Issuu on Google+

str. 42

m art 2 0 1 0

GODINA III BROJ 30

RD SRBIJA

Jana Matej Reader’s Digestov Evropljanin godine

+

ik Rečnnarske

Račurzlame zav . 141 str

Ž i v o t

i z b l i z a !

Saveti Za brojne životne izazove str. 58 Milioner sa ulice Sjaj i beda Oskara str. 50 Zdrava hrana Poslušajte zdrav razum! str. 92 Nepismenost Stari problem, novo doba str. 78

rdsrbija.com

269 din. 5,9 km Mart 2010. Issn 1452-9947

www.rdsrbija.com

Aleksandra Kovač

Sa verom u sopstvene

snove str. 17


srBiJa

Glavni urednik Vladan MirkoviÊ

Izvršna urednica Tamara ZjaËiÊ Grafička urednica Maja Keser Lektorka Tatjana StaniÊ-NenadiÊ Stalni saradnici Aleksandra DimiÊ, Veljko MaksimoviÊ, Ivica SteviÊ, Dragan MaksimoviÊ Izdavač Mladinska knjiga d.o.o. –ora StanojeviÊa 14, 11070 Novi Beograd

Direktor Radoš JovanoviÊ Komercijalni direktor Miroslav JovanoviÊ Product Manager časopisa Reader’s Digest Srbija Marijeta ZdravkoviÊ

The Re a de r ’s D i g e s t A s so ci a tion , Inc . President and Chief Executive Officer Mary G. Berner President, RD Europe Dawn M. Zier VP, Global Editor-in-Chief, Reader’s Digest Peggy Northrop SVP, Chief Marketing Officer­ Amy J. Radin

­ u 50 izdanja na 21 jeziku. Reader’s Digest izdaje se u svetu

Budimo u kontaktu! Pisma uredništvu

Internet strane www.rdsrbija.com E-pošta rd@mladinska.rs Faks +381 11 22 57 070 Adresa Časopis Reader’s Digest Srbija, Đorđa Stanojevića br. 14, 11070 Novi Beograd, Srbija Zadržavamo pravo skraćivanja i korišćenja vaših priloga u svim štampanim i elektronskim izdanjima.

Pretplata/Odeljenje prodaje

Telefon +381 11 22 57 000 E-pošta office@mladinska.rs Adresa Reader’s Digest Srbija (pretplata) Đorđa Stanojevića br. 14, 11070 Novi Beograd, Srbija

Prodaja oglasnog prostora Telefon +381 11 22 57 000 Faks +381 11 22 57 090 E-pošta rd@mladinska.rs

8

Promena adrese stanovanja

Molimo pretplatnike da nas obaveste o promeni prebivališta, kako bi uredno dobili svoj primerak časopisa.

Ostale informacije

2010. Reader’s Digest Srbija izdaje Mladinska knjiga d.o.o. Sva prava zadržana. Tekstove i fotografije objavljene u Reader’s Digestu nije dozvoljeno umnožavati i distribuirati. Neobjavljene tekstove i fotografije ne vraćamo. Reader’s Digest je registrovani zaštitni znak kompanije Reader’s Digest Association, Inc. Tiraž broja 50 000 CIP -

,

050(497.11) READER’S Digest Srbija / glavni urednik Vladan MirkoviÊ. - 2007 (oktobar) - . Beograd (–ora StanojeviÊa 14) : Mladinska knjiga, 2007 - (Ljubljana : Delo). - 19 cm MeseËno ISSN 1452-9947 = Reader’s Digest Srbija COBISS.SR-ID 142934284

r e a d e r ’ s d i g e st ˙ m a rt ’ 1 0.


život izbliza!

mart 2010.

srbija

42 Anđeo sa Istoka * Džon Dajson

Jana Matej je posvetila svoj život spasavanju dece, žrtava trgovine seksualnim robljem

58 Saveti prema kojima treba živeti *

Mnogo proverenih saveta od zaista pametnih stručnjaka

foto g r a f i j a : g e t t y i m ag e s ; ( ko r i c a ) u st u p i l a a l e ks a n d r a kova č

70 Nasmešite se za dosije

Fotografije sidnejskih lupeža pružaju neverovatan uvid u mračne uglove ovog grada

78 Kako se izboriti sa nepismenošću? * Srđan Protić

Gotovo milion i po osoba u Srbiji ima problema sa čitanjem i pisanjem

86 Majin san

Dženifer Rolings

Maja Kazazić nije verovala da će ikada više moći da hoda i pri tom ne oseća bol

92 Probirljivo! * Linda Petling

Svakim danom je sve teže doneti razumnu odluku o tome šta je dobro za ishranu preporuk a redakcije

50 Milioner sa ulice:

stvarna priča * M e r i M a r f i Šta se desi nakon što zaigrate u Oskarom ovenčanom holivudskom filmskom hitu? Za dvoje dece glumaca iz sirotinjske četvrti, život je najpre postao još gori

9


srbija

96 Infoskop: Oskari Robert Kiner

Ako nema nade da ćete ga dobiti, prezirete ih. Ako ima, onda oni postaju veoma važni

100 Krenuti na Golijata Meri A. Fišer

100

„Sada razumem zašto je bilo potrebno da to bude neko kao što je Vudi“

106 Magija pustinje

na korici

J a c e k Pa l k i j e v i č

Putovanje kroz pustinju nije tek prolazak kroz ogromna beživotna prostranstva, već pre svega putovanje u dubinu sopstvenog bića

114 4 pogleda na mehur

Kao fizička pojava , kao zabava, kao morske pametnice, kao veliki nered

119 Repriza detinjstva kejt duti

Zahvaljujući sopstvenoj deci iznova možete otkrivati brojne aktivnosti iz detinjstva i nanovo uživati u njima i više nego prvi put knjiga plus

124 Protiv svih prepreka an malens

Šansa da će pronaći odgovarajućeg donatora bila je jedan u deset miliona, ali Kajlini roditelji nisu odustali dok ga nisu pronašli 10

r e a d e r ’ s d i g e st ˙ m a rt ’ 1 0.

fotografije: (gore) ustupili Shimane Aquarium “Aquas”; (dole) david bowman

116

Tri beluge koje prave mehurove velika su atrakcija

*

Posle muževljevog samoubistva, mlada udovica se suprotstavila moćnom svetskom proizvođaču lekova koga krivi za njegovu smrt


srbija

r u b r i k e

3 Megafon 4 Pismo–glava Kad zidovi Reč urednika

brazilske favele progovore

13 Moja priča Miloš Vasić je odlazak na posao pretvorio u uživanje i zamenu za svakodnevni trening

z a b e l e ž i o : v l a d a n m i r ko v i ć

17 P&O * Poznata pevačica,

25 Nikad ne lečite sami svog ljubimca

23 Koktel Nemojte propustiti! Veterinari otkrivaju. Čitajte u martu

33 Zdravlje Hrana koja štiti od

sunca. Pomeranje sata unapred nije sasvim bezazleno. Smeh koji leči

37 Švedski sto Zašto se ne

naviknemo na hipohondriju i potražimo njene pozitivne strane?

Džon ričardson

41 Izazov 141 Rečnik * Svet računarskih ala v e l j ko m a k s i m o v i ć

aleksandra dimić

146 Citat h u m o r

30 ’ladovina 122 Smeh 143 Život

m a lo h l a d a u v r e m e r a d a

je najbolji lek

j e ta k av

12

r e a d e r ’ s d i g e st ˙ m a rt ’ 1 0.

fotografija: shutterstock; ilustracija: dragan maksimović

141

Kreativni korisnik računara ima svoje ime

kompozitor, aranžer i producent, Aleksandra Kovač o muzici, zdravom životu i pre svega o veri u sopstvene snove g o r d a n a k n e ž e v i ć - m o n a š e v i ć


Moja priča

foto g r a f i j a : u st u p i o m i lo š va s i ć

Istinsko spokojstvo na dva točka Kako sam odlazak na posao, koji za mnoge Beograđane u gradskom prevozu ili u automobilu predstavlja izvor brojnih nervoza, pretvorio u uživanje i zamenu za svakodnevni trening Miloš Vasić reader’s digest rdsrbija.com

13


I

ako sam roen u Beogradu, školske dane proveo sam u znatno manjoj i mirnijoj sredini. Jasno je da je ovo vreme bilo ispunjeno deËaËkom bezbrižnošÊu, ali je i naËin života bio potpuno drugaËiji nego u velikom gradu. Dolazak u Beograd i prvo zaposlenje oznaËili su nastanak nekih novih navika i drugaËiji ritam življenja, uz koje dolaze nategnut raspored obaveza i sve teža organizacija

na radne dane, odluËio da se na posao uputim biciklom. Posle ove avanture za koju se ispostavilo da je pravo uživanje, shvatio sam da sam loše procenio stvari i da kroz Beograd uopšte nije nemoguÊe voziti bicikl, kako sam to prvobitno mislio. Pokazalo se da moj dotadašnji naËin odlaska na posao ∑ Ëekanje gradskog prevoza, neprijatno guranje u autobusu, stalni zastoji u centru grada, kada je neuporedivo jednostavnije iÊi pešice, pa u krajnjem sluËaju i odlazak na posao automobilom ∑ konaËno dobija alternativu. Pošto me je tog subotnjeg jutra put vodio biciklistiËkom stazom od Ade preko Kalemegdana, otvorio mi se jedan sasvim drugaËiji pogled na grad, ispunjen uživanjem u Ëistom vazduhu i u neverovatnim prizorima prestonice sa obale reke. Tako sam ovu iznenadnu avanturu pretvorio u svakodnevni ritual. Najbolje od svega je to što sam odlazak na posao uvek mogao da isplaniram u minut. Firma u kojoj sam bio zaposlen u meuvremenu se preselila na periferiju grada, na sasvim suprotnu lokaciju u odnosu na moj stan, ali me Ëak ni nova razdaljina od 30 km u jednom pravcu nije zaustavila u mom naumu. Iskreno, pomislio sam da je to možda ipak preveliki zalogaj, sve dok opet jednog vikenda nisam pokušao i uvideo

Najviše od svega ispunjava me osećaj što u potpunosti raspolažem svojim vremenom slobodnog vremena. U zavisnosti od dnevnih planova, na posao sam odlazio kolima ili javnim prevozom, ali je to svakako odnosilo mnogo vremena i predstavljalo izvor neverovatne nervoze. Nekako u to vreme, dogodilo se da sam na poklon dobio vrlo lep bicikl za gradsku vožnju. Iako sam svoju ljubav prema biciklizmu otkrio vrlo rano i rekreativno vozio bicikl tokom srednjoškolskih i studentskih dana, Ëinilo se da Êu u gradu za ovakav hobi imati sve manje vremena. Stoga i ne Ëudi što je ovaj bicikl proveo skoro šest meseci u podrumu a ja nisam uspevao da izdvojim ni nekoliko sati sedmiËno za jednu dobru vožnju. Sve do jedne radne subote kada sam, raËunajuÊi na znatno slabiji saobraÊaj u odnosu 14

r e a d e r ’ s d i g e st ˙ m a rt ’ 1 0.


Sa verom u sopstvene snove

„Svojom borbom, radom, ljubavlju i verom u sebe, kao i uz Romanovu podršku, uspevam da ostvarim sve što zamislim“, kaže Aleksandra Kovač, poznata pevačica, kompozitor, aranžer i producent gordana knežević-monašević

N

ovi album Aleksandre KovaË Ëekali smo Ëetiri godine, mada veÊina fanova njenog Ëarobnog glasa i raskošnih melodija i dalje sa istim zanosom sluša fantastiËne pesme sa albuma „Med i mleko“. Od kraja prošle godine zavrtelo se i 11 pesama sa novog CD-a „U mojoj sobi“ na kome se, po obiËaju, ne zna šta je bolje: muzika, glas, aranžman ili produkcija. Malo soula, bluza, džeza, rok kantrija, prepoznatljivih balada, nastalih za klavirom u njenoj sobi ∑ dovoljno da nam se Aleksandra još jednom uvuËe pod kožu. Za ove Ëetiri godine, osim novog albuma, u životu Aleksandre KovaË desilo se još mnogo toga: putovala je po svetu, saraivala sa vrhunskim fotografije: ustupil a aleksandra kovač

stranim muziËarima, komponovala za reklame, serije i pozorišne predstave. Izmeu ostalog, i muziku za predstavu „Miris kiše na Balkanu“, na koju je izuzetno ponosna. Postala je tetka male Tare, Êerkice svoje sestre Kristine, a prošle godine otvorila je i školu pevanja „Beogradski glas“. Ono najvrednije kod Aleksandre nije se promenilo. I dalje je u ljubavi sa talentovanim muziËarom i vrhunkim producentom Romanom Goršekom, inaËe svojim najbližim po­slovnim saradnikom. I dalje joj je važna podrška porodice ∑ sestara Kristine i Anje i oca Kornelija. Osta­la je ista i njena ljubav prema ži­vo­ti­nja­ ma. I navika da vodi zdrav život. VeÊ godinama ustaje u šest ujutru, uvek 17


Gotovo milion i po osoba u Srbiji ima problema sa čitanjem i pisanjem. Kako ih vratiti u školske klupe?

Kako se izboriti nepismenošću? Srđan Protić


Sanela Marjanović, šesnaestogodišnja devojËica iz doma za uËenike „Drinka PavloviÊ“, nauËila je da Ëita i piše tek pre nekoliko godina. Sanelini roditelji svojevremeno je nisu prijavili da pohaa osnovnu školu u rodnom Požarevcu pa je Sanela donedavno, za razliku od veÊine svojih vršnjaka, znala da napiše samo svoje ime i još poneko slovo. Njeno opismenjavanje dugo je trajalo, ali ona je danas ponosna jer se uloženi trud isplatio. „Uživam na Ëasovima srpskog jezika i književnosti dok Ëitamo priËe i bajke. Omiljena mi je ona o Snežani i sedam patuljaka“, objašnjava Sanela, uËenica IV/4 razreda škole za osnovno obrazovanje odraslih „Đuro Salaj“ u Beogradu. Prema poslednjem popisu iz 2002. godine, „svega“ 3,45 odsto stanovništva starijeg od deset godina (preciznije njih oko 233.000) vode se kao nepismeni. Zanimljivo je da neke države Evropske unije (GrËka, Portugal...) imaju više nepismenih od nas. Mada, ukoliko bismo primenili „engleski“ model definisanja pojma pismenosti, prema kome se samo diplomirani srednjoškolci smatraju pismenima, onda bismo došli do zapanjujuÊeg podatka od gotovo Ëetvrtine funkcionalno nepismenih u Srbiji. Nepismenost predstavlja veliki problem jer ljudi koji ne znaju da Ëitaju ili pišu lako mogu postafotografije: shutterstock

ti izolovani, politiËki ili društveno. BuduÊi da se ekonomija zasniva na znanju, nepismeni ljudi takoe ne mogu da nau posao, što ih Ëesto dovodi na sam rub siromaštva. StruËnjaci kažu da nepismenost predstavlja ne samo liËni hendikep veÊ i socijalnu devijaciju i veliku ekonomsku štetu za privredu jedne zemlje. Sanela o tome više ne mora da brine. Nepismenost za nju više nije kamen spoticanja. „Napokon mogu da pratim i strane (titlovane) filmove i latinoameriËke telenovele, a mogu i da pišem pisma i koristim „fejsbuk“ na kompjuteru“, kaže Sanela.

Škola za odrasle U istoj zgradi u kojoj se nalazi Saneli-

na škola, održava se nastava, samo u suprotnoj smeni, i za polaznike škole „BraÊa StamenkoviÊ“, još jednog centra za osnovno obrazovanje odraslih. Škole imaju odreenu teritorijalnu nadležnost pa se polaznici upuÊuju u jednu od njih prema mestu stanovanja. Osim u ovoj zgradi u centru Beograda, Ëasovi se Ëesto održavaju i u mesnim zajednicama i sliËnim prostorijama po predgraima. Nastavnici i tetkice veÊ 55 godina putuju do svojih uËenika, meu kojima su najbrojniji Romi. Mnogi od njih bave se sakupljanjem sekundarnih sirovina i jed79


probirljivo! Svakim danom je sve teže doneti razumnu odluku o tome šta je dobro za ishranu Linda Petling Moja rođaka je nedavno objavila

da Êe od sada jesti samo proizvode bez glutena zato što misli da Êe joj oni dati više energije; moja najbolja drugarica je upravo izbacila mleËne proizvode iz ishrane zato što je Ëula da oni mogu izazvati rak dojke. U meuvremenu, moja sestra jede samo organski proizvedenu hranu, 92

po moguÊnosti onu sa lokalne pijace, zato što, kako kaže: „Ni u šta drugo ne verujem.“ Bez obzira na svu tu izbirljivost, nisam nimalo bila nervozna kada je prošle godine trebalo da budem domaÊica i da priredim božiÊnu veËeru, jer su iz moje ostave kipeli dijetalni proizvodi: od soka od kineske vuËje


fotografije: shutterstock

jagode, do organske kole. Ne mogu se vratiti iz supermarketa bez barem jedne nove „zdrave namirnice“ koju sam otkrila. Bilo da se radi o „97% manje masnoÊe“, „bez dodatka šeÊera“ ili „bogat kalcijumom“, u mojoj kuÊi jedva da ima namirnice na kojoj ne postoji neka zdravstvena napomena istaknuta posred pakovanja. Nisam jedina. U Australiji brzo narasta grupacija koja bira namirnice na kojima je istaknuta neka pogodnost po zdravlje. Konkretno, prodaja organske hrane porasla je za 40% u proteklih pet godina, dok potražnja za proizvodima bez glutena raste po stopi od 10-20% godišnje, uprkos Ëinjenici da samo oko 1% stanovništva zvaniËno pati od netolerancije na gluten. „Zdrava“ hrana je najnoviji fenomen koji hara Zapadnim svetom, i to u tolikoj meri da je Vog nedavno zdravlje nazvao „novom pradom“. A ipak, dok se sve više ljudi kaËi na voz zdrave hrane, stopa gojaznosti nastavlja da raste i dijabetes tipa 2 i dalje je u porastu, što mnoge struËnjake navodi da se Ëeškaju po glavi. „Nešto se izgubilo u prevodu“, kaže Alen Barkli, glasnogovornik „Australijskog udruženja nutricionista“ (DAA). „Ljudima nije jasno šta je zapravo za njih dobro.“ Barkli dodaje da je naša percepcija zamagljena marketinškim tehnikama kojima je cilj da namirnice izgledaju zdravije nego što zapravo jesu. „Zdravlje je postalo neverovatno veliki faktor prodaje pa Êe na mnogim namirnicama pisati da su dobre za zdravlje Ëak i kada one to uopšteno nisu“, kaže on. reader’ s dige st rdsrbija.com

Jedan Ëinilac koji trenutno znaËajno doprinosi ovoj zbrci jeste naËin na koji se hrana oznaËava. Nedavno istraživanje koje je sprovela organizacija „Prehrambeni standardi Australija Novi Zeland“ na 1.400 prehrambenih proizvoda u supermarketima, pokazalo je da gotovo polovina ima istaknutu neku nutricionistiËku vrednost na pakovanju. „Problem je u tome što takve nutricionistiËke deklaracije Ëesto govore samo polovinu priËe“, kaže Barkli. „Nešto što se reklamira kao da ima 97% manje masnoÊe, na primer, može zato da ima veoma visok procenat rafinisanih ugljenih hidrata, što optereÊuje pankreas i poveÊava rizik od razvoja dijabetesa tipa 2. ProseËan potrošaË nema potrebna znanja da analizira proizvod na takav naËin na licu mesta.“ Verovatno još više zvone na uzbunu deklaracije kao što su „snižava holesterol“ ili „pomaže u smanjivanju rizika od srËanih oboljenja“, koje su prema jednom istraživanju Univerziteta u Volongongu sve prisutnije u reklamama za hranu i na pakovanjima. NajËešÊe se istiËu prednosti koje se odnose na kardiovaskularne bolesti, energiju, rak i kontrolu težine, kaže izveštaj ovog Univerziteta iz 2006. godine. Takvo stanje stvari veÊ godinama ljuti DAA i udruženja za zaštitu potrošaËa, kao što je CHOICE. „Mi se protivimo iznošenju nutricionistiËkih i zdravstvenih deklaracija na nalepnicama za hranu jer one navode ljude na pomisao da se hrane zdravijim proizvodima i kada to nije 93


F kus

pročitajte na strani 144.

> Detaljnije o fotografiji

FOTOGRAFIJA: „OA ZA OD MERMERA“ © WINFRIED SIEFARTH


Mart/2010