4
RE^ NARODA, УТОРАК 22. ОКТОБАР 2013. ГОДИНЕ
МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ И ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ ПРЕДСТАВИЛИ МОНОГРАФИЈУ:
ДВА ВЕКА ВОЈСКЕ У БРАНИЧЕВУ
Поводом обележавања Дана ослобођења Пожаревца и стогодишњице балканских ратова, у понедељак, 14. октобра, у граду под Чачалицом, представљена је ишчекивана монографија „Два века војске у Браничеву“, аутора пуковника мр Миливоја Пајовића, начелника Центра за мировне операције и мр Јасмине Николић, директорке Историјског архива Пожаревац. Промоција је приређена у Спомен соби касарне „Генерал Павле Јуришић Штурм“, у присуству представника војске, локалне самоуправе и привреде Браничевског региона, и бројних гостију из шире Србије. Издавачи ове двојезичне монографске студије су Медија центар „Одбрана“ - Управа за односе са јавношћу Министарства одбране РС и Историјски архив Пожаревац, а покровитељи Град Пожаревац и Команда Гарнизона Пожаревац.
и рецензент књиге др Мирољуб Манојловић. Овај значајан догађај употпуњен је и пригодним културно-уметничким програмом професора пожаревачке Средње музичке школе „Стеван Мокрањац“, наступом Срећка Васића на хармоници и Илије Рајковића на клавиру. Током вечери, пуковник Шљиванчанин указао је на то да се војнику не указује често шанса да искаже своја осећања, и додао: - Нешто слично овом амбијенту доживео сам 1998. године, приликом посете Високим Дечанима, слушајући литургију, под иконама.. Таква осећања буди и ова наша Спомен соба, такође је дело аутора истоимене монографије „Два века војске у Браничеву“, које су са пуним правом наш понос. Директор Медија центра „Одбрана“, потпуковник Марковић,
Мр Јасмина Николић
ће монографија бити промовисана и на предстојећем Сајму књига у Београду, те потсетио на почетке и представио идеје о будућој сарадњи Медија центра „Одбрана“ и Историјског архива Пожаревац. Рецензент монографије
ИСТОРИЈСКИ СТУБ НОВОВЕКОВНЕ СРБИЈЕ
У Спомен соби, испуњеној до последњег места, први се обратио градоначелник Пожаревца Миомир Илић, који је уз речи похвале и подршке ауторима монографије и активностима Историјског архива Пожаревац, истакао да је ово дело још један у низу успешних пројеката пожаревачког Архива, препознатљивог по професионализму и патриотизму. Поручио је да се управо указивањем поштовања према својој прошлости показује и опредељење за живот какав Пожаревац данас живи. На промоцији су осим аутора монографије, мр Пајовића и мр Николић, говорили и командант Гарнизона Пожаревац и Центра за обуку Копнене војске пуковник Душко Шљиванчанин, директор Медија центра „Одбрана“ потпуковник Славољуб Марковић
Велико интересовање за новообјављену монографију
нагласио је да, иако је књига промовисана у априлу у Београду, не постоји боље место да она буде представљена јавности од Спомен собе у Пожаревцу: - Овде су забележени векови, деценије и године. И, управо овде, пред зидом хероја, најбоље је место за промоцију богате војне историје Браничевског округа, рекао је потпуковник Марковић и најавио да
ДИРЕКТОРКА ПОЖАРЕВАЧКОГ АРХИВА, МР ЈАСМИНА НИКОЛИЋ
ИСТОРИЈА НЕПРЕКИДНЕ БОРБЕ
„Нововековна историја српског народа заправо је историја непрекидне војничке и народне борбе за слободу и независност српских земаља. Читав деветнаести и већи део двадесетог века, Срби су потрошили у ратовима широм Балкана, које је на својим плећима носила храбра, али никада опорављена српска војска. Ретко која област у Србији је тако богато извориште српске војничке традиције, као што су град Пожаревац и Браничевски округ. Само у Браничеву, и на подунавским и поморавским странама које га захватају, близу 15.000 родољуба положило је животе у десет ратова, од којих два светска,“ истакла је између осталог мр Јасмина Николић, директорка ИАП и један од аутора управо објављене монографије „Два века војске у Браничеву“, и наставила: „Пред нама су, дакле, документа која величају и сећају на хероје српства- а ми смо, као борци духа и писане речи, као најјачег мача, оставили писане трагове њиховог јунаштва у националној војној историји. С поносом се сећамо историје Браничева, са жељом да његова бурна и бременита прошлост надогради што богатију и успешнију будућност. Славећи хероје, сећањем побеђујући силе мрака, величамо духовно самоспознање- осећање српства. Сећање на јунаке прошлости ојачава снагу трајања, јер онај ко не памти недовољно постоји. На крају, сматрам да ће ова студија на известан начин још више окупити струку у Србији и да ће допринети културним интеграцијама и живљим духовним комуникацијама.“
„Два века војске у Браничеву“ Мирољуб Манојловић истакао је да ова књига представља значајан допринос осветљавању историје Војске Србије и стуб безбедности и гаранције нововековне српске државе и српског народа. Монографија је иначе настала као пратећи део истоимене сталне спомен поставке у Спомен соби, и заједно пружају могућност увида у то како се процес стварања војске одвијао у Браничевском округу. Иначе, поменута Спомен поставка „Два века војске у Браничеву“ заједнички је пројекат Команде Гарнизона Пожаревац и Историјског архива Пожаревац, којим су обухваћени најважнији датуми, личности и друштвене околности од 1804. године до данас. Аутори монографије, такође су и аутори поставке докумената, који сведоче о целокупној војној историји Србије.
РИЗНИЦА СЕЋАЊА НА ХЕРОЈЕ СРПСТВА
О историјским подацима током ратова на подручју Браничевског округа говорила је мр Јасмина Николић, истакавши да је монографија концентрисано истраживачко благо, доступно за
даље тумачење, систематизацију и шири допринос нашој историјској и војној науци. - Већ 1825. године, у Пожаревцу је почела обука првих војника Пожаревачке, Смедеревске и Ресавске нахије. Пет година касније, на Ђурђевдан, 1830. формирана је гарда. У Пожаревцу је основана и војна музика, формирана војна болница, а свој рад започела је и војна академија. Зато и нема бољег пута да се историја једног народа осветли, објасни и поколењима приближи, од објављивања истражене архивске грађе и излагања сведока тога времена и описа материјалних историјских извора, говорила је мр Николић, и наставила: - Сваки документ који се налази пред читаоцима има наглашену везу са догађајима из војне историје, који су проминули овим крајем и подсећа на све наше хероје, кроз године и кроз векове. Из архивских фондова Историјског архива Пожаревац, Архива Србије и Војног архива, сумирана су документа која илуструју војну прошлост од Првог српског устанка до данашњих дана. Изабрана архивска документа, као оригинални историјски извори, основ су унапређивања знања данашњих следбеника угледних имена војне науке у Србији деветнаестог века. Од Првог и Другог српског устанка, преко Српско-турских ратова и два велика светска сукоба, до данашњих дана, у овој књизи наглашене су и објашњене релевантне чињенице, истакнути учесници најважнијих догађаја и представљена епопеја читавог једног народа. Прикупљена и на светло дана изнета архивска грађа представља на једном месту концентрисано истраживачко благо које је доступно за даље тумачење, систематизацију и шири допринос нашој историјској и војној науци. - Наша загледаност у прошлост има смисла само ако се у њој траже рационални одговори на питања која поставља садашњост у име будућности. Ти одговори на многа питања крију се, једним делом, у архивима. Као подршка томе, познавање историје треба да буде стваран културни квалитет данашњег човека који ће му омогућити пуније разумевање себе и других. Да би се то остварило неопходно је потребно сачувати институције као што је Архив. Тиме ћемо доказати да смо истински баштиници европских културних и духовних вредности, идеја и тековина, говорила је ауторка, закључивши да је ова је књига ризница сећања на све претходне јединице Гарнизона Пожаревац, као и узвишено место сећања на бесмртни подвиг и жртву бораца чији ликови мотре са Зида хероја.
Мр Миливоје Пајовић
СВЕДОЧАНСТВО СНАГЕ И ВОЉЕ
Пуковник мр Миливоје Пајовић поручио је да је остварена победа над заборавом: - Имамо Спомен собу, а сада и књигу која слави победу и слободу. Не само на један дан у години, већ свакога тренутка, чиме негујемо сећање на наше славне претке.. Али, ова књига има и другу своју мисију, која се већ спроводи. -Уз ову књигу причао сам са командантом шпанске војске, једног поподнева, у Мадриду. Захвалио се што ће је имати на полици, а са њом и могућност да више сазна о двовековном подвигу српског народа. Узвратио је књигом о оклопној јединици Севиље, али, за ову нашу монографију казао је да је најлепша коју је до сада видео. Другу књигу сам оставио, пре два месеца, у Либану, у Команди мисије УН. Сада имају прилику да је прегледају војници Салвадора, Гане, Индонезије, Индије и Малезије, Француске и Кине. Гледао сам их како је листају у покушају да срачунају колико смо мало времена у два века живели без рата. Гледао ју је и један мајор аустријанац, војни посматрач. Ћути... Поклонићу је и немачком и турском официру, чим их сретнем. Сада је то, ваљда, део наше заједничке ружне прошлости? Ко зна? Имао сам још једну књигу, коју сам послао у Њујорк, да тамо, у замало белом свету, један службеник наше амбасаде има чиме да се похвали. Чим буде прилике послаћемо је у Скандинавију, Москву и широм света, јер ово није само војна историја овог краја, већ слика свеукупне историје и документ о снази и вољи наших суграђана, који се пред свима смеју похвалити. Ова књига је споменик који хода, који говори и споразумева се у целом свету. Објашњава и узвишени смисао живота који је за наше хероје прекратко трајао. Овакву Спомен собу и књигу нема ниједан гарнизон у Пожаревцу и надамо се да ће их бити, па да се на једној полици саберу бесмртници. А. М.