Page 18

ГЕОПОЛИТИКА мај 2015.

Глас ко­ји је Хи­тлер нај­ви­ше мр­зео Пи­ше: Ол­га Бе­ле­њиц­ка

Спи­кер Све­са­ве­зног ра­ди­ја Ју­риј Ле­ ви­тан из­ве­шта­вао је о нај­ва­жни­јим до­га­ђа­ји­ма у СССР-у сре­ди­ном 20. ве­ка. Пре све­га, оба­ве­шта­вао је слу­ ша­о­це о то­ку Ве­ли­ког отаџ­бин­ског ра­та. Хи­тлер је Ле­ви­та­на сма­трао лич­ним не­при­ја­те­љем, и за ње­го­ву гла­ву је рас­пи­сао на­гра­ду од 250 000 ма­ра­ка (те­шко је по­ве­ро­ва­ти да Ста­ љин ни­је био пр­ви на Хи­тле­ро­вом спи­ску не­при­ја­те­ља).

Ј

у­риј Ле­ви­тан, син кро­ја­ча и до­ ма­ћи­це, по за­вр­шет­ку де­ве­тог раз­ре­да до­ла­зи из Вла­ди­ми­ра у Мо­скву, са же­љом да се ба­ ви глу­мом и по­ста­не ве­ли­ки умет­ник. По­што на По­зо­ри­шни ин­сти­т ут ни­је при­мљен због про­вин­ци­ јал­ног на­гла­ска, упи­с у­је се на гру­пу за спи­ке­ре, ко­ју је во­дио по­зна­ти глу­мац Ва­си­лиј Ка­ча­лов. Да­љи жи­вот­ни пут 19-го­ди­шњег спи­ке­ ра-по­чет­ни­ка уско­ро је био де­фи­ни­тив­но од­ре­ђен. У ја­ну­а­ру 1934, ка­да је пре­ко ра­ ди­ја чуо Ју­ри­јев глас, Ста­љин је те­ле­фо­ ни­рао пред­сед­ни­ку Ра­диј­ског ко­ми­те­та и за­тра­жио да убу­ду­ће тај спи­кер пре­ко 18

ра­ди­ја чи­та ње­го­ве го­во­ре. Та­ко је ста­жи­ ста Ју­риј Ле­ви­тан, за­хва­љу­ју­ћи из­ра­жај­ но­сти и рет­кој бо­ји гла­са, по­стао глав­ни спи­кер Со­вјет­ског Са­ве­за.

„Па­жња! Го­во­ри Мо­сква!“

У ра­но ју­тро 22. ју­на 1941. те­ле­фон у Ра­ диј­ском ко­ми­те­т у је не­пре­ста­но зво­нио. До­пи­сни­ци из Ки­је­ва и Мин­ска су из­ве­ шта­ва­ли о нео­че­ки­ва­ном на­па­ду фа­ши­ стич­ке Не­мач­ке. Ма­да се Мо­сква при­ бо­ја­ва­ла про­во­ка­ци­ја, Ју­риј Ле­ви­та­на је за сва­ки слу­чај по­зван да до­ђе на рад­но ме­сто. Уско­ро је ку­рир из Кре­мља до­нео ко­ве­рат у ко­ме су на па­пи­ру би­ла ис­пи­са­ на са­мо два ре­да. Ју­риј је про­чи­тао на­ја­ ву: „Да­нас у под­не би­ће об­ја­вље­но ва­жно са­оп­ште­ње вла­де Со­вјет­ског Са­ве­за“. „Па­жња! Го­во­ри Мо­сква! Гра­ђа­ни Со­ вјет­ског Са­ве­за! Пре­но­си­мо са­оп­ште­ње со­вјет­ске вла­де. Да­нас у че­ти­ри са­та ују­ тру, без прет­ход­них зах­те­ва од Со­вјет­ског Са­ве­за и без об­ја­ве ра­та, не­мач­ка вој­ска је на­па­ла на­шу зе­мљу“, об­ја­вио је Ју­риј Ле­ви­тан. Ре­чи „Го­во­ри Мо­сква“ Ле­ви­тан је од је­ се­ни 1941. из­го­ва­рао на­ла­зе­ћи се у Свер­ длов­ску. Се­ди­ште ра­ди­ја је пре­ме­ште­но по­што су сви ра­дио-ре­пе­ти­то­ри у Под­ мо­ско­вљу мо­ра­ли да бу­ду де­мон­ти­ра­ни, јер су их Нем­ци ко­ри­сти­ли као ори­јен­

ФО­ТО: ТАСС

70 година победе

ти­ре при­ли­ком бом­бар­до­ва­ња гра­да. На­ ред­бе вр­хов­ног ко­ман­дан­та и оба­ве­ште­ ња со­вјет­ског Ин­фор­мби­роа Ле­ви­тан је до­би­јао те­ле­фо­ном из Мо­скве. У мар­т у 1943. го­ди­не он од­ла­зи у Куј­би­шев, где је прет­ход­но већ био сме­штен Ра­диј­ски ко­ми­тет. Ме­ђу­тим, гра­ђа­ни Со­вјет­ског Са­ве­за су до кра­ја ра­та ве­ро­ва­ли да је Ле­ви­тан све вре­ме у Мо­скви. Ин­фор­ма­ ци­ја да је Ју­риј Ле­ви­тан то­ком ра­та био пре­ме­штен у Свер­дловск обе­ло­да­ње­на је тек че­тврт ве­ка ка­сни­је. Ју­риј је 9. ма­ја 1945. по­зван у Кремљ, где је до­био текст са­оп­ште­ња вр­хов­ног ко­ ман­дан­та о по­бе­ди над фа­ши­стич­ком Не­мач­ком. Имао је све­га 35 ми­ну­та да се вра­ти у сту­дио и про­чи­та ра­до­сну вест. На по­врат­ку у сту­дио мо­рао је да пре­ђе пре­ко Цр­ве­ног тр­га ко­ји је био пре­пун љу­ди. Ле­ви­та­нов при­ја­тељ, пу­бли­ци­ста Ју­риј Бел­кин у сво­јим за­бе­ле­шка­ма на­во­ ди ње­го­ва се­ћа­ња за тај дан: „Дру­го­ви“, ви­као сам „пу­сти­те нас да про­ђе­мо, жу­ ри­мо на по­сао!“ Љу­ди су на то од­го­ва­ ра­ли: „Ма ка­кав по­сао, са­да ће Ле­ви­тан пре­ко ра­ди­ја да про­чи­та са­оп­ште­ње о по­ бе­ди. Ста­ни­те ту и слу­шај­те!“ Ле­ви­тан је мо­рао хит­но да се вра­ти у Кремљ, ко­ји је имао сво­ју ра­дио-ста­ни­цу. У 21:55 отво­ рио је за­пе­ча­ће­ни ко­ве­рат и про­чи­тао: „Го­во­ри Мо­сква! Фа­ши­стич­ка Не­мач­ка је уни­ште­на и по­бе­ђе­на!“ То­ком ра­та, од 1941. до 1945, чу­ве­ни спи­ кер је про­чи­тао 2000 оба­ве­ште­ња со­вјет­ ског Ин­фор­мби­роа. Та­да ра­дио-еми­си­је ни­с у сни­ма­не, па је 1950-их го­ди­на Ју­риј Бо­ри­со­вич за­мо­љен да по­но­во про­чи­та део тих са­оп­ште­ња, и то је сни­мље­но на маг­не­то­фон­ску тра­ку и са­чу­ва­но.

Не мо­гу да из­не­ве­рим на­род

Ле­ви­тан је пр­ве ср­ча­не те­го­бе осе­тио 1945, док је пре­ко ра­ди­ја чи­тао по­дат­ ке о кон­цен­тра­ци­о­ном ло­го­ру Аушвиц. Умро је од ин­фарк­та че­тр­де­сет го­ди­на ка­сни­је, у 83. го­ди­ни, за вре­ме про­сла­ве го­ди­шњи­це Кур­ске бит­ке у Про­хо­ров­ки. То­ком свог рад­ног ве­ка, по­ред број­них из­ве­шта­ја из Ве­ли­ког отаџ­бин­ског ра­та, глав­ни спи­кер свих ра­дио-ста­ни­ца Со­ вјет­ског Са­ве­за про­чи­тао је још мно­го са­оп­ште­ња вла­де и ре­пор­та­жа са Цр­ве­ ног тр­га, а из­ве­шта­вао је и о ле­т у Ју­ри­ја Га­га­ри­на у ко­смос. Пред од­ла­зак у Про­ хо­ров­ку Ју­риј Ле­ви­тан се при­ја­те­љи­ма по­жа­лио на бол у гру­ди­ма, али је на све њи­хо­ве мол­бе да не кре­ће на пут ла­кон­ ски од­го­ва­рао: „Не мо­гу да из­не­ве­рим на­род. Сви ме оче­ку­ју“.

Русија и Србија #75  

Russia Beyond the Headlines, Serbian edition, distributed with Geopolitika

Русија и Србија #75  

Russia Beyond the Headlines, Serbian edition, distributed with Geopolitika

Advertisement