Issuu on Google+

GODINA III BROJ 29

RDSRBIJA FEBRUAR 2010

RD ISTRAŽUJE: GOJAZNOST KAO SVETSKO BREME str. 40

13 stvari koje vam i nastavnic i ć neće re str. 25

Ž I V O T

ALCHAJMER

Imalirazloga zaoptimizam? str.80

LONDON

I Z B L I Z A !

Običnaprestonica iliurbanabašta? str.118

INFOSKOP

Ugrožene životinjskevrste str.94

rdsrbija.com

Ljubavni užici

SEKS str. 62 POLJUPCI str. 48 PLES str. 56

Februar 2010.

269 din. 5,9 km

9 7 7 1 4 5 2 9 9 4 391 www.rdsrbija.com


srbiJa

Glavni urednik Vladan MirkoviÊ

Izvršna urednica Tamara ZjaËiÊ Grafička urednica Maja Keser Lektorka Tatjana StaniÊ-NenadiÊ

Stalni saradnici Aleksandra DimiÊ, Veljko MaksimoviÊ, Ivica SteviÊ, Dragan MaksimoviÊ Priprema za štampu DTP Enter, Novi Beograd Mladinska knjiga d.o.o.

–ora StanojeviÊa br. 14, 11070 Novi Beograd

Direktor Radoš JovanoviÊ Komercijalni direktor Miroslav JovanoviÊ Product Manager časopisa Reader’s Digest Srbija Marijeta ZdravkoviÊ

The Re a de r ’s D i g e s t A s so ci a tion , Inc . President and Chief Executive Officer Mary G. Berner President, RD Europe Dawn M. Zier VP, Global Editor-in-Chief, Reader’s Digest Peggy Northrop SVP, Chief Marketing Officer­ Amy J. Radin

­ u 50 izdanja na 21 jeziku. Reader’s Digest izdaje se u svetu

Budimo u kontaktu! Pisma uredništvu

Internet strane www.rdsrbija.com E-pošta rd@mladinska.rs Faks +381 11 22 57 070 Adresa Časopis Reader’s Digest Srbija, Đorđa Stanojevića br. 14, 11070 Novi Beograd, Srbija Zadržavamo pravo skraćivanja i korišćenja vaših priloga u svim štampanim i elektronskim izdanjima.

Pretplata/Odeljenje prodaje

Telefon +381 11 22 57 000 E-pošta office@mladinska.rs Adresa Reader’s Digest Srbija (pretplata) Đorđa Stanojevića br. 14, 11070 Novi Beograd, Srbija

Prodaja oglasnog prostora Telefon +381 11 22 57 000 Faks +381 11 22 57 090 E-pošta rd@mladinska.rs

8

Promena adrese stanovanja

Molimo pretplatnike da nas obaveste o promeni prebivališta, kako bi uredno dobili svoj primerak časopisa.

Ostale informacije

2010. Reader’s Digest Srbija izdaje Mladinska knjiga d.o.o. Sva prava zadržana. Tekstove i fotografije objavljene u Reader’s Digestu nije dozvoljeno umnožavati i distribuirati. Neobjavljene tekstove i fotografije ne vraćamo. Reader’s Digest je registrovani zaštitni znak kompanije Reader’s Digest Association, Inc. Tiraž broja 50 000 CIP -

,

050(497.11) READER’S Digest Srbija / glavni urednik Vladan MirkoviÊ. - 2007 (oktobar) - . Beograd (–ora StanojeviÊa 14) : Mladinska knjiga, 2007 - (Ljubljana : Delo). - 19 cm MeseËno ISSN 1452-9947 = Reader’s Digest Srbija COBISS.SR-ID 142934284

r e a d e r ’ s d i g e st ˙ f e b r ua r ’ 1 0.


život izbliza!

februar 2010.

srbija

48 Poljubi me! * Ta m a r a d e A n d a

Poljubac: dodirnuti nekoga ili nešto usnama, bilo nežno ili strastveno. No poljubac, zasigurno, znači i mnogo više od toga

56 Ljubav u pokretu * Džejms Najt

f o t o g r a f i j a : t o m a s u t s i / n at u r f o t o ; ( ko r i c a ) s h u t t e r s t o c k

Za Džejmsa Najta je važilo da ima „dve leve noge“, ali su ga Latinska Amerika i njena ljubav prema plesu naterali da i saˆm otkrije svoj skriveni talenat za tango

74 Ledena

skulptura

Kako se temperature spuštaju ispod nule, umetnici iz čitavog sveta dolaze u „Ledeni hotel“ koji se nalazi u arktičkom selu Jukasjarvi u Švedskoj da bi izvajali ledena i kratkotrajna umetnička dela

62 Seksualno vaspitanje

za odrasle * D ž o z e f i n B r u a r d Ako ste ikada poželeli da saznate nešto više o seksu, ljubavi i vezama, sada je prava prilika za to

40 Istraživanje: Gojaznost 80 Alchajmerova bolest – kao svetsko breme *

tračak nade *

d ž o k i ta , v l a d a n m i r ko v i ć

Srđan Protić

Prekomerna težina i gojaznost sve više postaju svetski problem. Ekskluzivno istraživanje koje smo sproveli u 17 zemalja otkriva sve o tome

Naučnici ostvaruju pomak u istraživanjima o tretmanu, dijagnozi, prevenciji a možda čak i lečenju ove opasne bolesti

reader’s digest rdsrbija.com

9


srbija

88 Polećemo!

I m o d ž e n S ta b s

Ovaj tehnološki usavršeni simulator letenja može da simulira bilo koje putovanje i pod svakakvim uslovima

94 Spasavanje ugroženih vrsta * M atat i j a s Š va r c

Koje životinjske vrste je moguće spasti i kako? Saznajte!

99 S druge strane

108 4 pogleda na stolicu Od vrlo uzbudljive vožnje do nebeskog trona

112 Pad sa litice

Džon Dajson

Penjanje na Snoudon je obična šetnja po parku. Da li je tako?

118 London: Grad bašta? * dejvid dženkins

Rozi Bojkot ima novu misiju: da pomogne hiljadama običnih ljudi da dožive „jedno od najvećih čuda ovoga sveta“ knjiga plus

123 Priča Danijele Garsije An Malens

Uprkos svim lošim prognozama, dvadesetsedmogodišnjakinja se izborila za život. „Ovo je priča sa srećnim krajem“, kaže ona 10

r e a d e r ’ s d i g e st ˙ f e b r ua r ’ 1 0.

na korici

123

„Tvoj život je ono što ti od njega napraviš“

I saˆm doktor, Judžin Alford nakon ozbiljne povrede upoznaje lečenje iz sasvim drugog ugla

*

„Imam veoma mnogo. Zašto bih sažaljevao sebe?“

stetoskopa M a j k l H e d e r l e

fotografije: (gore) michael o’brien; (dole) © omar cruz

99


srbija

r u b r i k e

3 Megafon 4 Pismo–glava Slika u slici 13 Moja priča Osim izražene brige Reč urednika

za druge, dr Branka Bjekovića krasi i veoma neobičan pristup porođaju

zabeležila: branka gajić

19 P&O Džon Ham iz serije Ljudi sa Menhetna, govori o nesrećama, Redžisu Filbinu i zaluđenosti

Barbara O’ Der

Sve je u fulu!

26 Predstoji nam interaktivna budućnost

23 Koktel Ne propustite u februaru! Sve čari digitalne revolucije

31 Zdravlje Vežbom do boljeg

zdravlja. Naštimujte svoj imuni sistem

35 Rizi bizi Zar trpeti sve muževljeve čudne navike nije ljubav u najčistijem obliku? g o r d a n a k n e ž e v i ć - m o n a š e v i ć

39 Izazov 139 Oko sveta sa 1 pitanjem v e l j ko m a k s i m ov i ć

Kada ste poslednji put svom partneru izjavili ljubav?

141 Rečnik Februarske minijature aleksandra dimić

146 Citat h u m o r

16 ’ladovina 136 Smeh 143 Život

m a lo h l a d a u v r e m e r a d a

je najbolji lek

j e ta k av

12

r e a d e r ’ s d i g e st ˙ f e b r ua r ’ 1 0.

f o t o g r a f i j a : u s t u p i l a t atj a n a Ć i t i Ć ; i l u s t r a c i j a : i v i c a s t e v i ć

141


Moja priča

f o t o g r a f i j e : t a tj a n a l u k o v i ć

Plemeniti vitez umirujućeg glasa

Godine mog detinjstva obeležili su brojni nestašluci, povrede i bolesti. A onda mi je jedan doktor rekao da je pravi lek za moj nemir da i saˆm postanem lekar i tako počnem da cenim zdravlje Dr Branko Bjeković

reader’s digest rdsrbija.com

13


K

ada sam u prvom razredu srednje škole bio na skijanju, pukao mi je bubreg i hitno su me prebacili u bolnicu. Baš u tom susretu sa doktorima prvi put sam osetio iskreno divljenje prema lekar­skom pozivu. SeÊam se da je jedna medicinska sestra neprestano bdila nad mojim krevetom. Imala je sina mojih godina pa mi je donosila njegove stripove, a ja sam je gledao kao svoju drugu majku.

za ginekologiju KliniËkog centra. SeÊam se da sam posle obavljenog poroaja plakao od sreÊe zajedno sa porodiljom. Pre specijalizacije želeo sam da se bavim psihijatrijom, a neko vreme sam Ëak proveo i na usavršavanju u Švajcarskoj. Meutim, kad sam shvatio da bih morao da promenim prezime ako bih želeo da zadobijem više pacijenata, odustao sam. To jednostavno nije bio moj izbor. Suprugu Ninu sam upoznao na drugoj godini studija i danas imamo dva sina. Kad su se oni rodili, krenuo sam na specijalizaciju ginekologije i akušerstva. Moje kolege i ja smo poput vitezova sa teškim maËevima koje vuËemo po podu, a naš zadatak je veliki i ozbiljan jer još uvek nije poznato kako poËinje poroaj kod žene. Kolege mi kažu da se i danas pamti kako sam u vreme specijalizacije ušao u puno porodilište u tri ujutro i poËeo da pevam „Zajdi, zajdi“. Svi su se uÊutali, a babice nisu mogle da veruju kako je moje pevanje umirilo porodilje. Od tada pevam i pre i posle poroaja ne bih li tako olakšao ženama poroajne muke. Pevanje i meni daje snagu baš kao i priroda u kojoj se opuštam i odakle crpem novu energiju. Oduvek sam voleo da pevam, a buduÊi da sam želeo da pomognem klinici GAK „Narodni front“, u kojoj

Svi su se ućutali, a babice nisu mogle da veruju kako je moje pevanje umirilo porodilje Posle višemeseËnog oporavka bilo je teško nadoknaditi gradivo, ali je moja profesorka PlaviÊ uspela da me motiviše pa sam tako brzo popravio uspeh. Nekako veÊ u to vreme odluËio sam da Êu biti lekar i da Êu se uvek truditi da pomažem ljudima. Iz Lazarevca sam se preselio u Beograd i ozbiljno zapoËeo studije. Živeo sam u hotelima „Srbija“ i „Šumadija“, na fakultetu sam se dobro snašao, a moji studentski dani svodili su se na uporno danonoÊno uËenje. Dok sam spremao ispite, uvek sam imao na umu koliko su se moji roditelji odricali kako bi mi omoguÊili da studiram. Bio sam uporan i nisam dozvolio da izgubim godinu. Najlepše studentske dane proveo sam u internatu Instituta 14

r e a d e r ’ s d i g e st ˙ f eb r ua r ’ 1 0.


najbolje iz srbije

Koktel

S

edite u omiljenoj fotelji ispred TV-a i sami režirate fudbalsku utakmicu, tačnije, birate kameru koja će pratiti događaj. Između dva poluvremena zajedno sa suprugom virtuelno šopingujete preko istog TV-a, zatim birate opciju Video on demand da biste u željenom terminu gledali propuštenu epizodu omiljene serije. I dalje se ne pomerate iz fotelje jer posle utakmice planirate da preko TV-a malo proćaskate sa prijateljima o utakmici... Ovo nije daleka budućnost prosečnog srpskog TV gledaoca. Naprotiv, mogla bi da bude stvarnost od 4. aprila 2012. godine, kada bi naša zemlja, prema odluci Vlade, trebalo da pređe na digitalno emitovanje televizijskog programa. Ipak, tek kad se steknu svi tehnički uslovi, gledaoci mogu

26

očekivati da pored toga što će dobiti bolju sliku i zvuk, uživaju i u interaktivnim mogućnostima koje nudi digitalna televizija. Tatjana Ćitić (35), odgovorna urednica Redakcije digitalnog programa RTS-a, koji je u novembru obeležio godinu dana emitovanja kaže da prema nekim istraživanjima prijem inovacija traje do sedam godina. „U prvoj godini sve beneficije prihvata samo 2,5 odsto korisnika. U Srbiji će verovatno proći mnogo vremena dok građani ne budu svoj TV prijemnik počeli da koriste i za pristup internetu, slanje SMS poruka, obrazovanje na daljinu, kupovinu i plaćanje robe, režiranje TV prenosa“, kaže Tatjana. Ova krhka plavuša, supruga mornaričkog oficira i majka dva dečaka, nije samo pionir r e a d e r ’ s d i g e st ˙ f e b r ua r ’ 1 0.

:f o t o g r a f i j a : u s t u p i l a t atj a n a Ć i t i Ć

Pionir digitalne revolucije


digitalizacije kod nas, nego i revolucionar jer projekat digitalizacije RTS-a, na kojem je Tatjana angažovana od samog početka, predstavlja pravu revoluciju u ovom mediju posle koje televizija definitivno više neće biti ista. To što se baš ona našla na čelu male, ali odabrane ekipe, ima više razloga: Tatjana 15 godina radi u RTS-u kao novinar i urednik, naučila je da snima i montira, upoznala je ceo sistem javnog servisa, a 2007. i magistrirala na FPN na temu Digitalna televizija – novi multimedij. Trenutno radi doktorsku disertaciju na temu Razvoj digitalne televizije u Srbiji. P: EU ima rok do 2012. da pređe na digitalnu televiziju. Gde smo mi u odnosu na njih? O: Britanci već uživaju u prednostima digitalne televizije, nordijske zemlje prednjače u realizaciji ovog poduhvata, kao i Luksemburg, Holandija, Nemačka... Srbija hvata korak. RTS je 2005. počela digitalno emitovanje signala, a od 26. novembra 2008. i eksperimentalno emitovanje celodnevnog programa kulture i umetnosti. Regulativa kasni pa je još mnogo toga neizvesno. RTS u svakom slučaju ima stručan kadar, ne samo inženjerski. P: Kakva su vam iskustva posle prve godine emitovanja digitalnog programa? O: S obzirom na to da se o digitalnoj televiziji ovde nije mnogo znalo u trenutku kad smo počeli eskperimentalno digitalno emitovanje, mislim da smo postigli da ovaj termin uđe u svaki dom. Gledaoci su dobro prihvatili ovaj program, mada to nije pravi digitalni program. Pravi je kad na LCD ili plazma televizoru gledaju format slike 16:9 digitalno proizveden i digitalno emitovan. To je prvi korak. P: Pratite li vi ovaj program kod kuće na LCD televizoru? reader’s digest rdsrbija.com

O: Pratim i to preko sobne antene i dekodera, ali još ne razmišljam o kupovini novog televizora jer oni koji se trenutno prodaju na našem tržištu neće moći da prime digitalni signal 2012. Država se opredelila za uvođenje druge generacije standarda za digitalno emitovanje koji još nije komercijalizovan, pa ni na evropskom tržištu ne postoje ti televizori. Kad bih sad kupila LCD ili plazmu, morala bih za dve godine da kupim i dekoder. P: Otkud vi u ovoj „digitalnoj priči“? O: Odrasla sam u „medijskoj“ porodici, otac mi je novinar, majka ton-majstor. Od malih nogu sam po redakcijama, „tehnikama“, studijima... Iako sam pripremala prijemni za filmsku režiju, sudbinski se nađoh na novinarskom smeru na FPN. Kad sam završila fakultet, htela sam da upišem slikarstvo. Nagovarali su me zbog talenta, ali to mi je ipak ostao hobi, kao i muzika. U slobodno vreme slikam gvaš tehnikom i sviram na flauti. Umesto drugog fakulteta upisala sam poslediplomske studije. Magistarska teza o digitalnoj televiziji bila je veliki izazov jer 2004. nije bilo literature, pa je i mentora bilo teško naći. Verujem da će i doktorska teza na kojoj sad radim biti doprinos ne samo razvoju digitalne televizije kod nas, nego i doprinos fakultetu. P: Da li ste i privatno zavisnik od savremene tehnike? O: Koliko god neobično zvučalo, nisam. Više sam renesansni tip, mada sam naučila da živim u skladu sa ulogama tehnomenadžera. Mobilni telefon mi isključivo služi za telefoniranje, SMS-ove i eventualno surfovanje po internetu. Ipak, radujem se uvođenju DVB-H standarda u Srbiji kad ću moći TV program da pratim i na mobilnom aparatu. Gordana Knežević

27


gordana knežević-monašević

Muž deluks

Zar trpeti sve muževljeve mane, zanovetanja, čudne navike i neobjašnjive hirove, a pritom ostati normalna i u braku, nije ljubav u najčistijem obliku?

ilustracija: dragan maksimović; fotografija: željko sinobad

K

ad smo se dogovarali za ovu kolumnu, kaže meni urednik (vidi sliku, strana 3) da imam u vidu da je ovaj februarski broj posveÊen ljubavi. Mislim se ja, mislim danima, ne bih li smislila nešto pametno, kad svako malo u kadar mi uleÊe muž. „Gde mi je ona nova majica?“, viËe iz plakara. „Ej, jesi li mi ušila džep na onim farmerkama“, Ëujem ga dok trËim niz stepenice veÊ kasneÊi na posao. „Zašto nema bibera u zrnu? Znaš da ne volim ovaj mleveni, nije isti ukus kao kad ga meljem direktno u supu“, guna za

veËerom. I zašto, zašto i kako, kako... i ja shvatih da imam kolumnu na ∑ tanjiru! Jer, povuci potegni, al’ muža iz srca išËupati ne možeš! Mislim, zar trpeti sve muževljeve

Gordana KneževićMonašević u svemu pokušava da pronađe vedru stranu. Kako to vama polazi za rukom? Javite joj na rizibizi@mladinska.rs reader’s digest rdsrbija.com

35


mane, zanovetanja, Ëudne navike i neobjašnjive hirove, a pritom ostati normalna i u braku, nije ljubav u najËistijem obliku? Da se odmah razumemo, naši muževi su naš ponos. Oni su Ëisti, ispeglani i namirisani. Kad se oko muškarca raširi miris „lenora“, odmah znate s koliko ljubavi ga neguje žena. Ipak, po koju cenu?

pridržati kaput, a dami u nevolji rado Êe pogurati kola ako joj se ispraznio akumulator. A na našu adresu, kao njihovih žena, redovno stižu izjave da nismo ni svesne koliko smo zapravo blagoslovene što ih imamo. Kako? Pa tako što nema ženskog stvora koje na ovakvo kavaljersko ponašanje neÊe pomisliti ili Ëak sasvim otvoreno reÊi: „Oh, blago vašoj ženi?“ Da, da, blago svim suprugama Ëiji muževi svu tu finu dvorsku etikeciju okaËe zajedno s kaputom o Ëiviluk onoga Ëasa kad s posla dou kuÊi i krenu kašikom da jedu iz šerpe kao da tri dana nisu jeli (valjda im je ona poslovna kafa sastrugala želudac). To što tuim ženama otvore vrata od kola nije nikakva garancija da svojoj roenoj neÊe zalupiti ista ispred nosa. Evo, naš komšija Aca jednom je tako ženu ostavio na stanici, al’ to je primetio tek kad je stigao do Trga Republike. Uleteo Ëovek u bus da što pre zauzme mesto i uopšte nije primetio da Mirjana nije uspela ni da kroËi u autobus od gužve. Isti taj Aca, da ne budem nepoštena, jednom mi je pomogao kad sam sluËajno ostala bez benzina. Mogu da zamislim kako bi reagovao da se to desilo njegovoj ženi. Pa, isto kao moj muž prema meni kad sam ga tad pozvala na mobilni. „I, šta sad? Treba da ostavim posao i donesem ti na noge kanticu benzina? Svašta! Ako nisi u stanju da održavaš kola, nemoj ni da ih voziš!“ Tlak!

Da se odmah razumemo, naši muževi su naš ponos. Oni su čisti, ispeglani i namirisani Kako moja majka nije dobila giht, ni dan-danas mi nije jasno. Moja otac je, sve do penzije, nosio iskljuËivo bele košulje i bele Ëarape, koje je moja majka iskljuËivo prala na ruke (da se kragna ne izlomi u mašini, u koju, naravno, varikina, kao nekada jedino sredstvo za izbeljivanje, nije mogla da se sipa). I tako punih 35 godina, dok tata nije otkrio džins, a mama „veniš“. Tata više ne izvoljeva po pitanju odeÊe, ali i dalje uporno održava mit o sebi kao frajeru. Opet na mamin raËun. U svojoj 70. godini, na primer, apsolutno ne priznaje da mu je oslabio vid i ne pada mu na pamet da ide kod optiËara po dioptriju. Ali zato krišom koristi mamine naoËare koje su sve odreda razglavljene do ugla od 180 stepeni! Naši muževi su kulturni i vaspitani. Na poslovnom sastanku nikad neÊe srkati kafu, koleginici Êe uvek 36

r e a d e r ’ s d i g e st ˙ f e b r ua r ’ 1 0.


Ljubav u

pokretu

Za Džejmsa Najta je važilo da ima „dve leve noge“, ali su ga Latinska Amerika i njena ljubav prema plesu naterali da i sa^m otkrije svoj skriveni talenat za tango

Prvi put mi je zapala za oko kada sam je ugledao kako tumara kancelarijskim hodnicima. Nekako je uspevala da se uvuËe u teksas koji bi se zategao preko njenih kukova i zadnjice koji su se oËaravajuÊe njihali. Teško je bilo ne gledati je. Još teže je bilo ostati nezainteresovan. A sada, ona je bila moja. Držala me je za ruku i povlaËila me napred i nazad, uvlaËila i izvlaËila. Šaptala mi je na španskom: nežno, senzualno, ali i sve energiËnije. Gledao sam je u oËi i klimao glavom, slab i bespomoÊan. Kontrola nije bila u mojim rukama. Opet je progovorila: iste reËi, jaËa vera. Ona je bila Ekvadorka, ja sam bio Australijanac, ali ovo nije bilo vreme za kulturološke razlike. Smeškao sam se i Ëvrsto se držao za trenutak u kome su nam se tela izvijala kao jedno. Muzika je prestala… 56

r e a d e r ’ s d i g e st ˙ f e b r ua r ’ 1 0.

fotografije: shutterstock

Džejms Najt


fotografija:


F kus Detaljnije o fotografiji >pročitajte na strani 144.

FOTOGRAFIJA: „NAJLUĐA SVIRK A“ © ELIZABET NORDEN


Februar/2010