jун 2017.
Број 24
Анђела Германац 6-3
Анастасиа Бјелчевић 6-3
Даница Аничић 6-1
Ивана Ђерић 6-3 Јелена Јеленић 6-1
Катарина Пантелић 6-3
Станислава Шкамла 6-1
Сара Челар 6-2
Петар Јанић 6-2
Сретен Сувајџић 6-3
Самира Сељими и Селмира Зубаку 4-2
Урош Божић 6-1
ISSN 2217-5784
ОШ „Јован Грчић Миленко”, Беочин
Још једна школска година ближи се крају. Време је за сумирање резултата. Као и претходних година, велики број ученика и њихових професора уложили су много рада и труда, па ни резултат није изостао. Постигли су изузетно лепе резултате на такмичењима, и на тај начин представили нашу школу у најбољем светлу. Сигурна сам да све колеге, чија је стручност неоспорна, улажу велики напор да ученицима пруже неопходано образовање, али и да их науче правим вредностима у животу и покажу прави пут у будућност. Истакла бих и велику ангажованост и рад ученика и колега и кроз многе друге ваннаставне активности, тимове, секције, хуманитарне акције, спортске и музичке манифестације... Ове активности су веома битне за школу, али и за сваког ученикапојединца, за јачање заједничког духа и осећаја припадности. Захваљујем свим колегама, ученицима, представницима локалне самуправе, родитељима и осталима који су активно били укључени у живот и рад наше школе. Директор
ЂАЧКО срце ISSN 2217-5784 COBISS:SR-ID 264074759
Основна школа „Јован Грчић Миленко“, Беочин, М. Црњанског бб Телефон: 021 871 341, 021 872 922 Тел/факс: 021 871 091 e-mail: pd.jgmilenko@gmail.com „Ђачко срце“ број 24, јун 2017. године Уредници: Радмила Јовановић, Бојана Драшко и Марија Урач Слика на насловној страни (у подлози): Лука Бовћиш 3-3 Припрема и штампа: Футура, Петроварадин
CIP - Каталогизација у публикацији Библиотеке Матице српске, Нови Сад 373 .3/.4(497.113)
Татјана Сакан
в
ЧУВаРи тРаДиЦиЈЕ ПОСЕТА ЗАВИЧАјНОМ МуЗЕју у ЧЕРЕВИЋу
јОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО (15.11.1846-30.5.1875) У питомом сремском селу Черевићу, смештеном између Дунава и благих фрушкогорских падина , у посрбљеној грчкој породици родио се дечак Јован. Када је одрастао, овај младић је своје презиме Грчки преиначио у Грчић како би још више нагласио своје српство, а нешто касније је свом имену додао и име Миленко по девојци Милени Стефановић, својој великој љубави. Школовао се у родном селу, затим у Петроварадину, а касније је и студирао медицину у Бечу. Завичај, родољубље и вољена Милена били су му инспирација, а наши песници романтичари, Бранко и Змај узори. У Бечу, 1869.године изашла је збирка његових песама али ју је критика веома оштро дочекала, што је несигурног младог човека веома узнемирило и разочарало. Више није објављивао, али је наставио писати. Због болести се морао вратити кући из Беча, а умро је 1875.године у манастиру Беочин на рукама своје мајке Ане. Док је у поезији неговао типичне романтичарске мотиве – природа, љубав, смрт, љубав према народу, у његовој прози можемо уочити једног сасвим другачијег Грчића. Као прозни писац дуго је остао непознат и неоцењен, а наш познати књижевни критичар Милан Кашанин сматра да се у његовој прози може уочити“ првокласни приповедач и зачетник наше новије приповетке.“ Каже, такође, да је рад Јована Грчића Миленка био тих, развитак поступан, живот кратак, а успех спор. Стваралаштво младог Грчића је једна драгоцена семенка која је тек почела клијати, која није имала времена да израсте и процвета, која нам је тек наговестила какве смо богате плодове могли добити само да је наш млади песник дуже поживео. Наша школа је једина школа која носи име Јована Грчића Миленка и то нас обавезује да чувамо успомену на овог песника младости, љубави и завичаја и да одржимо обећање које му је Змај дао:
У склопу традиционалне манифестације обележавања Грчићевих дана у општини Беочин, ученици наше школе, посетили су Завичајни музеј у Черевићу. Поводом 170-годишњице рођења песника Јована Грчића Миленка, „фрушкогорског славуја“ , чије име носи наша школа, у среду, 9. новембра 2016.године, у организацији наставнице српског језика Радмиле Јовановић, наставника историје Драгана Митића и учитељице Сузане Пантелић уприличен је обилазак Завичајног музеја. Поставка Завичајног музеја Черевића, основаног 1980. године, осмишљена је тако да посетиоце упозна са историјском и културном баштином места, и знаменитим житељима. Изложенe експонатe чине уметничка платна, скулптуре, рукописи, фотографије као и друга грађа, разврстани у посебне целине. Одвојено је представљена рукописна заоставштина песника Јована Грчића Миленка, легат вајара Јована Солдатовића и поклон збирка сликара Миленка Шербана. Уз ову поставку изложена је, као посебна мања целина, збирка фосилне фауне и археолошких ископина са локалитета Черевић.
„Гора ти чува тело, А спомен српство цело.“
3
„гДЕ Ја СтаДОХ - ти ПРОДУЖи“ Јован Јовановић змај
СВЕТИ САВА - ШКОЛСКА СЛАВА Ученици и наставници ОШ “Јован Грчић Миленко“ из Беочина обележили су Школску славу – Светог Саву, 27. јануара 2017. године. Након освећења и сечења славског колача у холу школе у ком су учествовали беочински свештеник Мирослав Бабић, школски вероучитељ свештеник Вељко Грубач и вероучитељица Јевгенија Којић , директорица школе госпођа Татјана Сакан, школски кум предузетник гдин Саша Комадина, као и наставници и ученици школе изведен је свечани програм у Дому културе. Приредбу су припремили и извели наши ученици са својим наставницима Драганом Марјановић, Радмилом Јовановић и Бојаном Драшко, а својим учешћем програм су обогатили и наставница виолине Мануела Милошевић, као и родитељи: гитариста Слободан Живковић Боб и виолиниста Славко Пантелић. Скупштина oпштне Беочин је и ове године доделила Светосавске повеље ученицима који су остварили значајне успехе у области науке, уметности, спорту. Светосавска повеља у 2017. год. додељена је у конкуренцији основних и средњих школа: Милици Вељковић, Милану Јелкићу, Сарах Малвини Человски, Александри Трифковић, Петру Бикару, Митру Милинковићу, Марини Драшко и Јовани Ковачевић. Повеље награђенима су доделили председник oпштине Беочин, гдин Митар Милинковић и председник Скупштине oпштине Беочин, гдин Зоран Стокућа. Такође, предедник oпштине Беочин, гдин Митар Милинковић поклонио је школи веома вредне књиге.
Јована Мићић 3-1
ДАН ШКОЛЕ У Основној школи „Јован Грчић Миленко“, у Беочину, обележен је Дан школе у уторак, 15. новембра 2016. године. Свечани програм изведен је у Дому културе пред многобројном публиком. Програм су припремили и извели ученици наше школе са својим наставницама Драганом Марјановић, Светланом Зарић, Вукосавом Лакичевић и Јевгенијом Којић. Као гости програма, учествовали су гитариста (родитељ) Слободан Живковић Боб и ученици Музичке радионице „Мusic Star“ са наставником Давидом Тихојевићем. Директор школе, госпођа Татјана Сакан, поздравила је присутне уз осврт на то да се ове школске године у нашој школи Дан школе прославља на 170-годишњицу рођења песника Јована Грчића Миленка, чије име носи наша школа, као и да је зграда данашње матичне основне школе у Беочину саграђена 1966. године, тако да се ове године обележава и пуних 50 година рада у њој. Директорица је истакла значај подршке школи од стране локалне самоуправе и захвалила се свим представницима oпштине Беочин на несебичном залагању за интересе наших ђака.
4
КО ХОЋЕ Да ДОЖиВи ЧУДО НОЋ БИОЛОГИјЕ-ДАН ЗАНИМЉИВЕ НАуКЕ Ноћ биологије је научно-популарна манифестација која се ове године по седми пут организовала 21.априла 2017. на Департману за биологију и екологију , ПМФ – а у Новом Саду.Циљ ове манифестације је да се научно-истраживачки рад прикаже на занимљив и једноставан начин свим заљубљеницима у биологију, али и онима који то још увек нису. И ове године, као и предходних, били смо посетиоци ове манифестације.Организација посете ученика је била од стране стручног већа наставника биологије: Мирјане Цветићанин, Маријане Милутин и Олгице Стјепановић. Имали смо могућност да учествујемо на преко 60 радионица као што су:“ Скелет листова“, „ Да ли биљке дишу“,“ Магични свет хромозома“,“ Менделова радионица“... и промоцији различитих институција , природних добара и невладиних организација које се баве природом: Специјални резерват природе „ Засавица“, ЈП „ Војводинашуме“, Ботаничка башта „ Јевремовац“....... Колико је ова манифестација интересантна ,говори податак да се велики број наших ученика око 100 од 5. до 8. разреда одазвао позиву наставника.
ФЕСТИВАЛ НАуКЕ Ученици ОШ “Јован Грчић Миленко“ из Беочина посетили су Фестивал науке у Новом Саду. Фестивал је одржан 14.5.2017. године у кампусу Универзитета. У организацији наставнице физике Драгане Давидовац ученици наше школе посетили су штандове факултета на којима су су имали прилике да виде занимљиве огледе којима су приказане природне појаве.
ПОСЕТА САјМу КЊИГА И КОНАКу КНЕЗА МИЛОША Ученици 7.и 8. разреда наше школе посетили су, 29.окторбра 2016.године, 61. Међународни београдски сајам књига, наjрепрезентативнију књижевну манифестацију у овом делу Европе. Шетајући кроз три велике хале, ученици су могли да виде и купе најновија домаћа и инострана издања по најповољним ценама. Након сајма, посетили смо Конак кнеза Милоша у Топчидеру, где смо видели сталну поставку Историјског музеја Србије, под називом „Милош Обреновић - династија, историја, мит“, посвећену кнезу Милошу творцу модерне српске државе и његовим заслугама за ослобађање од османске власти.
„ДИНО КАРАВАН“ у БЕОЧИНу У петак, 16.09.2016. Дино парк Нови Сад организовао је забавно-едукативну акцију “Дино караван”, где су студенти географије и туризма са Природно-математичког факултета имали прилику да деци наше школе приближе свет диносауруса. Стручни Дино водичи причали су како о постанку планете Земље тако и о најинтересантнијим диносаурусима из ере мезозоик. Поред изгледа, величине и карактеристика диносауруса, тим Дино водича објаснио је деци како је изгледао живот у доба тријаса, јуре и креде. Ученици ОШ“Јован Грчић Миленко“ су били веома заинтересована и активно су учествовали у предавању, након чега су имали прилику да знање покажу и у Дино квизу. Показали су се одлично, а освојили су и награде.
САјАМ ОБРАЗОВАЊА У холу ОШ “Јован Грчић Миленко”, у Беочину, одржан је 18.3.2017.године, Сајам образовања. Сајам образовања је организован у сарадњи са Општинским већем за образовање општине Беочин. На овом сајму представило се 12 средњих школа из: Новог Сада (ТШ „Милева Марић- Ајнштајн“, Средња машинска школа, Гимназија „Светозар Марковић“, Е- гимназија, Средња стручна школа за пилоте, Оптичарска школа „Пашћан“, ЕШ „Михајло Пупин“, Smart гимназија, Елитна приватна економска школа), Ирига (ССШ „Борислав Михајловић Михиз“ ), Футога (Пољопривредна школа са домом ученика) и из Сремских Карловаца (Карловачка гимназија) . Ученици осмих разреда и њихови родитељи су са великим интересовањем пропратили Сајам образовања и на прави и конкретан начин добили информације о даљем школовању које их очекује. Први Сајам образовања у Беочину био је веома успешан, надамо се да ће прерасти у традиционалну манифестацију.
5
ЖиВОт ЈЕ ЧУДЕСна игРа ЖИВОТ јЕ ЧуДЕСНО ПуТОВАЊЕ Живот је чудесно путовање. То можете чути свуда. Уколико идете на богослужења и не спавате на њима, или ако у вашем граду шире пропаганду, чак и у бајкама и сликовницама то можете наћи. Живот је чудесно путовање. Живот је пуно тога, само не чудесан. Шта је чудесно у свету који покреће новац? Шта је чудесно у томе када сазнате да Зубић вила, Деда Мраз и Ускршњи зека не постоје? Шта? Ништа. Живот јесте занимљив; живот јесте пун љубави, али и бола, туге, стрпљења, досаде, чежње и јада. Живот јесте мање-више такав, али не треба очајавати. Ни случајно. Док смо деца се учимо, док смо одрасли се боримо. Не у рату. Не у тучи. Него у свету. За себе се боримо и своје место у свету. И за срећу. Једна од три најбитније ствари у свету: срећа, љубав и читање. Тако да, када пронађете срећу, немојте је пуштати. Никада. И трудите се да никад не будете тужни или нервозни. Јер живот је прекратак да бисте га потрошили на тако небитне ствари. Михајло Никшић, 7-2
НАјуСПЕШНИјИ СПОРТИСТИ НАШЕ ШКОЛЕ Представићемо вам најуспешније спортистe ОШ „Јован Грчић Миленко“ из Беочина. У школској 2016/2017. години, шест ученика наше школе пласирали су се из различитих спортова на највиши ниво такмичења у нашој држави и ван ње. С обзиром да је једна девојчица, њу ћемо навести прву, а дечаке по азбучном реду. То су: Александра Трифковић (8-5), Алекса Геновски (7-4), Вук Петковић (8-6), Дамир Кајић (7-6), Ненад Дробњак (8-3), Нермин Ајетовић (8-1). Поставили смо им неколико питања: Којим спортом се бавиш, колико дуго и зашто си изабрао баш тај спорт? Александра: Спорт који тренирам од своје 6.године, а укупно 9 година, је карате. Изабрала сам овај спорт јер се при тренирању сви делови тела развијају подједнако. Алекса: Мој спорт је пливање. Волим га јер равномерно развија све мишиће. Пливање тренирам већ 9 година. Вук: Џудоом се бавим већ осам година, а почео сам због проблема са лошим држањем и кичмом, али ми се овај спорт јако свидео. Дамир: Бавим се џудом дуже од 6 година. Тиме се бавим јер волим борбу. Ненад: Спорт којим се ја бавим зове се јаџент, а изабрао сам га због тога што га играју мушкарци и жене заједно. Нермин: Тренирам бокс већ 5 година, јер волим овај спорт. Који је твој највећи и најзначајнији успех који си постигао? Александра: Највећи и најзначајнији успех који сам постигла је сребрна медаља на светском купу у Умагу 2015.године. Алекса: Са својим клубом сам државни првак, а један од најзначајнијих резултата је освајање 3 бронзане медаље на међународном такмичењу у Бања Луци. Вук: Мој најзначајнији успех је 3. место на државном такмичењу. Дамир: Највећи успех 2. место на Балканском првенству постигао сам у Македонији. Ненад: Мој највећи успех је освајање међународне јаџент лиге у Русији са екипом „ЈП93“ из Темерина. Нермин: Највећи успех који сам постигао је бронзана медаља на европском првенству. Које си све земље посетио/ла захваљујући спорту којим се бавиш? На ово питање одговор је обухватио преко 15 земаља у распону од Италије до Русије, преко Словеније, БиХ, Мађарске, Црне Горе, Македоније, Румуније, Бугарске...па чак до Холандије. Питали смо их како гласи њихов животни мото? Сложили су се, заједнички мото гласи: „Никад пораз – само лекција!“ и „ Увек се бори и никад не одустај од својих снова!“ Шта би поручио/ла читаоцима „Ђачког срца“? Јединствени су и у поруци: Поручијемо вам да се бавите спортом и здраво живите, али и да будете добри ученици. Захваљујемо се нашим најбољим спортистима и желимо им још пуно успеха у школи и у животу.
6
Дани нашЕ мЛаДОСти СУ Дани нашЕ СРЕЋЕ МОјА ЛуЦКАСТА ПЕСМА
МОјЕ ОДЕЉЕЊЕ 4-6
Одувек сам желела да постанем вила једна необична без крила. Али мама каже да је боље да постанем куца, по имену Муца. Зато што су виле моћне и доносе снове ноћне. То сам желела од малих ногу па ми мама ,из шале, каже да могу.
Наш разред је добар, радан. Унашем разреду знања нико није гладан. У њему другарство влада, јер ништа се не може без друга и рада. Сви смо у њему равноправни, свако учити мора, кад неко не учи, то није фора. Лењир, маказе, свеска, оловка и гумица, хладовину нам свима прави шумица. Сви смо у њој другари и природе чувари. Нас тринаест, задруга права, као нека чудесна справа.
Александар Аладић 1-4
Тиана Бјелчевић 4-6
ЧАРОБНИ ШТАПИЋ Чаробни штапић да имам ја, Много бих ствари желела: Много играчака, Брдо маслачка. Ал’ оно најважније, Оно што желим најснажније, Је да имам крила, Да се винем у висине. Моја златна крила Да се виде у одразу Нила.
Никола Германац 4-6 Сањин Гулић 2-7
АВАНТуРЕ ШКОЛСКОГ ПРИБОРА
Николина Калабић 3-5
НЕОЧЕКИВАНИ СуСРЕТ СА ДРАГОМ ОСОБОМ Нисам уживала у самоћи, Јер сам знала да ми тетка неће доћи.
Јована Савковић 2-7
Чекала сам сатима, Да позвони пред вратима. Да с пута дође, И да туга прође. Тетка се ускоро вратила, Па смо се играле сатима.
Страхиња Цвијановић 4-7
Ђак сам другог разреда, па имам пуно школског прибора. Не остављам ствари на своје место, често се деси да одлутају. Једном сам угледала оловку како бежи из моје собе. Није желела да пише мој домаћи. Она иначе то сама ради, слуша моја наређења. Овога пута је оловка била гладна. Трчала је из собе у собу и тражила сендвич. Она је заборавила да заврши домаћи задатак. Појурила сам за њом, али она је брже-боље побегла испод кревета. Позвала сам брата да ми помогне и да јој направимо замку. Таман што сам успела да је ухватим, она је нестала из моје руке. Тргла сам се и схватила да је то био само сан. Моја оловка је стрпљиво чекала да кренемо у школу. Николина Петрашевић 2-6
Нада Челар 4-6
Миа Татљак 2-5
Никола Михајловић 3-5
Теодора Томић 2-5
7
Разиграна машта ПРВА ЉУБАВ
ПРОЛЕЋЕ
Кад се први пут заљубите, тај дан није обичан дан, то је нешто слично, као да вам је рођендан. Ја мислим да је свако доживео прву љубав. Ја мислим то бар. али ко ју је доживео зна да је то дар.
Пролеће је дошло и на дрвећу су се појавили мали бели пупољци. Када сам их видела знала сам да је стигло пролеће. Природа се пробудила из зимског сна. Ливаде су пуне деце и радости. На мирисно цвеће слећу вредне пчелице. Зеленило је свуда . Цвркут птица чује се са свих страна. У баштама људи саде воће и поврће. Пролеће доноси и дуже дане па имам времена и за учење и за играње. Моја сестра и ја стално се играмо напољу. Први мај и Ускрс су у пролеће. Први мај ћу провести у шуми. Тада печемо роштиљ. У пролеће замирише цвеће. Сунце је зубато и стидљиво. За пролећни распуст идем код баке. Тамо се играм са другарицама и с баком садим цвеће. Ваздух је свеж, ветар лагано пирућка. Свако вече идем у шетњу са мамом. Љубичице и висибаке су весници пролећа, мог омиљеног годишњег доба. Николина Нинковић 4-4
Амел Сабедини 4-2
ПАС Пас је паметна животиња. Има добар њух и веома је спретан. Пас има и добар слух и може брзо да трчи. Кажу да је пас човеков најбољи пријатељ. Мој пас се зове Џеки. Он има црну длаку, чупав реп и јако воли децу. Адријана Мишчевић 1-2
МАЧКА Волим многе животиње, али омиљена ми је мачка. Мачке су мале животиње. Имају четири ноге, светле очи и шпицасте уши. Имају кратку и нежну длаку и воле да се мазе. Лове мишеве и једу рибе, воле да пију млеко. Оне се пењу на дрво, скачу и играју се. Боје се паса. Оне мјаучу. Волим љубимце и желиела бих да једног дана имам мачку. Анастасија Ленхард 1-2
ЗЕЦ Моја омиљена животиња је зец. Волим зечеве зато што воле шаргарепу баш као и ја. Поред тога воле да једу и купус. Имају кратак реп и дуге уши којима одлично чују. Имају меку длаку и јако су нежни. Зечеви су плашљиви и брзи, крећу се скакутајући. Мени су зечеви занимљиви и слатки. Волела бих једног за кућног љубимца. Фатима Морина 1-2
ДОЖИВЕЛА САМ НЕШТО СМЕШНО Био је леп и сунчан дан. Ишли смо на Летенку да прославимо Први мај. Наше маме су хтеле да играју фудбал. Пошто их је било мало, позвале су жене које су седеле за столом поред нас. Кренуле су да играју али нису знале. Стално су падале, кад год би покушале да шутну лопту. Имале су лепе фризуре, али су се рашчупале од падања. Изелениле су одећу коју су носиле. Ми смо им се сви смејали, чак су нам и сузе цуриле од смеха. Никад се нисам тако пуно смејала. Било ми је пресмешно и никада нећу заборавити тај дан. Сара Сандић 3-4
Мој изум
8
Аутори(од горе ка доле): Ања Симић 4-2, Андреа Абановски 2-1, Борис Беличка 2-1, Дуња Мишчевић 3-1, Елена Сабо 2-4, Ема Кружан 6-2, Јована Златановић 4-3, Теа Крајиновић 5-5
Често правим изуме, али ми се деси да не ради или се поквари или варничи. Обожавам да правим изуме, али као што сте чули не успева ми. Овог пута сам успео да направим времеплов. Када сам га испробао радио је. Прво сам отишао у будућност и видео добитнички лото листић. Вратио сам се у садашњост. Од новца од лутрије направио сам подморницу са којом сам истражио водене дубине и открио нове врсте ајкула. Такође сам направио и летилицу са којом сам открио нову димензију. Уз помоћ свега тога направио сам ликове из цртаћа: „Сунђер Боба“, „Нинџа корњаче“ и др. Никад нисам био поноснији на себе, а мој времеплов се сада налази у тајној лабораторији на Марсу и чека да га опет покренем. Лазар Гулић, 5-6
ДРагЕ ЛиЧнОСти
МАјЧИНА МЕ ЉуБАВ ГРЕјE
Лана Савић 4-2
Николина Николић 8-5
уСПОМЕНЕ, ДОЖИВЉАјИ, СЕЋАЊА Имам многа сећања која су ми веома драга, али једно сећање ми је најдраже. И даље се сећам мог омиљеног члана породице – мог деке Јована. Водио ме је свуда са собом, ишли смо на разна места, куповао ми све што пожелим. Стално ми је говорио да идем код баке да јој кажем да пече палачинке јер њега неће да послуша, бранио ме од свих. Једноставно је био најбољи. Ово је моје најлепше и најдраже сећање и увек ће бити. Валентина Попић 5-4
МОјА НАјБОЉА ДРуГАРИЦА Моја најбоља другарица се зове Сара Сливњак. Упознали смо се кад смо били сасвим мали. Сара има смеђу косу. Тамнопута је. Има кестењасте очи. Сара се лепо облачи. Она је посебна зато што је весела девојчица. Време са њом ми брзо протекне. Ја мислим да је наше пријатељство право. Вук Јеличић 1-4
Мајчина ме љубав греје, где год да кренем хладно ми никад није. Мајчина ме љубав греје, и зато желим, да се мама поред мене , стално смеје. И кад мама, поред мене није, знам да ме воли. Чак када сам у другом граду, Чак у Београду. И снег кад веје мајчина ме љубав греје. Павле Сакан 4-3
ПРИЧА О ДЕТИЊСТВу МОјЕ БАКЕ Моја бака се зове Јованка. Она је рођена у Толиси, малом месту у Републици Српској. Бака ми је причала о многим својим доживљајима и играма. Причала ми је како је са својим другарима правила кућице од блата и глине, играла школице и прескакала вијачу. Осим тога, моја бака је прала судове, чистила кућу и чувала овце и говеда. Завршила је четири разреда основне школе. Волим своју баку из веома много разлога, а један од њих су њене узбудљиве приче из детињства. Ања Симић 4-2
ПРИЧА О ДЕТИЊСТВу МОГА ДЕДЕ Мој деда се зове Зећир. Његово детињство је било јако тешко. Са четрнаест година почео је да ради са коњима и зарађивао понеки динар за своје родитеље зато што су они били болесни и нису могли да раде. Био је јединац. Није имао брата ни сестру да му бар мало помогну. Након неколико година, његови родитељи су умрли. Много је туговао. Једног дана срео је девојку и одлучио је да се ожени. Након тога добио је ћерку. Испричао јој је своју причу. Рекао јој је да је као мали волео да игра фудбал, жмурке и све друге игре које су деца волеле, али није имао времена. Морао је да ради. Много ми је жао мог деде што је имао тешко детињство. Волим свог деду. Селмира Зубаку 4-2
МОјА СЕСТРА Моја сестра се зове Лара. Има две године и иде у вртић. Лара има плаву коврџаву косу, браон очи и дугачке трепавице. Она има мали прћасти нос, крупна уста и ситне зубиће. Има мале руке које су нежне и меке као јастук и мале нокте које не воли да сече. Ножице су јој брзе. Уши су јој мале и осетљиве, на њима носи минђуше које стално скида. Највише се боји чудовишта које смо измислили, а зовемо га Бау Бау. Када га споменемо она се уплаши и побегне у моју собу. Воли свако јело које мама спреми, поготово палачинке. Не воли да се облачи. Тада много плаче. Обично се игра луткама и бебама. Ставља их на кревет и покрива прекривачем. Једном су нам дошли гости, а на кревету је лежала беба. Човек је хтео да седне, а Лара је брзо притрчала и почела да вришти. Најтужнија сам била када је Лара била у болници. Волим своју сестру зато што је најслађа беба на свету. Николета Јокић 3-3
9
„OПРаштамО СЕ и СтРашнО ДУгим нОгама ОДЛазимО У СВЕт“
НА КРАју ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Осам година грађења пријатељства и љубави у мом разреду су непроцењиве. Сви тренуци добри, као и лоши су ми дубоко урезани у срце. Како изгледа крај? Да ли том пријатељству мора бити краја? Било је увек несугласица, нисмо се сви увек слагали и често је долазило до туча. Девојчице, све смо у узрасту кад има љубоморе на претек. Свађали смо се, мирили, али то што смо деца нас је враћало на прави пут. Сада када смо стигли чак до осмог разреда, чини се као да је све пребрзо прошло. Толико пута смо рекли:“Ја бих опет у први разред!“...али нема назад. Шта све доноси нова школа? Нове наставнике, нове предмете али оно најважније су нови пријатељи. Све изгледа као да ћемо се сви разићи и као да ће свако отићи на своју страну. Искрено, плашим се тога. Не желим да ово пријатељство које смо ми саградили тек тако нестане. Неки мисле другачије и кажу:“Једва чекам да одем и да више не гледам неке“, али када уђеш у ново одељење само ћеш видети хиљаду нових лица, празних, без оне топлине и загрљаја. Не слажем се, мислим да треба да наставимо са дружењем и уколико имамо слободног времена и воље поново да се окупимо. Волим свој разред и као што сам већ рекла сви тренуци су ми урезани у срце. Трудићу се да одржим то пријатељство, али ако ме живот одведе на другу страну обећавам да никада никога нећу заборавити! Јелена Радић 8-5
10
мирослав мика антић
ЖИВОТ ЋЕ НАС ОДВЕСТИ НА ДРуГу СТРАНу Осам година...осам година среће и туге, јединства и раздирања, лепих и ружних сећања и дешавања. Кроз шта смо све прошли а сад наши путеви се разилазе. Од почетка, од првога дана сам знао једно, знао сам да смо породица. Шта год нам живот наметао и кварио, кад год смо се свађали и мрзели, увек бисмо се измирили, изнова и изнова. Сваким даном смо се везивали све више и више, постали смо једно. А сад...сад после осам година труда и залагања, жртвовања и мора зноја и суза, неко или нешто би да нас растави. Ја то не желим и нећу да дозволим. Нико ми вас неће одузети и сакрити. Тражићу вас свугде, ма где били, јер сте ви моја породица. Ма колико ме живот удаљи и раздвоји од вас, увек ћу се сећати нас. Ми смо 8-5. Живко Пролић 8-5
11
ХРаБРОСт СЕ наЛази на нЕОЧЕКиВаним мЕСтима ХРАБРОСТ јЕ СМИСАО ЖИВОТА Храброст је нешто без чега не бисмо могли да живимо. Многи људи не би били забележени у историји да нису били храбри и да нису ризиковали. Да није храбрости не бисмо могли да смишљамо разне корисне или луде ствари. Има различитих храбрости, али су све важне па чак и најмања. На пример, да није Галилео Галилеј рекао да Земља није равна плоча него да је округла, никада не бисмо знали. Да хајдуци нису помагали народу, да нису стали против Турака, не би било Србије. Да Никола Тесла није ризиковао и да није био храбар ми бисмо живели у мраку. Да Вук Караџић није био храбар, на други начин, јер има различитих храбрости, и реформисао азбуку не бисмо тако лако научили да читамо и пишемо. Има много храбрих људи који су уписани у историју, неке сам већ набројала, али има их још много, међу њима су и: Милош Обилић, Карађорђе и др. За храброст исто сматрам и љубав. Храброст је и возити бицикл, певати, изаћи на бину... Има много врста храбрости, а и оне најмање су важне. Сматрам да је свако храбар, само треба бити јак и показати ту храброст. Маја Милутиновић, 7-2
„НЕ ПОСТОјИ ПРОДАВНИЦА у КОјОј МОЖЕШ КуПИТИ ПРИјАТЕЉСТВО“ МАЛИ ПРИНЦ Пријатељство се не може купити, оно нема цену. То зна само онај ко има једног правог, јединственог пријатеља. Прави пријатељ у животу је редак, иако је пријатеља безброј. Тог једног пријатеља препознаћеш. Он ће ти бити веран, увек ту и у добру и у злу. Према њему се мораш односити најбоље што знаш у животу. Постоје људи који се друже са неким само зато што је богат. Та пријатељства се веома лако изгубе. Једног дана се дружите, а већ другог не познајете. Људи који су имали таквих искустава изгледају срећно, али у дубини душе су сломљени и изгубљени. Њима је тешко. Сваком треба пружити шансу, некима и више пута, јер ако некога избегнеш можда си пропустио најлепшу звезду у свом животу. Ако неко некад отвори продавницу пријатељства, брзо ће пропасти. На почетку ће куповати, али брзо ће схватити да то није право пријатељство и да ће онио бити твоји „пријатељи“ док будеш имао новца. Зато најбоље да чекаш стрпљиво и полако. Јованa Перeски, 7-5
стрпљења, повисила тон и ту би настао проблем. Они би помислили најгоре о мени као што и ја мислим о неким наставницима. Првог дана би ме замрзели. Немам представу шта бих урадила тада јер када ученици једном замрзе наставника, то се тешко може променити. Најбоље је или не бити наставник или се прво ставити у њихов положај. Скупити снагу, стати иза катедре и добро сагледати ствари из њиховог угла, па тек онда коментарисати. Овај посао не бих ником препоручила и зато ћу да се вратим у моји лепу клупу, да слушам наставнике како предају и уче децу, а неко други, ако жели, може слободно да покуша. Милица Павловић 8-3
„СВИ ТРЕБА ДА ЗНАју ШТА ДРуГАРСТВО ЗНАЧИ“ Другарство је јако лепо. Човек да би могао да боље успе у животу треба да има подршку. Зато је другарство једна од важнијих ствари за мене ако желим да будем бољи. Неки људи су пријатељски расположени, а неки не воле пријатељство. Такви људи немају пријатеље јер их сви избегавају због њихове нарави. Често се осећају усамљено и запостављено. Зато је другарство важно да у таквим ситуацијама имамо некога да позовемо да нас развесели, да имамо помоћ када смо болесни. За мене је другарство важно зато што помоћу њега упознамо и прикупимо много другова. Оно ми је помогло да када неком другу треба помоћ, он најчешће зове мене, јер зна да сам добар и да ћу увек помоћи када треба. Да би то другарство опстало, морамо да се држимо заједно, да се помажемо. Другарство је важно и за ово: да у свакој ситуацији имамо некога за потпору, да идемо иако нам је тешко. Зато мислим да сви људи треба да знају за другарство. То је моје мишљење о другарству. Неко има и другачије мишљење од мене, али ово је добро мишљење о другарству. Немања Симић, 5-5
јА КАО НАСТАВНИК Највећи проблем у школи су наставници. Деца имају различита мишљења, некога воле, а неког не. Колика храброст, снага и воља је њима потребна да би ушли у учионицу и да би уопште нешто рекли. Не знам како бих то извела... Треба знати и умети објаснити деци, изборити се са њиховим смицалицама, подвалама, неозбиљношћу... То је јако тежак и напоран посао. Да сам наставница вероватно не бих знала шта да кажем када бих ушла у учионицу. Била бих преплашена. Колена би ми клецала и не бих знала како да започнем предавање. Деца би почела да причају, праве буку, а ја бих пошто немам пуно
12
Урош Хрушовски 7-6
Тара Миљатовић 7-1
„ЉУБаВ ЈЕ ЧОВЕКОВа ЧаРОБна ЛамПа КОЈа га ПРОСВЕтЉУЈЕ и ДУХОВнО наДаХЊУЈЕ“
„ОЧИју ТВОјИХ ДА НИјЕ“ Дан кад почне у мислима је једна особа, кад заврши, такође. Куд год да кренем-видим га у мислима, иако није ту. У мојим мислима постојиш ти, али за тебе нико не зна. Нико не зна да су твоје очи нешто што ме тера даље, да је твој осмех оно што ми улепша дан и поправи расположење. Кад погледам у те плаве бисере, видим цео мој свет. Твоји румени образи украду ми осмех и кад сам тужна. Цео дан бих могла гледати у твоје лице и пазити на сваки ситан детаљ за који само ја знам. Пристала бих на сваку глупост само да сам са тобом и да твоја топла рука држи моју. Смејала бих се на сваку теби смешну ствар. Проводла бих све време са тобом. Једноставно, дала бих све да си крај мене. По неком детаљу се посебна особа памти, по боји косе, очију усана и мирису. Али тебе памтим по свему, боји гласа и ходу. Ех...шта ти је љубав! Данијела Божић 8-5
ДА ЛИ ТО ЗАБОРАВИТИ? Љубав је јако чудна ствар. Често боли. Подсећа ме на пливање у мору. Ако не знаш да пливаш, вода те одвуче, ако знаш, остајеш на површини. Било је много лепих тренутака. И сада, док пишем о њему, осмех ми је на лицу. То су заиста били чаробни тренуци, тренуци који немају репризу... Са њим су сати пролазили као минути, месеци као дани. Живели смо у неком свом свету... Маштали и трајали... Он је био сан који сам сваку ноћ сањала, сунце које ме је сваким даном грејало, ружа која је вечно мирисала... Свих тих дивних речи сећам се и данас. Само једна грешка је била довољна да речи изгубе значење, а снови се сруше као кула од кокица. Питам се зашто је то урадио... Шта није ваљало... Често га проналазим кроз песме, стихове, слике... Када падне ноћ, сећања наилазе и мира немам. Плачем у себи. Тихо и без суза. Често се питам како му је, шта ради... Не усуђујем се да га назовем. Питам се да ли то заборавити. Можда и не може да се заборави. Остаје недовршена прича. Бар за сада. Александра Станојевић 8-2
ЉуБАВ Постоји једна мала, кратка, нејака реч „љубав“, коју сви тако лако и говоре да изгуби своје огромно значење. И баш због тога се већина запита: „Шта је то љубав?“ ,па истражују на разне начине. Верујем да се љубав, као и пријатељство стиче, рађа, и да се одговор може пронаћи само ако је својом душом и срцем осетиш. Многи људи за ту реч користе очи, које их понекада много варају. Љубав се рађа у пријатељству, неки је гаје и према странцима, Богу, као и породици, природи, свим живим бићима... Љубав често прати и љубомора. Она може да савлада човека, да у њему пробуди бес и мржњу коју не може да контролише. Мржња често споља делује веома јака, али је изнутра, у суштини, исто толико и слаба.
Љубав нема границу, увек расте и ствара нове изазове, који понекада терају човека на разне ствари. У њој не постоји самоћа, страх, несигурност, ако је права, увек те пази, чува, греје. Даје ти снагу да будеш спреман на све, јер знаш да ће увек бити са тобом. Многи се плаше да се жртвују за љубав, јер се плаше да не учине погрешан корак, али жртва љубав чини још бољом и јачом. Зато она никада не бира ни место ни време, јер колико је јака, толико је и храбра. Милица Перовић, 7-5
ПРВА ЉуБАВ Љубав је емоција коју деца упијају док су још мала, али постоји љубав која није љубав према породици, животињама... то је љубав према неком дечаку. Сви смо ми имали или још увек имамо прву љубав. Многи мисле да је никада неће заборавити, да се више неће заљубљивати али временом схватимо да то није тако. Свако се промени због прве љубави, постаје зрелији. Осећамо се срећно или тужно, све зависи да ли је та љубав узвраћена.Та особа некоме улепша дан чим је види, а некоме погорша. Ми, деца, се најчешће заљубимо без разлога, обично због изгледа, без обзира на његове особине. Заљубљивост је мана свих нас, па без обзира на све ми волимо. Имамо само један разлог да се заљубимо, а много њих да се одљубимо. Много пута смо несрећни јер нас та особа не примећује. Сви плачемо због прве љубави, као да нам је последња. Желимо да прва љубав траје заувек, да никада не престане. Брзо се заљубимо, споро се одљубимо. Али све то нестаје када се опет заљубимо. Бићемо још пуно пута заљубљени, живот је пред нама. Јована Новковић 7-3
Милица Павловић 8-3
Кристина Ефенбергер 8-4
Сара Радаковић 8-3
13
ПаРЛамЕнтаРнО и тимСКи ВРШЊАЧКИ ТИМ Сигурност деце, поред едукације, представља приоритет. Да би школско окружење било подстицајно и сигурно, оформљен је Вршњачки тим. Ово тело састављено је од по два ученика из свих шестих и седмих разреда. Они су вршњачка компонента у борби против насиља, занемаривања, неприхваћености, као и свих осталих изазова које доноси одрастање. То је подршка ђацима од стране њихових пријатеља. Разним активностима овај тим промовише сарадњу и међусобно прихватање. Тим је присуствовао и предавању професорице са Правног факултета, Драгане Ћорић, која је између осталог један од твораца нацрта „Алексиног закона“, те је стручњак из области вршњачког насиља. Заједнички закључак ђака и гостујућег предавача је да је насилник тај који дубоко у себи носи бес, несигурност или тугу, а питање које се намеће само по себи је „Шта је то што те боли толико па мислиш да ће нестати ако мене повређујеш?“. Но, и веселије теме су исто тако обрађиване, а нарочито оне везане за прве љубави и устрептала срца. У договору са наставницом Боженом Лазић, за Дан заљубљених је у хол школе постављена кутија у коју су ђаци могли да убаце љубавна писма. Исказивање осећања својој симпатији, па макар и анонимно, учинило је многе ђаке срећним, озарило њихова лица и заруменело образе. Координатор Сенка Стојнић
НЕ БАЦАј, РЕЦИКЛИРАј!
уЧЕНИЧКИ ПАРЛАМЕНТ
На часовима грађанског васпитања размишљали смо какву акцију да направимо, шта фали нашој школи. Одлучили смо се да рециклирамо. Рециклираћемо пластичне чепове и искоришћене лименке, јер бисмо то свеједно бацили. Придружили смо се акцији “Не бацај, рециклирај!“, Удружења грађана из Петроварадина. Пластичне чепове даћемо у хуманитарне сврхе да бисмо помогли људима којима је та помоћ потребна, док новцем који ћемо добити рециклирајући лименке можемо да купимо ствари које ће нам улепшати школовање. Молимо све ученике да се придруже акцији и убаце лименке и чепове на предвиђена места или у контејнере.
УП је законом загарантована институција која на демократски начин заступа интересе ученика и заступа њихово учешће у доношењу одлука које се њих непосредно тичу. У нашој школи УП постоји од школске 2006/2007. године. Чине га по два ученика 7. и 8. разреда . У овој школској години УП чини 27 ученика. Председник УП-а је Никола Зекић (8-2), заменик председника је Живко Пролић (8-5), а записничар Ненад Дробњак (8-3). Након конститутивне седнице, разговарали смо о успеху ученика, хуманитарним акцијама, обележавању Дана школе и спољашњем вредновању квалитета рада у нашој школи. Имали смо госта, професора психолога Недељка Јовића, који нам је одржао предавање и водио радионицу „Млади у вртлогу насиља и дроге“. Имали смо прилику да видимо и веома потресан документарни филм о страшним последицама проузрокованим узимањем наркотика. Упознали смо се и са основним принципима сарадничке ненасилне комуникације као што су тимски рад и „Ја – говор“ или „говор жирафе“. Координатор Загорка Марковић
Јасмина Хакањин и Иван Марош, 6-4
ХуМАНИТАРНЕ АКТИВНОСТИ НАШИХ уЧЕНИКА Током месеца октобра организован је хуманитарни турнир у малом фудбалу „Играјмо за Марију“ на коме је учествовала 21 екипа нашихученика од 5-8. разреда. У току акције прикупљено је 11280,00 динара, као помоћ ученици 8.разреда која се налази на болничком лечењу. Такође, организована су и два хуманитара концерта школског хора „За Маријин осмех“ и концерт „За Немању Пешића“ под руководством наставнице музичке културе Драгане Маријановић у Културном центру општине Беочин.
14
Ликовни конкурс “КРВ ЖИВОТ ЗНАЧИ”
Општинско такмичење и покрајинска смотра “ШТА ЗНАШ О ЗДРАВЉУ“
на КРиЛима МАШКАРАДА И ове школске године ОШ „Јован Грчић Миленко“ из Беочина је тардиционално учествовала на Машкаради у организацији Музеја Војводине у Новом Саду. Наставнице ликовне културе Весне Мијин-Томић и Вишња Тривунчевић као и ученици прерушени у пахуљице су, 24. фебруара, свечано шрошетали улицама Новог Сада, низ Дунавску, па Чика Јовином, до Дунавског парка. Ту су проглашене најуспешније маске, а наша школа је освојила пехар за учешће. Ово је било једно веома лепо и креативно дружење.
ВРЕДНИ ЛИКОВЊАЦИ
ПОБЕДА НАШИХ уЧЕНИЦА НА МуЗИЧКОМ ФЕСТИВАЛу „ФЕ ДЕМуС“ Ученице ОШ“Јован Грчић Миленко“ из Беочина: Катарина Живковић, Љубица Стаменковић и Милица Перовић, под вођством наставнице музичке културе Драгане Марјановић, представљале су своју школу на музичком фестивалу „ФЕ ДЕМУСУ“ у Београду. У организацији Дечјег културног центра Београда одржан је 21. Републички фестивал дечјег музичког стваралаштва „Деца композитори“ у 2016. години. Представници наше школе освојили су 3. место, вокалном композицијом под називом „Пријатељство почиње“. Републички фестивал дечјег музичког стваралаштва “Деца композитори“ афирмише самостално дечије музичко стваралаштво и креативан рад одраслих са децом. Деца пишу текстове и компонују, а затим изводе те песме. Честитамо нашим талентованим музичарима на још једном забележеном успеху и надамо се да ће се успеси и даље низати.
И ове школске године наши вредни и талентовани ученици су учествовали на многим ликовним конкурсима и колонијама, као што су: ликова колонија „Између два моста“ у организацији СОШ „Милан Петровић“ у Новом Саду, затим, међународни ликовни конкурс „Вода-вода“ и Креативна чаролија у организацији Бање Врујци.
ТАКМИЧЕЊЕ у КАРИКАТуРИ „МАЛИ ПјЕР“ Школско такмичење у карикатури „Мали Пјер“, у организацији Министарства просвете и Друштва љубитеља деце Србије, одржано је у нашој школи 23. фебруара 2017. године. Такмичење је обухватило ученике нижих и виших разреда. Пред нама су настајале изузетне карикатуре на тему „Дечијих права“. Најуспешнији ученици су у месецу марту учествовали на општинском такмичењу, а њихови радови су послати на окружно такмичење у основну школу у Тителу. Карикатуре наших ученика су биле изузетно запажене и послате на републичко такмичење у Београд. У вишим разредима посебно су се својим радом истакле Исидора Шкорић и Сара Радаковић 8-3, а у нижим разредима Нада Челар 4-6.
ТРАДИЦИОНАЛНА ПЕСМА Републичко такмичење у певању традиционалне песме одржано је у Београду 21.5.2017.године. Под руководством наставнице музичке културе Весне Гојић представници наше школе постигли су завидне резултате: 1. место својиле су Милица Вељковић 2-3 и Јелена Савковић 8-3; а 2. место освојиле су Анђела Савић 4-6 и Дајана Јеленић 5-1. Честитамо!
РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ХОРОВА „РуСКА ПЕСМА“ , ГИМНАЗИјА „ЛАЗА КОСТИЋ“, НОВИ САД
Хор наше школе и наставница Драгана Марјановић су 26.11.2016. на регионалном такмичењу-фестивалу „Руска песма“ одржаном у Гимназији „Лаза Костић“ у Новом Саду, освојили 1. место и пласирали се у финале које ће се одржати у Руском дому у Београду. ЧЕСТИТАМО! НАШ ХОР УЧЕСТВОВАО ЈЕ И НА МАНИФЕСТАЦИЈИ „ДАНИ РУСKЕ KУЛТУРЕ“, НА САЈМУ KЊИГА У НОВОМ САДУ.
ШКОЛСКИ ХОР НА ПРОСЛАВИ ДАНА РОМА У ДОМУ KУЛТУРЕ У БЕОЧИНУ
15
на СВЕтУ има СВаКаКВиХ ЧУДЕСа ГЕОГРАФИ БИЦИКЛИСТИ Чланови Географске секције ОШ „Јован Грчић Миленко“ из Беочина, 10.9.2016. год. кренули су бицикловима испред школе у пратњи наставнице географије Весе Ивановић до Дунава. Ова вожња имала је за циљ промовисање здравих стилова живота, очувања природе (без издувних гасова), али је и наша подршка Снежани Радојичић на њеном путу око света бициклом као и развијање интересовања код наших ученика за истраживачки рад. Пронашли смо на обали Дунава обележје на коме пише надморска висина Беочина, направили смо паузу и уз освежење (лимунаду) и мали предах вратили се до школе. Имали смо пар цикло проблема (две пробушене гуме и једну отпалу педалу) све остало протекло је у реду. Задовољни смо јер смо све циљеве остварили без проблема.
ЛИКОВНО-МуЗИЧКА ЕКСКуРЗИјА Петнаесторо музички и ликовно изузетно талентованих ученика наше школе, у пратњи наставнице ликовне културе Весне Мијин Томић и наставнице музичке културе Весне Гојић, 26. новембра 2016. године, посетили су четири музеја у Београду. Најпре Афрички музеј у ком су изложене: афричке маске, употребни предмети, скулптуре и фотографије. Оно што је кустос посебно истакао су најкарактеристичније афричке фризуре које је показао путем видео бима уз објашњење и причу како су и зашто настале. Након тога ученици су приступили раду - креирању афричких фризура са разноврсним ликовним материјалима. Радионица је трајала сат и по, а након тога је следио дефиле ученика са фризурама. Након ове посете разгледали смо кућу Краља Петра I у којој смо погледали колекцију мањих слика под називом „Сажвежђа“ савременог београдског сликара Вељка Михајловића. Затим смо посетили Конак Милоша Обреновића где смо поред сталне поставке видели још две изложбе: „Изложбу панк портрета династије Обреновића“ и „Обреновићи у стрипу“. На крају посетили смо Легат Петра Лубарде, најистакнутијег сликара српске модерне 20. века. Ова стручна екскурзија је изузетно едукативна и занимљива. Ученици су проширили своја знања и таленте и инспирисали се за даљи креативан рад на пољу уметности. Сматрамо да са оваквом праксом треба наставити јер се на овај начин буди жеља за даљим радом код ученика.
16
ПУтУЈЕм, заПаЖам, БЕЛЕЖим ПОСЕТА ЦРКВИ СВЕТОГ ВАСИЛИјА ОСТРОШКОГ у БЕОЧИНу
ПРЕДНОВОГОДИШЊА ШЕТЊА НОВИМ САДОМ
Одељење 5-6 са разредним старешином Драганом Митићем посетило је Цркву Св. Василија Острошког у Беочину. Како одељење чине ученици подручних одељења Раковац и Черевић, мнoги од њих су први пут ушли у ову прелепу цркву управо 4. новембра 2016. г.
Ученици 5-5 и 5-6 ОШ “Ј.Г.М.“ из Беочина са својим одељењским старешинама посетили су Нови Сад и уживали у лепоти окићеног града пред Нову 2017. годину, тачније 14. децембра 2016.г., провозали се кочијама и помало смрзли, али свакако лепо дружили.
ПОСЕТА БИОСКОПу
ПОСЕТА СНП-у у НОВОМ САДу
Ученици 6-4, ОШ“Јован Грчић Миленко“ из Беочина, са својом разредном, наставницом Весом Ивановић, посетили су новосадски Биоскоп „Арена“ (Arena Сineplex), 26. априла 2017. године и лепо се забавили и уживали гледајући комедију „Мали шеф“.
Наставница музичке културе Драгана Марјановић организовала је посету ученика ОШ”Јован Грчић Миленко” из Беочина Српском народном позоришту у Новом Саду. Ученици су у уторак, 20.децембра2016.године, уживали у оперети “Кнегиња чардаша”, а затим наставили уживање у новогодишњем амбијенту града.
ФИЛМ „ЗОНА ЗАМФИРОВА“ у БЕОЧИНу Ученици 5. и 7. разреда ОШ“Јован Грчић Миленко“ из Беочина присуствовали су пројекцији филма „Врати се Зоне“(Зона Замфирова 2) у Културном центру општине Беочин, 1. фебруара 2017. године у организацији наставника историје Драгана Митића и наставнице српског језика Радмиле Јовановић.
ПОСЕТА МАЂАРСКОј Одлични ученици су добили наградно путовање у Мађарску, 28.септембра крећемо у авантуру! Сама атмосфера у бусу загарантовала нам је одличан провод. Стижемо у место Батању где нас је угостила љубазна српска школа. Дружили смо се са мађарском децом, играли разне игре и гостили се слаткишима. Након тога кренули смо на ручак који је као и сваки други дан био изврстан. Остатак дана провели смо обилазећи Батању. На крају дана угодно смо се сместили у хотел „Nonious“ који у свом склопу поседује ергелу нониус коња. Освануо је и други дан који смо провели у Ђули обилазећи тврђаву и “каштел“ где смо научили какав је живот био некада. Тог дана друштво су нам правили ђаци из српско-мађарске школе. На крају дана имали смо прилику да видимо 3Д пројекцију на двору. Дошло је време да се крене кући. Спаковали смо наше мале кофере, обишли ергелу и полако кренули кући. Успут смо свратили до Сегедина где смо током обиласка града посетили православну цркву и католичку катедралу. Обишли смо и велики тржни центар „Tesco“ . На крају овог пријатног дружења, сачекали су нас мали знаци пажње. Колико смо захвални директорици школе, толико смо захвални и људима који су нас тамо пријатно угостили. Стекли смо једно лепо искуство и много нових пријатеља. Ученици одељења 8-5 (Магдалена Топаловић, Александра Трифковић, Светозар Ђуричин, Живко Пролић)
17
наши УСПЕСи уСПЕСИ НАШИХ уЧЕНИКА НА ОКРуЖНИМ ТАКМИЧЕЊИМА у ШК. 2016/2017. ГОДИНИ
уСПЕСИ НАШИХ уЧЕНИКА НА РЕГИОНАЛНИМ ТАКМИЧЕЊИМА у ШК. 2016/2017. ГОДИНИ МУЗИЧКА КУЛТУРА - Фестивал хорова „Руска песма“
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК
Хор школе 1. место и пласман на републичко такмичење
Иван Угрешић
8-3
3. место и пласман на републичко такмичење
Мина Грчић
8-6
3. место и пласман на републичко такмичење
ЛИКОВНА КУЛТУРА - карикатура „Мали Пјер“
ЏУДО - Школско првенство Војводине Шабан Диљај
4-2
1.место
Маша Новаковић
2-7
1.место
Нада Челар
4-6
2. место
Филип Шкамла
8-1
1.место
Никола Ракарић
3-6
2. место
Анђела Германац
6-3
1.место
Исидора Шкорић
8-3
2. место
Гордана Јурковић
8-1
1.место
Сара Радаковић
8-3
2. место
Марко Матијевић
7-2
2.место
Мина Савић
2-6
3. место
Сањин Гулић
2-7
3. место
Ана Шкамла
4-1
3. место
Јован Пролић
6-4
3. место
ГЕОГРАФИЈА Јован Божић
7-4
2. награда
Вук Петковић
8-6
3. место
Никола Максимовић
7-3
2. награда
Давид Шпегар
8-3
3. место
Светозар Ђуричин
8-5
3. награда
Јована Стјепановић
5-3
3. место
6-3
похвала
ФИЗИКА Урош Поповић
уСПЕСИ НАШИХ уЧЕНИКА НА РЕПуБЛИЧКИМ ТАКМИЧЕЊИМА у ШК. 2016/2017. ГОДИНИ
МАТЕМАТИКА Нада Челар
4-6
похвала
Вук Петровић
4-1
похвала „ФЕ ДЕМУС“ фестивал „Деца композитори“ Ема Крижан
БИОЛОГИЈА Синиша Петош
5-3
2. место
Маријана Мајсторовић
6-2
2.место
Мирко Дабарчић
6-4
2. место
Јована Новковић
7-3
2. место
Милана Жижа
7-3
2. место
Немања Симић
5-5
3. место
Јасмина Хакањин
6-4
3. место
Лана Рајак
6-4
3. место
6-2
2. награда за композицију „СРЕЋНА ПЛАНЕТА“
Катарина Пантелић 6-3
2. награда за композицију „СРЕЋНА ПЛАНЕТА“
Фестивал хорова „Руска песма“ Хор школе
3. место
Традиционално певање соло песме Милица Вељковић
2-3
1. место
Јелена Савковић
8-3
1. место
Анђела Савић
4-6
2. место
Дајана Јеленић
5-1
2. место
Филип Шкамла
8-1
1. место
Маша Новаковић
2-7
2. место
Шабан Диљај
4-2
2. место
Анђела Германац
6-3
2. место
Окружно првенство у пливању за ученике основних школа Алекса Геновски
7-4
5. место у дисциплини 50м делфин стил
Окружно такмичење у кошарци за дечаке 4.место Окружно такмичење у одбојци Учешће
ЏУДО
Ана Шкамла
4-1
3. место
ШАХ
Гордана Јурковић
8-1
3. место
Наташа Ђачанин
Вук Петковић
8-6
3. место
18
5-3 3.место и пласман на републичко такмичење
заБаВи СЕ ... СазнаЈ ... АуТИЗАМ-ШТА јЕ ТО?
РАНИШ ПСА ДА ТЕ ујЕДЕ
Аутизам је реч која се у последње време често помиње у свакодневном животу.Шта ова реч заиста означава? Аутизам је назив за развојни поремећај који настаје у раном детињству, а односи се на поремећај комуникације и социјалне интеракције. Први га је описао психијатар ЛЕО КАНЕР ,давне 1944. године.Сметње су највише изражене у домену комуникације, разумевању и прихватању правила и захтева које социјалне ситуације постављају. Стереотипни облици понашања се често срећу код деце са аутизмом; реагују узнемиреношћу при безначајним променама –распореда ствари или активности,редоследа седења и сл. Интересовања су им често ограничена (за бројеве,за музику, за телефонске бројеве,за стрипове). Према важећим подацима, аутизам се јавља код 20-30 деце на 10000 рођених. Заступљеност је иста у свим срединама, без обзира на расну, националну и етичку припадност, социјални и економски статус. Чешће се јавља код дечака. Већина деце са аутизмом може да учи. Програми образовања треба да буду индивидуално прилагођени, како би дете оптимално развијало своје комуникативне, социјалне, сазнајне и друге вештине. Подстицање учења у вршњачкој групи је неопходно. Социјална размена, сарадња, усвајање низа правила понашања, не могу се другачије учити него кроз социјалне контакте. Понашање детета са аутизмом не треба посматрати као непримерено и неадекватно, већ га сагледати као покушај детета да разуме свет око себе, који је за њега често непредвидив и збуњујући. Свако дете са аутизмом је јединствено. Аутизам се не лечи. Деца са аутизмом се изгледом и на први поглед не разликују од друге деце.Она су ту крај нас и међу нама: „Може изгледати да се ја не желим играти са другом децом на игралишту, али понекад ја једноставно не знам како започети разговор и придружити се.Ако охрабрите другу децу да ме позову да им се придружим у игри с лоптом,могуће је да ћу ја бити одушевљен што сте ме укључили у игру“.
Прича се да је Јован Стерија Поповић писао“ Кир Јању“ по лику свог оца који је био велики циција. Кад је Стерија послао оцу ову своју књигу и кад ју је старац прочитао и познао у њој себе, кажу да је рекао: „ Раниш пса да те уједе!“
Љиљана Михајловић, школски психолог
ДАј РЂу у ШКОЛу -Господине, како мој син у школи?- упита Стевана Сремца један нишки грађанин прве године његовог службовања. -Бога ми, право да кажем, неће да учи, рђаво је... -Тако је! Несрећа је то: да је добар, ја бих га дао на занат, али рђа, није ни за шта, па сам га натерао да иде у школу. Фала ти!
ЖЕНИДБА Питају Љубомира Ненадовића зашто се не жени, а он каже: -Нека, нека! Много је боље да се човек ожени у старије године, како ће децу таман изродити, па умрети. Ако му деца буду рђава, људи ће рећи: „Није ни чудо, расла су без оца, па су зато рђава!“ Буду ли добра, свет ће казати:“Е, брате , а ко им је отац!? Зар ивер може далеко од кладе?“ Из књиге „Знаменити Срби у анегдотама“
„МАТЕМАТИЧКЕ“ ШАЛЕ -На свету постоје три врсте људи: они који знају да броје и они који не знају. -Сваки доказ се може извести у једном реду- ако почнемо довољно далеко с леве стране. -Математика је као љубав- једноставна идеја, али може да се закомпликује. -Учитељ: „ Ако си имао 100 динара и замолиш оца за још 100 динара, колико ћеш имати?“ Ученик: „ 100 динара.“ Учитељ: „ Ти не знаш аритметику.“ Ученик: „ Ви не знате мог оца.“
-МОЗГАЛИЦЕПРВА: У једној згради станују три другара: пекар, лекар и апотекар. Један од њих се презива Белић, један Сарић, а један Перић. Перићево занимање у основи има заменицу женског рода. Пекар је млађи од онога чије презиме у основи има један придев. Како се презива пекар? _____________ Како се презива лекар?_____________ Како се презива апотекар? ___________ ДРУГА: Детектив Прокић открио је кривца који је повредио једног младића. Кривац, времешни Јован Поповић, био је одраније познат полицији. Које питање је Поповићу поставио детектив Прокић? А) Шта си учинио младићу? Б) Шта си учинио, младићу?
19
гаЛЕРиЈа “ЂаЧКОг СРЦа”
Адријана Кошћал 2-1
Стефан Сокола 6-1
Анђела Савић 4-6
Огњен Степанов 1-2
Зоран Ковачић 2-4
Слобода Панаотовић 2-7
Лука Абаџин 4-7
Константин Ижак 1-1 Лана Савић и Дуња Благојевић 4-2
Челебија Селими 1-2
Страхиња Вишњић 2-7 Милица Павличевић 1-6
Маша Новаковић 2-7
Никола Јовић 2-7 Џенифер Сапи 3-3