Page 1

Број 6, 31. октобар 2012.

Овај додатак уређује и издаје

Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Дистрибуира се у сарадњи са дневним листом

RUSSIA BEYOND THE HEADLINES www.ruskarec.ru

Државна Дума негативно оценила стање људских права у САД СТРАНА 2

Економија

Култура

Руска рубља у оптицају на девизном тржишту Србије

„Мајка Отаџбина“, совјетска Богиња Победе

CORBIS/FOTO SA

ALAMY/LEGION MEDIA

Политика и друштво

СТРАНА 3

СТРАНА 4

Росијска газета уређује прилоге o Русији у 27 водећих светских листова, укључујући Њујорк тајмс, Дејли телеграф, Фигаро и Зидојче цајтунг

Образовање Према ОЕЦД-у, са 54% одраслих са факултетом, Русија је најобразованија држава на свету

Најобразованији на свету У извештају „Education at a Glance 2012“ каже се да чак 54% одраслих у Русији има факултетско образовање. Канада је на другом месту, са 51% високообразованих.

Земље са највише високообразованих

АЛЕКСАНДАР ЧЕРНИХ

ИТАР-ТАСС

НАСТАВАК НА СТРАНИ 3

ФОТОГРАФИЈА МЕСЕЦА Космички брод „Сојуз ТМА06М“ је са новом интернационалном посадом лансиран 23. октобра са руског космодрома „Бајконур“ у Казахстану. Непосредно пред полетање, православни свештеник је благословио нову експедицију на Међународну народну космичку станицу (МСС). Космонаути Олег Новицки, Јевгениј Тарелкин и Кевин Форд успешно су се придружили својим колегама. Планирано је да нова посада проведе на Међународној космичкој станици 148 дана. Космонаути ће извршити преко 50 научних експеримената и водити орбитални блог, а слободно време ће становници јединог стално насељеног објекта у космосу искористити за фотографисање Земље.

Када Холивуд приказује Русију, онда и трилер изгледа као комедија. Да ли су сви ти до бесмисла искарикирани ликови и изврнуте чињенице намерне или случајне? СОФИЈА РАЈЕВСКА

KINOPOISK.RU

RBTH

Ниједан Рус се не зове Фома Киниајев, а још мање Ащьф Лштшфум: руски језик у филму „Борнов идентитет“

У КОСМОС СА БЛАГОСЛОВОМ ЛАНСИРАЊЕ КОСМИЧКОГ БРОДА „СОЈУЗ“ 23. ОКТОБРА

Информатика

Путовања

Више тема на Интернет страници „Руске речи“

Јандекс напада Гуглову територију: водећи руски Интернет претраживач, шири се ван Русије

Сибирски град Иркутск оваплоћује бурјатску легенду о Ангари, кћери великог Бајкала

RUSKAREC.RU/17647

КОММЕРСАНТ

САМО НА RUSKAREC.RU

RUSKAREC.RU/17659

КУЛЬТУРА.РФ

Русија очима Холивуда

AFP/EASTNEWS

Друштво Одакле сте, господине Лштшфум?

НАСТАВАК НА СТРАНИ 2

АЛЕКСЕЈ РОШКОВ, ГАЛИНА КАМЊЕВА

Руска рубља ће бити све јача, уверени су експерти Goldman Sachs. Они су обновили прогнозу њеног курса у односу на „корпу валута“ евро-долар и предвидели да ће кроз три месеца вредност руске валуте према „корпи“ износити 34,5, кроз пола године 33,5, а кроз годину дана 34 рубље (у претходној прогнози вредности су биле 35, 34,5 и 34 рубље за „корпу“). Нове цифре одговарају курсу рубље према долару: 31, 29,2 и 28,8 рубаља. Експерти тврде да ће рубља у краткорочној перспективи бити потпомогнута ценама нафте и стањем у глобалној економији. У ситуацији када Европска централна банка и Систем федералних резерви САД ублажавају монетарну политику и задржавају каматне стопе на минималном нивоу, а руска Централна банка повећава каматне стопе, руске држав не обли гације постају исплативије у поређењу са страним облигацијама. Додуше, ова прогноза је реална само уколико цена нафте буде 130 долара за барел, тврди Наталија Орлова, главни економиста Алфа банке. Према прогнозама банке Goldman Sachs, толико ће и коштати „брент“ у трећем кварталу 2013, док у овом кварталу Goldman Радно искуство уз диплому: више од половине укупног броја руских студената упоредо са студијама и ради

НАСТАВАК НА СТРАНИ 2

Изврнуте руске речи, преувеличане или изопачене руске реалије, накарадно приказани људи из Русије, непроверене или нетачне информације — све то не служи на част америчким филмовима у очима руских гледалаца, поготово у светлу чињенице да је Русија одавно

Скупа нафта, ублажавање монетарне политике у Европи и САД, прекид одлива капитала — то су три стуба на којима почива успех рубље, сматрају аналитичари.

ВЕДОМОСТИ

КОМЕРСАНТ

Према рејтингу ОЕЦД-а Русија је заузела прво место у свету по броју грађана узраста од 25 до 64 године који имају високо образовање. Број таквих људи у Русији премашује 54%. Друго место је заузела Канада (51%), а треће Израел (46%). САД су се нашле на четвртој позицији (42%). Међу првих десет држава на списку најобразованијих земаља света налазе се такође Јапан, Јужна Кореја и Велика Британија. Према подацима ОЕЦД-а, већина грађана Русије има техничко образовање. Уз то, више од половине укупног броја студената упоредо са студијама и ради. По мишљењу међународних експерата, то је могуће јер предавања која студенти похађају не одузимају много времена. Тако висок проценат студената који раде може се уочити још само у Пољској и Шведској. „Треба водити рачуна о квалитету високог образовања“, изјавио је у августу министар просвете и науке РФ Дмитриј Ливанов. „Број студената не треба да премашује границу која би нам омогућила да обезбедимо квалитетно образовање, добар професорски кадар и сву неопходну инфраструктуру.“ Русија је од СССР-а наследила моћан образовни систем и високо уважавање науке.

Goldman Sachs и J.P.Morgan предвиђају јачање рубље


02

РУСКА РЕЧ

Политика и друштво

УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Русија очима Холивуда Американци заиста мисле о Русији. Они снимају оно што им се чини да је тачно и што гледаоци од њих очекују. У њиховој глави то изгледа као истина.“

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

постала важно тржиште холивудских филмских компанија: звезде попут Тома Круза, Вила Смита и Меган Фокс често саме доносе своје филмове на премијерно приказивање.

Пијани руски космонаут Лев Андропов у филму „Армагедон“ (1998)

KINOPOISK.RU (3)

Ащьф Лштшфум и Гуљнара Гулина Испоставља се да Холивуду посебно тешко иде руски језик. На руском Интернету су сакупљене читаве колекције грешака, а један од најупечатљиви јих примера је у филму „Борнов идентитет“, где је име главног јунака у документима написано „руским словима“: Ащьф Лштшфум. Уствари, требало би да пише „Фома Киниаев“ (што је такође лоше, зато што презиме Киниајев не постоји, а Фома је архаично име), али су творци само променили распоред тастатуре, потпуно сигурни да су руска слова на исти начин распоређена као и латинична. Јунак кога тумачи Том Хенкс у филму „Терминал“ у документима се води као Гуљнара Гулина, али и име и презиме би пре одговарало муслиманки из Татарстана него мушкарцу из Источне Европе. Игор Жижикин, руски глумац који је 23 године провео у САД, каже: „Холивуд прави филмове за себе. За њих нема много значаја чињеница да ми у тим филмовима говоримо са страним нагласком. Зашто се ми уопште љутимо? Они не праве филмове за нас. Па шта

Раде Шербеџија као руски мафијаш Иван Третјак у филму „Светац“ (1997)

ако нису проверили веродостојност?“. На снимању „Индијане Џонса и Краљевства кристалне лобање“ Игор је морао да се расправља са редитељем Стивеном Спилбергом због тога што руски јунаци врло лоше говоре руски. Они који снимају филмове, сматра Игор, уопште не мисле да слични пропусти завређују било какву пажњу. Руски филмски продуцент Виктор Алисов сматра да је

Арнолд Шварценегер као совјетски милиционер Иван Данко у филму „Црвено усијање“ (1988): забавни руски језик, балканско име и погрешна униформа

извртање руског језика у холивудским филмовима најобичније незнање: „Стиче се утисак штеде на консултантима. По њима очигледно није сврсисходно трошити толико времена и ресурса на проверу детаља. Публика је ионако спремна да прогута све. Главно је да глумци добро играју и да у филму има много занимљивих сцена.“ Међутим, Ерик Саркисјан, бивши куратор Кинотеке при

Најобразованији на свету НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

Факултетски образовани у Србији У извештају ОЕЦД-а се не помиње Србија. Према различитим изворима, у Србији високо образовање има око 6,5% становника.

„Политика“ прескочила Русију

ALAMY/LEGION MEDIA

Штавише, могло би се рећи да је у новој Русији образовање постало још популарније: број факултета се повећао, а универзитетско образовање се и даље сматра обавезним атрибутом будућег животног успеха и престижа. Ипак, у министарству сматрају да око 30% руских високошколских установа не пружа квалитетно образовање и да их треба што пре затворити или их припојити квалитетнијим установама. Другачијег мишљења је Олег Смолин, заменик председника комитета за образовање Државне Думе. Према његовим речима, „образовани људи живе дуже и боље зарађују. С порастом броја образованих људи смањује се и број преступа, посебно оних насилничких. Зато треба повећати квалитет образовања, а не смањивати број високошколских установа.“ ОЕЦД је формиран 1948. године. Тренутно у састав организације улазе 34 земље, од којих су већина чланице ЕУ. Русија је 1996. затражила чланство, али је захтев тада био одбијен. Захтев је поновљен 2007. године. ОЕЦД се бави аналитичким истраживањима у сфери економије и борбе против корупције, а израђује и препоруке за побољшање животног стандарда грађана земаља чланица.

Русија је од СССР-а наследила моћан образовни систем

Занимљиво је да је 17.октобра у „Политици“, партнерском листу „Руске речи“, објављен чланак Сандре Гуцијан „Факултетски образовани: Србија 6 — Канада 51 одсто“, у коме се интерпретира исти ОЕЦД-ов извештај. У „Политикином“ чланку се, међутим, Русија уопште не помиње, него се као најобразованија земља на свету представља Канада, са 51 одсто високообразованог становништва.

Комплетан текст извештаја „Education at a Glance 2012“ Извештај ОЕЦД-а је доступан на http://statlinks.oecdcode. org/962012031P1T001.XLS.

Целокупан материјал се може преузети на страници http:// www.oecd.org/edu/eag2012.htm.

Министарству културе Московске области, сматра да је стереотипно приказивање Русије у холивудским филмовима политичка ствар. „Зар је могуће да Холивуд не зна шта ради кад у филму ‘Армагедон’ приказује нашег космонаута као тешку пијаницу у шубари са наушницама?“ Саркисјан каже да то није ништа друго него иронија којом Холивуд показује колико је важан и до које мере, бар у сопственим

очима, нема конкуренцију на филмском тржишту. Виктор Алисов сматра да холивудски редитељи нису једини криви за сва ова претеривања. „Приказивање Русије у холивудским филмовима директна је последица информационе и медијске бујице која запљускује све становнике САД и утиче на њихове ставове“, уверен је он. „У холивудским филмовима се само огледа јавно мњење и оно што

Природни непријатељ У холивудском свету Русија, комунисти и руска мафија често играју улогу природног непријатеља САД. У филму „Светац“ руски националиста и мафијаш „број један“ (кога игра Раде Шербеџија) дестабилизује ситуацију у Русији како би заузео власт. У „Председничком авиону“ са Харисоном Фордом група руских комуниста отима авион председника САД са намером да започне нови светски рат. Игор Жижикин у свему овоме види и нешто добро. Он сматра да приказивање Русије као опасне државе само побољшава њен имиџ у очима светске јавности. „Нашу земљу доживљавају као противтежу и зато је приказују као непријатеља. Тако је много занимљивије. А то је сасвим исправно, јер она и јесте светска велесила“, тврди глумац. По мишљењу Виктора Алисова, у многим америчким филмовима Русија се приказује као непријатељ само по инерцији, па и то све ређе, за разлику од периода Хладног рата. „Чим је у питању Русија, значи да су ту мафија или КГБ — постоји такав стереотип. Мислим да се кроз филмове заправо наставља информациони рат“, каже Алисов.

Русија и УН Без УНИЦЕФ-а до краја 2012.

УКРАТКО

Москва испраћа УНИЦЕФ

Дума РФ: САД грубо крше људска права

Руско Министарство спољних послова замолило је Дечји фонд Уједињених нација да до Нове године затвори све своје програме у Русији. ЛЕВ МАКЕДОНОВ GAZETA.RU

„Русија се одлучила за овакав корак пре свега зато што ми више нисмо прималац стране помоћи, него донатор. То не значи да прекидамо сарадњу са фондом. Ми ћемо наставити да финансирамо заједничке пројекте у разним земљама света“, саопштено је у Министарству спољних послова РФ. Према подацима овог ресора, Москва је већ уплатила УНИЦЕФ-у око 6,5 милиона долара за пројекте заштите деце у Кир ги зији, Либији, Пакистану, Таџикистану и земљама Рога Африке. Исти аргумент је наведен и када је средином септембра Министарство спољних послова саопштило да Америчка агенција за међународни развој (USAID) прекида своје деловање у Русији. Тада је у овом ресору речено да „Русија сада спада међу нове донаторе и одбацује статус примаоца помоћи за развој у свим међународним организацијама“. Уједно је USAID оптужен за прекорачење оквира „билатералне друштвене сарадње“, при чему је као разлог индиректно наведена подршка коју су Американци

пружали руским организацијама за заштиту људских права. За разлику USAID-а, окончање рада УНИЦЕФ-а није било неочекивано. Сада ће се ова организација потрудити да пронађе нове облике сарадње са руским властима. Фонд је присутан у Русији 21 годину, и за то време се формат његовог присуства у више наврата мењао, кажу у УНИЦЕФ-у. Најпре је била отворена канцеларија за везе. Она је 1997. прерасла у пуноправно представништво које је радило на програмима сарадње са Владом Русије, а од јануара 2012. отворена је канцеларија у Москви за питања партнерства са РФ под руководством Регионалног одељења УНИЦЕФ-а за Централну и Источну Европу и ЗНД, чије је седиште у Женеви. Како кажу у УНИЦЕФ-у, „циљ ових последњих измена била је подршка све већој улози Русије у решавању питања међународног развоја“. До последњег дана фонд наставља да подржава пет програма: инклузивни дечији вртић у Нижњем Новгороду, дом за глувонему децу у Сергијевом Посаду, центар за рехабилитацију незбринуте деце у Санкт Петербургу, дом за децу из кризних породица у истом граду, као и петербуршки Институт за ране интервенције, који се бави пружањем подршке деци ометеној у развоју.

Државна Дума РФ је 22. октобра одржала седницу посвећену „грубом нарушавању људских права у САД, укључујући и права грађана Русије који тамо живе“. Депутати су дискутовали о легализацији сурових метода испитивања у америчким затворима, случају Виктора Бута, грубо опхођење са усвојеном децом из Русије, примену силе према демонстрантима итд. Депутати су закључили да медији у САД, обзиром на начин извештавања, нису слободни и да групно, као по команди, „служе политици власти“.

У Русији се рађа више деце

ИТАР-ТАСС

У 38 руских региона побољшали су се демографски показатељи, а у целој Русији је у протеклих осам месеци стопа наталитета повећана за 7% у односу на исти период прошле године. У 2011. је на једну жену у Русији долазило у просеку 1,6 новорођене деце.

СПЕЦИЈАЛНЕ ДОДАТКЕ О РУСИЈИ У СВЕТСКИМ ДНЕВНИЦИМА УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“, ОРГАНИЗАЦИЈА „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“ ИЗ МОСКВЕ. У ОВОМ ТРЕНУТКУ ДОДАЦИ СЕ ОБЈАВЉУЈУ У СЛЕДЕЋИМ ЛИСТОВИМА: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR И EUROPEAN VOICE, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, САД • NAVBHARAT TIMES И THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • MAINICHI SHIMBUN, ЈАПАН • CHINA BUSINESS NEWS, КИНА • SOUTH CHINA MORNING POST, КИНА (ХОНГ КОНГ) • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • TODAY, СИНГАПУР • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“: EDITOR@RUSKAREC.RU. ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА НА HTTP://RUSKAREC.RU. „ПОЛИТИКУ“ ИЗДАЈЕ И ШТАМПА „ПОЛИТИКА НОВИНЕ И МАГАЗИНИ Д.О.О.“, МАКЕДОНСКА 29, 11000 БЕОГРАД, СРБИЈА. ТЕЛЕФОН: (+381 11) 330 1682. ТИРАЖ „ПОЛИТИКЕ“: 75.000 ПРИМЕРАКА.


РУСКА РЕЧ

Економија

УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

03

Goldman Sachs и Ј.P.Morgan предвиђају јачање рубље НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

Kорпа валута Корпа валута је оперативни оријентир курсне политике Руске централне банке, који одражава реалан курс рубље у односу на долар и евро. Оријентисање на ове две валуте уведено је 2005, а дотле је курс рубље био потпуно везан за долар. У тренутку када је корпа валута уведена, однос двеју валута у корпи је износио 0,1 евро и 0,9 долара. Текући однос од 0,45 евра и 0,55 долара утврђен је у фебруару 2007. и од тада се није мењао.

© РИА „НОВОСТИ“

Sachs очекује цену од 125 долара за барел. Касније ће руској валути ићи у прилог суфицит од реализације текућих операција, који према прогнози Goldman Sachs већ у четвртом кварталу треба да се попне на 32 милијарде долара (16,6 милијарди у трећем кварталу). Иако наведени подаци говоре о успоравању темпа раста инвестиција и потрошње, експерти ове банке сматрају да то не може постати тенденција, јер реални лични доходак расте готово двоструко брже од трошкова. Goldman Sachs није прва страна банка која очекује јачање рубље. У септембру су аналитичари банке J.P.Morgan позва ли да се пређе на дуге позиције када је у питању рубља, са оријентацијом на курс од 29,5 рубљи за долар у наредним месецима. Обе инвестиционе банке наводе сличне аргументе: руска валута је не сразмерно јефтина у односу на цену нафте (прогноза J.P.Morgan за трећи квартал повећана је са 95 на 109 долара за барел, а за четврти квартал са 100 на 105 долара за барел), као и могуће повећање каматних стопа, доступност облигација федералног зајма и побољшање трговинског баланса. „Изгледа да је економија Русије у овом тренутку заиста на добитку: ниво дуга је низак, остварује се повраћај уложеног новца, при чему капитал тек почиње да улази у земљу“, наглашава Станислав Јарушевичус, шеф одељења за трговинске операције банке ING. Па ипак је прогноза банке Goldman Sachs, по његовом мишљењу, сувише агресивна: за 2013. годину је далеко реалније очекивати ниво од 29–30 рубаља. И Централна банка Русије очекује успоравање одлива капитала. То је „сасвим остварљиво“, изјавио је јуче Алексеј Уљукајев, први заменик председника Централне банке. Нето

Одлука Народне банке Србије да руску рубљу стави у оптицај на девизном тржишту ступила је на снагу 20. октобра

Ако се у руској економији задржи статус кво, долар ће крајем 2014. године коштати 37,4 рубље

Рубља ушла у валутни систем Србије Фолксбанка, сада део руске Збербанке, бележи у Србији интересовање за операције конвертовања рубље, која се од 22. октобра користи на српском девизном тржишту.

одлив за девет месеци, према оцени Централне банке, износио је 57,9 милијарди долара, од тога само у трећем кварталу 13,6 милијарди, док за целу годину Централна банка очекује одлив од 65 милијарди долара. Ако се у руској економији задржи статус кво, долар ће крајем 2013. коштати 34,3, а крајем 2014. године 37,4 рубље, прогнозира Иван Чекаров, аналитичар „Ренесанс капитала“. Ако се током 2013. и 2014. реализује позитиван сценарио, онда ће рубља ојачати и њен курс ће износити 31,8 и 30,3 рубље за долар.

РИА „НОВОСТИ“

„Већ првог дана су се у експозитуре Фолксбанке обратили представници мењачница ради куповине и продаје руске рубље у готовини“, рекао је у интервјуу за РИА „Новости“ Григориј Черњенко, представник Збербанке у Србији. Одлука Народне банке Србије о почетку коришћења руске рубље на девизном тржишту ступила је на снагу у суботу 20. октобра, али су финансијске

операције са новом валутом почеле фактички да се реализују првог наредног радног дана, тј. у понедељак 22. октобра. Представник Збербанке прогнозира да ће интересовање за операције са рубљом у Србији бити све веће, али у овом тренутку, по његовим речима, многе мењачнице још нису научиле да раде са руском валутом. Черњенко је саопштио да 26 филијала Фолксбанке у Србији води статистику заинтересованости становништва и компанија за руску рубљу. „Очекујемо да ћемо од прве декаде новембра почети да нудимо широк асортиман банкарских услуга у рубљама, између осталог депозите, кредите и

производе за финансирање увозно-извозних операција. То пре свега може бити занимљиво за руске увознике српских производа и српске увознике руских производа“, рекао је саговорник агенције. Српске компаније које извозе у Русију намирнице већ су испољиле интересовање за услуге у рубљама. „Обзиром да циклус и сама испорука трају око месец и по, српски извозник је принуђен да зависи од курса динара према евру, као што је руски увозник принуђен да на овај или онај начин зависи од курса рубље према евру. У блиској будућности ће коришћење непосредне релације рубља-динар омогућити да се избегне трострука

конверзија динар-евро-рубља, па самим тим и да се оптимизују трошкови и једне и друге стране“, рекао је представник Збербанке у Србији. Што се тиче физичких лица, корист од непосредне размене рубљи за динаре осетиће десетине хиљада Срба који раде у Русији и примају плату у рубљама. Сада они могу да шаљу новац у отаџбину без конвертовања у трећу валуту. У фебруару ове године Збербанка је завршила преузимање аустријске Volksbank International (VBI) за 505 милиона евра. Поред Србије, VBI има филијале у Босни и Херцеговини, Словачкој, Чешкој, Хрватској, Мађарској, Словенији и Украјини.

КАЛЕИДОСКОП РУДАРСТВО РУСИЈА СЕ ОКРЕЋЕ СВОЈИМ ЗАЛИХАМА РЕТКИХ МЕТАЛА

Директор „Росњефта“ Игор Сечин најавио је да његова компанија намерава да у наредних пола године купи 100% акција предузећа ТНК-BP. „Росњефт“ је завршио све преговоре са британским гигантом British Petroleum и руским конзорцијумом AAR, којима припада по 50% акција. Куповина је вредна 55 милијарди долара.

ДОДАТАК „РУСКА РЕЧ“ ФИНАНСИРА, УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“ (МОСКВА, РУСИЈА). ИНТЕРНЕТ-СТРАНИЦА: RUSKAREC.RU * EMAIL: EDITOR@RUSKAREC.RU * ТЕЛЕФОН: +7 (495) 775 3114 ФАКС: +7 (495) 988 9213 * АДРЕСА: УЛ. ПРАВДЫ 24, Д. 2, МОСКВА 125993, РОССИЯ. ЈЕВГЕНИЈ АБОВ ИЗДАВАЧ И ДИРЕКТОР RBTH * ПАВЕЛ ГОЛУБ ГЛАВНИ УРЕДНИК ДОДАТАКА RBTH ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ УРЕДНИК „РУСКЕ РЕЧИ“ * НИКОЛА ЛЕЧИЋ ГОСТУЈУЋИ УРЕДНИК „РУСКЕ РЕЧИ“ ИРИНА РЕШЕТОВА УРЕДНИК ИНТЕРНЕТ СТРАНИЦЕ „РУСКЕ РЕЧИ“ * ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА АСИСТЕНТ РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“ * МИЛАН РАДОВАНОВИЋ ГЛАВНИ ПРЕВОДИЛАЦ * АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ ДИРЕКТОР ФОТОГРАФИЈЕ * НИКОЛАЈ КОРОЉОВ ФОТОГРАФИЈА * МИЛА ДОМОГАЦКА ДИРЕКТОР ОДЕЉЕЊА ПРЕЛОМА И ДИЗАЈНА * АНДРЕЈ ШИМАРСКИ ДИЗАЈН * ИЉА ОВЧАРЕНКО ПРЕЛОМ

AFP/EASTNEWS

КОМЕРСАНТ

КОММЕРСАНТ

ЕНЕРГЕТИКА „РОСЊЕФТ“ ПОСТАЈЕ НАЈВЕЋА НАФТНА КОМПАНИЈА НА СВЕТУ

МАШИНОГРАДЊА „УРАЛВАГОНЗАВОД“ КРЕНУО У СРБИЈУ Русија је поставила себи задатак да се учврсти на тржишту ретких земних метала, на коме у овом тренутку апсолутно доминира Кина са 95% светске производње. Лантан, скандијум, итријум и 14 лантаноида неопходни су у функционисању многих високотехнолошких уређаја, укључујући хард-дискове, мониторе и смартфоне.

Након што се „U.S. Steel“ избавио од Железаре Смедерево због њених великих губитака, корпорација „Уралвагонзавод“ почела је преговоре о куповини (боље речено, преузимању „за један долар“) овог српског предузећа. Ситуација се искомпликовала када су српске власти објавиле тендер „за избор стратешког партнера“.

ЗА ОГЛАШАВАЊЕ У ОВОМ ДОДАТКУ МОЛИМО ВАС ДА СЕ ОБРАТИТЕ ЈУЛИЈИ ГОЛИКОВОЈ, ДИРЕКТОРУ ОДЕЉЕЊА ЗА ОДНОСЕ СА ЈАВНОШЋУ: JULIA.GOLIKOVA@RBTH.RU. © 2012 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“: АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО ПРЕДСЕДНИК РЕДАКЦИЈСКОГ САВЕТА, ПАВЕЛ НИГОИЦА ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР, ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН ГЛАВНИ УРЕДНИК. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.

ПИСМА ЧИТАЛАЦА, КОЛУМНЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ ОЗНАЧЕНЕ КАО „МИШЉЕЊЕ“, КАО И ТЕКСТОВИ ИЗ РУБРИКЕ „ПОГЛЕДИ“ ОВОГ ДОДАТКА ИЗАБРАНИ СУ ДА ПРЕДСТАВЕ РАЗНА СТАНОВИШТА И НЕ ОДРАЖАВАЈУ НУЖНО СТАНОВИШТЕ УРЕДНИКА ПРОЈЕКТА „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ ИЛИ ЛИСТА „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. МОЛИМО ВАС ДА ШАЉЕТЕ ПИСМА И КОМЕНТАРЕ УРЕДНИКУ НА

EDITOR@RUSKAREC.RU


04

РУСКА РЕЧ

Култура

УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Културно-историјски споменици „Мајку Отаџбину“, симбол највеће победе совјетског народа, дизајнирао је вајар српског порекла

Совјетска Богиња Победе КУЛЬТУРА.РФ

Узвишење у централном делу Волгограда је светиња која је постала место најжешћих борби у историји Другог светског рата. Битка за Стаљинград је била најдужа у читавом рату, а борбе на Мамајевом кургану су њена најкрвавија епизода. То је био преломни тренутак рата са нацистичком Немачком, а храброст бораца овековечена је у споменику „Херојима битке за Стаљинград“ — једном од седам чуда Русије. Историчари се у потпуности слажу по поводу пресудне улоге Стаљинградске битке у Другом светском рату. Град је и тада био велики индустријски центар који је отварао пут према важним саобраћајницама, чије би заузимање изазвало озбиљне проблеме у снабдевању наше армије муницијом и намирницама. Немци су покушали да заузму Стаљинград 1942. године и тај њихов покушај трајао је укупно 200 дана. Од тога су 135 дана вођене борбе на Мамајевом кургану. Према неким оценама, на обе стране је изгинуло око два милиона људи. „Кота 102,0“ — тако се на војним картама означавао Мамајев курган. Тај брег је имао изузетно важан стратешки значај. Са његовог врха се отварао одличан видик, а самим тим и могућност гранатирања целе територије. За 62. армију под командом Василија Чујкова, Хероја Стаљинграда, великог совјетског војсковође и двоструког Хероја Совјетског Савеза, одржавање ове позиције било је питање живота и смрти. Истовремено су и у осталим деловима града вођене страш-

8000 тона је тешка скулптура „Мајка Отаџбина“. Изнутра је држи сплет сајли од којих је свака тешка 60 тона. Постоље је ојачано са 150 хиљада тона земље

200

вински радови трајали су све до 15. октобра 1967, када је свечано откривен споменик гигантских размера, посвећен догађајима из Другог светског рата. Меморијални комплекс заузима површину од 26 хектара. Јединствена архитектонско-вајарска композиција дугачка је километар и по. Сам Вучетич је овако описао своје дело: „Трудили смо се да дочарамо пре свега несаломиви морал и дух совјетских бораца и њихову потпуну преданост Отаџбини“. Управо та идеја повезује елементе ансамбла: Трг бораца на живот и смрт; зидове-рушевине са херојским барељефима бранилаца Стаљинграда, посвећеним одбрани са једне стране, и нападу са друге; Трг хероја са шест скулптуралних група које симболизују подвиге бранилаца; Дворану ратне славе са Вечним огњем у облику бакље, чврсто стегнуте у руци; Трг жалости са скулптуром мајке која оплакује палог хероја; Ратничко меморијално гробље и, најзад, централна скулптура меморијалног ансамбла — споменик „Мајка Отаџбина зове!“ Одмах по завршетку борбених дејстава у Стаљинграду погинули борци су сахрањени на Мамајевом кургану. Од подножја до врха узвишења, где су премештени посмртни остаци 34.505 војника који су бранили град, води 200 гранитних степеника. Степеници симболизују 200 дана крваве борбе. Ту се налази и 35 гранитних споменплоча Хероја Совјетског Савеза. На територији Мамајевог кургана сахрањен је и Василиј Чујков, чији лик је такође приказан на једној скулптури меморијалног комплекса. Алегорични лик Мајке Отаџбине позива своје синове у победнички бој. Лепршави огртач увија се иза њених леђа као крила Нике, античке богиње победе. Уста су јој отворена,

„Мајка Отаџбина“ је била унета у Гинисову књигу рекорда као највећа статуа на свету у то време у Стаљинграду“. Овај историјски документ ставио је тачку на сложену битку за ослобођење Стаљинграда, 25 година касније овековечену у грандиозном меморијалном комплексу „Херојима Стаљинградске битке“. Комплекс „Херојима Стаљинградске битке“ на Мамајевом кургану подигнут је према пројекту Јевгенија Вучетича, изванредног совјетског вајара српског порекла. Његова дела су и споменици „Мајка Отаџбина“ у Кијеву и „Ратник ослободилац“ у Берлину. Савет министара Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Репулике 1958. је донео одлуку да се започне са изградњом споменика према Вучетичевом пројекту. Обимни грађе-

дана је трајала битка за Стаљинград. Процењује се да је у њој погинуло око два милиона људи. Ова страшна битка је означила почетак краја Трећег рајха

FOCUSPICTURES

не борбе. Од хиљаду зграда овог предивног града остале су само камене конструкције. Мамајев курган је био спаљен, изрован јамама од експлозија и засут крхотинама од граната. Током зиме је био потпуно црн и угљенисан, а у пролеће, по завршетку борби, на сваком квадратном метру земље нађено је од 500 до 1250 крхотина од граната. У јануару 1943. борбе за Мамајев курган распламсале су се са новом жестином. Јединице 62. армије 25. јануара су поново заузеле коту. Разбијен је непријатељски обруч и подељен на два дела. Овако је гласио текст оперативног извештаја бр. 0079, упућеног врховном команданту Стаљину: „Дејствујући на основу вашег наређења, 2. фебруара 1943. у 16:00 армија Донског фронта потукла је и уништила непријатељски обруч

На Мамајевом кургану, на месту епске Стаљинградске битке, стоји колосална, моћна и страшна статуа Мајке Отаџбине са мачем дугим 33 метра.

У БРОЈКАМА

Размере колоса постају јасне у поређењу са силуетама људи који стоје у подножју. До споменика води 200 степеника испод којих су покопана тела 34.505 погинулих бораца

што је неуобичајено за скулптуре. О том детаљу се дуго расправљало. Једном су функционери питали Вучетича: „Зашто су јој отворена уста?“ Он је одговорио: „Она виче: за Отаџбину... мајку вам вашу!“ После тога више нико није постављао то питање. Стаљинградска битка је била веома важна, али не и коначна победа над немачком армијом, тако да поклич

из уста камене скулптуре демонстрира одлучност коју је совјетски народ морао имати за наставак борбе. Скулптура је висока 85 m (од тога је 52 m висина саме скулптуре, а 33 m је дугачак мач), а тешка 8 хиљада тона. Постоље је високо 16 m, али је укопано у земљу, док је изнад земље само мали његов део, висок 2 m. За изградњу споменика употребљено је

CORBIS/FOTO SA

Јевгениј Вучетич (1908–1974), син Виктора Вучетића, Србина из Црне Горе и Францускиње Ане Стјуарт, био је водећи совјетски скулптор, носилац звања Народног уметника СССР-а и Хероја социјалистичког рада. Творац је и другог најпознатијег руског ратног меморијала, „Војник ослободилац“ у Берлину, и скулптуре „Прековаћемо мачеве у плугове“ испред зграде УН у Њујорку. Био је добровољац у Другом светском рату.

© РИА „НОВОСТИ“

Вајар монументалног херојства

Црвена армија у ослобођеном Стаљинграду. Фотографија из 1943. године

Филигранска лепота Казања

препоручује

facebook.com/ ruskarec

радио Глас Русије на српском језику

14. новембра

ПИШИТЕ НАМ Шаљите своје коментаре и постављајте питања нашим ауторима!

twitter.com/ ruskarec

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру!

5500 тона бетона и 2400 тона метала, а за ојачање темеља насуто је 150 хиљада тона земље. Костур од армираног бетона изнутра се састоји од засебних ћелија, односно комора, а придржава се затегнутим сајлама које су смештене унутар скулптуре. Свака сајла је тешка 60 тона. Мамајев курган је 2008. народним гласањем убројан међу седам чуда Русије. Ансамбл је исте године добио статус федералног споменика и уједињен је са другим историјским објектом Волгограда —музејем-панорамом „Стаљинградска битка“. Преко три милиона људи сваке године долази у Волгоград да се попне на врх Мамајевог кургана, стопама хероја-бранилаца отаџбине. Тек 2045. године, на стогодишњицу победе у Другом светском рату, моћи ћемо да сазнамо какву поруку су потомству оставили хероји Стаљинградске битке. Управо тада ће бити отворена капсула са поруком коју су ратни ветерани 1970. похранили на територији меморијалног комплекса.

http://serbian.ruvr.ru

editor@ruskarec.ru

Руска реч #6  

Russia Beyond the Headlines, Serbian Edition, Distributed with Politika Daily

Руска реч #6  

Russia Beyond the Headlines, Serbian Edition, Distributed with Politika Daily

Advertisement