Page 1

Издање пројекта RUSSIA BEYOND THE HEADLINES

Дистрибуира се у сарадњи са дневним листом

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

ruskarec.ru

Путовања

Спорт

Русија планира сталну базу на Месецу после 2023. године

Сахалин: острво на граници руске и јапанске цивилизације

Изгубљена битка првог руског дрим-тима

СТРАНА 7

СТРАНА 8

LORI/LEGION MEDIA

GETTY IMAGES/FOTOBANK ALAMY/LEGION MEDIA

Наука и технологија

СТРАНА 5

20. јун 2012.

Росијска газета уређује прилоге o Русији у 19 водећих светских листова, укључујући Њујорк тајмс, Дејли телеграф, Фигаро и Зидојче цајтунг

ПОГЛЕДИ

Културе Русије Путовање по бајковитој паганској Русији: место где су брезе и липе ноге богова

Богови Волге

ANDJU MERJAN/MERJAMAA.RU

НАТАЛИЈА КУРЧАТОВА

„РУСКИ РЕПОРТЕР“

У филму „Стрнадице“ (рус. „Овсјанки“, познатом и као „Silent Souls“— „Тихе душе“), снимљеном по сценарију и истоименој

књизи Дениса Осокина, два мушкарца одвозе мртву жену на обалу реке да јој спале тело по паганском обичају народа Мерја. На филмском фестивалу у Венецији 2010, где је филм добио неколико награда, гледаоци су поверовали у тај обред. А у Русији су посумњали: „Какав је сад то народ Мерја који живи на територији Нижегородске и суседних области, на тој исконски руској земљи, па још спа-

љује своје мртве поред воде, а умрлим супругама уплиће траке у длачице на Венерином брегу? Тако нешто не постоји.“ И постоји, и не постоји. Осокин је заиста измислио обред пун еротике и лиризма, а народ Мерја је постојао, и тек у 15. веку се стопио са великоруском нацијом која се у то доба формирала. Али, то не значи да је нестао без трага: остао је као део руске земље, у фолклор-

На помолу је ера гаса

У ери гаса САД ће имати изразито неповољан положај

САМО НА RUSKAREC.RU Више тема на Интернет страници „Руске речи“

ДАН РУСКОГ ЈЕЗИКА ПУШКИН: АНЂЕО УТЕШИТЕЉ КОЈИ ЧУВА РУСКА СРЦА

НАСТАВАК НА СТРАНИ 4

Друштво

Младе руске муслимане са Северног Кавказа привлаче Косово и његов „евроислам“ RUSKAREC.RU/15620

НИЈАЗ КАРИМ

Дмитриј Бабич Западни медији углавном износе сумње да се нови председник Србије може показати као „проруски политичар“, а за њих је то смртни грех. Међутим, ствари су повезане: како је рекао Солжењицин, управо је бомбардовање Србије 1999. у очима Руса означило крај надама (и жељама) да Русија постане — Запад. Фјодор Лукјанов Треба објаснити шта Русија неће постати ни у једној варијанти, па ни ради Србије: неће постати системска алтернатива, тј. земља која ће своје геополитичко, културно или религијско гравитационо поље покушати да прошири на Балкан, као што је то било у 19. и делимично у 20. веку. СТРАНА 3

ALAMY/LEGION MEDIA

ИТАР-ТАСС

По мишљењу аутора истраживања „Природни гас као инструмент државне политике Русије“, које је крајем прошле године објавио Институт за стратешка истраживања Ратне школе Војске САД, економски препород Русије постаје све већа претња глобалној доминацији САД. Највећу улогу у томе има чињеница да се светске за-

лихе нафте ближе крају, и реалност приморава аналитичаре Пентагона да суштински ревидирају прогнозе развоја ситуације у свету у наредних неколико деценија. Данашњи светски поредак је заснован на чињеници да „крв цивилизације“, нафту, својом економском и војном моћи контролишу САД. Америчке оружане снаге имају под својом контролом више од 60% нафтоносних региона планете. Америчке компаније контролишу значајан део глобалне нафтне индустрије у свим фазама техничко-економског циклуса: од

Архитектура

ИЉА ВАРЛАМОВ

СЕРГЕЈ ГРИЊАЈЕВ

МОСКОВСКЕ НОВОСТИ

НАСТАВАК НА СТРАНИ 6

Руски политиколози о Николићу

ФОТОГРАФИЈА МЕСЕЦА

Геополитика Природни гас против глобалне доминације САД

Према мишљењу Пентагона, у наше време све озбиљнија претња НАТО-у долази из Русије, али не војне природе него економске. Свет нафте биће замењен светом гаса.

ним мотивима, у генима. Осокин је као писац измислио Мерјане, али као етнолог и аутор докторске дисертације о угро-финском фолклору, редовно посећује последње европске пагане, становнике руске Републике Мариј Ел и њихове шумске олтаре и свештенике. У Моркинском округу ове мале републике налази се село Шоруњжа. Округ је одавно чувен по својеврсном паганском

Совјетски брутализам: задивљеност космосом, роботима и еколошким односом према тлу RUSKAREC.RU/15619

ФРЕДЕРИК ШОБЕН/TASCHEN

Дух паганске Русије из филма „Стрнадице“ Дениса Осокина или балета „Посвећење пролећа“ Игора Стравинског и даље живи на обалама Волге, у Републици Мариј Ел.

отпору. Управо овде, близу сеоцета Варангуши, 1827. године извршено је прво забележено Свемаријско паганско мољење. Њему су дошли да присуствују и представници царске власти, а начелник окружне полиције Микулин написао је у свом извештају: „Нашао сам у шумарку око четири хиљаде људи, упражњавали су богомрско жртвоприношење. [...] Поврх тога видео сам тамо око четрдесет грла стоке, коју су довели да принесу на жртву, мноштво качица и буради са пивом и медом.“ Учесници жртвоприношења отерали су начелника и његове људе, што их је после скупо коштало: многи од њих су ухапшени, бичевани и отерани у Сибир. Упркос покушајима совјетских власти да натерају Маријце да се одрекну старе религије, пагански обичаји су настављени у оквиру пољопривредних задруга. Капитон Александрович Казанцев, старији карт (пагански свештеник народа Мари) сећа се догађаја који се одиграо 1970-их. За време мољења у свештеном шумарку дошли су партијски активисти, полупали олтаре и пообарали у ватру котлове са жртвеном храном. „Када су отишли, остала нам је патка и векна хлеба. Наш карт Порис Петер Кугиза, било му је тада 90 година, узе ону патку, векну хлеба и свеће, све убаци у врећу и баци у ватру. А народу каже: ‘Немој да неко гледа, сви зажмурите!’ Спалио је и патку. После недељу дана сеоски учитељ, онај који нам је разбио котао, дојури на реку право из школе, има ту око три километра, баци се у реку и умре.“ Сматра се да су ливадски и источни Маријци (трећу групу

У Русији и свету је 6. јуна обележен Дан руског језика, празник који се поклапа са рођенданом Александра Пушкина (1799–1837). Пушкинов језик се сматра класичном нормом руског књижевног језика и деца у руским школама и данас одрастају и образују се уз његове песме, бајке и романе. За Гогоља је Пушкин „вероватно једини истински израз суштине руског духа“, а за Достојевског „врхунац уметничког савршенства“. Дан руског језика се у свету обележава под покровитељством Уједињених нација у оквиру промовисања шест званичних језика ове организације. Руски је најраспрострањенији језик у Европи и један је од четири најпревођенија језика света.


02

Политика и друштво

РУСКА РЕЧ

Уређује и издаје Росијска газета (Москва) Дистрибуира

УКРАТКО

Међународна политика Ко има право да убија мирне грађане?

Од Рачка до Хуле: Европи је досадно без рата ЈЕВГЕНИЈ ШЕСТАКОВ

ЗА РУСКУ РЕЧ

Као и у случају Рачка, став Запада о Хули формиран је само на основу тврдњи једне стране у сукобу. ге­ди­ју у Ху­ли За­пад ре­а­го­вао му­ње­ви­то и ко­ор­ди­ни­ра­но, и да су у то­ме узе­ли уче­шћа и та­ко­ зва­ни „При­ја­те­љи Си­ри­је“. Ко­фи Анан, спе­ци­јал­ни иза­ сла­ник ОУН и Ли­ге арап­ских др­жа­ва, по­сле дво­днев­них пре­ го­во­ра у Да­ма­ску из­ја­вио је да је кри­за до­спе­ла до „кри­тич­не тач­ке“. Ипак, Анан ни­је по­кре­ нуо не­ку но­ву ини­ци­ја­ти­ву, не­го је са­мо још јед­ном по­звао су­ко­ бље­не стра­не да пре­ки­ну са на­ си­љем. Та­кви по­зи­ви не ути­чу мно­го на си­риј­ску опо­зи­ци­ју, са­ ста­вље­ну од мно­штва на­ор ­ у­жа­ них од­ре­да ко­ји се ни­ко­ме не

пот­чи­ња­ва­ју. Ме­ђу њи­ма има и обич­них бан­ди­та ко­ји ко­ри­сте по­ли­тич­ку не­ста­бил­ност за лич­ но бо­га­ће­ње, има та­ко­зва­них до­ бро­во­ља­ца из арап­ских зе­ма­ ља, има и рат­ни­ка „Ал-Ка­ид ­ е“. На За­па­ду има мно­го оних ко­ји се за­ла­жу за бом­бар­до­ва­ње ка­ко би мо­гли да до­ве­ду на власт ма­ ри­о­не­те из ре­до­ва си­риј­ске опо­ зи­ци­је. Ко­ли­ко ће Си­ри­ја­ца по­ ги­ну­ти од та­квог „ми­ро­твор­ства“, о то­ме ни­ко од Аса­до­вих про­ тив­ни­ка не го­во­ри на­глас.У њи­ хо­вим очи­ма са­мо су пред­став­ ни­ци опо­зи­ци­је Си­риј­ци, а сви ко­ји по­др­жа­ва­ју зва­нич­ни Да­ маск као да су не­ке дру­ге на­ци­ је, па за њих и не тре­ба мно­го ма­ри­ти. У Мо­скви се сла­жу да пред­ сед­ник Си­ри­је не­ма пра­во да уби­ја мир­но ста­нов­ни­штво. Али то пра­во не­ма и не мо­же га има­ ти ни ра­то­бор­на вој­на ма­ши­не­ ри­ја НА­ТО-а.Уства­ри, За­пад не скри­ва да одав­но по­ма­же на­о­ ру­жа­ну си­риј­ску опо­зи­ци­ју, као што је то не­дав­но учи­ни­ла Вла­ да Хо­лан­ди­је. Мо­сква и Пе­кинг су већ не­ ко­ли­ко пу­та бло­ки­ра­ли ре­зо­лу­ ци­је ко­је отва­ра­ју пут за уда­ре по Да­ма­ску из ва­зду­ха. У Мо­ скви се, ме­ђу­тим, не ис­кљу­чу­је и та­кав раз­вој си­ту­а­ци­је у ко­ме ће За­пад, и ако не до­би­је по­др­ шку Ује­ди­ње­них на­ци­ја, ис­ко­ ри­сти­ти НА­ТО сна­ге за вој­ни удар на Си­ри­ју. Исто је та­ко али­ јан­са 1999. на­па­ла СР Ју­го­сла­ ви­ју, без ика­квих ре­зо­лу­ци­ја Са­ ве­та без­бед­но­сти. Као што је би­ло и у слу­ча­ју са Бе­о­гра­дом, Мо­сква и Пе­кинг ће и у овом

Агресија на СРЈ 1999: после Рачка се брзо прешло на бомбе

Према резултатима из 2011. Ки­на је избила на прво место међу руским спољнотр­го­вин­ ским партнерима, потисну­вши традиционалне лидере — Хо­ лан­дију и Немачку. Обим ру­ ско-ки­неског робног промета прибли­жио се износу од 100 ми­лијарди долара. Ипак, позиције Европске уни­је у целини и даље су ве­о­ ма јаке: ро­бни промет са 27 земаља ЕУ укупно готово је пет пута већи од оби­ма руско-кинеске размене. Наиме, у ЕУ одлази 75% укупног извоза ру­ ске нафте и 60% извоза при­ родног гаса. У Кину за сада одла­зи само 10% извоза ових енергената. Руски репортер

Сахранити Лењина

reuters/vostock-photo

Тра­ге­ди­ју у се­лу Ра­чак, где је 1999. про­на­ђе­но не­ко­ли­ко де­се­ ти­на ле­ше­ва ко­сов­ских Ал­ба­ на­ца, та­ко­зва­них „ци­ви­ла“, За­ пад је вр­ло бр­зо оква­ли­фи­ко­вао као „ге­но­цид“. Тај до­га­ђај је дао при­вид­ну ле­ги­тим­ност вој­ној опе­ра­ци­ји НА­ТО-а про­тив СР Ју­го­сла­ви­је. Удар али­јан­се, из­ вр­шен без од­лу­ке Са­ве­та без­ бед­но­сти ОУН, чи­ме су пре­кр­ ше­ни и Ста­тут УН и сви мо­гу­ћи до­ку­мен­ти ОЕБС-а, про­у­зро­ко­ вао је по­ги­би­ју ви­ше хи­ља­да мир­них гра­ђа­на СРЈ и рас­пад зе­мље. Ру­ски ми­ни­стар спољ­них по­ сло­ва Сер­геј Ла­вров не­дав­но је ова­ко про­ко­мен­та­ри­сао те до­ га­ђа­је: „Ка­да је ЕУ до­не­ла од­ лу­ку да се [догађај у Рач­ку] ис­ пи­т а, ан­г а­ж о­в а­н а је гру­п а фо­рен­зи­ча­ра из Фин­ске. [...] У ме­ди­је су цу­ри­ле ин­фор­ма­ци­је да ни­ко од љу­ди про­на­ђе­них у Рач­ку ни­је уби­јен из не­по­сред­ не бли­зи­не, не­го да су сви, су­де­ ћи по ка­рак­те­ру ра­ња­ва­ња, по­ ги­н у­л и у бор­б и. [...] Имам осно­ва да ми­слим да су те ин­ фор­ма­ци­је би­ле тач­не и да су од­го­ва­ра­ле са­др­жа­ју спро­ве­де­ ног ис­тра­жи­ва­ња.“ Ову про­во­ка­ци­ју, ко­ја се до­ го­ди­ла пре 13 го­ди­на, ру­ске ди­ пло­ма­те да­нас ко­мен­та­ри­шу у

ве­зи са нај­но­ви­јим до­га­ђа­ји­ма у си­риј­ском се­лу Ху­ла, где су та­ко­ђе про­на­ђе­на те­ла ви­ше од сто­ти­ну по­ги­ну­лих, укљу­чу­ју­ћи же­не и де­цу. Ко је из­вр­шио овај зло­чин: ар­ми­ја или од­ре­ди опо­ зи­ци­је? Као и у слу­ча­ју са Рач­ ком, тра­ге­ди­ја у Ху­ли се ко­ри­ сти као ва­л и­д ан по­в од за поче­так вој­не опе­ра­ци­је про­тив Си­ри­је, без ре­зул­та­та не­за­ви­сног ис­тра­жи­ва­ња. На За­па­ду је већ фор­ми­ран став о крив­ци­ма за тра­ге­ди­ју у Ху­ли, и то са­мо на осно­ву по­да­та­ка ко­ји при­сти­жу из ре­до­ва си­риј­ске опо­зи­ци­је.То на­во­ди на ми­сао да већ по­сто­ји раз­ра­ђе­ни план: мно­го то­га нам го­во­ри чи­ње­ни­ца да је на тра­

ИЗ СЛОБОДНИХ ИЗВОРА

Масакр у сиријском селу Хула под­сетио је високе руске званичнике на трагедију у косовском селу Рачак, која је послужила као оправдање за бомбардовање СРЈ 1999.

Кина главни трговински партнер Русије

Реакција на масакр у Хули била је добро координирана

схва­ће­на као од­сту­па­ње од ме­ ђу­на­род­них пра­ви­ла и та­да је још по­сто­ја­ла на­да да се слич­ не си­ту­а­ци­је убу­ду­ће ни­ка­да не­ће по­на­вља­ти. Али и по­ред то­ га, ру­ска ди­пло­ма­ти­ја је увек би­ла уве­ре­на да је учи­ни­ла све што је мо­гла не би ли спре­чи­ла агре­си­ју НАТО-а на СР Ју­го­сла­ ви­ју 1999. године.

слу­ча­ју ис­ко­ри­сти­ти сва до­ступ­ на ди­пло­мат­ска сред­ства да спре­че агре­си­ју. Ипак, тре­ба би­ти ре­а­лан. Ако поч­не опе­ра­ ци­ја НАТО-а про­тив Си­ри­је, ни Ру­си­ја ни Ки­на не­ће ра­то­ва­ти на стра­ни зва­нич­ног Да­ма­ска. Али, као и за вре­ме ју­го­сло­вен­ ске кри­зе, Мо­сква и Пе­кинг ни­ ка­да не­ће до­зво­ли­ти да Ује­ди­ ње­не на­ци­је да­ју ле­ги­ти­ми­тет на­па­ду на су­ве­ре­ну др­жа­ву. Деј­ ства НА­ТО пак­та про­тив Бе­о­ гра­да 1999. у Ру­си­ји и Ки­ни су

Прочитајте ширу верзију: ruskarec.ru/15625

Нови министар културе Руске Фе­де­рације Владимир Медин­ ски сма­тра да је дошло време да се размотри идеја сахране Лењинове мумије која се сада налази у ма­у­зо­леју на Црве­ ном тргу у центру Москве, у ком случају би сам маузолеј по­стао музеј. Ле­њина, као не­ ка­дашњег ше­­фа државе, треба, према ми­шље­њу министра, са­ хра­нити уз све одговарајуће др­жавне и војне почасти. Медински је изјавио да не треба рушити споменике со­ вјет­ске епохе, укључујући и Лењинов маузолеј, који је по­ стао интегрални део архитек­ туре Црвеног трга. „Боље је да се поред будућег ма­у­золеја-музеја постави пло­ча на којој би писало шта је тај човек ура­ дио добро, а шта лоше. Деца мо­рају да знају историју“, ре­ као је Медински. Росијска газета

Образовање Више од сто хиљада руске деце образује се код куће, према уџбеницима и распореду часова које одређују родитељи

Школски програм без школске клупе Због све веће популарности образовања код куће, на не­ ким педагошким факул­те­ти­ ма у Русији отварају се спе­ ци­јални курсеви за родитеље који постају — учитељи. Марија Агранович

Росијска газета

alamy/legion media

Алисина лектира из зоологије „Шумске новине“ су дечја књига совјетског писца Виталија Бјан­ кија, написана оригиналним књи­жевним стилом, у којој се у но­винској форми, путем телегра­ ма, хронике, огласа и фељтона прича о животу животињских становника једне шуме током сваког месеца у години. Књига је преведена на српскохрватски и издата у Загребу 1948.

ИЗ СЛОБОДНИХ ИЗВОРА

Дан сед­мо­го­ди­шње Али­се Чу­ по­ве по­чи­ње у де­вет са­ти ују­ тру. По­сле до­руч­ка де­вој­чи­ца се ба­ви кра­сно­пи­сом: пи­ше ре­чи у све­ску за ка­ли­гра­фи­ју. По­ред ње је ма­ма, ко­ја па­зи на то да кћер­ка пра­вил­но др­жи ру­ку и из­во­ди ли­ни­је сло­ва. На­ кон то­га сле­ди час чи­та­ња. Да­ нас ра­де не­ко­ли­ко стра­ни­ца из нео­бич­не књи­ге „Шум­ске но­ ви­не“ Ви­та­ли­ја Бјан­кија. По­ том сле­ди гим­на­сти­ка. Око је­дан сат по­под­не, Али­ са и ње­на ма­ма од­ла­зе у Зо­о­ ло­шки му­зеј да би ви­де­ле ка­ко ствар­но из­гле­да­ју све те пре­пе­ ли­це, ја­ре­би­це и ја­стре­бо­ви о ко­ји­ма та­ко за­ни­мљи­во пи­ше Бјан­ки. Рад­ним да­ни­ма у му­ зе­ју не­ма гу­жве, па ин­ди­ви­ду­ ал­ном ча­су из по­зна­ва­ња при­ ро­де ни­ко не­ће сме­та­ти. Здрав­стве­ни про­бле­ми се че­ сто по­ве­зу­ју са обра­зо­ва­њем код ку­ће, али Али­са, сре­ћом, та­квих про­бле­ма не­ма. Она не по­ха­ђа

ре­дов­ну шко­лу за­то што се ње­на ма­ма од­лу­чи­ла за тзв. кућ­ ну ва­ри­јан­ту обра­зо­ва­ња. Ова­ ква прак­са је ле­ги­тим­на и уре­ ђе­на је ка­ко по­сто­је­ћим За­ко­ном о обра­зо­ва­њу, та­ко и на­цр­том нове верзије ис­тог закона који се налази на Ин­тер­нет страни­ ци Министар­ства просвете и науке Ру­ске Фе­де­ра­ци­је. Пра­ во из­бо­ра је на ро­ди­те­љима. Раст по­пу­лар­но­сти кућ­ног обра­зо­ва­ња у Ру­си­ји је им­пре­ си­ван: од 2008, ка­да је кућ­них ђа­ка би­ло око 11 хи­ља­да, њи­ хов број се до 2012. увећао го­ тово десет пута. „Код ку­ће мо­гу да ис­пла­ни­ рам де­те­ту дан у скла­ду са оп­ штим по­ро­дич­ним по­тре­ба­ма“, при­ча Али­си­на мај­ка Је­ка­те­ ри­на Чу­по­ва. „Ако је по­год­ни­ је да се са кћер­ком оде на ба­ зен ују­тру, ка­да та­мо има ма­ло по­се­ти­ла­ца, он­да је нај­бо­ље та­ко и учи­ни­ти, а тек по­сле то­га до­ћи ку­ћи и пре­ћи део на­став­ ног про­гра­ма. Рад­ним да­ни­ма су и му­зе­ји сло­бод­ни­ји, та­ко да се да­њу мо­же спо­кој­но ићи у оби­ла­зак и ана­ли­зи­ра­ње сли­ ка и екс­по­на­та. Али­са усва­ја школ­ско гра­ди­во оним тем­пом ко­ји њој од­го­ва­ра. Нема потре­ бе да је било шта терамо или вештачки успоравамо.“

Ипак, и у кућ­ној шко­ли се мо­ра пре­ћи оба­ве­зни на­став­ни са­др­жај. „Не тре­ба ми­сли­ти да је до­ма­ће обра­зо­ва­ње увек та­ко иди­лич­но. Постоји школ­ски про­грам и он се мора усво­ји­ти. То уме по­не­кад да бу­де мно­го ком­пли­ко­ва­ни­је не­го ка­да де­те про­сто по­ша­ље­те у шко­лу“, за­ кљу­чу­је Је­ка­те­ри­на. „Од­го­вор­ ност је нај­ва­жни­ја. У слу­ча­ју да де­те иде у шко­лу, ми од­го­ вор­ност де­ли­мо са на­став­ни­ци­ ма, а по­не­кад је и са­свим ски­ да­мо са се­бе.“ На­рав­но, ро­ди­те­љи­ма ко­ји су од­лу­чи­ли да обра­зу­ју сво­је де­те са­мо­стал­но нео­п­ход­на је по­моћ струч­ња­ка. Глав­на опа­сност на ко­ју ука­зу­ју про­тив­ни­ци уче­ ња код ку­ће је­сте мо­гу­ћи не­у­ спех у бу­ду­ћој со­ци­ја­ли­за­ци­ји: де­те ко­је је огра­ни­че­но на круг по­ро­ди­це не­ће ус­пе­ти да се оса­ мо­ста­ли ка­да бу­де мо­ра­ло да ко­му­ни­ци­ра са мно­го не­по­зна­ тих љу­ди. „Кућ­на ва­ри­јан­та обра­зо­ва­ ња опа­сна је због то­га што де­те не сти­че до­вољ­но со­ци­јал­них на­ви­ка“, упо­зо­ра­ва Је­ле­на Ку­ те­по­ва, за­ме­ни­ца ди­рек­то­ра Ин­ сти­ту­та за ин­те­гра­тив­но обра­ зо­ва­ње Мо­сков­ског град­ског пси­хо­ло­шко-пе­да­го­шког уни­ вер­зи­те­та. „Обич­на шко­ла или

вр­тић под­ра­зу­ме­ва­ју из­град­њу од­но­са са де­цом и дру­гим од­ ра­слим љу­ди­ма. Та­кви од­но­си се не фор­ми­ра­ју у по­ро­ди­ци. То је велики минус.“ Де­ца ко­ја се обра­зу­ју код ку­ће че­сто по­ха­ђа­ју раз­не сек­ци­је, радионице и деч­ја удру­же­ња. Ипак, пре­ма ре­чи­ма Ку­те­по­ве, ова­кве ин­сти­ту­ци­је под­сти­чу фор­ми­ра­ње дру­га­чи­је, лак­ше из­гра­ди­ве вр­сте од­но­са. Не­сум­ њи­во је да и ова­кве ак­тив­но­сти по­ма­жу да се де­ца ин­те­гри­шу у дру­штво. Ме­ђу­тим, пре­ма ње­ ним ре­чи­ма, пра­ви осе­ћај од­ го­вор­но­сти фор­ми­ра се ис­кљу­ чи­во у обра­зов­ном окру­же­њу шко­ле.

Образовање код куће у Србији У Србији образовање код куће за сада није дефинисано зако­ ном. Међутим, нацрт новог За­ кона о основном образовању и васпитању у члану 37 предвиђа да родитељ има право да свом детету организује основношкол­ ско образовање код куће. Ипак, разредни испити из свих пред­ мета на крају се полажу у школи.

СПЕЦИЈАЛНЕ ДОДАТКЕ О РУСИЈИ У СВЕТСКИМ ДНЕВНИЦИМА УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“, ПРОЈЕКАТ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“ ИЗ МОСКВЕ. У ОВОМ ТРЕНУТКУ ДОДАЦИ СЕ ОБЈАВЉУЈУ У СЛЕДЕЋИМ ДНЕВНИЦИМА: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR и EUROPEAN VOICE, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА, СРБИЈА • AKROPOLIS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST И THE NEW YORK TIMES, САД • THE TIMES OF INDIA И THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • MAINICHI SHIMBUN, ЈАПАН CHINA BUSINESS NEWS, КИНА • SOUTH CHINA MORNING POST, КИНА (ХОНГ КОНГ) • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ. ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“: EDITOR@RUSKAREC.RU. ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА НА http://RUSKAREC.RU. „ПОЛИТИКУ“ ИЗДАЈЕ И ШТАМПА „ПОЛИТИКА НОВИНЕ И МАГАЗИНИ Д.О.О.“, МАКЕДОНСКА 29, 11000 БЕОГРАД, СРБИЈА. ТЕЛЕФОН: (+381 11) 330 1682. ТИРАЖ „ПОЛИТИКЕ“: 75.000 ПРИМЕРАКА.


Погледи

РУСКА РЕЧ

Уређује и издаје Росијска газета (Москва) Дистрибуира

РУСИ О ПОБЕДИ НИКОЛИЋА СТИДЉИВО СРПСКО „НЕ“ УЛАСКУ У ЕУ НА КОЛЕНИМА про­сеч­ног ста­нов­ни­ка Ру­си­је о НА­ТО пак­ту, ЕУ и дру­гим бло­ ко­ви­ма. На­де (и же­ље) на при­ АНАЛИТИЧАР ја­тељ­ство, па чак и на то да ће ећ не­ко­ли­ко не­де­ља ме­ Ру­си­ја по­ста­ти За­пад, за­ме­ње­ ди­ји За­пад­не Евро­пе и не су гор­чи­ном и опре­зним САД по­ку­ша­ва­ју да де­ праг­ма­тич­ним при­сту­пом (изу­ ши­фру­ју лич­ност но­вог зе­так пред­ста­вља сер­вил­ни ли­ срп­ског пред­сед­ни­ка То­ми­сла­ва бе­рал­ни део ру­ске ели­те, ко­ја Ни­ко­ли­ћа. Углав­ном се из­но­се је ра­ди ма­те­ри­јал­не ко­ри­сти сум­ње да се но­ви пред­сед­ник спрем­на да за­тва­ра очи чак и мо­же по­ка­за­ти као „про­ру­ски на очи­глед­не гре­хе за­пад­них зе­ по­ли­ти­чар“, а за аме­рич­ку и ве­ћи ма­ља и бри­не за свој „имиџ“ у део за­па­дно­ев­роп­ске штам­пе то очи­ма за­пад­них по­зна­ни­ка мно­ је смрт­ни грех. Та­мо се Ру­си­ја го ви­ше не­го за ми­шље­ње и ин­ још увек до­жи­вља­ва као из­вор те­ре­се соп­стве­ног на­ро­да). Са дру­ге стра­не, на За­па­ду је свих ауто­ри­тар­них тен­ден­ци­ја у ре­ги­о­ну Цен­трал­не и Ис­точ­не Ни­ко­ли­ће­ва по­бе­да иза­зва­ла Евро­пе. Та­кав став ни­је ак­ту­е­ чу­ђе­ње и по­до­зре­ње, што је и лан већ три­де­се­так го­ди­на, али при­род­но.Та­мо је про­се­чан „по­ се­ћа­ње за­пад­ног чи­та­о­ца и (на­ тро­шач“ за­бо­ра­вио до­га­ђа­је из ро­чи­то!) гле­да­о­ца крај­ње је из­ 1999, а ели­ти и „они­ма ко­ји од­ бир­љи­во и под­се­ћа на ста­ње лу­чу­ју“ Ср­би­ја је рет­ко скре­ џентлме­на ко­ји ду­бо­ко за­ла­зи у та­ла па­жњу на се­бе. У Ру­си­ји љу­ди зна­ју за не­во­ го­ди­не и по­ста­је склон ли­це­мер­ ју. Из свог се­ћа­ња он мар­љи­во ље Ср­би­је, али та те­ма већ де­ бри­ше све успо­ме­не ко­је су не­ сет го­ди­на ни­је при­о­ри­тет ни у по­вољ­не по ње­га лич­но, али за­то ме­ди­ји­ма, ни ме­ђу по­ли­ти­ча­ри­ до­бро пам­ти све гре­хе сво­јих по­ ма. Вла­ди­мир Пу­тин је увек имао праг­ма­ти­чан од­нос пре­ зна­ни­ка, не­по­вољ­не по њих. За гра­ђа­не Ру­си­је ко­ји пра­ ма Ср­би­ји, и ни­ка­да га ни­је те по­ли­тич­ка зби­ва­ња Ни­ко­ли­ укра­ша­вао ро­ман­тич­ним иде­ ће­ва по­бе­да ни­је би­ла из­не­на­ ја­ма о „сло­вен­ском је­дин­ству“, ђе­ње, јер су на­ши ме­ди­ји, не као што је то би­ло у Јељ­ци­но­ са­мо у про­па­ганд­не свр­хе, де­ во вре­ме. „Пу­ти­нов пар­ла­мент“, таљ­но из­ве­шта­ва­ли о бом­бар­ за раз­ли­ку од Ду­ме Јељ­ци­но­ до­ва­њу бив­ше Ју­го­сла­ви­је ави­ вог до­ба, ни­ка­да не­ће по­кре­та­ о­ни­ма НА­ТО пак­та.У су­шти­ни, ти уто­пиј­ске про­јек­те по­пут ка­ко је сво­је­вре­ме­но ис­ти­цао „Са­ве­зне др­жа­ве Ру­си­је, Ју­го­ Алек­сан­дар Сол­же­њи­цин, упра­ сла­ви­је и Бе­ло­ру­си­је“, ни­ти ће во су до­га­ђа­ји у Ју­го­сла­ви­ји обе­ћа­ва­ти Ср­би­ји вој­ну по­моћ 1999. пре­о­кре­ну­ли ми­шље­ње ако ре­ал­но не мо­же да је пру­ Дмитриј Бабич

В

жи. Али за­то ће би­ти ви­ше ре­ ал­не еко­но­ми­је, и ту срп­ско-ру­ ске ве­зе мо­гу да се учвр­сте за­хва­љу­ју­ћи ан­ти­ру­ским пред­ ра­су­да­ма ЕУ и не­ких зе­ма­ља Цен­трал­не и Ис­точ­не Евро­пе. Пу­ти­но­ва ели­та ко­ри­сти сва­ ку мо­гућ­ност за ин­те­гра­ци­ју еко­но­ми­је Ру­си­је и остат­ка Евро­пе, те та­ко у игри мо­гу да бу­ду и при­ва­ти­за­ци­ја срп­ских пред­уз­ е­ћа од стра­не ру­ског ка­ пи­та­ла, и Ју­жни ток, и при­ви­ ле­г о­в а­н и од­н о­с и Ср­б и­ј е са Евро­а­зиј­ском уни­јом ко­ју је про­кла­мо­вао Пу­тин и ко­ја је, као што је по­зна­то, отво­ре­на за све зе­мље Евро­пе и Ази­је, а не са­мо за бив­ше со­вјет­ске ре­ пу­бли­ке. Ин­тен­зи­тет бу­ду­ћег на­прет­ка у од­но­си­ма за­ви­си­ће од сме­ло­сти по­те­за ко­ји­ма ће Ср­би­ја од­го­во­ри­ти на по­ну­ђе­ не мо­гућ­но­сти. Ру­ско ру­ко­вод­ство и ру­ски би­знис пам­те дво­лич­ну по­зи­ ци­ју Бо­ри­са Та­ди­ћа, ко­ји је го­ во­рио о при­ја­тељ­ству са Ру­си­ јом док су пред­став­ни­ци ње­го­ве пар­ти­је аги­то­ва­ли про­тив „Ју­жног то­ка“. Пу­тин је ви­ше пу­та на­гла­ша­ вао да Евро­а­зиј­ска уни­ја и уоп­ ште ин­те­гра­ци­ја Ру­си­је са дру­ гим зе­м ља­м а Евро­п е ни­ј е ал­тер­на­ти­ва ЕУ или ње­но не­ ги­ра­ње. ЕУ је та ко­ја пре­тен­ ду­је да бу­де је­ди­ни мо­гу­ћи из­ бор и ин­си­сти­ра на уда­ља­ва­њу све­га што је ру­ско са те­ри­то­ ри­ја ко­је ап­сор­бу­је. Оту­да и она­ко те­шка кул­тур­на бор­ба

(пра­ви Kul­tur­kampf, како кажу Немци) у Укра­ји­ни, оту­да и пре­ зи­ра вред­ни по­ку­ша­ји да се Ни­ ко­лић на­зо­ве „ру­ским гу­бер­на­ то­ром“. Ру­ска ели­та хо­ће да се ин­те­гри­ше са за­пад­ном ели­том, ње­не же­ље су устре­мље­не у истом прав­цу као и же­ље срп­ ске ели­те и ве­ћи­не срп­ског дру­ штва, чи­ја нам је те­жња ка ЕУ ра­зу­мљи­ва. Али ру­ска ели­та ни­је спрем­на да то чи­ни по це­ну су­ве­ре­ни­те­та зе­мље и на­ци­о­ нал­ног по­ни­же­ња. На­жа­лост, та­кву це­ну је ЕУ за­тра­жи­ла и од Ср­би­је. Из­бор Ни­ко­ли­ћа у Ру­си­ји се до­жи­вља­ ва као пр­во сти­дљи­во срп­ско „не“ па­ро­ли: „У Евро­пу, па ма­ кар и на ко­ле­ни­ма“. Ка­да би Ср­ би­ја при­зна­ла су­ве­ре­ни­тет Аб­ ха­зи­је и Ју­жне Осе­ти­је, тај гест би при­јао Ру­си­ји, али то ни­је ни­ка­ква оба­ве­за и те­шко да би ру­ско ру­ко­вод­ство у за­ме­ну по­ ну­ди­ло би­ло ка­кве еко­ном­ске бо­ну­се. Пре или ка­сни­је ће Ју­ жну Осе­ти­ју, а на­ро­чи­то Аб­ха­ зи­ју, при­зна­ти све зе­мље све­та, јер се Цхин­ва­ли и Су­ху­ми ни­

МЕЂУ НАМА

Писма читалаца

ка­да не­ће вра­ти­ти у Гру­зи­ју: су­ ви­ше ве­ли­ка окрут­ност се угне­ зди­ла из­ме­ђу ових на­ро­да. Не­ма по­тре­бе да срп­ска штам­ па при­хва­та за­пад­ну му­стру ге­ о­по­ли­тич­ког раз­ми­шља­ња и да Ру­си­ју су­прот­ста­вља Евро­пи. Про­блем ни­је у „дру­го­ра­зред­ но­сти“ ру­ских вред­но­сти, ко­је су уства­ри европ­ске. Про­блем је у то­ме што ЕУ, ко­ја пре­тен­ ду­је да се зо­ве Евро­па, са­ма од­ сту­па од европ­ских вред­но­сти. Став да је рат ле­ги­ти­ман ме­тод ши­ре­ња „де­мо­кра­ти­је“ (бив­ша Ју­го­сла­ви­ја, Ирак, Ли­би­ја), зе­ ле­на­шки ка­рак­тер еко­но­ми­је (где по­бе­ђу­је онај ко до­би­је нај­ ве­ћи кре­дит и пре­да га дру­го­ ме са још ве­ћом каматом) — све то ни­ј е Евро­п а, не­г о од­с ту­па­ње од Евро­пе. Би­ће до­бро ако Ср­би­ја и Ру­си­ја не кре­ну тим пу­тем, не­го ако за­јед­нич­ки под­ стак­ну Евро­пу да се и она вра­ ти сво­јим ко­ре­ни­ма. Аутор је по­ли­тич­ки ана­ли­ ти­чар ру­ске редак­ци­је Би-би-си­ја и ра­ди­ја „Го­лос Ро­си­ји“.

е­зул­тат пред­сед­нич­ких из­ бо­ра у Ср­би­ји је нео­че­ки­ ван и у Ру­си­ји мно­ги већ раз­ми­шља­ју о мо­гу­ћим но­ вим пер­спек­ти­ва­ма у од­но­си­ма две­ју зе­ма­ља.Та­ква раз­ма­тра­ња под­гре­ја­на су и по­се­том То­ми­ сла­ва Ни­ко­ли­ћа кон­гре­су Је­дин­ стве­не Ру­си­је и ње­го­вим су­сре­ том са Вла­ди­ми­ром Пу­ти­ном. За Ру­се је Ср­би­ја по­себ­на зе­ мља, са ко­јом их ве­зу­је ве­ли­ко мно­штво исто­риј­ских, кул­тур­ них и ре­ли­гиј­ских асо­ци­ја­ци­ ја, због че­га и до­га­ђа­ји у срп­ ској по­л и­т и­ц и бу­д е жи­в о ин­те­ре­со­ва­ње у ши­ро­ким кру­ го­ви­ма ру­ског дру­штва и у ру­ ко­вод­ству ру­ске др­жа­ве. То има сво­је пред­но­сти, али и не­до­стат­ ке. На при­мер, исто­риј­ско ис­ ку­ство и иде­о­ло­шки сте­ре­о­ти­ пи мо­гу да бу­ду узрок пре­те­ра­н их или из­в и­т о­п е­р е­н их оче­ки­ва­ња и та­ко по­ста­ну смет­ ња у тре­зве­ном са­гле­да­ва­њу ак­ ту­ел­ног по­ли­тич­ког тре­нут­ка. Нај­пре тре­ба об­ја­сни­ти шта Ру­си­ја не­ће по­ста­ти ни у јед­ној ва­ри­јан­ти, па ни ра­ди Ср­би­је. Ру­си­ја не­ће по­ста­ти си­стем­ска ал­тер­на­ти­ва, тј. зе­мља ко­ја ће сво­је ге­о­по­ли­тич­ко, кул­тур­но

ДО­ДА­ТАК „РУ­СКА РЕЧ“ ФИНАНСИРА, УРЕ­ЂУ­ЈЕ И ИЗ­ДА­ЈЕ „РО­СИЈ­СКА ГА­ЗЕ­ТА“ (МО­СКВА, РУ­СИ­ЈА) ИН­ТЕР­НЕТ-СТРА­НИ­ЦА: ruskarec.RU * EMAIL: editor­@ruskarec.RU * ТЕ­ЛЕ­ФОН: +7 (495) 775 3114 ФАКС: +7 (495) 988 9213 * АДРЕ­СА: УЛ. ПРАВ­ДЫ 24, Д. 2, МО­СКВА 125993, РОССИЯ ЈЕВ­ГЕ­НИЈ АБОВ ИЗДАВАЧ и директор RBTH * ­павел голуб ГЛАВНИ УРЕДНИК додатака RBTH ЈУ­РИЈ СОВ­ЦОВ ИЗ­ВР­ШНИ УРЕД­НИК за ЈУЖНУ ЕВРОПУ * ВЈА­ЧЕ­СЛАВ ЧАР­СКИ УРЕД­НИК „РУСКЕ РЕЧИ“ НИ­КО­ЛА ЛЕ­ЧИЋ ГО­СТУ­ЈУ­ЋИ УРЕД­НИК „РУСКЕ РЕЧИ“ * ЖАРКО РАКИЋ СУБУРЕД­НИК ИЗ „ПОЛИТИКЕ“ АН­ДРЕЈ ЗАЈ­ЦЕВ ДИ­РЕК­ТОР ОДЕЉЕЊА ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈЕ * НИ­КО­ЛАЈ КО­РО­ЉОВ ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈА НИ­ЈАЗ КА­РИ­МОВ КАРИКАТУРЕ * МИ­ЛА ДО­МО­ГАЦКА ДИ­РЕК­ТОР ОДЕ­ЉЕ­ЊА ПРЕ­ЛО­МА И ДИ­ЗАЈ­НА АН­ДРЕЈ ШИ­МАР­СКИ ДИ­ЗАЈН * ИЉА ОВ­ЧА­РЕН­КО ПРЕ­ЛОМ

ду европ­ског пи­та­ња.У про­тив­ ном би са­мо за­пла­шио би­ра­че и не би до­био њи­хо­ву ве­ћи­ну. Са­да ве­ћи­на Ср­ба же­ли ми­ран раз­вој ко­ји се тра­ди­ци­о­нал­но до­во­ди у ве­зу са ЕУ. На­рав­но, пи­та­ње је да ли ЕУ мо­же да обез­бе­ди ми­ран раз­ вој. По све­му су­де­ћи, уско­ро ће у Евро­пи не­из­бе­жно до­ћи до ра­сло­ја­ва­ња на је­згро и пе­ри­ фе­ри­ју. Суд­би­на пе­ри­фе­ри­је, у коју пре све­га спа­да­ју Ју­го­и­ сточ­на Евро­па, па чак и Грч­ка, при­лич­но је ма­гло­ви­та. От­ка­ко је до­шао на власт, Вла­ди­мир Пу­тин до­след­но по­ ку­ша­ва да по­кре­не збли­жа­ва­ ње Ру­си­је и ЕУ и ства­ра­ње ве­ ли­к ог европ­с ког про­с то­р а. Исти­на, ње­го­ве пред­ста­ве о прин­ци­пи­ма та­квог збли­жа­ва­ ња упа­дљи­во се раз­ли­ку­ју од оних из Бри­се­ла. Мо­сква ни­је спрем­на да ауто­мат­ски при­хва­ та нор­ме и пра­ви­ла ЕУ, а кан­ ди­да­ту­ра за при­ма­ње у ЕУ под­ ра­зу­ме­ва упра­во то. Ру­си­ја је увек по­ла­зи­ла од то­га да бу­ду­ћа ве­ли­ка Евро­па тре­ба да бу­де за­јед­нич­ки про­ из­вод ЕУ, Ру­си­је и зе­ма­ља ко­је се на­ла­зе из­ме­ђу њих. Евро­пља­ ни су до­не­дав­но сма­тра­ли да је са­свим до­вољ­но про­сто то што ЕУ по­сто­ји; ако још не­ко хо­ће да по­ста­не „пра­ва“ Евро­па, он

Мало је, пријатељи, тих осам новинских страна за велику Русију. То може само да загребе по по­ вршини, да пробуди радозналост, али то није довољно... Желим вам успех у овоме што сте по­че­ ли, али и више простора. Димитрије, Београд Желим да се захвалим на додатку „Руска реч“ у Политици. Били би­ смо веома задовољни када би се такве непосредне информације из Русије појављивале чешће у Србији. Нас, старије Србе и борце, посебно је узбудио чланак „Хвала деди на победи!“, управо због објективности и оправдане и искрене критике процеса у Србији, којих се ми стидимо. Бранислав Ђорђевић

По­што­ва­ни г. Ва­шчен­ко, Ва­ша ана­ли­за „Пу­ти­но­во до­ба и Ср­би­ ја“, об­ја­вље­на у мајском издању „Ру­ске ре­чи“, ве­о­ма је до­бар и отрежњујући под­сет­ник. Податке о продаји НИС-а нисам никада пре видео. Ме­ђу­тим, ми­слим да Ваш став о од­но­су Ру­си­је и Ми­ ло­ше­ви­ћа ни­је одр­жив. На­и­ме, Ви твр­ди­те да ни Јељ­цин ни Пу­ тин ни­су во­ле­ли Ми­ло­ше­ви­ћа. По­сле 2000. Ру­си­ја је дала азил Ми­ло­ше­ви­ће­вој по­ро­ди­ци, за ко­ ју се не мо­же ре­ћи да је има­ла до­бар углед у Ср­би­ји због улоге у Ми­ло­ше­ви­ће­вом ре­жи­му, као и због мно­го­број­них јав­них афе­ра. Да­ва­ње ази­ла је ве­о­ма ва­жна ствар и Ви је у ана­ли­зи ни­сте узе­ ли у об­зир. Сто­га би ме за­ни­ма­ло Ва­ше ту­ма­че­ње овог поступка. Петар Кнежевић, Нови Сад НИЈАЗ КАРИМ

Р

политиколог

или религијско гравитационо по­ље по­ку­ша­ти да про­ши­ри на Бал­кан, и ко­ја ће гра­ди­ти ис­ ту­ре­не по­зи­ци­је у сфе­ри сво­га ути­ца­ја, као што је то би­ло у 19. и де­ли­мич­но у 20. ве­ку. На­ ци­о­на­ли­стич­ки на­стро­је­ни по­ ли­ти­ча­ри у Бе­о­гра­ду, ме­ђу ко­ ји­ма има бив­ших и са­да­шњих Ни­ко­ли­ће­вих са­бо­ра­ца, по­зи­ ва­ли су не тако давно на ства­ ра­ње са­ве­за са Ру­си­јом ра­ди су­ прот­ста­вља­ња НА­ТО пакту. По­др­шку за та­кав став на­ла­ зи­ли су у са­мој Ру­си­ји, у кон­ зер­ва­тив­ном кри­лу ње­ног по­ ли­тич­ког спек­тра. Да­нас та­квих иде­ја го­то­во и да не­ма. Ако их има, оне су пот­пу­но мар­ги­нал­ не. Мо­сква не­ма на­ме­ру да иза­ зи­ва Евро­пу на дво­бој у име ап­ стракт­ног ути­ца­ја на Бал­ка­ну. Чак и ру­ски на­ци­о­на­ли­зам, чи­ји ути­цај ра­сте у од­ре­ђе­ним кру­ го­ви­ма ру­ског дру­штва, пот­пу­ но је дру­га­чи­ји од оног из 1990-их. У оно до­ба је на­ци­о­на­ли­зам по инер­ци­ји био им­пе­ри­ја­ли­ стич­ки, и био је ори­јен­ти­сан на екс­пан­зи­ју. Да­нас је он углав­ ном изо­ла­ци­о­ни­стич­ки и под­ ра­зу­ме­ва за­тва­ра­ње Ру­си­је у од­но­су на спо­љни свет. Уоста­лом, То­ми­слав Ни­ко­лић је и по­стао пред­сед­ник за­то што се по­ме­рио пре­ма цен­тру и за­ у­зео уме­ре­ну по­зи­ци­ју у по­гле­

Драга редакцијо, прочитала сам први број вашег додатка од почетка до краја и постидела сам се колико мало знам о Русији! Све што ми, средовечни људи, знамо заснива се на информацијама од пре 40-ак година (замислите каквим!) и на упрошћеној и, рекла бих, веома негативној слици коју нам о Русији агресивно сервирају наши медији. Ретко када сам осетила после читања новина да сам научила тако много ствари! Милена Драганић, Краљево

Аутори „Руске речи“ одговарају

РУСИЈА НИЈЕ СИСТЕМСКА АЛТЕРНАТИВА Фјодор Лукјанов

03

мо­ра да при­хва­ти прин­ци­пе Уни­је, тј. или да уђе под ње­но окри­ље (као Бал­кан, на при­ мер), или да оста­не на­по­љу, али да игра по ње­ним пра­ви­ли­ма. Ме­ђу­тим, да­нас се све ме­ња. Евро­па ви­ше не из­гле­да као не­ што уна­пред да­то и не­про­мен­ љи­во. У тој си­ту­а­ци­ји пред Ру­ си­јом се отва­ра­ју но­ве мо­гућ­но­сти.Чла­ни­це ЕУ, као и зе­мље ко­је хо­ће то да по­ста­ну, же­ле да учвр­сте сво­је по­зи­ци­је пу­ тем ус­по­ста­вља­ња ши­рих ве­за са ве­ли­ким спољ­ним парт­не­ ри­ма. Да­нас сви же­ле еко­ном­ ски на­пре­дак, а он за­ви­си од то­га у ко­јој ме­ри се еко­но­ми­је раз­ли­чи­тих зе­ма­ља ме­ђу­соб­но пре­пли­ћу. Упра­во ка то­ме је Пу­тин увек те­жио, јер је био уве­рен да „ве­ ли­ка Евро­па“ мо­же би­ти из­

гра­ђе­на на осно­ву ува­жа­ва­ња ту­ђих еко­ном­ских ин­те­ре­са и њи­хо­вог ме­ђу­соб­ног ускла­ђи­ ва­ња. Збли­жа­ва­ње у нор­ма­ма и вред­но­сти­ма мо­же би­ти ре­ зул­тат та­квог при­сту­па, а не ње­ гов узрок.У су­шти­ни, та­кав став је нај­бли­жи пр­во­бит­ном мо­де­ лу европ­ске ин­те­гра­ци­је, ка­ко су је за­ми­шља­ли ње­ни твор­ци сре­ди­ном 20. ве­ка. Због све­га то­га Ру­си­ја мо­же да по­ста­не за Ср­би­ју нај­пер­ спек­тив­ни­ји парт­нер. Али не у фор­ми­ра­њу опо­зи­ци­је по­сто­је­ ћим европ­ским ин­сти­ту­ци­ја­ма, не­го у њи­хо­вом тран­сфор­ми­ са­њу и по­ве­ћа­њу ис­пла­ти­во­сти уза­јам­ног де­ло­ва­ња. Аутор је главни уредник часо­ писа „Русија у глобалној по­ литици“.

ЗА ОГЛА­ША­ВА­ЊЕ У ОВОМ ДО­ДАТ­КУ МО­ЛИ­МО ВАС ДА СЕ ОБРА­ТИ­ТЕ ЈУ­ЛИ­ЈИ ГО­ЛИ­КО­ВОЈ, ДИ­РЕК­ТО­РУ ОДЕ­ЉЕ­ЊА ЗА ОД­НО­СЕ СА ЈАВ­НО­ШЋУ: julia.golikova@rbth.ru © 2012 СВА ПРА­ВА ЗА­ДР­ЖА­ВА „РО­СИЈ­СКА ГА­ЗЕ­ТА“: АЛЕК­САН­ДР ГОР­БЕН­КО ПРЕД­СЕД­НИК УПРАВ­НОГ ОД­БО­РА, ПА­ВЕЛ НИ­ГО­И­ЦА ГЕ­НЕ­РАЛ­НИ ДИ­РЕК­ТОР, ВЛА­ДИ­СЛАВ ФРО­њИН ГЛАВ­НИ УРЕД­НИК ЗА­БРА­ЊЕ­НО ЈЕ КО­ПИ­РА­ЊЕ, ДИ­СТРИ­БУ­ЦИ­ЈА ИЛИ ПРЕ­У­ЗИ­МА­ЊЕ СА­ДР­ЖА­ЈА ОВОГ ИЗ­ДА­ЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧ­НУ УПО­ТРЕ­БУ, БЕЗ ПИС­МЕ­НЕ СА­ГЛА­СНО­СТИ „РО­СИЈ­СКЕ ГА­ЗЕ­ТЕ“. МО­ЛИ­МО ВАС ДА СЕ ЗА ДО­ЗВО­ЛУ ОБРА­ТИ­ТЕ НА ТЕ­ЛЕ­ФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL editor­@ruskarec.RU. „RUS­SIA BEYOND THE HE­A­DLI­NES“ НЕ СНО­СИ ОД­ГО­ВОР­НОСТ ЗА НЕ­НА­РУ­ЧЕ­НЕ ТЕК­СТО­ВЕ И ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈЕ.

По­што­ва­ни г. Кне­же­ви­ћу, по мом мишљењу Пу­ти­нов од­нос пре­ма Ми­ло­ше­ви­ћу не мо­же се упо­ре­ђи­ва­ти са Јељ­ци­но­вим. У слу­ча­ју Јељ­ци­на ра­ди­ло се о лич­ном ани­мо­зи­те­ту ко­ји Пу­ тин ни­је имао пре­ма Ми­ло­ше­ ви­ћу ли­чно, не­го са­мо пре­ма ње­го­вој по­ли­ти­ци. О да­ва­њу ази­ла ни­је мо­гу­ће да­ти ни­ка­ кав кон­кре­тан од­го­вор за­то што од­го­ва­ра­ју­ћи до­ку­мен­ти ни­су до­ступ­ни јав­но­сти, али мо­гу да осно­ва­но прет­по­ста­ вим да ини­ци­јатива за пру­жа­ ње ази­ла Ми­ло­ше­ви­ће­вој по­ ро­ди­ци ни­је по­те­кла лично од Пу­ти­на не­го од не­ког из ње­го­ вог окру­же­ња. Ме­ђу ру­ским по­ли­ти­ча­ри­ма увек је би­ло мно­го љу­ди ко­ји су по­др­жа­ ва­ли Ми­ло­ше­ви­ћа, па чак и ње­го­вих лич­них при­ја­те­ља (на при­мер, бив­ши ми­ни­стар ино­ стра­них по­сло­ва и пред­сед­ник Вла­де Јев­ге­ниј При­ма­ков). Уз све то, у ру­ским ме­ди­ји­ма не по­сто­је по­у­зда­ни по­да­ци о то­ме ка­ко и где са­да жи­ви Ми­ло­ ше­ви­ће­ва по­ро­ди­ца. Михаил Вашченко

ПИСМА ЧИТАЛАЦА, КОЛУМНЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ ОЗНАЧЕНЕ КАО „МИШЉЕЊЕ“, КАО И ТЕКСТОВИ ИЗ РУБРИКЕ „ПОГЛЕДИ“ ОВОГ ДОДАТКА ИЗАБРАНИ СУ ДА ПРЕДСТАВЕ РАЗНА СТАНОВИШТА И НЕ ОДРАЖАВАЈУ НУЖНО СТАНОВИШТЕ УРЕДНИКА ПРОЈЕКТА „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ ИЛИ ЛИСТА „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. МОЛИМО ВАС ДА ШАЉЕТЕ ПИСМА И КОМЕНТАРЕ УРЕДНИКУ НА

editor@ruskarec.RU


04

Економија и бизнис

РУСКА РЕЧ

Уређује и издаје Росијска газета (Москва) Дистрибуира

Русија и свет на помолу ере гаса истра­жи­ва­ња и екс­пло­а­та­ци­је до пре­ра­де и фор­ми­ра­ња тр­ жи­шта го­то­вих про­из­во­да. Аме­ рич­ке бер­зе од­ре­ђу­ју ко­ја ће су­ тра би­ти це­на наф­те. Основ­на иде­ја рас­по­де­ле сна­ га у све­ту по­сле 1945. би­ла је да се обез­бе­ди ди­рек­тан при­ ступ што ве­ћем де­лу свет­ских ре­зер­ви наф­те и кон­тро­ла над њи­ма. У овој ге­о­по­ли­тич­кој игри САД су од­не­ле по­бе­ду. Али, на по­чет­ку 21. ве­ка, си­ту­а­ци­ја се из­ме­ни­ла. Рас­по­ло­жи­ве ре­ зер­ве наф­те су при кра­ју, а ал­ тер­на­тив­ни из­во­ри енер­ги­је (би­ о­го­ри­ва, енер­ги­ја ве­тра и сун­ ца и слич­но) још увек не мо­гу да се ко­ри­сте на ин­ду­стриј­ском ни­воу. У та­квој си­ту­а­ци­ји ће во­де­ћу уло­гу не­из­бе­жно за­у­зе­ти при­ род­ни гас. До­ка­за­не ре­зер­ве при­род­ног га­са су то­ли­ке да, уз да­на­шњи ни­во по­тро­шње, мо­гу да за­до­во­ље по­тре­бе ци­ви­ли­ за­ци­је бар још 250 го­ди­на. Ме­ђу­тим, уз­ди­за­ње при­род­ ног га­са на ме­сто нај­ва­жни­јег енер­ген­та ће, пре­ма ми­шље­њу ана­ли­ти­ча­ра Пен­та­го­на, не­ми­ нов­но по­ву­ћи за со­бом и пре­у­ ре­ђе­ње це­лог си­сте­ма свет­ског по­рет­ка. Не­ће­мо ви­ше жи­ве­ти у „ери наф­те“ у ко­јој су САД има­ле во­де­ћу по­зи­ци­ју, не­го „ери га­са“, у ко­јој ће по­зи­ци­ја САД би­ти до­ста сла­ба. Нај­ва­жни­ја раз­ли­ка је то што у „ери га­са“ не­ће би­ти мо­гу­ће ко­ри­сти­ти вој­но-по­ли­тич­ку си­лу за по­сти­за­ње до­ми­на­ци­је

Светско тржиште извоза и увоза природног гаса

итар-тасс

Наставак СА странЕ 1

ИЗВОР: РИА „НОВОСТИ“

це­ни­ја без уче­шћа САД, и упра­ во Ру­си­ја на том тр­жи­шту за­ у­зи­ма во­де­ћу по­зи­ци­ју. Те­жња САД да на не­ки на­ чин ути­чу на оно што се до­га­ ђа ви­дљи­ва је у по­ку­ша­ји­ма да се раз­ви­је си­стем ис­по­ру­ке теч­ ног при­род­ног га­са (у овом ста­ њу гас се мо­же пре­во­зи­ти бро­ до­ви­ма и дру­гим тран­спорт­ним сред­стви­ма, а не са­мо пу­тем га­ со­во­да) и да се раз­ра­ди тех­но­ ло­ги­ја до­би­ја­ња при­род­ног га­са из уљ­ног шкриљ­ца. Ме­ђу­тим, про­блем је то што је тех­но­ло­ ги­ја за пре­тва­ра­ње при­род­ног

она­ко ка­ко је то до са­да био слу­чај. Гас је по све­ту рав­но­ мер­ни­је рас­по­ре­ђен и то зах­ те­ва да­ле­ко ви­ше сна­ге за ди­ рект­но кон­тро­ли­са­ње ве­ли­ких на­ла­зи­шта. Бу­ду­ћи да се гас ис­ по­ру­чу­је углав­ном фик­си­ра­ним га­со­во­ди­ма, зе­мље по­тро­ша­чи и зе­мље про­из­во­ђа­чи га­са ду­ бље су по­ве­за­ни не­го ка­да је у пи­та­њу ку­по­про­да­ја наф­те, чи­ји су пу­те­ви ис­по­ру­ке мно­го флек­ си­бил­ни­ји. Ко­нач­но, ин­фра­ струк­ту­ра га­сне ин­ду­стри­је и пра­ви­ла тр­жи­шта га­са фор­ми­ ра­ли су се то­ком по­след­њих де­

Гасна платформа поред острва Сахалин, руски Далеки Исток ји тренд од­у­ста­ја­ња од ну­кле­ ар­не енер­ги­је, ова за­ви­сност ће се са­мо по­ве­ћа­ва­ти. Шта мо­гу да учи­не САД? Нај­ ве­ро­ват­ни­је ће вр­ши­ти при­ти­ сак на сво­је са­ве­зни­ке да ре­ви­ ди­ра­ју прак­су пот­пи­си­ва­ња би­ ла­те­рал­них спо­ра­зу­ма ве­за­них за гас са Мо­сквом и зах­те­ва­ти из­град­њу је­дин­стве­не по­ли­ти­ ке по­сло­ва­ња ве­за­ног за овај енер­гент. Ме­ђу­тим, би­ће ве­о­ма те­шко по­сти­ћи та­ко не­што. У усло­в и­м а еко­н ом­с ке кри­з е европ­ске др­жа­ве ће би­ти спрем­ не да из­ла­зе у су­срет Ру­си­ји по

га­са у теч­но ста­ње и обрат­но ве­о­ма ску­па, док про­из­вод­ња га­са из уљ­ног шкриљ­­ца за са­да иза­зи­ва мно­ге осу­де у еко­ло­ шком сми­слу. Све ове окол­но­сти да­ју Ру­си­ ји озбиљ­ну еко­ном­ску и ге­о­по­ ли­тич­ку пред­ност. По­сто­је­ћи си­стем би­ла­те­рал­них уго­во­ра ко­је су европ­ске зе­мље због га­са пот­пи­са­ле са Ру­си­јом по­ла­ко на­ру­ша­ва је­дин­ство не са­мо ЕУ, не­го и НА­ТО-а. Мно­ге чла­ни­це ове вој­не али­јан­се да­нас у пот­ пу­но­сти за­ви­се од ру­ског га­са. Ако се узме у об­зир и нај­но­ви­

ра­зним пи­та­њи­ма. При­ти­сак САД да се што пре из­гра­ди си­ стем про­ти­вра­кет­не од­бра­не на гра­ни­ци са Ру­си­јом мо­же се ту­ ма­чи­ти као је­дан од по­ку­ша­ја да се оја­ча НАТО. Што се ти­че Москве, за њу до­ ла­зе иза­зов­на вре­ме­на. Све ово ће ну­жно ути­ца­ти и на мо­гу­ћу ре­ви­зи­ју не­ких аспе­ка­та стра­ те­ги­је на­ци­о­нал­не без­бед­но­сти Ру­си­је. „Ера га­са“ ће зах­те­ва­ ти од нај­ве­ће зе­мље на све­ту изу­­зет­ну чвр­сти­ну, му­дрост и од­ме­ре­ност у до­но­ше­њу од­лу­ ка и из­бо­ру са­ве­зни­ка.

Енергетика Русија развија своје нуклеарне технологије

Русија остаје светски лидер у из­градњи нових атомских енер­гоблокова у иностран­ ству и у производњи и пла­ сману ну­клеарног горива на свет­ско тржиште. Герман Соломатин

ИТАР-ТАСС

Ру­си­ја има до­бре из­гле­де да са­ чу­ва во­де­ћу по­зи­ци­ју на свет­ ском тр­жи­шту ну­кле­ар­не енер­ ге­ти­ке, сма­тра Ки­рил Ко­ма­ров, по­моћ­ник ге­не­рал­ног ди­рек­то­ ра др­жав­не кор­по­ра­ци­је „Ро­ са­том“, у чи­јој се над­леж­но­сти

и га­сних ком­па­ни­ја и на­уч­ни­ ци на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ких ин­ сти­ту­та у ко­ји­ма се про­у­ча­ва­ју пи­та­ња и пер­спек­ти­ве снаб­де­ ва­ња до­ма­ћег и свет­ског тр­жи­ шта енер­гет­ским ре­сур­си­ма. По ре­чи­ма Ко­ма­ро­ва, и по­ ред ка­та­стро­фе на „Фу­ку­ши­ ми“ у све­ту се пла­ни­ра из­град­ ња 350 но­вих ну­кле­ар­них енер­ го­бло­ко­ва, од ко­јих ће 120 би­ти из­гра­ђе­но на тр­жи­шти­ма до­ ступ­ним „Ро­са­то­му“. „‘Ро­са­том’ ра­ди на при­пре­ми спо­ра­зу­ма о из­град­њи 41 енер­ го­бло­ка у ино­стран­ству, а у то­ку

на­ла­зи це­ла ну­кле­ар­на ин­ду­ стри­ја Ру­си­је. При­ли­ком не­дав­ ног на­сту­па у пар­ла­мен­тар­ној де­ба­ти „Ру­ски ин­те­ре­си у свет­ ској енер­ге­ти­ци: уче­шће ру­ских ком­па­ни­ја у ме­ђу­на­род­ним енер­гет­ским про­јек­ти­ма — од из­во­за си­ро­ви­на ка из­во­зу ино­ ва­ци­ја, иде­ја и тех­но­ло­ги­ја“, Ко­ ма­ров је под­се­тио да је Ру­си­ја тре­нут­но ли­дер у из­град­њи но­ вих ну­кле­ар­них електрана и пла­сма­ну ну­кле­ар­ног го­ри­ва ши­ром све­та. У де­ба­ти су уче­ство­ва­ли и пред­став­ни­ци ру­ских нафт­них

getty images/fotobank

Много посла широм света за руски атом

Државна корпорација „Росатом“ изградиће преко 100 нуклеарних реактора широм света

су пре­го­во­ри за још 40. Осим то­га, 21 блок је већ на спи­ску на­руџ­би­на др­жав­не кор­по­ра­ ци­је и за њих су већ пот­пи­са­ ни од­го­ва­ра­ју­ћи уго­во­ри. ‘Ро­ са­том’ ће гра­ди­ти бло­ко­ве у Ју­ го­и­сточ­ној Ази­ји, на Бли­ском

Ис­то­ку, у Ју­жно­а­фрич­кој Ре­ пу­бли­ци, Ла­тин­ској Аме­ри­ци и Ис­точ­ној Евро­пи. Еви­дент­но је да са­вре­ме­ни атом­ски бло­ко­ви ру­ског ди­зај­на има­ју нео­спор­ не пред­но­сти у по­гле­ду без­бед­ но­сти.“

„Упра­во та пред­ност од­го­ва­ ра по­тре­ба­ма мно­гих зе­ма­ља ко­је би хте­ле да поч­ну са осва­ ја­њем ну­кле­ар­них тех­но­ло­ги­ја или да их да­ље раз­ви­ја­ју“, за­ кљу­чио је ви­со­ки представник „Росатома“.

Права плућа планете налазе се у Русији: 70% површине државе, односно 1,1 милијарди хектара покрива шума (24% свих шумских површина на свету). Ипак, Русија заузима тек пето место на свету по извозу дрвне грађе и папира: 10,4 милијарди долара у 2011. Највећи увозници руског дрвета су Кина, Финска и Јапан.

reuters/vostock-photo

photoxpress

ДРВНА ИНДУСТРИЈА БУЏЕТСКИ ДОПРИНОС НАЈВЕЋЕ ШУМЕ НА СВЕТУ

РУДАРСТВО ЈАКУТИЈА — НАЈВЕЋА РИЗНИЦА ДИЈАМАНАТА НА ПЛАНЕТИ

итар-тасс

калеидоскоп

АВИОИНДУСТРИЈА СВАКИ ЧЕТВРТИ ХЕЛИКОПТЕР НА СВЕТУ ДОЛАЗИ ИЗ РУСИЈЕ Русија има највеће процењене резерве дијаманата на свету: око 60% свих светских залиха. Око 80% руских дијаманата налази се у Јакутији (Источни Сибир). Тренутно се тамо из гигантских кратера (попут оног приказаног на слици) добија 97% руских, односно 25% светских дијаманата. У 2011. извађено је 35,14 милиона карата.

Више од 100 земаља света користи око 8500 руских хеликоптера, што представља 13% светског хеликоптерског парка. У домовини изумитеља ове летелице, Игора Сикорског, данас се производи 27% свих јуришних и 26% свих супертешких хеликоптера (са максималном полетном масом од преко 20 тона).


РУСКА РЕЧ

Уређује и издаје Росијска газета (Москва) Дистрибуира

Наука и технологија

05

Космос Да ли амбициозни план истраживања и насељавања Месеца руске космичке агенције може донети и економску корист?

План за колонизацију Месеца Прескупи програм прављења сталне људске базе на Месе­ цу морао би да има озбиљно економско оправдање. У овом случају, то може бити извор новог енергента. Иља Крамник

Радио „Голос Росији“, за RBTH

Ка­да је ди­рек­тор ру­ске ко­смич­ ке аген­ци­је „Ро­ско­мос“, Вла­ди­ мир По­пов­кин, из­нео план Ру­ си­је за осва­ја­ње Ме­се­ца до 2030. го­ди­не, ни­ко ни­је мо­гао да оста­ не рав­но­ду­шан, ка­ко због ам­ би­ци­о­зних тех­но­ло­шких аспе­ ка­та про­јек­та, та­ко и због ње­го­ве фи­нан­сиј­ске стра­не. Вред­ност де­се­то­го­ди­шњих при­пре­ма и сла­ња пр­ве гру­пе екс­пе­ди­ци­ја на Ме­сец тре­ба­ло би да из­но­си око 500 ми­ли­јар­ ди ру­ба­ља (17 ми­ли­јар­ди до­ла­ ра). Ва­же­ћи го­ди­шњи бу­џет „Ро­ско­смо­са“ не пре­ла­зи 120 ми­ли­јар­ди ру­ба­ља (4 ми­ли­јар­ де до­ла­ра), што зна­чи да би у ци­љу ре­а­ли­за­ци­је „Ме­се­че­вог про­гра­ма“ мо­рао да се по­ве­ћа за ско­ро 50%. Шта­ви­ше, уко­ ли­ко бу­де усво­јен про­грам „оп­ се­жних ис­тра­жи­ва­ња Ме­се­ца“, ко­ји под­ра­зу­ме­ва осни­ва­ње трај­не ба­зе на Зе­мљи­ном са­те­ ли­ту, бу­џет аген­ци­је мо­ра­ће да се уве­ћа нај­ма­ње шест пу­та. То­ли­ко по­ве­ћа­ње тро­шко­ва зах­те­ва ве­о­ма озбиљ­но обра­ зло­же­ње: ка­кву ко­рист мо­же има­ти Ру­си­ја од по­врат­ка на Ме­сец? Спу­шта­ње по­са­де на Ме­сец са­мо по се­би ни­ко­ме ни­је по­ треб­но. Про­шло је ви­ше од 40 го­ди­на от­ка­ко су то ура­ди­ли Аме­ри­кан­ци, па да­нас то те­шко мо­же би­ти до­во­љан раз­лог за из­два­ја­ње та­ко ве­ли­ке су­ме из др­жав­не ка­се. Осим то­га, на­уч­ ни про­грам ис­тра­жи­ва­ња Ме­ се­ца да­нас у пот­пу­но­сти оп­слу­ жу­ј у бес­п и­л от­н и апа­р а­т и ра­зних зе­ма­ља. У тој обла­сти и Ру­си­ја има сво­је про­јек­те — сре­ди­ном ове де­це­ни­је пла­ни­

ра се лан­си­ра­ње апа­ра­та „Лу­ на-Глоб“ и „Лу­на-Ре­сурс“. Је­дан од ре­зул­та­та ових ми­си­ја тре­ ба да бу­де по­вра­так на Зе­мљу кап­су­ле са „вла­жним“ узор­ци­ ма тла из по­лар­них обла­сти Месе­ца. До­пре­ма­ње по­ме­ну­тих узо­ ра­ка тла на Зе­мљу мо­же да по­ слу­жи као под­сти­цај за раз­вој озбиљ­ни­јег про­гра­ма. Већ је до­ ка­за­но да у по­лар­ним обла­сти­ ма Ме­се­ца по­сто­је ве­ли­ке ко­ ли­ч и­н е ле­д а, што знат­н о олак­ша­ва по­тен­ци­јал­но ин­ста­ ли­ра­ње трај­не ба­зе на овом не­ бе­ском те­лу. Иако не­ма ат­мос­ фе­ру, Ме­сец мо­же да снаб­де­ва ба­зу ки­се­о­ни­ком ко­ји се у хе­ миј­ски ве­за­ном ста­њу на­ла­зи у Ме­се­че­вом тлу, где ње­го­ва кон­цен­тра­ци­ја до­сти­же 40%.

„Месечев програм“ Русије: истраживачки апарати и макета прве сталне људске насеобине

32

космичка апарата послала је Русија у космос током 2011, док су све остале земље све­ та послале у току исте године укупно 52 апарата

450

милиона долара годишње ће наредних пет година САД пла­ ћа­ти Русији за превоз астрона­ ута до Међународне космичке станице

Иако не­ма ат­мос­фе­ру, Ме­сец мо­же да снаб­ де­ва ба­зу ки­се­о­ни­ком ко­ји се у ве­за­ном ста­ њу на­ла­зи у тлу Ова окол­ност ума­њу­је тро­шко­ ве „Ме­се­че­вог про­гра­ма“ то­ли­ ко да ви­ше ни­су не­до­сти­жни, не­го „са­мо“ ве­о­ма ви­со­ки. Је­дан од ар­гу­ме­на­та у ко­рист ба­зе на Ме­се­цу је­сте и мо­гућ­ ност да она по­ста­не од­скоч­на да­ска за лет на Цр­ве­ну пла­не­ ту. Ма­ња гра­ви­та­ци­ја на Ме­се­ цу знат­но би олак­ша­ла старт те­шког бро­да ко­ји би мо­гао та­ко да­ле­ко (до Мар­са и на­зад) да но­си ре­ла­тив­но ве­ли­ку екс­пе­ ди­ци­ју (6–7 љу­ди) и сву нео­п­ ход­ну опре­му. По­сто­ја­ње трај­ не ба­зе омо­гу­ћи­ло би ства­ра­ње сво­је­вр­сног „ко­смич­ког бро­до­ гра­ди­ли­шта“ на Ме­се­цу, где би та­кав брод би­о мон­ти­ран од бло­ко­ва до­пре­мље­них са Зе­ мље. Екс­пе­ди­ци­ја би мо­гла да се вра­ти на Ме­сец, а за­тим на Зе­мљу дру­гим бро­дом ко­ји би че­као у Ме­се­че­вој ба­зи. По­ред

У БРОЈКАМА

ове мо­гу­ћа је и дру­га при­ме­на Ме­се­че­ве ба­зе. Ме­се­че­во тле у ве­ли­ким ко­ли­чи­на­ма (у од­но­ су на Зе­мљу) са­др­жи изо­топ хе­ ли­ју­ма, хе­ли­ју­м-3. Сма­тра се да је фу­зи­о­на ну­ кле­ар­на ре­ак­ци­ја из­ме­ђу хе­ли­ ју­ма-3 и де­у­те­ри­ју­ма пер­спек­ тив­на за­ме­на за ре­ак­ци­ју из­ме­ђу де­у­те­ри­ју­ма и три­ци­ју­ма (два изотопа водоника). Ова дру­ га је до­бро по­зна­та научници­ ма и ко­ри­сти се у тер­мо­ну­кле­ ар­ним про­це­си­ма. Тер­мо­ну­клеар­на енер­ге­ти­ка бу­дућ­но­сти мо­же се за­сни­ва­ти на ве­ли­ким мо­гућ­но­сти­ма хе­ли­ју­ма-3. Ако енер­ге­ти­ча­ри­ма за­ис­ та по­ђе за ру­ком да на­пра­ве про­ дор у обла­сти тер­мо­ну­кле­ар­ них ре­ак­ци­ја, Ме­сец мо­же по­ ста­ти практично бес­ко­нач­ни руд­ник енер­ге­на­та за чо­ве­чан­ ство, и та­да ње­го­во осва­ја­ње не­ће ви­ше би­ти са­мо по­тре­ба ап­стракт­не на­у­ке, не­го са­свим кон­кре­тан еко­ном­ски за­да­так ко­ји ће се ре­ша­ва­ти уз по­моћ сред­ста­ва нај­ве­ћих енер­гет­ских кор­по­раци­ја.

извор: www.federalspace.ru, www.laspace.ru

Физика Стварање нових елемената у домовини творца периодног система, Дмитрија Мендељејева

РИА „НОВОСТИ “

Фи­зи­ча­ри­ма Об­је­ди­ње­ног ин­ сти­ту­та за ну­кле­ар­на ис­тра­жи­ ва­­ња (ОИНИ) из Дуб­не у Мо­ сков­ској области зва­нич­но је при­зна­то син­те­ти­са­ње нај­те­ жих еле­ме­на­та ко­ји су до са­да укљу­че­ни у пе­ри­од­ни си­стем. Ме­ђу­на­род­но удру­же­ње за чи­с ту и при­м е­њ е­н у хе­м и­ј у (IUPAC) и Ме­ђу­на­род­но удру­ же­ње за чи­сту и при­ме­ње­ну фи­зи­ку (IUPAP) по­твр­ди­ли су да пр­вен­ство у от­крива­њу су­ пер­те­шких еле­ме­на­та број 114 и 116 при­па­да за­јед­нич­ком ти­му на­уч­ни­ка из Дуб­не и Ли­ вер­мор­ске на­цио­нал­не ла­бо­ ра­то­ри­је „Ло­ренс“ (САД). Тим је пред­ло­жио на­зи­ве „фле­ро­ви­јум“ (Fl) и „ли­вер­ мо­ри­јум“ (Lv). Еле­мен­ти са атом­ским бро­је­ви­ма 114 и 116

пр­ви пут су син­те­ти­са­ни у ци­ кло­тро­ну Фљо­ро­вље­ве ла­бо­ра­ то­ри­је за ну­кле­ар­не ре­ак­ци­је ОИНИ. Екс­пе­ри­мен­те је вр­шио тим ру­ских на­уч­ни­ка на че­лу са ака­де­ми­ком Ју­ри­јем Ога­не­ сја­ном, уз уче­шће аме­рич­ких ко­ле­га. Еле­мент под бро­јем 114 до­ би­јен је 2000. го­ди­не у ак­це­ле­ ра­то­ру бом­бар­до­ва­њем ме­те од

У Дубни већ 56 го­ди­­на стварају супер­те­шке елементе и тиме испитују границе фи­ зи­­чког света. плу­то­ни­ју­ма-242 је­згри­ма кал­ ци­ју­ма-48, док је еле­мент са ред­ним бро­јем 116 син­те­ти­сан 2004. го­ди­не у ре­ак­ци­ји кал­ ци­ју­ма-48 и ки­ри­ју­ма-245. Фле­ро­ви­јум је до­био на­зив у част со­вјет­ског ну­кле­ар­ног фи­зи­ча­ра Ге­ор­ги­ја Фљо­ро­ва (1913–1990) ко­ји је ра­ди­о у Дуб­ ни. Ли­вер­мо­ри­јум је као на­

зив пред­ло­жен у част Ли­вер­ мор­ске на­цио­нал­не ла­бо­ра­то­ри­је „Ло­ренс“ и гра­да Ли­вермо­ра у Ка­ли­фор­ни­ји, где се ла­бо­ра­то­ри­ја на­ла­зи, за­то што ње­ни на­уч­ни­ци пре­ко 20 го­ди­на уче­ству­ју у екс­пе­ри­мен­ ти­ма ко­ји се вр­ше у Дуб­ни. ОИНИ пла­ни­ра да уско­ро поч­не екс­пе­ри­мен­те на син­те­ ти­са­њу еле­мен­та 119 у окви­ру свог про­јек­та тра­га­ња за тзв. „остр­вом ста­бил­но­сти“, тј. ни­за су­пер­те­шких еле­ме­на­та за ко­је се ми­сли да има­ју изо­то­пе ко­ји мо­гу да опстану ви­ше де­се­ти­ на го­ди­на и тиме добију прак­ тичну примену. Два но­ва еле­мен­та, фле­ро­ ви­јум и ли­вер­мо­ри­јум, рас­па­ да­ју се за ма­ње од се­кун­де: еле­ мент 116 мо­же да по­сто­ји са­мо не­ко­ли­ко ми­ли­се­кун­ди пре не­го што се пре­тво­ри у еле­ мент 114, ко­ји, пак, тра­је око по­ла се­кун­де пре не­го што се пу­тем ра­ди­о­ак­тив­ног рас­па­да пре­тво­ри у ко­пер­ни­ци­јум, еле­ мент ко­ји је сам до­дат у пе­ри­ од­ни си­стем тек 2009.

Институт за нуклеарна истраживања у Дубни Обједињени институт за нукле­ ар­на истраживања у Дубни основан је 1956. Да­нас у ње­ му ради 5000 научника из 18 зе­маља. Основне области истраживања су физика елемен­ тарних чести­ца и нуклеарна фи­ зика. Инсти­тут је стекао светску славу синтетисањем тзв. транс­ уранских елемената. Ови, углав­ ном екстремно радиоактив­ни елементи, тежи су од урана и не постоје у природном стању

итар-тасс

Периодни систем елемената званично је добио елемент назван у част нуклеарног фи­зичара Георгија Фљо­ро­ ва, оснивача Ну­кле­арног ин­ ститута у Дуб­ни: фле­ро­вијум.

коммерсант

Нови елементи периодног система из Московске области

на Земљи. Већина њих је изузе­ тно нестабилна и може се доби­ ти само у веома сложеним ну­ кле­арним реакцијама. Стога ши­рење таблице Мендељејева представља својеврсно испи­ти­ вање граница физичког света. Научници из Дубне су први син­ тетисали нове стабилније еле­ менте од броја 113 до 118. У част открића остварених у ин­ ституту у Дубни, елемент број 105 назван је дуб­нијум.


06

Култура

РУСКА РЕЧ

УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Богови Волге

Галерија фотографија на ruskarec.ru/15629

Пролећни обред у свештеном шумарку

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

Када почиње годишњи животни циклус, картови димом са жртвеника буде три дрвета-олтара: липу Миколо-Јумоа, (Николе-бога коме су приписане особине светог Николе), липу мајке рађања Шочен-аве (коју овде зову и Мајка Божја), и липу бога-чувара Васељене, Тјуњамбал-Серлагиша. Картови и њихови помоћници распаљују ватре, стављају на њих жртвене животиње и припремају ритуалну храну. Затим се полако окупља народ — становници Шоруњже и околних села, сви у свечаној ношњи, са личним приносима, многи са децом, и почиње заједничка молитва. За време молитве боговима узносе се понуде кроз дрвеће и ватру: људи заједно са картовима обилазе сва три дрвета, а затим се упућују личне молитве боговима. Следи заједничка трпеза, после које се све кости бацају у ватру.

ТАТЈАНА ПЛОТНИКОВА

Тек после пролећног обреда који се завршава смехом механизација пољопривредне задруге се сме истерати из хангара и могу почети пољски радови

јају живину и стоку, перје лети на све стране, пршти крв!“ Данас се све то ради готово на исти начин. Једина разлика је у томе што се сада жртвене животиње купују од заједничких прилога или их поклањају сами домаћини. У совјетско време је обично колхоз жртвовао јагње или теле. Веровали су да ће их без те жртве задесити нешто лоше: непрестане кише, суша, или неродна година. „Недовољно свесних“ председника колхоза који нису приносили жртве било је мало. Све ово је изазивало велико удивљење у СССР-у: „Гагарин лети у космос, а колхоз у Маријској АССР жртвује теле Миколи-Јумоу!“, говорили су неки. Старији карт Капитон Казанцев је Рус, али од детињства

љопривредна механизација се истерује у поље из хангара у којима је стајала током зиме. У разговору је тешко одвојити словенски свет од угро-финског, исто као жуманце од беланцета. Анатолиј Јаковљев, бивши директор клуба у Шоруњжи, сада „учо“ (помоћник карта) каже: „Бог је један, он је у човековој глави, а како ћеш га звати: Јумо, Христос или Алах, нема велике разлике.“ Ипак, и таква разумна и толерантна вера захтева жртве. Стари православни мисионари су се ужасавали када су у околини маријских села, богатих и лепих као на пасторалним сликама, налазили паганске богомоље. Један од њих је овако описао призор који је затекао: „Тамо су жречеви у белом, уби-

Јошкар Ола: престоница паганске републике

LORI/LEGION MEDIA

Република Мариј Ел има 692 хиљаде становника и налази се на источном крају европске Русије. Главни град, Јошкар Ола, основан 1584, један је од индустријских и научних центара Поволжја и важан културни центар угро-финских народа Русије. У економији доминира развијена машинска индустрија: град је произвођач ракетног противавионског система „Антеј-2500“. Мариј Ел има два државна универзитета и више од 200 културно-историјских споменика локалног и општеруског значаја.

живи у Шоруњжи и ожењен је Маријком. Толико се саживео са Маријцима да је заборавио матерњи језик и разговара са нама преко свога учоа. Стари карт се жали: „Сад већ није лако ићи у шумарак. Тамо си цео дан на ногама, а шумарак се не сме скрнавити, не сме се у њему вршити нужда.Три дана пре мољења се не сме пити вотка, а уочи тог дана се мора купа ти у пар ном ку па ти лу и мислити...“ Учо Анатолиј на то додаје: „Не може свако да буде карт. Ми немамо записане молитве као у цркви. Карт стоји у шумарку пред људима и боговима, и говори из срца.“ Маријци имају строгу поделу натприродних сила на божанске силе и свакојаку ситни ју не чи сту си лу. Бли зу шоруњжијског свештеног шумарка има једна јаруга где живи Овда, локална верзија Баба Јаге: па ту ља сто ство ре ње са огромним дојкама које забацује преко рамена. Овда јури гола на запенушаном коњу, а стопала су јој окренута уназад. Али, њој је забрањен приступ у Мер Ото: један карт се никада неће спустити тако ниско да се прегања са њом. За такве послове постоје врачари и врачаре који скидају мађије и лече људе. На средњем току Волге нема строге границе између живог и мртвог. У овом магичном крају максимално су обнажени и испреплетани корени вишенационалне Русије: словенски, татарско-монголски и угро-фински, православни, муслимански,

пагански, живи и мртви. Према речима Осокина, „домороци су једноставно додали хришћанске ликове у свој пантеон. На пример, у мордванској песми ‘Јабука’ пева се о томе како на широком-прешироком пољу стоји висока јабука и дува ве-

Старији карт Капитон Казанцев и улаз у свештени шумарак, означен таблицом на маријском и руском језику

РУСКА БИБЛИОТЕКА

Дописивање љубавника који живе у различитим временима НАСЛОВ: ПИСМОВНИК АУТОР: МИХАИЛ ШИШКИН ИЗДАВАЧ: ПАИДЕЈА, БЕОГРАД

Н

икада се нису срели, али су једно с другим поделили најинтимније тренутке из својих живота. Љубав тако изгледа када о Њему и Њој пише Михаил Шишкин у својој последњој књи зи „Пи смов ник“, објављеној 2011. на српском у преводу Љубинке Милин-

чић. Реч је о роману у писмима, а размењују их заљубљени који живе у различитим — временима. Њихову размену мисли, рећи ће неко, можемо назвати и унутрашњим монологом са својом идеалном половином, а ако је већ тако, биће то почетак приче без краја о свему на овом свету, о томе како лишће жути и ветар дува док живот пролази. Она ће њему писати о детињству, породици, свакодневном животу и љубави, а он ће,

на бојишту, усред војевања и неизвесности, бар покушати да не мисли на смрт. Желеће да се накратко негде сакрије, осами — барем у сећање — и мисли о нечему добром, о нежности и људској топлини. Њихова писма, послата ван времена и простора, надвладавају удаљеност и уједно сведоче о свему што их радује и узнемирава. Шишкин, који је овенчан свим могућим руским књижевним наградама, каже да је дуго трагао за формом овог романа.

После дуже стваралачке паузе објављује „Писмовник“ — и опет га не заобилазе признања јавности: за овај епистоларни роман недавно му је уручена „Велика књига“, најугледнија награда за руску књижевност, чији је наградни фонд три милиона рубаља. „Национални бестселер“ је добио за роман „Вилина косица“, у који је преточио своје искуство преводиоца у Федералној служби за избеглице у Швајцарској (где и данас живи). За „Заузимање

тар и како су се по њеним гранама распоредили врховни мордвански бог кошница Нишке-паз, бог сунца Чи-паз и свети Никола. Они заједно деле срећу свим људима који живе око јабуке. Зашто да не? Јабука је велика, има места за све.“

ТАТЈАНА ПЛОТНИКОВА (2)

чине планински Маријци, али они су у великој мери русифицирани) последњи пагани Европе. Свемаријска мољења се данас врше сваке године, у касну јесен, када је зима на прагу. И у сваком сеоцету, где су остали Чи-Мари („чисти Маријци“, тј. Маријци-пагани) врше се пролећни и јесењи обреди на локалном нивоу у сеоским свештеним шумарцима. У једном од тих шумарака, кога мештани зову Мер Ото („светски свештени шумарак“), сипи киша. Дрвени олтари су једноставни, а над огромним ватриштима висе куке за качење котлова. Пет свештених стабала су „ноге богова“ на земљи. Једна „нога“ припада Ош Кугу Јумоу, великом белом богу кога понегде под руским утицајем зову и Петро Кугу Јумо, јер његов празник пада близу православног Петровдана. Дрво Ош Кугу Јумоа је висока бреза. Десет метара у висину је сва покривена окаченим пешкирима које пагани доносе као прилог. Бреза је главно дрво Маријаца, баш као и Руса. Другоме богу, који се зове Микола Јумо, моле се на дан руског „пролећног“ Светог Николе (када се празнује пренос његових моштију). За Маријце тај празник означава почетак годишњег животног циклуса. Ага-пајрем је пролећни обред који се у Шоруњжи обавља крајем априла и почетком маја, када земља постаје сува и може да почне сетва. Поред усамљене брезе у пољу шоруњжијски картови распале ватру, стану око ње у полукруг и читају молитве: за плодну годину, за здравље и плодност овдашњих људи. Тај празник је на први поглед локалног карактера, али у суштини има космичке размере! После молитве картови пребацују преко брезе јаја и закопавају их у земљу и смеју се док то чине: овакво понашање је део култа плодности. Тек после Ага-пајрема председник совхоза издаје наређење и по-

Измаила“ награђен је „Руским Букером“, за „Руску Швајцарску“ добио је награду кантона Цириха, а „Стазама Бајрона и Толстоја“ проглашена је најбољом страном књигом у Француској 2005. Критичари примећују да у својој прози Шишкин (51) комбинује најбоље карактеристике руске књижевне традиције, укључујући Чехова, Буњина и Набокова. Приредила за Руску реч Мирјана Сретеновић


Путовања

РУСКА РЕЧ

Уређује и издаје Росијска газета (Москва) Дистрибуира

07

Острва Русије Сахалин — 16.000 језера, нетакнута природа и необична историја на граници руске и јапанске цивилизације

Долина плодности у Тихом океану Нај­ве­ће ру­ско остр­во, Саха­ лин, 6500 километара дале­ ко од Москве, про­те­же се 948 ки­ло­ме­та­ра са се­ве­ра на југ из­ме­ђу Охот­ског и Ја­ пан­ског мо­ра.

Како доћи geophoto

lori/legion media

Ад­ми­ни­стра­тив­но гле­да­но, Са­ ха­лин­ска област Ру­ске Фе­де­ ра­ци­је са­сто­ји се од чак 59 остр­ ва, укљу­чу­ју­ћи и Ку­рил­ски ар­хи­пе­лаг. У це­лој обла­сти жи­ви са­мо око 493 хи­ља­де ста­ нов­ни­ка. Про­цес при­са­је­ди­ња­ ва­ња Са­ха­ли­на и Ку­рил­ских остр­ва Ру­си­ји по­чео је убр­зо на­кон што је ко­зач­ки ста­ре­ши­ не Ва­си­ли­ј По­јар­ко­в 1645. го­ ди­не за Русе открио ова тихоокеанска острва. Мало ка­сни­је, Са­ха­лин и Ку­ри­ли при­ву­кли су и Ја­пан­це. Пре­пли­та­ње ру­ског и ја­пан­ског ути­ца­ја про­ду­жи­ ло се све до 20. ве­ка. Остр­во је до­спе­ло у цен­тар па­жње ка­да су кра­јем 90-их го­ ди­на про­шлог ве­ка на ње­му и у окол­ним мо­ри­ма от­кри­ве­ни наф­та и при­род­ни гас и ка­да је та­мо из­гра­ђен нај­ве­ћи свет­ски за­вод за пре­тва­ра­ње при­род­ног га­са у теч­но ста­ње. Ипак, ствар­ на ча­ро­ли­ја ове обла­сти ле­жи у спек­та­ку­лар­ној при­ро­ди, пре­ ле­пим пла­жа­ма и не­так­ну­тим шу­ма­ма ко­је по­кри­ва­ју пла­ни­ не и вул­ка­не обли­жњих Ку­рил­ ских остр­ва. На Са­ха­ли­ну по­сто­ји 16.000 је­зе­ра. Јед­но од њих је је­зе­ро Ту­на­ј­ча, ко­је се на­ла­зи са­мо 30 ки­ло­ме­та­ра од Ју­жно-Са­ха­лин­ ска, глав­ног гра­да остр­ва. Ово је­зе­ро, окру­же­но ви­со­ким пла­ ни­на­ма, за­пра­во је ве­о­ма бли­ зу оба­ле Охот­ског мо­ра и са­мо по се­би пред­ста­вља спек­такл при­ро­де, на­ро­чи­то зи­ми, ка­да се по­вр­ши­на је­зе­ра за­ле­ди и

Спектакуларни пацифички пејзажи и музеј обласне историје у Јужно-Сахалинску. Ова грађевина је редак пример фузије руске и јапанске архитектуре: изгледа као јапанска палата, али има камену структуру какву немају зграде у Јапану

тем­пе­ра­ту­ре се спусте чак до -40 степени. Ју­жни де­ло­ви остр­ва има­ју не­ко­ли­ко је­зе­ра и ла­гу­на ко­је су по­пу­лар­не ме­ђу пе­ца­ро­ши­ ма, укљу­чу­ју­ћи Бу­се, ла­гу­ну по­ зна­ту по уку­сним шкољ­ка­ма. Ка­да се кра­јем апри­ла снег ото­ пи, низ је­зе­ра на ју­жном Са­ха­ ли­ну, по­знат као То­пла је­зе­ра, пред­ста­вља са­вр­ше­но ме­сто за кам­по­ва­ње и пли­ва­ње. Љу­би­те­љи аван­ту­ра тре­ба да иду на се­вер остр­ва, на ко­ме се на­ла­зи ве­ћи­на ви­син­ских је­зе­ ра. Је­зе­ро Мо­хо­во­је на пла­ни­ ни Спам­берг ве­ро­ват­но је јед­

но од нај­и­зо­ло­ва­ни­јих је­зе­ра у Евро­а­зи­ји. По­треб­на су три да­на бор­бе са изузетно на­пор­ ним те­ре­ном да се до ње­га до­ пре. Ло­кал­ну цр­ве­но ис­тач­ка­ ну ри­бу, ко­ју ме­шта­ни на­зи­вају мал­ма, ве­о­ма је те­шко ухва­ти­ ти, али ка­жу да је уку­сни­ја од би­ло ко­је вр­сте ло­со­са ко­ји до­ ла­зи сва­ке го­ди­не у многобројне ре­ке Са­ха­ли­на ра­ди мре­шће­ ња. За све оне ко­ји же­ле да ужи­ ва­ју у ле­по­та­ма планине Спам­ бер­г али ни­с у спрем­н и на му­ко­трп­но тро­днев­но пла­ни­на­ ре­ње, обез­бе­ђен је пре­воз хе­ ликоп­те­ром.

Ју­жно-Са­ха­линск се из­у­зет­ но из­ме­нио по­след­њих де­це­ни­ ја. У вре­ме Со­вјет­ског Са­ве­за це­ло остр­во је би­ло стро­го за­ тво­ре­но и со­вјет­ски гра­ђа­ни су мо­гли да га по­се­те са­мо уз спе­ ци­јал­ну до­зво­лу, док стран­ци ни­су мо­гли та­мо да оду ни под ка­квим окол­но­сти­ма. На Са­ха­ли­ну жи­ви ма­ла за­ јед­ни­ца Ко­ре­ја­на­ца. Њи­хо­ви пре­ци су на Са­ха­лин сти­гли као рад­на сна­га ја­пан­ске вој­ске, ко­ја је оку­пи­ра­ла ју­жну по­ло­ ви­ну Са­ха­ли­на по­сле Ру­ско-ја­пан­ског рата 1905. Ка­да је Со­вјет­ска ар­ми­ја осло­бо­ди­ла

остр­во 1945, Ко­ре­јан­ци су оста­ ли и постали совјетски гра­ђани. У гра­ду по­сто­ји и ма­ла за­јед­ ни­ца до­мо­ро­дач­ких на­ро­да, по­ де­ље­них на не­ко­ли­ко пле­ме­на од ко­јих сва­ко има соп­стве­ну кул­ту­ру и је­зик. У Ју­жно-Са­ха­лин­ску, ко­га су Ја­пан­ци то­ком оку­па­ци­је на­ зва­ли То­јо­ха­ра („долина плодности“) по­сто­ји не­ве­ли­ка али ве­о­ма за­ни­мљи­ва колекција ру­ ско-ја­пан­ске ар­хи­тек­ту­ре. Бив­ ша ре­зи­ден­ци­ја ја­пан­ског ад­ ми­ни­стра­то­ра То­јо­ха­ре је ре­дак при­мер фу­зи­је ове две ар­хи­ тек­тур­не тра­ди­ци­је.

Компаније „Аерофлот“, „Трансаеро“ и „Росија“ лете директно из Москве до Јужно-Сахалинска. Лет тра­је око 8 и по сати. Ипак, пра­ви аван­ту­ристи ће ићи Транссибирском пругом 7 дана до последње станице, Владивостока, а онда прећи на Сахалин бродом.

Где одсести У Јужно-Сахалинску има тридесетак хотела са три, четири и пет звездица. Смештај у двокре­ ветној соби кошта око 55–60 евра. Може се изнајмити и приватан стан по цени од 50 евра дневно. Удобни хотели постоје и у свим другим градовима на острву.

Далеки Исток Хабаровск: мешавина историје, лепе архитектуре, романтике и усамљености у руској тајги на моћној реци Амур

Балтички сан на руском Далеком Истоку Овај град европског духа налази се неколико хиљада километара далеко од Евро­ пе, у далекоисточној тајги настањеној тигровима.

Како доћи Авионом „Аерофлота“ или „Трансаера“ мо­же се стићи директно из Москве на хабаровски аеро­­дром „Нови“. Из Москве се може до­ћи и возом који пола­ зи са Ја­ро­славске желе­зни­чке станице. Пут легендарном Транссибирском железни­цом до Хабаровска, прет­по­сле­дње станице пред Владивостоком, траје 6 дана и 5 сати.

Где од­се­сти

У Хабаровску има око 40 хотела свих врста. Просечна цена двокреветне собе у градском хотелу са три звездице износи око 50–60 евра. Отприлике исту цену на дан платићете и ако изнајмите једнособан стан бли­зу центра града.

lori/legion media (2)

Ле­по­та но­вих цр­ка­ва, ар­хи­тек­ ту­ра 19. ве­ка и бо­га­та кул­тур­ на сце­на чи­не Ха­ба­ровск јед­ ним од нај­леп­ших гра­до­ва на руском Далеком Истоку. Без об­ зи­ра на то што се град на­ла­зи на ис­точ­ном кра­ју Тран­сси­бир­ ске пру­ге, на са­мој граници са Ки­ном, у ње­му не­ма ни тра­га азиј­ског ду­ха. Пре се мо­же ре­ћи да ли­чи на на­се­ље на оба­ли Бал­тич­ког мо­ра, уда­ље­ног готово 8000 ки­ло­ме­та­ра. У овом гра­д у, осно­в а­н ом 1858, све — од ши­ро­ких бу­ле­ ва­ра оиви­че­них др­во­ре­ди­ма, еле­гант­них де­вет­на­е­сто­ве­ков­ них гра­ђе­ви­на, пред­ре­во­лу­ци­ о­нар­них згра­да од цр­ве­не ци­ гле, трам­в а­ј а, ста­р ин­с ких ре­сто­ра­на, до фон­та­на, умет­ ни­ка на цен­трал­ном тр­гу и вре­ ве на реч­ној оба­ли — под­се­ћа на Евро­пу. Чак и ми­рис ле­та под­се­ћа на Ме­ди­те­ран. Ипак, зим­ске тем­пра­ту­ре од -30, на ко­ји­ма се и моћ­ни Амур пре­ тва­ра у ле­де­ну ста­зу, под­се­ћа­ ју да иза гра­да по­чи­ње да­ле­ ко­и­сточ­на тај­га. У Мур­ја­вјо­во-амур­ској ули­ ци на­ла­зи се пет му­зе­ја. Му­зеј ло­кал­не исто­ри­је, из­гра­ђен 1894, при­ка­зу­је кул­ту­ру до­мо­ ро­дач­ких на­ро­да Ха­ба­ров­ског кра­ја, и има од­лич­ну ко­лек­ци­ ју ве­за­ну за Ру­ски гра­ђан­ски рат (1917–1923) и бру­тал­не по­ след­ње бор­бе Цр­ве­не и Бе­ле ар­ ми­је ко­је су се во­ди­ле у овим уда­ље­ним кра­је­ви­ма.

Хабаровски мост, познат и као „Амурско чудо“, чији цртеж украшава највећу руску монету од 5000 рубаља, завршен је 1916. године и био је последњи елемент слагалице у прављењу најдуже пруге на свету, Транссибирске магистрале

Иако је град по­но­сан на сво­ ју со­вјет­ску про­шлост и има не­ ко­ли­ко ве­ли­ких спо­ме­ни­ка СССР-у и ње­го­вој вој­сци, у по­ след­ње вре­ме је ви­дљи­ва и ре­ ли­гиј­ска ре­не­сан­са. У гра­ду се на­ла­зи нај­ве­ћа пра­во­слав­на цр­ ква ру­ског Да­ле­ког Ис­то­ка, цр­ ква Пре­о­бра­же­ња Го­спод­њег, са сво­јим огром­ним злат­ним ку­по­ла­ма ко­је се ла­ко ви­де из ави­о­на ко­ји при­ле­ћу на град­ ски аеро­дром. Не­да­ле­ко од цр­ кве на­ла­зи се ве­ли­чан­стве­ни рат­ни спо­ме­ник, све­до­чан­ство па­три­о­ти­зма гра­ђа­на руског Да­ ле­ког Ис­то­ка ко­ји су да­ли жи­

во­т у бор­би са на­ци­стич­ком Не­ мач­ком хи­ља­да­ма ки­ло­ме­та­ра да­ле­ко од свог род­ног кра­ја. Ве­ћи­на град­ских атрак­ци­ја и изле­ти­шта је бли­зу ре­ке, укљу­чу­ју­ћи цен­трал­ни парк ко­ји се про­те­же ки­ло­ме­та­р и по до бр­да са ко­га се пру­жа нај­леп­ши по­глед на град. Ха­ ба­ровск по­сто­ји за­хва­љу­ју­ћи гро­фу Ни­ко­ла­ју Му­ра­вјо­ву-Амур­­ском и у пар­ку се на­ла­ зи ве­ли­ка ста­туа град­ског оца, ко­ји је био и ге­не­рал­ни гу­вер­ нер та­да­шњег Ис­точ­ног Си­би­ ра (у на­ше вре­ме, пре­ма ад­ми­ ни­стра­тив­ним пој­мо­ви­ма, ру­ски

Да­ле­ки Ис­ток ни­је део Си­би­ ра). Ме­шта­ни во­­ле да ка­жу да у це­лој Ру­си­ји не­ма леп­шег ме­ ста за за­љу­бље­не па­ро­ве: шта је ро­ман­тич­ни­је од ме­сеца ко­ји се огле­да у Аму­ру, ме­ша­ју­ћи се са од­ра­зом злат­не ку­по­ле и је­ се­њим ли­шћем рус­ке тај­ге? По­се­ти­о­ци мо­гу да оду бро­ дом до Ком­со­мол­ска на Аму­ру и Ни­ко­ла­јев­ска на Аму­ру и та­ко ви­де је­дан од нај­ве­ли­чан­стве­ ни­јих и нај­ре­ђе на­се­ље­них де­ ло­ва Ру­си­је. Из­лет до Ха­ба­ров­ ска ни­је ком­пле­тан без од­лас­ка

у шу­ме ко­је окру­жу­ју град и чи­ја се ле­по­та нај­бо­ље ви­ди у је­сен. Оне су за­пра­во по­че­так Усу­риј­ске тај­ге, ги­гант­ске шу­ме у ко­јој жи­ве чу­ве­ни амур­ски ти­гро­ви, нај­ве­ћи на све­ту. Ус­пон на обли­жњу пла­ни­ну Хек­сир пружа ­диван по­гле­д на град и ње­го­ве злат­не ку­по­ле, али и на ру­ско-ки­не­ску гра­ни­цу. Без об­зи­ра на то што је све што се ви­ди од Ки­не јед­на шу­ма, за успон на овај врх по­треб­на је по­ себ­на до­зво­ла због ње­го­ве по­ ли­ти­чки осет­љи­ве ло­ка­ци­је.

Аутор текстова: Ађај Камалакаран, специјално за RBTH


08

Спорт

РУСКА РЕЧ

УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Фудбал Русију су после сјајне утакмице са Чесима (4:1) прерано прогласили кандидатом за злато на Европском првенству 2012

Руси су неславно испали из даљег такмичења на Евру-2012, претрпевши сензационални пораз од Грка у групној фази (0:1). ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ

РУСКА РЕЧ

Како се догодило да је Русија, објективно најјача у групи, сравнила са земљом Чехе (који су на крају избили на прво место у групи) и у друге две утакмице надмашила противнике по игри и броју шанси — на крају испала из даљег такмичења? На то питање тек треба да одговори Руски фудбалски савез. За сада одговора нема, а читава фудбалска јавност и десетине милиона навијача још

увек су у шоку. Можемо само да понављамо речи тренера наше екипе Дика Адвоката да јуче „једноставно није био наш дан“ и да лопта „није хтела у гол“. Наравно, све се може оправдати низом трагичних случајности. Ипак, неуспех руске репрезентације је потпуно логичан. По свему судећи, основни узрок катастрофе је психолошке природе. Руски репрезентативци су бриљантно савладали Италијане (у контролном мечу уочи Европског првенства) и Чехе са великом гол-разликом. Када су Пољацима дали гол у првом полувремену, већ су видели себе у плеј-офу, тако да су, нажалост, без мотивације ушли у друго полувреме утак-

AFP/EASTNEWS

Руској репрезентацији је добро кренуло на Евру-2012

мице, као и у меч против Грка. Свакако је главна грешка руководства репрезентације и самих играча у томе што су допустили да их обузме необјашњива еуфорија, као и то што су у тој еуфорији потценили противника. Није јасно како се тако нешто могло догодити екипи са толиким искуством, екипи чији су играчи освојили бронзу на Европском првенству 2008. и побеђивали на куповима УЕФА у саставу ЦСКА 2005. и „Зенита“ 2008. Осим тога, Дик Адвокат и његови сарадници направили су неколико тактичких грешака. Опет је дошао до изражаја стари проблем репрезентације Аршавинове генерације: екипа не уме да постигне добар резултат против слабијег противника. Довољно је сетити се 2009. и пораза од Словеније (0:1) због кога Русија није учествовала на Светском првенству 2010. И после свега тога руски фудбалери нису научили да сталожено и систематски сламају фронталну одбрану, а Пољаци и Грци су вешто искористили тај наш недостатак. На руку противнику је ишло и то што смо на сваку утакмицу излазили у истом саставу и правили исте измене. Очигледне су последице фаворизовања ветерана, крајње благих тренинга и запањујуће тактичке једноличности: ветерани су у другом полувремену губили дах и само су се шетали по терену, лопта у стандардним нападима није ишла у гол, а Дик Ад-

вокат није могао да понуди нестандардна тактичка решења. Наша репрезентација се најпре разиграла у мечу са Чесима, а онда у пуном налету нагазила на своје старе грабуље. Дик Адвокат одлази, као што је најавио пред почетак шампионата. Ускоро одлазе и ветерани Аршавинове генерације којима је већ прошло „лето тридесето“, као и самом капитену. На смену им долази генерација Дзагојева у којој тренутно једино он са своје 22 године игра на високом нивоу и у којој је он једини играч за кога се интересују водећи европски клубови. Очигледно је да Русија, ако мисли да се 2018. на свом терену пласира бар у други део шампионата, већ сада мора темељно да поради на исправљању досадашњих грешака. Репрезентацији је потребан страни тренер највише класе са великим амбицијама и великом енергијом, али потребан нам је и савремен, добро осмишљен систем који ће у свакој генерацији стварати на десетине фудбалера високе класе, као што је то случај у Немачкој или Шпанији. Реформе у нашој фудбалској економији започете су у протеклој деценији. Докле год оне не буду у потпуности остварене, дотле ће успех из 2008. године бити само срећна случајност, а сваки наредни неуспех биће, нажалост, логичан и потпуно заслужен.

AFP/EASTNEWS

Изгубљена битка првог руског дрим-тима

Алан Дзагојев је, упркос краху репрезентације Русије, постао право откриће Евра-2012

У БРОЈКАМА

23 утакмице

провео је Алан Дзагојев у дресу главног националног тима. Први пут је изашао на терен 11. октобра 2008. у Дортмунду у мечу против Немачке

3 гола

је постигао на Евру-2012. Алан Дзагојев и Хрват Марио Манџукић тренутно предводе списак најбољих стрелаца овог шампионата

22 године

напунио је 17. јуна. Сматра се да је млади Осетинац главна нада руске репрезентације на домаћем светском првенству 2018. године

ИНТЕРВЈУ МАРИЈА ШАРАПОВА

„Био је то дуг пут, и он ће се наставити“ ћам меча против Жистин Енен пре две године. Имала сам све шансе да победим, али сам попустила у трећем сету. Али, без таквих пораза не може бити ни победе.

ПРВА ТЕНИСЕРКА СВЕТА ПРИЧА О ДУГОМ ПУТУ ДО ГРЕНД-СЛЕМА И О ПЛАНОВИМА ЗА СЕЗОНУ НА ТРАВИ БОРИС ХОДОРОВСКИ

СОВЈЕТСКИ СПОРТ

Мало је великих тенисера којима полази за руком да победе у четири најпрестижнија турнира на свету. У овој сезони тај врх је освојила Марија Шарапова. На списку њених трофеја недостајала је само титула победника „Ролан Гароса“, и она је попунила ту празнину победивши у финалу Сару Ерани. Ово је утицало на одлуку да Марија буде прва жена у историји руског спорта која ће носити заставу домовине на отварању Олимпијаде у Лондону 27. јула ове године.

Које важне моменте на путу до овог гренд-слема бисте издвојили? Био је то дуг пут, који је почео још у детињству. И он ће се наставити. Још увек имам чему да тежим. Увек сам веровала да могу да побољшам своју игру, и само захваљујући томе сам освојила четврти гренд-слем.

Мада раније на шљаци нисам била толико сигурна као на другим подлогама. Шта је допринело Вашем напредовању на шљаци? Ове сезоне сам доста радила на физичкој спремности. Већ у првом турниру на шљаци у Штутгарту осетила сам да немам проблема са подлогом. Прошле године сам успела да се опоравим од повреде и почела боље да се крећем. Веровала сам у себе и то ми је помогло да напредујем у овој сезони. Сматрало се да шљака није Ваша подлога. Реците нам: у ком тренутку сте је заволели? Одиграла сам доста мечева на „Ролан Гаросу“. Још увек се се-

Какве су биле Ваше прогнозе за мушко финале? Волела сам да је победио Новак Ђоковић, јер њему, као што је то био случај са мном, недостаје титула победника на „Ролан Гаросу“. Јасно је да је Рафаела Надала било невероватно тешко зауставити...

Марија Јурјевна Шарапова Рођена је 19. априла 1987. у Њагању, Тјуменска област (Сибир), куда су се њени родитељи преселили из белоруског града Гомеља после чернобиљске трагедије. Живи у Брадентону, Флорида, САД. Има четири гренд-слем титуле и у каријери је зарадила преко 21 милион америчких долара.

Московски метро: музеј под земљом

препоручује

Пратите нас на Фејсбуку!

18. јула

facebook.com/ruskarec

ИТАР-ТАСС

Како сте се осећали док сте сервирали меч лопту?

То је био јединствен моменат у мојој каријери. Када сам са 17 година победила на „Вимблдону“, мислила сам да никада више нећу осетити ништа слично. Али, док сам клечала на шљаци „Ролан Гароса“, поново сам доживела исти осећај. То није само јединствен, него за сада и најдрагоценији тренутак у мом тениском животу.

Какви су Вам планови за сезону на трави? За сада имам планове само за викенд. Разговарала сам са тренером о томе хоће ли ми дати три или четири слободна дана. Хтела бих да их проведем са мамом. Подршка породице за мене је врло битна. После тога ћу почети да се припремам за „Вимблдон“.

ПИШИТЕ НАМ Шаљите своје коментаре и постављајте питања нашим ауторима!

радио Глас Русије на српском језику

http://serbian.ruvr.ru

editor@ruskarec.ru

Руска реч #2  

Руска реч #2

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you