Page 2

02

РУСКА РЕЧ

Политика и друштво

УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Русија очима Холивуда Американци заиста мисле о Русији. Они снимају оно што им се чини да је тачно и што гледаоци од њих очекују. У њиховој глави то изгледа као истина.“

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

постала важно тржиште холивудских филмских компанија: звезде попут Тома Круза, Вила Смита и Меган Фокс често саме доносе своје филмове на премијерно приказивање.

Пијани руски космонаут Лев Андропов у филму „Армагедон“ (1998)

KINOPOISK.RU (3)

Ащьф Лштшфум и Гуљнара Гулина Испоставља се да Холивуду посебно тешко иде руски језик. На руском Интернету су сакупљене читаве колекције грешака, а један од најупечатљиви јих примера је у филму „Борнов идентитет“, где је име главног јунака у документима написано „руским словима“: Ащьф Лштшфум. Уствари, требало би да пише „Фома Киниаев“ (што је такође лоше, зато што презиме Киниајев не постоји, а Фома је архаично име), али су творци само променили распоред тастатуре, потпуно сигурни да су руска слова на исти начин распоређена као и латинична. Јунак кога тумачи Том Хенкс у филму „Терминал“ у документима се води као Гуљнара Гулина, али и име и презиме би пре одговарало муслиманки из Татарстана него мушкарцу из Источне Европе. Игор Жижикин, руски глумац који је 23 године провео у САД, каже: „Холивуд прави филмове за себе. За њих нема много значаја чињеница да ми у тим филмовима говоримо са страним нагласком. Зашто се ми уопште љутимо? Они не праве филмове за нас. Па шта

Раде Шербеџија као руски мафијаш Иван Третјак у филму „Светац“ (1997)

ако нису проверили веродостојност?“. На снимању „Индијане Џонса и Краљевства кристалне лобање“ Игор је морао да се расправља са редитељем Стивеном Спилбергом због тога што руски јунаци врло лоше говоре руски. Они који снимају филмове, сматра Игор, уопште не мисле да слични пропусти завређују било какву пажњу. Руски филмски продуцент Виктор Алисов сматра да је

Арнолд Шварценегер као совјетски милиционер Иван Данко у филму „Црвено усијање“ (1988): забавни руски језик, балканско име и погрешна униформа

извртање руског језика у холивудским филмовима најобичније незнање: „Стиче се утисак штеде на консултантима. По њима очигледно није сврсисходно трошити толико времена и ресурса на проверу детаља. Публика је ионако спремна да прогута све. Главно је да глумци добро играју и да у филму има много занимљивих сцена.“ Међутим, Ерик Саркисјан, бивши куратор Кинотеке при

Најобразованији на свету НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

Факултетски образовани у Србији У извештају ОЕЦД-а се не помиње Србија. Према различитим изворима, у Србији високо образовање има око 6,5% становника.

„Политика“ прескочила Русију

ALAMY/LEGION MEDIA

Штавише, могло би се рећи да је у новој Русији образовање постало још популарније: број факултета се повећао, а универзитетско образовање се и даље сматра обавезним атрибутом будућег животног успеха и престижа. Ипак, у министарству сматрају да око 30% руских високошколских установа не пружа квалитетно образовање и да их треба што пре затворити или их припојити квалитетнијим установама. Другачијег мишљења је Олег Смолин, заменик председника комитета за образовање Државне Думе. Према његовим речима, „образовани људи живе дуже и боље зарађују. С порастом броја образованих људи смањује се и број преступа, посебно оних насилничких. Зато треба повећати квалитет образовања, а не смањивати број високошколских установа.“ ОЕЦД је формиран 1948. године. Тренутно у састав организације улазе 34 земље, од којих су већина чланице ЕУ. Русија је 1996. затражила чланство, али је захтев тада био одбијен. Захтев је поновљен 2007. године. ОЕЦД се бави аналитичким истраживањима у сфери економије и борбе против корупције, а израђује и препоруке за побољшање животног стандарда грађана земаља чланица.

Русија је од СССР-а наследила моћан образовни систем

Занимљиво је да је 17.октобра у „Политици“, партнерском листу „Руске речи“, објављен чланак Сандре Гуцијан „Факултетски образовани: Србија 6 — Канада 51 одсто“, у коме се интерпретира исти ОЕЦД-ов извештај. У „Политикином“ чланку се, међутим, Русија уопште не помиње, него се као најобразованија земља на свету представља Канада, са 51 одсто високообразованог становништва.

Комплетан текст извештаја „Education at a Glance 2012“ Извештај ОЕЦД-а је доступан на http://statlinks.oecdcode. org/962012031P1T001.XLS.

Целокупан материјал се може преузети на страници http:// www.oecd.org/edu/eag2012.htm.

Министарству културе Московске области, сматра да је стереотипно приказивање Русије у холивудским филмовима политичка ствар. „Зар је могуће да Холивуд не зна шта ради кад у филму ‘Армагедон’ приказује нашег космонаута као тешку пијаницу у шубари са наушницама?“ Саркисјан каже да то није ништа друго него иронија којом Холивуд показује колико је важан и до које мере, бар у сопственим

очима, нема конкуренцију на филмском тржишту. Виктор Алисов сматра да холивудски редитељи нису једини криви за сва ова претеривања. „Приказивање Русије у холивудским филмовима директна је последица информационе и медијске бујице која запљускује све становнике САД и утиче на њихове ставове“, уверен је он. „У холивудским филмовима се само огледа јавно мњење и оно што

Природни непријатељ У холивудском свету Русија, комунисти и руска мафија често играју улогу природног непријатеља САД. У филму „Светац“ руски националиста и мафијаш „број један“ (кога игра Раде Шербеџија) дестабилизује ситуацију у Русији како би заузео власт. У „Председничком авиону“ са Харисоном Фордом група руских комуниста отима авион председника САД са намером да започне нови светски рат. Игор Жижикин у свему овоме види и нешто добро. Он сматра да приказивање Русије као опасне државе само побољшава њен имиџ у очима светске јавности. „Нашу земљу доживљавају као противтежу и зато је приказују као непријатеља. Тако је много занимљивије. А то је сасвим исправно, јер она и јесте светска велесила“, тврди глумац. По мишљењу Виктора Алисова, у многим америчким филмовима Русија се приказује као непријатељ само по инерцији, па и то све ређе, за разлику од периода Хладног рата. „Чим је у питању Русија, значи да су ту мафија или КГБ — постоји такав стереотип. Мислим да се кроз филмове заправо наставља информациони рат“, каже Алисов.

Русија и УН Без УНИЦЕФ-а до краја 2012.

УКРАТКО

Москва испраћа УНИЦЕФ

Дума РФ: САД грубо крше људска права

Руско Министарство спољних послова замолило је Дечји фонд Уједињених нација да до Нове године затвори све своје програме у Русији. ЛЕВ МАКЕДОНОВ GAZETA.RU

„Русија се одлучила за овакав корак пре свега зато што ми више нисмо прималац стране помоћи, него донатор. То не значи да прекидамо сарадњу са фондом. Ми ћемо наставити да финансирамо заједничке пројекте у разним земљама света“, саопштено је у Министарству спољних послова РФ. Према подацима овог ресора, Москва је већ уплатила УНИЦЕФ-у око 6,5 милиона долара за пројекте заштите деце у Кир ги зији, Либији, Пакистану, Таџикистану и земљама Рога Африке. Исти аргумент је наведен и када је средином септембра Министарство спољних послова саопштило да Америчка агенција за међународни развој (USAID) прекида своје деловање у Русији. Тада је у овом ресору речено да „Русија сада спада међу нове донаторе и одбацује статус примаоца помоћи за развој у свим међународним организацијама“. Уједно је USAID оптужен за прекорачење оквира „билатералне друштвене сарадње“, при чему је као разлог индиректно наведена подршка коју су Американци

пружали руским организацијама за заштиту људских права. За разлику USAID-а, окончање рада УНИЦЕФ-а није било неочекивано. Сада ће се ова организација потрудити да пронађе нове облике сарадње са руским властима. Фонд је присутан у Русији 21 годину, и за то време се формат његовог присуства у више наврата мењао, кажу у УНИЦЕФ-у. Најпре је била отворена канцеларија за везе. Она је 1997. прерасла у пуноправно представништво које је радило на програмима сарадње са Владом Русије, а од јануара 2012. отворена је канцеларија у Москви за питања партнерства са РФ под руководством Регионалног одељења УНИЦЕФ-а за Централну и Источну Европу и ЗНД, чије је седиште у Женеви. Како кажу у УНИЦЕФ-у, „циљ ових последњих измена била је подршка све већој улози Русије у решавању питања међународног развоја“. До последњег дана фонд наставља да подржава пет програма: инклузивни дечији вртић у Нижњем Новгороду, дом за глувонему децу у Сергијевом Посаду, центар за рехабилитацију незбринуте деце у Санкт Петербургу, дом за децу из кризних породица у истом граду, као и петербуршки Институт за ране интервенције, који се бави пружањем подршке деци ометеној у развоју.

Државна Дума РФ је 22. октобра одржала седницу посвећену „грубом нарушавању људских права у САД, укључујући и права грађана Русије који тамо живе“. Депутати су дискутовали о легализацији сурових метода испитивања у америчким затворима, случају Виктора Бута, грубо опхођење са усвојеном децом из Русије, примену силе према демонстрантима итд. Депутати су закључили да медији у САД, обзиром на начин извештавања, нису слободни и да групно, као по команди, „служе политици власти“.

У Русији се рађа више деце

ИТАР-ТАСС

У 38 руских региона побољшали су се демографски показатељи, а у целој Русији је у протеклих осам месеци стопа наталитета повећана за 7% у односу на исти период прошле године. У 2011. је на једну жену у Русији долазило у просеку 1,6 новорођене деце.

СПЕЦИЈАЛНЕ ДОДАТКЕ О РУСИЈИ У СВЕТСКИМ ДНЕВНИЦИМА УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“, ОРГАНИЗАЦИЈА „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“ ИЗ МОСКВЕ. У ОВОМ ТРЕНУТКУ ДОДАЦИ СЕ ОБЈАВЉУЈУ У СЛЕДЕЋИМ ЛИСТОВИМА: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR И EUROPEAN VOICE, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, САД • NAVBHARAT TIMES И THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • MAINICHI SHIMBUN, ЈАПАН • CHINA BUSINESS NEWS, КИНА • SOUTH CHINA MORNING POST, КИНА (ХОНГ КОНГ) • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • TODAY, СИНГАПУР • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“: EDITOR@RUSKAREC.RU. ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА НА HTTP://RUSKAREC.RU. „ПОЛИТИКУ“ ИЗДАЈЕ И ШТАМПА „ПОЛИТИКА НОВИНЕ И МАГАЗИНИ Д.О.О.“, МАКЕДОНСКА 29, 11000 БЕОГРАД, СРБИЈА. ТЕЛЕФОН: (+381 11) 330 1682. ТИРАЖ „ПОЛИТИКЕ“: 75.000 ПРИМЕРАКА.

Руска реч #6  

Russia Beyond the Headlines, Serbian Edition, Distributed with Politika Daily

Руска реч #6  

Russia Beyond the Headlines, Serbian Edition, Distributed with Politika Daily

Advertisement