__MAIN_TEXT__
feature-image

Page 1

ОШ „Бранко Радичевић”, Батајница и ИО Бусије

Мај 2021. године

Број 1

______________________________________________ Часопис ученика 3. разреда

оs.brankoradicevic73@gmail.com

Паркови у Европи Паркови у Србији

Главни уредник: Радмила Шоргић Сарадници: Ана Матић, Јелена Павлица, Вишња Месаровић, Данијела Илић и Ивана Филиповић Готић


Парк је део града или предела у коме се налази одржавано зеленило. Одржавање паркова обично финансира градска управа или градска четврт на чијој површини се налази парк или власник прилегле зграде. Функција парка је естетска или релаксациона. Људи парк користе за шетњу, седење или одмарање, а деца се у њему играју. Типични парк садржи стабла, жбуње, путеве, стазе и алеје са цвећем. Паркови често садрже и водене површине: језерца, базене или потоке. Може да буде ограђен и да садржи разне декоративне објекте као и скулптуре или фонтане. Некад државно или локално руководство проглашава неки парк „народним парком” или националним парком - предео са циљем очувања природе, често због тога што ту расту биљке ендемити или угрожене животиње. Градски паркови поред осталог смањују загађеност ваздуха а за време великих врућина могу да снизе топлоту у градовима.

2


Стари век Источњачки врт Овај врт налазимо

код

Египћана,

Медијаца,

Персијанаца,

Индуса,

Вавилонаца и Кинеза. Вртови су се третирали на архитектонски начин. У Асирији је врт извор благостања и то је племенито занимање и свети посао. Источњачки врт је правилног облика и симетричан изузев код Кинеза који су градили асиметричне вртове органских форми. Овај врт је имао јаке зидове на правоугаоној основи и на укрштању две ортогоналне главне комуникавије (које формирају крст у оквиру унутрашности парка), налазила се вода, имао је хлад од високог растиња и у њему није било цвећа.

Висећи вртови Најзначајнији паркови у изградњи

вртне

архитектуре

из

Месопотамије су висећи паркови Семирамиде у Вавилону

које

античко

време

сматрани

за

су

у

били

једно

од

3


седам чуда света. Приписују се краљици Семирамиди која се поистовећује са асирском краљицом Шамурамант. Ови вртови се до данас не могу локализовати тако да професор Кеј Бридерсон изражава сумњу да они постоје само у људској фантазији. Ови вртови су имали 20 спратова и били су високи 25 метара. Иако вероватније израз „висећи” није адекватан и настао је током превођења старогрчких извора и пре би одговарао израз „кровни“ или „терасасти“ вртови који су били на уздигнутим терасама.

Египатски врт Египатски

врт

је

у

строфим геометријским формама

у

праволинијском поретку и приказан је на многим фрескама од стране сликара.

египатских Ограђен

је

зидом и ослоњен на водену површину реке Нил, има дрвореде, базене са лотосима, а цвеће је оивичено живидом. Из доба Египта остао нам је један мали модел парка поглавара Ментухотепа II. Из времена Рамзеса III познато је 513 различитих паркова. Врхунац градње вртова је био у доба Новог царства у периоду између 1550. године пре нове ере и 1080. године пре нове ере, када су владали Тутмозис III, Акхенатон, Размес II и Тутанкамон.

4


Кинески вртови Развој кинеске вртне уметности је био око 3000. године пре нове ере. Кинески врт се у основи разликује

од

у Европи који

египатских су

се

вртова развијали

и

вртова све

до

доба ренесансе и садржи цео ред знакова и симбола и његов циљ је формирање хармоније између замље, неба, стена, воде, дрвећа, путева и биља (седам ствари у врту). Преко воде односно потока пролази се преко полукружних мостића који у односу са виђеним одразом формирају правилан круг који је кинески симбол за небо. Кинески врт се заснива на природним облицима и разликујемо o

Врт очараности

o

Врт ужаса

o

Врт разоноде

Грчко-романски врт У Грчкој и Риму су били јавни вртови и чувени су Хадријанови вртови. Јављају се и артијумски вртови који повезују врт и кућу. Овакви атријумски типови зграда са атријумским вртовима јављају се још и данас у савременој архитектури. У Грчкој и Риму вртови су ортогонално сазидани.

5


Средњи век Паркови у Италији и Француској Ови паркови су правилни геометријски вртови који садрже и воћњаке и леје, базене за купање, волијере и виваријуме, као и друга обележија, маште и идеја којих је било јако много и ако не толико финансијских могућности да се те идеје адекватно реализују. Били су омеђени зидом правоугаоним у основи, у средини се налазила фонтана, априлак са цвећем и травом који је био оивичен дрвећем у виду правоугаоника, клупе и све стазе су биле праве. То су биле невелике површине у оквиру манастира или замкова.

Маварски вртови на Иберијском пулуострву у Шпанији Били

су

вртови

чаробњаштва воде у којима су се налазили фонтане, водоскоци, рибњаци.

базени

и

Познате

су

чувене

баште

у Алхамбри, Гренади, Севи љи са лепим фонтанама. Комуникације

су

биле

ортогоналне и праволинијске уклапали су се у зграде и били су ограђени зидовима.

6


Ренесанса Паркови у Италији и у Француској Ренесансни паркови су правилних облика и нису великих димензија, ограђени су и подупрети су потпорним зидовима. Познати су Белведерски вртови у Ватикану архитекте Брамантеа или вртови у вили д' Есте у Сен Жермен-Ен-Ле.

Барокни паркови Барокна уметност градње паркова у Италији није донела битних промена и развија

се

углавном

то

што

се

дешавало

у

периодима

ренесансе. Барокни парк се развија у два правца један је под утицајем домороде уметности а други под утицајем француске вртне архитектуре.

У Француској су посебно значајни паркови у сливу реке Лоаре око замкова. Луј XIV се

појављује

као

значајна личност у погледу наредбодавца

а

архитекта Андре ле Нотр је био извођач – градитељ вртне архитектуре. Прво велико дело Ле Нотра је био дворац Во–Ле–Виконт по жељи министра Никола Фукеа. После смрти Фукеа све његове уметнике је 7


преузео Луј XIV и 1663. године започиње градњу Версаја. Поред парка и дворца Версаја, Ле Нотр је градио и изван своје земље и у Енглеској је добио титулу племића. Француски паркови су правилни паркови за разлику од неправилних енглеских паркова. После Француске револуције страдали су многи паркови племића али је Версај био поштеђен. Основни елеменат француског врта је партер и главна перспектива. У партеру су главне површине денивелисане на равном терену испред дворца. То су цветне површине уобличене декоративно. По свом начину обраде партери су имали називе, као чипкасти партер, водени партер и слично. Главна перспектива се остварује дуж главне алеје која као завршетак има неки објекат, водену површину

или

се

као

у

Версају

протеже

унедоглед.

Споредним

перспективама се наглашавају интересантни делови парка. Шетна алеја је покривена сводом од зеленила.

Усамљено

дрво се не јавља и оно је

предодређено

скупно

за

деловање.

Шуме и шумарци су градирани по висини и тако се налазе од партера до високих шума. Живица која се подкресује у виду стереометријских форми се налази у виду палисада које заклањају погледе. Скулптуре су из грчке митологије. Денивелисани терен се савлађује степеништима. Оранжерије су покретне шуме у сандуцима. Општа концепција имала је тенденцију да посетиоца води тако да он мора у себи да

8


носи мисли о величанствености простора и да је гоњен редозналошћу. Углавном се улагало много труда да се поново створи природа. Енглески

природни

паркови су засновани на приближавању

природи,

ту се не употребљавају строге форме

геометријске и

примањују

симетрије се

и

органске

форме. Виљам Шемберс је скренуо пажњу на особености кинеског парка и створио нови правац у вртној архитектури у Европи. Тако и данас постоје два прилаза у решавању вртне архитектуре и хортикултуре један је геометријски правилан француски парк док је супротност њему енглески парк који се залаже за примену органских и природних облика који имитирају природне расподеле и нису геометризирани.

Модеран парк Зеленило је све заначајније у људском животу. Неопходан је приснији додир са природом и то је физиолошка потреба која је променила схватања о парковима и зеленилу у граду. Зеленило побољшава микроклимат тамо где природни климат губи свој значај. Зеленило изазива емоције на посматрача и вештина уређивања градова заснива се на укусу и мери. Данас у целом свету постоје закони о заштити природе.

9


Савремени парк Савремени парк мора бити вишенаменски и за разне врсте посетилаца.  Мирни део (тихи део за старије особе)  Забавни део (бучни део за младеж)  Део са изразитим спортским садржајима- нешто шире изолован.  Дечји парк (долази у обзир приликом решавања већих паркова) Парк

је

најпривлач нији

део

градског живота и у њему треба организова ти и неки друштвени живот. Улаз у парк је обично врло наглашен. Парк треба сваком да пружи по неку удобност. Праве стазе нису добре јер дају увек исту перспективу док органске криве стазе пружају различите утиске. Степенице дају велике композиционе могућности. Вода је врло важна за парк који мора имати и пропланака. Пожељно у савременим парковима је разнобојно цвеће које цвета а мрежом стаза се обезбеђује лаки преглед и увођење до појединих центара. О парковима и цвећу се брину баштовани а постоји дилема дали треба да их пројектују и изводе архитекти или хортикултурци.

10


Дизајн

Дизајн парка може да одређује опсег његових корисника. Шетачи се могу осећати несигурно на стази мешовите употребе, којом доминирају брзи бициклисти или коњи. Различито уређење пејзажа и инфраструктуре може чак да утиче на стопу коришћења паркова међу децом у зависности од пола. Паркови су део урбане инфраструктуре: за физичку активност, за окупљање и дружење породица и заједница или за једноставан предах. Истраживање открива да људи који вежбају на отвореном на зеленим површинама имају више користи од тих физичких активности у погледу менталног здравља. Обезбеђивање простора за активности особа свих старосних доба, способности и ниво прихода је важно за физичко и ментално благостање јавности. Паркови такође могу да буду корисни за опрашиваче, а неки паркови (попут Солтдин Овала у Источном Сасексу) су били редизајнирани тако да пружају бољи приступ полинаторима.

11


Парк Семпионе

Овај парк се налази у Милану у Италији. Милано је град у ком може заиста да се ужива у знаменитостима и лепоти. Један од примера за уживање је и парк Семпионе. Овај велики градски парк је настао 1888. године. Обухвата простор од 386.000 м², од дворца Сфорца до Трга Семпионе у Милану. Његов идејни творац је Емилио Алемање. У оквиру овог парка налазе се локалитети попут Наполеонове арене, кула, Триенале театра и Градске библиотеке. За посетиоце овог парка, обезбеђен је садржај за одмор и рекреацију као што су игралишта за децу, стазе за шетњу и места за пикник. Поред богате културне понуде, овај парк, у коме се налазе и мостови, пружа могућност за провођење слободног времена у атрактивном природном окржењу.

12


Волделпарк

Група грађана Амстердама је 1864. године је основала Комитет за формирање парка. Они су сакупили средства за куповину земљишта површине 8 хекрата, на ком је 1865. године отворен парк под називом Нови парк. Од године 1867. Волделпарк у Амстердаму носи назив по песнику Ван ден Вонделу, чија статуа се налази у овом парку. Данас се простире на површини од 45 хектара. У оквиру парка, налази се велики број ресторана, кафића, продавница за изнајмљивање скејта, летња позорница и башта ружа, у којој се налази више од 70 сорти ружа. Од 15. маја до 15. септрембра, деца могу уживати у бесплатним представама. Поред тога, парк поседује шест области за игру и забаву деце.

13


Градски парк Градски парк у Будимпешти је врло посећено место од стране становништва, али и туриста. Парк је првобитно коришћен за такмичења у мото-тркама током 1950-их година, али већ од 1985. године градске власти су донеле одлуку о томе да се више не организују трке у парку. Налази се са десне стране Трга хероја. У њему се налазе зоолошки врт, хала за концерте Петефи и Сечењијева бања.

14


Парк-шума Максимир

Парк-шума Максимир налази се у Загребу и настао је крајем XВИИИ и почетком XИX века. Иницијативу за овај парк покренуо је бискуп Максимилијан Врховац.

Заузима површину од 316 хектара, на којој се

налази богата флора и фауна као и пет језера. Посебна атрактивност овог парка је богата природна и културна баштина. На јужном крају парка, смештен је Зоолошки врт града Загреба. Значајни објекти, који су смештени у парку су: нови летњиковац бискупа Хаулика, који потиче из 1855. године, затим Вратарева кућица, која представља приземну кућицу саграђену 1847. године. Управа парка организује додатне садржаје за своје посетиоце у виду едукација, посматрања птица, обиласка парка и др. Парк био је први велики јавни парк у Југоисточној Европи и претходио темељима већине јавних паркова у Европи. Парк је био отворен у 1794. године на иницијативу бискупа Максимилијан Врховац у Загребу.

15


Енглеска башта

Енглеска башта је један од највећих паркова на свету. Налази се у Минхену, у Немачкој. Сматра се да је већи и од Централ парка. С обзиром на то да је у уређењу овог парка примењен енглески стил уређења башта, отуд и овај назив за парк. Заузима површину од 3,7 км². Ово је права оаза природне лепоте, кроз коју протиче вештачки поток, који има и механизацију за пумпање воде што стварања таласе тако да су и сурфери чести посетиоце овог парка. Најчешћа места, која су предмет интересовања посетилаца су Кинески торањ и Моноптерос, која престадвља грађевину направљену у грчком стилу са које се пружа изванредан поглед на сам град.

16


Парк Гуељ

Парк Гуељ се налази на брду Ел Кармел у Барселони. Његов идејни творац је Антони Гауди, који је на њему радио пуних 14 година. Антони је у овај парк уткао своје препознатљив архитектонски стил почевши од таласастих облика у облику лаве, украшени поломљеним керамичким плочица у виду мозаика. Природа, која окружује прак, је такође необична са пуно падина и гребена, који су испресецани кривудавим путевима. Овај несвакидашњи природом опточен драгуљ је првобитно представљао део стамбене зоне, а нешто касније је претворен у парк. Парк се заправо састоји од необичних камених структура, великог броја стаза за шетњу и другох грађевина. У парку се налази велики број биљних и животињских врста. Међутим, централна тачка парка је главна тераса, која је окружена дугачком клупом у облику морске змије. Овај несвакидашњи парк се налази и на УНЕСКО-вој листи светске баштине и многи га посећују кроз излет из околних летовалишта Цоста Брава регије, када одлазе на вишедневне обиласке Барселоне.

17


Морска градина

Морска градина је ремек дело чешког архитекте Антона Новака, које заузима површину од 3,9 км. Налази се дуж обале Црног мора и представља највећи јавни парк на Балкану. Простор на коме се налази парк, био је неуређен до средине XIX века. Већ 1862. године, уређен је мали врт на предлог тадашњег градоначелника. Након ослобођења Бугарске 1878. године, дошло је до настанка идеје о уређењу великог градског парка тако да је он проширен на 26.000 км². У овом парку се налази више од 300 врста дрвећа и других биљних врста. У оквиру парка налази се Планетаријум, као и Акваријум и Делфаринум, у коме забаву за посетиоце приређују делфини.

18


Феникс парк

Ово је један од највећих паркова у Европи, који је смештен у северозападном делу Даблина. Саграђен је за потребе посета папе Ивана Паула II 1979. године. Удаљен је од центра Даблина 4 километара и обухвата простор обима око 11 километара. У њему се налази зоолошки врт, стаклене баште, рекреаивини садржаји и резиденција председника републике. Препознатљив је по својој аутентичној природи јер је око 30 % површине парка покривено дрвећем.Опремљен је неопходним реквизитима за излете, јавним тоалетима, угоститељским објектима и др.

19


Хајд парк

Хајд Парк представља део великог парковског простора у насељу Вестминстер и под управом је Лондонских краљевских паркова. Хајд парк је незаобилазна станица за обилазак Лондона, Овај парк вештачко језеро Серпентајн дели на два дела. Западни део представља Хајд парк, док се источно од језера налазе Кенсингтонски вртови, који су издвојени од 1728. године. Хајд парк заузима површину од 142 хектара, док Кенсингтонски вртови заузимају око 111 хектара. Хајд парк је заправо основан у XVII веку како би се у њему организовали различити догађаји. Примера ради, 1969. године је група Ролингстонс одржала концерт, на ком је присуствовали преко 250.000 посетилаца. Савршено место за све љубитеље природе, спортисте и људе жељне рекреације.

20


Ретиро парк

Његово име означава парк угодног одмора, што он заправо и јесте. Као један од највећих паркова у Мадриду које туристи често посећују када оду на путовање Мадрид, Ретиро парк је основан 1632. године као уточиште за краљевску породицу. До краја XIX века припадао је краљевској монархији, а након тога постаје јавни парк. Краљ Филип IV саградио је палату као летњиковац и парк је дуго био изван градских зидина, а данас је опасан Мадридом. Заузима површину од 130 хектара. У њему се налази Рударска зграда, која је позната као Веласкез палата, Кристална палата као и велики стаклени павиљон

21


Петерхоф парк

Спектакуларни парк у Петерхофу је изванредан по разноликости стилова обухваћених својим изгледом и карактеристикама. Представљајући скоро два века европске аристократске моде изведене по највишим стандардима, Петерхоф је попут енциклопедије дизајна паркова кроз доба царства. Нарочито је импресивна чињеница да су мајстори пејзажа и дизајнери башта који су радили на имању у Петерхофу успели да савладају крајње неповољне услове северне климе да створе земљу чудеса од зеленила и цвећа, сјајних видика и украшених архитектонских украса. Земља ископана за стварање Мермерних бара коришћена је за изградњу бедема против морских ветрова који, заједно са каменим зидом високим 3 метра, окружује Венерин врт, Петров воћњак, дрвећем трешње и јабуке и неколико шармантних статуа . Врт је створен истовремено са Марли, а завршен је 1724.

22


Калемегдан

Калемегдан је

највећи београдски парк.

културно-историјски комплекс,

у

Истовремено којем

је

најзначајнији

доминира Београдска

тврђава изнад ушћа Саве у Дунав. Назив Калемегдан односи се само на просторни плато око тврђаве који је осамдесетих година 19. века претворен у парк . Плато је, док је тврђава била главно војно упориште Београда, служио да се непријатељ осмотри и сачека за борбу. Његово име потиче од турских речи кале („тврђава”) и мејдан („бојиште”). Турци су Калемегдан називали и Фићир-бајир што значи „брег за размишљање ”. Преуређивање у парк отпочело је, после предаје тврђаве Србима (1867), по наређењу кнеза Михаила

Обреновића.

Идејне скице за уређење Калемегдана направио је први урбаниста

београдски Емилијан

Јосимовић. Зеленило је засађено између 1873. и 1875. године, када је Београдском

тврђавом

командовао

пуковник

Драгутин

Жабарац,

некадашњи први ађутант кнеза Михаила Обреновића. 23


Карађорђев парк

Налази

се

на

Врачару, на падини иза

Светосавског

трга, између улица Булевар ослобођења и Небојшине улице. Формиран је месту

на

некадашњег

логора српске војске која је са Врачара 1806.

године

кренула у ослобађање Београда. Неколико деценија после ослобођења, 1848. године, Карађорђев син, кнез Александар, подигао је у славу јунака спомен обележје. У Карађођевом парку на сваком кораку се налазе споменици, сведоци бурне прошлости Београда. Ту су Споменик трећепозивцима страдалим у Првом светском рату, подигнут 1923. године; Биста француског књижевника Ламартина која носи интересантан натпис "Ламартину пророку југословенског

уједињења",

откривена

1933.

године;

Споменик

интернационалним бригадама у којима се у Шпанском грађанском рату борило 1700 добровољаца из Југославије, од којих се 800 њих није вратило; Спомен - плоча погинулима током бомбардовања 1941. године када је погођено склониште које се налазило у парку и настрадало више стотина Београђана.

24


Градски парк у Земуну

Градски парк у Земуну је најстарија зелена оаза и шеталиште Земунаца. Подигнут је 1880. као Мали парк, на месту некадашњег земунског контумаца (из 1730), да би даљим озелењавањем 1886. и 1888. постао Градски парк. Из тог времена сачуване су стилске зграде некадашње Велике реалке (завршена 1880. а проширена 1916). Најстарији очувани споменици су део контумацког зида и две (рестауриране) контумацке цркве: православна Светог Архангела Гаврила (из 1786) и католичког Светог Рока (из 1836). Између две цркве је стуб посвећен А. Ламартину. Подигло га је, 1933. године, Друштво Југославија-Француска на стогодишњицу боравка великог песника у Контумацу (карантину).

25


Шумице

Парк Шумице се налази у београдској општини Вождовац. Састоји се из два дела, западног већег и источног мањег, раздвојеним улицом Војводе Тозе. Са доње стране је оивичен Устаничком улицом. У непосредној близини се налазе спортски центар „Шумице”, осма београдска гимназија и ОШ „Јанко Веселиновић”. Дрвеће у овом парку је остатак много веће шуме, које је постојало пре Другог светског рата. У парку живе јежеви и слепи мишеви, а главна атракција су веверице. Парк је реконструисан и изграђена је трим стаза 2007. године.

26


Пионирски парк

Пионирски парк, укупне површине 3ha 60a 13m2, налази се у најужој централној

зони

Београда,

која

представља

културно,

управно-

административно и трговачко седиште престонице. Данашњи Пионирски парк, а некадашња Дворска башта, чини заштићену околину непокретних културних добара: зграде Старог двора - данас зграда Скупштине града Београд и Новог двора - данас седиште председника Републике Србије. Парк са широм околином заузима важно место урбаног ткива Београда и заједно са дворским здањима представља културно-историјско наслеђе које сведочи о догађајима посебно битним за развој државе и града током прошлих векова. Почетак развоја простора који данас обухвата Пионирски парк са околином, везује се за 1842. годину када је започето планско оснивање новог, Београда ван Шанца, као и реконструкција старе вароши.

27


Парк пријатељства

Парк

пријатељства

на

Новом Београду један је од највећих паркова у Београду. Утврђен је за знаменито место. Налази се на Новом Београду у месној заједници Ушће. Оивичен

је

улицама

Ушће и улицом Булевар Николе

Тесле.

Парк

Пријатељства обухвата површину од 14 хектара. Парк обухвата велики број зелених површина и стабала и излази на реку Саву и реку Дунав. Погодан је за шетњу, физичку активност или опуштање у природи. У парку се налази бициклистичка стаза и стаза за трчање. Иако се налази у непосредној близини центра Београда у њему преовладава мир и тишина, па је зато један од омиљених паркова Београђана. Идеја за формирање Парка пријатељства меморијалног карактера потекла је од Младих горана који су у име одржавања Прве конференције несврстаних у Београду 1961. године, донели одлуку да се оснује спомен-парк као симбол борбе за мир и једнакост свих народа у свету. Њихову иницијативу 29. августа 1961. године подржали су Савет за културу и Савет за урбанизам Народног одбора града Београда. За свечано отварање Парка сматра се Титова садња платана 7. септембра 1961. године.

28


Дунавски парк

Најлепши новосадски парк са преко

250

биљних

врста

налази се у самом центру града, а простире се на 33.695 квадратних метара. Парк се налази

под

Републичког

заштитом завода

за

заштиту природе. Уређење земљишта за Дунавски парк започето је 1895. године на великој ливади где су се до тада одржавали велики годишњи вашари. Стога је и ледина на којој је почело уређење парка звала вашариште. Најпре је уређен простор испред тадашње Судске палате – засејана је трава посађено дрвеће и направљене земљане стазе. Тај простор је од 1912. године почела да краси скулптура „Нимфе“, рад новосадског вајара Ђорђа Јовановића. У парку се налази и споменик Ђуре Јакшића, рад Јована Солдатовића, фигура Преподобног Сергија Радоњешког (поклон Друштва руско-српског пријатељства), биста Бранка Радичевића (рад Иванке Ацин), а 1992. године постављена је и биста Мирослава Антића, коју је израдио Павле Радовановић. У централном делу парка налази се језеро са малим острвом у средини. Језеро се повремено порибљава. Језеро је генерално реконструисано 1978. године, када је у њега стављен пар лабудова и неколико патака. Дунавски парк красе многобројне и ретке врсте дрвећа: лешника, платана, бреза, сребрне липе, дивљег кестена, јаблана, јела, чемпреса, туја, бора... У њему се налази и веома леп и редак пирамидални храст лужњак, који је стављен под заштиту. 29


Парк хероја НОБ-а у Нишу

Парк хероја НОБ-а у

Нишу

је

меморијални комплекс посвећен страдањима Другом

у

светском

рату и Народноослободилачкој борби народа Југославије. Комплекс кога чине бисте шест народних хероја и споменик „Искра слободе” свој формиран је 2014. године, након што су спомен обележја народних хероја Филип Филиповића, Станка Пауновића и Филип Кљајића Фића пребачени на плато у нишавском парку поред споменика „Искра слободе” и бисти Сретена Младеновића, Мике, Мије Станимировића и Конрада Жилника. Меморијални комплекс је лоциран у централном делу Ниша у општини Медијана и средишњем делу једног од најстаријих градских паркова на нишавском кеју непосредно уз леву обалу Нишаве, у улици Седмог јула бб. Спомен обележје се налази 100 m од Скупштине Града Ниша, 200 m од древне Тврђаве, 50 m од Официрског дома и 50 m од хотела Парк, окружен ниским и високим растињем, цветним и травмнатим површинама. У средишњем делу Парка хероја НОБ-а, окружен сезонским цвећем и поплочаном пешачком стазом са парковским клупама, налази се споменик у ливеној бронзи на постаменту од мермера, под називом „Искра скободе”. Око њега на травнатим површинама, окружене партерним зеленилом, цвећем и столетним стаблима дрвећа, размештене су кружно бисте шест народних хероја на постаментима од камена или мермера. 30


Велики парк

Велики парк је најомиљеније место за шетњу Крагујевчана свих генерација. Формиран је 1898. године и на свој 110. рођендан је потпуно реновиран. Прекривен је са више од 10 хектара зеленила, а густе крошње столетних стабала, обновљене пешачке стазе и новопостављене клупе представљају право место за одмор, шетњу и опуштање. У Великом парку и његовом непосредном окружењу налазе се спортски терени за кошарку, фудбал, одбојку, тенис, амерички фудбал и рукомет, затворен и отворени базени, балон сала, као и велики број угоститељских објеката.

31


Градски парк у Врању

Градски

парк

у

Врању је један од настаријих паркова у Врању. Парк се налази

у

центру

града и подигнут је 1890.

Године.

Уређивање

парка,

укрштање стаза и даље оплемењивање парка настављено је 1893.

године

за

време председниковања Јована Алексића. Када је парк урађен изгледао је као да представља природни наставак излетишта Ћошка. Градски парк је подигнут на простору где је пре 1878. године било Турско гробље. Некада је имао облик троугла, а улаз у парк био је са свих страна. У парку је било засађено разно дрвеће, а највише је било липовог дрвета. Читавом дужином и ширином парка биле су широке стазе од четири метра у виду крста, једна се проститала правцем север-југ, а друга у правцу исток-запад. Дрвена барака срушена је 1932. године . У њој су се повремено давале биоскопске представе, један део служио је као угоститељски објекат, и то јужни део, где су испред били постављени столови са столицама и и летњим месецима је било задовољство седети. 32


Вршачки градски парк

Вршачки градски парк настао је крајем 18. века откупом земљишта и изградњом градске баште. Изграђен је по угледу на енглески стил градње са алејама и скровитим местима за употребу широких грађанских маса. Све до Пожаревачког мира и дефинитивног потискивања Турака из Подунавља (1718. године) његов значај је био релативно мали и несразмеран значају који је Вршац стекао касније, захваљујући свом економском развоју током 18. и 19. века. За време Другог светског рата, Градски парк је сасвим запуштен и напуштен, јер су у њему неко време били смештени и тенкови. После рата се поново отпочело са обнављањем биљног фонда и уређивањем стаза и парцела. Ронделе су добиле ново цвеће, руже и жбуње су орезани, а парк је добио дневни распоред посећивања.

33


Градски парк Бландаш

Градски парк Бландаш датира од 1896. године на површини од 2,69 хектара. Налази се у Кикинди и представља зелену оазу града. Назив Бландаш изведен је од речи плантажа, која је француског порекла и означава засад. Фонтана и базен који су га некада красили, више не постоје, а ни предивни ружичњак на улазу у парк. Данас се у парку налази игралиште за децу, један мирнији кутак града где родитељи радо носе своју децу. Парк служи и за спортисте који трче, као и за уморне пензионере који своје сучане дане проводе у овом парку. Капија и зграда парка стављени су под заштиту, јер представљају један од ретких и оригиналних објеката старих паркова. Као један од најстаријих градских паркова, Бландаш је је под заштитом покрајинског Завода за заштиту природе. Посебан је, између осталог, и по вртноархитектонским елементима, врстама и старости стабал

34


Жупанијски парк Велики градски или Жупанијски парк пројектовали су Самуел Зиманорус и Никола Ружић у необарокном

„француском“

стилу, а засађен је 1898. године, са северне и источне стране Жупаније, на површини од преко четири

хектара.

Парк

је

првобитно био издељен на 16 парцела, од којих је шест било цветних. Међу засађеним младицама највише је било стабала бођоша (копривића) и платана, као и софоре, липе и дивљег кестена (касније су овде забележене 32 врсте дрвета, међу којима и гинко, јела, смрча, црни и бели бор, клека, туја, бреза, багрем, јавор, млеч, зова итд., а од жбунастих врста жутика, махонија, пајасмин, керија, јоргован, калина итд.). Парк је званично понео назив „Јелисаветин“, по имену царице, супруге аустроугарског владара Фрање Јосифа, која је страдала у атентату управо у време завршетка садње парка, у септембру 1898. године (на првој фотографији тек посађеног парка виде се велике црне заставе на свим значајнијим здањима у средишту града). На улазу у парк подигнут је 1905. г. споменик Јожефу Швајдлу, мађарском генералу из времена Револуције 1848/49. године, иначе рођеном Сомборцу. Између два светска рата (од 1922. године) парк је носио име југословенске краљице Марије, супруге краља Александра Карађорђевића и мајке његовог наследника краља Петра ИИ. У послератној Југославији назван је „Парк хероја“, а у њему су постављене бисте антифашистичких бораца пореклом из Сомбора и најуже околине. 35


У Србији има пет националних паркова, као заштићена подручја од изузетног природног, али и културно-историјског значаја. Национални паркови подразумевају један од највиших облика заштите животне средине. Заштита природе у Србији има дугу традицију. Први писани траг о томе се налази у Душановом законику (члан 123.) из 14. века, где се дефинише могућност и забрањује прекомерна сеча шума у тадашњем Српском царству. Својим укупним вредностима данас национални паркови надилазе границе Србије и укључени су у Европску федерацију националних паркова - EUROPARC. Национални паркови Србије су места богата природним лепотама, ретким животињским и биљним врстама, али и места са изузетним културноисторијским значајем и због тога су уједно и заштићена област Међународног удружења за заштиту природе. Први национални парк на свету основан је давне 1872. Године у Сједињеним Америчким Државама и то је добро познати Јелоустон. Национални парк Јелоустон је добио титулу првог националног парка захваљујући својим гејзирима, супер вулкану, топлим изворима, али и животињским врстама попут:

бизона, гризлија,

мрког медведа, којота, муфлона, пума и многих других. У Европи први национални парк је основан у Шведској 1909. године. То је национални парк Сарек који је данас врло популарам међу планирима.

Када су у питању

национални паркови Србија такође има изузетну понуду! У нашој земљи тренутно постоји пет националних паркова: Фрушка гора, Ђердап, Копаоник, Тара, Шар-Планина, а Проклетије су већ дуже време у поступку заштите. 36


Национални парк Фрушка гора – најстарији национални парк у Србији

Национални Фрушка

парк гора

је

најстарији национални парк

на

територији

наше

земље,

а

овај

статус је стекао 1960. године. Фрушка гора је усамљена

планина

у

Војводини и Панонској низији, а национални парк

је

постала

захваљујући свом разноврсном биљном и животињском свету, али и врло богатом културно-историјском наслеђу. На висинама испод 300 метара налазе се пашњаци и плодно земљиште, као и виногради и воћњаци. Изнад њих, налазе се густе листопадне шуме китњака, граба и букве које спадају међу највеће вредности Фрушке горе.

Овим

природним лепотама треба додати културне споменике - 16 манастира Српске православне цркве, због којих се Фрушка гора често назива Српском Светом гором. Манастири су углавном подигнути крајем 16. и почетком 17. века као задужбине српских владарских породица.

37


Национални парк Ђердап – богата културна баштина

Национални парк Ђердап налази се у источној Србији, близу границе са Румунијом и основан је 1974. године. Поред тога што је Ђердап други по реду национални парк у Србији, он носи и титулу највећег српског националног парка. У оквиру овог националног парка налази се богата културна баштина. На самом уласку у Ђердапску клисуру смештена је Голубачка тврђава, коју су још у 1. веку пре нове ере основали Римљани, а затим су се за њу борили Хуни, Угари и Турци. Диана Караташ је

такође римско утврђење које се налази у овом

националном парку. Оно је доживело сличну судбину као и Голубачка твђава, јер су га 530. године уништили Хуни, а касније га је обновио цар Јустинијан. Културну баштину Националног парка Ђердап употпуњује и Трајанова табла, још један битна заоставштина римске културе и део римског пута кроз Ђердап. Овде се налази и једно од најзначајнијих археолошких налазишта у Србији, Лепенски вир.

38


Национални парк Тара – дом Панчићеве оморике

Тара

је

проглашена за национални парк године

1981. због

својих очуваних шумских предела, велике разноврсности биљног

и

животињског света и постојања једне ендемске врсте. Национални парк Тара је свакако најпознатији по Панчићевој оморици, коју је Јосиф Панчић 1875. године пронашао управо на овој планини. Иначе, Панчићева оморика је ретка биљна врста, ендемит, која расте само у западној Србији и источној Босни.

На Тари расте и велики број различитих врста маховина, лишајева и папрати, а од животињског света овде се могу срести и ретке врсте попут: Панчићевог скакавца, мрког медведа и дивокозе. Национални паркови Србије су познати по богатом културно – историјском наслеђу. Национални парк Тара је место на коме се налазе два утврђена непокретна добра- манастир Рача и локалитет Мраморје.

39


Национални парк Копаоник – најпопуларнији национални парк

Ако сте се питали који су то национални паркови

у

Србији

најпопуларнији,

на

самом врху можемо рећи

да

је

Национални Копаоник. добио

парк Он

назив

истоименој

то је по

планини

Копаоник која је због својих природних вредности, проглашен за национални парк 1981. године. Копаоник је добио назив по својим рудним богатствима и због чињенице да се на овој планини још од најстаријих времена копала руда. У оквиру копаоничке рудничке области могу се пронаћи ретки минерали, руде злата, сребра, олова, цинка и гвожђа. Национални парк Копаоник је богат животињским и биљним светом који је настао, како због повољних климатских услова, тако и због разноврсне геолошке подлоге. Међу заштићеним животињским врстама које живе на Копаонику налазе се: сури орао, сиви соко, шумска сова, планинска шева, крстокљун, сиви пух, буљина, дивља мачка и живородни гуштер. Биљни свет Копаоника карактеристичан је по мешовитим шумама смрче, јеле, јавора и букве. У природне лепоте Копаиника спадају и урвинска језера, тресаве и пиштевине.

40


Национални парк Шар-планина – богатство ледничких језера

Национални парк

Шар-

планина је, за сад,

најмлађи национални

парк у Србији, а

основан

1986. Поред

је

године. ове титуле,

Национални парк Шар-планина носи и титулу највишег националног парка код нас.Чак 30 врхова налази се на висини изнад 2500 метара надморске висине. Шар-планина је име добила шаренилу које је настало због разноврсних биљака које красе ову планину. Највеће вредности Шар-планине су шуме монике и мулике, затим више од 300 балканских ендемских врста и бројни локални биљни ендемити. На пример, хајдучица краља Александра, шарпланински каранфилчић, шарпланински шафран, шарска дивизма и шарка птичија трава, расту само на овој плнини. Међу природне лепоте Шарпланине спадају и бројна ледничка језера, која се једним именом називају Горске очи. Поред тога, на планини се налази велики број средњевековних српских цркава и манастира, по чему су и други национални паркови Србије познати. 41


Од 1999. сваке године Европски дан паркова обележава се 24. маја, у знак сећања на прве националне паркове у Европи – 9 паркова насталих у Шведској 1909 године. Овај дан има за циљ да људе приближи природи, и прошири свест јавности о значају природних лепота у заштићеним подручјима широм важност

Европе, очувања,

указујући и

на

одрживог

развоја тих места. Полазећи од идеје да је корен културног идентитета однос човека са земљом, уколико погледамо традицију и обичаје, занате, књижевност, уметност, стилове архитектуре, па чак и храну, јасно је да се културно наслеђе налази управо у природи. Нека нас овај дан подсети на повезаност човека са земљом, што представља мост између природног наслеђа и културног идентитеа, као и разумевање ове повезаности кроз историју, како би изградили будућност која поштује све различитости нашег наслеђа.

42


43


44


45


46


Извори

https://putujsigurno.rs/magazin/najlepsi-parkovi-u-evropi-koje-treba-posetiti-najesen/ https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BA https://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/1765/820/devet-najvecih-i-najboljihprimera-gradskih-parkova https://www.introducingmilan.com/parco-sempione https://www.google.com/search?q=vondelpark+holland&sxsrf=ALeKk01Evvzj8W GgEBampXRRC6BbTF84kA:1621695698374&source=lnms&tbm=isch&sa=X&v ed=2ahUKEwj2z6Ogx93wAhWMhv0HHXBiBHYQ_AUoAXoECAEQAw&biw= 1920&bih=912#imgrc=7wVfurl72X7RuM https://saznajlako.com/2014/01/05/sta-treba-obici-i-videti-u-budimpesti/ https://sworld.co.uk/02/430802/photoalbum/maksimir-park-isto%C4%8Dno-odzagreba%C4%8Dkog-centra https://edukacija.rs/putovanja/nemacka/minhen https://barselona625.wordpress.com/2017/04/26/park-guell/ https://visit.varna.bg/en/sea_garden_2.html https://horticultureconnected.ie/news/landscape/opw-sets-out-positive-newchanges-to-phoenix-park/ https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=316762 https://www.theculturemap.com/buen-retiro-park-madrid/ http://www.saint-petersburg.com/peterhof/peterhof-park-and-gardens/ https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BC% D0%B5%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BD 47


https://belgrade-beat.rs/lat/znamenitosti/karadjordjev-park http://turizam.bg-info.org/parkovi/gradski-park-u-zemunu-d1030 https://www.politika.rs/sr/clanak/269533/Beograd/Javori-u-Sumicama-na-udaruklimatskih-promena https://www.zelenilo.rs/delatnosti/parkovi/pionirski-park https://sr.wikipedia.org/srec/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BA_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%9 8%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%99%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0 https://beogradzadecu.com/listings/park-prijateljstva/ http://www.novisad.rs/dunavski-park https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BA_%D1%85% D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0_%D0%9D%D0%9E%D0%91%D0%B0_%D1%83_%D0%9D%D0%B8%D1%88%D1%83 https://sr.wikipedia.org/srec/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B F%D0%B0%D1%80%D0%BA_(%D0%92%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B 5) https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D1%80%D1%88%D0%B0%D1%87%D0 %BA%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0 %B8_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BA https://ilovekikinda.com/vesti/drustvo/1866-obelezen-dan-parkova-u-velikomparku https://www.ravnoplov.rs/veliki-somborski-gradski-zupanijski-park/ https://putujsigurno.rs/magazin/nacionalni-parkovi-srbije-5-srpskih-oaza-prirode/ http://www.panacomp.net/nacionalni-park-fruska-gora/ https://npdjerdap.rs/ https://doming.rs/novosti/24-maj-evropski-dan-parkova/ 48

Profile for Радмила

Европски дан паркова  

Европски дан паркова  

Advertisement

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded