погледи матиком, додатним задацима, правили ма, објашњењима и вежбањима за виши ниво знања. Да постоје компјутерски програми, програми за смартфоне, DVD материјали и слично. То би омогућило самостално учење помоћу компјутера. У школи нам недостају савремене мето де учења руског доступне деци која тек почињу да уче језик. *** Из коментара родитеља и наставника ви димо да је руском језику као „бренду“ нео пходан свеобухватан „ребрендинг“, да се изразимо на језику који сви у школи уче. Професионална рекламна кампања и де таљно осмишљена маркетиншка страте гија која би подразумевала активно кори шћење свих савремених PR технологија.
Однос руских партнера у области грађевинарства и пројектовања сасвим је другачији [од оног у Западној Европи]. Руси пре свега цене квалитет и професионалност. Веома смо задовољни сарадњом са њима На жалост, услед својеврсне медијске блокаде нис у сви у Србији, као наш са говорник Бане, свесни стварне сит уаци је у Русији и другим земљама Заједнице независних држава. Људи не знају да се управо тај део света интензивно разви ја и да има огромна и перспективна тр жишта. Руски језик је за многе још увек остатак социјалистичке прошлости који у реалном живот у није ни од какве кори сти. За то је доста крива и сама Русија, која себе недовољно популарише у свет у, а нарочито у Србији. Већ неколико година заредом током но вогодишњих и божићних празника у „Бе оградској арени“ Американци приказују новогодишњу представу за децу „Дизни на леду“. То је добар спектакл пропраћен моћном рекламом енглеског језика: пред ставу прати продаја играчака, компјутер ских игрица, флајера, слаткиша, костима и честитки. Ако руску школу уметничког клизања с правом сматрамо најбољом на 16
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
свет у, зашто у Београду нема спектакла на леду у извођењу Иље Авербуха и дру гих руских звезда уметничког клизања познатих у читавом свет у? Зашто нема савремених спектакала браће Запашних, препуних специјалних ефеката? Зашто ван Русије нема најбољих руских филмо ва (који се масовно приказују у руским биоскопима), нових руских дугометра жних цртаних филмова и цртаних сери ја? Сво ово благо је у Србији, на жалост, готово потпуно непознато. Када би српска деца од најранијег де тињства гледала цртане серије као што су „Маша и медвед“ и „Лоптице смеја лице“ („Смешарики“), дивне руске ду гометражне цртане филмове, на пример „Белку и Стрелку“, „Аљошу Поповича и змаја Горинича“ или „Кнеза Владими ра“, када би тинејџери и млади ишли на концерте Земфире, Мумије Трола, Диме Билана и Пелагеје, и када би љубитељи филмске уметности гледали филмове као што су „Повратак“ Звјагинцева, „Стрна дице“ Алексеја Федорченка, „Еуфорија“ Вирипајева, „Брат“ Балабанова или „Ав густа четрдесет четврте“ Пташука, серије попут „Идиота“ Владимира Бортка или „Ликвидације“ Сергеја Урс уљака, деца и млади би постали заинтересованији за учење руског језика. Многи стручњаци и обични људи који би желели да боље упознају Русију и руски језик мисле да би промовисању достигнућа руске кул туре, не само високе, већ и квалитетне популарне, допринео и један руски теле визијски канал на српском. Наравно, као позитиван пример акције руске стране морамо поменути сајт који управо читате. Ипак, за пасивност не треба кривити само Русију. Српска средства јавног ин формисања треба сама да покрену ини цијативу за дистрибуцију руских медиј ских садржаја у Србији. Ни у Русији, на жалост, нема довољно информација о Србији и њеном великом и постојаном интересовању за руску култ уру. Данас неопредељени или сумњичави српски родитељи често избор страног језика у 5. разреду препуштају детет у које, наравно, ништа не зна о Русији. Оно се у тој сит уацији, наравно, руко води стереотипима или организационим предностима учења неког другог страног језика. Надамо се да ће се у будућности сит уација променити. (Светлана Гусева је руски новинар. Живи и ради у Србији од 2001.)
економија Пишу: Јекатерина Карпенко, Сергеј Титов, gazeta.ru
С
рбија се спрема да емит ује обвезнице деноминоване у рубљама у вредности од око 250 милиона долара. Ово је то ком банкарске конференције Euromoney у Бечу саопштио „Газети.ру“ министар финансија Срби је Млађан Динкић. По његовим речи ма, у припреми за издавање обвезница учествује руска ВТБ банка. Када је Ср бија 14. новембра издала петогодишње обвезнице вредне 750 милиона долара, организатори пласмана су били „ВТБКапитал“, Deutsche Bank и HSBC. Тада је потражња за обвезницама била пет пута већа од понуде. До сада је Србија издавала државне об везнице само у динарима, доларима и еврима. Издавање рубаљских обвезница Срби ја је најавила само неколико дана после потписивања споразума са Москвом о петогодишњем кредит у вредном 800 ми лиона долара уз годишњу камат у од 4,1%. Новац ће бити уплаћен 2013. Србија пла нира да добијена средства употреби за финансирање инфраструкт урних проје ката у оквиру паневропског железничког „Коридора 10“ и за модернизацију пруге Београд–Бар, док ће 100 милиона долара из тог зајма бити утрошено на куповину локомотива руске производње. Кредит од 800 милиона долара је дру га транша руског зајма за финансира ње српске железничке инфраструкт уре. Првих 200 милиона долара уплаћено је Београду још 2010. Поред тога, Москва разматра могућност да за Србију издвоји стабилизациони за јам од милијарду долара. По Динкићевим речима, он се нада да ће преговори бити завршени у првом кварталу текуће го дине, а да ће прва транша бити уплаћена већ у другом кварталу. У 2013. години Србија планира да на ме ђународним тржиштима позајми још три милијарде долара и да емит ује еврооб везнице у вредности од две милијарде долара. Раније је Београд обавио прели минарне конс ултације са Међународним монетарним фондом о издвајању анти кризног кредита од 1,3 милијарде долара, али је тај кредит замрзнут 2012. у вези са предстојећим изборима у Србији. По Динкићевим речима, Београд ће поново