Page 1

у сарадњи са ”росијском газетом”, русија, април 2011.

Новим законом против корупције стр. 14-16

Ово сећање нема цену

Победа у поразу

Галина Гагарина прича о свом оцу

Осамдесети рођендан Михаила горбачова

стр. 22-25

стр. 26-29

Савез националне

слоге


садржај

ГЕОПОЛИТИКА april 2011.

безбедност

17 Издавачка кућа „Росијскаја газета“, адреса: 24 булевар 4 Правди улица, спрат 12, Москва, Русија, 125993 тел: +7(495)7753114, факс: +7(495)9889213

Александар Горбенко, председник редакцијског савета Павел Негоица, генерални директор Владислав Фронин, главни уредник Јевгениј Абов, директор проjeктa Јуриј Совцов, извршни уредник Елена Славина, помоћник уредника http://slavina@rg.ru Андреj Шимарскиj, главни дизаjнер Андреј Зајцев, директор фотографиje фронта Николај Корољев, уредник фотографије Јулија Голикова, маркетинг и оглашаванье http://golikova@rg.ru Евгениja Томилова, ПР http://tomilova@rg.ru

Противавионски-ракетни системи С-400 браниће Москву са севера

економија

2

18

фото: fonet

politika

4

10

14

19

Плету мрежу 4G У Русији ће се производити опрема за телекомуникације четврте генерације

персона

22 фото: ria novosti

26

Председник Медведев поднео је Државној Думи нацрт закона који кардинално мења многе представе о борби против корупције

Нафта балканске марке Компанија НИС привлачи појачану пажњу на Балкану

Ово сећање

Галина Гагарина прича о свом оцу

Горбачовљева Перестројка О победама и поразима иницијатора гласности

Црна стотина

енергетика

7

фото: рг

Телефон полиције 02 Министар унутрашњих послова Рашид Нургалијев говори „Известијима“ о реформи полиције

Прерасподела у Магребу Криза у Северној Африци различито ће утицати на економију Русије

Савез националне слоге Уочи годишњице НАТО бомбардовања Србије, руски премијер Владимир Путин је посетио Београд 6 Србија и Гаспром су прорачунали „Јужни ток“ Србијагас и Гаспром су први пут открили податке о српској деоници гасовода „Јужни ток“

ИП „Геополитика пресс д.о.о.“ Булевар Деспота Стефана 27 Б, 11000 Београд, Србија тел: + 381 11 3347 319 факс: +381 11 3349995 geopolitika@sbb.rs, www.geopolitika.rs Слободан Ерић, директор и главни и одговорни уредник Геополитика пресс, превод са руског језика Ирена Момчиловић, дистрибуција, оглашавање и ПР Катарина Бунтић-Марковић, пословно-технички секретар и превод са енглеског језика Ликовно-графичка обрада Геополитика пресс

„Тријумф“ у Подмосковљу

друштво

30

Цигани лете у школу Циганска деца воле математику, певање и компјутере


месец у сликама

ГЕОПОЛИТИКА april 2011.

фото: REuters/Vostock-Photo

У Ханти-Мансијску одржан је светски шампионат у биатлону. Руска мушка репрезентација освојила је три сребрне медаље.

фото:Reuters/Vostock-Photo

mart 2011

Близу насеља Новоселово, око 250 км од Краснојарска, 19. марта одржана је 42. годишња аматерска трка по замрзнутој реци Јенисеј.

фото: Itar-TASS

mart 2011

Председнику владе РФ Владимиру Путину за време посете Београду додељен је орден Светог Саве – највише одликовање Српске православне Цркве, а такође се сусрео с представницима бајкерског покрета и посетио фудбалску утакмицу тимова „Зенит“ и „Црвена звезда“. Још о посети В. В. Путина Србији погледајте на стр. 4-7.

фото: Itar-TASS

17. марта навршило се 155 година од рођења руског сликара Михаила Александровича Врубеља. На фотографији: „Збачени Демон“, један од сликаревих најчувенијих радова.

фото: Kommersant

Већ неколико недеља људи полажу цвеће и пале свеће испред јапанске амбасаде у Москви у знак сећања на жртве земљотреса.

3


политика

ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

В

ладимира Путина у српској престоници веома воле. Свудa су излепљени плакати са његовим ликом, а телевизија почиње емисију новости детаљним извештајима о посети руског премијера. Поред палате „Србија“, где су одржани преговори на највишем нивоу, као и испред парламента – Скупштине – шефа руске владе је дочекало неколико стотина људи са тробојкама, транспарентима и портретима. Владимир Путин је најпре разговарао са председником Србије Борисом Тадићем, а преговорима о политичким и економским питањима, придружио се српски премијер Мирко Цветковић. Тадић је истакао да има много сличности између двеју земаља: „Наше везе су историјске, духовне, језик је сличан, чак је и застава слична“, и позвао да се „наши односи граде на основу узајамне користи“. Он је такође најавио да ће за неколико месеци бити потписан споразум о стратешком партнерству Русије и Србије који ће „бити круна наших односа“ и додао, обраћајући се Путину, да „тога не би било без Вашег личног доприноса“. Преговори су резултирали потписивањем међувладиних споразума о научнотехничкој сарадњи, о сарадњи у области туризма и о међународном аутомобилском саобраћају, као и споразума о сарадњи између „ИНТЕР РАО ЕЕС“ и београдске градске владе; Владимир Путин је обећао да ће размотрити могућност давања кредита од 800 милиона долара за финансирање конкретних пројеката на територији Србије. Русија је један од водећих трговинских партнера Србије, после Немачке, и главни испоручилац енергената. „Гаспромњефт“ је купио 51 проценат акција „Нафтне индустрије Србије“, и сада је у току техничка модернизација и реконструкција капацитета за прераду нафте ове компаније. Инвестиције се процењују на пола милијарде евра и предвиђене су до краја 2012. године. Србија учествује и у пројекту „Јужни ток“, али за разлику од Словеније, овде је споразум о стварању заједничког предузећа за изградњу деонице гасовода већ био потписан. О пројекту се ипак разговарало: он ће донети Србији 1,5 милијарду евра инвестиција и 4 милијарде евра добити од транзита за двадесет пет година. 4

Савез националне

слоге

Уочи годишњице НАТО бомбардовања Србије, руски премијер Владимир Путин је посетио Београд, потврдивши блиске односе са најближим савезником Русије Списак заједничких економских пројеката се стално шири. Одлучено је да руске компаније помогну да се доведу у ред железничке пруге у земљи. Након потписивања споразума Путин и Тадић су разговарали са представницима

штампе. Тадић је захвалио Русији на суштинском доприносу у подршци очувања територијалне целовитости Србије и на томе што је помогла Србији за време светске финансијске кризе вишемилионским кредитом. Он се такође


ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

Путин у Храму Светог Саве

фото: fonet

заложио за учешће локалних компанија у изградњи објеката за Олимпијаду у Сочију и будући светски шампионат, на шта је Путин одговорио да би Русија хтела да искористи богато искуство српских грађевинара у сфери туризма. Говорећи о политици, српски председник је подвукао да његова земља хоће да постане члан ЕУ, али да при томе никада неће запостављати пријатељство са Русијом. „Европска оријентација Србије, њена тежња да уђе у ЕУ нас не брине и не узнемирава“, умирио га је Путин. „Разуме се, ми ћемо пажљиво са српским партнерима пратити да евроинтеграција не наноси штету руско-српским односима.“ Уочи бомбардовања Београда било је немогуће не сетити се тих трагичних догађаја: „Не мислим да је исправно да ставимо у исту раван Србију и Либију – то су ипак сасвим различите државе“, рекао је Путин, још једном поновивши да је забринут лакоћом прихватања одлука о примени силе у међународним односима. Он је подсетио да се Либија налазила у строгој изолацији и да се Русија придржавала тих ограничења, али је затим Запад сам почео активно да обнавља односе са Гадафијем. Ту је Путин прешао на немачки: „Стара љубав заборава нема“, рекао је он, додавши да је Москва то мирно посматрала. Али када су „кренули уговори од више милијарди,

БЕОГРАД − Поглавар Српске православне цркве патријарх Иринеј уручио је у среду увече, у Храму Светог Саве, руском премијеру Владимиру Путину орден Светог Саве првог степена, највише одликовање СПЦ. Патријарх Иринеј рекао је да је црква доделила орден Путину за показану љубав према СПЦ и помоћ за останак Косова у Србији. Захваљујући на одликовању, Путин је подсетио на нераскидиве везе српског и руског народа. Такође је нагласио да је све пролазно осим духовног, које нас све надживљава. По доласку у Храм Путин је пољубио икону Светог Саве, а затим му је показана унутрашњост Храма, уз објашњење протонеимара проф. др Војислава Миловановић у којој су фази радови. Протонеимар Миловановић је указао премијеру Путину на потребу израде мозаика у Храму.

ми смо се осетили ускраћеним за свој део колача, па смо, наравно, брзо обновили односе“. А сада се наносе удари по територији Либије. „Како се могу ради заштите мирног становништва бирати средства која воде повећању жртава међу мирним становништвом?“, питао је Путин. Тадић је подсетио на тешко искуство из 1999. године, бомбардовање и покушаја власти да заштити мирне грађане. „Нема

Бројке Русија је већ дала Србији кредит од 200 милиона долара за покривање буџетског дефицита, а сада разматра могућност давања још једног зајма од 800 милиона долара за финансирање конкретних пројеката у енергетици, саобраћају, екологији и научној делатности.

ниједног грађанина Србије који се данас уочи тога дана не би осетио непријатно“, с горчином је признао он. „Русија не само што је била, него и остаје најближи савезник Србије. Другачију ситуацију ми не можемо ни да замислимо“, закључио је премијер Русије. „Надам се − ни Србија“. Што се тиче односа Београда и Приштине, било какви преговори су бољи него ратна

дејства, сукоби и спорови, закључио је Путин, завршавајући прес конференцију. Али премијеру није пошло за руком да заврши разговор са новинарима: једна српска новинарка је поставила питање како се руски премијер осећа након што су га прогласили за почасног грађанина северног Косова. „Разумем политичку позадину ове одлуке, али за мене је све што ви учините у интересу Србије, добро“, дипломатски је одговорио Путин. Након тога је отишао у парламент – Народну скупштину, где се срео с ње­ ним руководством. „Последњих го­ ди­на знатно смо унапредили развој трго­винско-економских веза, али ни политичке везе нисмо изгубили“, обратио се посланицима. „То је природно зато што су се између наших народа вековима успостављали посебни и блиски односи поверења“. Путин је истакао да партије које нису заступљене у Државној Думи такође гаје топла осећања према Србији: „То је заиста национални консензус“. Завршивши преговоре, Владимир Путин је одлучио да разгледа Београд. „Био сам овде пре десет година и са задовољством ћу погледати како изгледа град“, рекао је Тадићу. Руски премијер је потом отишао на стадион на омладинску фудбалску утакмицу између руског и српског тима, као и да поразговара са месним бајкерима с којима се раније сретао на Криму. 5


политика

ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

Србија и Гаспром су прорачунали „Јужни С

Пишу: Олга Мордјушенко и Олга Јагова (Комерсант)

рбијагас и Гаспром су први пут открили податке о српској деоници гасовода „Јужни ток“. Тачније, приходи Србије од транзита гаса по њеној територији процењују се на 80 до 100 милиона евра годишње, уз испоруке у обиму од 36 милијарди кубних метара. Тако се може претпоставити да ће транзитна стопа на српској деоници гасовода износити од 1,7 до 2,2 долара за хиљаду кубних метара на 100 км. Према мишљењу аналитичара, одржавање тог нивоа тарифе на целој дужини гасовода може учинити овај пројекат најуноснијим од свих, за Гаспром. Главни извршни директор пројекта „Јужни ток“ Марсел Крамер и Леонид Чугунов, начелник одсека за управу пројектима Гаспрома, сусрели су се на презентацији у Београду. Господин Крамер саопштио је да ће изградња гасовода на територији Србије омогућити да се привуче око 1,5 милијарди евра непосредних инвестиција и обезбеди добит од транспортовања гаса преко 4 милијарде евра за двадесет пет година (то јест, 160 милиона евра годишње). Министар за животну средину, рударство и просторно планирање Србије Оливер Дулић је навео још уноносније показатеље. Према његовим речима, Србија планира да сваке године добија више од 100 милиона евра за транспорт гаса по својој територији (обим транспорта износиће око 36 милијарди кубних метара). Он је подсетио да ће дужина српског крака гасовода износити око 470 км, а у његову изградњу ће бити инвестирано 700 милиона евра. Душан Бајатовић, генерални директор предузећа Србијагас је истакао да ће српска деоница „Јужног тока“ такође обезбеђивати гасом Хрватску и Босну и Херцеговину. Очекиване испоруке у Хрватску 6

фото: fonet

износиће 2 милијарде кубних метара годишње, а у Босну 1,2 милијарде кубних метара гаса годишње. Гаспром и Србија основали су заједничко предузеће Solth Stream Serbia AG ради изградње српске деонице гасовода крајем 2009. године. Руска страна је у њему власник 51 процента, а српска 49. Заједничко предузеће ће бити оператер гасовода и подземног складишта гаса (ПСГ) „Банатски двор“ чији је капацитет 1 милијарда кубних метара, и које треба да буде изграђено у оквиру пројекта. Искључиво право на коришћење укупног капацитета гасовода и ПСГ имаће руска страна. До сада је Гаспром, међу свим новим транспортним пројектима у Европи, имао привилеговано право приступа само гасоводу Јамал-Европа. Ово је прва делимична оцена уносности „Јужног тока“ за земље транзитере. Према

наведеним параметрима, транзитна стопа у српском делу гасовода износиће око 1,7 долара за хиљаду кубних метара на 100 км, израчунао је Виталиј Крјуков из „ИФД – Капитала“. Према његовим речима, „то је сасвим прихватљиво“ и није искључено да ће у замену српска страна добити олакшице приликом одређивања тарифе за гас. Димитриј Љутјагин из компаније „Алор Инвест“ се слаже да ће транзитна тарифа бити прилично ниска и уносна за Гаспром. Поређења ради, каже он, цена транзита за гасоводе Гаспрома износи 2 долара у Пољској и Белорусији и 2,5 долара у Украјини. При томе је просечна тарифа за гасоводе у Западној Европи око 2,8 долара, додаје овај аналитичар. Ако Гаспрому успе да усклади тако ниску тарифу за све деонице „Јужног тока“ и задржи је на таквом нивоу, онда тај гасовод може постати


ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

НИС: Рафинерија Панчево

ток“

најуноснији од свих који припадају овом гасном монополисти, сматра господин Љутјагин. Имајући у виду да се повећање тарифа обично објашњава неопходношћу ремонта или ширења гасовода, мало је вероватно да ће акционари имати разлоге да успостављају високу тарифу на новом пројекту, закључује аналитичар. Михаил Корченкин, шеф East European Gas Analysis, истиче да је, судећи према званичној карти маршуте „Јужног тока“, српска деоница заправо краћа – око 350 км. Кад се то има у виду, тарифа може бити виша – око 2, 25 долара за хиљаду кубних метара на 100 км. „То је приближно на нивоу тарифе за пољску деоницу гасовода Јамал-Европа“, каже он. Према мишљењу господина Корченкина, тарифа ће се обрачунавати тако што ће се рачунати на враћање инвестиција уложених у цевовод.

Нафта балканске марке Пише: Јулија Петровска, Београд – Сарајево

К

омпанија НИС све више привлачи пажњу на Балкану: сву њену делатност оцењује Влада Србије, пажљиво је прате медији и читаво друштво. То је разумљиво када се зна да је НИС највећа енергетска компанија у Србији (и једна од највећих компанија нафте и гаса у Југоисточној Европи). При томе је НИС много тешње повезан са

економијом земље и њеним грађанима, него просечна нафтна компанија у већини других земаља. Прво, зато што је НИС главни испоручилац горива на тржиште земље, друго, зато што он највише уплаћује у буџет – 11 посто, и најзад, зато што су готово сви грађани Србије акционари компаније. Када је 2009. године „Гаспром-њефт“ тек почињао бизнис у Србији, његова појава у земљи се доживљавала прилично двојако. Један део политичара и експерата 7


оружје енергетика и безбедност је био против руских инвестиција, сматрајући да је сума од 400 милиона долара, за коју је купљен 51 проценат акција НИС-а, сувише мала. Други су, напротив, подржавали долазак крупног руског инвеститора, изјављујући да се компанија налази на ивици банкротства и да је треба спасавати. Важну улогу у тим споровима имала је и чињеница да је споразум био део пакета међудржавног споразума који је осим куповине акција НИС-а предвиђао и 500 милиона евра инвестиција у модернизацију НПЗ, изградњу крака гасовода „Јужни ток“ у Србији и реконструкцију складишта гаса Банатски Двор. У последње време однос према рус­ ком инвеститору у Србији постаје све позитивнији. Према мишљењу руковод­ства НИС-а, то је последица чињенице да је компанија 2010. године реално повећала профит, порасла је експлоатација – први пут за двадесет година, и повећан је удео на тржишту. Званични циљ НИС-а је да постане водећи играч на Балкану већ у догледној перспективи. Компанија сматра Бал­ кан перспективним регионом, али је свесна да на том терену стално јача конкуренција. У датој етапи НИС, осим Србије, има два приоритетна правца – то су БиХ, где је последњих месеци почео рад на истраживању нафте и гаса, и Румунија, у коју планира да уђе ове године (у исто време НИС наставља своју делатност у Анголи, Туркменији и разматра друге могућности за ширење ресурсне базе и експлоатације). Према оцени Министарства рударства и енергетике Србије, НИС је у стању да прошири своју делатност на истраживању и производњи нафте како на Балкану, тако и ван региона.

Инвестиције у истраживање налазишта у БиХ

Ове године НИС је приступио реали­ зацији једног од својих стратешких пројеката на Балкану. Ради се о истра­ живању и експлоатацији нафте и гаса на територији Републике Српске у БиХ (бивша југословенска република Босна и Херцеговина састоји се од два ентитета – Федерације БиХ и Републике Српске). Трећег фебруара у Бањалуци је званично почео рад компаније „Јадран-Нафтагас“ створене за истраживање и експлоатацију угљоводоника у Републици Српској. Оснивачи „Јадран-Нафтагаса“ су НИС 8

ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

(66 посто оснивачког капитала) и „Њефтегазинкор“, фирма-ћерка рус­ ке компаније „Зарубежњефт“ (34 пос­ то оснивачког капитала). Лиценца за обављање радова на истраживању важи на целој територији РС. Ове го­ дине планиран је почетак геолошких истраживања, сеизмике 2Д и 3Д, како би се добила прелиминарна слика рез­ ер­ви, а већ 2014. године очекује се експлоатација. „Ове године планирамо прва конкретна истраживања и очекујемо потврду да у Републици Српској постоје резерве од 10 милиона тона нафте“, изјавио је на церемонији у Бањалуци генерални директор НИС-а Кирил Кравченко. Према Кравченковом мишљењу, инвес­ тиције и рад ће донети корист не само компанијама, него и двема земљама, јер су економски раст и енергетска стабилност изузетно важни за земље у транзицији. Сличну оцену је изнео и председник Републике Српске Милорад Додик који је поздравио почетак реализације новог пројекта. „Током многих година то је било питање

Истраживање налазишта у Републици Српској Истраживање налазишта у РС потрајаће до 2013. године и, у случају да буду успешна, експлоатација може почети 2014. Истраживања ће се обављати у три области РС. Уколико се потврде подаци о резервама које се процењују на 10 милиона тона, у РС ће до 2020. године моћи да ваде до 770 хиљада тона нафте годишње.

далеке будућности, али данас смо убеђени да почиње озбиљан посао“, рекао је Додик, додавши да ће нови пројекат допринети отварању радних места, развоју енергетике и енергетској стабилности. Према оценама НИС-а, предвиђене инвестиције у истраживачке радове на територији Републике Српске износе 13 до 47 милиона долара, а очекиване капиталне инвестиције – 63 до 315 милиона долара. Дописник листа „Русија и Србија“ обратио се компа­нији за нека објашњења о износу

Званични циљ НИС-а је да постане водећи играч на Балкану већ у догледној перспективи. Компанија сматра Балкан перспективним регионом, али је свесна да на том терену стално јача конкуренција инвестиција. У руководству Управе НИС-а за односе са јавношћу, објаснили су да је прелиминарни програм инвес­ ти­ција разрађен у минималнoj и максималнoj варијанти. „Цео пројекат ће се остваривати по принципу ‘стабла одлучивања’. То значи да ће реализација сваке следеће етапе пројекта зависити од резултата претходне “. „У области експлоатације нафте и гаса наш циљ је да постанемо лидер у региону, нарочито у Панонском басену“. НИС је заинтересован за геолошка истраживања и у другом делу земље – у Федерацији БиХ. „У овом тренутку се прави геолошка процена пројекта, након чега ће се предузети конкретна решења“, рекли су нам у Управи НИС-а за односе са јавношћу.

Како ће се вадити нафта?

Истраживање нафте и гаса се обавља у БиХ већ око сто година – започета су у време бивше Југославије и трајала су до рата 1992-1995. године. У БиХ је направљено око шездесет бушотина, али комерцијалне залихе нафте тада још нису биле пронађене. Развој технологија током последњих деценија пружа данас иницијаторима пројекта наду у позитиван резултат. Задатак „Јадран-Нафтагаса“ је да установи реалну количину нафте у Републици Српској и процени колико је експлоатација налазишта уносна. „Поделили смо РС на три области: Посавина, источна Херцеговина и западни део РС“, испричао је генерални директор ООО „Јадран-Нафтагас“ Предраг Радановић. „Према неким проценама, у РС има око 60 милиона тона геолошких резерви нафте. Ако се узме у обзир да коефицијент коришћења нафте износи 20 процената, то значи да се може


ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

НИС: Постројење у Елемиру

добити 10 до 12 милиона тона нафте“. Први радови почињу у Посавини (у северном делу земље). Истраживања која су вршена до рата 1992-1995. године показала су да у овом делу земље, углавном у области Шамац и Мајевица, може бити око 50 милиона тона сирове нафте. Према постојећим проценама, на целој територији БиХ може бити око 550 милиона тона нафте, чија вредност достиже неколико десетина милијарди долара.

Мишљења експерата

Експерти подсећају да је пре 20 година истраживања у БиХ водила америчка компанија „Амоко“ која је добила из­ весне резултате. Професор Економског факултета Сарајевског универзитета Анто Домазет истиче у својим чланцима и интервјуима да је Светска банка од 1983. до 1988. године финансирала истраживање нафте у БиХ, а затим је непосредне инвестиције у истраживања нафтних резерви преузела америчка компанија „Амоко“. Босанска компанија

„Ове године планирамо прва конкретна истраживања и очекујемо потврду да у Републици Српској постоје резерве од 10 милиона тона нафте“, изјавио је на церемонији у Бањалуци генерални директор НИС-а Кирил Кравченко „Енергоинвест“ била је спремна да закључи споразум о подели производње са „Амоком“, али су због рата сви разговори на ову тему прекинути. Овај експерт сматра да би експлоатација

нафте у БиХ постала „сјајна могућност за развој земље, која би променила економску ситуацију“. Домазет истиче да резерве нафте постоје у оба дела земље – Федерацији БиХ и Републици Српској. Али у Федерацији БиХ, која се састоји од десет кантона, може доћи до потешкоћа приликом доношења одлука. „Проблем је у томе што концесије за коришћење минералних ресурса издају кантоналне власти, а претходно искуство показује да је то мукотрпан посао“. Уредник енергетског интернет сајта „Енерџи обзервер (www.energyobserver. com) Сијка Пиштолова истиче да је још пре само неколико деценија било тешко говорити о експлоатацији зато што нафта није била доступна. „Међутим, нафта је сваког дана све скупља, што омогућава да се праве бу­ шотине чак и тамо где се прогнозира виша вредност истраживања“, каже Пи­ штолова. ­Она истиче да је руски пројекат у РС још један корак у правцу јачања позиција „Гаспрома“ на Балкану. 9


политика

ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

Телефон полици О

Министар унутрашњих послова Рашид Нургалијев говори „Известијима“ о томе како ће радити органи унутрашњих послова у прелазном периоду

д 1. марта у Русији је ступио на снагу закон „О полицији“. Шта ће се променити у раду правозаштитних органа, хоће ли они постати ближи народу, хоће ли им успети да поврате некадашњи ауторитет? Одговоре на ова и друга питања дао је министар унутрашњих послова Русије Рашид Нургалијев у ексклузивном интервјуу за „Известија“. Известија: Рашиде Гумаровичу, јесу ли органи унутрашњих послова спремни за прелазак на нови формат? Рашид Нургалијев: Ми смо већ у знатној мери обавили припремни посао. Пре свега, то је усклађивање са новим законом федералне и ресорне нормативне базе. Пројекти одговарајућих промена већ су спремни и биће потписани у најскорије време. Осим тога, спроведене су комплексне мере за структурно престројавање органа унутрашњих послова. У најскорије време председнику Русије биће поднесене на потврђивање нова уредба о Министарству унутрашњих послова, те типска уредба о територијалним пододељењима. Такође је планирано да се утврди нова структура централног апарата, у складу са којом ће се одређивати и структура органа унутрашњих послова на местима. Након тога ће почети процедура ванредне поновне провере. Она ће пролазити кроз неколико етапа. Прва етапа се тиче највишег руководећег кадра, и обухватиће оне руководиоце чије је постављање на дужност у надлежности шефа државе. Затим поновна провера предстоји руководиоцима номенклатуре министра. И тек након тога кроз дату процедуру ће пролазити сви остали сарадници.

способности сарадника за службу у органима унутрашњих послова и његове способности да обавља своју дужност. За њено спровођење у пододељењима створене су комисије за проверу, у чији су састав, осим руководства и сарадника кадровских служби, укључени и представници јавности. То ће омогућити да се избегне формални приступ, да се повиси степен објективности и друштвене контроле. У састав комисија за проверу улазе и представници пододељења сопствене безбедности. Сарадницима који пролазе кроз поновну проверу предстоји да полажу комплексне испите из познавања основа руског законодавства, у првом реду Устава, федералних закона, те ресорних

И: Како ће се обављати поновна провера?

Н: Поновна провера је својеврсни комплексни испит професионалне 10

фото: Itar-TASS

нормативних аката. Такође ће се проучавати службени досије, моралнопсихолошке карактеристике, понашање у свакодневном животу. У случају нужде ће се примењивати и полиграф.

И: А шта ће бити са онима који не прођу поновну проверу?

Н: Они који не одговарају овим захтевима биће отпуштени. Али поновна провера је пре свега ревизија кадровског потенцијала. У последње време процедура оцене кадрова озбиљно се усавршавала. Она омогућава не само да се откривају они који не одговарају повећаним захтевима, него и да се обрати пажња на талентоване и перспективне сараднике. Током година службе неко је професионално сазрео, стекао је неопходне управљачке навике,


ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

ије 02 а неко, напротив, није могао да сачува високе пословне или моралне особине. Ми смо дужни да објективно оценимо свакога. Нама се пружа јединствена могућност да индивидуално сагледамо да ли сарадник излази на крај са службеним обавезама, да ли је служба у полицији стварно његов позив. Јер често испада да се човек – и то се не тиче само система МУП-а – не налази на правом месту. У том случају кандидату за полицајца може бити понуђена друга дужност. Могуће је, нижа дужност. А онима међу њима који би хтели да раде ван система МУП-а, ми ћемо заједно с регионалним органима извршне власти помагати у даљем запошљавању – договори са губернаторима већ постоје. Са отпуштенима ће бити обављан и одговарајући рад на моралнопсихолошкој адаптацији. И: Али социјалне гаранције су потребне и онима који ће наставити службу у полицији.

Н: Неоспорно је да ће се социјално незаштићени и на одговарајући начин немотивисани полицајац односити формално према извршавању својих обавеза. У вези с тим посебан значај имају социјалне гаранције. Светска пракса показује да се ту ставља акценат на различите мере социјалне подршке. У најскорије време ће се завршити рад на пројекту закона о социјалним гаранцијама сарадницима органа унутрашњих послова. У њему ће системски бити одражене мере усмерене на побољшање квалитета живота полицијског кадра и чланова њихових породица. И: На самом почетку реформе председник је поставио задатак да се, без обзира на спровођене промене, не дозволе неуспеси у раду и тешкоће оперативне природе. Да ли Вам то успева?

Н: Погледајмо неке резултате из прошле године. Иако ће коначни резултати бити проанализирани на проширеној седници колегијума Министарства, основне тенденције се ипак могу означити. Према резултатима из те године,

фото: ria novosti

запажа се да се општи ниво криминала смањује, рачунајући и тешке и најтеже злочине. Смањио се број убистава, пљачки и разбојништава. Нанесени су знатни губици бандитском подземљу на Северном Кавказу, ликвидиран је знатан део његове инфраструктуре. Приметна су побољшања у пружању економске безбедности. Смањио се број нерешених тешких и најтежих злочина. Реализован

је комплекс мера на јачању борбе против беспризорности, недостатка надзора и кршења закона од стране малолетника, смањио се ниво криминала у тој средини. Хоћу посебно да истакнем да нам је много тога пошло за руком захваљујући активности и помоћи наших грађана. Нама су почели све чешће да пружају помоћ, јавност постаје реални 11


политика Некада

Сада

Право на заштиту

Адвокат је дозвољен тек након „смештања у специјалну просторију“

Адвокат може да дође одмах након хапшења

Право на телефонски позив

Полиција саопштава о хапшењу човека његовим рођацима

Безусловно право на телефонски позив најкасније три часа од тренутка хапшења

Масовне мере

Усклађују се са полицијом

Не усклађују се са полицијом

Улазак у стамбене просторије

Неометани улазак „ако постоје довољне основе за претпоставку да се тамо врши преступ“

Услови уласка у стамбени простор прописани су јасније, али писмени налог при томе ипак није потребан

Односи са бизнисом

Полиција може вршити проверу и ревизију финансијско-привредног рада

Полицији је то право одузето

Презумпција законитости

Било која радња полицајца се сматра законитом све док пред судом не буде доказано супротно

Презумпција законитости било којих радњи полицајца је укинута

помоћник органа реда у супротстављању криминалцима. И то је важан успех реформе која се спроводи. И: Која још питања сматрате најважнијим у најближем периоду?

Н: Прво, то је даље јачање кадровског језгра. Наш приоритет и даље остаје рад с кадровима, рачунајући ту и повећање личне одговорности руководилаца. Јака и поштована полиција незамислива је без дисциплине. А она почиње од руководиоца. Нажалост, неки начелници територијалних пододељења због нечега су одлучили да је њихово радно место кабинет. Као резултат тога губи се контрола над особљем, над оперативним приликама. Наш задатак је да постигнемо да сваки руководилац полиције у регионима, градским самоуправама, остварује личну контролу рада потчињених, да редовно контактира са становништвом. Иначе се догађа да јавност зна за одређене грубе прекршаје, а само начелник полиције није у току. За овакве чињенице они ће сносити личну одговорност. Полиција мора радити не за лепе извештаје, већ за људе. Друго, то је изграђивање новог модела профилаксе, засноване на тесној сарадњи свих органа власти са институцијама грађанског друштва, са сваким конкретним грађанином. Анализирали смо страно искуство. Тамо се велика улога у спречавању, и чак разоткривању преступа, додељује социјално активном грађанину који поштује закон. Зато формирање партнерског модела није апстракција, 12

ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

Запажа се да се општи ниво криминала смањује, рачунајући и тешке и најтеже злочине. Смањио се број убистава, пљачки и разбојништава. Нанесени су знатни губици бандитском подземљу на Северном Кавказу, ликвидиран је знатан део његове инфраструктуре већ опробани ефикасни инструмент супротстављања криминалу.

И: Председник земље је на дан потписивања закона „О полицији“ изнео најважније задатке за предстојећи период. Да ли је Министарство спремно за њихову реализацију?

Н: Приоритети које је означио шеф државе имају висок друштвени значај. Предстоји нам да квалитативно побољшамо оперативну и профилактичну делатност на спречавању и супротстављању појавама тероризма и екстремизма. У оквиру датог посла мора бити исцрпно разрађен сваки детаљ, свака верзија, свака епизода. Важно је не само

откривати починиоце, него и њихове помагаче и организаторе. Тек се онда могу добити реални резултати. Као пример навешћу недавно спроведену операцију у Републици Башкортостан, када је детаљна обрада напада на сарадника милиције, напада који се догодио у новембру прошле године, омогућила да се уђе у траг екстремистичкој организацији која је припремала серију терористичких аката, рачунајући ту и оне на објектима социјалне инфраструктуре, и да се на време неутралишу њени чланови. Осим тога, поправљамо планове мера за јачање безбедности на местима масовног окупљања грађана, води се експертиза стања антитерористичке заштићености и безбедности објеката инфраструктуре. Овај рад се обавља у тесној координацији са другим правозаштитним ресорима. И: А како се планира повећање ефикасности борбе против органи­ зованог криминала и корупције?

Н: Према резултатима из прошле године, примећена је позитивна динамика у откривању преступа против државне власти и интереса државне службе, али ефикасност предузетих мера још увек није на оном нивоу који бисмо ми желели. Ми анализирамо позитивно искуство региона. Као најупечатљивији пример може се издвојити Саратовска област, где се без обазирања на чинове и звања води системски и ефикасни рад на декриминализацији региона. И: Био је још и пети задатак...

Н: То је развој комплексног система „Безбедни град“ и ширење примене


ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

селекција за полицајце. Читава реформа Министарства унутрашњих послова усмерена је управо квалитативној оптимизацији и модернизацији руских органа реда. А обновљеној руској полицији биће потребно време да се формира. И: Раније сте препоручивали грађанима да се обраћају сараднику полиције са „господине полицајче“. Да ли сматрате да ће се такво обраћање одомаћити у нашој земљи?

система навигације и мониторинга. Овај систем успешно функционише у седамдесет девет градова. У седам­ десет седам региона користи се апаратура која делује на основу ГЛОНАСС. Сателитском техником навигације и мониторинга обезбеђена су 683 диспечерска центра, 16 000 јединица аутотранспорта. Узимајући у обзир важност ових задатака, као и неопходност даље модернизације рада органа унутрашњих послова, у МУП-у је основан одсек за информационе технологије, комуникацију и заштиту информација. И имамо намеру да активно развијамо овај правац. И: Још једна тема која се данас налази у центру пажње јесте безбедност у саобраћају.

Н: Догађаји на аеродрому „Домодедово“ и касније провере организације рада на објектима саобраћаја показале су да у датој области има много нерешених питања. Подвлачим да је безбедност у саобраћају проблем не само МУП-а, него и других правозаштитних ор­гана, власника објеката саобраћајне ин­ фрастру­ктуре. Већ смо спровели ком­ п­лекс прворазредних мера. Посебно је повећан број сарадника спољних служби на објектима саобраћаја, а на аеродромима је спроведено прераспо­ ређивање кадра из „стерилних“ зона у „нестерилне“. У свим крупним саобра­ ћајним чворовима 24 часа већ дежурају кинолози са псима. Осим тога, у тесном контакту са другим заинтересованим ресорима разрађујемо

питање усавршавања нормативно-правне базе која регулише пружање безбедности у саобраћају, а такође појачавамо међусобну сарадњу с ресорним службама безбедности и ЧОП-овима.

И: Да ли ћемо ускоро на улицама наших градова моћи да видимо руске полицајце не само у новој униформи, већ и са новом унутрашњом мотивацијом?

Н: Што се тиче спољног изгледа, законом „О полицији“ предвиђено је коришћење назива „милиција“ до 1. јануара 2012. године. За то време морамо да ускладимо са законом ознаке на службеним возилима, униформама, и тако даље. А сама нова униформа сарадника полиције биће уведена након што буде потврђена одлуком Владе Русије. Каква ће она бити, за сада је рано говорити. Али ми већ данас разрађујемо ово питање. Ако се говори о садржајном делу, треба да будемо реалисти. Нови закон у знатној мери мења карактер узајамних односа сарадника органа унутрашњих послова и грађана. Али и за то је потребно време. Рачунајући ту и време за обнову кадровског састава. Код нас апсолутна већина сарадника часно и достојно, понекад и уз ризик по властити живот, обавља тешку и самопожртвовану службу, штитећи мир грађана. Али у исто време постоје и одређени кадровски проблеми. И њиховом решавању је усмерен нови закон. Укупно са повећањем нивоа социјалне заштићености и значајним повећањем нивоа зарада, он ће омогућити да се квалитетније спроводи

Н: Предлажући овакав облик обраћања, ја сам изнео само једну од варијаната прихваћених у другим земљама. И ништа више. Мој одговор на питање новинара изазвао је веома различиту реакцију како у медијима, тако и на интернету. Заправо, упућивати мени овакво питање, једнако као и сваком другом сараднику органа унутрашњих послова, није сасвим коректно. Како грађанин треба да се обраћа сараднику полиције – у нашој земљи није прописано ниједним нормативним актом. Данас уобичајено обраћање – „Друже милиционеру“ – није обраћање које је неко наметнуо, већ просто историјски укорењени облик. Друштво је само тако одлучило. Зато само друштво такође мора и да одговори на питање како се треба обраћати на улици сараднику полиције. Сваки конкретни грађанин мора то да одреди сам за себе. За мене као министра, главно је да то буде пре свега с поштовањем и да буде коректно. Људи који ризикују живот ради безбедности и мира грађана то заслужују. И: Сутра почиње историја обновљене руске полиције. Шта бисте могли да пожелите њеним будућим сарад­ ницима?

Н: Хоћу да замолим своје колеге да се максимално одговорно односе према задацима који су поверени руској полицији. Само од нас и вас зависи какви ће бити улога и место полиције у друштву, њен друштвени статус. Не сумњам да сваки сарадник хоће да тај статус буде максимално висок. За то органи унутрашњих послова имају неопходан потенцијал, за који је важно да буде стручно и ефикасно реализован. Полиција, то су пре свега људи, конкретни сарадници, од чијег професионализма зависи заштита права и законитих интереса наших грађана. То треба увек имати на уму. 13


политика

ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

Црна стотина Председник Медведев поднео је Државној Думи нацрт закона који кардинално мења многе представе о борби против корупције

С

Пише: Владислав Куликов

ада ће подмитљивци морати да плаћају – у буквалном смислу те речи – за примљене коверте. А при томе принцип „лопов тре­ба да седи у затвору“, ако се и буде проширио на подмитљивце, онда ће то бити с великим оградама. Главна казна подмитљивцима треба да постане новчана глоба огромних размера. Документ предлаже да се установи својеврсна „таблица множења“ за мито. Корупционер који је ухваћен на делу мораће да плати државној благајни десетине пута више него што је узео. Највиша мера финансијске казне – помножити суму поклона са сто, и наплатити казну – уводи се за посебно велике своте мита, које прелазе милион рубаља. А ако је човек узео нешто „ситнине“, казна се увећава двадесет

фото: Itar-TASS

14

пет до педесет пута пута. Конкретан коефицијент одредиће судија. Према мишљењу аутора идеје, ударити подмитљивца по џепу је далеко ефи­ касније, него држати га у затвору. И нема ни говора да би неко могао да се откупи: то је права правцата казна. Једноставно су нам потребни другачији приступи и нови приоритети у борби против корупције. До сада – и то није тајна – на оптуженичку клупу је углавном доспе­ вала ситна корупционашка риба. Како је саопштио недавно председник Врховног суда Русије Вјачеслав Лебедев, за годину дана за мито већи од милион рубаља било је осуђено свега тридесет пет људи. Укупно за примање мита прошле године је било осуђено готово две хиљаде људи. Још код 800 људи кривични поступци за примање мита били су обустављени услед недостатка доказа, а око 100 људи

је било ослобођено. Да ли је оволики број осуђених за примање мита велики или мали за нашу огромну земљу? Све зависи од тога колико их је остало на слободи. При томе су 65% осуђених подмитљиваца узимали мито у висини од 500 до 10 000 рубаља. Основна маса подмитљиваца којима је донесена пресуда су лекари или милиционери. Нико од њих није заузимао високе положаје. Зар управо они стварају корупционашку атмосферу у земљи? Неоспорно је да се ниједно мито не може оправдати. Али је ли исправно упућивати у радну колонију, рецимо, старију жену лекара која је за 500 рубаља написала лажно боловање? Међутим, било је и таквих случајева. Иако, правде ради, треба рећи да судови у таквим случајевима најчешће дају условне казне, чиме такође навлаче на себе критику. Испада да је и сместити у затвор лоше, и не сместити лоше. А судија није имао избора. Посто­ јећи Кривични закон пред­­­виђа казну од 100 000 до 150 000 рубаља ако се мито узима за радње које спадају у службена овлашћења подмитљивца или за протекцију или попустљивост у служби. Ако се мито узима за незаконите радње, избо­ра нема – следи само затвор­ ска казна. Разуме се да ниједан судија не би одредио 100 000 казне за мито од 500 рубаља. Али ако нацрт закона буде прихваћен, таквом човеку ће се моћи одредити хума­ нија казна: од 15 000 до 30 000 рубаља. То је сасвим довољно да се овај одучи од навике да узима мито.


ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

При томе не треба заборавити да се осуђено лице по правилу лишава свега: посла, поштовања и перспектива. Тешко је нова струјања назвати благошћу. Пре је то здрави прагматизам. Како је рекла, коментаришући пројекат закона, помоћник Председника, начелник државно-правне управе председника Руске Федерације Лариса Бричева, сада је циљ репресија против криминала углавном лишавање слободе, при чему на незаконит начин стечени новац није баш увек одузиман и није нарочито тражен. „Таква ситуација не плаши много корупционере и тешко да може постићи реалне циљеве“, рекла је она. Зато је одлучено да се систем промени. Карактеристично је да ако подмитљивца ипак осуде на лишавање слободе, то га неће спасти од велике новчане казне. Али у таквом случају сума ће ипак бити мања него новчана казна без затвора. Узгред, слична правила новчаног кажњавања нацрт закона проширује и на оне који су давали мито. Истина, човек који је донео коверат може бити ослобођен од кривичне одговорности за активну помоћ приликом истраге. Такође неће бити позван на одговорност грађанин ако су му чиновници буквално изнуђивали мито. Није у надлежности суда за руку која даје мито ни пријава с признањем кривице након уручивања мита некоме. „Према судској статистици, у односу на случајеве мита 65% пресуда се доноси онима који су давали мито“, рекао је први заменик председника Комитета Државне Думе за грађанско, кривично, арбитражно и процесуално законодавство Владимир Груздев. Ме­ ђутим, правозаштитни органи мора­ ју да се усредсреде на разоткривање крупних корупционера. Законодавство мора стварати услове како би борба с негативним појавама у друштву била ефикаснија. При томе је мало променити приступе, мора се мењати и пракса примене права. Према мишљењу Владимира Груздева, у том правцу је у последње време било направљено много позитивних корака. Са своје стране, председник Књиговод­ ствене коморе Сергеј Степашин изјавио је не тако давно да велике новчане казне за мито могу озбиљно попунити буџет. У целини, он је истакао да се позитивно односи према овим допунама закона.

„Ипак затвор и радна колонија никога још нису поправили“, рекао је Сергеј Степашин. „Боље је кажњавати озбиљном новчаном казном. То ће, узгред, попунити буџет, и то врло озбиљно. Чак и ако вратиш своту, већ те погађа члан Кривичног закона. То решење усваја суд и добијаш судску одлуку са свим последицама. Сматрам да је то једна од снажних морално-психолошких мера за оне који узимају мито.“ Још једна новина: у Кривичном закону се појављује члан који кажњава за

Дозвола за мито

Просечна висина поклона чиновнику порасла је два пута

З

Пише: Иван Јегоров

а годину дана покренуто је око 8000 кривичних посту­ пака повезаних с митом. Пре­ма материјалима одсека еконо­мске безбедности Ми­ ни­с­тар­ства унутрашњих послова, актери многих корупционашких афера били су високи чиновници. О својим предлозима како се тај посао може учинити ефикаснијим, Росијској Газети је причао заменик начелника ДЕБ генерал-мајор милиције Александар Назаров.

фото: ria novosti

Главна казна подмитљивцима треба да постане новчана глоба огромних размера. Корупционер који је ухваћен на делу мораће да плати државној благајни десетине пута више него што је узео посредовање приликом давања мита. Маса људи је направила каријеру и иметак научивши се да на потребна врата доноси дебеле коверте. Наравно, у таквој работи нешто се залепи и за руке. За њих документ припрема лоше новости: затворску казну или огромну новчану казну.

Росијска Газета: Александре Јурје­ вичу, је ли истина да на поткупљиве чиновнике није деловала чак ни финансијска криза? У време када су код целокупног становништва приходи опадали, код њих су само расли?

Александар Назаров: Ако је пре годину дана просечна висина мита и комерцијалног поткупљивања износила нешто више од 23 000 рубаља, сад се већ може говорити о суми која премашује 61 000 рубаља. Тако је прошле године покренуто око 8000 кривичних поступака повезаних са примањем мита. Што се тиче свих кривичних дела почињених против државне власти, интереса државне службе и службе у органима локалне самоуправе, њих је откривено преко 37 000. При томе се број откривених чињеница великих размера повећао за више од 30%. Умногоме пораст размера подмићивања је повезан с тим што су се активизирале антикорупционе мере и правозаштитни органи су оријентисани на разоткривање значајнијих преступа. Корупција постаје реално опасно занимање и чиновници неће да ризикују због ситних сума. РГ: А колико међу њима има стварно крупних? Није тајна да се неке суме мита броје не у хиљадама, већ у

15


политика

ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

заштите правних лица, него и њиховог ослобађања од одговорности због давања мита.

десетинама милиона рубаља.

Н: Захваљујући предузетим мерама ус­ пе­ло нам је да повећамо ефикасност рада на супротстављању системским корупционашким преступима. Међу актерима кривичних дела има све више представника руководећег слоја органа државне власти и локалне самоуправе. Само је 2010. године на кривичну одговорност позвано четири активна и бивша заменика губернатора субјеката (Амурска, Волгоградска, Курганска, Брјанска област), десет активних и бивших регионалних министара и њихових заменика, један депутат и четири помоћника депутата Државне Думе, руководећа лица федералних органа власти, федералних државних установа и низ других чиновника на високим положајима. На пример, у Републици Башкортостан покренут је кривични поступак против министра образовања, који је укинуо јавну аукцију и противзаконито склопио државни уговор са комерцијалном организацијом без државне експертизе. А касније је поднео претерано велику пројектнопредрачунску документацију за изградњу школе, што је имало за последицу штету од 63 милиона рубаља. Други пример: пресечена је делатност организоване групе чији су се учесници бавили незаконитим издвајањем земљиш­ них парцела у приобалној Црноморској бањској зони. Приликом давања ми­ та у висини од 71 милиона рубаља, ухваћен је на делу и ухапшен начелник управе трговине и свакодневних услуга администрације Туапсинског рејона Краснодарског краја. РГ: Сви знају за програм заштите све­до­ка, када држава помаже човеку да промени пребивалиште, па чак и презиме. А како стоје ствари када као сведоци иступају руководиоци комер­ цијалних структура?

Н: Обавили смо озбиљну анализу свих поступака где се ради о правним лицима која саопштавају о чињеницама корупције, те помажу у истрази криви­ чних дела. Тако на пример, прелиминарна анализа је показала да постоји низ рупа у постојећем законодавству које регулише заштиту правних лица. Као пример може да послужи кривични поступак против руководиоца Одинцовског одељења административно-саобраћајне инспекције, који је примио мито од 165 000 рубаља за неспровођење адми­ 16

РГ: Па ипак, шта да раде велетрговци када им чиновници намерно сметају да развијају посао, изнуђујући им накнаду за уступање права?

фото: Itar-TASS

Александар Назаров: „Умногоме пораст размера подмићивања је повезан с тим што су се активизирале антикорупционе мере...Корупција постаје реално опасно занимање и чиновници неће да ризикују због ситних сума.“ нистративних провера. Након што је једна комерцијална организација по­ могла да се открије чињеница корупције у раду чиновника, одмах су учестале провере од стране свих органа који врше контролу, укључујући и саобраћајну инспекцију. Наравно да су прекомерне провере практично паралисале дела­ тност овог предузећа. Има веома много таквих примера када велетрговци помажу правозаштитним органима, али на крају ипак страдају од корупционера и чиновника дугих прстију. Зато кажемо отворено: подносиоци пријава су храбри људи. РГ: То јест, испада да је бизнисмену далеко уносније да да мито него затим да трпи озбиљније губитке, а можда и да потпуно изгуби свој посао. Али то је, благо говорећи, ненормално, и испада да закон очигледно није на страни велетрговаца.

Н: Свакако да то треба мењати. Право­ заштитни органи сада разрађују предлоге за обезбеђивање економске сигурности субјектима предузетничке делатности, који пружају помоћ у борби против корупције. При томе се то тиче не само

Н: Они неоспорно треба да се обраћају органима унутрашњих послова. Суп­ рот­­стављање корупцији један је од приоритетних праваца правозаштитне делатности МУП-а. Злоупотребе у овој сфери праве, по правилу, функционери органа извршне власти. То се тиче како функција које се односе на издавање дозвола и приступа конкурсима и тен­ дерима, тако и наметања предузет­ ницима „услуга“ за лобирање њихових интереса и покровитељство. Код нас има много примера када су обраћања грађана доводила до логичког краја каријере чиновника такве врсте. Тако на пример, руководилац одељења државних еколошких експертиза Север­ но­кавкаске управе Руског техничког надзора ухваћен је на делу приликом примања мита од 406 000 рубаља. Укупна сума незаконите награде за издавање позитивних закључака експертизе за изградњу пет комерцијалних објеката у Геленџику требало је да износи милион рубаља. У Московској области шеф градског насеља Озери стварао је административне препреке и изнуђивао је од грађевинаца 15 милиона рубаља за прављење катас­тарске дозволе за земљиште на којем је требало да се изгради трговачки центар. РГ: Није тајна да земља већ одавно не припада сељацима, и да је управо са земљом повезано највише отимачина и превара.

Н: Заиста, на почетку приватизације било је заиста много случајева када су се колхози и совхози добровољно одрицали од земље зато што нису имали новца за њено обрађивање. Данас се највише криминалних радњи чини на земљишту пољопривредне намене и шумског фонда у Московској и Петроградској области, Краснодарском крају, и другим великим субјектима. При томе суме подмићивања у овој сфери достижу милионе, па чак и десетине милиона рубаља. На основу анализе оперативне ситуације, у МУП-у су припремљени и упућени предлози председнику Русије, ради разраде додатних мера за појачање контроле над операцијама са земљом.


безбедност

ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

Пише: Јуриј Гаврилов

фото: FOTOBANK

М

инистарство одбране јача про­­тивракетни штит око пре­­сто­нице. Овај задатак по­ ве­рен je команди Ваздушнокосмичке одбране. Војна лица, за сада, само разрађују структуру новог рода оружаних снага, али су се, изгледа, већ прих­ватили покривања централног индус­тријског рејона Русије. Према речима команданта Ваздушно космичке одбране (ВКО) генерала Валерија Иванова, Москву и велике индустријске објекте од ваздушних напада штите савремени бојеви комплекси. Реч је пре свега о противавионским ракетним системима С-400 „Тријумф“. Пуковски комплет „четиристотки“ већ су испробали на полигону Капустин Јар у Астраханској области. Две дивизије су гађале имитацију ваздушног циља који је јурио брзином од 550 метара у секунди. Ракете су смрвиле у прах не само мету, него и њене фрагменте. Техника је потврдила бојеву ефикасност и сигурну заштиту свих циклуса аутоматизованог управљања. Следећа етапа је гађање имитације крилате ракете. Чим се тестирање «С-4002 заврши, један пук ће бити упућен на бојево дежурство у Подмосковље. Планирано је да буде смештен код Дмитрова. То ће бити други гарнизон „Тријумфа“ на прилазима престоници. Пре годину и по дана исту такву јединицу су „посадили“ у Електростаљу. Ако се све буде одвијало по плану, на истоку и северу мегалополис ће штитити шеснаест стартних уређаја С-400 – по осам са сваке стране. Осим тога, у априлу или мају у московској зони ПВО биће постављени савремени противавионски ракетнотоповски комплети „Панцир-С1“. Они ће бити на бојевом дежурству заједно са „четиристоткама“. На тај начин, безбедност престоничког неба обезбедиће мешовита групација бојевих средстава далеког домета− преко 200 км, и кратког домета – до 20 км. Прорачуни за „Панцире“ сада се припремају у војном центру ПВО у Гатчини. Команданта Ваздушно-космичке одбране посебно радује што се нова техника најзад испоручује у комплету, директно у пук. Али индустрија за сада није у стању да задовољи све захтеве армије. На пример, да би се у потпуности „опколила“ Москва, Министарство одбране тражи још три-

„Тријумф“ у Подмосковљу Противавионски-ракетни системи С-400 браниће Москву са севера

четири пука «С-400». При садашњем темпу производње, овај задатак ће бити решен за пет до десет година. Шеф војног ресора Анатолиј Сердјуков рекао је дописнику РГ да су оружане снаге спремне да већ данас купе потребне „Тријумфе“. Али потражња премашује понуду – једина фабрика-произвођач „че­тиристотки“ је преоптерећена по­ руџ­бинама. Пре неколико година на саветовању у концерну ПВО „АлмазАнтеј“ покретано је питање о изградњи нових производних капацитета, али од­ лука није донета. То не значи да у ваздушно-космичкој одбрани престонице сада постоје рупе. Град је довољно поуздано заштићен системима С-300 ПМУ2 „Фаворит“. Али домет и прецизност «С 400» су већи. Осим тога, она је у стању да уништава ниске циљеве, тактичке, оперативно-

тактичке и балистичке ракете. Зато су „Тријумф“ и изабрали као главно оружје за одбрану престоничког неба. Одмах након Подмосковља, «С400» ће почети да се испоручују на Далеки Исток. Неуспела испробавања севернокорејских ракета одавно бри­ ну руководство Мини­с тарства одбране. Куда ће следећи пут да полети „Тепходон“, наши генерали се не усуђују да нагађају. Јачање регионалне ПВО у таквим усло­ вима изгледа сасвим умесно. Што се пак тиче „Фаворита“ које скидају са бојевог дежурства у Дмитрову и Електростаљи, нико их се, наравно, неће одрећи. И даље ефикасни и по­ уздани системи ће бити превезени из Подмосковља у Петроградску област. Уз «С-300» за противваздушну одбрану северне престонице, биће задужена још два пука. 17


економија

ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

Прерасподела у Магребу Криза у Северној Африци различито ће утицати на економију Русије

Г

Пише: Алексеј Чичкин

рађански рат у Либији и ситуација у другим земљама региона врши „троструки“ утицај на економију и спољноекономску политику Русије. Прво, расту ионако високе цене нафте и гаса. Друго, повећава се улога Руске Федерације у обезбеђивању европске потражње енергетских сировина. Треће, могу пострадати економски интереси Руске Федерације у Либији – земљи која има највеће резерве нафте и гаса у Магребу. Цена нафте на берзи је већ премашила 105 долара за барел и, према прогнозама експерата ОПЕК-а, почетком марта може достићи 108 до 110 долара због немира на „нафтногасном“ арапском Истоку, на­рочито у Либији, која је највећи испоручилац нафте, а нарочито гаса, Европи. Удео либијских испорука достиже готово 15 посто потрошње нафте и гаса у ЕУ. Ако се узме у обзир увоз тих сировина из суседног Алжира, где је све немирније, удео нафте и гаса из Магреба у Европи износи најмање 20 процената. С једне стране, то води порасту потражње руског гаса у Европи, која је опадала од 2009. године. Али с друге стране, од 3. марта уведен је такозвани „Трећи енергетски пакет“ ЕУ. Тај документ је усмерен на то да земље испоручиоци, прво, не могу да контролишу довод енергетских сировина потрошачима у Европи, друго, да не одређују цене промета гаса на европском тржишту, и треће, да се ограниче дугорочни уговори о извозу-увозу гаса, у којима се најмање на десет година фиксирају високе цене гаса. Истичемо да РФ испоручује гас углавном по дугорочним уговорима. 18

Уз то, Русија може да има губитке и у Либији. Уочи либијских догађаја „Гаспром“ и италијански „ENI“ потписали су у Риму споразум о заједничкој разради крупних резерви на северу Либије (пројекат „Елефант“). Експлоатацију гаса близу границе Либије са Тунисом (пројекат „Гадамес“) намерава да предузме „Татњефт“. „Гаспром“, такође, заједно с немачким „Винтерсхалом“ учествује у пројекту вађења 5 милиона тона либијске нафте. Руски бизнис учествује и у освајању либијског морског дна, где су укупне резерве нафте и гаса само за четвртину мање него у басену Персијског залива. Железничка мрежа Либије се такође развија уз помоћ Русије. Либијски владини ресори су процењивали економске интересе Русије у Либији на преко 70 милијарди долара. „Што је више фактора очекивања, то су већи ризици“, сматра начелник аналитичког одељења ФЦ „Инфина“ Александар Иванишчев. Даље ће, по његовом мишљењу, све ићи ланчано: пораст цена других сировина, метала,

Западни и арапски аналитичари прогнозирају да, у случају смене либијског режима, прерасподела либијских богатстава нафте и гаса, као и Ирака пре тога, неће ићи у корист Русије

хране. Плус нагла колебања на девизном тржишту. „Трећи енергетски пакет“ у свом садашњем облику је неповољан за Русију. Подсетимо да га је одобрило руководство ЕУ у јесен 2010. године – пре познатих догађаја у Северној Африци, када ништа није наговештавало могућу обуставу испорука из Магреба. И изгледа да се рачунало на „попустљивост“ Русије због пораста пропусне моћи транссредоземних нафтовода и гасовода у ЕУ из Северне Африке, као и због развоја извоза гаса у течном стању у Јужну Европу (и Турску) из Алжира, Либије и Египта. Догађаји у овом региону, према прог­ нозама стручњака енергетских ресора јужноевропских земаља, могу за 15 до 20 посто повећати јужноевропску и це­ н­трал­ноевропску потражњу нафте и гаса из Русије. При томе је њен удео у обезбеђењу региона ЕУ гасом ионако висок: преко 30 процената. Зато руска страна није склона да пристаје на дискриминацију на европском тржи­ шту енергената. По мишљењу шефа „Гаспрома“ Алексеја Милера, Русија и ЕУ би могле да потпишу „путну карту“ у гасној сфери до 2050. године. А у „Трећем пакету“ могуће је смањење инвестиционе привлачности пројеката транспорта гаса пошто, по речима А. Милера, није јасно ко


ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

Плету мрежу 4G У Русији ће се производити опрема за телекомуникације четврте генерације Пише: Јекатерина Калишева

фото:Reuters/Vostock-Photo

ће и под каквим условима инвестирати у такве пројекте. Он је подвукао: „Ми чекамо недискриминациони однос пре­ ма новим транспортним пројектима за испоруку гаса у ЕУ“. Валериј Јазев, заменик председника Државне думе, председник Руског гасног друштва, изнео је РГ категоричније мишљење о том „пакету“. „Ми и наши истомишљеници у Европи против тога смо да се транспорт гаса предаје независним оператерима. Ми, такође, бранимо принцип дугорочних уговора јер су они основа дугорочне енергетске безбедности у Европи“. Утицај свих ових тенденција и чинилаца на руску економију и спољну трговину, како је саопштио директор аналитичког одсека „Норд-Капитал“ Владимир Рожа­н­ ковски, биће вишеструк: „Највеће гу­би­тке могу претрпети железнице РФ, које су већ прилично уложиле у либијски пројект. ‘Татњефт’ за сада производи у Либији 400 барела дневно, тако да дневни губици компаније могу достићи 40 000 долара, а у случају конзервације пројекта 20 милиона долара. Нема тачне процене трошкова ‘Гаспрома’ за истраживачке радове, али у сваком случају ради се о десетинама милиона долара“. Западни и арапски аналитичари прог­нозирају да, у случају

смене либијског режима, прерасподела либијских богатстава нафте и гаса, као и Ирака пре тога, неће ићи у корист Русије (због њене тесне сарадње са режимима Моамера Гадафија и Садама Хусеина). Али, како је у коментару за РГ истакао Андреј Дјаченко, руководилац „Алфа-Капитала“, „у Магребу раде нај­ већи светски играчи на тржишту нафте и гаса, а руске компаније са њима имају дугорочне заједничке пројекте. Отворена ‘прерасподела’ може бити економски мање уносна, него јачање веза с тим компанијама у новим про­ јек­тима у Либији и Алжиру. Али деста­ билизација у региону теоријски ће дове­ сти до повећања извоза нафте и гаса из Русије, што ће већ непосредно повећати приходе њеног државног буџета. И то је, углавном, повезано са европским тржиштем гаса“. Према Дјаченковом мишљењу, испо­ руке из РФ могу се проценити на 100 милијарди кубних метара гаса годишње, а из Алжира и Либије – на приближно 60 милијарди. Све док стање у тим земљама буде неодређено, цене енергената ће расти. А на висину цене гаса у Европи, како сматра Дјаченко, може утицати и Норвешка, уколико брзо компензује смањене испоруке гаса из Магреба.

Г

одине 2011. у Русији ће бити производена прва опре­ма за изградњу мрежа телекому­ никација четврте генерације 4G. Произвођач ће бити заједничко предузеће „Ростехнологије“ и „АлкателЛисан“. „Државна корпорација ‘Рос­ тех­нологије’ унела је у заједничко предузеће производне површине, а француско-америчка ‘Алкател-Лисан’ – технологије“, истакао је подпредседник „Алкател-Лисана“ у Русији и ЗНД Александар Тихонов. „Сада се разрађује питање покретања производње “. Тако би, кроз две-три године, требало да се појаве прве федералне 4G-мреже домаће производње. Према проценама аналитичара, за изградњу сваке биће потребно више од 2 милијарде долара. По мишљењу директора за развој компаније „Коминфо Консалтинг“ Јевгенија Соломатина, највише ће бити уложено управо у опрему: најмање половина планираних трошкова отићи ће на куповину базних станица. „У првом реду, мреже 4G ће се градити у регионима концентрисане потражње, где већ постоји мрежа торњева за размештај базних станица“, каже Соло­ матин. „То је очигледно и из искуства страних колега − јапански оператер ’NTT DOCOMO’, који је пустио у рад комерцијалну мрежу LTE крајем прошле године, потрошио је око 430 милиона долара на постављање хиљаду базних станица“. Међутим, може се испоставити да произведена 4G опрема једноставно неће имати где да се примени − без обзира што је одлуку о стварању 19


економија конзорцијума за изградњу мрежа 4G уз учешће оператера „велике тројке“ мобилне телефоније („МТС“, „Вимпел Ком“ и „Мегафон“) и „Ростелекома“, донела Државна комисија за ради­ офреквенције (ДКРФ) још у децембру прошле године, организација још увек није формирана. Ствар је у томе што је задатак конзорцијума требало да буде проучавање могућности прављења 4G мрежа по технологији LTE у дијапаз­ онима 800, 900, 1800, 2100 и 2500 до 2700 мегахерца, и формирање понуде са условима конкурса за ове фреквенције. Овакав обим радова члановима конзорцијума не одговара: они су убеђени да надлежности конз­ ор­цијума треба додати радове на чишћењу фреквенција (финансирање премештања војних средстава комуни­ кације у друге дијапазоне), као и гаранцију учесницима који не добију на конкурсу за фреквенције, потпуну надокнаду трошкова за обављање ових радова. „У дијапазону од 790 до 862 мегахерца сада раде системи аеронавигације, и да би се у њему развијале мреже 4G потребан је велики рад на конверзији спектра“, коментарише аналитичар „Крос Медија“ Павел Горлачев. „Ако се она спроведе на рачун буџетских средстава, то ће захтевати много времена – пет до осам година. Министарство комуникација и саобраћаја предложило је оператерима да не чекају да добију новац за конверзију тих система, већ да сами прикупе новац и да тим новцем обаве посао. Министарство одбране је проценило чишћење само једног дијапазона од 710 до 862 мегахерца на 60 милијарди рубаља, што оператерима није уносно. Осим тога, условима рада конзорцијума све до сада није додата тачка која надокнађује трошкове онима који остану ‘на цедилу’ приликом доделе фреквенција“. Ипак, за оператере је већ створен низ законских олакшица које их, по мишљењу експерата, могу стимулисати да развијају 4G-мреже. Крајем јануара ове године депутати су усвојили пакет одговарајућих амандмана на члан 24. Закона „О телекомуникацијама“. Средином феб­ ру­­ара нацрт закона је потврдио Са­ вет федерације, а сада га је потписао председник Русије Дмитриј Медведев. „Измене у закону се тичу развоја у 20

ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

Сергеј Правосудов,

земљи савремене мобилне кому­ни­­ ка­ције, укључујући мреже 4G“, ка­ же Павел Горлачев. „Основни део аман­дмана посвећен је процедури до­деле радиофреквентног опсега кон­крет­ном оператеру. Сада ће му бити једноставније да почне, тако што ће куповати компаније које већ раде. Раније је нови власник морао поново да тражи дозволу за купљене фреквенције од Државне комисије за радио-фреквенције, а Комисија је могла и да је не додели. Осим тога, процедура је могла да се отегне неколико месеци, а пре њеног завршетка фреквенције се нису могле користити. Сада, пак, чиновници треба једноставно да пре­ региструју радио-фреквенције на друго правно лице у року од десет дана након добијања захтева. Сам рок издавања лиценци од стране Федералне службе за надзор у сфери телекомуникација, након позитивног решења ДКРФ, скраћен је шест пута. Раније су за регистрацију неопходних папира бирократе могле да одуговлаче до четири месеца, а сада морају да заврше посао за највише двадесет дана. Ако компанија мобилне телефоније не добије фреквенције, моћи ће да пусти у рад мрежу већ након три недеље“. „Поједностављење процедура је корисно, и може затребати приликом пуштања у рад мрежа 4G. То је посебно занимљиво ‘Ростелекому’ са много регионалних ‘кћери’ које већ имају лиценце“, сматра генерални директор агенције „Телеком Дејли“ Денис Кусков. „Није никаква тајна да су компаније мобилне телефоније понекад принуђене да незаконито пуштају у рад мреже пре него што су коначно добиле све документе. Сада то неће морати.“

Алтер знаком

Потражња за природним гасом има добре перспективе

П

рема прелиминарним подацима, потрошња гаса у развијеним земљама (ОЕСР) по резултатима из 2010. године повећала се за 5,5 посто. При томе је у Европи раст износио 7, а обим увоза гаса порастао је за 13,2 процената. У Северној Америци и Азији (ОЕСР) потрошња плавог горива повећала се за 3,4, односно 10,7 посто. Статистика говори да гас нагло јача своје позиције на свим тржиштима, што не чуди јер је то еколошки најчистија врста горива. У фебруару је главни економиста групе компанија БП Кристоф Рјул изнео прогнозу светске потрошње енергената за следећих двадесет година. Према мишљењу стручњака БП, гас ће током наредних двадесет година заузимати прво место по темпу раста потрошње. Он ће постепено постати главни извор енергије, потиснувши нафту. То отвара сјајне перспективе Русији, јер је наша земља светски лидер по доказаним резервама гаса. Карактеристично је да гас потискује нафтне производе чак и из базног сегмента – саобраћаја. Од 2000. до 2010. године потрошња природног гаса као моторног горива порасла је 12,5 пута. Стручњаци БП прогнозирају да ће током следећих двадесет година нагло расти потрошња гаса у земљама Блиског Истока, где ће почети да потискује


ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

, генерални директор Института националне енергетике

натива под м питања нафту из енергетског баланса. То ће озбиљно смањити извозни потенцијал блискоисточних земаља на тржишту СПГ. Што се тиче „шкриљасте револуције“, по мишљењу главног економисте БП, она ће се нагло развијати у САД. До 2030. године на учешће гаса из шкриљаца и угља отпадаће преко 50 посто америчке експлоатације. У Европи експлоатација гаса из шкриљаца неће играти битну улогу због озбиљних еколошких ризика. Њих, уосталом, неће моћи да избегну ни америчке власти. Најбржи темпо потрошње гаса биће у Азији (нарочито у Кини). У Европи и Северној Америци плаво гориво ће почети да истискује угаљ из енергетског баланса, што је условљено плановима за

фото: Getty Images/Fotobank

смањење емисије угљендиоксида. Узгред, у БП сматрају да ће се потрошња биогорива повећавати прилично високим темпом (нарочито у Бразилу и САД). Међутим, није тајна да цене хране у последње време достижу рекордне висине и тешко да ће се та тенденција променити, јер становништво на планети непрестано расте. У тим условима није сврсисходно дестиловати храну у моторно гориво. У борби за аутомобилске моторе биогориво ће највероватније изгубити конкурентску битку са гасом. Перспективе алтернативне енергетике (енергија сунца и ветра) такође изазивају много питања. Сада се ти пројекти развијају захваљујући државним дота­ цијама (у првом реду у Европи). Али током

Најбржи темпо потрошње гаса биће у Азији (нарочито у Кини). У Европи и Северној Америци плаво гориво ће почети да истискује угаљ из енергетског баланса, што је условљено плановима за смањење емисије угљендиоксида следећих година европске земље ће се суочити с неопходношћу знатног повећања исплата пензија. Од 2010. до 2020. године број Европљана који примају државне пензије и услуге пове­ ћаваће се готово за 3 посто годишње, а број радно способног становништва ће се, напротив, смањивати за 1про­ ценат годишње. У тим условима поли­ тичарима ће бити врло тешко да убеде становништво у неопходност да се средства пореских обвезника троше на подршку неефикасних пројеката у сфери алтернативне енергетике. Јер смањити избацивање штетних материја могуће је далеко јефтиније – на рачун превођења термоелектрана на гас, а аутомобила на гасно гориво. 21


персона

ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

Галина Гагарина прича о свом оцу

Ово сећање нем Разговор водио: Александар Јемељањенков

У

Русији ће 12. априла бити све­ чано прослављена педесе­то­­­ го­­ди­шњица првог лета чо­века у космос. Уочи овог зна­­­чајног датума разговарали смо са млађом кћерком „космонаута број 1“, доцентом Руског економског уни­верзитета „Плеханов“, магистром економских наука, Галином Јурјевном Гагарином, која ових дана такође слави рођендан.

Росијска газета: Уз све атрибуте и слике које су пратиле и прате име Ју­ рија Гагарина – Колумбо васионе, први путник космоса, посланик Зем­љана − за Вас је он пре свега отац. И 9. март, дан његовог рођења, већ се 42. пут обележава без Јурија Алексејевича. Како то обично изгледа у Вашој по­ родици?

Галина Гагарина: На очев рођендан обично ујутру идемо до Кремаљског зида да положимо цвеће на месту које се сматра местом сахране. Окупља се цела породица, као и породични пријатељи, сећамо се тате и одајемо му почаст. РГ: А шта Вас везује за Звездани град и да ли и данас тамо често одлазите?

Г: У Звездани град смо се преселили у пролеће 1965. године. Пре тога смо живели у насељу Чкаловски, које је било саграђено за пилоте Чкаловског аеродрома и њихове породице. Тада је тамо владала необична атмосфера: сви су се познавали јер су радили заједно. Деца су похађала исту школу. Сада схватам да су наставници били одлични, а ниво наставе врло висок. У савременим школама је врло тешко наћи тако нешто. Сада не идем у Звездани град онако често како бих хтела. Нажалост, тај јединствени градић се постепено руши, и ускоро ће можда потпуно нестати јер су Центар за припрему космонаута и сам Звездани град искључени из структуре Министарства одбране. А „Роскосмос“, 22

коме сада припада, углавном се бави приватизацијом зграда и објеката.

РГ: Које епизоде су се сачувале у Вашем сећању? Дешава ли Вам се да се, после толико година, одједном сетите неких нових слика из детињства?

Г: У сећању ми је остало прилично много епизода – све се оне, наравно, не могу испричати. Углавном сам запамтила тренутке када је тата имао слободно време које је проводио заједно с нама. Али то се није често догађало. Јер он је, осим службе, имао много друштвених обавеза. Уз то, студирао је на академији Жуковског. Сваког јутра пре него што пође на посао, записивао је у дневник догађаје претходног дана, увече је седео над уџбеницима, радио задатке и пројекте неопходне за полагање колоквијума и испита. Никако није волео превару у било ком облику, па ни најмању. Никада није кажњавао грубо, батинама, али је могао да нам каже и објасни, тако да смо то запамтили за цео живот. РГ: Постоји ли неко место у Звезданом граду или негде другде, које се нарочито свиђало вашем оцу, где је волео да

Сваког јутра пре него што пође на посао, записивао је у дневник догађаје претходног дана. Никако није волео превару у било ком облику, па ни најмању борави с породицом?

Г: Не сећам се неког одређеног места где је тата волео да борави. Али он је јако волео природу. Ако је био слободан у недељу, ишли смо у шуму: скупљали смо печурке и просто се шетали. Волели смо да се возимо моторним чамцем

фото: Юрий Гагарин с семьей Ria Novosti

(тати су поклонили један у Шведској) на пикнике на Химкинско вештачко језеро. Увек је око њега било друштво пријатеља космонаута – како оних који су летели, тако и оних који су се тек спремали за летење. За тату је, мислим, на свој начин, било важно Бородинско поље. Неколико пута смо он и ја били тамо заједно када смо ишли код баке, његове маме, у Гжатск. На пољу је тата био нарочито замишљен и тужан. Причао ми је о рату 1812. године и о крвавим догађајима повезаним са Бородином. О нашој победи, о слави руског оружја, о врлини, храбрости и неустрашивости бранилаца отаџбине.


ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

ма цену

фото: ria novosti

Успут ми је певао песму „Реци ми, чико, да није узалуд Москва у спаљена...“ РГ: Није рецитовао стихове већ их је певао као песму?

Г: Да. Певао је чистим гласом, и то врло музикално. Тата је имао изврстан слух: у младости је свирао трубу у оркестру.

РГ: О Вашем оцу и његовом подвигу написан је огроман број чланака у новинама и часописима, објављено је мноштво књига, документарних филмова и телевизијских емисија. То је стварано у различитим годинама и с различитим циљевима. Шта Вам се од тога чини најдостојнијим очеве успомене? И шта бисте данас посаветовали да прочитају и погледају они који тек стасавају и желе да схвате чиме и киме се у историји наше земље можемо поносити?

Г: Објављено је заиста много књига, чланака, сећања. Али знатан њихов део су компилације из разних извора. Неки су

настали да би извукли и предали јавности неке, по мишљењу аутора, „пикантне“ и сензационалистичке чињенице. То је нарочито било карактеристично за период Перестројке. Озбиљне и истините су, свакако, књиге самог Јурија Гагарина – „Пут у космос“, „Психологија и космос“ (у коауторству), књиге сродника и блиских колега из првог одреда космонатуа. У своје време на ОРТ или РТР (не сећам се тачно) снимили су изврсне документарне серије посвећене настанку космонаутике у СССР, првом одреду космонаута.

РГ: Још су живи неки новинари који су се лично сретали с Јуријем Гагарином и писали о њему оно што су од њега лично чули. То су Василије Песков и Владимир Губарев. Недавно је умро Јарослав Голованов који је оставио велику књигу о Сергеју Павловичу Корољову. По Вашем мишљењу, по чему се разликовао и разликује се њихов приступ од метода рада данашње

генерације новинара и уредника?

Г: Томе списку бих додала још и Михаила Реброва који је био на челу одељења за космос у „Красној Звезди“. Он (иако више није међу живима) и његова породица били су и остају наши блиски и добри пријатељи. Плејада новинара, која је писала о почетку космичке епохе, умела је да машта. Јер, када је лансиран сателит, било је прошло тек нешто више од десет година од завршетка страшног рата. Људи су наједном видели да сан постаје стварност. Они су били поштени, отворени, заиста професионални, изврсно образовани, волели су своју земљу, дубоко су разумевали питање о којем су писали. Никада нису јурили за сензацијама и специјализовали су се у једној области која им је била блиска. Нажалост, не могу то рећи о онима који сада пишу и снимају. О онима који ће хладнокрвно гурнути камеру у лице жени која плаче зато што је 23


персона изгубила дете, и при томе је питати: „Шта осећате?“. Константин Симонов је, узимајући интервју од учесника рата, увек наређивао да се искључи камера када би се на очима интервјуисаног појавиле сузе. Савремени новинари хоће да постигну циљ свим средствима, лажно се представљајући, трудећи се да човека изненаде, а затим несавесно изврћу речи или их интерпретирају како им се прохте. РГ: Многи се сећају покушаја пуштања у промет филма с провокативним називом „Гагаринов унук“.

Г: Заиста не желим да настављам ову тему, али људе (међу којима су и представници стваралачких професија), који се љуте због „ограничавања ауторске слободе и уметничког изражавања“, хоћу да посаветујем: снимајте овакве филмове о сопственим родитељима. Ту можете у пуној мери да остварите своје уметничке фантазије и стваралачки потенцијал, ако поседујете и једно и друго. РГ: Не тако давно, шеф Роскосмоса Анатолиј Перминов је, одговарајући на питање новинара, потврдио и одобрио то што сте Ви поднели захтев Роспатенту за регистрацију фабричког знака „Јуриј Алексејевич Гагарин“. Шта Вас је навело на овај корак и какве су његове правне последице?

Г: Фабрички знак је регистрован још пре десет година и уопште ми није јасно зашто је сада то изазвало такву узбуну.

РГ: Где и који од споменика Јурију Гагарину Вам се чини најуспелијим и зашто?

Г: Сви споменици имају прилично симболички карактер и зато ми је тешко да издвојим један. Међу онима који су најуспелији је биста у Алеји хероја космоса и споменик који је направио Кербељ. РГ: Музејски радници и смоленски етнографи истраживали су врло дубоко порекло Ваше породице по очевој линији – нашли су претке чак у Костромској губернији. А одакле су Ваши корени по мајчиној линији? Ко су били родитељи Валентине Ивановне?

Г: Мамини родитељи су били из такозваног ситног грађанског сталежа. Њен отац, Иван Степанович Горјачев, родом из Оренбурга, цео живот је радио као кувар. И, како кажу, био је мајстор свог заната. Њега су чак позивали да ради у комбинату друштвене исхране ЦК партије. Наша бака – Варвара Семјоновна 24

ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

је била родом из Рјазанске области. Бавила се домаћинством и васпитањем деце. А у породици их је било шесторо – три дечака и три девојчице. Мама је најмлађа. Два сина – старији Алексеј и млађи Михаил – погинули су у рату. Средњи, Иван, ратовао је на Далеком Истоку и вратио се кући.

РГ: По чему сте запамтили бабине и дедине поуке? На који начин су они учествовали у Вашој судбини?

Г: Нажалост, мамини родитељи су умрли прилично рано. Бака је помагала мами у васпитању сестре, али мноме није стигла много да се бави. О њима су ми, према маминим причама, остале најтоплије успомене. РГ: Ко се од очевих пријатеља и колега показао заиста близак Вашој породици, помагао је и подржавао кад више није било Јурија Алексејевича?

Г: У првом одреду космонаута сви су се много дружили, али их је све обједи­ њавао, наравно, тата. Окупљали су се и славили заједничке празнике код нас у кући. Наш стан је увек био пун гостију – татиних колега и других људи с којима се сретао разним поводима. После његове погибије најближи нашој породици су били и остају космонаут Владимир Александрович Шаталов и његова породица. Тата се истински дружио с првим секретаром ЦК ВЛКСМ Сергејем Павловичем Павловом. Они су били сродне душе. Сергеј Павлович и његова супруга су увек искрено помагали мами, често су је подржавали лепом речју. Често смо заједно са њима проводили годишњи одмор.

Од космонаута првог поколења тата се с великим поштовањем односио према Павлу Ивановичу Бељајеву и Владимиру Михајловичу Комарову. Они су били најстарији у одреду, с великим искуством у служби, па ипак се нису устручавали да се обрате оцу за савет, као и отац њима. Погибија Комарова, татиног блиског колеге, нанела му је огроман бол. Веома је патио и тражио је да се у извештају о смрти наведе прави узрок, а не неки баналан догађај, као што су то хтеле да ураде власти. Тата је имао посебан однос према Сергеју

Гагарин на Филолошком факултету У априлу ће се на Филолошком факултету Универзитета у Београду приказивати документарни и уметнички филмови повезани како с припремом Јурија Гагарина за лет, тако и са самим летом, као и с првим космонаутом уопште. Приказивања ће бити пропраћена дискусијама и округлим столовима, као и писањем састава на одређену тему. Осим тога, биће одржане следеће манифестације: - сусрет са ђацима основних школа, на којем ће им се причати о првом лету у космос и конкурс за најбољи „космички“ цртеж; - одржавање округлог стола с представницима Машинског факултета у Београду, као и њихова предавања о новим достигнућима у области „космоса“; - спровођење истраживања о местима у Србији која су повезана с Јуријем Гагарином (називи улица, споменици...). За више информација обратити се: Руски центар Филолошког факултета Универзитета у Београду + 381 (11) 202 17 44, Београд, Студентски трг 3


ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

фото: ria novosti

Павловичу Корољову, ког је називао „космичким оцем“, што је и написао на својој фотографији коју је поклонио Сергеју Павловичу. Смрт Сергеја Пав­ лови­ча била је прави ударац за оца. Он је дубоко патио због ње. На зиду татиног кабинета висила је фотографија академика Корољова. РГ: Да ли се деца космонаута, по Вашем мишљењу, по нечему разликују од друге деце – својих вршњака?

Г: Не знам како је то с децом савремеиих космонаута, али се у наше време ми ни по чему нисмо издвајали: ишли смо у исту школу, заједно смо проводили време после часова. Чак и данас се повремено наша два матурантска одељења састају. РГ: Шта је утицало на Вашу одлуку када је дошло време да бирате професију?

Г: Углавном дружење са матурантима наше школе у Звезданом граду, који су такође студирали на разним факултетима и причали о томе. РГ: Познато презиме наслеђено од оца некима помаже у животу, а другима може сметати и стварати проблеме. Како је било у Вашем случају?

Г: Не може се рећи једнозначно, али одређене обавезе то свакако намеће. Приморава човека да буде одговорнији, предусретљивији, понекад захтева да промишља сваку своју реч. Грешку неког другог могли би да не примете, али кад

фото: ria novosti

је реч о човеку с познатим презименом, на то ће обавезно скренути пажњу, а понекад ће и измислити нешто чега није било. Али углавном се људи односе према таквима веома добро. Они који су старији сећају се шта је за њих био дан 12. април 1961. године, понекад причају о сусретима са Гагарином, ако им се тако нешто догодило. А омладина врло често поставља питање: „А Ви сте заиста његова кћерка?“. И мени је, наравно, пријатно што се сећање на оца наставља и преко мене.

РГ: Када сте стекли образовање и породицу, у земљи се променила политичка атмосфера и били укинути многи табуи, да ли сте пожелели да се лично и у пуној мери упознате с материјалима који бацају светло на околности погибије оца и пуковника Серјогина?

Г: Поседујем довољно информација о томе, а додатне техничке појединости неће унети битне промене и неће врати­ ти тату у живот. Ипак сам захвална људима, стручњацима из разних области, који не сматрају затвореним питање о узроцима и околностима те катастрофе. Позната петроградска компанија је снимила филм у којем је врло подробно истражена и проанализирана погибија Јурија Гагарина. РГ: Многе фотографије Јурија Гагарина, укључујући и аматерске снимке и

фотографије из породичног албума, одавно су распршене по музејским изложбама и уредничким архивима. А сада се мноштво њих појављује на интернету, често чак и без позивања на ауторство и припадност. Како се Ви према томе односите? Која Вам је фотографија оца (или са оцем) посебно остала у сећању? Са чиме је то повезано?

Г: Тата је био јавна личност и веома познат човек. Многи људи су га фото­гра­ фисали или су хтели да се фотографишу с њим. Зато је појава тих фотографија на интернету природан процес и према њему се односим сасвим нормално. Јако волим фотографије на којима су забележени тренуци мог и татиног за­јед­ ничког одмора на Криму или у природи. РГ: У Русији су се, као што је познато, појавили космонаути из другог поко­ лења. Стопама својих очева кре­нули су Сергеј Александрович Волков и Роман Јурјевич Ромањенко. Према њиховим речима, негде већ пристиже и трећа смена. А какав су пут себи изабрали унуци Јурија Гагарина? Где живе, чиме се баве?

Г: Јеленина кћерка Каћа је завршила историјски факултет Московског др­ жав­­ног универзитета „Ломоносов“, сту­ дира постдипломске студије и ради у музеју Кремља. Мој син Јуриј је студент факултета државне управе МДУ. 25


персона

ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

Горбачовљева П О победама и поразима иницијатора гласности Пише: Јелена Кукол

М

ихаил Сергејевич Горбачов напунио је осамдесет годи­ на. Последњи генерал­ни секретар ЦК КПСС, пр­ ви и једини председник СССР, добитник Нобелове награде за мир... Пре више од четврт века он је по­чео Перестројку, покушавајући да обнови земљу. Заједно смо прошли те године, пуне нада и разочарања. Многи на различите начине оцењују њихове резултате. Свој разговор са директором Института за економију Руске академије наука Русланом Гринбергом, дописник Росијске газете свесно је изградила на постојећој различитости гледишта. Росијска Газета: Да ли у датом случају прецењујете улогу личности у историји? Совјетски Савез су раздирали унутраш­ њи проблеми – економски, политички, социјални. И сами каже­те: промене су биле неизбежне. Перестројка или нешто слично томе ипак би се догодило.

Руслан Гринберг: Ви сте, по мом мишљењу, сада изнели једну од најра­ спро­страњенијих заблуда послед­њих двају десетлећа. Зар Ви заиста мислите да би било који генерални секретар после Черњенка морао да започне демо­ кратске промене? Совјетски Савез је, наравно, доживљавао врло оштру кри­ зу. Кризу која није трајала само једну годину. Али пре Горбачова, никоме од генералних секретара ЦК КПСС ни на памет није падало да почне тако радикалне демократске промене. Али, тада је уопште ико тешко могао чак и да помисли да генерални секретар може иницирати такав процес. Ствар би се највероватније завршила уобичајеним „појачајмо, продубимо, побољшајмо“. Али на власт је дошао Михаил Горбачов, и догодило се, ако хоћете, чудо. Он је предложио да се социјализам уједини 26

са слободом. Сетите се само какво је онда било време. Слобода говора је постојала само у кухињи. А ту је генерални секретар лично обнародовао о нужности демократских промена и у политици, и у економији. А то је било очигледно усмерено против инстинкта самоочувања власти. РГ: Или обрнуто, од страха да се све изгуби.

Гринберг: Узгред, то је још једна заблуда која се чврсто укоренила међу нашом западњачком интелигенцијом. Наводно, Горбачов је почео Перестројку због стра­­ха пред огромним размерама за­ па­д­­них војних програма, пре свега „ра­­това звезда“, у виду стратешке од­ бра­мбене иницијативе (СОИ), и као последица таквог страха ондашњем совјет­ском руководству, које је увидело неспособност СССР за адекватан одго­ вор, тобоже је затребало да демократизује земљу. Врло чудновата логика. У таквој ситуацији Кремљ би пре морао да крене

Он је предложио да се социјализам уједини са слободом. Сетите се само какво је онда било време. Слобода говора је постојала само у кухињи традиционалним и провереним путем: даља мобилизација ресурса, поош­ травање дисциплине, јачање централи­ зације и слично. Још једна заблуда која се дубоко укоренила у народној свести – Перестројка и њен лидер Михаил Горбачов су раз­

били Совјетски Савез. А заправно, реформишући у суштини унитарну државу, он је само тежио да је претвори у праву федерацију која органски спаја јак центар са широком самосталношћу савезних република. Лако је у то уверити се, ако се погледа уговор о Савезу суверених држава који је требало да потпишу њихови руководиоци у августу 1991. године. РГ: Али Савез се ипак распао!

Гринберг: Може се, наравно, преба­ цивати Михаилу Сергејевичу то што


ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

Перестројка промене. Иницирао укидање члана 6. совјетског Устава, и тиме утемељио почетак политичког такмичења у земљи. То је и био преломни тренутак у историји не само наше земље, него и целог света. Као политичар, он је изгубио услед властитих промашаја, али углавном због масовних друштвених заблуда. Њему су задавали ударац за ударцем с разних страна, и западњаци, и националисти. А народ је хтео све „брзо и одмах“. Уопште, до краја 1991. године он се нашао практично у потпуној политичкој усамљености. Ето, како се каже, незахвалност је награда света. РГ: За почетак стварања тржишне еко­ но­мије обично се сматра 1992. година. Али то је већ друга епоха – епоха Јељцина, његовог тима либералних реформатора.

фото: Getty Images/Fotobank

није узео у обзир све последице пораста националне самосвести у републикама. Нова слобода би добро „радила“ уз очување претходних навика реда. Али то се даје искуством. А њега у атмосфери „опијености“ сло­бодом није било, и испала је анархија. Народна стихија је извела на површину друштвеног живота свакојаке сепарати­стичке и националистичке предрасуде, које су вешто искористили острашћени интелектуалци и највиши чиновници савезних република, како би приграбили политичку власт. Али тада је

само Горбачов, а не неко други, неуморно упозоравао на горке последице очигле­ дног распада СССР. Он је тежио да очува у овом или оном облику интегрисане облике заједничког живота грађана обновљеног Савеза. И ту није важно да ли је хтео Горбачов да побољша или сруши реални социјализам. Главно се састоји у томе што је он тежио да хуманизује друштво, да разоткрије његов демократски потенцијал. Велика је заслуга Горбачова у томе што је он у суштини пробио брану за системске

Гринберг: Опет заблуда! Заправо, механи­зми саморегулисања економије били су укључени још за време Перестрој­ ке. Зар моћни кооперативни покрет из ког је израсла читава генерација мла­ дих предузимача, развој трговине на велико, самостални излазак привредних субјеката на спољно тржиште, ширење сегмента уговорних цена, настанак многобројних заједничких предузећа не сведоче о настајању тржишне економије? Узгред, економска стратегија Перестројке од самог почетка је претпостављала „меко“ улажење у тржиште што је, како сада постаје све очигледније, било веома разумно. Али много тога је почело да се развија не онако како се хтело и замишљало, што се нарочито односи на иницијатора промена. После протеривања кому­ нистичке иде­оло­гије друштво се суочило са новим проблемима, прет­ њама и изазовима, који су покаткад били ништа мање оштри него у време совјетске власти. Огромна маса људи се нашла у сиромаштву и беди. Многи су почели да се осећају као да нису ником потребни, они више нису могли да рачунају на помоћ државе која им је још до јуче обезбеђивала стан, образовање, 27


персона

ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

С првим Председником РФ Борис Јелцином

Леонид Радзиховск

Победа у С

фото: Itar-TASS

здравствену заштиту и друге социјалне потребе. Своје је учинила и страшна поларизација прихода као резултат пљачкашке прерасподеле „богатстава Отаџбине“ у корист малобројних. Отуда и носталгија за „јаком руком“. Зато је и Стаљин, који је крајем осамдесетих година већ заузео место главног злочинца у историји земље, поново задобио црте „народног заштитника“. РГ: У једном свом интервјуу објасили сте ту метафору тиме што је као резултат Перестројке настала слобода без реда и правде.

Гринберг: Нажалост, то је тако. Нипошто се не смеју супротстављати слобода и правда. То су појмови једнаке величине. Горбачов је хтео да се коначно растане од кметског система. Он је био убеђен да ограничавајући слободу неће постићи правду, једнако као што без правде нема ни слободе. Тек на тој основи је могуће достићи заиста хуману државу, изградњу цивилизованог грађанског друштва, јачање различитих облика самосталне делатности његових чла­нова. Ту се вреди сетити да су једини поштени избори у целој руској историји били одржани под Горбачовом. Уопште, он се показао као романтичар, искрено верујући да је дорастао томе да претвори поданике у грађане. Сада пред нама стоји историјски важан и племенит задатак – да модернизујемо земљу. И тај задатак треба решавати на принципима слободе, правде, гласности, нипошто не жртвујући демократске вредности за које се борио и бори се Михаил Горбачов. 28

РГ: То јест, Ви сматрате да нам је сада потребна Перестројка-2?

Гринберг: Чврсто сам убеђен у то да ћемо ради изградње савремене државе морати да се вратимо Горбачовљевим вредностима – било да се ради о еко­ номији, о култури, о структурној поли­тици, о етничким проблемима и

После протеривања комунистичке идеологије друштво се суочило са новим проблемима. Многи су почели да се осећају као да нису ником потребни, они више нису могли да рачунају на помоћ државе тако даље. Изгледа да сада улазимо у раздобље застоја условљеног тоталном биро­крат­ском самовољом. Ја бих то назвао државно-монополистичким капита­лизмом. Монополизам је у свему – у економији, у политици, чак и у култури. Он блокира кретање напред. Јер демократија није апстрактна вредност, већ практично средство за промене у политици. Необично је сада видети како се показало да је тај човек, који углавном није био схваћен, у свему, на крају крајева, био у праву.

имболично је, мада је и опште познато, да се на Западу према председнику СССР односе кудикамо боље, него у Отаџбини. Заправо, један од узрока стабилно лошег односа већине руског друштва према Михаилу Сергејевичу током последњих двадесет година, увек је исти – сматрају да је он крив за Историјски Пораз, да је „помогао Западу“ да сруши СССР. Најбезумнији „конспиролози“ отворено говоре о „завери“. Они који се труде да задрже привид здравог разума не оптужују га за „субјективни предумишљај“, него нападају „објективни резултат“ Горбачовљеве делатности – „највећу геополитичку катастрофу 20. века“. Наравно, у Русији има и поштовалаца Михаила Сергејевича, али сва испитивања јавног мњења и ТВ дискусије јасно показују да су они у безначајној мањини. На Западу пак добитника Нобелове награде сматрају оцем Историјске Победе, човеком који је „дао Русији и Источној Европи слободу“. При томе нам је то прилично тешко да замислимо, али они сасвим искрено ликују, не толико поводом „своје геополитичке победе“, колико поводом победе истих оних општељудских вредности. Узгред речено, јасно је да су људи на Западу распадом СССР добили далеко мање, него грађани СССР. Једноставно, живот западних људи се због тога није јако променио: нестао је страх од СССР и од могућег рата, и то је све. Али већ осамдесетих година тај страх више није био тако јак. А што се тиче осталог – они су и раније могли слободно да путују по свету, купују било коју робу, имали су политичке слободе, и тако даље. А ето, ми смо све то добили као резултат Горбачовељвих реформи, за шта, као што је то уобичајено у Русији, њега и грдимо... Али не желимо да „вратимо натраг“ оно што смо добили! Обе чињенице су несумњиве: реформе које је започео Горбачов довеле су до слободе, што је значило крах совјетског


ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

ки, политиколог

у поразу система и распад СССР, ослобођење земаља Источне Европе, ослобођење грађана бившег СССР и, на крају, промену целокупног политичког система света. Да, како год било, Горбачов је завршио историју СССР, историју биполарног света који се састоји од двеју великих сила. Већ само из тог разлога, према апсолутним размерама својих дела Горбачов стоји у истом реду са Лењином (оснивачем СССР) и Стаљином (оснивачем Велике силе). Историја је одлучила тако да их је он на следећем завијутку спирале „победио“. А велики, на Западу с правом прослављени Реган, Тачерова, Кол у извесном смислу су само помогли Горбачову да обави свој историјски посао... Узгред, ускоро се испоставило да „Боливар сам не може да опстане“ – униполарни свет је немогућ, бремену „једине суперсиле“ САД нису дорасле. Изгубивши омрзнутог, али познатог спаринг-партнера („победивши“ га), САД су у извесном смислу извојевале Пирову победу. Сада је њихов политички, а тим више економски утицај у свету далеко мањи него осамдесетих година прошлог века. А биполарни модел, где би као други пол требало да буде Кина, не успева. Тако да је Горбачов, овако или онако, остварио прелазак на мултиполарни свет: очигледно према новом поглављу светске историје 21. века. А појава новог уређења света мора изазвати и рађање нових начина његовог промишљања, истог оног „новог мишљења“. Наравно, до тога уопште није дошло осамдесетих година, такве ствари се уопште не раде по нечијој жељи или позиву, али ће ипак ново политичко мишљење настати за нови свет. И у одређеној мери ће Горбачов бити његов „крштени кум“. Можемо бескрајно расправљати у којој мери је Горбачов предвидео резултате својих напора. Он сам (ретко признање

за политичара!) отворено каже да је увек био „сувише самоуверен“, све до умишљености, то јест није могао да прорачуна све последице. На пример, више или мање је очигледно да, започињући Перестројку, он није размишљао ни о распаду СССР, ни о губитку власти КП СС. Заправо – и у томе је, по мом мишљењу, Михаил Сергејевич апсолутно поштен – он је много пута изјављивао да је Перестројка (а пре тога је још било и „убрзање“) ради тога и замишљена да би дала совјетском систему други дах, да би га оживела након „застоја“. Али

Последњи велики руски бренд 20. века У целини, Горбачов је за Запад бренд, можда последњи Велики Руски бренд 20. века. У низу таквих као што су Lenin, 1917, Stalin, KGB, Sputnik, стоји и Perestroika. И наравно, тај бренд је обојен најсветлијим тоновима, за разлику од многих горе поменутих.

испоставило се да је систем толико труо да га је требало само дотаћи, и он би се стропоштао... Али, с друге стране, задржати га и даље без промена било је ипак немогуће, узимајући у обзир барем „тешкоће са животним намирницама“. Упоредо с тим, колико могу да судим, Горбачов идеолошки стоји на претходним позицијама. Нека се данас то више и не назива оном пропагандистичком живахношћу „Више демократије, више социјализма!“, али суштина је приближно иста. „Социјализам с људским лицем“, а једноставно говорећи – социјалдемократија европског обрасца. Ова идеја, крајње популарна у СССР међу интелигенцијом (приближно се истих гледишта придржавао, рецимо, Сахаров), била је затим много пута исмејана од стране „либералних фундаменталиста“ (од којих су многи, пре него што су се препознали као „либерали“, изашли из истог оног

„марксистичког шињела“), а што је главно – није се реализовала ни у једној републици бившег СССР. Али називати је „маниловском“ или „утопистичком“ прилично је смешно: у већини земаља ЕУ управо је такав „социјализам“ и реализован (иако се речју „социјализам“ они и не размећу). А и у Русији огромна већина становништва „живом душом тежи“ управо таквом друштвеном уређењу, иако нема ниједне партије која изражава таква расположења, а оне које су настајале са оваквом идеологијом трпеле су сурове поразе на изборима. Један од руских парадокса – идеологија је популарна, а партије које је проглашавају доживљавају поразе. Очигледно је да је за овакво друштвено уређење наша земља једноставно „реално недорасла“ – такав социјализам се може остварити у следећој етапи развоја, са другим нивоом бруто националног дохотка по глави становника (у земљама ЕУ он је приближно двоструко виши него код нас), у другачијем развоју грађанског друштва, другим друштвеним приоритетима, када су, не на речима, већ на делу, главна брига државе медицина, екологија, образовање, и тако даље. У СССР који се распадао, где су људи размишљали о храни, реално је могла да се доживи и друга парола: „Више кобасице – више социјализма!“ Али са кобасицама су осамдесетих година биле, како се то говорило, „привремене тешкоће“. У складу с тим су настале и тешкоће са социјализмом. Наш пут се показао кривудавим. До „социјализма с људским лицем“ ми ћемо доћи, ако уопште икада дођемо, не из „бирократског социјализма“ СССР, већ сасвим обрнуто – из „дивљег капитализма“. А лична судбина Горбачовљева је оваква: он је дао слободу другима и добио је слободу сам. Пре свега, слободу од власти коју је изгубио. Тај дар није лак: мислим да ако ико доживљава носталгију за СССР-ом, то је пре свега његов први и последњи председник. Али Горбачов је успео да схвати да је „административни пораз“ за њега постао морална и људска победа. Победа за коју је платио скупу цену, али јефтиних победа у животу нема. 29


друштво

ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

Цигани лете у ш Циганска деца воле математику, певање и компјутере

О

Пише: Викторија Снежина, Липецк

вих дана Липецка школа с ци­ ганским одељењима обеле­жава седам година од оснивања. Настала је кад се у Липецк доселио табор балтичких Цигана, а њихов барон почео да се брине о школовању деце. „Најпре је барон предлагао да школа код њих изнајми једну кућу како би нас­ тавници могли да долазе у табор“, сећа се Николај Кузњецов, директор МОУ ОСОШ бр. 2, у оквиру које су и формирана циганска одељења. „Проблем је био у томе што њихове куће нису прилагођене тој сврси – с тачке гледишта заштите на раду и противпожарне безбедности. Ми смо имали више слободних просторија него друге школе у Липецку. И ми смо им понудили да деца уче у нашој установи. Администрација града је доделила аутобусе који возе ученике из табора у школу и натраг. Првог септембра 2002. године седамдесет Цигана од 7 до 20 година почело је да похађа одељења специјалне наставе. Било је основано шест првих циганских одељења.“ Првобитно су се, на молбу барона, одељења формирала по рођачким везама. У истој клупи поред седмогодишњака могли су да уче и двадесетогодишњи ђаци. Али касније су наставници успели да убеде Цигане да је ефикасније учење у групама истог узраста. Уписујући децу у школу, барон је говорио да им је довољно да просто науче да читају и пишу. Тако су они старији после другог разреда напустили школу. Али остали су млађи, који сада већ иду у осми разред. Учити циганску децу читању и писању показало се као нимало једноставан посао. У почетку су морали да им усађују елементарне навике понашања и 30

културе – да користе прибор за јело, да седе у клупи, да имају усправно држање. Наставници су жалили што нема курсева циганског језика, зато што већина првака није знала руски. Годину дана је отишло на узајамно прилагођавање. „Да, било је у нашој пракси много забавних случајева“, смеју се педагози. „На часове су долазили са песмама и играма. Морали смо да им објашњавамо да су им свеске потребне да у њима пишу, а не да у њихове листове увијају пирошке у трпезарији. И да робу коју су

украли од околних продаваца враћају уз извињење.“ „Децо, а сада набројте речи које почињу словом ’је’.“ „Јеж.“ „Јелка.“ „Врана.“ „А зашто врана?“ „Па она живи на јелки.“ Руски језик, према речима наставника, њиховим ученицима је најтежи предмет. Али за математику многи имају склоност. Истина, понекад се цифре из примера морају преводити у рубље. „Тако, на пример, ако их замолимо да 60 поделе на 3, неки се могу и замислити“, каже учитељица трећег разреда Валентина Болотова. „А ако им предложите да 60 рубаља поделе на троје и упитате их ’колико ћеш ти добити’, одговор следи одмах.“ Родитељи моле: поступајте с њима што строже. У појединим случајевима чак нам и препоручују да их мало тучемо. Али учитељски приступ је демократичнији – сви школски проблеми се решавају преко барона. Зато су, по речима педагога, њихова деца енергична, емотивна и врло добра. Тако привржене ученике тешко је наћи. „Једном сам се разболела па нисам дошла у школу“, сећа се педагог Људмила Јосифова. „И тада је цео разред отишао код директора, песницама су лупали по столу и захтевали да им врате фото: Itar-TASS учитељицу.“ Код циганске деце је такође јако развијено узајамно помагање. Узгред Старији ученици увек помажу Само на територији Липецке области, млађима. према подацима последњег пописа Мучно питање за педагоге су становништва, живи 3122 лица која рани бракови код Цигана. Већина су своју националност означила као управо из тог разлога напушта „Цигани“. У региону је то по броју пети школу. Али учитељи су замољени народ после Руса, Украјинаца, Јермена и да тему раних бракова чак и не Азербејџанаца. покрећу – традиције се не смеју доводити у питање.


ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

школу „Циганска деца се жене у узрасту од 13 до 16 година“, говори социјални пе­да­гог Ирина Барбашина. „Има и изузетака. Недавно је била свадба једанаестогодишњег Ивана из III-б. Родитељи су дошли до новца и оженили га. Мама другог нашег ученика – Камиља – тврди да, ако га она са 12 година не би оженила, ниједна га девојка касније не би хтела. Девојчицама је после удаје, по обичајима, забрањено да похађају школу. Дечаци настављају да се школују, иако неки већ имају децу од 3-4 године. Сада деца која уче осми разред имају другачије погледе. Они своје традиције поштују, али почињу да размишљају и о томе да имају и од Руса чему да се науче. На пример, да сами бирају животну сапутницу. Јер код Цигана о свему одлучују родитељи. И други цигански обичаји се одражавају на учење. На пример, ако је у породици жалост, годину дана не смеју јести семенке, гледати телевизор, женама је забрањено да се шминкају, а мушкарцима да се брију и шишају. Не сме се слушати музика. И ученици моле да буду ослобођени часова певања. Учитељи се односе према овоме с разумевањем. Захваљујући труду педагога, данас се Цигани по мало чему разликују од обичних ученика. Деца не носе школску униформу, али родитељима се додељује новац за одећу. И док се у прво време дешавало да циганска деца зими долазе на часове у обући на босу ногу, сада се у школским ходницима срећу изузетно уредни и са укусом одевени ученици. „Прве године је било тешко“, сећа се директор Николај Кузњецов. „Када су почињали школовање, није било ни методских приручника како радити с двојезичном децом, ни искуства. Али антидискриминациони центар ’Меморијал’ помогао нам је да успоставимо везу с другим циганским школама. Према речима заменика директора за васпитни рад Ирине Шуљгине, у школским захтевима за циганске ученике нема никаквих попуштања. Домаћи задаци

фото: ria novosti

Дмитриј Климов, магистар географских наука Директни говор Лингвистичка истраживања језика Цигана омогућавају да се утврди да су пре више од хиљаду година Цигани живели у Индији. Сматра се да сваки народ треба да има сопствену територију на којој протиче његов развој. Али постоје два изузетка – Јевреји и Цигани. Разбацани по разним континентима и земљама, они при томе не губе своју етничку самобитност. Али Јевреји су створили своју државу, а Цигани нису. Цигани су, углавном, хришћани, иако има изузетака; на пример, део кримских Цигана су муслимани. Зашто се Цигани труде да воде начин живота који претпоставља затвореност у границе табора и придају тако велики значај својим традицијама? Сваки народ тежи самоочувању, томе да у великим градовима не буде прогутан од стране великог народа, његови припадници се труде да се насељавају једни поред других и да се држе једни других. То је заштитна реакција против етничке асимилације – процеса својеврсног „растварања“ једног народа у другом, када већи народ „гута“ малобројнији суседни

народ. Занимљиве чињенице о томе како су Циганима покушавали да усаде совјетски начин живота наводе се у енциклопедији „Народи Русије“ у редакцији В. А. Тишкова 1994. године: „Првих година совјетске власти држава је предузимала мере за побољшање положаја Цигана и повећање њиховог образовног нивоа. Били су издати укази о ванредном додељивању земље Циганима, о помагању у преласку на седелачки начин живота, о стварању циганских радних задруга. Почела је да се издаје литература на циганском језику, прво у свету професионално циганско позориште ‘Ромен’. Али касније су Цигани поделили судбину многих депортованих народа, хиљаде Цигана је било протерано у Сибир. Године 1956. био је издат указ Президијума Врховног Совјета СССР о придобијању Цигана за седелачки начин живота. За кршење закона била је одређена казна – пет година затвора. У животу се то претворило у грубо кршење људских права – забрану промене пребивалишта и инкриминисање казне по националном обележју“. 31


друштво се раде у табору. У почетку су се чак љутили кад им се мало задаје, али када су схватили шта је то, престали су да траже додатне домаће задатке. „Они увек поштено кажу зашто нису урадили домаћи задатак – нису могли или нису хтели“, каже Ирина Витаљевна. „Ми их због тога не грдимо.“ Деца радо учествују у секцијама певања

ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

и цртања. Нарочито воле компјутерску секцију. „На рад у компјутерској секцији не треба их подсећати“, каже Ирина Шуљгина. „Прецизно знају своје време и учитељ не сме ни пет минута да скрати час.“ Сада у четвртом разреду учи дванаесторо деце. Двоје од њих су одлични, шест врло добри.

„То је наш сан – да бар неко од циганских ученика заврши школу и стекне стручно образовање“, каже она. „У Русији има много циганских школа, али још нигде Цигани нису стизали до осмог разреда“, објашњава директор. Кузњецов је убеђен: образовање ће у циганском животу заузимати све важније место.

Наука виђења кроз земљу Јапанце изгубљене у земљотресу траже руским уређајима Пише: Дмитриј Виноградов, РИА Новости

Ј

апански спасиоци су опремљени са око двадесет радара које је разрадио инжењер Гајрат Икрамов. „Управо сам седео у канцеларији својих партнера у предграђу Токија када се догодио први удар“, сећа се догађаја тог кобног петка Гајрат Икрамов, власник и директор фирме „Лајф сензор“. Трагедија је још једном уверила Икрамова у исправност своје некада изабране пословне стратегије. Године 2002. основао је фирму „Лајф сензор“ која производи детекторе који помоћу радио-таласа одређују присуство живог човека, као и опрему на њиховој основи. „На пример, такви детектори се могу поставити на климауређаје, расвету и огревне системе – они ће се укључивати када човек улази у собу и искључивати када у њој нема никога“, објашњава Икрамов, који је некада завршио МДУ и од 1991. године живи у Јапану. На јапанско тржиште Икрамов је изашао пре око пет година. Наравно, сличних уређаја је било на тржишту и раније, али, како тврди руски инжењер, његов изум је „лакши, јефтинији, отпоран на сметње и једноставнији у раду“ – да би научио да ради с њим, спасиоцу је довољна и десетоминутна инструктажа. Уређај кошта неколико десетина хиљада долара – њему слични уређаји у тренутку када „Рескју радар“је изашао на тржиште, стајали су наручиоце 100 000 долара. Највише изненађује то што је „Рескју радар“ не само разрада руских 32

инжењера, него се и производи у Русији: „Лајф сензор“ има свој погон у Нижњем Новгороду и у њему ради тридесетак људи. Довољно је сетити се да је Јапан царство електронике, па да се оцене успеси Икрамова и његових колега. Како тврди Икрамов, његова фирма је већ освојила више од половине јапанског тржишта, а после земљотреса у кинеској провинцији Сечуан 2008. године за њега су се заинтересовали и Кинези. У фебруару ове године јапански спасиоци су помоћу радара тражили људе на Новом фото: ria novosti

фото:Reuters/Vostock-Photo

Зеланду. И уопште, његови радари постају познати у целој Југоисточној Азији. Постоје, међутим, озбиљни амерички конкуренти, међу чијим предностима је, на пример, бежична веза између радара и његовог компјутера. Зато је руски радар лакши – 6 килограма наспрам 10. За

пет година Икрамов је продао укупно око сто радара, а сада се на испитивању рушевина у Јапану користи иствремено двадесетак његових „Рескју радара“. Истина, Икрамов је незадовољан јер му до сада ниједан радар није успело да прода руском МЧС. „Године 2009. смо чак добили од руског Министарства за ванредне ситуације златну медаљу на изложби ’Комплексна безбедност’, рачунали смо на то да ће се сад наши домаћи спасиоци заинтересовати за на,с али се то до сада није догодило“, љути се бизнисмен. Уосталом, он у најскорије време рачуна да ће спровести са МЧС испитивања на њиховом полигону у Подмосковљу. На снимку: оснивач фирме „Лајф сензор“ Гајрат Икрамов и његов уређај Подсетимо да се трагедија догодила 11. марта и однела животе више од 10 000 људи, а више од 14 000 се сматрају несталима. Земљотрес који је магнитудом 8,9 срушио неколико јапанских градова и изазвао изузетно јак цунами, постао је најразорнији земљотрес у историји земље.


ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

Дванаест руских кремаља

К

Пише: Наталија ФЕДОТОВА

о још не зна за Московски Кре­ мљ – симбол руске државе и ре­зи­денцију председника Ру­ си­је. Међутим, нису баш сви упознати са другим руским тврђавама. Кре­мљ је општеприхваћени назив за градска утврђења у древној Русији. Само насеља у којима су била изграђена слична утврђења називала су се градовима. У XVIII и XIX веку таква утврђења изгу­ била су свој војни значај, па су порушена, а добијени материјал упо­требљаван је за подизање грађевин­ских објеката. Данас је већина тих сачу­ваних тврђава

претворена у музеје, и свака од њих има сопствену легенду.

Најстарија тврђава

Најстарији град у Русији је Стара Ладога. Он се први пут помиње 862. године поводом позива тројици варјашке браће (најстарији је био Рјурик) да, говорећи савременим језиком, постану антикризни управитељи у Русији. Место је било веома погодно. Реком Волхов, од које је град био удаљен само 125 километара, водио је крак чувеног пута Варјага у Грчку, па је група Викинга на том месту отворила „прелаз за убирање

царина“ од каравана који су стизали реком. Рјурикова престоница – Стара Ладога – није била дугог века, ускоро је пресељена у Новгород (данас Велики Новгород). Ипак, Стара Ладога није заборављена, па су крајем IX века тамо подигнути први камени бедеми. Њихова изградња везује се за име Олега Вешчија – човека који је, према предању, био или шурак легендарног Рјурика, или један од његових војсковођа. Управо је Вешчиј Олег (док је Рјуриков син Игор био још дете) стварао древну руску државу. Он је после низа војних похода покорио многе народе и чак поставио штит на 33


култура врата Цариграда (Константинопоља), престонице Византије. Према предању, мудраци су предсказали књазу да ће га усмртити његов омиљени коњ. Олег се томе насмејао, али је умро од уједа змије која је измилела из његовог мртвог коња. И дан-данас се у тим крајевима често сусрећу змије, а туристички водичи саветују туристима да избегавају одређена места, јер, кажу, тамо „и дан-данас живе потомци те исте отровнице“. Према другој легенди, коњ и змија били су атрибути Велеса – покровитеља мртвих пагана у тим пределима. Данас је Стара Ладога изгубила свој значај и претворена је у село, али је део трврђаве сачуван.

„Дечји“ кремљ

Кремљ у Великом Новгороду је једна од најстаријих камених тврђава која се сачувала на територији Русије и уврштена је у списак светске баштине Унеско. До XIV века тај кремљ су називали Детинцем: у њему су живели књажеви ратници, који су називани „дечацима, дечицом“. За време руског цара Ивана Грозног, град је био жртва смутних времена. Добивши извештај да су становници Новгорода решили да се одвоје од Москве, Грозни је напао Новгород и потпуно га разорио. Према легенди, репресије против сепаратиста престале су тек након што је са далеких мора, после дугог странствовања, у Новгород долетео голуб, слетео на крст Софијске саборне цркве и окаменио се због оног што је угледао. Легенда највероватније има везе са обичајем да се метални голубови постављају на црквене крстове, преузетим од Византије која је имала огроман утицај на младу Московску Русију. Бака Ивана Грозног била је Софија Палеолог, од рода последњих византијских императора.

„Женски“ кремљ

Нижњи Новгород, пети град Русије по бројности, такође је сачувао своју тврђаву. Она је подигнута у XVI веку и била је једна од основних упоришта бранилаца младе Московске Русије, најпре од ослабљене али још увек опасне Златне хорде, коју је некада створио непобедиви Џингис кан, а потом од Казанског ханства. Тврђава подсећа на камену огрлицу разбацану по падинама Часове планине. Према легенди, 1520. 34

ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

године Татари су планирали напад на нижњегородски кремљ. Вероломне планове завојевача омела је становница града која је кренула по воду са обрамицом на леђима. Том обрамицом она је убила десет непријатељских шпијуна, који су припремали напад велике војске. Татари су били ужасно уплашени: ако су жене у том граду такве, какви су онда војници – запитали су се и повукли. Истина, потом су се те обрамице или промениле, или су девојке постале плашљивије, па су казанска војска и Златна хорда поново напале град. Управо је нижњегородски кремљ почетком XVII века постао упориште снага које су створиле свенародну војску под вођством Мињина и Пожарског, која је ослободила земљу од пољских завојевача и сачувала Московску Русију на мапи Европе у годинама смутње.

Плод знакова са неба

Псковске земље су завичај кнегиње Олге, мајке књаза Свјатослава, који је разбио Хазарски каганат, и баке књаза Владимира, који је крстио Русију. Кнегиња Олга је у историји позната као први руски владар који је примио хришћанство још пре крштења Русије. Она је и први руски светац. Псковски кремљ настао је управо захваљујући кнегињи Олги. У центру кремља налази се храм, који је, према легенди, кнегиња одлучила да подигне после знакова са неба: угледала је три зрака која су се пролила са неба на земљу и пресекла се на каменитом рту, у сливу двеју река. Након тога кнегиња је наредила да се на том месту изграде храм свете Тројице и кремљ.

„Машта“ трагача за благом

Ростовски кремљ један је од малобројних тврђава које нису грађене за одбрану, већ као резиденција митрополита. Његове зидине имале су пре декоративну него одбрамбену функцију. Овај историјски споменик би се могао назвати „срећником“ – након пораза код Нарве, када је руска армија изгубила скоро целокупну артиљерију, Петар Први, цар и будући император руски, наредио је да се претопе сва црквена и манастирска звона − био му је потребан метал за топове. Та судбина задесила је чак и прву престоницу Москву, а ростовска саборна црква је успела да избегне тужну судбину.

За Ростовски кремљ везана је још једна легенда: у његовим подрумима налазило се, кажу, огромно благо. Оно се први пут помиње 1826. године, па су трагачи за благом похрлили у Ростовски кремљ. Да ли је неко успео да пронађе још нешто осим овешталих крхотина – не зна се. Истина, неки историчари верују да је трагање за благом узалудно, јер је управо захваљујући њему и изграђен Ростовски кремљ. Неке легенде, опет, говоре да су црквени служитељи ковали заверу против оца Петра Првог – цара Алексеја Михајловича, па су направили тако да су се, у случају борбених операција, „декоративне“ зидине лако могле преправити у одбрамбене.

„Вршњак, конкурент, заштитник“

Тула није само завичај чувених медењака и руског стрељачког оружја. Вршњакиња Москве (у летописима се помиње само годину дана пре руске престонице) не једном је била предстража московске државе на јужном правцу. Управо су овде заустављени таласи татарских похода, а у време Другог светског рата – тенковске армаде немачког војсководје Гудеријана. Ту се налази један од најстаријих архитектонских објеката Русије – Тулски кремљ. Њега су највероватније градили италијански неимари који су у Тулу дошли након изградње Московског Кремља. Историчари сматрају да је на изградњи кремља у Тули одједном радило неколико компанија, па се зато зидови објекта разликују један од другог. У смутним временима, после смрти цара Ивана Грозног, Тулски кремљ умало није одузео Московскм Кремљу улогу царске резиденције. Управо је овде Лажни Дмитриј Први – самозванац, који је себе прогласио сином Ивана Грозног − примао заклетву на верност од бојара и племића.

„Женска тамница“

У време свог процвата Коломенски кремљ представљао је једну од највећих и најмоћнијих тврђава тог доба. У XVIII и почетком XIX века, локални становници су значајан део зидина претворили у грађевински материјал и једино је захваљујући указу цара Николаја сачуван део тврђаве. Кремљ је имао седамнаест кула, од којих је једна добила име у част Марине Мнишек – супруге Лажног Дмитрија Првог, коју


спорт

су, наводно, заточили у тој кули, у којој је касније и преминула. Једна од легенди тврди да заточеница није умрла, већ се претворила у свраку и излетела кроз прозор куле. Кула у којој се налазила Мнишек добила је назив Маринкина кула. Међутим, постоји и друга легенда: кула није добила име по тобожњој царици која је била обична монахиња, оптужена за нетрадиционалну сексуалну оријентацију (према другој легенди, била је хермафродит), па су је заточили у кулу како не би заводила сестре у самостану.

Шерше ла фам

Казањски кремљ је још једна тврђава укључена у списак светске културне и природне баштине Унеско. Овај кремљ је привлачно место за трагаче за благом, јер су се управо овде налазили татарски ханови, који су прикупљали харач. Археолози су пронашли неколико ризница сребрних новчића. Једна од основних знаменитости кремља је осматрачница Сјумбике, која спада у „криве“ куле (попут, на пример, оне у Пизи). Према једној од легенди, царица Сјумбике била је толико лепа да је освојила срце најсуровијег владара Русије – Ивана Грозног. Руски цар је запросио Сјумбике, али га је поносна царица одбила. Иван Грозни се расрдио и заузео Казањ. Сјумбике није имала куд, па је наводно пристала да буде супруга руског цара. Замолила је младожењу да јој, као свадбени дар, за седам дана изгради кулу. У јеку свадбеног весеља царица се бацила са те куле.

Најсибирскији

Тобољски кремљ је једини камени кремљ у Сибиру. Управо је овде, на специјално

ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

подигнутој звонари, извесно време висило „снажно“ звоно, којим су грађани града Углича звонили на узбуну након убиства царевића Дмитрија – правог сина Ивана Грозног. По наређењу књаза Шујског, звону су, као човеку, откинули ухо и језик и „протерали“ га у Сибир. Тобољски кремљ је чувен још и по томе што је његова фотографија продата на једној аукцији на Божићном сајму прошле године, за рекордну суму од 1,7 милиона долара. Тајна високе цене фотографије је у томе што је аутор фотографије лично председник Русије Дмитриј Медведев.

Растурили и исправили

Астрахански кремљ је тврђава у Астрахану у коју је цар Иван Грозни пренео град који је освојио. У XIX веку на територији кремља налазила се Варвацијевска звонара, још један криви торањ на територији садашње Русије. Предузимљиви астрахански фотографи чак су почели да штампају разгледнице са сликом торња и натписом: „Крива звонара Астраханске катедралне саборне цркве“. Њихов бизнис је осујећен из безбедносних разлога: звонара је 1910. године срушена, а на том месту саграђена је већа, усправна кула.

Најмањи

Зарајски кремљ налази се у истоименом граду, 150 километара од Москве, и једна је од малобројних тврђава које су остале верне владару у смутним временима. То је и најмањи кремљ Московске Русије. Данас је Зарајски кремљ једини који се сачувао на територији Московске области. Управо је из Зарајска књаз Дмитриј Пожарски кренуо у ослобађање Москве у време окупљања одреда Прве

војске. Иако тврђава није велика, ни до данас није истражен ни један подземни пролаз испод кула. Како се претпоставља, пролази могу бити повезани са системом подземних склоништа. Без обзира на многе опсаде, град је пао у непријатељске руке само једном, и то у смутним временима, и на кратко. Могуће да је разлог за издржљивост ове тврђаве управо у постојању још неоткривених катакомби. За право да постане „најмања“, са зарајском тврђавом потпуно се може такмичити и кремљ у Верхотурју, који се налази на Уралу. Његова величина је 100x200 метара, и по изгледу личи на војводски посед. Некада је тврђава била опкољена зидинама, али су од тих зидина остали само фрагменти (као у случају са кремљом у Старој Ладоги).

Главни Кремљ

Најпознатији кремљ свакако је Москов­ ски Кремљ. Ту се, на Спаској кули, на­ лазе чувени кремаљски сатови: уз њихово откуцавање Руси дочекују Но­ ву годину. Данас се у Кремљу налази резиденција председника Русије. Ансам­ бл Московског Кремља налази се на спи­ску Светске културне и природне баштине Унеско. Због мноштва златних купола, једно време тамо су се населиле − вране. Током последњих деценија XX века њих је било толико много да је, ради биолошког регулисања популације тих птица, при управи Московског Кремља створена и орнитолошка служба, у којој „раде“ четири сокола. Пернати специјалци немилосрдно гоне прекршиоце реда – голубове и вране, који повремено прљају златне куполе саборних цркава и вртове Кремља. 35


Русија у сликама

ГЕОПОЛИТИКА април 2011.

Волгоград

Роcсийская газета www.rg.ru Волгоград – град на југоистоку европског дела Русије, администvративни центар Волгоградске области. Град је од 1589. до 1925. носио име Царицин, а од 1925. до 1961. године − Стаљинград. Фотографија приказује Мамајев курган – „главну узвишицу у Русији“ и један од симбола Волгограда. За време Стаљинградске битке (1942-1943) ту су се водиле

неке од најжешћих борби против немачких трупа. Данас је на Мамајевом кургану подигнут спомен-комплекс „Херојима Стаљинградске битке“. Централна фигура композиције је скулптура „Мати Отаџбина зове!“ Откривен је 1966. године и спада у седам чуда Русије. фото: Focus Pictures

Русия и Сербия  

Русия и Сербия в Геополитике, апрель 2011

Русия и Сербия  

Русия и Сербия в Геополитике, апрель 2011