04
РУСКА РЕЧ
Погледи
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
Јевгениј Шестаков ПОЛИТИКОЛОГ
усија може иступити из споразума о ограничавању стратешког офанзивног наоружања (СТАРТ-3), који је пре две године у Прагу склопила са САД. То није хипотетичка могућност, него сасвим реалан сценарио, на који је средином новембра упозорио заменик министра спољних послова Сергеј Рјабков. Прашки документ је предвиђао да Москва и Вашингтон у једнаком обиму смање своје садашње и будуће одбрамбене системе. Русија се, међутим, предомислила. Москва је приликом потписивања у специјалној изјави предвидела могућност иступања из споразума уколико антиракетни штит САД буде угрожавао руске националне интересе. Тада се у војним круговима говорило да је то претерана опрезност, али данас све изгледа другачије. Зашто Москва сматра да су даље иницијативе у области разоружавања неприхватљиве? И зашто је спремна да се одрекне споразума СТАРТ-3, који је један од симбола „ресетовања“ руско-америчких односа? Најочигледнији разлог је чињеница да Американци настављају са изградњом глобалног антиракетног штита. По мишљењу руских војних стручњака, нема чврстих гаранција да амбициозни пројекат антиракетног штита није усмерен против руског стратешког нуклеарног наоружања. У другим заједничким иницијативама Русије и Запада обавезе земаља учесница стављене су на папир, као што је, на пример, случај са системом контроле фисионих материјала Међутим, када је реч о антиракетном штиту, аме-
Р
рички партнери предлажу само усмену варијанту споразума, иако је очигледно да то питање директно задире у одбрамбену моћ Русије и захтева максималне и до детаља дефинисане гаранције. У Белој кући кажу да Конгрес не би подржао писмени споразум са Москвом који би предвиђао ограничавање противракетног штита. Таква позиција је за Русију само још једна индиректна потврда да антиракетни штит САД може бити искоришћен против руског нуклеарног потенцијала. Што мање у Русији буде бојевих глава, биће их лакше неутрализовати, објашњавају експерти. У том контексту делују неразумно сви предлози о даљем разоружавању које међународне институције упућују Москви. У Москви постоји убеђење да у свету сваког часа може почети нови круг трке у наоружавању, ако већ није и почео. У арсеналу западних армија налазе се високопрецизни системи и хиперсоничне ракете које по ефикасности не заостају за нуклеарним оружјем. Русија је приморана да реагује на нове опасности. Први потпредседник владе Дмитриј Рогозин, који одговара за војно-индустријски комплекс, наводи цифре: до 2020. ће Москва за куповину нове војне технике утрошити 20 билиона рубаља (645 милијарди долара), и још 3 билиона на обнављање одсека за тестирање производа у руским предузећима. Руководство Русије сматра да су издаци за одбрану толико неопходни, да је ради тога спремно да жртвује чак и социјалне ставке буџета. Рогозин је штавише предложио и да се корупција у војно-индустријском комплексу третира као велеиздаја.
АЛЕКСЕЈ ИОРШ
РУСИЈА НАПУШТА СТАРТ-3?
Један руски официр који је данас у пензији сећа се како је у совјетско време распоређивао бојеве главе које су неопходне за превентивни удар на територију потенцијалног противника. Притом су сви у Министарству одбране знали правила игре. На пример, по прорачунима експерата, совјетској армији је за хипотетичко уништење Њујорка било потребно највише 8–10 ракета са нуклеарним главама, а на папиру је та цифра била 10 пута већа, тј. било је уписано 80 ракета. Ако би генерали написали стварне цифре, остале би им на располагању хиљаде „сувишних“ бојевих глава, које у војном смислу не би биле потребне. Отприлике је исто радио и
Пентагон. У извештају међународне организације „Global Zero“, која анализира количину „сувишног“ наоружања Русије и САД, наводе се следећи подаци: у америчким програмима за супротстављање нуклеарној опасности од стране Русије пише да је за уништење Москве издвојено 80 бојевих глава. Како су тврдили експерти, ту бројку је Пентагон увећао 10 пута у односу на реалан број ракета које су потребне за обављање постављеног задатка. Али зато је у потпуности испоштован паритет са руским нуклеарним потенцијалом. У „Global Zero“ су убеђени да параметри смањења нуклеарног наоружања које предвиђа споразум СТАРТ-3 могу лако да
И СРБИЈА КАЖЊАВА „НЕПОСЛУШНЕ“ ЗЕМЉЕ Михаил Вашченко ИСТОРИЧАР
рајем октобра лидери Европске уније донели су нови пакет санкција против Ирана, помоћу којих Брисел покушава да примора Техеран на обустављање нуклеарног програма. Сада је забрањено продавати Ирану графит, алуминијум и челик, јер се све то може користити за производњу нуклеарног оружја. Уводи се забрана и на трансакције између банака ЕУ и иранских кредитних организација. Санкције ограничавају и трговинске контакте са иранским телекомуникационим компанијама, а забрањује се и продаја бродова Ирану. Иранске власти су одговориле најавом смањења извоза нафте за једну трећину и забраном увоза страних аутомобила, рачунара и друге робе.
К
Санкцијама се придружило и неколико земаља које нису чланице ЕУ: Лихтенштајн, Норвешка, Исланд, Молдавија, Црна Гора, Хрватска, Македонија, Албанија и — Србија. Овакав корак српских власти свакако се коси са политиком Русије, која је у више наврата изјављивала да подржава Иран и да санкције које се уводе без одобрења УН не сматра легитимним инструментом међународне политике. Али, Иран није прва земља којој је Београд „увео санкције“. Још у јуну ове године Србија се придружила санкцијама ЕУ против Белорусије, најближег савезника Русије на постсовјетском простору, које су уведене због наводног „одсуства побољшања у сфери поштовања људских права“. Белоруске власти су, за разлику од иранских, изјавиле да неће предузимати било какве мере против
земаља које подржавају санкције ЕУ, и само су изразиле жаљење у вези са одлуком Србије да се придружи санкцијама. Штавише, представник Министарства спољних послова
У новембру су српске власти у договору са ЕУ продужиле санкције Белорусији до октобра 2013. Белорусије Андреј Савиних изјавио је да ће се сарадња са Србијом развијати и поред увођења санкција. А у новембру, како саопштава агенција РИА „Новости“, Србија је заједно са чланицама Европске уније одлучила да продужи санкције Минску до октобра 2013. Историја руско-српских односа у последњих 20 година
показује да и руске званичне власти нису увек приступале питању међународних санкција онако како би то желела Србија. СССР је, у последњим месецима свог постојања, у септембру 1991. подржао Резолуцију 713 Савета безбедности УН којом је уведен ембарго на испоруку оружја Југославији, а 1992. представници тада већ „нове“ Русије гласају у УН за прихватање резолуција 757 и 787. Прва је према „новој“ Југославији увела трговински ембарго, укључујући и испоруку нафте, забранила је ваздушни саобраћај, научно-техничке контакте и сарадњу у области културе и спорта, а друга је забранила транзит нафте и нафтних деривата, угља, енергетске опреме, метала, производа од гуме, аутобуса и авиона преко територије Србије, а такође је увела и контролу поморских и речних бродова на Јадрану и
Засада се само Кремљ позива на разоружавање, док се амерички антиракетни штит појачава се повећају без икакве штете по одбрамбену моћ двеју земаља. Међутим, такве међународне иницијативе у Русији се дочекују са опрезом. Русија не одустаје од даљих преговора о смањењу нуклеарног потенцијала, али сматра да су они сврсисходни само када све земље које поседују нуклеарно оружје буду учествовале у њима, када Американци дају гаранције везане за антиракет-
Дунаву. Савет безбедности УН је и за време заоштравања косовске кризе 1998, такође уз учешће Русије, донео неколико резолуција које су увеле ембарго на испоруку оружја СР Југославији. Све до смене власти у Београду октобра 2000. био је на снази руски ембарго на испоруку енергената Србији, који је уведен због тога што је Милошевић одбио да плати Русији дуг у вредности од 400 милиона долара. После 2000. године и промене власти и у Москви и у Београду, ново руководство Србије, и поред жеље да развија добре односе са Русијом Владимира Путина, заузима курс уласка у Европску унију. Од тада Србија све време води двоструку спољну политику. За односе између владе Србије и НАТО-а ни данас се не може рећи да су пуни поверења, и у војној сфери Београд радије сарађује са Москвом него са Бриселом, али зато у политичком смислу за Србију ЕУ по многим питањима има приоритет. Вероватно зато власти у Србији, земљи која је изузетно пострадала под притиском међународних санкција, сада саме
ни штит, и када у потпуности буду реализоване све тачке споразума СТАРТ-3. Засада се само Кремљ позива на разоружавање, док се истовремено амерички штит појачава, а појављују се и нове земље са нуклеарним оружјем, које интензивно попуњавају свој арсенал. Ако Запад не убеди Русију да изградња глобалног антиракетног штита не угрожава њену безбедност, Москва ће у најскорије време почети да коригује споразум СТАРТ-3, уз образложење да текст документа више не одговара изазовима данашњице. Аутор је главни уредник спољнополитичке редакције „Росијске газете“.
уводе санкције против земаља чије деловање не представља никакву претњу за саму Србију. То још једном показује да је одлука званичног Београда мотивисана политичком оријентацијом. Не би се могло рећи да је садашње придруживање Србије санкцијама против Белорусије и Ирана некаква освета „Јељциновој Русији 1990-их“ за њено учешће у санкцијама против Србије. Важно је пре свега то што је садашње санкције против „изопштених“ земаља иницирала управо Европска унија, у коју Србија тежи да уђе. Поред Србије санкцијама су се придружиле и Албанија, Македонија, Молдавија, Хрватска и Црна Гора. Владе ових земаља имају исти циљ као и Србија, а то је улазак у ЕУ. Док је то тако, и њихов спољнополитички курс увек ће бити на линији политике Брисела. Аутор је доктор историјских наука и научни сарадник Института за славистику Руске академије наука. Шира верзија на ruskarec.ru/18157
СПЕЦИЈАЛНЕ ДОДАТКЕ О РУСИЈИ У СВЕТСКИМ ДНЕВНИЦИМА УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“, ОРГАНИЗАЦИЈА „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“ ИЗ МОСКВЕ. У ОВОМ ТРЕНУТКУ ДОДАЦИ СЕ ОБЈАВЉУЈУ У СЛЕДЕЋИМ ЛИСТОВИМА: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR И EUROPEAN VOICE, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, САД • NAVBHARAT TIMES И THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • MAINICHI SHIMBUN, ЈАПАН • CHINA BUSINESS NEWS, КИНА • SOUTH CHINA MORNING POST, КИНА (ХОНГ КОНГ) • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • TODAY, СИНГАПУР • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“: EDITOR@RUSKAREC.RU. ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА НА HTTP://RUSKAREC.RU. „ПОЛИТИКУ“ ИЗДАЈЕ И ШТАМПА „ПОЛИТИКА НОВИНЕ И МАГАЗИНИ Д.О.О.“, МАКЕДОНСКА 29, 11000 БЕОГРАД, СРБИЈА. ТЕЛЕФОН: (+381 11) 330 1682. ТИРАЖ „ПОЛИТИКЕ“: 75.000 ПРИМЕРАКА.
ДОДАТАК „РУСКА РЕЧ“ ФИНАНСИРА, УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“ (МОСКВА, РУСИЈА). ИНТЕРНЕТ-СТРАНИЦА: RUSKAREC.RU * EMAIL: EDITOR@RUSKAREC.RU * ТЕЛЕФОН: +7 (495) 775 3114 ФАКС: +7 (495) 988 9213 * АДРЕСА: УЛ. ПРАВДЫ 24, Д. 2, МОСКВА 125993, РОССИЯ. ЈЕВГЕНИЈ АБОВ ИЗДАВАЧ И ДИРЕКТОР RBTH * ПАВЕЛ ГОЛУБ ГЛАВНИ УРЕДНИК ДОДАТАКА RBTH ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ УРЕДНИК „РУСКЕ РЕЧИ“ * НИКОЛА ЛЕЧИЋ ГОСТУЈУЋИ УРЕДНИК „РУСКЕ РЕЧИ“ ИРИНА РЕШЕТОВА УРЕДНИК ИНТЕРНЕТ СТРАНИЦЕ „РУСКЕ РЕЧИ“ * ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА АСИСТЕНТ РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“ * МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ ГЛАВНИ ПРЕВОДИОЦИ АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ ДИРЕКТОР ФОТОГРАФИЈЕ * НИКОЛАЈ КОРОЉОВ ФОТОГРАФИЈА * МИЛА ДОМОГАЦКА ДИРЕКТОР ОДЕЉЕЊА ПРЕЛОМА И ДИЗАЈНА * АНДРЕЈ ШИМАРСКИ ДИЗАЈН * ИЉА ОВЧАРЕНКО ПРЕЛОМ
ЗА ОГЛАШАВАЊЕ У ОВОМ ДОДАТКУ МОЛИМО ВАС ДА СЕ ОБРАТИТЕ ЈУЛИЈИ ГОЛИКОВОЈ, ДИРЕКТОРУ ОДЕЉЕЊА ЗА ОДНОСЕ СА ЈАВНОШЋУ: JULIA.GOLIKOVA@RBTH.RU. © 2012 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“: АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО ПРЕДСЕДНИК РЕДАКЦИЈСКОГ САВЕТА, ПАВЕЛ НИГОИЦА ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР, ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН ГЛАВНИ УРЕДНИК. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.
ПИСМА ЧИТАЛАЦА, КОЛУМНЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ ОЗНАЧЕНЕ КАО „МИШЉЕЊЕ“, КАО И ТЕКСТОВИ ИЗ РУБРИКЕ „ПОГЛЕДИ“ ОВОГ ДОДАТКА ИЗАБРАНИ СУ ДА ПРЕДСТАВЕ РАЗНА СТАНОВИШТА И НЕ ОДРАЖАВАЈУ НУЖНО СТАНОВИШТЕ УРЕДНИКА ПРОЈЕКТА „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ ИЛИ ЛИСТА „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. МОЛИМО ВАС ДА ШАЉЕТЕ ПИСМА И КОМЕНТАРЕ УРЕДНИКУ НА
EDITOR@RUSKAREC.RU