разумевање добијамо од директорке Дијане Китановић, учитељице, која је из једне наше учионице, пре неколико година, отишла на место директора школе. Удружени журимо, трчимо ка новим циљевима и успесима уз слоган школе: “За учење даље лако, одскочна је даска Бранко“.

4


85 година школе у Дедини На основу летописа Основне школе у Дедини сазнајемо да почетком 20-ог века у овом месту није постојала школа и да су деца похађала школу у Макрешану и Бивољу. Новембра далеке 1927. године Министарство просвете је дозволило отварање школе у Дедини. Формирано је једно одељење од 48 ученика у сва три разреда, а за првог учитеља био је постављен Миодраг Анђелковић. Већ следеће 1928/29. школске године одлази учитељ Миодраг, а на његово место долазе Никола Михајловић и Наталија Спасић и школа има два комбинована одељења. Настава је целодневна, а школа је смештена у приватној кући. У школи се смењују учитељи: Богиња Стевовић, Спасоје Драгојевић, Лепосава Ивановић, Зора Николић. Број ученика се стално повећавао, тако да 1934. у школу долази учитељ Драгослав Радуловић. Поред осталог рада он формира “Школску чету” која је активно радила, а радом и средствима подигнут је мост на потоку који и данас носи име Соколов мост. Више пута су покретане акције за подизање школске зграде, али увек без успеха јер је и материјал и новац нестајао на ,,тајанствен“ начин. Због неслагања око подизања школе, 9. јула 1937. Банска управа својим актом доноси одлуку о затварању школе у Дедини, а сав инвентар предаје Основној школи у Бивољу. Већ наредне 1938. године, 21. фебруара школа је поново отворена, а за учитеља је постављен Велимир Николајевић са супругом. Школа је тада имала 186 ученика. После рата у пролеће 1947. године почела је изградња школе. Исте године школа је и завршена. Саградили су је мештани својим средствима. У новој школи радили су учитељ Јова и учитељица Станка. Касније се у њој смењује више учитеља. Од 1961. године школа у Дедини је шесторазредна. Од 1. до 5. разреда изводи се разредна, а у шестом предметна наставна. Школа је била самостална, а управитељи су били учитељи Радич Милићевић, а затим Богдан Попадић, до коначног спајања са школом у Бивољу 1964. године. Ђачки родитељи и мештани су 60-тих година организовали акције уређења школе и школског дворишта. Тако је уређено и ограђено школско двориште, преуређена заједничка сала за културноуметничке програме, изграђена школска шупа, уведена вода у школску зграду, адаптирана још једна учионица, школски подрум је адаптиран у стан за учитеље, а касније је овде организована ђачка кухиња. У овим просторијама је радило и прво сеоско забавиште за најмлађе. Настава се овде одвијала за ученике млађих разреда све до школске 1989/90. Да би се 1. септембра 1990. године ученици преселили у нову школску зграду саграђену на најбољем месту у селу. Тако су мештани овог села доказали своју бригу о деци и њиховој бољој будућности. Нова школска

зграда опремљена је са четири учионице за ученике од првог до четвртог разреда, једном учионицом за децу предшколског узраста и канцеларијом за наставнике. Ученицима је омогућен рад у бољим условима и уз најсавременија средства. Спортски терени за кошарку, рукомет и фудбал заокружују целину школског дворишта. Од тада до данас прошло је кроз њу много ученика и то увек у чистим одељењима. Ученици ове школе постижу запажене резултате како на школским, тако и на вишим степенима такмичења. Велики број ученика се бави спортом и осваја медаље. Наставу у новој школској згради изводили су учитељи: Божана Јаковљевић, Зорица Тамбурић, Милица Каровић, Радмила Николић, Верица Михајловић, Светлана Рашковић, Станица Марјановић, Славица Спасић, Зорица Живадиновић, Мирјана Миленковић, Ивана Вучковић, Дијана Китановић, Слађана Стојановић и васпитачица Гордана Бабић. Данас колектив Основне школе у Дедини сачињавају учитељи: Верица Михајловић, Ана Милићевић, Снежана Стајковић, Јасмина Пуношевац и Снежана Исајловић и васпитач Зорица Ракић. Школа броји 103 ученика у пет одељења. Предшколаца је 18.

Од првог школског звона, па до данас прошло је 85 година, а ова школа је још увек млада, јер њом одзвањају дечји смех и граја. Честитамо јубилеј и желимо да ова школа још дуго година поживи. За време рата Дедина је паљена од стране Немаца, па због тога има мали број старих кућа. Једна од њих сачувана је и до данас. То је стара кућа Леке Живића у Улици Милене Аврамовић. У њој је пре и за време рата била школа у којој су тадашња деца похађала наставу. Поред ње још три приватне куће у селу користиле су се за потребе школе, али оне данас не постоје. Од 1947. до 1989. године ова зграда била је школа, а 1998. је преуређена у културно-спортски центар са седиштем Месне заједнице Дедина, здравственом амбулантом и игралиштем. Овако данас изгледа школа у Дедини. У њој се настава одвија за ученике млађих разреда од 1. септембра 1990.

5


,,ОЈ, КАРЛОВЦИ, МЕСТО МОЈЕ ДРАГО!“

Љ

убав према животу, лепоту ђачког доба и ведра расположења младости Бранко Радичевић је најуспешније опевао у својој лирској биографији ,,Ђачки растанак“. Гимназијски да и у Карловцима остали су песнику у сећању као најдража животна успомена. У Бранково време Карловци су били врло привлачан град, и по свом друштвеном животу и по природним лепотама своје околине. Мирни таласи Дунава, расцветана природа Стражилова и мирисави виногради опијали су раздрагану песникову душуа. Шетње по околини, ђачке игре и несташлуци, весело друговање оплемењено младалачким усхићењем и националним идеалима, испуњавали су све песникове дане. Тим данима Бранко је посветио ову свону најпопуларнију песму.

младости провео је Бранко у Карловцима и сада, при растанку, сећа се свега што га је тако чврсто везало за ово место. ,,Ој, Карловци, место моје драго! К’о детенце дошао сам амо; (...) Дете мало, голушаво ‘тиче, Дође ‘тиче па се ту навиче.“

Сећања се и даље нижу и оживљавају раздрагане игре и шетње поред Дунава. Једно детињски несташно расположење живи у тим описима велике реке која је често дочекивала разигране младиће. У карловачким виноградима је за време бербе било врло живо. Момци и девојке су спретно и ведро обављали посао, да би се потом ухватили у распевано и разиграно коло. У складу са општом Поглед на карловачко гробље буди сетне мисли о атмосфером бербе и расположењем разигране пролазности људског живота, и песник размишља о омладине песник пева: незнаним људима који ту почивају. И они су некада знали за радости,за рад и идеале, али им је смрт ,,Коло, коло, свирац свира, прекратила живот и угасила снове. Везујући своју Нога земљу не додира. мисао за једног од тих незнаних људи, песник је, и -Ситно, брате, ијујују!не знајући, предочио трагедију сопствене младости: Момци чили подвикују.“ ,,Много ‘тео, много започео, Захуктало коло се зауставља, расположење се Час умрли њега је помео!“ стишава и песник опет враћа стари ритам усклађен Залазак сунца се ближи, а песник жели да пре растанка још једном погледом загрли сва драга и позната места. Најлепше и најсрећније године

6

са сетним расположењем растанка:

,,Збогом песме, збогом коло!“


,,Коло, коло, наоколо, виловито, пла’овито, наплетено, навезено, окићено, зачињено! Брже, браћо, амо, амо да се скупа поиграмо.“

Опроштај са Стражиловом, најлепшим фрушкогорским висом, нарочито је болан. Птице, цвеће, мирис липа, шетње са друговима – све је ту сликовито и једноставно оживљено. Песник је личним успоменама везан за природне лепоте Стражилова, па изражава жељу да по смрти на њему буде сахрањен. ,,Ту нек ми се ‘ладна копа рака, ту ће мени земља бити лака.“ У несмањеном ритму кола наставља се песма младости и љубави према девојачкој лепоти. Љубав према драгој и домовини, та два основна осећања свих романтичара, складно се претапају у овим динамичним стиховима нашег првог романтичарског песника. У тим стиховима има толико сликовитости, толико снаге и мелодије, да се они претежно музички доживљавају. Коло младости и националног јединства је престало. Елегично расположење растанка са друговима све више расте, да би сасвим преовладало у завршним стиховима поеме. Потомство је заиста испунило песникову жељу. Тридесет година после смрти, 1883, његови посмртни остаци су пренесени из Беча и у присуству омладине из целе земље сахрањени на Стражилову. Другим делом песме доминира ведро расположење дато кроз весеље безбрижних ђака у коме је Бранко не само радо учествовао, већ и предњачио. Присно доживљену чар ђаковања песник сликовито представља у свом ,,Ђачком растанку“ и тиме даје једну од најлепших књижевних слика ђачког живота. И ово ђачко весеље, као и оно весеље приликом бербе винограда, песник претаче у још једно коло праћено све бржим ритмом и мелодиком тамбуре. А када се све заталаса и разигра, коло и песма се сливају у јединствен склад мелодије и покрета.

,,Сећајте се мене, друга свога, Сећајте се красна доба тога, Ох заклетве оне дивне, свете, Браћо мила, заборавит нете, Ње с’ сећајте увек и свакада, Мене млада само кадикада, Само онда кад чашу узмете, Па весели до дна испијете, Тада само, тада веселога. Сетите се, браћо, друга свога, Каж’те само макар у памети: Млогу л’ с нама он осуши клети! То је доста, ја не тражим више, — Збогом, браћо, мила и сувише, Били живи, весели и здрави Никада вас ја не заборави...“ (1844, јан.)

7


СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ

ГРАД ДУХОВНОСТИ, КУЛТУРЕ И УМЕТНОСТИ

Сремски Карловци се налазе десетак Карловцима. За ту прилику постављен километара од Новог Сада, на десној обали је велики шатор у који се улазило са све Дунава, на обронцима Фрушке горе. четири стране света. Овај куриозитет омогућио је да представници свих држава истовремено уђу на преговоре не дајући ником првенство.

Већ вековима представља незаобилазну дестинацију путника и гостију. Верује се да је настао као један од бројних предстража Први пут у историји ратовања Римског царства на северној граници. преговора употребљен је округли сто.

и

Од тог доба датирају и надалеко чувени На том месту касније је подигнута виногради који већ седамнаест векова црква која је, у почаст склопљеном миру красе његове падине. добила назив ,,Капела мира“.

Почетком XIV века град поново излази на историјску позорницу под именом Каром, а за време турске окупације постаје једно од највећих насеља у Срему. У то Премештањем митрополије из време забележено је да град има неколико Крушедола у Карловце 1713, град постаје хришћанских цркава. један од центара У септембру 1698. године у Карловце Српске православне цркве. Већ 1726. у долазе представници Турске и Свете месту се оснивају школе које ће се до краја алијансе како би преговорима окончали века развити у прве модерне просветне дугогодишњи рат. Мир је потписан 26. институције. јануара 1699. на једном од узвишења у

8


Карловачка гимназија је подигнута 1791. и најстарија је гимназија у Србији. Грађена је по угледу на српске цркве и манастире а у почетку је уједно служила и као Патријаршијски двор.

У клупама Карловачке гимназије седели су између осталих и Сима Милутиновић Сарајлија, Јован Стерија Поповић, Бранко Радичевић, Борислав Михајловић-Михиз, Вида Огњеновић. Покушао је да се упише и Вук Стефановић Караџић, али је са својих деветнаест година био престар.

Центар града је добио садашњи изглед крајем XIX века када је на иницијативу патријарха Георгија Бранковића подигнуто

више резиденцијалних зграда и палата.

Богословија је основана 1794. захваљујући митрополиту Стефану Стратимировићу. Посебно место у историји Карловци добијају у мају 1848. године када је патријарх Рајачић на главном тргу прогласио стварање Војводине Србије, чиме је остварена вековна жеља српског народа за посебном политичком целином у оквиру Аустрије.

Сремски Карловци су данас јединствени живи музеј прошлости. Најзначајнији објекти у Сремским Карловцима су Патријаршијски двор, Богословија, Карловачка гимназија ,,Бранко Радичевић“, са надалеко чувеном Свечаном салом и још чувенијом библиотеком, Стефанеум, Магистрат, дворац барона Рајачића, сада музеј, Саборна црква ,,Свети Николај“, православна црква Светих Петра и Павла, црква Ваведења

9


Богородице Пресветле, католичка црква поново доћи у Карловце и у Карловцима Светог Тројства, Капела мира, кућа у којој остати. је живео Бранко Радичевић, апотека друга по старости у Војводини.

Свечана сала Карловачке гимназије

Чесма Четири лава У непосредној близини Сремских Карловаца налази се излетиште Стражилово. На Стражилову је сахрањен наш велики песник Бранко Радичевић, који се у Карловцима школовао.

Библиотека Карливачке гимназије На самом Тргу налази се чесма Четири лава направљена од ретког црвеног мермера. За чесму везана је легенда. Кажу да онај ко се напије воде са чесме, мора

Данас су Сремски Карловци посећена туристичка дестинација. На хиљаде туриста и ђака годишње долази у Карловце, не би

10


ли упили опојни мирис липа из карловачке са магијом места које одише прошлошћу, Дворске баште и за тренутак се стопили духовношћу и културом, одали почаст рано преминулом песнику, видели балкон на Магистрату са ког је проглашена Војводина Србије или просто да би уживали у тишини и миру који пружа овај лепи град.

Сремски Карловци, екскурзија – септембар ‘12.

11


ЈУБИЛЕЈ

75

Д

ГОДИНА ОД СМРТИ

БРАНИСЛАВА НУШИЋА

Министарства просвете, убрзо после тога постао је драматург Народног позоришта у Београду, а 1904. године постављен је за управника Српског народног позоришта у Новом Саду. Ову функцију напушта 1905. и враћа се у Београд, где се бавио новинарством.Осим под својим именом, писао је и под псеудонимом Нушић је рођен 20. октобра (8 октобра по Бен Акиба. јулијанском календару) 1864. у Београду, у улици Краља Петра Првог, у кући на чијем је Као државни службеник Нушић 1912. долази месту данас Народна банка Србије. Право у Битољ. Наредне, 1913. оснива позориште име овог нашег великог комедиографа било у Скопљу где јживи до 1915. године. Током је Алкибијад Нуша. Отац Ђорђе Нуша му Првог светског рата напушта земљу и борави био је угледни трговац житом, али је убрзо у Италији, Швајцарској и Француској до краја после Нушићевог рођења изгубио богатство. рата. Породица се преселила у Смедерево где је Нушић провео детињство , похађао основну После рата, Нушић је школу и прве две године гимназије. Матурирао постављен за првог управника “Уметничког је у Београду. одсека” министарства На овој Када је напунио 18 година, законски је променио просвете. позицији је остао до име у Бранислав Нушић. 1923. После тога Дипломирао је на правном факултету у добија место управника Београду 1885. године, а током студија провео Народног позоришта у је и годину дана у Грацу. Сарајеву, а 1927. враћа се у Београд. Српско-бугарски рат 1885. године затиче Нушића на служењу редовног војног рока, па Нушић је за редовног члана Српске краљевске самим тим постаје његов учесник. ,,Приповетке академије изабран 1933. једног каплара из српско-бугарског рата“ (1886) прва је штампана књига Бранислава Нушића.  Нушићево дело препознатљиво је по хумору. Писао је о људима и њиховој, често духовитој, После рата у “Дневном листу” објављује природи. Написао је преко 10 драма међу контроверзну песму “Два раба” због које бива којима су најпознатије “Госпођа министарка”, осуђен на две године робије. Песма је исмевала “Мистер долар”, “Др”, “Покојник”, “Ожалошћена Српску краљевину, посебно краља Милана. породица”,затим романе “Тако је морало бити”, “Хајдуци”, „Деветстопетнаеста“. Такође Године 1900. Нушић је постављен за секретара еветнаести јануар 1938. био је дан када је фасада зграде Народног позоришта у Београду била увијена у црно платно. Тог 19. јануара 1938. преминуо је Бранислав Нушић, познати писац романа, драма, прича и есеја, зачетник реторике у Србији.

12


Обележавању овог јубилеја значајног не само за српску књижевност, већ и за културу Нушић је сахрањен на Новом гробљу у уопште, придружиће се и наша школа чији Београду, а надгробна пирамида која се налази ученици заједно са наставницом српског на његовом гробу, замисао је самог Нушића. језика и вођом драмске секције Зорицим Гајић поводом Дана школе припремају представу Нушићу у част. је писао приповетке, расправе и трагедије.

НУШИЋЕВА МУДРОВАЊА ,,Правда је људима, често, тежа од неправде.“ ,,Први пољубац дође му као нека мала матура, после које се прелази у више разреде, где се учи виша математика љубави са свим познатим и непознатим количинама.“ ,,Знање има границе, док незнање нема.“ ,,Отаџбина није предмет ограничен, оивичен, утеловљен; Оаџбина је мисао, отаџбина је вера, а мисао и вера не умиру. ,,Истина је често пута непостојанија од заблуде.“ ,,Мудрост је људска често збир људских лудости.“ ,,На позорници се најпре дигне завеса па се тада одиграва драма. У животу то другачије бива: најпре се одигра драма па се онда подигне завеса.“ ,,Прва љубав је опасна само кад је уједно и последна.“ ,,Слобода је често фраза, а тиранија увек истина.“ Срећа је готово увек варљива, а невоља не.“ ,,Суфлери на позорници често спасавају ситуацију, у животу је увек упропашћују.“ ,,У сваком случају, боље је гледати живот у позоришном комаду, него гледати позоришни комад у животу.“ ,,Није то парадоксална тврдња ако се каже: да се трагедија јаче испољава у оквиру смешнога, онако као што је мрка фотографија пластичнија у светломе раму.“ ,,Узвишени често има мање душе од оног кога са висине погледа.“

13


“БРАНКОВИ” ПРВАЧИЋИ

НА ПОЧЕТКУ СТАЗЕ ДУГЕ ОСАМ ГОДИНА Први озбиљнији догађај у животу сваког од нас био је полазак у први разред. Радости, стрепње, наде и очекивања... Свега помало. А највише осмеха, оних искрених, дечјих. Касније и понека суза када треба пустити родитељску руку и поћи за учитељицом. Онда ђачка клупа, прва до прозора. Или нека друга, сасвим свеједно. Све су исте. Па онда друг или другарица из клупе, прва слова, оцене. И тако редом. А онда нагло порастете. За неки писмени задатак негде у осмом разреду пишете: ,,Сећам се поласка у школу и као да је јуче било...“ ,,У НАЈЕЖЕНОМ ВЕТРУ ВЕЧЕРИ ДРВЕЋЕ ОТРЕСА С ЛЕЂА СУВИ БАКАР. ТО СЕ ДОГОДИО СЕПТЕМБАР… ТИ СУТРА ПОЛАЗИШ У ШКОЛУ...“ Мика Антић

Овако је било 3. септембра 2012. године

14


Сада је април ‘13. Научили смо слова, умемо да читамо и пишеми, знамо и да рачунамо, сналазимо се у ,,свету око нас“, помало говоримо и енглески, све боље цртамо и певамо. Најбоље од свега умемо да позирамо, зар не?

15


ШКОЛСКА СЛАВА

,,УСКЛИКНИМО С ЉУБАВЉУ СВЕТИТЕЉУ САВИ“

И

ове школске године смо школску Момировић чији су осмеси ђачићима били славу Светог Саву прославили знак да је све како треба. онако како доликује – домаћински. Расположени домаћини - ,,Бранкови“ ђаци и наставници - дочекали су многобројне госте, најпре своје родитеље, а затим уважене званице из Школског одбора, Месне заједнице, Локалне самоуправе и Црквене општине. Једном госту смо се посебно обрадовали. Наиме, велику част нам је својим присуством указао владика крушевачки Давид. Посебан део сваке славе је сечење славског колача. Ове године је то учинио најуваженији гост, владика Давид. Колачар Станица Марјановић колач је предала будућем колачару, нашем вероучитељу Владану Марковићу. Затим се присутнима обратио владика и још једном подсетио на значај и величину Светог Саве и Светосавља. Светосавска химна у извођењу малог хора наше школе одјекнула је фискултурном салом и означила почетак програма. Некима је ово био први наступ, па су посебне симпатије будили ђаци-прваци из првог реда хора.

Традиција наше школе је да на овај дан, када величамо моралне и духовне вредности у складу са православљем и светосављем, наградимо

Да су већ у току првог полугодишта нешто научили, показали су првачићи и приликом рецитовања када су стајали барабар са својим нешто старијим друговима и сасвим сигурно изговарали стихове неке Светом Сави посвећене песме. Све ово су пажљиво пратиле учитељице Станица Марјановић, Ивана Вучковић и Ана

16


по једног представника свих одељења који се истакао у учењу и владању. Тако је било и ове године. Титулу Светосавског ученика наше школе за школску 2012/13. поносно је понела ученица 8/2 Јована Митић.

Смењивали су се даље светосавски стихови, и они који се певају и они који се рецитују, а програм је завршио фолклор наше школе подижући на ноге све присутне.

17


разреда, организовао је Културни центар Крушевац. На том конкурсу прва награда Да у ,,Бранку“ негујемо писану реч доказали припала је Андријани Збиљић, ученици 4/2. су наши ученици на два литерарна конкурса поводом Светог Саве. На првом, који је расписао Градски одбор ДСС Крушевац са темом ,,Светосавље“, од 138 приспелих литерарних радова из целог Расинског округа наши ђаци су у категорији ученика основних школа освојили сва три прва места. Награђеним ученицима: Синиши Живићу 7/1, Оливери Милић 8/1 и Татјани Китановић 7/1 новчане награде су уручене 26. јануара на свечаној академији коју је традиционално уприличио ГО ДСС. Награде им је, уз честитке и лепе жеље, уручила Слободанка Миладиновић, помоћник градоначелника Крушевца за друштвене делатности, иначе, члан Градског одбора ДСС Крушевац, и председница Одбора за просвету СВЕТИ САВА и културу. ПРВИ СРПСКИ ПРОСВЕТИТЕЉ СВЕТОСАВСКИ ЛИТЕРАРНИ КОНКУРСИ

Образложење своје одлуке да награде на овом конкурсу буду овако додељене, жири Светосавског конкурса (Биљана Дачић, Зорица Аврамовић, Тамара Милутиновић, Томислав Станковић и Станимир Трифуновић) дао је на следећи начин: ,,Међу пристиглим ученичким радовима о Светом Сави (од средњошколаца неупоредиво били вреднији основношколци), било је највише прозних радова, исцрпних приказа, превасходно заснованих на историјским чињеницама, као надахнутих поетских остварења. И сви - налик небрушеним драгуљима. Стога су се чланови Комисије за доделу награда једногласно сложили, а све у духу Светосавља и православља, да не треба да буду престроге судије. Основна мерила одабира су била надахнуће, особен печат, исказана љубав и поштовање према Светом Сави и православљу, као и порука аутора...“

Спремно беше једно царство да њим влада дечак Растко. Али глава дечакова беше пуна других снова. Чисте душе и без страха спас пронађе код монаха. Изнад бистрог плавог мора дочека га Света Гора. И од Растка Сава поста али глава мудра оста. Сагради нам цркве, школе да се људи богу моле. Православље светом шири, завађену, браћу мири. Да на понос људском роду српство слави мир, слободу. Савина је слава јака! Од пастира па до ђака његова се благост слави, то Србија Светосави! Андријана Збиљић 4/2 ПРВА награда на конкурсу КЦК

СВЕТОСАВЉЕ

Други литерарни конкурс на коме су били награђени наши ученици, овога пута млађих

18

Свети Сава круну збаци са млађане своје главе, не бејаше њему стало до богатства, злата, моћи, до велике царске славе. Он остави силно благо и раскошне своје дворе, крену путем вечне славе да божанске слави зоре.


Не беше му никад тешко да се за нас Богу моли. Те молитве помогле су кроз векове да се траје, да се српско име слави, да се јасно српски збори.

И равнице наше чувај, наше реке, силне горе. Чувај земљу плодоносну И трпезу, мрсну, посну.

Сво богатство што остави баш због среће српског рода,

Наздравимо уз то славље,

све то њему вратило се од свевишњег нашег Бога. Часну круну Сава доби, највреднију што се јавља, а она је симбол славе, симбол вечног Светосавља.

нека сија Светосавље!

Синиша Живић 7/1 ПРВА награда на конкурсу ГО ДС Крушевац

нека живи Православље, Оливера Милић 8/1 ДРУГА награда на конкурсу ГО ДС Крушевац

СВЕТОСАВЉЕ Векови су многи прошли СВЕТОСАВЉЕ

откад српског свеца нема,

Усних један чудан сан,

ал` његова дела живе,

да је био сунчан дан.

преносе их покољења.

На ливади, док фрулу свира, зачух молитву пастира:

Учио је Сава многе

Боже, помози,

праведности и поштењу,

Да народ живи у слози,

Србима је цркву дао,

Боже, уклони и зло у море зарони, Боже, благослови, Све добро осоколи. Писах тада, са пуно жара

водио ка помирењу. Велики је Сава био, о Српству је увек снио,

о благодетима Хиландара

корене му поставио

и сетих се тог пастира

и тиме нас задужио.

што моли се док фрулу свира. Та молитва ме дирнула проста,

Отворио врата знању,

а мудрих речи никада доста,

просветитељ први био,

трошна одора му стара

кроз учење и кроз веру

док овако проговара:

српско име прославио.

чувај, Боже, српско славље, звонко певај Светосавље. Чувај, Боже, наше школе, чувај језик којим зборе.

Славимо му име свето јер му дело кроз нас живи,

Чувај и сва блага српска,

следићемо његов пример

и у речи, и у слици,

у животу ма где били.

у њима је наша снага, то су наши споменици! Чувај, Боже, српске песме,

Татјана Китановић 7/1 ТРЕЋА награда на конкурсу ГО ДСС Крушевац

Што се са свих страна оре,

19


ЈУБИЛЕЈ

У СУСРЕТ ТРИНАЕСТИ АПОСТОЛ

Д

анас живимо у свету у коме не тако ретко управо недостају смисао за религијску толеранцију и уважавање туђих верских права. Примери заслепљујуће верске острашћености, због којих долази и до крвавих ратова, могу се срести широм света. Када се то има у виду, постаје још јасније колико је Милански едикт ишао испред свог времена и био подухват који има ванвременско значење и огроман цивилизацијски значај . У овом скромном тексту поводом великог јубилеја покушаћу да укратко објасним значај самог догађаја за будућност хришћанства и укажем на свест о цивилизацијској припадности хришћанској традицији и њеним вредностима. Флавије Валерије Константин јесте један од историјских владара чији су акти током живота буквално одредили даљу историју не само хришћанске Европе него и нама данас знане цивилизације. Парадоксално, велики број енигми окружује његов живот и деловање, а прва од њих везана је за Константинову годину рођења где се не зна тачно да ли је рођен 271. или 273. године. Оно што је сигурно, јесте да је Константин дошао на свет у Нишу, тадашњем Naisu 27. фебруара као син високог римског официра Констанција Хлора и, што је веома чудно имајући у виду тадашње римске обичаје,“просте“ жене, кћери скромног гостионачара, Јелене, која ће касније постати хришћанска светица. Још у младости, Константин се истакао као способан и одважан војник пратећи Галерија у походима на подунавске варваре. Након смрти оца, Константин је 306. године од стране војника изгласан за новог августа, то се десило у Јорку (данашња Велика Британија), граду у коме се данас налази најпрепознатљивији споменик императору. У годинама сукоба око власти које су уследиле Константин је изашао као победник. Отприлике у то време рађа се хришћански мит о Константину као

20

У Т К И Д Е М МИЛАНСКО од Бога одабраном реформатору, а све је почело мистичним догађајем који се десио 312. године на Константиновом путу за Рим. Према Лактанцију, Константину се указала визија (или је чуо глас) у сну, у ноћи пред битку код Милвијског моста, наложено му је да на штитове својих војника стави знамење Спаситеља. Тај небески знак је направљен тако што је косо написано слово Х савијено на горњем крају, чиме се добија cruxmonogramica, својеврсна скраћеница за реч „Христ“. По другој верзији, Константин је на небу, изнад Сунца, угледао светлосни крст са натписом „ОВИМ ПОБЕЂУЈ“ (toutonika). Цар није био сигуран у значење визије док га у сну није посетио Христ и препоручио му да направи заставу у облику знака виђеног на небу и искористи га у бици. Сутрадан је Константин наредио да се искује војни стег, такозвани лабарум, са венцем на врху у коме се налазила спојена грчка слова Х и Р у виду Христовог монограма. Тај лабарум ношен је испред трупа и оне су га следиле као звезду водиљу. „Хиро“ симбол је у последње време доживео праву експанзију, можете га видети свуда, а многи га и погрешно тумаче. Јер га је једна домаћа десничарска организација употребила за визуелно обликовање свога логоа. Сам симбол је и те како присутан на археолошким налазиштима широм античког Наиса, налази се у базиликама и катакомбама, а Туристичка организација града Ниша данас штампа мајице са овим мотивом. Његово значење је релативно једноставно и симболише основну догму хришћанства о Богу као полазној и исходишниј тачки свега. На овај начин је, у ствари, Константину поручено да је Христос почетак и крај свега, алфа и омега. Пре Хироа, до средине 4. Века уобичајени заштитни знак хришћане је био риба (ихтус). Након овог мистичког догађаја, цар је одлучио да следи Бога који му се указао и окупио је око себе хришћанске

свештенике од којих је затражио да га упуте у Христову веру. Постоји и трећа верзија по којој је цар видео како се на ноћном небу формира крст од звезда. Константин је победио свог такмаца Максенција у чувеној бици код Милвијског моста и , и након што се овај удавио у Тибру, преузео управу над Римом.

Константинова реформаторска и законодавна делатност сигурно је највише позната кроз Милански едикт и Васељенске саборе, међутим, мало је познат едикт о толеранција из 311. године који је донео заједно са Ликинијем и Галеријем. Овај акт је на кратко унео стабилност и мир и зауставио прогоне хришћана. Ипак, он никад није и пракси заживео до краја јер га сам Галерије није поштовао, зато се чувени Милански едикт сматра значајнијим и са пуним правом прекретницом која је од хришћанства направила велику и доминантну религију. Још један догађај из Константиновог живота је веома битан, а везан је за његову мајку Јелену која је имала велики утицај на сина. Наиме, она је 327. године у Јерусалиму пронашла крст на коме је исус Христ разапет. Ево штао о томе каже царев биограф Сократ Схоластик: Један део крста Јелена је ставила у сребрни кивот, и остави га онде у спомен сведоцима каснијих векова, а


преостали деодео крста посла цару. Он делове крста стави у своју статуу, надајући се да ће место у коме је таква драгоценост, бити спашено. Статуа о којој је реч, налазила се на средини „отвореног места“, које се звало Константиново, а беше постављена на високој порфирној колони ( постољу. Ја сам написао онако како сам чуо о томе, а овако казују и сви становници Константинопоља. До цара су дошли и клинови којима је Христос био прикован за крст, Јелена их је нашла у гробу, и послала сину. Од тих клинова цар је себи исковао шлем и штит, и носио их је на себи у време битака. Ова прича о проналажеу часног крста биће касније извор многих легенди. Три године касније, Константин ће представити свету још једно своје велико дело. На месту мале вароши Визант он је подигао себи нову престоницу коју је назвао Nea Roma (Нови Рим) или Константинопољ, град је инаугурисан 11. маја и по својој величини, лепоти и богатству био је више него достојан такмац свом западном брату. Чувени византолог Георгије Острогорски оштроумно је приметио да се у њему временом направило јединство римског права, хеленске културе и хришћанске вере. О самом оснивању Константинопоља први опширније пише Сократ Схоластик: Цар је након Сабора дане проводио у радости, и чим је прославио спомен свог двадесетогодишњег царствовања, одмах је почео да зида цркве, како по другим местима, тако у граду који је прозван његовим именом. Најпре је град опасао зиданим бедемом, па је онда градио зграде, све лепшу од лепше, и тако је проширио град и изједначио га са царским Римом, а онда даде име граду Константинопољ, а такође издаде закон којим се овај град назива и Други Рим. Овај закон беше исклесан на стубу од камена , и налазио се на „Војничком гробљу“, близу статуе цара на коњу. У граду је саградио и две цркве: једној даде име храм мира, а другој храм Апостола. И не само да је градио хришћанске храмове, него је и рушио незнабожачке богомоље. О Константиновом доживљају вере доста се расправљало, али највише је о томе рекао он сам кроз документе

двојакост његове личности и његовог деловања и утицаја… То што је император урадио у правом смислу обистињује ону чувену тезу како су чудни путеви Господњи и како Он своје науме спроводи тамо где их најмање очекујемо и кроз људе за које нам се чини да нису достојни једне такве мисије. Тако је и један нехришћанин дао највећи допринос хришћанству у његовој историји а крштење примио тек пред крај живота. Ради се о човеку који се приклонио религији чија је основна максима “ЉУБИ БЛИЖЊЕГ СВОГА КАО САМОГ СЕБЕ”, а који је истовремено кретао на своје непријатеље огњем и мачем. Његово деловање је устоличило хришћанство као једну од водећих светских религија и у потоњим вековима изнедрило Светог Августина, Светог Саву, Светог Патрика... а опет, његови су се потомци, одмах по његовој смрти, међусобно сукобили око тога ко ће наследити царски трон. То није ништа ново и ништа чудно када је у питању историја хришћанства, јер у самој његовој бити јесте тај пут од греха ка искупљењу, од богохуљења ка посвећивању, од Савла до Павла…Константин је прешао ту стрму стазу и на чудесан начин, вођен неком јачом силом, успео да постане вероватно један од најзаслужнијих за чињеницу да је хришћанство најдоминантнија религија у свету и да ли би Европа какву је данас знамо, са својом историјом, цивилизацијским достигнућима и вредностима уопште била оно што јесте да темеље тих вредности није поставио управо овај Медијана велики државник рођен у Нишу. Приредио Константиново наслеђе је огромно, Владан Марковић, вероучитељ и његов значај временом бива све већи нарочито како се ближи годишљица Миланског едикта. У прослави 1700 година од доношења овог акта који није битан само за хришћане већ, у ширем смислу, представља један од темеља европске демократије и права, Србија има посебно место јер је Константин рођен управо овде. На нама је зато један одговоран и тежак задатак, да се 2013. године или текуће године одужимо достојно великом реформатору, војсковођи и државнику. Шта је фасцинантно код Константина? Па управо та које је оставио. У писму персијском цару Шапору 333. године он надахнуто говори о свом односу према вери и схватаљу Божанског. Бог коме се клањам је онај чији знак моје одане трупе носе на својим леђима, идући свуда где их праведни циљеви воде, и награђујући ме својим сјајним победама. Признајем да се клањам овом Богу са вечним сећањем. О Њему, који борави и високо на небесима, размишљам чистим и неукаљеним умом. Пред њим клечим, клонећи се одвратне крви, свих неприкладних и злокобних говоркања, са све ватре чаробних речи и сваког скрнављења којим је незаконита и срамна заблуда уништила читаве нације и бацила их у пакао. Константин умире у близини Никодимије 22.маја 337. године непосредно пре почетка похода на Сасанидску Персију. Његово крштење организовано је у журби а примио га је уз руке Евсевија Никомидијског. Сахрањен је у Константинопољу у крипту у којој је било још 12 празних саркофага и на тај начин симболички приказан као ТРИНАЕСТИ АПОАТОЛ. Српска православна црква га слави 3. јуна.

21


22


23


КРОЗ СРБИЈУ

С З А ! К К Р И А А А Е У Ј А !! Ђаци обично не могу да се успавају пред неки важан писмени или пред екскурзију. За писмени мање-више, али закаснити за екскурзију, то је ужас! Пред одлазак на екскурзију предузимају се много озбиљније припреме него пред писмени. И сви су ту ангажовани, ако ништа друго, барем ће морати по ко зна који пут са вама да излистају списак ствари које планирате да носите јер, забога, идете ,,на двааа“(или триии) дана. А то није списак, већ спишчина... Те ово је за први дан, ово за дискотеку, па за други дан, па опет за дискотеку, ово ако буде превише топло, ово ако, не дај боже, падне снег, јер ,,крај је септембра, а са септембром се никад не зна“ (овај последњи савет обично добијате од бабе). Кофер се пакује, па распакује, опет пакује... Последње консултације се обављају телефоном: ко носи пеглу, ко фен, ко пеглу за косу. Већ почетком септембра, одмах пошто се сазна датум екскурзије, одлично се зна ко са ким седи и ко је са ким у соби.

Уз пут се укрцавају ,,Дединчани“, па ,,Макршанци“ и друштво је комплетно. Већ негде у Ћићевцу креће шушкање кесицама чипса, смокија, одмотавају се сендвичи, чује се шиштање газираних сокова приликом одвртања затварача. ,,Оћете, наставниче?“ уљудно пита свако. Смењују се пејзажи и предели, али ретко ко на то обрати пажњу. Свака река је Расина или Морава. Обично се не чује када водич каже кроз која места се пролази, па следи питање: ,,Наставниче, где смо сад?“ И одговор: ,,У аутобусу!“ Затим питање: ,,А кад стижемо у хотел?“

Прво стајање. Улични продавци са покретним тезгама већ су ту, спремни да понуде своју робу. Без обзира на ,,договор“ са разредним да неће новац улидо трошити на беспотребне ситнице, готово сви пазаре понешто. Онда следи обилазак предвиђеног. Већина пажљиво слуша. Неко поставља питање да ли То је једино јутро када, већ одавно сме да се слика. Следи шкљоцање фотоспремна, деца буде родитеље. Врши апарата јер треба све ово овековечити. се последњи преглед пртљага. Од оца Повратак у аутобус и пребројавање. покушавате да извучете још који динар ,,Нека се јави ко фали!“ још увек је јер сте мајку претходних неколико дана опаска на коју се сви смеју. Ови весели просто опљачкали. путници (углавном) тачно у договорено Испред школе гужва. Погледом време улазе у аутобус. Нема изгубљених тражите своје другове и уз пут јер је ваљда гора ,,ноћна мора“ од одмеравате ко је добио бољи ,,бус“ од кашњења на екскурзију изгубити се у вашег. Шофер чека поред отвореног непознатом месту. пртљажника, погледом одмерава сваки Креће се даље. У аутобусу почиње кофер и покушава да се сети на колико дана се иде на екскурзију. Дечаци у песма, додуше ни једна се не отпева пртљажник убацују путне торбе, истина до краја, али коме је то важно. Мењају нешто мање од торби својих другарица, се места седења. Издвоји се и понеки али су и они, пратећи модне трендове, пар... Има тренутака када се мало почели брижљивије да се припремају за посустане, па завлада тишина, ипак само на кратко. овај пут. Још неколико заустављања и Свако заузима своје место (и даље је популарно оно последње стижемо на главни циљ сваке екскурзије седиште за ,,екипу“). Аутобус креће. – хотел!

24


2. разред – манастир

Манасија и Раваница Ресавска пећина

3. разред

Ниш - случајни сусрет са Карађорђевићима овековечен објективом фотоапарата

4. разред –зоолошки врт у Београду

25


5. разред Крагујевац - Шумарице

Крагујевац - Шумарице

Аранђеловац

Опленац

6. разред

Вршац – Владичански двор

Вршац – спортска хала ,,Миленијум“

Царска бара – вожња бродићем

Царска бара - видиковац Нови Сад – Петроварадин (музеј)

Нови Сад

26


7. разред Гамзиград – Феликс Ромулиана

Пожаревац – Галерија Милене Павловић Барили

Опуштено – на Сребрном језеру

8. разред Нови Сад – Петроварадин

После ,,напорне“ ноћи

27


ИНТЕРВЈУ

Р

АЗГОВОР СА ПОВОДОМ

МИЛАН БУЛАТОВИЋ - наставник биологије

Ако за домаћи или писмени задатак дате ученицима тему ,,Најомиљенији наставник“, будите сигурни да ће скоро сваки други писати о наставнику биологије Милану Булатовићу. Тако је сада, а тако

је било и онда када је као млад наставник 1980. дошао у наш ,,Бранко“. Да им наставник Булатовић буде одељењски старешина желели су многи, а сви они који су имали ту срећу са носталгијом се сећају безбрижних школских дана које је својим шалама и увек насмејаним лицем увесељавао баш он. Уме да саслуша. Уме да разуме. Уме да помогне. Уме да подстакне оно најпозитивније у сваком ученику. Цене га и воле подједнако и они ученици које је хвалио, али и они којима је указивао на грешке и понекад их критиковао, али никада са жељом да их потцени већ да од њих ,,једнога дана постану добри људи“. Када са наставником Булатовићем пођете на екскурзију, биће вам то незаборавни провод, али само у оним дозвољеним границама, јер је овог ,,ноћобдију“ тешко преварити и ухватити на спавању. И није он само омиљени наставник већ је и добар колега који има срећу да ради са чак седморо својих бивших ученика, а сада наставника ове школе. - У ову школу сте дошли 1980. године.

28

Колико генерација сте од тада испратили у даљи живот? Која генерација вам је остала у сећању? - Све је јако брзо прошло, чини ми се да није давно било када сам први пут дошао у ову школу, имао сам час у осмом разреду, разредни старешина је пошао са мном и представио ме је ученицима. Од тада је прошло је „само“ тридесет и нешто година, није ми лако да пребројим све генерације. Ипак, све их се радо сећам и не знам коју бих издвојио као најдрaжу, можда оне моје ђаке из првих радних дана и месеци, када сам први пут био разредни старешина. Сећам се мог првог родитељског састанка, када је требало да причам родитељима о понашању њихове деце, да их хвалим и критикујем, а и сам сам био млад, а уз то сви су ми били подједнако драги и весели. Имао сам трему, али нисам то показивао. - По доласку у ,,Бранко“ нисте одмах предавали биологију, већ неке друге предмете који су данашњим ученицима сасвим непознати. Који су то предмети били и да ли мислите да би они поново могли да се уче у школи и да би били занимљиви нашим ђацима? - Своју професионалну каријеру сам започео извођењем наставе из наставних предмета Здравствено васпитање, Прва помоћ и заштита и Одбрана и заштита. Наставни садржаји из ових предмета су били занимљиви и радо су их прихватали ученици и савладавали без тешкоћа, пошто су били саставни део свакидашњег живота и могли су лако да се практично примене и ван оквира школских клупа. То је и био главни методички циљ. Мислим да би било сасвим на месту да ученици поново слушају Здравствено васпитање, поготово сада када су актуелни многобројни проблеми из области здравствене културе и односе се на њихов узраст, као што су, на пример, навикавање на личну хигијену, превентивне мере у спречавању болести зависности, здрав начин живота и исхране, борба за родну равноправност и здрави породични односи. - Обављали сте посао библиотекара и медијатекара ове школе. Како су ти послови одговарали Вама као ,,природњаку“? - То је за мене био нови изазов. Сећам се


да сам више допринео као медијатекар, радом на иновирању наставе у области примене наставних средстава као и увођење савренених облика рада у настави (индивидуални облик рада, рад у пару, групни облик рада, тимска настава исл.), а мање као библиотекар, на чему су више радили наставници српског језика. - У школи се трудимо да обогатимо

ваннаставне активности како би школа била омиљено место својих ученика. Али те активности су и у време ваших почетака биле веома разноврсне. Шта је тада ученике интересовало? Које секције су тада ученици радо посећивали? Да ли је и тада било ђачких журки и организованих прослава? - У периоду од почетка мог рада у настави до школске 1986/87. године биле се заступљене врло садржајне ваннаставне активности. Неке од њих су Стрељачка секција, Секција за производњу и гајење цвећа, Секција из области народне радиности, Млади горани – производња садног материјала и друге. У оквиру рада Стрељачке секције постигнути су запажени резултати, пошто су ученици из наше школе освојили треће место на републичком такмичењу у следећем екипном саставу: Лазар Матић, Никола Ђорић, Владан Дерикуска и Зоран Јашаревић. Млади горани из наше школе, предвођени од стране наставника Трифуна Јовановића и биолошке секције, радили су на пошумљавању простора Слободишта, као и голети изнад Рибарске Бање. У оквиру друштвенокорисног рада, ученици из наше школе учествовали су у берби грожђа на простору винограда који су припадали радној организацији Рубин-Крушевац (Рујиште изнад Ражња, Липовац у општини Ражањ, Равњак код Крушевца), као и у берби кукуруза

на поседима радне организације ЗадругарКрушевац. Ученички друштвено-користан рад био је организован и у области производње садница и садног материјала на поседу који је саставни део дворишта наше школе. Све те ученичке активности су биле новчано награђиване кроз екскурзије. Како је било много рада, тако је било и весеља и забаве. Све активности су биле пропраћене организованим ђачким журкама и прославама у облику игранки и другарских вечери. Сећам се да су игранке биле организоване за Дан Републике – 29. новембар, Дан војске - 22. децембар, за Нову годину, а посебно за Дан школе – 26. марта, када смо примали у госте ученике и наставнике из основне школе «Божена Слукан» из Вараждина у Хрватској. Прославе су увек организоване на почетку школске године, за Први мај, као и за крај школске године. - У то време су се ученици много више него данас бавили уређењем школског дворишта. Зашто је то, по Вашем мишљењу, ранијим генерацијама било занимљивије него нашим садашњим ученицима и њиховим претходницима десетак година уназад? - Тачно је да су се раније ученици много више него данас бавили уређењем школског дворишта, као и да су се много више и искреније дружили и помагали једни другима, а имали су више и спортских активности, које су их међусобно повезивале. Можда су их у томе мотивисали и сами наставни програми у том смислу што су предвиђали из области наставе пољопривреде и домаћинства уређење школског простора, тако да је свако одељење из више наставе имало свој део простора

у дворишту, које су уређивали и одржавали уредно, чиме се развијао такмичарски дух и међусобно дружење. - Били сте и директор ове школе. Како сте

29


се сналазили у улози ,,главног“? Шта је лакше – управљати школом или ући у учионицу и бити наставник? Шта је лепше? - За мене је директор само другачије радно место него што је наставник, једно ново искуство, али лепше је оно које се стиче у учионици, у раду са децом. Рад наставника и искуство са децом је најлепше..

мог рада у овој школи. Сада када сводим рачуне о досадашњем свом раду, не могу да се сетим шта бих променио из свега тога. Кроз овај рад сам остварио извесно утемељење у професији, јер имам среће да сада радим са чак седморо мојих бивших ученика, који су моје колеге - наставници ове школе. Волео бих да сам и ја у извесној мери допринео њиховом успеху, макар у погледу избора овог племенитог

- Сада када се после 32 године радног стажа осврнете на све те године, какав осећај се јави у Вама? Да ли бисте нешто променили, додали, избрисали? - Да, све је јако брзо прошло, године су се нанизале неприметно, а ја се још нисам уморио од рада са мојим ђацима, они ме освежавају и акумулирају ми нову снагу. У раду са ученицима богатим и делим моје стручно и педагошко

занимања. А још их је више на другим радним местима и професијама у граду и шире. - А када бисте поново бирали занимање, оно би било исто или не? Зашто? - Поново бих изабрао исти животни пут, баш је лепо радити са децом, подстицати оно позитивно у њима, помагати и усмеравати их да пронађу и развију своје способности, пре свега похвалама, али и креативним и добронамерним критикама, са

искуство, а од њих узимам младалачку енергију. жељом да се развију у добре људе и корисне чланове Рад са децом је и тежак и леп, и узима и даје и у друштва и својих породица. том процесу прођоше већ више од три деценије

30


ФОТО АЛБУМ И ове године смо се трудили да нам ваннаставне активности буду што разноврсније. Радионице, трибине, кулинарски специјалитети – домаћи и страни, вашари, маскенбали, мало астрономије, мало забаве и много толеранције јер ми смо ,,БРАНКО“- школа без насиља!

ДЕШАВАЊА, МАНИФЕСТАЦИЈЕ, ПРОСЛАВЕ И ОСТАЛО...

н Међународни да 10. људских права – 12. 2012. ине Учесници триб а” иј ац “Дискримин К у Белој сали КЦ Тим за заштиту деце од насиља

м Вршњачки ти их - Израда зидн ом ем новина са т ” “Толеранција

Ученици и наставници наше школе Дан просветних радника обележавају радно, али другације од устаљеног - заменом улога. Ученици тада преузимају улоге наставника, директора школе, школског полицајца, домара и спремачица, а наставници седају у ђачке клупе. Ову активност традиционално организује ученички парламент наше школе.

31


17. 10. 2012. Поводом „Дана здраве хране“ у подручном одељењу у Дедини, а у сарадњи са Заводом за јавно здравље Крушевац, по пети пут је организована манифестација под називом „Ал’ се некад здраво јело...“.

Ни о у програм “ Укључени см који организује о” црно, ни бел рактивну те н и за р Цента мењен рограм је на , П . ју ги педаго да су ењу предра превазилаж ранције на ле развијању то уважавање и ст то и различ , стварању и ст то и е различ нтекста у ком безбедног ко ера једнакости, сф владају атмо товања и коме се ш о п г о н узајам ешто опажа као н то ст то и различ еш е, а не као н што обогаћуј а. што угрожав

ље У оквиру Дечије неде је ти једна од активнос била и пријем првака е у Дечији савез. За свој бу ед ир млађе другове пр и иц су припремили учен еда. трећег и четвртог разр

32


Иницијатори смо Првог састанка ђачких парламената основних школа који је поводом Дечије недеље организован у нашој школи.

К ацији О I“ з и н а г AL У ор GENER е A T L E к „D цијс и Поли ушевац, Кр управе разреда са и V учениц одељенским м своји инама стареш ли су у ова учеств БУКА ИЛИ је  „ЈА акцији “. Циљ акци из Н ЛИМУ ија ученика х ац и је едук и саобраћајн т с обла а. правил

9.02.2013. Наша школа је била домаћин регионалног такмичења у шаху. ,,Бранковци“ су постигли следећи успех: Александра Пецић 3/3 – прво место и Ђорђе Стојановић 6/1 – друго место.

НОВОГОДИШЊА ПРИРЕДБА за наше мале другаре из вртића

33


НОВОГОДИШЊИ ВАШАР – ЗА СВАКОГ ПОНЕШТО

ТРИБИНА О ЕКОЛОГИЈИ ,,Бранкови“ чувари животне средине са наставником Вуком Влаховићем

НОВОГОДИШЊ И МАСКЕНБАЛ У ДЕДИНИ

но ,,кување“ Традиционал ске секције. аф чланова геогр на менију је а т у Овога п , иња. Истина х афричка ку су р и треме је било је мало але афричке кус-кус и ост цењивали ео специјалитет балери A. уд ф Напреткови . Мохамед Фрипонг и Х Гане. пореклом из

34


бра 9. окто о д . 4 д в о ан чита евцу је У Круш ине реализов ивих од имљ 2012. г а и зан рономије. њ а в а д низ пре ти на тему аст ије кц ос активн географске се ра, и ча Чланов младих физи Е у је ЕК и секци су ДАНИ ЕУР Видели и л назији. , м посети и Г ј о ачк јум Крушев ни планетари е, који т е нт су покр ве експериме овних и сн занимљ ли ученици о ди ојим су изво х школа са св и вих и средњ има и поред о наши т ор профес ти, по први пу трају с о а посма д и активн л г помоћ и су мо учениц егове пеге, уз њ Сунце и ! опа телеск

9.10.2012. чланови АУ ,,Еурека“ посетили су рафе. ,,Бранкове“ младе геог Поред занимљивог ије предавања из астроном а чланови овог друштв су „Бранковцима“ ањ приредили несвакидаш им ужитак омогућивши та да из школског двориш ју ра ат см телескопима по галаксију Андромеда.

35


ИНТЕРВЈУ

И

Н Т Е Р В Ј У СА ПОВОДОМ ВЕРА НИКОЛИЋ

З

вали су је ,,Златна Вера“ док је са непуних осамнаест година на атлетским стазама Европе за собом остављала искусније и старије такмичарке. Септембра 1966. победнички трон на Европском првенству у Будимпешти био је њен. Тих 800 метара претрчаних за 2:02,8 одвели су је у историју не само тадашње југословенске атлетике, већ и у историју уопште. Како изгледа када те после победе хиљаде и хиљаде суграђана дочека скандирајући твоје име, знала је Вера много пре наших тенисера, ватерполиста, рукометаша... И свој осамнаести рођендан просланила је на победничком постољу окићена златном медаљом. Јула 1968. њена трка на 800 метара на лондонском ,,Кристал Паласу“ представљала је праву сензацију. Вера тада поставља нови светски рекорд резултатом 2:00,5. Успех за успехом и атлетика као љубав за цео живот. Како је уопште дошло до тога да почнете да се бавите атлетиком? Још у основној школи била сам немирно и несташно дете које је морало вишак енергије да празни на позитиван начин, па сам поред пливања и гимнастике заволела брзо и рукомет, а после и атлетику. Сећате ли се својих школских дана, тада омиљеног наставног предмета или неког наставника? Највише сам волела физичку културу и српски језик, из којег сам касније и бранила матурски рад на тему „Бранко Радичевић“.

36

Тешко је ускладити школске обавезе и тренинге, бар тако кажу наши ђаци. Да ли је и вама то било тешко? Кад се нешто воли и направи добар распоред за све се има времена. Да ли бављење спортом захтева нека одрицања и да ли сте се Ви одрекли нечега због спорта? Да, велика одрицања су потребна и никада нећу заборавити да сам зарад спорта одустала од матурског путовања у Дубровник, али сам кроз спорт видела и упознала многе градове света: Париз, Лондо, Беч, Берлин, Атину, Мексико... Химна тадашње Југославије интонирана је више пута док сте на победничком постољу стајали Ви. Чак Вам је једном приликом, да би вас охрабрио, и сам председник Тито рекао да поново жели да чује ,,Хеј, Словени“ Вама у част. Какав је осећај стајати на победничком постољу и слушати националну химну? О чему се тада мисли, шта се тада осећа? Може ли се уопште тај осећај описати?


Осећај је неописив зато што док свира национална химна навиру сва сећања, прво на породицеу, а онда и на све људе који навијају за мене и тада потеку и сузе од великог узбуђења, а у исто време сте и јако срећни... На YouTube можемо видети снимак дочека који су Вам приредили Ваши суграђани из Ћуприје после једне блиставе победе. Да ли сте тај снимак одгледали и да ли сте поново преживљавали све те тренутке? Да, гледала сам га више пута и као да сам поновопреживљавала све те узбудљиве и дивне тренутке. А како сте доживљавали своје неуспехе? Који Вам је пораз најтеже пао? Јако тешко сам доживљавала све поразе. Најтеже сам поднела пораз у Мексику и зато сада увек саветујем новинаре да не врше притисак на младе спортисте чија нејака плећа не могу све то да поднесу.

Како су се Ваши родитељи носили са том заиста великом славом? Сећате ли се неких савета које су Вам упућивали? Ја потичем из честите радничке породице која се увек држала на окупу и која ми је увек пружала снагу, како у успесима, тако и у поразима, а саветовали су ме да у свему треба бити истрајан. Да ли сте и Ви као родитељ утицали на своју децу да се баве спортом? Увек сам инсистирала да је спорт најбољи начин да израсту у праве људе , јер се кроз спорт развијају како физички тако се и стичу радне навике које помажу у свим каснијим фазама живота. Колико је атлетика данас популарна међу омладином? Видите ли међу дечицом која почињу да се баве

овом ,,краљицом спортова“ неку нову Веру Николић? Волела бих да се појави нека млада нада јер би то био успех српске атлетике, али не знам да ли су данашња дца спремна на жртве које сам ја поднела и тренинге какве смо радили. Кога из света данашњег спорта лично познајете и ко Вам је најсимпатичнији? Познајем све наше најпознатије спортисте, а има много оних који су ми пирасли срцу, а можда међу њима одскаче Ана Ивановић. Који хоби данас имате? Читање књига, путовања и време које проводим са мојим унуцима. Који је Ваш највећи атлетски, а који највећи животни рекорд? Атлетски рекорд је светски рекорд, а животни

моје троје деце Јелена, Дејан и Милан као и њихов потомци који су мени све у животу и који су ми продужили живот. Најсрећнија сам када се сви породично окупимо , а моја деца мени кажу: „Ти си наша краљица!“ Зар може човек нешто више од живота да пожели?

37


СПОРТСКА СТАРАНА

,,БРАНКОВЕ“ СПОРТСКЕ НАДЕ Добра традиција бављења спортом наставља се у нашој школи и даље. У току ове школске године посебно су се истакли наши пливачи и показали да је пливање као изабрани спорт ,,пун погодак“. Наши атлетичари, такође, остварују запажене резултате. Највише нас је обрадовала гимнастичарка Јефимија Миладиновић која је нашој школи донела злато са недавно одржаног општинског такмичења. Борилачке вештине, посебно карате, јако су популарне међу нашим ђацима, па се велики број њих бави и овим спортом у оквиру својих клубова. Посебно и овога пута истичемо брата и сестру, Николу и Невену Симић који су бројна признања освојили не само у нашем граду или нашој земљи, већ и на европским борилиштима. Урош Одовић 5/1 3. место на општинском и окружном такмичењу у пливању (делфин); Павле Јовановић 6/2 На недавно 1. место на одржаном КУП–у општинском и Бор освојио је окружном такмичењу златну медаљу у у пливању (краул) дисциплини 100м и пласман на делфин. републичко такмичење

Јефимија Миладиновић 6/2 1. место и златна медаља на општинском такмичењу у гимнастици, пласман на окружно такмичење

Андрија Антић 8/2 3. место на општинском и окружном такмичењу у пливању (леђно) Душан Ристић 8/2

38

Његова дисциплина је атлетика и ту постиже запажене резултате представљајући нашу школу.


Душан Милојковић 6/2 3. место на општинском и окружном такмичењу у пливању (леђно); Душан, иначе, већ пет година тренира ватерполо, а нарочито му је драго признање освојено на турниру у Врњачкој Бањи где је, поред тога што је са екипом освојио прво место, проглашен и за играча утакмице. Петра Илић 8/1 2. место на општинском и окружном такмичењу у пливању (краул) и пласман на републичко такмичење

Јована Јаковљевић 8/1 1. место на општинском и 2. место на окружном такмичењу у пливању (прсно) и пласман на републичко такмичење

Драгана Степановић 8/1 3. место на општинском и окружном такмичењу у пливању (краул)

Душан Качаревић 2/2 је изабрао карате као спорт којим се бави. Такмичи се од 2011. године, а на такмичењима у својој категорији често заузима неко од прва три места.

Никола Симић 5/1

Невена Симић 3/3

Брат и сестра Симић настављају да нижу успех за успехом. Од већих и значајнијих успеха наводимо: -- за Николу - бронзана медаља за репрезентацију Србије на Европском шампионату за младе у Паризу 2012; -- за Невену – бронзана медаља појединачно и сребрна медаља екипно, такође на шампионату у Паризу.

39


ИНТЕРВЈУ

РЕЧ ПО РЕЧ СА ПЕСНИКОМ:

НЕДЕЉКО ПОПАДИЋ

П

рвог дана пролећа угостили смо песника чијим стиховима преточеним у нашу школску химну отпочињемо сваку свечаност. Дакле, тога дана са Бранковцима се дружио Недељко Попадић, онако како он то само уме – спонтано, опуштено, с љубављу. А када се дружење зачињено обиљем поезије завршило, мало смо проћаскали са песником у жељи да сазнамо још понешто о њему.

поезија, а неки песници су нам долазили и у госте. Своју прву песму сам објавио у часопису ,,Змај“ који су тада водиле Мира Алечковић и Десанка Максимовић.

Често сте међу децом и пишете за децу. Какво сте детињство Ви имали? Којих се догађаја највише сећате? Ја сам живео у основној школи у Глобару код Падежа где су ми родитељи били просветни радници и школско двориште је било уједно и моје дворите, а моја мама је била моја учитељица. На часу сам је често звао - мама, а она ми каже: ,,Ја ти нисам мама, него учитељица“. Ја на то кажем: ,,Како ми ниси мама?“ ,,Када звони, после часа сам ти мама“. Тако памтим своје рано детињство провдено у овом крају и то увек и свуда истичем. Детинство памтим још и по томе што смо се често селили. О мом детињству, уствари, најсликовитије говори моја поезија.

Какав је осећај бити ​​песник из ђачке читанке и неко без чијих се песама, на пример, не може замислити ни једно такмичење у рецитовању од тренутка када сте се појавили, па до данас? Обавезујуће, јако обавезујуће, тако да од десет песама које напишенм, девет бацим у корпу за отпатке. Увек сам говорио да песници греше када воле да кажу да имају много песама и много књига, тако да имамо случајеве да песници имају по три хиљаде написаних песама. Мислим да то није добро. Ја имам сто песама и мислим да сам две хиљаде и деветсто бацио. Мораш да водиш рачуна шта остављаш иза себе.

Која Вам је ауторска песма прирасла за срце или су Вам (као родитељу деца) све подједнако драге? Песма ,,Молитва“ ми је посебно драга јер сам је написао на Богојављење. Док сам је писао нисам то знао, али, видите, ништа није случајно.

Како сте заволели поезију? Сећате ли се када сте Бити окружен децом значи бити окружен радошћу. почели сами да је пишете. Можда своје прве написане Чему сте се Ви радовали као дете, а чему се сада радујете? песме? Као дете сам желео да будем песник, знао Поред тога што ми је отац био професор руског језика, био је и песник, писао је за сам да седим у последњој клупи и пишем одрасле. А и моја мајка је волела да пише песме, песме. Наставници математике и физике су ми тако да је то наследно и нормално је да сам поклањали двојке због тога што пишем песме, а заволео поезију јер се у мојој кући стално читала ја нисам хтео да учим друге предмете и мислим

40


да је добро када се неко определи за нешто и да Који жанр књига Ви највише волите да читате? Који није добро када дете каже да подједнако воли и су Ваши најомиљенији писци? српски и математику и када из свих предмета Моји омиљени писци су Момо Капор и има пет. Важно је да дете један предмет ипак Ефраим Кишон, њих двојица на првом месту, па више воли од других да би био усмерен за сви остали што се тиче прозног стваралаштва. живот. Мислим да је величина у једноставности и да је најтеже бити једноставан. А што се тиче песника, наравно да ми је најомиљенији један од мојих учитеља, а данас мој друг који са мном води часопис ,,Витез“, Добрица Ерић, онда, наравно Чика-Јова Змај и наши велики мајстори Шантић, Ракић, Дучић, Дис. Мислим да сви говоре како је Бранко Миљковић велики песник, а да нико ни једну његову песму не зна напамет. У лажи су кратке ноге. Али, зато готово сви знамо врло добро песме Десанке Има ли песник слободно време и, ако га има, како то Максимовић или Мике Антића.

Шта бисте поручили деци, нашим ученицима или Мене је потпуно победио 21. век па сам се деци уопште? предао и у слободно време сам на фејсбуку и Да поштују своје родитеље, јер је родитељ интернету. Мислим да то није добро и да се људи једини безинтересни пријатељ, да поштују на тај начин отуђују, али је то толико заразно, своје наставнике и да воле своју отаџбину, да да ме често можете наћи на фејсбуку. пишу ћирилицом, да поштују латиницу. Да чувају свој језик, своје писмо, своју културу, да се поносе својим Вуком Караџићем. Све је више у моди да будемо анационални, а то није добро. слободно време изгледа у Вашем случају?

Који Вам стихови овога тренутка падају на памет? Стихови неке љубавне песме. Можда смо овим последњим питањем мало изненадили нашег песника. Уместо њега, ми ћемо изабрати једну његову љубавну песму. Надамо се да ће наш драги пријатељ бити задовољан. И ЈА ТЕБЕ

Аутор сте стихова најлепше школске химне у нашем граду, можда и шире. Како је уопште дошло до тога да баш наша школа добије такву част? То је било пре десет – петнаест година и бивша директорка ове школе Зорица Гајић ме је питала да ли могу да напишем химну. Ја сам казао ,,Да“, а после сам се изненадио када сам чуо колико је музика лепа и овом приликом желим пуно да поздравим аутора музике, вашу наставницу Радмилу Почанић и сматрам да је то одлично урадила.

Поруку ми она шаље да је хладно и да зебе. А ја ћутим, мудро слутим ... Одговорим: - И ЈА ТЕБЕ! Поруком се она буни: - ДА Л‘ ТИ ЧУЈЕШ САМОГ СЕБЕ? Ја се не дам. Ја не грешим. Одговорим: - И ЈА ТЕБЕ! - ОДГОВОР БИ - пише она - ПРОМЕНИТИ МАЛО МОГ’О. Добро, муцам, па куцам: - И ЈА ТЕБЕ ВОЛИМ МНОГО! Недељко Попадић

41


“БРАНКОВИ” ТАКМИЧАРИ Мина Пуношевац 8/1

2. место на општинском такмичењу из географије и пласман на окружно Мина Савић 7/3 Маша Мишковић 8/2

2. место на општинском такмичењу ,,Књижевна олимпијада“ Невена Милојковић 4/2

3. место на окружном такмичењу ,,Књижевна олимпијада“ Димитрије Стајковић 5/2

Пласман на окружно такмичење из математике Игор Станојевић 6/2

3. место на општинском такмичењуиз биологије

3. место на општинском такмичењуиз биологије

3. место на општинском такмичењуиз биологије

3. место на окружном такмичењуиз историје и пласман на окружно Вељко Пантић 6/2

3. место на општинском такмичењуиз биологије

Душан Перовић 8/1

3. место на окружном такмичењуиз историје и пласман на окружно

42

Маријана Даниловић 6/3

Матија Момировић 8/2

Пласман на окружно такмичење ,,Књижевна олимпијада“

Т

акмичили смо с на свим до сад имамо предст неко од прва три ме даље такмичење . Да се поносимо говори и нема баш тако пуно ђ да смо од појединих ш три пута мањи, али самом врху табеле на Ми смо поносни на смо колико труда и з да би стигао тамо сваке године, 5. апри још једном јасно и г имена и наградити тек предстоје даља очекујемо и

Јована Митић 8/2

Јована Кузмановић 7/2

2. место на општинском такмичењу из географије и пласман на окружно

1. место на општинском такмичењу из географије и пласман на окружно


3. место на општинском такмичењу из биологије Ања Атанасковић 6/2

2. место на општинском такмичењу из историје и пласман на окружно Иван Савић 8/2

Пласман на окружно такмичење из српског језика Јована Ранђеловић 8/2

3. место на општинском такмичењу из географије Андрија Ракић 5/2

Пласман на окружно такмичење из математике Ивана Милићевић 7/3

Пласман на окружно такмичење из српског језика Сташа Маринковић 5/1

Пласман на окружно такмичење из српског језика Никола Костић 5/2

Пласман на окружно такмичење из српског језика Славица Николић 5/2

3. место на општинском такмичењуиз биологије

3. место на општинском такмичењуиз биологије

Димитрије Николић 7/1

Душан Ђорђевић 6/2

2. место на општинском такмичењу из географије и пласман на окружно

2. место на општинском такмичењуиз биологије и пласман на окружно

Војин Милошевић 6/1

Похвала на окружном такмичењу из физике

се и ове школске године и да одржаним такмичењима тавнике који су или освојили еста, или су стекли право за а својим успехом можемо да и чињеница да наша школа и ђака као друге градске школе, школа по броју ученика скоро и се на сваком такмичењу на алази бар један ,,Бранковац“. а ове своје ученике и свесни залагања улаже свако од њих где јесте. Зато ћемо, као и ила на прослави Дана школе гласно прочитати њихова их књигом. Некима од њих а такмичења па са правом и добре резултате

Данило Фемић 7/2

1. место на општинском такмичењу у бродомоделарству и пласман на окружно

43


“БРАНКОВИ” МАТУРАНТИ

НА КРАЈУ СТАЗЕ ДУГЕ ОСАМ ГОДИНА ИНТЕРВЈУ СА ЈОВАНОМ МИТИЋ - СВЕТОСАВСКИМ УЧЕНИКОМ ШКОЛСКЕ 2012/2013.

Да ли си очекивала да Светосавски ученик за ову школску годину будеш баш ти? Искрено, не. Наша генерација је веома јака и има доста одличних ученика, била је велика конкуренција... Али, искрена да будем, потајно сам јој се надала.

Да ли је било тешко постићи резултате који су ти омогућили да добијеш ово признање? Да, било је тешко. За сваки успех је потребно много труда и рада. Трудила сам се много, радила сам и залагала се и, успела сам. Колико је теби и твојој генерацији битно да постижете успех у школи? Чини се да је данас много мање оних ученика који се својски труде да буду стварно добри ђаци. Шта ти мислиш о томе? Данас је мојим вршњацима важна само забава. Наравно и мени је, али трудим се да радим и неке друге ствари. За све нађем времена, првенствено за учење, а онда и за забаву. Наравно, волела бих да има што више добрих ђака јер је школа веома битна у животу. Како си успела да организујеш свој рад везан за школске обавезе и колико си времена имала за активности ван школе или неки свој хоби? Никада нисам планирала шта ћу да радим у слободно време. Пажљиво слушам на часу и веома мало времена ми је потребно да савладам градиво када вежбам кући, тако да имам доста слободног времена да проведем са друштвом и забавим се. Какав ћеш утисак понети кад ускоро будеш одлазила из ове школе? Кога од наставника ћеш посебно памтити по подршци коју ти је

44

давао? Ову школу никад нећу заборавити, јер сам практично у њој одрасла. Стекла прво знање, другове. За мене ће увек бити најбоља школа и по другарству и по успеху. Највећу подршку су ми дали разредни Горан Миленковић и наставница географије Драгана Соколовић. Наравно и други наставници су ми веома помогли, али бих посебно истакла ово двоје. Да ли си у току досадашњег школовања успела да оствариш све своје могућности, које су, доказано, прилично велике или си негде, у некој области, из неког предмета могла и више? Трудила сам се да будем што боља и задовољна сам својим досадашњим успехом, али мислим да сам можда могла мало већи успех да постигнем прошле године из математике и географије. Трудићу се да ове године буде много боље. Који су твоји планови за даље школовање? У коју би средњу школу отишла? Још увек нисам озбиљно размишљала коју школу бих волела да упишем, али мислим да ћу ићи или у Медицинску или у Економску, јер ме то од свих школа највише привлачи. Какви су твоји планови и визија неке мало даље будућности? Волела бих да успешно завршим факултет и радим оно за шта се одлучим. Надам се да ће и бити тако. Када би на крају школске године у име своје генерације морала да одржиш говор, шта би рекла? Најпре бих рекла колико ми значи ова школа у којој сам одрасла са својим вршњацима, колико смо успехла постигли... Захвалила бих се свим запосленима у школи који су нам омогућили овакво квалитетно школовање. Драго ми је што сам похађала ову школу...


,,ОПРАШТАМО СЕ, ОПРАШТАМО СЕ И СТРАШНО ДУГИМ НОГАМА ОДЛАЗИМО У СВЕТ...“ Мика Антић

ЗАУВЕК - 8/1 ,, Само ја знам:

никада више, никада више, нећемо се ухватити за руке ни ходати од угла до угла и покусшавати узалуд да се сетимо док ћутимо нечега врло важног, нечега толико огромно важног чега се раздвојени никада више нећемо моћи сетити.“ Мика Антић

ЗАУВЕК - 8/2 45


ИНТЕРВЈУ

Н

АШИ БИВШИ УЧЕНИЦИ АЦА ЋИРКОВИЋ, ЛЕКАР

,,Рођен сам у Крушевцу 20. августа 1969. године. Завршио сам Природно-технички струку, смер за генетику и оплемењивање биља у тадашњем Образивном цeнтру «БосаЦветић» (данашња Гимназија). Основне студије у трајању од 6 година и специјалистичке студије из гинекологије и акушерства завршио сам на Медицинском факултету у Београду (клиника «Народни фронт»), а магистрирао из гинеколошке онкологије на Медицинском факултету у Нишу. Запослен сам на Гинеколошко-акушерском одељењу Опште болнице у Крушевцу. Поред гинеколошке онкологије, уже поље интересовања ми је и фетално-матернална медицина и генетско саветовање у случају угрожених трудноћа. Говорим енглески, руски и словеначки језик , а служим се немачким језиком. Тренутно обављам функцију заменика председника Скупштине града Крушевца и председника Словеначког удружења Расинског округа «Липа» из Крушевца.’’ Када се каже школа ,,Бранко Радичевић“, чега се прво сетите? • Сетим се својих другова из школе, учитеља и наставника. Посебно бих издвојио учитељицу Олгу Миловановић и наставнице Марију Јовић, Мирјану Миловановић и Душицу Бојовић. Последња ми је била и разредни старешина од 5. до 8. разреда. Где се у Ваше време ишло на екскурзију и на којој сте се екскурзији најбоље провели? • Нажалост, екскурзије су у то доба биле ретке због ограничења које је наметнуло Министраство просвете. У сећању ми је остала посета цркви-маузолеју на Опленцу и оближњем Орашцу. Кад сте Ви били основац није било мобилних телефона ни интернета, самим тим ни фејсбука. Како се дружила Ваша генерација? • Дружили смо се непосредно, што је велика предност јер ниједно искрено пријатељство нисам изградио путем друштвених мрежа. Колико Вам је било важно да Вас наставник похвали, а колико Вас је погађала наставникова критика? • Као ђаку више су ми пријале похвале, јер млади људи, по својој природи, тешко подносе критике. Касније сам схватио да су ми критике корисније јер су ми помогле да преиспитам и исправим грешке којих нисам био свестан. Крајњи резултат је да сам усавршио нека своја знања и, што је неупорeдиво важније, своја морална начела. Како су изгледали Ваши велики одмори? Чега сте се играли? Да ли је били ,,трачарења“?

46


• Велики одмори су били посвећени игри и забави. Доминирали су фудбал и кошарка. И тада је било препричавања стварних и измишљених догађаја, једина разлика је да није било друштвених мрежа, па је и публика била скромнија. Били сте одличан ђак, чак и ђак генерације. Колико Вам је то било битно и колико је утицало на ваш даљи живот? • Бити ђак генерације била је велика част јер је признање додељивало читаво Наставничко веће. Иако сам сматрао да је примарно стицати знање, а не оцене, посебно сам био поносан на ту и на награду коју ми једоделио Декан Медицинског факултета Универзитета у Београду 1991. године, као најбољем студенту на години. Која Вам је најдража успомена из основне школе? • Тешко бих могао да издвојим неки појединачни догађај. Кад помислим на основну школу, у мислима ми се ређају лица мојих другова, од којих су неки и данас моји најближи пријатељи, првих заљубљивања, шала, школских такмичења, једног безбрижног времена које је неповратно прошло. Данас сте уважени лекар. Када бисте поново бирали занимање, да ли би то опет био лекарски позив? • Помоћ слабијим, оболелим и немоћним био је први, а занимање за природне науке други камен темељац моје одлуке за студије медицине. Медицина је због свог биолошко-хуманистичког карактера била, вероватно, једина област која је могла да задовољи моје жеље. У својој ужој области – гинекологији и акушерству, привилегован сам да присуствујем рађању новог живота, а то је више него довољно за професионалну срећу.

ЈЕДАН ЗАНИМЉИВ ЧАС Чињеница коју зна сваки просветни радник је да ученици најбоље усвајају градиво које им је представљено на другачији начин од оног који подразумева седење у школској клупи и слушање учитељице. Тако се учитељица другог разреда Снежана Стајковић досетила да сунчане дане октобра прошле године искористи и споји лепо и корисно. Наиме, лекцију из Света око нас која је везана за саобраћај предавала је на најприкладнијем могућем месту – на железничкој и аутобуској станици. У време када је путовање возом готово непознато нашој деци, одушевљени малишани су могли да виде како изгледа локомотива и вагони и да све то дотакну. Предавање учитељице Снежане употпуњавали су запослени на станицама и сами одушевљени оваквим начином учења.

47


САСТАВ ЗА 5

Ф

ДОЖИВЉАЈ СА СЛИКЕ

отографије су овековечени делови прошлости и садашњости. Гледајући их сазнајемо нашу прошлост, јер свака од њих садржи неки занимљив догађај. Тако на пример помоћу фотографије можемо да сазнамо како смо изгледали када смо били мали. Листајући албум сетила сам се, за сада мени битних догађаја. Први дан у школи, прва групна фотографија одељења, екскурзија и тако редом. Поглед ми се задржао на слици на којој смо сестра и ја у народној ношњи. Сетила сам се тог дана, нашег првог наступа у нашем селу. Петнаести мај, дан када цело село слави, освануо је сунчан и ведар. Имали смо наступ испред цркве тако да сам имала велику трему. Прво сам страховала да мама неће моћи да стигне да нам помогне да се спремимо сестра и ја, а затим да ћу нешто да погрешим на наступу. Ухватила ме је нервоза и све ми је сметало. Сметало ми је што мала сестра није хтела да спава, али ни да ћути. Само је плакала и када би је мама узела тада би ућутала. Ваљда је осећала да ће ми негде да идемо па је страховала да ће њу да оставимо кући. На моју срећу, дошле су ми сестре од тетке тако да су оне притекле у помоћ, замајавале су Милицу и тако ослободиле маму. Стигле смо на време и све је било на свом месту, фризура,

В

ношња, шминка. Трема је за тренутак нестала, али се поново вратила када смо стигли пред цркву. Публика и бројни гости, такође и учесници програма само су још више појачавали моју несигурност, јер ипак они дуже играју од нас. Али све је то трајало док нисмо почели да наступамо. Звуци музике и уиграни кораци учинили су да заборавим да је то наступ. Играла сам као да нема никог од публике. На крају у реалност ме је вратио буран аплауз публике. Све се завршило у најбољем реду, а аплауз и осмех на свачијем лицу то је и потврдио. Срећу и задовољство што је све тако било нисам могла да сакријем. Чак сам се самој себи смејала због беспотребног страха. Али срећа се на овој фотографији не види јер је на њој ухваћен тренутак пре наступа, тако да ме увек подсети на велику трему и страх. Када су фотографије скоријег датума сећамо се најмање ситнице везане за њу, али за оне старије вежу нас само магловита сећања. Често се деси да је окренемо па да на полеђини видимо датум и тада се сетимо времена када је настала.Важно је да их чувамо, јер када дођемо у озбиљније године добро ће нам доћи да се присетимо нашег детињства и разних догађаја везаних за њега. Марија Стевановић 6/3

ПОРТРЕТ

рата весело зашкрипаше и ја уђох у малену собу. Ноздрве ми одмах запара мирис старости помешан са “Бохором” који моја мајка немилице троши покушавајући да га прикрије. Тамне, готово црне очи заискрише. Мршава, изборана рука позва ме да уђем и ја се лагано спустих на кревет. Почињем да причам, задиркујем, понашам се као да је све у реду, иако моја бака већ годинама живи у неком свом свету. А ја знам да она воли кад ја дођем, осећам то, иако ми одавно ни име не зна, стално пита ко сам, чији сам и када ћу кући. Дању спава, наслоњена кошчатим лактовима на високе јастуке, а када је будна увек у рукама има неко парче тканине 48


које упорно чупка и окреће сатима. До прошле зиме кретала се запањујуће добро и поносно носила својих четрдесетак килиграма и осамдесет седам година. Тумарала је по дворишту и стално нас запиткивала када ће неко доћи по њу да је води кући. А онда се ваљда и она уморила. Мршаве руке је спупила у малено крило и само повремено њима затеже крајеве мараме. Марама непослушна, клизи низ ретку белу косу, пада са уске изборане главе. Крезуба уста се смеју, чело се напреже, као да с муком пребира по сећању, листа само њој знану књигу, покушава, жели да се сети, и опет се опушта, предаје, и даље сам јој само неки познати лик. Тешко је повезати њу и особу која је мене и моју сестру возила у колицима. Увек живахна, вредна, насмејана. Моја тетка каже да никада ничија чорба није била добра као њена. Није је мрзело да километрима пешачи и деци донесе корпу грожђа. Кришом ми је гурала новац у џеп панталона шеретски намигујући.     Али живот је стварно чудан. Од свега тога остала је само љуска, скоро непрепознатљива љуска онога што је некада била. Љубим је у наборани образ и кришом дајем чоколаду. Весело ми се смеје и поглед јој се губи у даљини. Лазар Обрадовић 6/3

ЛЕПО ПИСАЊЕ

КОМОРАНСКО ЗЛАТНО ПЕРО 2012. 29. септембра 2012. године у манастирској порти Свети Никола у Коморану по трећи пут заредом oдржано је такмичење у лепом писању – калиграфији. На такмичењу је учествовало једанаест школа међу којима и наша. Две ученице наше школе су оствариле одличан резултат – у категорији до четвртог разреда 3. место је освојила Невена Милојковић, ученица 4. разреда, а у категорији од петог до осмог разреда 3. место је освојила Сташа Маринковић, ученица 5. разреда.

вић о к н Мари разреда) а ш а Ст 5. до 8. – о т д с 3. ме егоријио (у кат

3. (у мест кат о его – Н ри еве јио на д 1 Ми . до ло 4. јков ра и зре ћ да)

треће такмичење у лепом писању

49


О З О РИ

“БРАНКОВЕ” ЗВЕЗДИЦЕ

П

И Д ЦЕ

ШНЕ ЗВЕЗ

Јануар 2013. отпочео је са наградама и то оним првим. Наиме, на конкурсу пројекта ,,Позоришне звездице“ који реализује Удружење грађана за подршку европским интеграцијама ,,Евроконтакт’’ и Крушевачко позориште ,,Бранковци“ су се показали као мајстори ,,од пера и четкице“. Од преко 200 приспелих радова на тему ,,Европа и ја“ прву награду за кратку причу добила је Невена Милић 7/3, док је прву награду за ликовни рад добила Даница Ћирић 5/2. Трећа награда, такође за ликовни рад, припала је Јовани Маринковић 4/2.

ЕВРОПА И ЈА

Живим у прелепој земљи у срцу Европе и Балкана. Мала, одважна Србија на раскршћу путева између истока и запада моја је домовина.

Сваког дана слушам о нашем уласку у Европску унију. Знам да је то тежња свих нас, али исто тако знам да нам је то недостижан циљ, бар за сада. А ја, као дете, питам се шта је то тако компликовано? Зашто се не избришу све границе и укину визе и пасоши? Зашто се људи цене по томе из које земље долазе, а не по томе шта им је у срцу? Дружељубива сам по природи. Гостољубива такође. То ми је, ваљда, наслеђе од предака који угостише многе зване и незване госте. Сваком према заслузи. Ја маштам о томе када ћу у својој кући имати госте из Европе, своје вршњакиње. Била би ту вероватно једна плавоока Немица, дугокоса Хoланђанка звонког гласа, Францускиња би могла да буде мала црњкиња са много ситних плетеница на глави. Замишљам наш заједнички излет и како упознајемо најлепше пределе мог краја, моје земље, како их учим нашим обичајима, а оне се диве бескрајним зеленим пространствима наших шума и равница, плаветнилу наших река, укусу

50

Марко Славковић 5/3

Давид Живић 5/3

Поред награђених ученика похваљени су и Александра Костић 6/2, Александра Николић 6/1, Андријана Збиљић 4/2, Данијела Трајковић 4/2, Григорије Томић 3/2, Давид Живић 5/3, Загорка Симић 7/3, Марко Славковић 5/3 и Јован Крсмановић 3/1.

наше хране. Учила бих их неким основним речима нашег језика, како се каже љубав, срећа, волим, пријатељство, разумевање, изволи, хвала, наздравље, живели... Заједно бисмо певушила најлепше српске песме о љубави, о младости. Размењивале бисмо искуства из школе, о томе како се код њих учи и шта се учи, о томе какве резултате постижу и упоређивала бих са нашим. Не бисмо заобишле ни моду, ни мале љубавне тајне јер су оне, ваљда, својствене свима, без обзира одакле долазе. Смејале бисмо се до дубоко у ноћ разговарајући на неком непостојећем језику који бисмо ми одлично разумеле. И тако, док маштам о посети мојих пријатељица, ја просто не смем да маштам о мом одласку код њих, јер ваљда још увек стрепим да се то неће ускоро десити. Тако је то када живиш у Србији, чак и машта зна за своје границе. Тако су нам, нажалост, одредили други, она Европа којој ми, кажу, још увек не припадамо. Не знам ко је дошао до таквог закључка и зашто, али знам да живим у малој, одважној Србији, у срцу Балкана и Европе. Невена Милић 7/3 ПРВА награда за кратку причу


Даница Ћирић 5/2 ПРВА награда за ликовни рад

ЕВРОПА И ЈА Знам, живим у малој земљи на Балкану. Знам, живим на континенту кога зову ,,Стари континент“. Учим у школи како изгледа тај континент, Европа, и где се налази на мапи света. Многе ствари о њој су ми јасне, али многе ме и збуњују.

Загорка С имић 7/3

4/2 д овић ковни ра к н и и ар а за л на М Јова А наград ТРЕЋ

Јасно ми је и свиђа ми се готово све што сам у школи научила о европском континенту. Лепши је од било ког другог, јер имам утисак да је он ,,главни“, да је некако у центру, док су сви остали континенти споредни, са стране. Из Европе су кренуле многе експедиције које су кроз векове откривале остатак света и нове континенте. У њу се сливало богатство других. На мапи света ушушкана у средини, као највеће благо чувала је своју историју од памтивека до данас. Да, многе ствари су ми јасне. Ипак, неке ме веома збуњују, а о њима стално слушам на телевизији, у граду, од старијих. Неки причају да не припадамо Европи, да смо примитивни, ратоборни. Други нас називају Балканцима који каскају за развијеним светом. Трећи, пак, сматрају да треба да ,,уђемо“ у Европу, четврти се категорички противе томе. Е, то ми није јасно! Кажу да смо ратоборни, а НАС су засипали бомбама разноразни белосветски ,,миротворци“. Кажу да смо неписмени, а дела наше

књижевности су старија од многих европских и светских земаља. Зову нас примитивцима, а ми смо весео и гостољубив народ. Истина, нисмо богати, али имамо велико срце. Када ме наставник географије пита да покажем своју Србију на карти света, тражим је и налазим ту негде у срцу Европе. Зашто онда нисмо Европа? Где то треба да уђемо или изађемо?! То ми никако није јасно. Као и свако мојих година, надам се да ће ми многе ствари постати јасне кад мало поодрастем. Вероватно сам сада и сувише мала да схватим ова компликована питања светске политике. Ја једино знам шта бих волела. Ето, волела бих да упознам ту Европу, али изблиза. Да видим земље и градове о којима сам чула или читала. Да видим светла Париза, поља лала у Холандији, Азурну обалу, да завртим рулет у Монте Карлу, да се спустим низ падине Алпа, да гондолом прокрстарим канале Венеције, да видим чувени Лондонски мост... Желим да будем оно што јесам – Српкиња која у сваком могућем смислу живи тамо где је одувек живела и где ће и даље живети: У СРБИЈИ, У ЕВРОПИ. Загорка Симић 7/3 ПОХВАЛА за литреарни састав

51


УЧИМО ЈЕЗИКЕ - ЕНГЛЕСКИ

Why do we study Eng lish? on

d The tower of Lon

Big Ben

English helps us communicate with friends and people all over the world. English connectsour country to the world and enables us understand better other nations and cultures.English is commonly spoken throughout much of the world due to Great Britain’s expansion during the colonial age. People in Australia, New Zealand, Canada, parts of Africa, India and many smaller island nations speak English. English is the commonly adopted second language in Germany, Norway, Sweden, Denmark and the Netherlands. Speaking English opens these countries and cultures up to us. Maybe the greatest pleasure of studying English is being able to travel and speak English freely everywhere. So, let us now imagine that we are in the epicentre of the English language: London. Let see what we can see and experience there.These are the sights worth seeing in London.

Tower Bridge

k

r Hyde pa

Buckingham P

alace

52

heatre

be T The Glo


SYDNEY IS BEAUTIFUL... Један од наших ученика је имао ту срећу да отпутује у Сиднеј где је бескрајно уживао. Ево шта му је привукло пажњу:

Sydney Botanic Garden It’s excellent. The Royal Botanic Gardens, which are just a short walk around the water’s edge from the Sydney Opera House, is one of the most breathtakingly beautiful settings you will see anywhere.

Sydney aquarium The aquarium contains a large variety of Australian aquatic life, displaying more than 650 species comprising more than 6,000 individual fish and other sea and water creatures from most of Australia’s water habitats.

Australia is great country, but the weather isn’t so good. You never know whether it will be a rainy or a sunny day. Sydney is beautiful. Even though it’s near the Ocean you can’t go swimming because there are jellyfish and sharks but you can go fishing ;-) (Stefan)

53


УЧИМО ЈЕЗИКЕ - ИТАЛИЈАНСКИ

P R O D O T T I

T I P I C I

ITALIA

SERBIA

I vini più famosi d’Italia ci vengono dalla Toscana

Acquavite di prugne è un simbolo della Serbia

Bevande è il piatto nazionale di Italia

Serbo tradizione che gli ospiti attendere carruba

Produzione di olive è diffusa in tutta Italia

Siamo venuti dal sud della Leskovac pepperoncino

Più grande produzione di tartufi in Toscana

LINEAMENTI

Simbolo di sovranità da Roma antica

Colosseo arena in tempi antichi

Fontana di Trevi-fontana magica

Carnevale di Venezia ad ogni battuta vale la pena

54

Top con cavolo campi futoskih

Simbolo di uno stato Serbia

Felix Romuliana palazzo romano

La gloria dell’eroe eterna del Kosovo

Trombe echeggiano coos Serbia


УЧЕНИЧКИ РАДОВИ

П

ПРИЧА О СКОРО СВЕМУ

ролеће је, моје омиљено годишње доба. Застајем на путу до школе и ослушкујем живот око себе. Чује се весели цвркут птица. Све је бујно, расцветало, ново... Схватам да се сваке године изнова дивим пролећу и моћи природе да се обнови, уздигне, да поново живи.

О

ко мене тако једноставне, а ипак лепе ствари. Лепота у једноставности, у обичности. Мало је потребно да човек буде срећан, а, кажу, ипак то ,,мало“ тако фали. Или је човек заборавио да ужива у ситницама? У оним малим, обичним стварима. У нечијем осмеху, Лепоти пролећног дана, песми птица, сунчевом зраку у нечијим плавим очима...

Л

епршање смеђе косе на благом поветарцу и црвена карирана кошуља. То је она. Долази ми у сусрет другарица, моје друго ја, често глас моје савести. Разумемо се добро нас две. Делимо срећу, а она се, упркос правилима математике и здравог разума, том поделом не смањује, већ увећава. Не живи се по правилима математике. И да ли живот уопште подноси правила. Неко ће рећи да правила постоје да би се кршила. Прекршимо нас две понеко правило, као када киднемо са пробе хора, па се сатима кикоћемо и чекамо да прође Лука са својим умишњеним другом који ,,зна све“. Лука не зна све, али је сладак. Моја бака каже да се човек учи док је жив. Значи, има наде за Луку. ,,Кул“ ти је фризура, а и ,,старкице“ су ти баш у тренду. Зна мала шта је мода. Мода! Наша тема. Ми смо баш модерне. Пар крпица у тренду и фаца си.

Н

е знам шта бих без другарице, без музике, без Луке. И школа ми је драга, али не реците то ником, рећи ће да сам ,,штребер“. Јесам ли? Мало, малчице. Шта ћу кад волим да сваке године ,,обесим“ бар по једну диплому о зид своје собе, свог малог царства окреченог у разе. У розе!? Побогу! Шта ту није у реду, па ја сам мамина и татина девојчица. Ено, о врату мог меде је моја медаља са прошлогодишњег кроса. Била сам прва и све остале оставила за собом у облаку прашине.

Г У

отова је проба хора. Сви излазе. Неприметно се ,,убацујемо“ у масу. Натраг кући. Мало учења, па поново у,,школско“.

МОЈА МАМА

лазим у ,,школско“. Видим многа насмејана лица. То су моји другови. Али ја тражим карирану кошуљу и лепршаву смеђу косу и кад је нађем, трчим јој у сусрет. И хватам је испод руке и причам о скоро свему. И о Луки...

Има једна особа дивна, име јој је мајка. Има једна особа добра, име јој је мајка. Без ње не би свет постојао, без ње се нико не би родио. За мије пољупце живот би дала моја једина најбоља мама. Брижна и нежна – такву је волим крај наше љубави не постоји! Никола Станковић 3/2

Ивана Милићевић 7/2

НАША ШКОЛА Наша школа је јака и има пуно ђака, дечака и девојчица, четворака и петица. Пуно песме и игара међу децом радост ствара. У школи другарство влада весели у њу идемо сада. Александра Савић 3/2

55


УЧЕНИЧКИ РАДОВИ

КЊИГА КАО НАЈБОЉИ ДРУГ Некада су људи знали да причају лепе приче, и баш су их све памтили јер нико није знао да чита и пише. Данас, чим дете почне да гуче, старији одмах крену да га уче како се од речи прича ствара, а књига је свима другарица стара. А кад вече падне и дете у кревет пође, мама, тата или неко трећи са књигом у собу дође па уз разне згоде, песмице и приче детету се санак лагано примиче. Упозна те кига са људима многим, и без брода по морима пловиш, кроз прашуму смело до пустиње дођеш, најстрашнијег лава успеш да уловиш. Некад си принц смели на ватреном коњу, некад умни просјак што савете даје, уз књигу успеваш да се развеселиш, уз књигу и туга некад краће траје. Било куд да кренеш, понеси је, друже, јер досади свакој она лек постаје, она те научи да пријатељ некад ништа не захтева већ сам само даје. Некада су људи знали да причају лепе приче, данас књига приче чува, знање нуди, лепоту буди.

56

Синиша Живић 7/1


МАЈЦИ Ову песму пишем теби, јединој особи која ми вреди, од мене направићеш човека, волећу те, мајко, до века. Опрости ми за сваки мој грех, само желим да видим твој осмех, тата није ту,тога свестан сам, али нисам сам. Ту си ти која ме подигла с пуно љубави,

НАСТАВНИЦИ Има наставника финих, има наставника строгих, али у мојој школи највише је добрих.

и одвела на прави пут,

Наставница италијанског обично пита средом,

понекад сам на тебе био љут,

од првог до последњег испита нас редом.

али кратко,после би се смејали слатко. Са мном сваки дан учиш, то показује колико се око мене мучиш.

Наставник Булатовић, шале никад сит, предавања његова заиста су хит! Ту је и географичарка и њене мапе, кад она прође, сви скидају капе!

Сада у кући, док читаш ово,

Затим физичарка и њене справе

и у својој столици седиш,

велике ,,проблеме“ ђацима направе.

кроз ову песму покушавам да ти докажем да ми много вредиш! Михајло Живковић 6/1

Наставник историје, он је мало строг, зато га сви слушамо као да је Бог! Онда следи математичарка и њене бројке, за њом моје четворке и тројке. Затим музичарка предивнога гласа, кад она запева све се заталаса. С њом гласове своје удружимо ми, Па весела песма школом се ори! Наставник техничког с лењиром у руци, Задаци су озбиљни, никад краја муци. Кад ликовно дође, наставник нас пита да ли знамо шта ће данас да се слика. Слика ко шта хоће, истина је цела, ту настају наша права ремек- дела! За физичко увек орни смо ми, кад наставник ,,подвикне“ тад вежбамо сви. Затим дође енглески, њега знају сви, успешно Eнглези правимо се ми. На крају је разредна и њен српски језик, граматика, песме, приче, јер тако се знање стиче. Хелена Дeљанин Миливојевић 6/3

57


ШКОЛА БЕЗ НАСИЉА

Чланови Вршњачког тима ОШ‘’Бранко Радичевић’’ ура

ат је “привилегована“ арик к е група ученика, Цртањ изабраних од стране својих вршњака с циљем да промовишу ненасиље, толеранцију и да представљају медијаторе у превенцији насиља у основној школи.

Вршњачки тим

Ученици од 5-8 разреда су са својим наставницима (сарадницима ВТ-а) организовали разне занимљиве акције. Наши ученици су стекли вештине и знања која ће им помоћи да организују школске акције усмерене на промоцију ненасиља и смањење насиља у школи. коли

зија

ви Теле

58

ој ш у наш


Војислав Николић 5/3

Изр Вељко Мићић 7/3

ада

стри

па м арт

2013

.

Маша Момировић 5/3

Урош Одовић 5/1

2. април 2013.

ВЕЖБАМО СВИ

59


ПРИЧА У СЛИКАМА

МАЛИ ПРЕДАХ ВЕЛИКИ ОДМОР До краја часа је свега неколико минута. Писмени задатак се приводи крају... Судећи по удубљености у писање, биће добрих оцена.

Звонило је и мукама је крај. Убрзо ће сви предати задатке и кренути у неке нове победе. Али прво – велики одмор!

После напорна два часа треба сакупити енергију за још најмање три и ученици “опседају” школску кантину.

Они који воле “нешто конкретно” брзим кораком се упућују према киоску преко пута школе не би ли купили пљескавицу или топли сендвич.

Има и оних који нису нарочито гладни па велики одмор од првог минута проводе на фудбалском терену.

Или на кошаркашком терену...

60


Или на импровизованом терену испред фискултурне сале где се уместо лопте шутира поклопац флашице за сок (назив ове “спортске” дисциплине је – ЧЕПОВИ).

Поједини су се одлучили да ипак буду само посматрачи.

Тема за разговор је пуно, неке су само за девојчице,

неке само за дечаке, једничке и девојчицама и дечацима.

неке

су

Клупице у школском дворишту пружају леп поглед спортске терене и неки ту радо проводе одмор.

Други више воле љуљашке... степениште на ђачком улазу.

за-

на

или

Има и оних који воле ужину да поједу далеко од сваке гужве, онако на тенане.

61


И оних који не једу ништа јер живе од љубави.

Да све буде како ред налаже – будно око школског полицајца прати сва дешавања. А готово увек је мирно, безбедно и сигурно.

И кад звони за крај великог одмора, време пре уласка наставника неки користе да обнове лекцију.

Има и оних који су све “научили” код куће, они безбрижно чекају улазак наставникa.

Час је почео. Провирујемо у једну учионицу и већ на почетку часа затичемо радну атмосферу.

Школским ходницима влада мир, па дежурни ученик може на миру да куцка поруке.

62


,,ПОДВОДНИ СВЕТ У ОКУ ДЕТЕТА“ 9. ликовни конкурс у организацији КЦК

1. место – Петра Илић

3. место – Александра Николић

63


Profile for Igo Ras

CIC 2  

Drugo izdanje casopisa CIC Osnovna skola "Branko Radicevic" Krusevac

CIC 2  

Drugo izdanje casopisa CIC Osnovna skola "Branko Radicevic" Krusevac

Profile for rigor04
Advertisement