Page 1

Пливање за Богојављенски крст

ПОБЕДНИК БОБАН САВИЋ

На седници Скупштине општине

УСВОЈЕН БУЏЕТ ОПШТИНЕ Дипл. инж. Милорад Тадић, директор Јавног комуналног предузећа „12. септембар“

ЦЕНА ВОДЕ  РЕАЛНА


2 - страна

број 49, 29-јан-2010


ТРЕЋА СТРАНА „ББ глас“ - четири године са својим читаоцима На ушћу Раче у Дрину одржано такмичење за Богојављенски крст

ГЛАС КОЈИ СЕ ДАЛЕКО ЧУЈЕ БОБАН САВИЋ ДРУГИ ПУТ У

време транзиције, обичан свет каже у време кризе и тешкоћа, дошли су лоши дани за многе па и за медије. Нарочито је она погодила оне који се сврставају у писане. Један за другим нестајале су новине општинског карактера, затим регионалне, а и оне које су претендовале на читаоце из целе Србије па и шире. Вишедеценијска традиција појединих листова ништа није значила пред налетом, рекли би политичари, раног капитализма, а народ би то, као и обично, превео на свој начин и реч „раног” из наведене синтагме заменио са речју „суровог”. У таквом времену 2006. године, гле чуда, последњег јануарског петка у Бајиној Башти, за коју важи крилатица „Бајина Башта има свашта”, у неколико трафика светлост дана угледа новопокренути месечник „ББ глас”. Зли језици устврдише да је изашао сад, можда још једном и никада више. На срећу, Ви читаоци не дадосте им за право, напротив, указасте му поверење и ево нас заједно и после четири године редовног излажења, последњег петка у сваком месецу. А о томе, како се боримо да ББ глас буде садржајан, Вама занимљив, и на време штампан, нећемо овај пут, можда неком другом приликом. И о томе каква смо новина нећемо ми о себи, јер Ви то најбоље знате. Уместо тога, ево једне констатације познатог београдског журналисте, наше горе листа, Љубисава Љубе Алексића, који у прошлом броју први пут се огласи на страници ББ гласа у тексту „Рачунајте на нас”, па написа и ово:

Такмичио се и Радован Кремић, заменик председника Општине

обан Савић (38), радник Спортско-туристичког центра по други Бгојављенски пут је, у конкуренцији 12 учесника, победио на такмичењу за Бокрст које је одржано на ушћу речице Раче у Дрину код Бајине Баште. Њему је припала награда организатора СТЦ „Бајина Башта” и Црквене општине Бајина Башта позлаћени крст. И ове годи-

Радован Кремић, заменик председника Општине и Бобан Савић, победник не, за Богојављенски крст надметао се Радован Кремић (40), заменик председника Општине Бајина Башта, коме је као најстаријем учеснику уручена позлаћена икона, а иста награда припала је и најмлађем пливачу Срђану Благојевићу (19). Р.Б.

Због малог интересовања гостију у зимском периоду

ЗАТВОРЕН ХОТЕЛ„ДРИНА”

хотел у Бајиној Јкаоедини Башти, хотел „Дрина”, и ресторани „Врело”

- И, како се стварно трудите да постанете информативно, едукативно и занимљиво гласило, што је очигледно, тако се потрудите да локалним властима објасните колико је оно нашој средини потребно. Из личног искуства знам да је тешко „бити поп у свом селу”, али то што радите је вредно напора, (и нешто мало пореза грађана) много вредније од једне или две емисије Јоце Мемедовића или Жикине шаренице, ма колико они, објективно, били значајни или атрактивни. О.Додић М.Андрић

Број 49 29. јануар 2010

Рег. бр. у Агенцији за привредне регистре: NV000409 ISSN: 1821-3774 COBISS: 171844876 Први број изашао 27. јануара 2006. године

број 49, 29-јан-2010

у познатом излетишту Перућац и „Европа” у Бајиној Башти, привремено су затворени због нерантабилности. Ови објекти поново ће примити госте тек на пролеће, почетком априла наредне године. Бранко Чигоја, директор предузећа „Хотели-Тара”, у чијем су саставу „Дрина” и „Врело” и „Европа” каже да су били принуђени на овај непопуларан корак јер је у зимском периоду интересовање гостију за боравак у Бајиној Башти и Перућцу изузетно слабо, чак и за новогодишње и Божићне празнике. На слабу посету, поред економске кризе, несумљиво утиче и позната ситуација са свињским грипом. - Огромни су трошкови струје, грејања. Хотел „Дрина” у Бајиној Башти, са око 200 лежаја, ресторанима и осталим садржајима, има око 5,5 хиљада квадрата. У Перућцу смо затворили ресторан „Врело”, а једино у Перућцу ради вила „Дрина” а и ту је мало гостију - истиче директор Чигоја.

Оснивач: Stefan Co o.d. Бајина Башта Издавач: Stefan Co o.d. Бајина Башта За издавача: Славиша Арсенијевић Редакција: Обрад Додић (главни и одговорни уредник) Ратомир Блануша (уредник) Милан Андрић (уредник) Дизајн и припрема: Стеван Ћатић Ћато Штампа: Штампарија Stefan Co o.d. Лист излази сваког последњег петка у месецу

Р. Б

Адреса редакције: „ББ ГЛАС”, Немањина 4 31250 Бајина Башта Телефони: Издавач: 031/865-620, 064-64-275-60 Редакција: 031/863-062, 064-66-292-06 064-37-150-69, 064-305-85-93 E-mail: ododic@nadlanu com stefanco@nadlanu com www.bajinabasta.rs/lokalni mediji www.bajinabasta.com/bbglas

страна - 3


СКУПШТИНКА ХРОНИКА На 11. седници Скупштине општине

УСВОЈЕН БУЏЕТ ОПШТИНЕ

Корисници буџета ће имати на располагању целокупни износ од 688 милиона динара, али и око 203 милиона динара прихода из додатних активности. Највећи део буџетских средстава се планира за потребе Дирекције за изградњу, којој, по плану, припада скоро 284 и по милиона динара из буџета и око 77 и по милиона из сопствених прихода

седница Скупштине општине у Пна оследња 2009. години, била је углавном посвећерасправи о предлогу општинског буџета за 2010. годину, која је и поред уобичајеног предпразничког расположења, потрајала неколико сати.

20 милиона, а порез на приходе од имовине 9 милиона динара. Близу 70 милиона динара ће се убрати од пореза на имовину, а нештовише од 20 милиона од пореза на добра и услуге. Од комуналних такси на фирму се очекује 99 милиона динара, док ће трансфери из

Општински буџет добио подршку већине одборника Очекује се да у 2010. години укупан приход општинског буџета износи 688 милиона и 285 хиљада динара. Од пореза на доходак и добит планирано је 146 милиона и то највише од пореза на зараде, 105 милиона. Порез на приходе од самосталних делатности требало би да износи

РАСПРАВА О ДНЕВНОМ РЕДУ

Седница Скупштине општине започела је предлозима за измене и допуне дневног реда. Одборници су прихватили предлог Општинског већа да се на дневни ред стави разматрање одлуке о матичним подручјима на територији општине и давање сагласности да се прихвати иницијатива Скупштине града Ужица да се војни аеродром Поникве оспособи за цивилни аеродром. Предлог одборничког клуба ДСС да се на дневни ред стави разматрање цене услуга Комуналног предузећа скупштинска већина није прихватила иако се зна да је цена воде повећана за око 250 одсто и да се „рачуни за комуналне услуге рапидно приближавају рачунима за утрошену електричну енергију“. Није прихваћен ни предлог да се расправља о коришћењу средстава НИП-а, која су, према речима Дејана Млађеновића, ненаменски трошена. Радикали су предложили да Скупштина расправља о једнократној надокнади за прво рођено дете и бесплатном боравку трећег детета у Дечјем вртићу, али ни тај предлог није прихваћен. Они су сматрали да са дневног реда треба скинути предлог одлуке о задуживању општине Бајине Башта за финансирање капиталних инвестиција, али скупштинска већина ни то није усвојила.

4 - страна

Републике у корист општине овога пута бити мањи него раније и износиће око 72 милиона динара. Приходи од имовине износиће близу 150 милиона динара. Овде се првенствено мисли на накнаде за коришћење речних обала које су планиране у износу од 102 милиона и накнаде за коришћење грађевинског земљишта од 47 милиона динара. Око 9 и по милиона динара је планирано од прихода од продаје добара и услуга. Мешовити и неодређени приходи у корист општине требало би да износе милион динара. Предложено је и да се општина задужи код пословних банака са 120 милиона динара и да та средства уђу у буџет, али да буду утрошена за финансирање капиталних инвестиционих расхода. Корисници буџета ће имати на располагању целокупни износ од 688 милиона динара, али и око 203 милиона динара прихода из додатних активности. Тако ће општински органи имати на располагању скоро 85 милиона, а од тога председник општине 36 милиона, општинско веће нешто више од од 38 милиона и Скупштина општине близу 10

ОДБОРНИЧКИ МАНДАТ ЈОВАНУ ЂУРИЋУ

Након оставке Лоренсе Бојовић, Скупштина је потврдила одборнички мандат Јовану Ђурићу, са изборне листе ДСС - Нова Србија. Његов мандат почиње да тече даном потврђивања и траје до истека времена на које би трајао и мандат ранијем одборнику Лоренси Бојовић. Треба подсетити да је Ђурић и раније већ био одборник у Скупштини и то у два мандата.

милиона динара. Средства са којима ће располагати Општинска управа износе око 63 и по милиона динара. Највећи део буџетских средстава се планира за потребе Дирекције за изградњу, којој, по плану, припада скоро 284 и по милиона динара из буџета и око 77 и по милиона из сопствених прихода. За текуће поправке и одржавање биће утрошено око 90 милиона, за залихе производње се предвиђа 40, а за машине и опрему и за сталне трошкове по 30 милиона динара. За водоснабдевање у Дирекцији је планирано 50 милиона, а исто толико и за уличну расвету, док је за одржавање путева планирано 20 милиона динара. Центру за социјални рад биће издвојено 10 милиона динара, за потребе основног образовања нешто више од 44 и по милиона, а за средње образовање 19 милиона динара. Поред предвиђених средстава за накнаде трошкова за запослене, овде је највећа ставка планирана за зграде и грађевинске објекте у техничкој школи, 6 и по милиона динара, највише за завршетак радова на школској радионици. Планом расподеле буџетских средстава за потребе предшколског образовања биће издвојено 68 милиона динара. Народна

Са седнице Скупштине општине библиотека ће за своје потребе моћи да рачуна на близу 8 милиона, а Установа „Култура” на око 11 и по милиона динара. Око 54 милиона динара биће издвојено за планиране активности Спортско-туристичког центра, док ће фонд за заштиту животне средине износити 2 милиона динара. Јавном комуналном предузећу се за његове делатности издваја око 70 и по милиона динара, али ће из сопствених прихода имати још више од 93 милиона динара. За предлог општинског буџета изјаснили су се одборници из скупштинске већине. Они су најпре одлучили да се ван снаге стави ранија одлука о утврђивању накнаде за заштиту животне средине, а потом су донели одлуку о локалним комуналним таксама на територији општине и одлуку о боравишној такси, а онда су се већином гласова изјаснили и за предлог буџета у целини. О. Додић

број 49, 29-јан-2010


СКУПШТИНКА ХРОНИКА Милоје Савић, председник општине

ОЧЕКУЈУ НАС ЗНАЧАЈНИ ПОСЛОВИ

- Код израде буџета увек су објективне потребе много веће од стварних могућности - истакао је Милоје Савић, председник општине - Ту је постојала и потреба да се не могу наметати никакви посебни захвати на локалну привреду и грађанство, тако да смо постојећа пореска захватања ускладили са растом инфлације, у просеку за око 10 одсто. Нема никаквих нових оптерећења наших привредних субјеката у односу на досадашњу буџетску политику, па такву фаму која се ствара морам да демантујем. Друга ствар која збуњује јавност је наводни раст комуналних такси од 700 одсто. Ради се о томе такозване еколошке таксе транспортоване на комуналне таксе, из разлога што и држава води такву фискалну политику да привидно даје нека права локалним самоуправама а потом

АМАНДМАНИ

Предлог буџета изазвао је дужу расправу у којој су, према очекивању, предњачили одборници из опозиционих странака. Они су поднели више амандмана од којих ни један није усвојен. Дејан Млађеновић (ДСС) је сматрао да комуналне таксе треба задржати на истом нивоу као и протекле године. Он је предложио да се субвенције о јавном саобраћају укину и да се средства од 6 милиона, предвиђена за то, усмере за потребе основног и средњег образовања. Он је сматрао и да су неке позиције у распореду средстава, као например специјализоване услуге и услуге по уговору, нејасне и да их треба аналитички разложити како би се тачно знало зашто су средства намењена. Радикали су сматрали да ограничено време за расправу није довољно да би се квалитетно разматрала овако важна питања као што је општински буџет. Златан Јовановић се такође сложио да неке позиције нису јасне и да се из предлога о буџету најчешће не види зашто су средства намењена, у шта ће се инвестирати и шта ће се конкретно радити у току 2010. године. Он је поново истакао предлог да се из средстава са којима, по предлогу, располаже председник општине издвоји 5 милиона динара за накнаде за прво рођено дете и да се предвиди 2 милиона динара са којима би се рефундирали трошкови боравка трећег детета у Дечјем вртићу. Такође, Јовановић је сматрао да се субвенције за пољопривреду требају увећати за 3 милиона динара. Његов страначки колега Мирослав Нешковић био је против задужења општине код банака за 120 милиона динара и да за толико треба да општински буџет буде мањи. Јован Ђурић (ДСС) је подсетио да је његов одборнички клуб прошле године подржао предлог буџета јер су постојала уверавања да ће то бити година за припрему нових пројеката и да ће се санирати дуг Дирекције за изградњу. Ништа од тога, сматрао је он, није урађено, дуговања Дирекције су се значајно повећала, а ни средства и НИП-а нису наменски коришћена. Одборници ДСС-а су сматрали и да су средства предвиђена за Комунално предузеће превисока и да ово предузеће треба да упосли своје капацитете и да више рачуна на сопствена средства. Љубодраг Јездић (СПО) је истакао да би предлог буџета требало подржати јер постоје уверавања да ће се кредит од 120 милиона динара утрошити за значајне пројекте.

број 49, 29-јан-2010

их укида. Ми сада немамо права да уводимо еколошке таксе па смо те износе пребацили на таксу на фирму и отуда тај привидни раст. У маси средстава наш буџет по основу локалних захватања расте за око 10 одсто, колико и инфлација. Када је реч о значајнијим пословима који се очекују у 2010. години, Милоје Савић каже: - Општинско веће при изради нацрта буџета морало је да прихвати да су захтеви буџетских корисника били углавном оправдани. То је и резултат једне нове пословне политике у два кључна предузећа, Дирекцији и Комуналном. Ту се ради о значајним пословима која не трпе одлагања. Тако сложене потребе и могућности дале су дефицит од око 120 милиона динара. У тај дефицит ушли су и дугови Дирекције, односно радови који су већ изведени а нису плаћени. Тих 120 милиона ћемо надоместити кроз јефтине банкарске кредите, јер је рационалније узети кредит на седам година од банке него приписивати камату постојећим повериоцима Дирекције. Најзначајнији пројекат за кога рачунамо да ћемо га ове године започети је уређење Црквина, али при том не мислимо само на

Милоје Савић ришта кроз сређивање великог канализационог колектора Изградњом два нова базена на локалитету постојећег обезбедићемо са њиховом укупном запремином 24-часовну потрошњу у случају прекида снабдевања са водом. Савић је истакао да ће бити настављене инвестиције у области образовања на сређивању у ређењу школских објеката. Планира се и припрема пројектне документације да

Велики број амандмана на предлог буџетаЦрквине већ на знатно шире подручје на коме живи око једна трећина становника града, који немају предуслове за развој инфраструктуре. Предуслови су успостављање мреже за одвођење фекалних и површинских вода, а тек након тога се може прећи на изградњу улица и урбани процес уређења града. Идејни пројекти говоре да је вредност тог посла око 180 милиона динара, мада очекујемо да то буде и нешто јефтиније, а праву цену ћемо имати након расписаног тендера. План је да у овој години са око 50 милиона динара инвестирамо у главне колекторе. Од осталих активности значајних за овај град важно је дефинитивно уређење нашег водоизворишта са електроником. Ту је и заштита водоизво-

све основне школе добију спортске сале. У области средњег образовања, очекује се завршетак радова на школској радионици, да би се 2011. године могли започети и радови на изради новог кровног покривача на гимназији. Ове године се очекују и значајни радови на сређивању улаза испред спортске хале, решење проблема дренаже у хали, као и изградња једног спортског терена са вештачком подлогом. У области културе значајан искорак биће реконструкција постојећег дома омладине који би за 2 – 3 године могао да постане Дом културе, где би се добио условни простор у коме ће се одвијати све значајније културне активности које су потребне Бајиној Башти.

страна - 5


СКУПШТИНКА ХРОНИКА Дејан Млађеновић, шеф одборничког клуба ДСС

НЕДОСТАЈУ РАЗВОЈНИ ПРОЈЕКТИ

- ДСС није подржао овакав буџет општине из разлога што између нас и оних који су овај буџет предложили постоје формалне и концепцијске разлике. Буџет је у потпуности нетранспарентан, постоје одређене позиције за које не знамо зашто се средства планирају. Ту је неколико позиција код председника општине и Општинског већа где се издвајају милионске цифре а није аналитички раздвијено зашто ће средства бити утрошена. Да није било буџетског инспектора из 2008. године ми не би знали шта је у тим позицијама и када смо из тог извештаја видели да се ту новац троши на ствари које немају везе са интересима грађана, ми смо тражили за ову годину да нам председник општине и Општинско веће аналитички прикажу шта је то што те позиције садрже. Тај амандман није прихваћен. С друге стране постоје нека издвајања за која уопште не знамо о чему се ради, па чак и у неким нефомалним разговорима са појединим члановима Општинског већа видели смо да ни они не знају шта је у питању. Млађеновић даље истиче да се овде ради и о великом степену неодговорности налогодавца извршења буџета за нека обећања која се једноставно не поштују. Он сматра да је велика мана буџета то што је у њега укалкулисан кредит од 120 милиона динара. - Прошле године пред изгласавање буџета добили смо уверавања председника општине да ће дуг Дирекције који је тада износио 160 милиона бити враћен. после тога смо сазнали да је Дирекција у току године била у блокади 287 дана, а да је дуг нарастао на 210 милиона на дан када је била расправа о буџету. Сада долазимо у ситуацију да се поново задужујемо да бисмо враћали дугове, а њих ће

заправо враћати грађани Бајине Баште. На тај кредит чак и у најповољнијим условима годишња рата на отплату камата би износила више од 30 милиона динара. За седам година то ће изаћи колико и дуг Дирекције. Овде се наводи и најблаже речено смешан назив кредита, за финансирање капиталних развоја, али се ту уствари крију покушаји да се врате дугови. Наравно, дугове треба враћати, али то не треба чинити на начин што ћемо сви као грађани Бајине Баште то враћати кроз пореске локалне таксе. Ја сам поднео и амандман тражећи да се локалне таксе, које су и онако високе, не повећавају у току ове године. Општина намеће глобу на народ који једва преживљава. Локалне комуналне таксе су огроман терет за грађане. Уместо да овај буџет буде нека врста развојног који ће се бавити прављењем пројеката и конкурисати код различитих фондова, од тога нема ништа. Подсећам да сам прошле године предлагао да се 10 милиона динара усмери искључиво на израду пројеката, од тога нисмо ништа добили. Сама концепција буџета из кога не видимо ни један инфраструктурни пројекат, а сам кредит је као намењен за то, указује да смо поново добили лажна обећања, па ми нисмо

Дејан Млађеновић услуга и то тако да никоме није јасно како је до тих цена дошло. - Цена воде је са 17 динара повећана на 43 динара по кубику а то је 2 и по пута. Немамо никакву анализу на основу чега је дошло до

ОДБОРНИЦИ ПИТАЈУ

На једној од ранијих седница Скупштине општине одборник из Јакља Сретен Ранковић је поставио питање у вези рада здравствене амбуланте у Костојевићима у коју лекар долази само једном у току семице. Председник Скупштине општине и директор Дома здравља у Бајиној Башти др Адам Стефановић је одговорио: - Ваш захтев је у потпуности разумљив и оправдан и тачне су тврдње у вашем одборничком питању, али са садашњом структуром лекарског кадра ми смо у могућности да обезбедимо само један одлазак у здравствене станице и амбуланте. Напомињем да је у Служби опште медицине која покрива и хитну медицинску помоћ, као и здравствене станице и амбуланте, запослено 8 доктора медицине, а према стандарду је неопходно за здравствену заштиту 10 доктора и за организовање хитне медицинске помоћи још 5 доктора медицине. Из овога се јасно види да смо у дефициту са лекарским кадром и да нисмо у могућности да повећамо број одлазака у здравствене станице и амбуланте. Ову ситуацију можемо превазићи повратком једног лекара са специјализације који ће бити ангажован за рад на терену па и у амбуланти у Костојевићима, почев од марта 2010. године.

6 - страна

Опозиција остала у мањини хтели да гласамо за овакав буџет из простог разлога што се наставља ранија, већ позната политика. Млађеновић напомиње да се код неких корисника буџета, као например код Комуналног предузећа, уочавају извесни позитивни помаци у смислу новог начина организовања и рада, али да истовремено имамо ситуацију да се драстично повећавају цене комуналних

тог повећања. Сада ћемо имати ситуацију да рачуни за воду приближавају рачунима за струју, што нема никаквог смисла. Суштина је у томе да Комунално предузеће треба да поправи или замени 2 хиљаде неисправних водомера и да тако ефикаснијом наплатом повећају своје приходе, а не да у оваквој економској кризи диже цену 2 и по пута и то на све друге дажбине. То је потпуно неразумно - каже Дејан Млађеновић.

број 49, 29-јан-2010


„Дринско-Лимске хидроелектране”

ПРИВРЕДА Модернизација ХЕ „Бајина Башта”

КИЛОВАТИ ПРЕКО ПЛАНА

Д

ринско-Лимске хидроелектране су у прошлој години потрошачима испоручиле 3 милијарде и 330 милиона киловат-часова електричне енергије, што је за 12 одсто више од плана. Три електране на Дрини, ХЕ „Бајина Башта” проточна и реверзибилна и ХЕ „Зворник” произвеле су укупно две милијарде и 747 милиона киловат-часова, ХЕ „Лимске” 570 а ХЕ „Морава” 47,5 милиона киловат-часова струје.

НОВО РАДНО КОЛО

ово радно коло за први, од укупно четири агрегата ХЕ „Бајина БаНдилиште шта”, произведен у Равензбургу у Немачкој, допремљен је на грау Перућцу. У односу на досадашње снага новог радног кола

Радисав Матић, директор производње - Проточна ХЕ „Бајина Башта” са произведених милијарду и 641 милион план је премашила за 6,9, реверзибилна са 597 милиона за чак 84,5 одсто, а ХЕ „Зворник” са 509 милиона киловат-сати за 11,9 одсто. „Лимске” и „Морава” су имале незнатно мању производњу од плана каже директор производње у „Дринско-лимским” хидроелектранама инжењер Радисав Матић. Р.Б.

„Дринско-Лимске“ ХЕ

ТРИ СЕРТИФИКАТА

ринско-Лимске хидроелектране су добиле три сертификата, ISO Д 9001 за систем квалитета, ISO 14001 за систем заштите животне средине и ISO 18001 за систем заштите безбедности на раду. На пригодној свечаности признања за интегрисани менаџмент система квалитета Мијодрагу Читаковићу, директору ПД „Дринско-Лимске ХЕ” уручио је Маринко Укропина, директор представништва сертификационе куће SGS.

Додела серификата - Признања су дошла као резултат заједничког рада, знања и залагања менаџмента Привредног друштва, консултаната ЦИМ колеџа из Ниша и сектора ЕПС-а. Ово је значајан тренутак и због тога што смо на крају једне успешне године коју су обележили добри резултати у производњи, одржавању и инвестиционим активностима, истакао је том приликом Читаковић. Р.Б.

број 49, 29-јан-2010

повећана је са 93 на 105 мегата, има 17 лопатица, пречника је 4,28 а висине 2,56 метара, тежине 40 тона а израђено је од нерђајућег челика. Идентична радна кола биће уграђена и у остала три агрегата у склопу радова на ревитализацији и модернизацији електране. За радове на подмлђивању агрегата и опреме, који су започети у априлу прошле а планирано је да се окончају 2012. године, биће утрошено укупно 65,5 милиона евра. Према речима Милисава Милосављевића, шефа градилишта у ХЕ „Бајина Башта”, монтажа новог радног кола започеће крајем ове седмице. Р.Б.

Реаговање у циљу истинитог информисања јавности

„ЕЛЕКТРОИЗГРАДЊА“ ПОСЛУЈЕ ПО ТРЖИШНИМ УСЛОВИМА

У броју 48 „ББ Глас” од 25. децембра 2009. године, у рубрици Интервју, на питање новинара О.Додића шта мисли о привреди у Бајиној Башти, др. Мирослав Нешковић је одговорио да једино производно предузеће које „нешто ради” је Привредно друштво „Електроизградња Бајина Башта” а.д а и то „нешто” је захваљујући, по његовим информацијама, привилегији на тржишту, те да ће ово предузеће када буде морало учествовати на тендерима за пласман својих производа и услуга, доживети судбину „Слободе”, „Конфекције”, „Зем. задруге”… Бетонске стубове „фактурише” по већим ценама а подизвођачи изводе радове!? Коментар оваквој нелогичности није потребан, но ради правилне информације износим следеће чињенице: После промене правне форме из друштва са ограниченом одговорношћу у акционарско друштво крајем 2007. године, Привредно друштво „Електроизградња Бајина Башта” а.д послује по тржишним условима. Више од 95 % производа и услуга предузеће пласира за потребе јавних предузећа која су обавезна да примењују Закон о јавним набавкама, што значи да „Електроизградња” не може имати привилегован положај на тржишту. За пласман услуга Привредно друштво „Електроизградња Бајина Башта” а. д је прошло рестриктивне поступке и квалификовало се за отворене поступке јавних набавки грађевинских и електромонтажних радова. Послује у условима изражене конкуренције како у производњи стубова и трафостаница, тако и у пружању услуга, остварује пословне резултате изнад просека у привреди Републике Србије искључиво захваљујући раду, квалитету, ефикасности и поштовању уговорених рокова. Од успешности пословања овог Привредног друштва не зависе само запослени радници и њихове породице, већ и добар део бајинобаштанске привреде, те је општи интерес да ово предузеће настави да расте и развија се. Директор, Зоран Гвозденовић, дипл.ецц.

страна - 7


ИНТЕРВЈУ Милорад Тадић, директор Комуналног предузећа „12. септембар“

ПРОБЛЕМ ВОДОСНАБДЕВАЊА ЗАСЛУЖУЈЕ ШИРУ ДРУШТВЕНУ ПАЖЊУ

• Вашим именовањем на место в.д. директора дошло је до доста позитивних промена у начину рада и организацији послова у ЈКП ,,12.Септембар”. Шта можете о томе рећи? Јавно комунално предузеће ,,12.Септембар” је, како по својој функцији тако и по свим осталим параметрима, једна врло сложена структура. Просто је било немогуће, да је као такво могло издржати једно потпуно неуређено, на првом месту унутрашње стање. Искључиво у том контексту, промене, које сте поменули, су биле неопходне. Када то кажем, мислим на извршену хитну промену Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних места. Једноставно, затекао сам ситуацију која је претила да произведе један екстремно неповољан пословни и радни амбијент, са тендецијом упадања у још дубљу пословну проблематику. Такво стање би у врло кратком временском периоду додатно дестабилизовало и потпуно блокирало рад овог предузећа, што би имало за последицу и пад квалитет живота наших грађана. Дакле, нови Правилник о унутрашњој систематизацији и организацији радних места заменио је постојећи из 1988. године који је у највећој мери био неадекватан и непродуктиван, у смислу обезбеђења неопходних законских и оперативних претпоставки за прецизније и ефикасније дефинисање система руковођења и одговорности. Усвојеним Правилником је обезбеђено да се рационалније ангажују расположиви људски ресурси и технолошки капацитети.Осим тога коначно је отклоњена свака сумња везана за исказивање технолошких вишкова запослених, чиме је учињен значајан напор да се спасе свако радно место. Лично мислим да смо за ово кратко време донекле успели да успоримо или зауставимо један генерално негативан пословни тренд и обезбедимо више маневарског простора, како би се коначно окренули раду, активнијем и квалитетнијем решавању проблема и потреба грађана. Наравно, увек може и боље и више. • Који су највећи проблеми са којима се ЈКП „12.Септембар” сусреће и како се они решавају? Проблема има увек, и они су саставни део сваког посла. Ми се трудимо да их не делимо на мале и велике, већ да међу њима препознајемо приоритете, и да их решавамо.Гледано у прошлост, увек и свуда су комуналне услуге досада биле елемент остварења социјалног мира и оруђе политике. Овакав положај је довео сва комунална предузећа и саме те делатности у један врло тежак и незавидан положај, који се одликовао непримереном ценом комуналних услуга која није покривала ни оперативне трошкове. Изражен је и проблем наплате комуналних услуга, чак и по тим, потпуно социјалним ценама.Осим тога, наш комунални систем је угрожен процесом старења, израубованом опремом и инсталацијама. Самим тим значајно му је смањена погонска спрема и могућност да у пуној мери одговори на захтеве грађана. Као последицу свега тога имамо незадовољство и грађана као корисника комуналних услуга, и запослених стањем и квалитетом комуналних услуга. У прошлости, током свих година врло сложених за пословање и током разних криза, оперативни кадар је омогућио одржање комуналне функције, често и по принципима импровизације. Међутим, сада када хоћемо да идемо ка својој бољој организацији и постављању рада према стандардима и процедурама та наша склоност ка импровизацији, може постати фактор спречавања достизања тих циљева, који се од нас очекују и који би уз наступајуће и планиране инвестиције, морали бити постигнути и одрживи. Међутим оно што посебно желим да истакнем је проблем који је далеко изнад свих проблема, а то је проблем комплетног водоснабдевања нашег града. Он једноставно заслужује ширу друштвену пажњу и приступ. Вода коју сви пијемо и употребљавамо за разне своје потребе апсолутно је бактериолошки, биолошки и хемијски исправна.Представља стратешки ресурс, о коме никад нисмо довољно размишљали и према коме се никад нисмо у потпуности одговорно односили. Желим да

8 - страна

истакнем да ће врло брзо доћи време када ћемо схватити и осетити да такав однос морамо мењати из корена. Просто, због непобитне чињенице да су количине такве воде, коју добијамо у постојећи водозахват природним путем, сасвим ограничене. Осим тога, наш град се из године у годину, шири, па је самим тим и потреба за водом све већа. Тиме је и већа опасност од константних и повећаних губитака на дистрибутивној мрежи, као и повишеног степена њене неодговорне и неконтролисане потрошње. У вези свега тога, а на основу чињеничног стања са терена и анализе приоритета коју смо спровели, донели смо планове рада на основу којих ћемо извршити заштиту прве зоне водоизворишта, санирати у сваком смислу црпно постројење, повећати резервоарски капацитет, решити проблем снабдевања водом висинских градских зона, евидентирати и у законским оквирима процесуирати и скинути са мреже све нелегално прикључене потрошаче и спровести једну широку акцију замене неисправних и баждарења постојећих водомера.

Директор ЈКП „12.Септембар” Милорад Тадић, дипл.маш.инж. Ови радови ће изискивати и додатни напор и време, али ће омогућити да и даље пијемо исправну воду и да је сви имамо у потребним количинама у свако доба дана и током целе године. Исто тако, овим радовима се постиже потребан и довољан техничко-оперативни предуслов да можемо, у току следеће и наредних година, приступити реализацији озбиљних и дугорочних реконструкција и побољшања на главним магистралним водоводним правцима и крацима, како би проблем енормних губитака воде на мрежи свели на најмању могућу меру и само одржавање исте учинили лакшим и јефтинијим. Генерално, постоји и низ других проблема. Неке од њих морамо решавати сами, а неке уз помоћ надлежних служби града и самих грађана. Ову прилику користим и да се лично, и у име овог предузећа јавно извинем свим корисницима наших услуга које смо на било који начин неоправдано узнемирили или оштетили због недовољног и неквалитетног пружања својих услуга, а што је директна последица аљкавог и неодговорног рада, из неког претходног периода. Када то кажем, првенствено мислим на известан број нетачних рачуна за испоруку воде и изношење смећа и непримерену професионалну комуникацију са грађанима. Јавно комунално предузеће „12.Септембар” ће, имајући у виду како врло тешку ситуацију у којој се налази, тако и потребе свог окружења, учинити све да у наредном периоду квалитет и обим својих услуга подигне на значајно виши ниво, и да комуникацију са грађанима учини отвореном и ефикасном. У том смислу, молим све своје суграђане за потребан минимум стрпљења и разумевања. • Можете ли рећи како је дошло до значајног повећања цена услуга ЈКП „12.Септембар”? Јавно комунално предузеће „12.Септембар” Бајина Башта је у врло специфичном положају, пошто цене које се формирају у овом преду-

број 49, 29-јан-2010


ИНТЕРВЈУ зећу, првенствено цене воде и канализације имају утицаја на живот и Мијодраг Читаковић, директор ПД „Дринскоживотни стандард грађана са једне стране, а са друге стране оне имају Лимске хидроелектране“ огроман утицај на техничко-технолошку и економску одрживост и унапређење комплетног система производње и дистрибуције воде. На тако, условно речено, малом простору ми смо морали тражити и учинити компромис између реалних могућности корисника наших услуга и основних потреба система којим управљамо. У том смислу, водили смо рачуна да при формирању нових цена воде и канализације будемо врло одговорни, како би у исте укључили само апсолутно неизоставне трошкове. На жалост, чак и оваква цена воде и канализације је нижа од стварне, јер у њу није укључен највећи део губитака воде на дистрибутивној мрежи, нису укључени ни стварни трошкови одржавања канализационе мреже и процењени степен ненаплативости потраживања. У том контексту, посебан проблем за ово предузеће представља немогућност обезбеђења текуће ликвидности због лоше и несигурне наплате прихода, првенствено од воде и смећа, чиме се угрожава редовно сервисирање доспелих обавеза. По мени, постоји основни разлог за то, а то је што смо ми дестимулисани да утужујемо нередовне платише због несразмерно високих судских такси, које морамо да платимо унапред, приликом утужења. Како се у нашем случају, најчешће ради о великом броју мањих дугова често нисмо у стању да издвојимо толики новац за ову намену. Без обзира што се суду услуга плати унапред, рад суда је спор. Тако поступци око утврђивања једноставне чињенице да неко није платио извршену услугу, конкретно испоруку воду и изношење смећа трају и по неколико месеци, па чак и дуже. Грађани морају знати, да је вода роба као и свака друга. Та роба мора имати, између осталог, своју цену производње, цену транспорта, цену одржавања система, цену постизања квалитета и цену уложеног рада, у све то. Оваква цена воде има само један задатак, а то је да покушају да покрију основне трошкове просте репродукције. Сматрам оправданим питања и делом негодовања потрошача у вези значајног скока цене воде, јер велики број наших грађана живи врло тешко и једва преживљава, али поново подвлачим, одрживост комплетног система производње и испоруке воде искључиво зависи од реалне, а не од популистичке и социјалне политике цена која је вођена годинама у назад и која је довела до урушавања, запуштености и израубованости производних капацитета, линија и инсталација, као и до дугогодишњег не улагања у елементарно инвестиционо, па чак и текуће одржавање. Посебно је важно да истакнем, због свих нас који живимо у овом граду, да ће се планираним радовима, активностима и улагањима у току ове и следећих година, као и стручним и одговорним управљањем и одржавањем првенствено на дистрибутивној водоводној мрежи и црпном постројењу, у циљу њиховог технолошког унапређења и побољшања, сигурно избећи свако будуће, овакво непопуларно и скоковито повећање цене воде. • Можете ли објаснити начин на који ће се финансирања ЈКП „12.Септембар” у 2010.години? Јавно комунално предузеће „12.Септембар” Бајина Башта се финансира из цене комуналне услуге и услуге трећим лицима, што значи да се апсолутно сви приходи остварују на тржишту. Ово посебно напомињем због честих заблуда да се ово предузеће финансира из буџета општине. Предпостављам да до ове забуне долази, вероватно, због тога што је код једног дела посла, као што су јавна комунална потрошња: чишћење улица, прање улица, одржавање јавног зеленила, одржавање градског гробља, одржавање градске пијаце, одржавање градске депоније, и томе слично, наручилац или купац је управо општина, која те услуге, по правилу, нама плаћа из буџета. Са пословног аспекта, потпуно је јасно да и ове приходе ми остварујемо на тржишту. Међутим, у нашој пракси, као и у великом броју осталих општина у Србији, је чест случај да општина из свог буџета интервенише, у смислу финансирања или дотирања важнијих инвестиција у нашем предузећу, чиме и као оснивач увећава вредност свог капитала, односно улаже у себе. Такав случај јесте пример буџетског финансирања, јер су разлози што до ове дотације долази доста специфични и имају своју историју, која је годинама генерисана неадекватном политиком цена, првенствено воде и других комуналних услуга, где се капитални трошкови никад не обухватају ценом одређене комуналне услуге. О. Додић

број 49, 29-јан-2010

РЕВИТАЛИЗАЦИЈА СЕ НАСТАВЉА

• Шта сматрате највећим успехом у протеклој 2009. години? - Протеклу годину у ПД „Дринско-лимске ХЕ“ обележили су значајни и крупни послови на ревитализацији и модернизацији ХЕ „Електроморава“ и ХЕ „Бајина Башта“. Најпре је ревитализована ХЕ „Овчар Бања“, која сада ради са великом поузданошћу. Радови су успешно обављени и прва испитивања су показала да се добила снага већа за 20 одсто. У ХЕ „Међувршје“ у фази су велики радови на ревитализацији агрегата и сопствене потрошње. Обнова и модернизација првог агрегата највећи су послови у ХЕ „Бајина Башта“. поред замене електромашинске опреме у складу са тендером, додатно ће морати да се изврши реконструкција опреме и њених делова која нису предвиђена тендерском документацијом. Када је реч о ХЕ „Зворник“, треба истаћи да је урађена студија оправданости и идејни пројекат за ревитализацију, а у току је израда главног грађевинског пројекта анекса на десниј обали електране. За ХЕ „Потпећ“ урађена је такође студија оправданости и идејни пројекат, тако да се и ова електрана полако припрема за ревитализацију. Приликом недавне посете делегације кинеских привредника Србији, изражено је интересовање и за изградњу РХЕ „Бистрица“.

Директор ПД „Дринско-Лимске ХЕ“ Мијодраг Читаковић • Шта бисте издвојили као највеће проблеме у току 2009. године? - Што се тиче неуспеха у протеклој години, то се првенствено односи на цену електричне енергије која је остала ниска, јер је дошло до врло мале корекције током 2009. године. Недостају, стога, средства за за инвестиције и веће капиталне ремонте. Поред финансијске ситуације условљене повећањем цена, неопходно је да се изврши и рационализација како би се и са тог аспекта финансијска ситуација побољшала. Реструктурисање је почело, тако да се тек по спровођењу тих активности могу очекивати позитивни резултати, односно могућност да ЕПС лакше иде у будућност. У прошлој години били су присутни и извесни кварови у електранама који су, у већини случајева, последица дотрајалости опреме, као што је то био случај у ХЕ „Потпећ“. То значи да ће морати да се настави са ревитализацијом опреме старих објеката, која за већи део електрана износи и преко 40 година. • Каква су ваша очекивања у 2010. години? - У овој години очекујемо да комплетно завршимо ревитализацију ХЕ „Електроморава“ и да се изврши испитивање и доказивање карактеристика. То ће бити прва електрана у ЕПС-у која ће бити комплетно ревитализована и модернизована. Очекујемо, затим, да се прва фаза ревитализације ХЕ „Бајина Башта“ успешно оконча у првој половини 2010. године и да агрегат Х-1 буде пуштен у рад 1. јуна. Очекујемо да ће се у години пред нама цена електричне енергије повећати и самим тим обезбедиће се више средстава за планиране захвате у електранама овог Привредног друштва. Планирана је и рационализација трошкова приликом извођења радова, као и уштеде на појединим пословима. Наставиће се и са обуком кадрова за примену нових технологија. (kWh)

страна - 9


РЕПОРТАЖА Владо Илић - добитник високих признања за производњу ракије

„СТАРА ПЕСМА” ДАЛЕКО СЕ ЧУЈЕ

Шљивовица „Старе песме” на Новосадском сајму 2008. године освојила је Велику златну медаљу, а у Осечини Златну медаљу. Иста признања припала су јој и за 2009. годину, а придодата је и Златна медаља са сајма у Љубљани. Ракија Клековача такође је са иста три сајма донела прва места, признање Шампион квалитета и Златне медаље за прошлу и претпрошлу годину

ајеминентнији стручњаци за Нславије воћарство некадашње Југои Србије утврдили су

да је средње Подриње са околином најпогоднији крај за гајење воћа, нарочито шљиве, па је и сасвим природно што са тих терена потичу и најбоље врсте ракија. Њихову славу понајвише пронеле су ракије некадашње Земљорадничке задруге „Бајина Башта”, пре свих ББ клековача и Соколова ракија из подрума Богдановића из Костојевића.

ма, радовале се животу и напретку уз пиће и песму па су по томе наше ракије добиле заједничко име „Стара песма”- каже Владо Илић . Глас о „Старој песми” ширио се попут вихора кроз целу Србију и за кратко време успео је да пређе њене границе. Да се ради о пићу екстра квалитета, укуса и ароме потврдиле су и строге оцењивачке комисије на најпрестижнији сајмовима. Тако, на

Владо Илић у разговору са Гвозденом Димитријевићем и Војом Бјеличићем на промоцији Пре неколико година у овом крају, тачније у Пепељу, појавила се нова ракија која је по квалитету одмах избила у први план и од тада све брже и више осваја љубитеље добре капљице. Реч је о ракији фамилије Илић коју пеку њене бројне генерације до ове данашње чији је предводик Владо Илић. - Традиција подизања воћњака, печења ракије и њеног чувања у храстовим бурадима је вековна у нашој фмилији. Генерације су вредно радиле на тим послови-

Произвођачу „Старе песме” Владу Илићу честитку упућује председник општине Милоје Савић Она од дуње лане је на сајмовима у избору боце и амбалаже. Све то у Новом Саду, Осечини и Љубља- чини целину која предњачи међу ни добила иста признања као и елитним ракијама произведепретходне две, док је од крушке ним у Србији. Сигуран сам да ће „Виљкамовка” излагана 2009. она без проблема наћи купце и у године на Новосадском сајму на- иностранству - истиче управник грађена Златном медаљом. хотела Бели бор, Гвозден ДимиУ дивном амбијенту ресто- тријевић. рана „Милош” У Бајиној Башти - Љубитељи ракије сматрају и правој свечарској атмосфери да је она добра, јако је питка као власник предузећа ТИМ из Пи- млеко, а управо тај епитет при-

пример, Шљивовица „Старе песме” на Новосадском сајму 2008. године освојила је Велику златну медаљу, а у Осечини Златну медљу. Иста признања припала су јој и за 2009. годину, а придодата је и Златна медаља са сајма у Љубљани. Ракија Клековача такође је са иста три сајма донела прва места, признање Шампион квалитета и Златне медаље за прошлу и претпрошлу годину. - Тржишту смо, уз ракије од шљиве, понудили и два специјалитета, ракију од дуње и крушке. Честитка од директора ПД „Дринско-Лимске ХЕ” Мијодрага Читаковића лице, које се бави производњом и прометом ракије „Стара песма”, Владо Илић приредио је њену промоцију за педесетак људи из привреде, пољопривреде, туризма, угоститељства, трговине и политике.

Четири врсте „Старе песме”

10 - страна

- Најпозванији стручњаци су рекли да „Стара песма” има врхунски квалитет. И ја сам се уверио у то на промоцији. Мислим да је постигнут пун погодак

пада „Старој песми” - наглашава пољопривредни инжењер Лазар Вујић.- Она је спој традиције, али и посебног технолошког процеса од избора врсте шљиве, дуње и крушке, њиховог међусобног односа, врења, печења, одлагања и зрења ракије. По свему судећи „Стара песма” чуће се далеко изван граница Србије. Текст и фото: Милан Андрић

број 49, 29-јан-2010


ПООЉОПРИВРЕДА У посети пољопривредном домаћинству Видана Николића

МЛЕКО УВЕК ДОНОСИ ЗАРАДУ

елео сам да будем радио и Ж ТВ механичар па ме је отац Милутин 1961. године одвео

у Београд и уписао у тамошњу Школу ученика у привреди у којој сам требао да изучим занат, а касније отворим радњу за поправку телевизора и радио апарата. Међутим, после неколико месеци, старији брат је страдао, па ме отац вратио кући да се бавим пољопривредом - прича Видан Николић ( 63) из Костојевића. - Кад видим како су пропале фабрике, предузећа и радње и како се тешко живи у градовима, можда је и боље што сам остао на селу. У засеоку Тадићи Видан је са супругом Милином, родом са Кадињаче, засновао своје до-

РИБА ЗА ФРАНЦУЗЕ

Виданов зет Саша има своју грађевинску фирму у Паризу која добро послује. Део оствареног профита намерава да уложи у градњу већег рибњака у Костојевићима. - За божићне празнике зет је долазио код нас са својом породицом. Том приликом нашао је одговарајућу локацију са поточном водом па ће радови на градњи рибњака почети до краја године уколико буду прибављене све потребне дозволекаже Видан.- У плану му је да већи део произведене рибе филетира, надимњава и извози је у Француску.

маћинство. И данас су ту. Повремено их обилазе кћерке Гордана и Оливера, зетови Саша и Радиша и троје унучића. - Гордана и Саша живе у Паризу па се ретко виђамо, једномдва годишње, док друга кћерка са својом породицом из Косјерића долази често-каже Милина. Као и сва сеоска домаћинства из ових крајева тако су се Николићи годинама бавили сваштарском производњом. Потрајало је то до 1985. године кад су се определили за узгој малине и производњу млека. Основали су малињак са око шест хиљада садница и истовремено набавили четири краве музаре. - Пошто су на се кћерке удале, морали смо да преполовимо број садница малине јер нисмо могли да све обрадимо и оберемо, али смо повећали број крава музара. Сада их имамо девет. У овим годинама лакше нам је у штали, него у малињаку поготово што имамо савремени систем за мужу крава и свој лактофриз за одлагање млека кога преузима Млекара „Спасојевић” из Бајине Баште. Имамо и солидну механизацију, три трактора, косачицу, урећај за сакупљање сена и комбајн са парвљење силаже. Сами правимо концентрат па нам он уз силажу знатно смањује трошкове. Моје двадесет пето годишње искуство у производњи млека говори да оно увек доноси

зараду, која је мања или већа што зависи од више фактора, а понајвише од државног премирања и стимулације- истиче Видан.Опробао сам се и у тову телади. Радио сам то 15 година у кооперацији са Земљорадничком зад-

Винковцима одакле се враћао са добром зарадом. - Најпре сам био месец дана на обуци у Шапцу где сам се оспособио да сам орезујем јабуке, крушке, вишње, кајсије и брескве. Највише пара зарадио сам

Видан и Милина Николић ругом из Костојевића којој сам сваког турнуса испоручивао по 22 утовљена грла. Било је зараде, али се на наплату чекало месецима. Са млеком је знатно боље јер добијам новац сваког месеца. У годинама кад се није бавио око малине и млека, Видан је пуних 15 сезона одлазио у јесењу и пролећну резидбу воћа на плантажама у Суботици, Руми, Бантском Карловцу, Шапцу и

у Пољопривредном комбинату „Винковци” где сам радио на орезивању јабука у јабучњаку који се простирао на 700 хектара. Радећи тај посао, и сам сам заволео воће па сам пре неколико година подигао свој јабучњак са 80 стабала, а пре три године засновао сам шљивик са 150 садница - вели Видан. Текст и фото: Милан Андрић

Одржана Скупштина Пчеларског удружења „Полен“

ПРОШЛА ГОДИНА БИЛА ДОБРА

година била је успешна за Пчеларско удружење „Полен“ из Парарошла Бајине Баште, оцењено је на Скупштини одржаној половином јануу сали општине. У извешају о раду, кога је поднео председник уд-

ружења Боривоје Лишанин, истакнуте све активности међу којима су и оне везане за обезбеђење сатних основа, лекова и опреме са попустом од 20 посто од стране продавнице „Пчелица“, набавку шећера по регресираној цени, захваљујући помоћи општине, обавештавање домаћинстава о времену употребе хемијских средстава, чиме је избегнуто тровање пчела, посете Сајму пчеларства, одржавање предавања Гвоздена Стевановића и Слободана Марјановића у оквиру образовања пчелара, уређење и опремање просторије у којој се сваког петка одржавају дебатни клубови, обнову регистрације и обележавање пчеларске славе у манастиру Рачи. Финасијски извештај за минулу годину поднео је Милутин Станојевић. На Скупштини је усвојен и програм рада за 2010. годину. У њему су планиране уобичајене активности а додате су и две нове које се односе на држање предавања по основним школама у циљу упознавања ученика о значају коришћења меда и других пчелињих производа и организовање посета једном броју пчелињака на подручју општине. Скупштина је прихватила предлог Управног одбора да признање СПОС-а Диплому „Професор Јован Живановић“ добије Боривоје Лишанин, златну медаљу „Заслужан пчелар“ Милован Јевтовић,

број 49, 29-јан-2010

Детаљ са Скупштине ПУ „Полен“ похвалнице Стаменко Аврамовић, Димитрије Јовановић, захвалнице Драган Ристић и Љубиша Јагодић, диплому „Почасни пчелар“ Јордан Томић и Повељу Рашко Којадиновић. На крају рада Скупштине предавање о савременом пчеларењу одржао је председник УП „Ужице“ Слободан Марјановић.

М.А.

страна - 11


ОБЈЕКТИВ Још један трубачки оркестар у бајинобаштанском крају

БОБАН ТРУБИ  ПИЛИЦА СЕ ТРЕСЕ

ело Пилица, смештено испод Поникава, Сподрињско познатим по војном ареодрому, важи за место најближе Јадранском мору.

Није реч о удаљености од плавог Јадрана, већ је поменута констатација изведена на основу порекла већег дела његовог становништва. Историчари и етнографи, на основу дијалекта Пиличана и њихових психофизичких особина, тврде да су им преци у овај крај стигли из Далмације. Од њих потичу данашње породице Ковачевића, Перишића, Весића, Николића, Милосављевића, Бла-

трубе и потресају продолину која село спаја са суседном Обајгором. Ти звуци, што ни младо ни старо не оставља ранодушним, разгале мештане, за тренутак зауставе пролазнике, а неке врате у неповратива времена своје младости и освеже им сећања на већ заборављене успомене. За такву атмосферу „крива” је трубачка дружина млађаног, ко зна можда будуће „златне трубе” Драгачевског сабора, Бобана Лукића. Уз Бобана, прву трубу и вођу оркестра, чији чланови још нису напустили клупе основне школе, су друга

показују да овај оркестар са Дрине иде баш тим путем. Летос је у квалификацијама пионирских оркестара за Гучу освојио прво место у Лучанима, а пре тога на Седмим „Сусретима села” општине Бајина Башта имо је ватрено крштење уз велику подршку преко две хиљаде посетилаца. Ако је веровати оној народној, да се по јутру познаје дан, онда за трубачку дружину из Пилице нема зиме. Текст и фото: Милан Андрић

Традиционални дочек српске Нове године у Перућцу

НЕЗАБОРАВНО ДРУЖЕЊЕ

пута, пети пут заредом, Завичајни Иваоовога клуб „Бајина Башта“ из Чачка организоје традиционално дружење својих чла-

Оркестар Бобана Лукића из Пилице гојевића... Из залеђа Боке Которске, тачније из Кривошија, у ово село пристигли су преци данашњих Лукића, Драгутиновића, Костића, Миливојевића, Гавриловића, Камберовића и Митровића.

Бобан Лукић Пилица је после Другог светског рата имала брз економски развој и уједно богат клутурно забавни живот коме је тон давало Културно уметничко друштво „Милорад Благојевић”. Стециште младих био је новоподигнути Задружни дом. У њему су одржаване приредбе, приказивани филмови и организоване игранке па се место по томе сврставало у најистакнутија у општини Бајина Башта. Данас од тога нема ништа. Остала је само зграда дома у пристојном стању из које ево већ годину дана повремено се шире звуци

12 - страна

труба Радиша Стојановић, трећа труба Владимир Пантелић, пет тенориста, Симо Лукић, Дејан Деспотовић, Милан Јањић, Урош Ивановић, Милош Ивановић, басиста Милан Благојевић, добошар Ацо Пантелић и бубњар Саво Лукић. У једанесточланом саставу су три братска тандема Лукића, Пантелића и Ивановића. - Неспорно је да су младићи талентовани и уједно радни - констатује њихов учитељ, једва десетак година старији од њих Вељко Остојић, двострука Прва труба Сабора трубача у Гучи и апсолвент Музичке академије.За девет месеци поставили смо темељ и сада полако ширимо трубачко знање. Већ су научили више песама и по неколико кола, чочека и маршева. По формирању оркестра, три месеца је младе трубаче поучавао ужички мајстор трубе Татомир Николић, а онда га је заменио Вељко Остојић. - Са Вељком вежбамо сваке седмице по један дан, а понекад и два пута - каже шеф оркестра Бобан Лукић. Радимо скоро цео дан. Осим тога, окупљамо се често и код кућа где такође вежбамо. Моја је велика жеља да једног дана засвирамо на финалном делу Сабора у Гучи. Потајно се надамо наградама за оркестар и појединце. Лични сан ми је да на позорници поред речице Јелице подигнем изнад главе Прву или „златну” трубу. Узор ми је учитељ Вељко, а одушевљавам се како свирају Бобан Марковић, Милија Милић, Дејан Петровић и Дејан Лазаревић. Хоће ли Бобан Лукић једног дана мамити аплаузе десетина хиљада поклоника трубе у Гучи, као што то чини његов имењак Бобан Марковић, одгонетнуће време. Први знаци

нова и пријатеља удружења, а поводом дочека Српске нове године, у хотелу „Језеро“ у Перућцу. За разлику од ранијих дружења где су гости били само из Чачка, и неколико пријатеља и Републике Српске, тачније из Градишке, сада су овом дружењу присуствовали и наши пријатељи и из других крајева Србије.

Песма за добро расположење У Перућцу су веселу ноћ провели не само Чачани, него и гости са Златибора, из Аранђеловца, Руме, Шапца, Прокупља и других места. Они који су ту били први пут, одушевили су се лепотом Перућца и пожелели да ускоро дођу поново на више дана и боље упознају овај крај. Удружење „Бајина Башта“ у Чачку у априлу месецу обележиће петнаест година постојања, а традиционална годишња забава и дружење одржаће се у хотелу „Морава“ у Чачку. Том приликом доћи ће пријатељи и удружења из преко тридесет градова са којима је, највише захваљујући председници Роси Михајловић, успостављена сарадња. Рада Пауновић Чачак

број 49, 29-јан-2010


ДРУШТВО Рогачица

ДОГОВОР СА КОМУНАЛЦИМА

Н

а састанку мештана Рогачице са представницима ЈКП „12. септембар“ из Бајине Баште и комуналним општинским инспекторима разматране су активности око одлагања и одвожења смећа и плаћање накнаде за то. Комуналци су понудили да поред постојећих поставе још неколико контејнера, једном седмично их празне и да једном месечно посебним камионом одвозе кабасто смеће које се не може одлагати у контејнере. Домаћинства ће за ове услуге плаћати месечно 197 динара, док ће власници радњи, локала и предузћа давати 445 динара. Предлог је прихваћен и почеће да се реализуије од почетка ове године. Истовремено грађани су замерили комуналцима што им неколико година шаљу рачуне за плаћање одвоза смећа иако је, приликом добијања контејнера из стране донације, речено да ће се из донаторских средстава намиривати ти трошкови. Предложили су да се рачуни сторнирају, потпишу уговори и партнерски односи почну од јануара 2010. године. Представница ЈКП „12.септембар“ инжењер Марија Петровић нагласила је да се овакви договори врше са свим месним заједницама поред Дрине и са оним около града с циљем да се заштитити од згађивања Дрина и прилази граду. М.А.

Детаљ са састанка у Рогачици

Реформа правосуђа у Србији

ОСНОВНИ СУД СА ДВЕ ЈЕДИНИЦЕ

акон реформе правосуђа, ранији ОпштинНу Ужицу, ски суд, а сада Основни суд, чије је седиште имаће две издвојене судске једини-

це у Бајиној Башти и Чајетини. Одлуком Високог савета судства у тај суд изабрано је петнаест судија, а за вршиоца дужности председника постављена је Бранка Јанковић, уместо досадашњег председника Вишеслава Зотовића. Све судије које поступају у парничној, извршној и ванпарничној области, предузимаће судске радње на целом подручју тог суда, а у области кривичног права судиће искључиво у седишту Основног суда у Ужицу, где је иначе и седиште надлежног тужи-

Основни суд Ужице

лаштва. Предмети у парничним, извршним и ванпарничним поступцима, који су до сада вођени у општинским судовима, а који су сада постали судске јединице, остаће и даље у њима. Нове тужбе и други процесни акти такође ће бити процесуирани у тим местима и у постојећим судским зградама. У судској јединици у Бајиној Башти, уместо седам судија ранијег Општинског суда, радиће троје, а у Чајетини, уместо некадашњих пет, само двоје судија. Ипак, како објашњавају у Основним суду у Ужицу, у складу са распоредом и расподелом предмета, у тим судским јединицама поступаће и судије које раде у седишту у Ужицу, али и обратно. По-

Н.К.

СОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

пштински суд у Ужицу од 1. јануара 2010. године у оквиру рефорОсудова ме правосуђа и нове мреже судова, у складу са Законом о уређењу поступа са измењеним називом као Основни суд у Ужицу, а

својом надлежношћу обухвата територију града Ужица и општина Бајина Башта и Чајетина. У саставу овог суда изван његовог седишта у Ужицу су и две судске јединице у Бајиној Башти и Чајетини. Одлукама Високог савета судства на сталну функцију за судије Основног суда у Ужицу изабрано је 15. судија, а за вршиоца функције Председника суда постављена је судија Бранка Јанковић досадашњи судија Општинског суда у Ужицу. У намери да грађанима олакшамо приступ суду и омогућимо брже остваривање и заштиту њихових права у судским поступцима, као и да имплементирамо један од основних принципа текуће реформе правосуђа а то је да све судије буду равномерно и правично оптерећене, Годишњим распоредом послова за 2010. годину у складу са Судским пословником одређено је да ће све судије које поступају у парничној, извршној и ванпарничној правној области судске радње предузимати на целом подручју овог суда, док ће се у кривично правно области судити искључиво у седишту Основног суду у Ужицу где је седиште и надлежног тужилаштва. За грађане је од значаја да ће сви предмети у парничним, извршним и ванпарничним поступцима који су до сада вођени у Општинским судовима који су сада судске јединице остати и надаље у њима, нове тужбе и други процесни акти ће бити такође процесуирани у тим местима и постојећим судским зградама. Дакле, разврставање и распоређивање предмета који су у надлежности Основног суда у

број 49, 29-јан-2010

ред тога, у писарницама тих судских јединица, грађани ће и даље моћи да предају писане поднеске, овере преписе и друго како би могли да остваре своја права, а могу очекивати и помоћ како би се информисали о новинама у судским поступцима. Од седамнаест судија бившег Општинског суда у Ужицу, изабрано је њих седам. Исто толико судија није изабрано, док је троје отишло у Виши суд. Поред тога, у Основни суд изабрано је и троје судија из Општинског суда у Бајиној Башти, двоје из Општинског суда у Чајетини, један из нововарошког Општинског суда и двоје судија из ранијег Окружног суда у Ужицу.

Ужицу вршиће се у складу са Судским пословником и посебном одлуком Председника суда али уз уважање законом прописане месне надлежности у грађанским стварима, права странке на несметан приступ суду и потребе да се поступак спроведе ефикасно и са што мање трошкова. Према поменутом Годишњем распореду послова у постојећим судским просторијама у судској јединици у Бајиној Башти радиће двоје судија а у судској јединици у Чајетини један судија, с тим да ће у складу са распоредом и расподелом предмета у тим јединицама поступати и судије које раде у седишту суда у Ужицу, па и обратно. Осим тога, у обе судске јединице грађанима смо обезбедили могућност да и надаље у тим местима у судским писарницама могу предати своја писмена, извршити судску оверу преписа или рукописа, а наши радници у тим јединицама пружиће грађанима и сву неопходну помоћ како би се информисали о судским поступцима, њиховом току и свим документима које је потребно презентовати суду да би остварили неко своје право. Основни суд у Ужицу заједно са својим судским јединицама настојаће да својим активностима обезбеди што већу отвореност суда за грађане и да пружи сву потребну помоћ како би се поступци који се воде пред судом обавили брзо и ефикасно. Портпарол Основног суда у Ужицу стоји на располагању свим медијима на контакт телефонима: у суду 031/ 513-105 лок.141 или моб. тел. 064/8544167. Портпарол Основног суда у Ужицу Јелена Чуповић

страна - 13


ХРОНИКА Судбина најстаријег угоститељског објекта у Избор најлепшег дворишта и терасе Бајиној Башти

Н

БАШТА БАЈНА, СА ДУШОМ

„ЕВРОПА”  НЕ РАДИ

ајстарији угоститељским објекат у Бајиној Башти, Хотел „Европа”, последњег дана минуле године примио је своје последње госте након пуне 82 године рада. Отворио ју је далеке 1928. године Светислав Веизовић. После Другог светског рата она је постала друштвено влас-

а пригодној свечаности, доделом награда и диплома, завршена Нцентра је традиционална четврта по реду акција Спортско-туристичког у Бајиној Башти „Да наша Башта буде бајна”. По оцени жирија

(Ивана Станојевић, Мирјана Петковић и Сунчица Манчић) најлепше градско двориште је Весне Марковић, друго место припало је Дани и Милану Злопорубовићу, а треће Загорки Јосиповић. Следе Велибор Јечменица, Милија Вуковић, Драгица Драгојловић, Миленка Радосављевић, Жарко Бошковић и Георгина Ђенисић. Весна Стефановић из Бесеровине освојила је прво место у категорији најлепших сеоских дворишта, следе Илија Пантелић из Раче, Љубиша Ђуровић из Гвосца, Радмила Митровић из Бесеровине, Борка Алексић из Перућца, Милица Петровић из Драксина, Милован Перишић из Оклеца и Сне-

Миломир Ђокић послужује последњу муштерју у „Европи” пред њено затварање ништво Угоститељског предузећа „Звезда”, а градњом хотела „Дрина” шездесетих година минулог века, претворена је у ресторан. Занимљиво је да је „Европа” неколико година обављала упоредо и улогу биоскопа где су по први пут у варошици са Дрине приказани филмови. - Тешко ми је што је „Европа” престала са радом у којој сам радио 21 годину - каже њен последњи шеф сале Миломир Ђокић. - Она је приватизована пре неколико година, а њен газда је тако одлучио. Најпре је угашена кухиња, а сада је потпуно стала. Прича се да ће Кинези у њој отворити робну кућу. Милан Андрић

Рафтинг клуб „Скелеџија”

СПУСТ ДРИНСКИХ ВУКОВА

ована Савића и Драгана Гајића, из Рафтинг клуба „Скелеџија” из Јкунди, Љубовије ни набујала Дрина, са протоком од око 2.000 кубика у сеније спречила да се чамцем спусте низ њене брзаке од Горње

Награђени за најлепша дворишта жана и Милорад Мандић из Растишта. Биљана Марковић из Бајине Баште награђена је за најуређеније двориште зграде. Прва награда за најуређенију терасу припала је Биљани Махајловић, следе Цица Блажевић, Стојанка Ђурић, Сузана Тадић, Милија Вуковић, Савка Миловановић. У категорији најуређенијих дворишта школа прво место освојила је ОШ „Душан Јерковић” Костојевићи, следе ОШ „Свети Сава” Бајина Башта, ОШ „Стеван Јоксимовић” Рогачица, Издвојено одељење Бачевци, Техничка школа и Гимназија „Јосиф Панчић” Бајина Башта. Р.Б.

Риболов

РИБАРИ ОПСЕДАЈУ ДРИНУ

ез обзира на годишње доба, река Дрина привлачи риболовце из Бгославије. целе Србије, а долазе и њихове колеге са простора некадашње ЈуЗа божићне празнике имала је знатно повећан ниво и мутну воду. То није сметало Мити Јеремићу и Горану Аврамовићу из

Савић и Гајић на спусту Трешњице до Љубовије. За спуст дуг 18 километара им је требало само сат и двадесет минута, уместо просечних четири сата при нормалном водостају. Искусни дрински вукови кажу да им ово није први спуст на оваквом водостају, и да су се на њега одлучили како би остали у форми у случају да Дрина настави да расте и појави се потреба да неком притекну у помоћ. Р.Б.

14 - страна

Ивањице, Миодрагу Бановићу из Ужица и Јеремији Максимовићу, Милану Јовановићу и Драгану Савићу из Рогачице (на слици) да се нађу на ушћу истоимене речице у Дрину и добро напуне чуварке скобаљом, плотицом и пастрмком користећи црвиће као мамац за пецање у мутној води. М.А.

број 49, 29-јан-2010


На Бадње вече у Рогачици преко хиљаду грађана

ТРАДИЦИОНАЛНИ ОБИЧАЈИ

ХРОНИКА У Основној школи у Рогацици

ЗДРАВЉЕ ЈЕ НАЈПРЕЧЕ

ише од хиљаду грађана из Рогачице и околних села окупило се на Всуствовали Бадње вече код рогачичке цркве Христовог Вазнесења да би притрадиционалном обичају ложења бадњака. Овај чин оба-

вљен је после вечерњег бденија кога је служио свештеник Илија Лијескић са старешином цркве Милинком Лукићем уз помоћ својих колега Љубана Петровића и Љубише Јагодића. Улогу домаћина овогодишње Бадње вечери обавило је седам млађих људи из својдрушког засеока Вујићи, браћа Драган и Љубан Павловић, Драгиша Ковачевић, Маријан и Милун Павловић, Радивоје Лазић и Иван Пајић. Урадили су то на опште задовољство свих присутних. Они су, осим послужења кафом и соковима, уз асистенцију старог мајстора и председника Црквеног одбора Илије Бошковића, обезбедили да се сви, који су желели, загреју популарним „шумадијским чајем“, куваном ракијом, и куваним вином. Грађани су то дочекали са одобравањем па су до поноћи испили 150 литара једног и исто толико другог пића уз звуке трубачког оркестра Божидара Луковића из Дрежника. - Наша црква има ову лепу и популарну традицију двадесетак година - каже један од домаћина Драган Павловић. - Ми смо се лане лако договорили да будемо домаћини за ову годину и тако дамо скроман допринос неговању традиције заједничког ложења бадњака.

Детаљ са систематског прегледа у ОШ „Стеван Јоксимовић” основној школи „Стеван Јоксимовић” из Рогачице доста пажње Уторице поклања се здравственој заштити ученика. Према речима дирекМиле Илчић, уредно се одржава хигијена радног простора

Домаћини Бадње вечери са свешетницима рогачичке цркве Ложење бадњака код цркве у Рогачице, приметно је, прати све више Бајинобаштана , а има и оних који се налазе на привременом раду у иностранству. - У последњих неколико година не пропуштам прилику да дођем из Швајцарске и будем за Бадње вече код рогачичке цркве. Све је предивно и за похвалу - истиче Милован Вујетић. Према речима старешине цркве оца Милинка Лукића, за организацију наредне Бадње вечери пријавила су се четири домаћина из Рогачице, Милан М.Андрић, Раденко Јовановић, Предраг Супуровић, Видан Јагодић и Јовица Ђунисијевић.

и околине, мокрих чворова, контролише се квалитет воде за пиће и врши дезинфекција. Остварује се добра сарадња са Домом здравља „Евелина Хаверфилд” из Бајине Баште чији медицински радници надгледају здравствено стање ученика. Редовно се обављају системстски прегледи, вакцинисање и држе предавања која доприносе побољшању нивоа здравствена заштите. Стоматолошки прегледи и интервенције врше се у амбуланти у Рогачици и у школској амбулати за основце при градској школи „Рајак Павићевић”. У новембру екипа медицинског особља, у којој су биле др Јасмина Вукашиновић и медицинске сестре Драгана Јагодић и Славица Радовановић, обавила је систематски преглед свих 340 ђака из рогачичке школе. - Најчешће проналазимо да деца имају лакше облике кривљења кичменог стуба, кварне зубе и да су гојазна - каже др Јасмина Вукашиновић. - Ми их упућујемо како да те недостатке на време отклоне. Иначе, у целини опште здравствено стање ученика из ове школе је добро. М.А.

М.А.

Клизалиште у центру Бајине Баште

ЗИМСКЕ ЧАРОЛИЈЕ

време зимског распуста Спортско-туристички центар из Бајине Учетнике. Баште требало је да одржи традиционалну школу скијања за поСнега, међутим, на Тари нема па ће љубитељи белог спорта морати да се стрпе док се тарски пропланци поново не забеле. Бајинобаштани ипак нису ускраћени за зимске чаролије јер је ових дана у центру града, у Спортско-туристичком центру, отворено клизалиште. На леду највише је деце, а зимским радостима препусти се и понеки родитељ. Р.Б.

број 49, 29-јан-2010

Клизалиште у Бајиној Башти

страна - 15


ПОГЛЕДИ Изборна скупштина ПУПС у Бајиној Башти

ПОВЕРЕЊЕ МАНДИЋУ

ппштински одбор ПУПС-а поново је за председника ове партије у ОТомислава Бајиној Башти изабрао Милорада Мандића, а за потпредседника Бијелића. Оцењено је да је општинско руководство ПУПС-

а, у сложеним економским условима, добро радило, а посебна пажња поклоњена је помоћи пензионерима са најнижим примањима. - Око 400 пензионера има примања испод 8.000 динара, са земљорадницима ситуација је још неповољнија. У општини раде само републичка јавна предузећа, Дринско-Лимске хидроелектране, Национални парк „Тара”, буџетске организације - казао је Мандић. У раду Скупштине учествовао је и Милун Јовановић, члан ИО ГО ПУПС-а који је говорио о досадашњим и наредним задацима ове партије која је настала, како је рекао, из нужде, да би се заштитили интереси најстарије популације у чему су досад постигнути запажени резултати. ПУПС Бајине Баште је на последњим локалним изборима у коалицији са СПС освојио око 20 одсто гласова и са осам одборника (СПС 7 и ПУПС 1) партиципира у локалној власти. Р.Б.

Избори у ПУПС - Милорад Мандић

Српска напредна странка

НАПРЕДЊАЦИ СВЕ БРОЈНИЈИ

Н

ајмлађа политичка странка у Рачанском крају, Српска напредна странка, оформљена прошлог лета, већ броји близу 400 својих присталица. Скоро половина од њих су млађи од 30 година, а око тридесетак одсто су припаднице лепшег пола. - Задовољни смо са досадашњим радом на организовању чланства - каже Младен Лукић, повереник СНС за Бајину Башту - У већини месних заједница формирали смо месне одборе па смо већ стекли

Младен Лукић и Мићо Роговић

Реч пензионера

О. Додић

ПРЕСИПАЊЕ ИЗ ШУПЉЕГ У ПРАЗНО

риликом скупштинске расправе при усПгодину, вајању буџета Републике Србије за 2010 изражавамо реаговање на једно скупштинско излагање од стране посланика и шефа једног посланичког клуба. Реч је о предлогу да министарство финансија изврши повлачење повишице дате пензионерима још 2008.године од 10 посто на пензије колико су у то време износиле. То посланик рече, предложи, и оста жив. Био је толико упоран у настојању да се уважи његов предлог а знао је да се неће уважити. Полемисао је са шефом псланичког клуба владајуће партије, па и са представницима ПУПС. У свом обраћању парламенту, да ли само парламенту, трудећи да докаже оно што се не може доказати, између осталог наводи и постојање две државе пре садашње, нешто је рекао неразумљиво а имао је вероватно на уму а не смеде изрећи мисао да како је која нестајала тако би пен-

16 - страна

услове за формирање општинског одбора. Посебно бих да истакнем да нам је образовна структура чланства на високом нивоу, али то не значи да је ту прича затворена. То нам је само подстрек за даљи рад. Недавно је бајинобаштанске напредњаке посетио Мићо Роговић, народни посланик из Нове Вароши и координатор СНС за Златиборски округ. Он се упознао са проблемима у досадашњем раду на организовању чланства и изразио задовољство због све бројније подршке СНС. - Нисмо учествовали на предходним изборима и у Бајиној Башти немамо одборнички клуб, али је наш став да убудуће излазимо на изборе како бисмо имали што запаженију улогу у локалној самоуправи - истиче Роговић - Наш политички став је јасан и препознатљив. Увек ћемо се борити за равномернији развој руралних подручја, за децентрализацију власти, а то значи да не прихватамо регионализацију на начин како је она предложена. Наша странка има идеје како да сачува праве вредности, природне и привредне ресурсе. Зато позивамо грађане који још увек нису нашли своју политичку опцију да нам се придруже, наша врата су отворена за све који желе добро Бајиној Башти и који имају напредне идеје како да себи и другима обезбеде лепшу будућност.

зионери губили статус пензионера. Па и да је уважен такав накарадни предлог и да се новац да у потрошњу, шта би било од тога . Истопило би се а да се неки бољитак не би ни осетио, само би пензионери били доведени на ивицу биолошког опстанка. Вреди ли пресипати из шупље у празно? Господин посланик би требао да он и његова партија, као у осталом и све друге, настоје да изнађу решење запошљавања оволиког броја незапослених, покрену производњу, произведу и продају робу. Применом закона требало би да натерају послодавце да врше уплату за раднике, примања, пензионо и социјално осигурање и неће бити проблема око пуњења буџета. А што се тиче обраћања, не само парламентарцима, имао је посланик на уму циљну групу, пре свега студенте и оне средњошколце који тек стичу право гласа. Вероватно човек предосећа или прижељкује

изборе, па да се запамти ко се бори за младу популацију, те отуда предлог да се евентуално повучени новац да просвети. Упорност у надмудривању са шефом посланичког клуба владајуће партије и ПУПС је управо да његов став допре до што већег броја студената јер они представљају прилично бирачко тело. Да ли се сада посланик и шеф посланичког клуба чију партију заступају углавном млади, посипа пепелом по глави за онај гаф у скупштини пред пензионерима, када тврди и сам да су пензије мале а са друге стране вероватно сматра да је успео у свом нахођењу пославши сигнал својој циљној групи. Тек ми пензионери поред замрзавања раста пензија у току године превалисмо и тај удар преко уморних и исцрпљених леђа и издржавајући у највећој мери оне којима је послник хтео пензионерску замуку да преда. Милорад Јовановић

број 49, 29-јан-2010


ДРУГИ ПИШУ Занимљива Србија

СВОЈИ НА СВОМЕ

Манастиру Рача, светињи подно Таре, ових дана је враћено 940 хектара земље која му је одузета 1946. године, а коју је Хаџи Мелентије добио пре 215 година у Цариграду, од султана Селима Трећег анастирски посед: од села Раче узводно М истоименом реком па на плато Калуђерске баре (Фото Милан Јанковић) Недалеко од Бајине Баште, у селу Рача, крај истоимене речице у подножју планине Таре, српски краљ Драгутин Немањић је саградио манастир Рачу, храм Светог Христовог Вазнесења. Ова средњовековна светиња је више пута паљена, пустошена и поново обнављана. Крајем 18. века обновио га је Хаџи Мелентије Стефановић и обезбедио богату имовину, 1.600 хектара шума и ливада. Аграрном реформом 1946. године у државне руке прешло је око 1.100 хектара, а ових дана Законом о реституцијицрквене имовине манастиру је враћено 940 хектара махом шума и нешто мало зиратне земље. Остало је спорно још око 200 хектара, на туристички атрактивном делу Калуђерских бара. Нешто је и у власништву Војне установе „Тара”. Како и од кога је манастиру припао толики посед испричао нам је Благојица Ристић из села Рача, који историју свога краја „има у малом прсту”.

пошто се „царска не пориче” остало је како је у фермен тапији записано. Средином 1794. године је Мелентија Стефановића братство манастира Троноша послало у Јерусалим, на хаџилук. У повратку са поклоњења Христовом гробу, свратио је до Цариграда и уз посредовање и помоћ Васељенског патријарха добије дозволу да се сретне са султаном Селимом Трећим. Кад га је султан примио, Хаџи Мелентије му се об-

Споменик мудром хаџији

Скулптура Хаџи Мелентија

- То је манастир добио захваљујући мудрости Хаџи Мелентија Стефановића. Он је султана надмудрио а Турке разљутио, али

СПОМЕНИК У ПОРТИ

Сто година после смрти архимандрита Хаџи Мелентија, 1924. године, тадашњи старешина манастира Рача игуман Захарије Поповић је са својим парохијанима повео акцију за подизање споменика Хаџи Мелентију и посао поверио вајару Михаилу Миловановићу из Ужица. Требало је у белом венчачком мермеру представити снажну личност, великог духовника и човека из народа, а уз то и важног устаника. У Првом српском устанку је био војвода Соколске нахије, а по ослобођењу од Турака, по вољи вожда Карађорђа, постао је дипломата, ишао у Петроград код руског цара. Јесенас је у порти манастира постављена скулптура у дрвету.

број 49, 29-јан-2010

Манастир Рача

ратио речима: „Честити царе, ја сам дошао да од Вас тражим милост, да обновим Рачу која у рушевинама лежи више од 300 година, и да се пружи рука помирења.” Султан је из кесе извадио 100 жутих дуката, дао их хаџији. Он се захвалио и замолио: „Кад ми дадосте ове дукате, дајте ми и барице да напасам кравице и да посијем мало лука”. Султан га је упитао: „Па ђе ти је то?” А хаџија одговорио: „То је толико мало, колико ваш прст може да притисне на мапи.” Султан се сложио с тим, кад није тражио више. Пошто није било геометра, питао је да му објасни колико је то простора, од места до места. А хаџија му рече: „То је од Шарамповине до Грановине, од Грановине до Соколине, од Соколине од Шарамповине”. Тако они повукоше црту од места до места, садашњих 1.600 хектара. Дата је и ферман тапија,

а ужички везири су морали да то потврде и да предају хаџији - прича Благојица Ристић. У историји није записано да је таквом мудрошћу неко иселио Турке из ових крајева „без зрна барута”, наглашава, док прича као да је био уз скуте самом Хаџи Мелентију. Недавно постављен споменик Хаџи Мелентију Стефановићу клесаног у дрвету - Због тог фермена су се Турци побунили, па је код султана кренула њихова делегација од 11 коњаника из турских енклава Пљескова, Барица и Кремна. Кад су стигли, они му рекоше: „Честити царе, Вас је Влах преварио”. Султан је одговорио да се „царска не пориче”. Турке у повратку захвати колера, само је један жив дошао овамо и известио шта је султан рекао. Тако су Турци почели да се селе из Пљескова, данашње Бајине Баште. До тада су манастирско имање држали они, а седиште у Рачи је било повише манастира, ту је раније била црква коју су они срушили и саградили хан - објашњава Благојица. - Хаџи Мелентије је дошао из Троноше у Рачу са своја два саборца, Јосифом и Исаијом, и отпочео обнову манастира. На згаришту манастира израсло је велико дрвеће јасена, храста и другог растиња. Можете ли веровати, од тог јасења они су посекли јапију, направили врата и прозоре, а и данас постоје врата која је хаџија направио 1796. године. Обновљени манастир Рача живео је неких 18 година у миру, али поново навали авет на Србију и 1813. године Турци ојачају и отпочну одмазду над Србима.... Хаџи Мелентије је по други пут отпочео обнову манастира Раче 1818. па све до 1823. године. Када су се Турци иселили из Пљескова, Хаџи Мелентије је на Бариоцама, садашњим Калуђерским барама, почео насељавати народ и дао му на коришћење 400 хектара земље за напасање стоке, а 1888. године кнез Михаило Обреновић је од Цркве тражио да се Прњавор сељацима да трајно - приповеда Ристић, који се, иначе, и сам побунио (и због тога допао затвора) кад је аграрном реформом 1947. године Прњавор прешао у државне руке. Сада и ти Рачани потражују своју имовину. Захтев треба да прође скупштинску процедуру, али се надају да ће им имања бити враћена. Славица Берић - (Политика магазин)

страна - 17


СПЕКТАР Избор најуспешнијих спортиста у 2009. години

Ж

САША И ИВАНА НАЈБОЉИ

ири Општинског спортског савеза са 123 бода одлучио је да епитет најбољег спортисте у мушкој сениорској конкуренцији понесе аутомобилиста Саша Остојић, који је то признање добио и лане. Он је у класи Н1 у рели шампионату Србије заузео друго место. Три бода мање имао је другоплсирани кајакаш Дрине Сретен Биљић, док је каратисти Таре Драгану Радовановићу са 116 бодова припало треће место. У женској сениорској конкуренцији за спортисткињу године проглашена је кајакашица Ивана Илић, репрезентативка Србије и њен првак у класи К1. Она је добила 59 бодова. Каратисткиња КК Омладинца Ивана Јањић са 45 бодова је друга, а одбојкашица Таре Ивона Вуковић трећа са 40 бодова. У категорији клубова са 131 бодом први је Кајак клуб Дрина чији су пионири, кадети, јуниори и сениори екипни прваци Србије у кајаку на дивљим водама. Аутомобилски клуб Гина ауто спорт је други са 113, а Карате клуб Омладинац трећи са 110 бодова.

У категорији пионира до 12 година први је кајакаш Марко Марјановић, други каратиста Омладинца Срђан Милосављевић, а трећи фудбалер Слоге Урош Јокић. У женској конкуренцији прва три места заузели су каратисткиња Омладинца Анђела Глигић, одбојкасшица Невена Ђокић и караисткиња Таре Емилија Ђурић. Међу пионирима до14 година најбољи је кајакаш Михаило Микић, следе каратиста Омладинца Павле Змијанац и фудбалер Слоге Ацо Лендић. Јелена Богдановић, каратисткиња Омладинца, Зорица Илић кајакашица и одбојкашица Кристина Марковић најбоље су у истом женском узрасту. У кадетској конкуренцији први је кајакаш Радован Анђић, затим каратиста Омладинца Лазар Богдановић и каратиста Таре Ђорђо Миловановић. Кајакашица Јована Микић, каратисткиња Омладинца Душица Микић и каратисткиња Таре Ивана Ђурић без премца су међу кадеткињама. Каратиста Омладинца Миодраг Чворовић, кајакаш Богдан Стојановић и фудбалер Слоге Александар Аћимовић предводе најуспешније јуниоре.

ПЕТ ПУТА ПРВА

Уценица трећег разреда Гимназије „Јосиф Панчић“, кајакашица Ивана Илић, у минулој години пет пута се пела на победничко постоље. - Победила сам на Отвореном првенству Србије, Отвореном првенстви БИХ, Отвореном првенству Загреба, Агро купу у Бања Луци и Октобарском меморијалу. То ми је донело назив најбоље спортисткиње за 2009. годину- каже Ивана. - Велико признање је само још већа обавеза коју ћу, надам се, испунити.

ЈОЛОВАЦ ДРУГИ ПУТ

Рели ас Саша Остојић Јоловац по други пут узастопно проглашен је за најбољег спортисту општине у мушкој конкуренцији. - Година је била тешка. Фалило је пуно чега, од аутомобила до финансијских средстава. Ипак, део тога смо пребродили и завршили такмичење. Верујем да ће 2010. бити бар мало боља. Ако тако и буде, ето нове радости за армију бајинобаштанских љубителја рели трка. Миодрагу Јелисавчићу, Раду Кнежевићу, Звјездани Јосиповић, Драгану Мандићу Сени и Милошу Миливојевићу. И овај пут уручење пехара, диплома и плакета обављено је на пригодној свечаности у хотелу Језеро у туристичком насељу Перућац уз помоћ водитеља програма Горана Перовића. - Честитке спортистима за остварене резултате током 2009. године и жеље да они буду још бољи у 2010. години упутили су председник општине Бајина Башта Милоје Савић и председник Општинског спортског савеза Мићо Стаменић. Текст и фото: М.Андрић

За најбоље тренере проглашени су Милан Мандић (КК Дрина), Миленко Ордагић (КК Омладинац) и Дејан Николић (ФК Слога). Горан Новаковић (ФК Перућац) и Иван Милосављевић (КК Омладинац) понели су назив најуспешнијих спортских радника. За дугогодишњи допринос у развоју спорта Општински спортски савез додело је плакете Милану Малешевићу, Рашку Јовановићу, Олгици Петронијевић, Драгану Нешковићу, Зорици Лазаревић,

Представници најбољих клубова

18 - страна

Саша Остојић и Ивана Илић са председником општине Милојем Савићем

Најбољи тренери

број 49, 29-јан-2010


СПЕКТАР

Добитници плакета

Најбољи сениори

Најбоље кадеткиње

Најбољи кадети

Најбољи до 14 година

Најбоље до 14 година

Најбољи до 12 година

Најбољи јуниори

број 49, 29-јан-2010

страна - 19


ДОКУМЕНТИ Извод из Правилника

ЛЕГАЛИЗАЦИЈА ОБЈЕКАТА БЕЗ ГРАЂЕВИНСКЕ ДОЗВОЛЕ Скупштина Републике Србије усвојила је прошле године ноНуредиародна ви Закон о планирању и изградњи чији је основни циљ да системски односе и да постави темељ за функционисање система у коме

ће сви инвеститори моћи под једнаким условима и са већим степеном правне сигурности да остварују право на градњу. Њиме се уређује низ значајних питања, као што су просторно и урбанистичко планирање, изградња објеката, грађевинско земљиште и легализација. На основама овог Закона урађени су и правилници који прописују критеријуме за одређивање накнаде у поступцима легализације, критеријуме за објекте за које се не може накнадно издати грађевинска дозвола, као и садржину техничке документације и садржину и начин издавања грађевинске и употребне дозволе за објекте који су предмет легализације.

Накнада за уређивање грађевинског земљишта Према том правилнику накнада за уређивање грађевинског земљишта у поступцима легализације за породичне стамбене објекте до 100 квадрата утврђује се на основу степена комуналне опремљености, годишњег програма за уређивање грађевинског земљишта, урбанистичке зоне, положаја локације, намене објекта, нето површине објекта и времена закључења уговора о уређивању грађевинског земљишта којим се уређује и плаћање накнаде у поступку легализације. Ова накнада се умањује за 60 одсто ако се уговор о уређивању грађевинског земљишта закључи до 31. децембра 2010. године. По истеку овог рока локална самоуправа прописује висину накнаде у складу са законом којим се уређује планирање и изградња. Умањење накнаде се не односи на пословни простор или други простор који је изграђен без грађевинске дозволе и који се налази у породичном стамбеном објекту површине до 100 квадрата, а не користи се за становање.

Критеријуми за објекте изграђене без грађевинске дозволе За објекте изграђене без грађевинске дозволе не може се накнадно издати дозвола ако тај објекат није укровљен, ако није постављена спољна столарија и ако нису изведени разводи унутрашњих инсталација које омогућавају његово прикључивање на спољну мрежу инфраструктуре. Објекти изграђени, реконструисани или дограђени без грађевинске дозволе не могу бити предмет легализације ако су изграђени на земљишту неповољном за грађење или на земљишту изузетно неповољном, а подносилац захтева није обезбедио одговарајући доказ да је тај објекат стабилан и да не угрожава стабилност терена. Објекти изграђени или реконструисани или дограђени без грађевинске дозволе не могу бити предмет легализације ако су изграђени од материјала који не обезбеђује трајност и сигурност објекта. Објекти изграђени, реконструисани или дограђени без грађевинске дозволе не могу бити предмет легализације ако су изграђени на површини јавне намене, односно на земљишту планираном за уређење или изградњу јавних објеката или јавних површина за које се утврђује јавни интерес у складу са законом о експрппријацији, осим ако је тај објекат у функцији јавне намене. Објекти изграђени, реконструисани или дограђени без грађевинске дозволе не могу бити предмет легализације ако су изграђени у зони заштите Iа степена природног добра у складу са законом. Објекти изграђени или дограђени без дозволе у Iб степена и другој зони заштите природног добра, у складу са законом, за које је предвиђена обавезна израда студије о процени утицаја на животну средину, не могу бити предмет легализације.

Садржина техничке документације Уз захтев за накнадно издавање грађевинске дозволе, зависно од врсте и намене објекта, подноси се документација прописана законом. Као породични стамбени објекат до 100 квадрата површине сматра се и појединачни стан у стамбеној згради до 100 квадрата, а односи се на бруто развијену површину.

20 - страна

Када је прописано да се уз захтев за накнадно издавање грађевинске дозволе подноси фотографија објекта достављају се четири фотографије које могу бити у боји или црно-беле, минималних димензија 100х150мм, које приказују изглед објекта са уличне, дворишне и бочних страна. Када је прописано да се уз захтев за накнадно издавање грађевинске дозволе подноси технички извештај о стању објекта, инсталација, инфраструктурне мреже и спољњег уређења, он обавезно садржи геодетски снимак објекта израђен на копији плана парцеле, са исказаном бруто развијеном грађевинском површином у основи објекта. Садржина геодетског снимка зависи од врсте објекта који је предмет легализације. Технички опис садржи: назив, односно име, презиме и адресу инвеститора, опис локације објекта, опис стања конструкције, опис и стање инсталација, опис и стање инсталација за грејање, скицу и табеларни приказ површина за сваки ниво и изјаву о степену завршености и употребљивости објекта. Када је прописано да се уз захтев подноси записник о извршеном вештачењу о техничкој исправности и условима за употребу објекта, он обавезно садржи спецификацију посебних физичких делова и геодетски снимак објекта израђен на копији плана парцеле са исказаном бруто површином у основи објекта. Када се у поступку утврђивања о могућностима легализације утврди да су се стекли услови за легализацију, надлежни орган је дужан да од органа који уређује грађевинско земљиште прибави и податак о висини накнаде за уређење грађевинског земљишта за тај објекат. Општи део пројекта изведеног објекта садржи: насловну страну са називом и локацијом објекта, податке о инвеститору, врсти објекта, месту градње. Текстуални део пројекта садржи техничке извештаје о стању објекта, инсталација, инфраструктурне мреже и спољном уређењу. Технички извештај о стању објекта садржи: опис конструктивног система, податке о условима фундирања, податке о климатској зони, податке о уграђеним материјалима и податке о степену завршености објекта. Графички део пројекта садржи ситуациони план, основе темеља, свих нвоа и крова, карактеристичне пресеке и потребне изгледе објекта. Ситуациони план, поред елемената утврђеним законом, садржи и ознаку катастарске парцеле на коме се објекат налази, ознаке суседних парцела, положаје објеката на суседним парцелама, приказ положаја парцеле према странама света, интерне пешачке и колске саобраћајнице, положај места прикључака, трасе подземних инсталација и апсолутне висинске коте.

Садржина и начин издавања грађевинске и употребне дозволе Грађевинска дозвола издаје се на захтев власника об јекта. Захтев садржи: назив, односно име и презиме власника објекта, податке о објекту, ознаку локације и податке о документацији. Уз захтев за издавање грађевинске дозволе подносе се: обавештење, докази, пројекат изведеног објекта у три примерка, доказ о праву својине и доказ о уређивању међусобних односа са органом који уређује грађевинско земљиште. Грађевинска дозвола издаје се решењем у року од 15 дана. Диспозитив решења садржи: назив, односно име и презиме власника, податке о објекту чија је изградња завршена без грађевинске дозволе, назив привредног друштва или правног лица који су израдили пројекат објекта и констатацију да је докумнтација односно пројекат саставни део решења о грађевинској дозволи. Накнада за уређивање грађевинског земљишта за објекат плаћа се кроз плаћање накнаде приликом издавања појединачних решења о грађевинској дозволи за посебне физичке делов објекта.

www.legalizujte.rs

број 49, 29-јан-2010


СКЕЛАНИ Бадње вече у Скеланима

ЛОЖЕЊЕ БАДЊАКА УЗ НАРОДНО ВЕСЕЉЕ

вече свакако је једна од најлепших и Бтогадње најсвечанијих светковина које црква СвеПетра и Павла из Скелана организује већ

низ година. Ове године домаћин вечери био је Јован Глигић који се својски се потрудио да све протекне према очекивању, у најбољем реду и уз право народно весеље и расположење. Вечерње богослужење служио је протојереј ставрофор Митар Крсмановић. Одмах након тога обављено је традиционално ложење бадњака у црквеној порти. Све је протекло уз присуство великог броја верника. У једном тренутку црквена порта је била и претесна да прими све присутне који нису хтели да пропусте такве обичајне и празничне светковине, као што је ложење бадњака. Мештани са читавог скеланског подручја су стално

пристизали, а посебно је било импресивно у тренутку када је уз звуке сирена пристигло више од двадесет аутомобила из Црвице, Петриче и Жлијепца. Све је праћено пуцањем петарди и избацивањем светлећих ракета, уз величанствен ватромет, што је још више увеличало народно весеље. Ту је, наравно, била и неизбежна врућа ракија, овога пута и кувано вино, а служила се и посна храна, рибљи специјалитети, пре свега. У црквеној порти било је веома весело. Доживљај су посебно увеличали трубачи који су и овом приликом показивали своје мајсторство у извођењу познатих народних мелодија.

Народно весеље у црквеној порти

О. Додић

Обележено 17 година од убиства 68 српских бораца и цивила у Скеланима

ПАРАСТОС ЗА ПОСТРАДАЛЕ

Полагањем венаца на централном спомен обележју и парастосом у цркви, у Скеланима у месној заједници општине Сребреница обележена је 17. годишњица страдања 68 српских цивила, које су на најбруталнији начин убили припадници муслиманских оружаних снага енце су положили представници борачке ВСребреница организације Републике Српске, општине и Братунац, као и представници

других организација и удружења. Напад муслиманских јединица под командом Насера Орића почео је, према сведоцима, у зору 16. јануара 1993. године на рубна подручја Скелана и том приликом је поред 68 убијених српских цивила још 165 рањено, а 30 заробљено и одведено у логор у Сребреници. Српско становништво је, тражећи спас, бежало према мосту који спаја Скелане са Бајином Баштом у Србији, који је био под сталном митраљеском и снајперском паљбом. Велики број је рањен и убијен на мосту и у његовој близини, док су неки погођени када су покушавали да препливају реку Дрину. Од 30 заробљених Срба половина није преживела тортуру у бошњачком затвору и логору у Сребреници, а судбина 10 особа и даље је непозната.

Сва српска села око Скелана, више од 20, муслимани су разорили и попалили током рата, као и четири православне цркве. За ове и друге ратне злочине на подручју Подриња нико још није одговарао, иако су злочини почињени над Србима документовани и предати надлежним правосудним органима на процесуирање. Ни Орић, који је ухапшен по налогу Хашког трибунала, није одговарао за ратне злочине почињене током рата над српским цивилима на подручју Подриња. Орића је Хашки трибунал 2006. године осудио на две године затвора, јер није спречио убиство пет босанских Срба, као ни малтретирање 11 затвореника, у периоду од 1992. до 1993. године, а на основу командне одговорности. Орић је, истовремено, ослобођен оптужби за уништавање цивилних објеката, за шта није постојала војна потреба.

Међутим, жалбено веће Хашког трибунала је 3. јула 2008. године ослободило је Орића свих оптужби поднетих против њега, јер није доказана његова кривица за злочине почињене над српским становништвом.

Венци на спомен обележје

Становници траже деблокаду прелаза Скелани

СТОП ЗА ТЕРЕТНА ВОЗИЛА

редсједник СО Сребреница Радомир ПаПнарода, вловић, сви одборници из реда српског предсједници 11 мјесних заједница

и удружења грађана са подручја ове и братуначке општине затражили су од Министарства безбједности БиХ и Управе за индиректно опорезивање да хитно ријеше проблем функционисања граничних прелаза Скелани - Бајина Башта и Братунац - Љубовија. Они упозоравају да су од 1. јануара 2010. године ти прелази затворени за сва теретна возила и траже да се донесе рјешење према којем ће ти прелази бити стални, а не привремени за робни промет. - Новом одлуком требало је омогућити промет свих врста пољопривредних производа, огревног дрвета, свих врста живе стоке и месних производа, руде боксита, те олова

број 49, 29-јан-2010

и цинка и њихових полупроизвода који се производе у Сребреници, као и резервних дијелова аутомобилске индустрије и сродних производа - наведено је у саопштењу за јавност, у којем се истиче да је од 1. јануара ове године забрањен прелаз и празним возилима која су регистрована као теретна. Представници сребреничке власти и грађана указују да Одсјек за царине Регионалног центра Тузла и царинска испостава у Зворнику, Сектор за информационе технологије, „нису организовали ни извршили одговарајуће техничке припреме за повезивање у информативни систем и успоставили несметано одвијање робног прекограничног промета” на тим прелазима. - Промет робе, само јагодичастог воћа, одвијао се без евидентирања кроз централ-

ни царински систем да би се показало како ови гранични прелази нису оправдани, те да на основу тога не би добили трајна рјешења - оцјењује се у саопштењу за јавност и закључује да је циљ оваквих поступака и одлука „економско ослабљивање Подриња и онемогућавање повратка избјеглог и расељеног становништва”, односно наставак расељавања становништва са ових простора.

Најближи прелаз Одборници из реда српског народа, предсједници мјесних заједница Скелани, Црвица, Костоломци, Топлица, Крњићи и других упозоравају да је најближи прелаз за теретна возила удаљен 100 километара од Скелана, а најближа бензинска пумпа 50 километара. К.Ћирковић

страна - 21


СКЕЛАНИ На Дан Светог Стефана, 9. јануара

ОБЕЛЕЖЕН ДАН РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

олагањем венаца на споменик палим борПнадомак цима и жртвама рата у центру Скелана, Дрине, и подсећањем на стварање прве српске републике западно од Дрине пре 18 година, скромно и свечано обележен је Дан Републике Српске. Венце су положили: председник Скупштине општине Сребреница др Радомир Павловић, представници борачке организације општине Сребреница

Републикаљ Српска - пунолетна Радомир Павловић, Љубимко Катанић и прота Митар и представници невладиних организација за нестале, заробљене и рањене. Председник Месног одбора борачке организације из Скелана Бранислав Глигић је рекао да је организација целокупне свечаности дошла на иницијативу борачке организације општине Сребреница, уз сарадњу са месним одбором из Скелана.

Скромна свечаност настављена је у просторијама Основне школе „Коста Тодоровић“, где је присутне најпре поздравио домаћин, директор школе Љубимко Катанић, а потом су скелански основци извели краћи културно-забавни програм. Ученица деветог разреда основне школе Јелена Поповић је прочитала краћи историјат Републике Српске од њеног оснивања, 9. јануара 1992. године, па све до данас. Др Радомир Павловић је у својој беседи подсетио да је данас, када Република Српска доживљава своје пунолетство, у Републици присутна једна нова енергија младости и љубави „од Требиња до Градишке, од Бање Луке до Београда... Та нова енергија је љубав према Републици Српској која се мора све снажније волети и чувати. - Навршава се 18 година од оне историјске одлуке када је створена Република Српска. Требао нам је читав један век напорне борбе за тај велики циљ. Колико проливене крви, колико жртава и одрицања? Колико дипломатских битака за Републику Српску? Зато је чувајмо у сваком њеном делу као нешто највредније за шта смо се изборили. Радујмо се Дану наше Републике више него било ком другом кога нам намећу и које не осећамо да су наши, будимо поносни на Српску, на њено пунолетство Сада је имамо и само сви заједно морамо се и даље борити за сваки педаљ наше земље. Само један велики фронт ђака и омладине, учитеља, љекара, полиције и радника, бораца и инвалида, цркве и поли-

тичара мора бити на том путу за нашу бољу Српску.– истакао је др Павловић. Др Павловић је још једном подсетио на обавезу свих институција у Републици Српској, укључујући и Српску православну цркву, да дају свој допринос очувању Републике Српске.: - Морамо да се боримо за своје институције, своје писмо и своје традиције. То је тежак задатак јер неко већ обећао бошњачким политичарима да ће ово бити само привремена творевина и да ће се Република Српска укинути. На нас ће се и даље вршити притисак како би нас протерали преко Дрине, а ми се томе морамо супроставити - нагласио је др Павловић Протојереј ставрофор Митар Крсмановић је инспиративно говорио о развоју српске државности кроз историју и подсетио да су Срби одувек живели на овим просторима и да ће ту и остати. Честитајући Дан Републике и Крсну славу, председник борачке организације општине Сребреница Милош Миловановић је подсетио на жртве рата и на све оне који су у часној борби дали свој велики допринос стварању Републике Српске. - Сигурно је да ћемо знати сачувати нашу светињу. Република Српска је једини гарант одбране и опстанка српског становништва на овим просторима - рекао је Миловановић. О. Додић

Ратна прича из Скелана

НИ ДА ПРЕБОЛИМ, НИ ДА ОПРОСТИМ Ђачка књижица петог разреда, исечци из новина пожутели. Споменар и фотографије дечака. И, туга дуга 17 година и вечите мајчине сузе

имитријевићи у Скеланима, кућа мало Д у брду, насеље Жабоквина. Врата отвара Милица. У зиму 16. јануара 1993. у нападу сребреничких муслимана на ово село изгубила је два сина. Алексанадар је имао само четири и по године, а Радиша 11. Подлегао је ранама на ВМА, после пола године. У нападу је повређен и трећи Миличин син Славиша који је тада имао петнаест година. Лекари су успели да му спасу живот. Милица и њен муж Томислав данас живе са њим, снахом Горданом и унучадима Анђелом и Николом.

ЦВЕТКО

Све што је имао у животу и све које је волео у животу, Цветко Ристић из села Кушићи код Скелана изгубио је у својој четрнаестој години. Оно што Цветка који данас, захваљујући и подршци „Новости“, поново започиње живот у свом родном селу, посебно боли је чињеница да убице његовог оца Новака, мајке Иванке, брата Мића (16) и сестре Митре (19) није стигла рука правде. Са том неправдом данас живе и породице Димитријевића, Зарића, Глигића...

22 - страна

- Само ми је ово остало од Раше - показује Милица дечји рукопис у свесци. - А ово је Ацино. Једино ову његову фотографију имам. - Тог јутра 16. јануара 1993. године у рану зору пуче прва граната усред Скелана. Поскакасмо из постеља. Са децом сам истрчала из куће. Народ се узнемирио, закукало мало и велико: Нападају муслимани! Муж мој Томо даје сину Славиши, петнаестогодишњем дечаку, кључеве од кола да нас повезе, према Србији, у Бајину Башту, преко моста! Он остао да брани кућу и село. Ја полетела да спасавам и троје комшијске деце... Све их стависмо на задње седиште и кренусмо... Нисам смела децу да ставим у крило, да их не би погодили снајперисти, поређани на брдима. Стигосмо до центра... Ту је нас и колону других возила засула снајперска ватра. Стадосмо! Славишу метак погодио у леву ногу... Деца вриште са задњег седишта... Изађем из кола и узмем Ацу. Њега је први метак погодио у потиљак... Узех га у наручје. Славиша ми говори: „Остави га, мајко, видиш да је мртав“! Кад ли стиже још један метак. Злочинац га у мом наручју још два пута „оверио!” Зашто и мене није, само се питам...

Туга дуга 17 година - Рашо ми је остао у колима тешко рањен и непокретан... Ранило га зрно у кичму! Неко га је одвео колима хитне помоћи у Бајину Башту па на ВМА. Издахнуо мученик - прича своју исповест Милица кроз сузе, а не може да се заустави. А када је Насер Орић изашао на слободу из оног затвора у Хагу, оживели су ожиљци, закрвариле незарасле ране. - Има ли правде, питам се? Ја нити могу да преболим, нити да опростим.

П. Васовић

број 49, 29-јан-2010


СКЕЛАНИ Радомир Павловић, председник Скупштине општине Сребреница

СРПСКА ЗАУВИЈЕК

• Прошло је скоро годину дана од избора. Којим темпом се испуњава предизборни програм? СНСД као једина Српске партија учествује у општинској власти у Сребреници. Захваљујући нашим функционерима и одборницима убрзано проводимо зацртани програм СНСД а на целој општини. Оперативни план Вијећа министара које води Никола Шпирић и активности Владе РС Милорада Додика значајно доприносе развоју Сребренице. Навешћемо само неке пројекте који се реализују на терену. У МЗ Сребреница фаседе и кровови стамбених зграда, расвјета, дом здравља болница, комунално предузеће, стадион ФК Губера, зграда за правни и друге факултете, дом културе. У МЗ Поточари- Жути мост: асвалтирање улица у насељима Жути и Плави мост као и других насеља, расвјета, водовод, канализациона мрежа, започета иницијатива на изградњи цркве на Жутом мосту,

МЗ Сасе: Завршетак електрификације, асвалтирање пута Сасе – Залазје, изградња споменика на Залазју, расвјета и завршна фаза изградње водовода у Сасама који финансира Влада РС. МЗ Гостиљ: расвјета, асвалтирање пута у насељу Гостиљ. МЗ Ораховица: Изградња локалног пута у Ковачицама који финансира Влада РС. МЗ Црвица: асвалтирање дионице пута Црвица - Лаћићи, изградња школе, расвјета, електрификација, асвалтирање игралишта, бесплатан превоз путника, изградња водовода Бујаковићи - Петрича. МЗ Скелани: асвалтирање пута Скелани - Добрак - Ногачевићи, расвјета Добрак - Калиманићи - Скелани - мост, археолошки комплекс Римски град, обданиште, фабрика за прераду дрвета у Бујаковићима, у припреми расвјета у Лијешћу и откупна станница и игралиште у Калиманићима, отварање апотеке (у току) и друге активности.

МЗ Костоломци: Асвалтирање локалних путева према Исаковићима и Божићима, реконструкција пута Ваљарице- Крњићи, електрификација, бесплатан превоз путника, унапређење здравствене заштите, МЗ Ратковићи и Радошевићи: изградња путних праваца, МЗ Топлица: изградња Цркве, путева, санација игралишта.., Нема мјесне заједнице у којој се не проводи неки програм, било да је реализован из буџета општине Сребреница или активностима Владе РС или Савјета министара којим председава СНСД ов кадар Никола Шпирић. То се односи и на МЗ Подравање, Вијогор, Осат, Брежани... • Како решити питање повратка и опстанка становништва? Ово је болно питање за Српски народ у Сребреници како домицилног тако и избјеглог становништва. Углавном све ове године форсирао се повратак Бошњака. Интерно расељено

Др Радомир Павловић Српско становништво добијало је знатно мање донација у односу на број захтјева. Због тога многе мјесне заједнице остале су без Срба као што су Радошевићи, Ратковићи, Крњићи, Вијогор и др. За опстанак избјеглог становништва у Сребреницу из Сарајевских и других општина донација није било. Зато питање повратка и опстанка Српског становништва зависи од праведне политике Међународне заједнице и активностима Министрстава за избјегла и расељена лица. У наредном периоду СНСД ће се залагати на свим нивоима да се ова направда исправи и да питање повратка и опстанка буде подједнако рјешавано. (Билтен СНСД бр. 2)

Због затварања граничног прелаза

И

ПРОБЛЕМИМА НИКАД КРАЈА

сточна Република Српска, односно Босна и Херцеговина (подручје регије Бирач и Подриње) и западна Србија се напајају електричном енергијом са хидроелектране Перућац - Бајина Башта. С обзиром да се Хи-

ЧЕСТЕ ХАВАРИЈЕ

У Скеланима су хаварије и искључења толико честа појава да се домаћинства која се баве било каквим озбиљњом послом морају обезбједити агрегатом. Нестанци електричне енергије су свакодневни, а опасност је далеко већа у зимском периоду када раде котловска постројења за чији рад су неопходне котловске циркулационе пумпе. Протеклог месеца је и Основна чкола из Скелани морала набавити и струјни агрегат због опасности од експлозије котлова услед честог нестанка електричне енергије. Дотрајали дрвени стубови и недовољан број трафостаница нисконапонске мреже су допунски проблем становника Подрињских села... Истини за вољу рађено је на високонапонској мрежи али без спуштања напона на 220 волти. Грађанима Подриња остаје да и даље купују агрегате и стабилизаторе за телевизоре.

број 49, 29-јан-2010

дроелектрана налази на ријеци Дрини односно на граници Србије и БиХ, главни вод напајања према разводном постројењу иде десном обалом, док електро резервни вод иде левом обалом Дрине тј БиХ. Наведена електромрежа је власниство Електропривреде Србије и надлежност одржавања је у Електродистрибуцији Бајина Башта. Бајина Башта има фабрику за производњу бетонских стубова Електроизградња. Услед временских непогода пре десетак дана дошло је до лома и хаварије на бетонским стубовима са леве обале Дрине, на подручју Скелана. Тиме је угрожено снабдевање електричном енергијом како Србије тако и БиХ. Неопходна је хитна замјена стубова јер су кварови на мрежи чести. Проблемима ту није крај, с тим да сада проблем имају и Србија и БИХ због потребе замена хаварисаног дела струјног далековода. Гранични прелаз Скелани - Бајина Башта од 1.01.2010. поново је затворен за теретни саобраћај.У покушају да се квар

отклони Електродистрибуција Бајина Башта, која газдује и одржава ову мрежу покушала је претерати 2 бетонска стуба у Скелане како би извршила замену оштећених стубова. Међутим на граничном прелазу су добили информацију да немогу претерати стубове на овом прелазу како би одржавали своју мрежу која служи обема државама. Дате су и инструкције да стубове морају терати на гранични прелаз у Зворник који је иначе од Скелана удаљен преко 100 километара. Да нађу фирму која ће од њих купи и увезе бетонске стубове и тек онда да изврше санацију хаварије. До тада остаје да се молимо Богу да се не деси било каква хаварија на главном воду који исти такође треба да врши замену и ремонт на трансформаторском постојењу које је дотрајало - сазнајемо из извора Електродистрибуције Бајина Башта, који је остао неименован. Толико о параленим и специјалним везама Србије и Републике Српске и потреби да Комисије двеју држава коначно сједну и промене одлуку о категоризацији граничних прелаза.

Драгић Глишић - Ово је само део проблема са којим се сусрећу грађани Скелана у ситуацији када се у овом мјесту као и на граничном прелазу Братунац не може прећи ни „пи капом”, комбијем а камоли камионом - каже Драгић Глишић, одборник СНСД у Скупштини општине Сребреница. - Немогуће је да пређе и ауто хитне помоћи јер се становници овог краја за хитне случајеве јављају у Дом здравља Бајина Башта и Здравствени центар Ужице. Здравствени центар Зворник удаљен 100 километара. Немогуће је да пређе и погребно возило а камоли неко превозно возило попут ватрогасног јер Скелани немају ватрогасну службу, а Сребреница је удаљена 50км. М.М.

страна - 23


КУЛТУРА Промоција монографије доктора Љубише Симића

СТРАДАЊЕ СРПСКЕ СРЕБРЕНИЦЕ

монографије монографије „Страдање српске СребрениПбројромоцији це” у сали бившег комитета у Бајиној Башти присусвовао је велики заинтересованих грађана, а о књизи су говорили Стефан Кар-

гановић, члан адвокатског тима који истражује злочине на подручју Сребренице, и аутор књиге др Љубиша Симић. - Радећи на терену сусрео сам се са реалношћу, са породицама српских жртава које беспомоћно ишчекују да починиоци одговарају за свирепа убиства великог броја српских цивила и заробљених војника на подручју Сребренице - рекао је Симић - На терену сам уочио да се муслиманска села обнављају, а да су српска села сада у лошијем стању него у току рата и то ме је навело да припремим ову монографију на три светска језика и укажем на послератну међународну необјективност и пристрасност не само у судским процесуирањима, него и у издвајању много већих средстава за обнову муслиманских у односу на средства за обнову српских уништених села. Он је навео пример спаљеног села Ратковићи у којем су пре рата живела 323 Србина, а сада тамо нема никога јер ниједна кућа није обновљена. Као разлог за то он наводи - политику. „Ако хоћете да окривите једну, у овом случају српску страну за рат, онда се не може издвајати за обнову српске имовине јер би се тиме признало да су и Срби и њихова имовина страдали,а то се упорно прикрива и игнорише”, објашњава Симић, напомињући да су сва сребреничка српска села у

Др Љубиша Симић, Др Радомир ПАвловић и Стеван Каргановић рату уништена и да су убијани цивили, али ни након 17 година за те злочине нико није одговарао. - Ова монографија са 240 фотографија треба да буде правни документ за Тужилаштво БиХ на основу чега ћемо питати: када ће бити процесуирани починиоци тих злочина или ће чекати да ретки преживели сведоци помру - истиче Симић. Симић је као лекар био члан одбране пуковника Војске Републике Српске Љубише Беаре. О.Д.

Фото вест

ПАКЕТИЋИ ЗА МАЛИШАНЕ  ПОКЛОН ОД ПРЕДСЕДНИКА

очи новогодишњих празника, 26. децембра, у име председника Уседника Републике Српске др Рајка Кузмановића, шеф Кабинета предДрашко Милиновић уручиo je поклон-пакетиће за децу из

Малишани се обрадовали поклонима

колективног центра у Сребреници и деци из социјално угрожених породица у Сребреници и Скеланима. Иницијативу за доделу пакетића покренули су председник Скупштине општине Сребреница Радомир Павловић и потпредседник Зулфо Салиховић, а председник Кузмановић подржао је ову иницијативу. Шеф Кабинета председника Републике Драшко Милиновић изразио је уверење да ће идуће године деци из колективних центара пакетићи бити уручени у њиховим становима, нагласивши да је крајње време да се ти центри распусте. Д.Г.

АПЕЛ Удружења грађана „Дрина етно-арт“ а састанку који је 19.1. предНпредставницима седник Општине одржао са невладиних

организација, учешће су узели и чланови „ДЕА“, која окупља уметнике - ствараоце свих профила, не само из нашег града. Приметно је било да је највећи део осталих организација добио

ИЗЛОЖБА У БЕОГРАДУ Од 1. фебруара, у Галерији „Браћа Стаменковић“ у Београду одржава се изложба слика чланова Удружења „Дрина етно-арт“ из Бајине Баште. Изложба ће бити отворена сваког дана од 18 сати.

24 - страна

ГРАДУ ТРЕБА ГАЛЕРИЈА!

на коришћење простор од стране Општине, а некима се плаћа чак и кирија у приватним објектима. Ништа необично, с обзиром да сличну част и привилегију имају чак и неке странке које нису заступљене у локалној скупштини! Но, тема са којом ћемо се обратити свим структурама па и странкама није простор такве врсте, јер то (као код многих) није услов рада и сврха постојања, већ је то интерес града, пре свега. Рече је о дугогодишњој жељи свих културних посленика, нажалост ретко предизборној причи, јер она није политички профитабилна као оне о бољем сутра, радним местима, стандарду итд....

Конкретно питање је судбина простора „Бекоа“, фирме која је у стечају, у ко зна којој фази, а питање је дана када ће онде осванути неки „предузетник“ и кренути да ређа ноћне клубове, кафиће, кладионице и ко зна шта још... Објекат наслоњен на „Дом културе“ (под наводницима), бивши биоскоп а испод садашње библиотеке тако уз нечији немар чека судбину и дане када ће, по обичају - све бити касно. А питање је зашто се Општина не појави са чврстом намером да купи тај простор, ако је питање власништва над објектом уопште и ваљано. Шта је са вишегодишњим потраживањима за градско - грађевинско земљиште,

да ли је уопште испостављано задужење и ако није - ко није и зашто није? Одговорност да не помињемо... Да ли су у поступку стечаја пријављена потраживања Општине? Много питања и дилема, а испред свих само једно - треба ли граду култура, Галерија, завичајна поставка било чега, или ће се простор у центру града, на главној улици опет поклонити неком новом бизнисмену, контроверзном или неком другом, свеједно. Добро би било коначно добити јавни одговор на јавна питања.

„Дрина етно-арт“

број 49, 29-јан-2010


КУЛТУРА „Извиђачи Бајине Баште - од Јаревца до Ускоро у штампи нова књига Лондона“ - нова књига Ратомира Блануше Витомира Павловића

ИЗГРАДИЛИ СМО НОВОГА ЧОВЕКА

ПАКАО „ТУЗЛАНСКЕ КОЛОНЕ”

највећих страхова савременог човека. Живот је, ипак, много другачији оним људима који су имали среће да искуство преточе у способност и борбу против усамљености. Тамо где никада није сам човек се осећа сигурније а ту се стиче искуство и учи живот брже и боље него игде другде. Ко је опробао било какав друштвени живот није сигурно научио много ако није осетио чари и задовољства и осећај живота у заједници извиђача. Иако је увелико иза нас, двадесети век је убаштинио једну од најплеменитијих институција планетарног карактера - организацију извиђача, или скаута, како се у западној традицији још назива. Како год је звали, извиђачка организација увек значи радост живота у сусрету генерација и сусрету људи са свих меридијана. Извиђачи деле вредности космополитског карактера и иста су им правила, начела и визије свугде у свету. Воле мир, природу, љубав међу људима и чувају своју околину и свој дом. Припадати таквој заједници, ма где у свету, током протеклих деценија била је и част и радост. Тај осећај увелико су делиле бројне генерације Бајинобаштана у другој половини прошлог века а оно што је остало иза њих надмашује реч искуство! Ова књига говори о томе.

још једну књигу овог истакнутог писца, иначе дугогодишњег сарадника листа „ББ глас“. То је књига „Пакао Тузланске колоне“, потресно сведочанство о страдању војника ЈНА на Брчанској малти у Тузли 15. маја 1992. године, приликом повлачења из касарне. О страдању војника ЈНА на Брчанској малти у Тузли, 15. маја 1992. године (петак предвече), приликом повлачења из касарне „Хусинска буна“, још није дат ни приближно коначан суд. Узроци, виновници и кривци далеко су од општег сагласја, сасвим у складу са непостојањем интерглобалне сагласности ни о природи рата у Босни и Херцеговини. Супротстављене стране непопустљиво се држе својих позиција: Агресија, тврди Федерација (због сукоба с Хрватима понекад двострука); грађански рат, инсистира Република Српска, имајући у виду међусобне Витомир Павловић разрачуне Муслимана у Босанској крајини. Прошлост је оставила незацељене ране и многе сумње. Не само да не знамо шта нам се догодило, него појма немамо шта нам се збива и шта ће се дешавати, опомињу неки аналитичари. Теорија дистанце узалудно вреба из буџака историје и историографије. Да ли се регионална збивања, поготово катастрофична, могу повезати с глобалистичким плановима и да ли је потврдан одговор уопште изгледан у актуелним односима снага и геополитичке неравнотеже? Колики је, дакле, допринос Запада рушењу бивше Југославије, ако је циљ новог светског поретка економско-профитерски? Овај писац и хроничар не суди; он отима од заборава неке утиске неочекиваног очевица страдања. За једне - велика несрећа, за друге инцидент; као такав, на понос 'победника', не може бити злочин и не подлеже судском процесуирању. Ствари су се, у међувремену, нешто промениле. Брчанска малта је ушла у судска досијеа на мала врата, неминовно уз не/разумљива одуговлачења. Враћен из Хага на локални ниво, предмет је једним делом постао излишан смрћу неких од укупно седам осумњичених. Други су доведени у стање „кућног притвора“; због потерница не смеју даље од Федерације. Један од спореднијих актера био је неопрезан (тешко схватљиво за искусног службеника органа безбедности). Ухапшен на сурчинском аеродрому, осуђен је (ујесен 2009.године) у Београду на дванаест година затвора. У командном ланцу чинио је трећу карику - преносилац заповести надређених у стилу „На ватру одговорити ватром!“ И док појединци оптужују званичнике за пасивност, а неке фондације (блиске локалним властима) организују јавне протесте због осуде, мудре чаршинлије оцењују у поверењу да је ухапшеник, иако не потиче из бошњачког корпуса, типичан примерак „политичко-судског курбана“. 'Брчанска малта' не може бити табу тема упркос монополу на истину.

историја није била богатија искуством а људи били усамљеиздању „Стефан Цо“ из Бајине Баште недавно је из штампе изашла Нна икада нији него данас. И управо та несразмера између проживљеног, Укњига „Пад кнежевог двора“ познатог новинара и публицисте Виједној страни, и страха од будућности на другој, ствара један од томира Павловића (рођен у Сјерчу 1938.). Исти издавач припрема

Полувековну традицију имају само најјаче организације, вођене и сачињене од јаких чланова, оштрих и храбрих вођа опробаних под ударима криза, недаћа и изазова. Извиђачи Бајине Баште, од оних првих у сиромашним соцреалистичким полууниформама, па до ових данас у раскошном глобалистичком миљеу, делили су увек исте вредности. Бити племенит, вредан, учити и радити, помагати слабије, волети и градити своју отаџбину и завичај биле су само неке од вредности које су генерације бајинобаштанских извиђача преносиле једна другој. Та неписана а добро уврежена традиција једно је од најбољих наших достигнућа а на странама ове књиге у њу се може завирити и доста од ње научити. Мало је страна међу овим корицама да би се исписала само најбоља искуства, која су пут олакшавала и живот улепшавала стотинама и хиљадама младих и старих извиђача и планинки, али настојање да се од заборава отргне и у знање врати оно најважније - успело је и вреди труда! Оваквом књигом се не може похвалити велики број градова на Балкану, јер јунака редова који следе, није било као код нас нити су им подвизи били тако узбудљиви нити срца тако устрептала. Извиђачи и планинке Бајине Баште, они овде и они који овде нису, делили су у свом времену укус освајања слободе и кретања напред а овом књигом обухваћена су најзначајнија искуства и прегалаштво. У том смислу богатија је и баштина наше заједнице па и искуство које нас је увек отимало од самоће и спајало у вери да градимо лепше сутра и тако одолевамо садашњим недаћама. У то име, честитајући свима онима који су у протеклих више од пола века градили ову баштину, препоручимо наше искуство онима који тек долазе. Ова књига је најбољи начин за то. Др Бобан Томић

број 49, 29-јан-2010

065 836 2 839

страна - 25


ВРЕМЕПЛОВ Просветни времеплов

ИЗВЕШТАЈ ШКОЛСКОГ НАДЗОРНИКА

Из извештаја школског надзорника Милорада Алексића за 1929. годину, види се да су у његовој надлежности били Рачански и Црногорски срез

најновијем, осамнаестом броју „Историјске баштине“ за 2009. гоУужичког дине, годишњака Историјског архива из Ужица, у оквиру сарадње Архива и Архива Босне и Херцеговине у Сарајеву, архивски

саветник Мина Кујовић објавила је рад под насловом „Прилог историји школства у западној Србији у 1929. години“. У уводном делу наводи се да је 3. октобра 1929. године Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца променила име у Краљевину Југославију и подељена на девет бановина. У саставу Дринске бановине, чије је седиште било у Сарајеву, налазио се 21 срез из западне Србије: из Ужичког, Чачанског, Ваљевског и Шабачког краја. Школство и просвета били су у надлежности IV просветног одељења, чији је начелник био Ђоко Ковачевић, обласни просветни инспектор. Да би се добила јасна и прецизна слика о просветним приликама на почетку функционисања бановине, начелник Просветног одељења Ђоко Ковачевић послао је упитник свим школским надзорницима, уз напомену да што пре сачине тачан извештај о стању свих просветних прилика на подручју школског среза. Затражио је да извештаје пошаљу најкасније до 24. новембра 1929. године. За читаоце „ББ гласа“ објављујемо извештај школског надзорника Милорада Алексића из Бајине Баште, у чијој надлежности су била два политичка среза - Рачански и Црногорски.

за издржвање школа (осим издатка за плате учитеља) износи 542.260 динара, и то: за политички срез Рачански 239.131, а за срез Црногорски 303.129 динара. 8. У 17 школа врши се редовна настава. У Субјелу полудневна. У Бајиној Башти, Дубу, Костојевићима и Косјерићу у по једном одељењу врши се замена, јер још нису постављени наставници. У Сечој Реци врши се замена у једном одељењу због боловања наставника. За сада не ради школа у Бајиној Башти од 19. т. месеца до 3. децембра због заразе. 9. Главне су сметње извођења наставе: неуредно долажење ђака у школу (чему је узрок сувише велика удаљеност школа од домова ђачких, сиромаштина и недовољно развијена свест код грађана о важности школе); хрђаво издржавање школа од стране политичких општина; велика удаљеност школа од ђачких домова, због чега се ђаци морају раније пуштати кућама, а изјутра долазе доцније; сиромаштина, због чега многи ђаци одкудевају у потребним књигама и прибору; оскудица у наставним средствима, училима и збиркама, од којих неке школе имају мало, а неке никако.

„Школски надзорник рачански за срезове Рачански и Црногорски Бр. 2140, 20. новембар 1929. Бајина Башта КРАЉЕВСКОЈ БАНСКОЈ УПРАВИ ДРИНСКЕ БАНОВИНЕ - за Просветно одељење САРАЈЕВО Према наређењу тога Одељења бр. 439/IV од 16. текућег месеца част ми је послати следећи извештај: 1. У овом школском срезу има 18 основних школа, и то: у политичком срезу Рачанском 11, а у Црногорском 7. Све су школе државне. Дечијих забавишта нема. 2. У овом школском срезу има 27 учитеља и 17 учитељица, и то: у срезу Рачанском 17 учитеља и 12 учитељица, а у Црногорском 10 учитеља и 5 учитељица. Сви су свршили учитељску школу, сем једне учитељице са свршеном вишом женском школом у Русији и допунским испитом у Београду. 3. Нема додељених учитеља-ца на рад школском надзорнику и дргим културним и просветним установама. 4. Бројно стање уписаних ђака у свим школама овог школског среза износи 2659, и то: у политичком срезу Рачанском 1677 и у срезу Црногорском 982. Проценат дорасле деце за школу, која похађају исту, послаће накнадно, чим се добију подаци од школских управитеља. 5. Све су ове школе смештене у 17 општинских зграда, а једна школа у Субјелу је смештена у црквеној згради, под кирију. Ове су зграде у исправном стању сем зграде у Растишту, где је опремљен новац за зидање нове школске зграде и једино се чека на израду плана. 6. Ове су школе снабдевене са најнужнијим школским намештајем, али сав није прописан. 7. Све се школе издржавају од општинских буџета. Издржавање школа је доста хрђаво, јер безмало све политичке општине дугују школама непредатог приреза и за прошлу и за ову годину. Да би се обезбедило добро издржавање школа, потребно је да или или држава прими на сбе издржавање или да државне власти купе и предају школама припадајући део приреза. Апроксимативни износ трошкова

26 - страна

Фотографија из бајинобаштанске школе, тридесетих година прошлог века, на којој се препознају: Милорад Алексић, школски надзорник за Рачански и Црногорски срез, председник општине Бајина Башта Лука Петковић, управитељ школе у Бајиној Башти Живојин Миловановић.... 10. Школа са страним наставним језицима нема. 11. Све школе имају своје месне одборе, али ови не обављају своје дужности како треба. О овоме се редовно извештавају дотичне среске власти општинских судова. Исти ћемо накнадно послати. Аналфабетских течајева, вечерњих школа и школа за домаћице нема. Народних књижница и читаоница има у Бајиној Башти, Пилици, Рогачици, Костојевићима, Рачи, Радановцима и Сечој Реци. Учитељи раде у овим културним и просветним установама. У Бајиној Башти у Друштву Црвеног крста и Здравствене задруге, у земљорадничким задругама у Бајиној Башти, Солотуши, Рачи, Костојевићима, Бачевцима и Ражани раде учитељи-це као чланови и часници. Школски надзорник: М. Алексић“. Као што се види, овај први извештај по формирању Дринске бановине, који је написан стриктно према упитнику, са 12 питања, даје неке занимљиве податке о школским приликама у тадашњим срезовима Рачанском и Црногорском, и представљају користан прилог за изучавање историје школства у ова два среза на крају треће деценије двадесетог века.

Ђ. Пилчевић

број 49, 29-јан-2010


Сусрет са фудбалским репрезентативцем

Н

ЛАНЕ У ЗАВИЧАЈУ

СПОРТ Још један врхунски спортиста из Бајине Баште

овогодишње празнике репрезентативац Србије Милан Јовановић Лане провео је са породицом у родној Бајиној Башти. Видно расположен због бројних понуда које му свакодневно стижу од најпознатијих европских клубова, а посебно због успешне хирушке

Милан Јовановић Лане са Мирославом Симићем у спортској хали у Бајиној Башти интервенције на колену од стране др Небојше Поповића обављене у Катару, Лане се просто није смиривао. Примао је госте у родитељсјој кући, скокнуо је до своје викендице на Тари, обишао деду и бабу у селу Црвици у Републици Српској, пропратио је финалну утакмицу Новогодшњег турнира у малом фудбалу, видео се са момнцима са којима је провео дане у основној школи и ФК Космос... - Волим завичај, али сам у њему све ређе због многих обавеза. Планирам да се после Светског првенства бар десетак дана одмарам у родном крају - каже Лане. Срео сам се и са тренутно најперспективнијим младим фудбалерима из Бајине Баште, Мирославом Симићем, кадетом Црвене звезде и чланом млађе кадетске репрезентације Србије и Николом Максимовићем, првотимцем Севојна, омладинским репрезентативцем. Посаветовао сам их да буду радни и упорни јер само тако могу им се остварити жеље. М.А.

Андријана Тришић - члан кадетеске репрезентације Србије

ОДЛИЧНА УЧЕНИЦА И ФУДБАЛЕРКА

ош један Бајинобаштанин има прилику да се афирмише као врЈфудбалеру хунски спортиста. Реч је о Раденку Камберовићу, доскорашњем Севојна, који је постао члан београдског Партизана. Са званичног сајта црно-белих преносимо представљење Камберовића јавности. Раденко Камберовић, десни бек Севојна, рођен је 13.2.1983. (176цм, 70кг), и са њим је уговор потписан на 4 године. Каријеру је почео у Бајиној Башти у школи фудбала Космос, да би затим преко Слоге (Бајина Башта), Ремонта (Чачак), ОФК Београда, Мачве, БАСК-а и Севојна (126 утакмица, 10 голова), дошао до Партизана. Момак је постао „славан” пролетос, када је својом игром и голом допринео да Севојно избаци из Лав купа фаворизовану Ц.звезду. Велика ми је част што сам дошао у тако велики клуб као што је Партизан. Задовољство ми је да браним његове боје и уместо да причам, потрудићу се да покажем своје умеће на терену - изјавио је Раденко Камберовић Раденко Камберовић.

Програм такмичења у коњичком спорту за 2010. годину

У ОЧЕКИВАЊУ ДОБРИХ РЕЗУЛТАТА

за коњички спорт Србије за олимпијске и ФЕИ дисциплине УпланСавезу у секцији за даљинско јахање, почетком 2010. године истакнут је такмичења у даљинском јахању за текућу годину. Предвиђено

е расту само талентовани фудбаНфудбалерке. лери у Бајиној Башти, већ и За сада најистакнутије

име је Андријана Тришић која је догурала до члана кадетске репрезентације Србије. - Прве фудбалске кораке направила сам у ФК Космос код Срђана Сладојевића и Николе Мијатовића Руса - каже Андријана. - У последње три године играла сам у ЛАСКУ из Лазаревца и изборила место у сениорском тиму. Од Андријана Тришић прошле јесени преселила сам се у Ниш где сам се уписала у први радред Спортске гимназије „9.мај” и уједно приступла вишеструком државном прваку Машинцу. Тренер Перица Крстић у пролећној сезони прекомандоваће ме из кадетског у сениорски тим. Жеља ми је да изборим место у везном реду Машинца и да наша кадетска репрзентација успешно у Италији прође други круг квалификација за одлазак на Европско првенство. Андријана је од првог разреда основне школе одлична ученица. Једна је од ретких која је на пријемном испиту за средњу школу освојила максимално могућ број бодовца из српског језика и математике. Са одличним оценама наставила је и у гимназији. М.А.

број 49, 29-јан-2010

РАДЕНКО КАМБЕРОВИЋ У ПАРТИЗАНУ

је свега 8 трка. Прва је на програму трка за сениоре у Београду 2122 марта, на 40 илометара, чији је организатор КК „Полицајац”. Друга трка одржаће се у Аранђеловцу 17-18 априла на 60 километара за сениоре и 40 илометара за јуниоре. Трећа је Балканска лига на 80 километара у Хрватској од 20. до 23 маја. Четврта почиње 10-13 јуна на 80 километара и одржаће се у Босни и Херцеговини, такође под називом Балканска лига. Пета ОПС Србије и Балканска лига одржаће се 7-11 јула на 160 километара. За шести по реду термин нема званичне пријаве, а у питању је Балкански шампионат и трајаће 10-14 августа. Седме по предвиђеном плану такмичења јесу Љубичевске коњичке игре 3-5 септембра у Пожаревцу. Последња на програму је ОПБ Београда 23-25 септембра, два круга по 60 километара за сениоре, два круга по 40 километара за јуниоре и 20 километара рекреација, а место одржавања је Аранђеловац. Протекле године, Бајинобаштанка Олгица Петронијевић је по други пут за редом освојила државну стипендију као двострука шампионка Републике Србије, са грлом Април. Можда је ово добра прилика да помогну сви они који то и могу да се ова најперспективнија грана коњичког спорта Србије развије још више и да се за њу чује још даље. Али и да се помогне КК „Дора” из Бајине Баште онако како то и доликује, с обзиром на постигнуте резултате. Коњички клубови који ће учествовати у новој такмичарској сезони 2010 су коњички клубови: „Полицајац”, „МБМ”, „Кремен”, „Кнез Михаило”, „Дивађо”, „Аранђеловац”, „Импулс Плус”, „Бела Грива”, „Коњаник”, „Кентаур”, „Нониус”, и наша „Дора”, за коју ће наступати поред већ искусних сениора, и неке нове јуниорске наде. С тога пожелимо им здравља и успеха у предстојећој сезони 2010. године Весна В. Лаловић

страна - 27


Дејан Николић извршио прозивку у Слоги

СПОРТ Турнир у малом фудбалу „Златибор 2010“

СВЕ ЈЕ У НАШИМ РУКАМА БАЈИНА БАШТА ДРУГА

а међународном турниру у малом фудбалу одржаном на Златибоеф стручног штаба Слоге из Бајине Баште, јесењег лидера зоне Ш Дрина, Дејан Николић, извршио прозивку 24. јнуара и одржао Нру, уз учешће 60 екипа, наступиле су с и селекције четири бајинорадни састанак на коме су присутне поздравили, зажелели им успеш- баштанска клуба, Слоге, Космоса, Бајине Баште и Сокола. но пролеће и пласман у Српску лигу председник клуба Милоје Савић и спортски директор Драган Севић. Прозивци је присуствовао и председник Општинког спортског савеза Мићо Стаменић. Тренеру Николићу и његовим сарадницима Милошу Живановићу и Миљану Бодироги на прозивку су се одазвала 23 играча. Први стрелац јесени Иван Максимовић приступио је Севојну, док ће Милан Агатоновић због посла одлази у Енглеску. Зонаш са Дрине обезбедио је две принове. Из прибојског ФАП-а стигао је везни играч Иван Радовановић, а из Севојна бонус Марко Мартић.

Дечаци Слоге и Партизана (годиште 1998) Најбољи пласман остварио је тим Бајине Баште у коме су играли дечаци рођени 1996. године. Предвођени тренером Ненадом Костићем догурали су до финала где су убедљиво са 6:0 поражени од одличног састава Новог града из Сарајева. Иначе, на турниру су доминирале екипе Партизана, Севојна и Новог града које су освојиле по два прва места.

Играчи и стручни штаб Слоге по завршетку прозивке

М.А.

- Првих неколико тренига одрадићемо комбиновано у Спортском центру Луг и хали, а онда идемо у Перућац где ћемо боравити десетак дана - каже тренер Николић. - После тога враћамо се на свој стадион. Већ смо уговорили пар контролних утакмице. Желимо да поновимо јесењи успех и том нам је једини циљ. На претње, најозбиљнијег конкурента за прво место, Јединства Путева из Ужица изнете у Спортском журналу, Николић остаје миран. - Ипак је све у нашим рукама. Верујемо у себе. Настојаћемо не само да одржимо растојање од седам бодова него и да га увећамо. Објективно имамо снаге за тако нешто. Мислим да ћемо Слоги за њен 70. рођендан даривати повратак у Српску лигу. М.А.

Стасава нова генерација каратиста

П

ЗИМСКИ КАМП НА ТАРИ

од дирегентском палицом врсних стручњака Душана Дачића, Миленка Ордагића и Војислава Бодигоре од 8-14. јануара на планини Тари вредно је радило педесетак каратиста из пет клубова из Србије и Републике Српске у оквиру традиционалног осмодневног зимског кампа. На припремама су били освајачи медаља на званичним домаћим и међунардоним турнирима. У овој години предстоје два јака међународона турнира, ЕП у Португалу и СП у Бразилу.

Бајинобаштански фудбалски таленти

УРОШУ ЛАНЕ УЗОР

епрезентативац Милан ЈованоРбаштанско вић Лане најпознатије је бајиноиме на фудбалској сцени

Србије. Он је за око 500 дечака, који играју за овдашњу Слогу, Космос, Соко, Бајину Баштру и Вишесаву, узор коме и они теже. Један од тих малишана је и једанестогодишњи Ланетов презимењак Урош. Свој таленат исказао је наступајући за ФК Бајину Башту. Уочили су то тренери Слободе из Ужица Владан Вићевић и Боривоје Ђукић Урош Јовановић па је Јовановић од прошле јесени у дресу клуба са Ђетиње. Кад због обавеза у школи не стигне да оде у Ужице на тренинг, онда га обави у родном граду са тренереом Радојком Веселиновићем. - У Слободи имам улогу да се убацујем из другог плана пред противнички гол и да га угрожавам. Јесенас сам тако дао шест голова за екипу петлића. Играо сам за репрезентацију Златиборског округа и западне Србије. Земљак Лане ми је узор и пример да се и из мале средине може постати велики играч - каже Урош Јовановић. М.А.

28 - страна

Они долазе - КК Омладинац Организатор кампа био је Карате клуб Омладинац из Бајине Баште, у чијим редовима стасава нова генерација перспективних такмичара (Бранислав Јањић, Миодраг Чворовић, Милан Змијанац, Мирослав Живановић, Лазар Богдановић, Слободан Алимпић, Душица Матић, Јелена Богдановић, Анђела Глигић). - Протеклих година сви су се доказали на јаким турнирима. Планирамо да, заједно са већ афирмисаним Недељком Ордагићем и Илијом Јашићем, поново оформимо јаку сениорску екипу - каже тренер Омладинца Миленко Ордагић. Р.Б.

број 49, 29-јан-2010


СПОРТ Кошарка

Турнир у малом фудбалу „Бајина Башта 2009“

Г

ТРИЈУМФ ЗАРИЋА

лавни фаворит, екипа Зарић, оправдао је очекивања и у финалу лако са 8:1 савладао састав Лукома. По два гола дали су Максимовић и Јовановић, а по један Зарић, Тимотијевић, Тарабић и Марковић. Стрелац за поражене био је Јанковић. У утакмици за треће место Кафе Квадро победио је

да од 60 хиљада динара, комплет дресова и пехар. Другопласирани тим добио је 20 хилљада динара. Све утакмице добро су одсудили Миле Ђенић и Милија Печеница. На турниру, кога је организовао Спортско туристички центар „Бајина Башта“, учешће је узело 13 екипа.

Заједнички снимак финалсита турнира КМФ Бајина Башта са 5:2. По два гола постигли су Награде су уручили председник општине МиБожић и Стефановић, један Стојановић. Тошић лоје Савић, директор СТЦ „Бајина Башта“ Брани Д.Лазић су стрелци за побеђене. За најбољег иг- ко Стевановић и представник организатора Раде рача турнира проглашен је Милун Божић из екипе Сарић. Кафе Квадро. Победнику је припала новчана награМ.А.

На фудбалском турниру у Косјерићу

Н

СТУДЕНТ НАПУСТИО ЛИГУ

са Дрине кошарка има Уда граду дугу традицију, али никако ухвати дубље корене. Пре не-

колико година КК Бајина Башта играла је у Првој српској лиги, а потом се угасила. Новооновани КК Студент живео је тракође неколико година. Прошле и ове сезоне такмичио се у Другој српској лиги. Јесенас је забележио две победе и пет пораза. - Стисли су нас бројни проблеми од играчког и тренерског кадра до финансија па смо донели одлуку да иступимо из лиге каже спортски директор кјлуба Перо Ракић. - Покушавамо на све начине да не дође до потпуног гашења и да бар опстане једна од млађих селекција, али је и то неизвесно. М.А.

Фудбалски таленти

СОКО ЛЕТЕО ВИСОКО

а Првом турниру „Милован Јоксимовић Бато” играном почетком јануара у Косјерићу у знак сећања на некадашњег играча Црнокосе, који је премунио пре три године на утакмици ветерана, учествовале су и две селекције ФК Соко из Бајине Баште. Дечаци тренера Зорана

ГОЛГЕТЕРИ ОТИШЛИ У УЖИЦЕ

је фудбалско врело које куља из ФК Космос, кога је пре НРус.епресушно скоро две деценије основао интернационалац Никола Мијатовић Милан Јовановић Лане је свакако његов најпознатији играч.

Нова Партизанова узданица Раденко Камберовић такође је почео у Космосу. И двојица центарфорова, Душан Јанковић, играо за ОФК Београд, Вождовац, Млади радник и Иван Максимовић, носио дрес Борца из Чачка и више других клубова су космосовци. Ових дана обојица су се одлучили да каријере наставе у ужичким клубовима. Јанковић је приступио Слободи, док је Максимовић, први стрелац зонаша Слоге из Бајине Баште, отишао у Севојно где му игра и брат Никола, омладински репрезентативац Србије.

Екипа ФК Соко након уручења медаља и пехара Радовановића - Бардака рођени 1955. године изванредним играма тријумфовали су у конкуренцији осам екипа из седам општина Златиборског и Моравичког округа. Они су у групи заузели прво место после победа над ГП Златибором 3:0, ужичком Слободом 4:2 и ремија са Црнокосом II. У финалном сусрету, играном на Божић, са 6:2 надиграли су Црнокосу I. Најбољи стрелац у екипи Бајинобаштана био је Ненад Маринковић са шест датих голова, Марко Гајић дао је три, Марко Милановић два, а Никола Митровић један гол. Поред њих, у екипи су били Немања Лендић, Ненад Миливојевић, Немања Цвијић и Никола Божић. Солидно је играла и екипа Сокола коју су чнили играчи рођени 1997. године, али нису успели да се пробију у полуфинале. М.А.

број 49, 29-јан-2010

Душан Јанковић и Иван Максимовић - Отишао сам у Слободу јер верујем да могу головима помоћи да се домогне Прве лиге - каже Јанковић, док Максимовић истиче: - Севојно јури Супер лигу, тамо ми је брат, а и моје амбиције су велике. Настојаћу да покажем да су оне и реалне. М.А.

страна - 29


ЧИТУЉЕ  ПОМЕНИ

СЕЋАЊЕ

ЉУБОМИР - ЉУБО ИЛИЋ (1929-2009)

Говорио ми је „Док живим, живим” А живео је поштено, скромно, увек задовољан, са благим осмехом. Радио је пуно, увек помагао свима, посебно старима и болеснима. Волео нас је, своје предузеће, своје Бајинобаштане...

Ћерка Драгана

30 - страна

број 49, 29-јан-2010


ЧИТУЉЕ  ПОМЕНИ ПРОШЛО ЈЕ ШЕСТ МЕСЕЦИ А ВРЕМЕ НЕ ЛЕЧИ РАНЕ, ВЕЋ ПРОДУБЉУЈЕ БОЛ И ТУГУ

ПОТПУКОВНИК РАДЕ РАНЂЕЛОВИЋ ИЗУЗЕТНО ЈЕ ТЕШКО КАДА ЧОВЕК МОРА ДА СЕ РАСТАВИ ОД ПРИЈАТЕЉА, А МОЖДА НАЈТЕЖЕ, ОД ЧОВЕКА КАКАВ СИ БИО ТИ. ОДРАСТАО У ЧЕСТИТОЈ ПОРОДИЦИ, НАУЧЕН МОРАЛНИМ ВРЕДНОСТИМА. ВОЛЕО СИ ЖИВОТ, ЉУДЕ ОКО СЕБЕ. БИО СИ ГОРОСТАС СКРОМНОСТИ, ПОШТЕЊА И ЧОВЕЧНОСТИ. БИО СИ ИЗУЗЕТНА МОРАЛНА ВЕРТИКАЛА НА ПОНОС НАМА, ТВОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА И СВИМА КОЈИ СУ ТЕ ПОЗНАВАЛИ. ПРОВЕЛИ СМО НАЈЛЕПШЕ ГОДИНЕ СКУПА. ДИВИЛЕ СЕ ТВОЈОЈ БЕСКРАЈНОЈ ЉУБАВИ КА ПЛАВИМ ВИСИНАМА, ТВОЈОЈ ХРАБРОСТИ. СЛУШАЛИ СА КОЛИКО ЖАРА СИ ПРИЧАО О СВОЈИМ ЛЕТОВИМА, НАШ ВИТЕЖЕ. КАКО ДАЉЕ ДА ЖИВИМО? КАКО ДА ТЕ ШТО ДОЛИЧНИЈЕ САЧУВАМО У СЕЋАЊУ? ЧИМЕ ДА ИСПУНИМО ПРАЗНИНУ КОЈУ СИ ОСТАВИО ИЗА СЕБЕ? ЗАПОЧИЊАЋЕМО СВАКИ ДАН МИСЛЕЋИ НА ТЕБЕ. ЧИНИЋЕМО ОНО, ШТО ЗНАМО ДА СИ ВОЛЕО ДА ЧИНИМО. ТАКО ЋЕМО СЕ ПРОЖИМАТИ, ЖИВЕТИ КРАЈ ТЕБЕ У НАМА, А ТИ ЋЕШ ТРАЈАТИ КРОЗ НАС... НЕДОСТАЈАЋЕ ПРИСУСТВО, ГЛАС, ЧЕКАЊЕ ДА ДОЂЕШ... ЧАС КАДА ТЕ ИСПРАЋАМО УНАПРЕД СЕ РАДУЈУЋИ ТВОМ ПОВРАТКУ. НЕДОСТАЈАЋЕ САДРЖАЈ ТВОЈЕ БЛИЗИНЕ, ДРАГОЦЕНОСТ ТВОГ ПОСТОЈАЊА. ТО ПРОЛАЖЕЊЕ, ЧИН ОДЛАСКА, ТАЈ НЕЗАУСТАВЉИВИ ЧАС, КАКВА ЈЕ ПОРУКА ЧОВЕКУ? НИКОГА НЕ МИМОИЛАЗИ. ТО НЕ МОЖЕ БИТИ ЈЕДНОСТАВНО, БЕЗ ЗНАЧЕЊА. НЕГДЕ МОРА ДА ПОСТОЈИ ЗНАК ЗА ОДГОНЕТКУ ВЕЛИКЕ ТАЈНЕ. НЕГДЕ ЈЕ СКРИВЕНА ШИФРА КОЈА ОТВАРА ВРАТА ИСТИНЕ. ДОТЛЕ, ДОК ТО НЕ САЗНАМО, ЖИВИМО У ДОБРОТИ, РАЗУМЕВАЊУ И ПРАШТАЊУ, БАЦАЈУЋИ У ТРЊЕ СЕЧИВА И ОТРОВНЕ СТРЕЛЕ, ЗЛЕ МИСЛИ, ПАКОСНЕ РЕЧИ. ЖИВИМО ОНАКО КАКО СИ ТИ ЖИВЕО И ЖЕЛЕО ДА МИ ЖИВИМО. ПРИЈАТЕЉИ НЕ УМИРУ, ОНИ ОДЛАЗЕ. ТВОЈЕ ДРУГАРИЦЕ СЛАВИЦА СТОЈИЋ И МИРА ДАМЈАНОВИЋ

број 49, 29-јан-2010

страна - 31


ЧИТУЉЕ  ПОМЕНИ Дана 9. фебруара 2010. године навршиће се две године од када ниси са нама

13. јануара 2010. године навршиле су се две тужне године од како није са нама наш вољени деко

ЛУКИЋ МИОДРАГ

СРЕДОЈЕ ЈОВАНОВИЋ

Са тугом коју време не лечи, са љубављу коју смрт не прекида, чуваћемо најлепше успомена на тебе.

Хвала ти за срећно детињство и све радости које смо са тобом имали. Увек ћемо те волети и никада те нећемо заборавити.

(1957 – 2008)

Твоја унучад: Сандра, Ацо, Бошко, Никола и праунучад Страхиња и Оливера

С љубављу, Вера, Драгана и Катарина

12.01.2005. – 12.01.2010

ГАВРИЛОВИЋ ДРАГАН (1971 – 2005)

Пет година је прошло од како ниси са нама, вољени сине и брате. Време пролази, туга не престаје. Заувек ожалошћени: мајка Божидарка, отац Томислав и брат Милан са породицом

6. јануара 2010. године навршило се 14 година од како није са нама наш

13. јануара 2010. године навршиле су се две тужне године од како није са нама наш вољени

ИЛИЈА КУЛИЗИЋ

СРЕДОЈЕ ЈОВАНОВИЋ

Остао је у нашим срцима и трајном сећању

Време пролази а туга је иста. Увек ћеш бити у нашим душама, мислима и срцу.

Пет година је прошло од како ниси сНеке туге никад не преболе.

25. јануара 2010. године изненада је преминуо наш колега

ОБАВЕШТЕЊЕ

(1922-1996)

Његови најмилији

25. јануара 2010. године изненада је преминуо наш драги

Твоја супруга Мица са децом

12.01.2005. – 12.01.2010

ГАВРИЛОВИЋ ДРАГАН (1971 – 2005)

Твоји: син Урош и супруга Љиљана

Ваше мале огласе, обавештења, помене, читуље које желите објавити у нашем листу можете слати на адресу: Редакција „ББ глас”, Бајина Башта, Немањина 4, или их предати било ком члану редакције. За све ближе информације можете се обратити на телефоне:

АЛЕКСАНДАР СИМИЋ

АЛЕКСАНДАР СИМИЋ

(1955-2010) Вечно ожалошћени супруга Рада, ћерка Бојана, син Владимир, отац Маринко, мајка Живка, брат Славко са ородицом и остала родбина

031/ 865-620, Моб: 064-642-5-760.

Дипломирани правник (1955-2010) КОЛЕКТИВ ДРИНСКО-ЛИМСКИХ ХИДРОЕЛЕКТРАНА БАЈИНА БАШТА

Сви бројеви „ББ гласа” могу се бесплатно преузети у „pdf” формату са Интернета

www.bajinabasta.rs у делу:

32 - страна

Локални медији

www.bajinabasta.com

у делу: www.bajinabasta.com/bbglas

број 49, 29-јан-2010


ЧИТУЉЕ  ПОМЕНИ У петак 29. јануара 2010. године навршило се годину дана од смрти нашег вољеног

ЖИКЕ ВАСИЉЕВИЋА

(1949 – 2009) Твоје велико срце и добра душа заслужују поштовање и вечно памћење. Волећемо те увек као што си и ти умео да волиш нас. Твоји најмилији, породица Васиљевић

Прошло је три године откако је престало да куца срце нашег драгог супруга и оца

7. јануара 2010. године навршава се пола године од смрти нашег драгог

Прошао је четрдесетодневни помен нашем драгом супругу, оцу и деди

РАНЂЕЛОВИЋ РАДА

ЈОСИПОВИЋ МОМИРУ

Био си пример доброг родитеља и супруга, несебичан син, брат и стриц.

Твој ведри лик, љубав, племенитост и доброта живеће заувек у нашим срцима и помоћи ће нам да поднесемо тугу

(1962-2009)

Ожалошћени: родитељи Милен и Драгица, супруга Кармен, синови Никола, Лука и Дарко и брат Драган са породицом

Не постоје речи којима бих изразили тугу што си нас заувек напустио, а још си нам потребан био. Много тога смо пропатили. За ове три година како ниси са нама десило се пуно радосних догађаја у нашим животима. Много си нам недостајао у тим тренутцима радости, када смо уједно осећали неизмерну тугу што ниси са нама, знајући како би био срећан и поносан. Нека те анђели чувају драги наш Вељко. Време не лечи тугу само нас учи да живимо са њом. Поносни што смо те имали, тужни што смо те изгубили. Памтићемо све тренутке проведене са тобом. Време пролази а сећања на тебе никада неће.

Твоји најмилији: супруга Верица, синови Десимир и Дарко са породицама

Твоји: супруга Ружица, син Марко, кћи Ивана, унук Урош и снаха Светлана

Навршило се две године од како није са нама наш драги син, брат и отац

СЕЋАЊЕ

НИКОЛИЋ З. МИЛОШ

ГАВРИЛОВИЋ ДРАГОЉУБ - ДРАГАН

ВЕЛИМИРА - ВЕЉКА МИТРОВИЋA из Б. Баште (1956-2007)

(1946-2009)

(1962-28.01.2008) Прошле су две године туге и неузвраћене љубави.

Драги наш Милоше, Речи је мало, туге је превише. Празнина је у нашим срцима и увукла су наше душе. Са тобом је све отишло. Време не може избрисати твој лик и умањити нашу тугу и бол. Нека те прати наша љубав јача од заборава. Љубав наша није могла да те сачува да нам још живиш. Нађи мир тамо где си отишао, а наша туга и љубав сачуваће те од заборава. Вечно ће те носити у срцима мајка Љубица, сестра Рада, син Борко

(1963-2009) Љештанско Прођe драги и годину дана чекасмо те сине недељама. Мој Драгане сине мили много смо те пожелели. Знам Келе, Доцо мајко да сте мене пожелели. Тешка болест и незгода одвоји ме од свог рода. Нећеш сине заборављен бити твоји ће те увек спомињати.

Ожалошћени: отац Келе, Мајка Дамњанка, сестра Драгица, зет Рашо, сестрићи Зоран, Ненад и Предраг

Дана 16. јануара навршило се пола године од смрти наше драге

Дана 25. јануара навршило се 24 године од трагичне смрти нашег драгог оца и мужа

Навршило се пуних 19 година од како ниси са нама

ЂУРИЋ ГРОЗДИЈАНЕ

ЂУРИЋ ОБРАДИНА

ЂУРИЋ ВУКОМАН

(1926-2010)

унуци Горан и Гордана

број 49, 29-јан-2010

(1951-1986) Живот је тренутак а срећа вечност. Бол није у сузама већ у нашим срцима у којима ћеш ти живети вечно. супруга Милица, деца Горан и Гордана

(1928-1991)

унуци Горан и Гордана

страна - 33


РАЗОНОДА

УКРШТЕНЕ РЕЧИ ПЕНЗИЈА Отишао Милисав Тимотијевић у зааслужену пензију и као још увек добро држећи, засеја њиву зоби. Стигла зоб за жетву, узеше српове он и жена па хајде, ко вели, нема ту много, брзо ћемо ми то. Жели тако, али нешто испред поднева као што зна да угреје августовско сунце, припече добро, обоје ћуте и жању. Зној само лије, отиру га са лица и не посустају. Како је наспрам њих, с друге стране потока у сенци чувао стоку Новак Милошевић, често свирао у свиралу, онако за свој грош, а сматран за припростог човека, видећи како је ужагрило сунце на оно двоје преко пута, довикну: - Милисасве, Милисве! Овај се одазва: - Шта је било? Новак само рече: - Јебала те твоја пензија, и настави да свира у свиралу. Схвати Милисав поруку и рече жени: - Прекидај, бјежи! Шта је још рекао само они знају. Зовну суседа са жеталицом и заврши жетву. Забележио: Милорад Јовановић

БИВШИ Многи огласи на локалним медијима требало би да претрпе промене. Тако би требало рећи - стан код бивше Европе, плац испод бившег суда, локал код бившег биоскопа, испод бивше телевизије, изнад бивше књижаре, код бивше Слободе, бивше Трикотазе, конфекције и тако редом...

МАЛЕР -Таман су се у Топлани, Комуналном па и по пиљарама порадовали да ће запослени из Електране, захваљујуци повећању плата почети и да плаћају своје обавезе, кад оно - ништа од тога! Тако ће овај осиротели сталеж и даље морати да дугује Богу и народу... Забележио: В. Биљић

7 МУДРИХ ЈУТАРЊИХ...

1. Пушење скраћује цигарету.

2. Једни пију од радости, други из жалости, а трећи од јутра! 3. Рођендани су корисни! Што их више имаш дуже живиш! 4. Неке грешке су тако забавне да их је штета направити само једном! 5. Када се сретну радници играју ногомет. Када се сретну шефови, играју тенис. Када се сретну манаџери, играју голф. Што је функција већа, лоптице су мање! 6. Неки шефови су као облаци. Кад они оду дани су прелепи! 7. Алкохол не решава проблеме. С друге стране, ни млеко, такође!

34 - страна

ВОДОРАВНО: 1. Систем цеви за довод топле воде, 9. Пописи адреса, 10. Угоститељски објекат, 11. Супстанца која изазива стварање противматерије у организму, 12. Врста грађевинског материјала, 14. Узана, 18. Планина у Лици, 20. Предграђе Берлина, 22. Сеоска улица, 23. Име Гогољевог јунака Буљбе, 24. Француски књижевни критичар, Ролан, 27. Предмет обожавања, 28. Амерички глумац Дин, 30. Ауто ознака за Ниш, 31. Зеленкаста превлака на металу, 33. Упишите: еи, 34. Острвља поред обале Венецуеле, 36. Црвена боја из антрацена, 38. Припадник старог народа у долини Тисе, 39. Шпанска острва у Атлантском океану. УСПРАВНО: 1. Планина у Западној Србији (види слику), 2. Град у Данској, 3. Сисар који хода само прстима, 4. Шарени тропски лептирови, 5. Планина у Македонији, 6. Тек кувано млеко, 7. Њива, 8. Динар (скр), 13. Возач таксија, 14. Колачић од прженог теста, 15. Шаљивџије, шерети, 16. Састојак шаргарепе, 17. Рашчлањавање, 18. Ауто-ознака за Панчево, 19. Име глумца Тадића, 21. Упишите: дс, 25. Циркуско борилиште, 26. Ртови, 28. Планета Сунчевог система, 39. Град у Француској, 30. Живац, 32. Мограњ, 35. Заварено место, 37. Извршни комитет (скр), 38. Првак, шампион. М. Рељић

ОСЛУШКИВАЊЕ

Ослушкује и записује: Дежурни ослушкивач • Самозвани спортски директор ФК „Слога“ за себе каже да има примања од 150 хиљада динара, али каже да хоће да понуди оставку на функцију јер руководство клуба није прихватило његов захтев за повишицу. (Извор: пицерија). • У Бајиној Башти постоји тзв. „Партијски завод за запошљавање“. Директори локалних јавних предузећа изнесу своје захтеве (до сада је већ одржано три састанка) за потребним „кадровима“, а потом на сцену ступају председници локалних странака (странке на власти) који сва та радна места међусобно „братски“ поделе (Извор: странке на власти). • Захтев за запошљавање „својих“ кандидата имала је и странка пензионера (ПУПС). Предпоставља се да је неко од чланова те странке раскинуо однос са ПИО фондом и кренуо „даље у радне победе“. • У емисији локалне телевизије „Да се зна“ гостовао је и председник општине Милоје Савић. који је на питање новинарке „колико Дирекција има обавеза према повериоцима“ одговорио: „Нешто преко 200 милиона, али има и потраживања у висини од 100 милиона“. Није рекао, а није ни јасно, од кога то Дирекција потражује не тако мали износ. • На састанку „Партијског завода за запошљавање“ начелник Општинске управе Томислав Живановић је рекао присутнима да ће у Општинску управу бити примани квалификовани кадрови, да ће он о томе одлучивати и да „нећe дозволити мешања са стране“. Свака част, начелниче! (Имена људи који ће се у наредном периоду запослити у јавна општинска предузећа „ослушкивач“ ће саопштити у наредном, јубиларном 50. броју „ББ гласа“).

број 49, 29-јан-2010


ОБАВЕШТЕЊА СТАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА ГРАДОВА И ОПШТИНА

РАКЕТА АБ ДОО БАЈИНА БАШТА Светосавска 3 Телефони: 865-485, 864-022, 861-861

РЕД В ОЖЊЕ

Тара - ББ - Ваљево - Београд Београд - Ваљево - ББ-Тара Перућац - ББ-Ваљево-Београд Београд - Ваљево-ББ-Перућац Б.Башта - Ваљево - Београд Београд - Ваљево - Б.Башта Б.Башта - Шабац - Београд Београд - Шабац - Б.Башта Б.Башта - Чачак Чачак - Б.Башта Ужице-Б.Башта-Бања Ковиљ. Б.Башта - Тара - Ужице Ужице - Тара - Б.Башта Б.Башта - Пилица - Ужице Ужице - Пилица - Б.Башта Б.Башта - Костојевићи - Ужице Ужице - Костојевићи - Б.Башта Б.Башта - Перућац Перућац - Б.Башта Б.Башта - Тара Тара - Б.Башта

08:15 14:15 09:00 06:00 10:15-п 17:45 11:15-рд 15:15 17:30 05:00-рд 06:30 09:00 10:30-п 15:15 18:15 09:00 11:15-рд 15:15 16:15-п 17:30 07:30 09:30 13:45 06:30 13:20 12:40 09:40 13:30 06:30 08:00 12:00 13:00 15:40 19:30 08:30 11:20 13:00 13:50 15:45 19:30 04:50 07:15 09:10 11:30 14:30 06:20 10:00 14:30 17:40 21:15 05:30 06:00 06:30 09:30 11:00 12:30 13:00 14:30 15:45 18:10 19:30 20:30 06:00 07:10 10:15 11:30 13:00 15:00 17:45 18:30 20:00 21:30 06:00 07:00 09:30 11:30 13:00 15:15 19:10 20:30 06:40 08:15 12:00 14:15 14:45 15:45 19:40 21:15 06:00 13:00 20:30 14:15 21:15 06:00-рдш 12:00-п 17:00-п По завршетку наставе 7:00-п 18:15-п 13:50 20:00 - рд 13:50 14:30 - рд 9:30 - рдш По завршетку наставе 05:00 06:50 20:20 07:15 12:30 19:20-рдш 05:50 05:20 14:10 05:40 14:40 6:00, 13:30- 7 дана пре подне 11:30, 19:30-7

Б.Башта - Митровац Митровац - Б.Башта Б.Башта - Вежања Вежања - Б.Башта Б.Башта - Бачевци Бачевци - Б.Башта Б.Башта - Љубовија Љубовија - Б.Башта Б.Башта - Пилица - Злодол Злодол - Пилица - Б.Башта Б.Башта - Костојевићи - Злодол Злодол - Костојевићи - Б.Башта Б.Башта - тунел - Солотуша Солотуша - Тунел - Б.Башта Б.Башта - Кланац (Растиште) дана по подне Б.Башта - Максимовићи - Варда 5:30-п 15:15-п бели редови - одлазак из Бајине Баште, сиви редови - повратак за Бајину Башту п - петак, рд - радни дан, рдш - радни дан школе, подвучено - не иде викендом и држ.прaзником

број 49, 29-јан-2010

- Саопштења за јавност -

КРИЗА У ТОПЛАНАМА  ПОСЛЕ ДИЦА КОНТРОЛИСАНИХ ЦЕНА Диспаритет цена енергената и услуга јавних комуналних предузећа

(ЈКП), као и прошлогодишње неочекивано смањење трансферних средстава градовима и општинама, онемогућили су локалне самоуправе да реагују и обезбеде стабилан систем финансирања даљинског грејања. Цене комуналних услуга су економски неодрживе и често нису довољне да се покрију оперативни трошкови, тако да многа ЈКП зависе од буџетских субвенција како би обављала делатност. Упућивањем Иницијативе за корекцију актуелне политике формирања цена комуналних производа и услуга Влади Републике Србије, СКГО је још почетком 2009. године указала на то да континуиран раст цена енергената на светском тржишту није компензован од стране државних органа одговарајућом корекцијом политике цена производа и услуга ЈКП. Анализе које су обављене у градовима и општинама указују на то да су цене комуналних услуга економски неодрживе и да је то кључна препрека за очување и унапређење квалитета комуналних система. Први корак у решавању овакве ситуације треба да буде укидање Уредбе о поступку привремене обуставе преноса трансферних средстава из буџета Републике Србије јединици локалне самоуправе. СКГО сматра да би истовремено са укидањем спорне Уредбе требало приступити доношењу Стратегије реформе јавних комуналних предузећа, која би, између осталог, требало да се бави и системским дефинисањем методологије формирања цена комуналних призвода и услуга. У складу са наведеном Уредбом, дозвољена је корекција цена комуналних услуга у складу са пројектованом стопом инфлације за годину за коју се доноси програм пословања предузећа, при чему се не узима у обзир раст цена улазних параметара (гаса, мазута), док би евентуална једнострана корекција цена комуналних услуга од стране локалних власти довела до привремене обуставе преноса трансферних средстава. Овакав приступ за последицу има пословање великог броја ЈКП са губитком, што доводи до обарања нивоа квалитета услуга. СКГО скреће пажњу на неопходност системског дефинисања методологије формирања цена производа и услуга јавних комуналних предузећа, која ће уважити принцип покрића свих трошкова њиховог пословања и омогућити развој комуналног сектора и инвестирање у инфраструктуру. Овакав приступ мора да подразумева и доношење одговарајућих пратећих мера социјалне политике на локалном нивоу, којима ће се омогућити приступ основним комуналним производима и услугама домаћинствима са нижим примањима.

ВЕЛИКИ ЗАГАЂИВАЧИ НА УДАРУ

Новим уредбама усвојеним на самом крају прошле године, Влада РС омогућава локалним самоуправама прикупљање издашних прихода који ће бити коришћени за заштиту животне средине

које је Влада Републике Србије је усвојила на самом крају 2009. године обезбеђује се право градовима и општинама да приУменередбама Закон о заштити животне средине. Обе уредбе омогуђавају про-

писивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине. Оваквим употпуњавањем правног оквира, пружена је могућност локалним самоуправама да идентификују оне привредне субјекте који у великој мери директно утичу на загађивање животне средине. Кроз адекватне новчане накнаде за велике загађиваче које ће убудуће директно улазити у локални буџет, дата је могућност градовима и општинама да у великој мери унапреде животну средину. Уредба о одређивању активности чије обављање утиче на животну средину (Сл. гласник РС 109/09) и Уредба о критеријумима за утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине и највишег износа накнаде (Сл. гласник РС 111/09) градовима и општинама обезбеђује примену члана 87. Закона о заштити животне средине, којим се регулише право јединица локалне самоуправе да пропишу накнаду. Поред тога, обе уредбе знатно проширују базу обвезника ове накнаде, што је новина која је важна и за привредне субјекте, који су обвезници ове накнаде. Градовима и општинама се даје инструмент који може бити издашан изворни приход локалног буџета. СКГО је прeпоручила свим јединицама локалне самоуправе да одмах усвоје одлуке којима ће дефинисати начин и висину накнаде, на основу које ће почети наплату овог изворног прихода. С обзиром на то да су градови и општине имали обавезу да од 1. јануара ове године, у складу са основама буџетског система, оснују локалне фондове за заштиту животне средине, уредбе представљају инструмент за прикупљање изворних средстава којима ће фондови располагати.

страна - 35


ОПШТИНА БАЈИНА БАШТА СВИМ ОСНОВЦИМА И СРЕДЊОШКОЛЦИМА, ПРОСВЕТНИМ РАДНИЦИМА, ЧЕСТИТАМО САВИНДАН – ШКОЛСКУ СЛАВУ И ЖЕЛИМО ПУНО ЗДРАВЉА И УСПЕХА У РАДУ И УЧЕЊУ

BB,GLAS  

BAJINA BASTA

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you