Page 1

!

39 dinara

Puls Istoka 1.maj 2013.

Broj 15

Idalje OR u VAĹ IZB moru ACIJA M INFOR

Besplatan primerak! www.pulsistoka.rs


www.pulsistoka.rs

SADRŽAJ

04 Topionica bez projekta

06 Pismo Rudolfa Navijalića

07 Saopštenje Vlaške demokratske stranke Srbije

08 Neće da uče rumunski

10 Tri „Krivelja“ za spas nove Topionice

12 Razglednica

14 Feljton

16 Fionn Zarubica

19 TV kritika

20 Istorijska čitanka

21 O vaspitanju mladih

22 Recepti za dušu

2

1.maj 2013.


# Reč novinara

DVE PIONIRSKE MARAME PIŠE BRANA FILIPOVIĆ

N

edavna, ne istorijska a i ne i nebitna, sednica SO Bor protekla je u smišljenoj smeni Dragana Žikića, predsednika SO Bor i odborničkoj ostavci Milice Kabić (DS). Ipak, Dragan Žikić (ili Dragan Živković kako ga je u diskusiji nazvao odbornik Blagoje Spaskovski) bio je u apsolutnom centru zbivanja. Žikić je prvi stao za govornicu: -Ćutao sam do sada zarad uspešenosti koalicije, ali ovde je bilo previše nezakonitosti. Nije bilo javnih nabavki, nego se posezalo za retroaktivnim odlukama i prikupljanjem dokumenata. Jeste, bilo je malverzacija. Sem jednog kružnog toka, ostali nemaju dokumentaciju. To će nadležni organi utvrditi, verujem brže nego što se do sada radilo. Borim se za istinu, pravdu i poštenje. Neću da sarađujem sa onima koji krše zakon, zato je sve ovo i dobro, neka građani znaju. SPS i ja odlazimo iz vlasti, ali nećemo ostati po strani, borićemo se za zakonitost i principe naše partije. On je podsetio da RTB u prošloj godini nije ni dinar uneo u lokalni budžet. Dr Predrag Balašević i Dragan Marković (VDSS i DSS) naglasili su da neće glasati za odlazak Žikića iako i on snosi deo krivice za dosadašnji nekvalitetan rad i „kupovinu“ odbornika. Diskutovali su i Žarko Timotijević, Radmila Zajekesković, Milinko Živković, javio se i Blagoje Spaskovski: -Prekonponovanje vlasti je aktuelno svuda. I u vrhovima bilo je ucenjivanja, ali ovde je toga mnogo manje. Nikome ne uzimam za zlo što drugačije misli, pa ni Balaševiću i Markoviću. Poznajem Žikića kada je nosio crvenu pionirsku maramu, ali ja ne znam da mrzim, mada su sinoć prisluškivani telefoni. URS će glasati za novu koaliciju. Dragan Žikić je replicirao: -I ja se sećam Spaskovskog iz vremena vezivanja crvenih marama i plavih kapa i zato sam se rasplakao. On kaže da je Milinko Živković glavni poslovođa Bora, ne, to je upravo Spaskovski. On je to i priznao na jednoj od ranijih sednica SO. Polemika, uz replike, nastavlja se u istom tonu. Blagoje Spasksovski: -Sve ovo što je rečeno, Dragane, jeste važno. Nemojmo poistovećivati partiju sa sobom. Ni ja neću večito biti ovde. Svakome dogori jednog trenutka. Počeli smo ličnim napadima. Milinko jeste glavni, on je ekonomista a bavi se tehnikom, to je za svaku pohvalu. Živković je i poslanik parlementa i zato ga moramo uvažavati, bar za nijansu više od drugih… Šest dana nije spavao da bi dobio dozvole, izgubili smo ih zbog zakasnele dokumentacije. Ja znam ko je poslovođa, to je moj drug. (reč DRUG poistovetila se sa priznanjem da je istinski “glavni poslovođa” zaista dugo nosi crvenu maramu sa titovkom na glavi). Dragan Žikić je tajnim glasanjem razrešen funkcije. Šta se dalje događalo, čuće se. Da li će za Žikićem “krenuti” i Videnović, ko će sve uskočiti na mesta direktora iz SPS, možda i demokratskog krila “Zajedno za Srbiju”, SNS obavezno, pa i LDP. Nije to toliko ni bitno koliko istina da je sezrealo za promene, samo u kom smeru? Zasad – očevidno je – čvrsto se za obe ruke drži direktorski dvojac iz RTB, mada im, od čelika da jesu, ne može biti svejedno kako će se , i kad, okončati policijska istraga u RTB. Izjava Spaskovskog da će Amerikanci “uskoro početi gradnju još jedne Topionice bakra, jer su pronađene velike rezerve crvenog metala i zlata” samo je još jedan marketinški trik i zamajavanje javnosti koja je sita ovakvih i sličnih magelomanskih vizija. Najlakše je, izgleda, bilo smeniti Žikića i podrugivati se kolebljivom SPS-u. A šta iza te igre stoji, i koliko je “ranjeni lav” opasan, nije teško pretpostaviti. Čemu sve to, i dokle sve to…? Skinuo bi danas i Spaskovski crvenu maramu, svoju, ne Žikićevu, ali nema vremena, ne zbog straha od zamerki “crvenih” socijalista, nego predstojećih krupnih obaveza: završetka restruktiranja i nove organizacije RTB, odmrzavanja gradilišta nove topionice, smirivanja sindikata, opravdavanja za hapšenja njegovih ljudi iz njegovog RBB-a (Rundika bakra Bor u sastavu RTB Bor), oslobađanja od balasta krivičnih prijava, novog organizovanja URS-a, zaklanjanja iza SNS. Itd. Na toj, neistorijskoj, sednici SO, “glavni poslovođa”, ne Milinko Živković, izgovorio je i to da nikog ne mrzi. Pobogu, pa ni njega niko ne mrzi. I mi njega volimo. Zar ne vidi, zato mu i posvećujemo dužnu pažnju. Kad bi mu samo novinari posvećivali toliko pažnje, lako bi on.

NEZAVISNE NOVINE PULS ISTOKA izlazi dvonedeljno OSNIVAČ I IZDAVAČ: IN MEDIAS PRESS DOO BOR 3.OKTOBAR 95/28, 19210 BOR GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: SRĐAN MARJANOVIĆ REDAKCIJA: BRANA FILIPOVIĆ, BRANKO PEŠIĆ, DRAGANA VIDOJKOVIĆ, MILJAN MILJEVIĆ, PREDRAG BLAGOJEVIĆ, DR PETAR PAUNOVIĆ ADRESA REDAKCIJE: KRALJA PETRA PRVOG 23/24, 19210 BOR TELEFON: 030 456 300 E-mail: redakcija@pulsistoka.rs www.pulsistoka.rs ŠTAMPA: ŠTAMPARIJA BOJE, NOVI SAD

3


# Tema broja Još jedna nevrovatna bakarna priča

www.pulsistoka.rs

TOPIONICU GRADE

BEZ PROJEKTA I DOZVOLA Piše Dragana Vidojković

U pismu direktora RTB-a Bor Kabinetu premijera i ministrima u Vladi, priznaje se da je gradnja nove Topionice počela bez projekta, a samim tim i odgovarajućih dozvola, što je, uprkos nastojanju za opravdanjem, neverovatno i nečuveno. Neobjašnjivo je i to kako je nadležnima u Vladi Srbije trebalo blizu četiri godine da ustanove i zaustave nelegalnu gradnju trenutno najveće invsticije u zemlji, bez glavnog projekta i ostale dokumentacije

4

1.maj 2013.


PULS ISTOKA je u više navrata objavljivao proverene informacije o malverzacijama u Rudarskotopioničarskom basenu Bor, potkrepljene tvrdnjama stručnjaka u oblasti rudarstva i metalurgije. Farsa oko izgradnje nove Topinice i rekonstrukcije Fabrike sumporne kiseline se nastavlja i to uz direktnu pomoć Vlade Republike Srbije. Nedavno je RTB-u Bor odobreno dodatno zaduživanje od 131,8 miliona evra na ime iste priče.Odgovorni u ovoj kompaniji tvrde da će od tog iznosa, 40 miliona biti izdvojeno za nove projekte kompanije SNC Lavalin koja „gradi“ novu Topionicu, a sve to radi pokazivanja parametara zbog kojih se nova Topionica gradi. Kuda odlazi sav taj novac i znaju li u republičkoj Vladi pravu istinu? Sudeći po papirima od 1. aprila ove godine koje ima redakcija PULSA ISTOKA, ne znaju ili se prave da ne znaju. Igra mozgalica počinje i to tako što RTB Bor šalje dopis o kompanijama Outotec, Energoprojekt, kabinetu predsednika Vlade, ministarstvima finansija i privrede, prirodnih resusra, rudarstva i prostornig planiranja, građevine i urbanizma i radnoj grupi za sprovođenje Akcionog plana za reorganizaciju RTB-a Bor. Upozoravajući podaci nisu nimalo naivni, a još su manje za potcenjivanje. Sudeći po njima, jedno se priča u javnosti, a situacija na terenu je sasvim drugačija i nije uopšte tako ružičasta kako se predstavlja. Radovi na gradilištu kasne i već se potpuno dovodi u pitanje završetak izgradnje nove Topionice 31. decembra ove godine, kako je odavno najavljivano. Da bi se nešto završilo, mora najpre da se počne. A kada je reč o ovim privrednim ulaganjima koja se predstavljaju kao najveća ulaganja u Srbiji, i ona su započeta od kraja – od udaranja temelja, a verovalo se da će kasnije nabavljati potrebnu dokumentaciju. Pravi redosled je drugačiji. Prvo se nabave dozvole i sva potrebna dokumentacija, pa se posle ulazi u posao. U ranijem periodu, dogovor sa Ministarstvom za životnu sredinu iprostorno planiranje bio je da se ovaj Projekat radi po fazama, istovremenim pojektovanjem i izvođenjem radova, što je praksa i u svetu, a u tom slučaju bi se i građevinske dozvole dobijale fazno. Ako

bi se čekalo na dobijanje svih potrebnih građevinskih dozvola, radovi na Projektu još ne bi ni počeli. U pomenutom dopisu, RTB Bor pokušava da svali svu krivicu na izvođače- SNC Lavalin i Ototek jer tvrdeda je borska firma uredno dostavljala zahteve za dobijanje građevinskih dozvola nadležnom ministarstvu, ali da se izvođenje radova na gradilištu odvijalo mnogo brže od dobijanja građevinskih dozvola. I tu je nastao problem. Izrada tehničke dokumentacije kasni. Građevinskih dozvola nema i zbog toga je republički građevinski inspektor naredioda se radovi obustave početkom marta prošle godine. Glavni projekat ne postoji. U RTB-u i dalje tvrde da se nova Topionica gradi. Tu nešto nije u redu. Potpisnici dokumenta o kome je reč navode da je uslov za dobijanje građevinskih dozvola od strane nadležnog ministarstva, predaja glavnih projekata. „Kako projekata nema, nadležno ministarstvo je s pravom obustavilo radove na gradilištu jer smo radove izvodili bez građevinske dozvole“. U dokumentu dalje stoji: „Dokumentacija u obliku detalj dizajna je po ugovoru trebalo da bude završena do početka decembra 2012. godine. Do danas, za neke oblasti još nije isporučena, tako da Energoprojekt nije pripemio glavne projekte za te oblasti, a projekti su uslov za dobijanje građevinske dozvole. Još uvek je neizvesno kada ćemo dobiti kompletnu dokumentaciju od SNC Lavalina.Takođe, kasni se sa izvođenjem radova na lokaciji, naročito u oblasti Topionice. Prema izveštaju Ototeka, planirano je da se do kraja februara 2013. izvedu radovi na 43,6 procenata. Plan je ostvaren samo u iznosu od 23,6 odsto, što je za celih 20 odsto manje od planiranog“. Prebacujući krivicu na SNC Lavalin, Ototek i Energoprojekt, čelnici RTB-a Bor priznaju da će kasniti realizacija projekta (kog projekta, verovatno onog nepostojećeg?) i dodaju da se „ovakvom ponašanju koje je nedopustivo, ne nazire kraj“. Šteta koju kompanija RTB Bor može da pretrpi je neprocenjiva – ekološko zagađenje koje emituje postojeća tehnologija, za svaki mesec zakašnjenja u odnosu na ugovoreni, gubi se oko 6 miliona evra u razlici na iskorišćenju

između stare i nove tehnologije i da tokom naredne, 2014. godine, na naplatu stižu dva anuiteta od po 12,5 miliona američkih dolara koji je trebalo da se otplaćuju iz nove tehnologije. Kada se računica svede, to bi značilo sledeće: ako se bude kasnilo šest meseci, RTB će, osim neprocenjive ekološke štete, imati i finansijsku štetu od 36 miliona evra izgubljene dobiti i neće moći da podmiri dva puta po 12,5 miliona američkih dolara. Na celu ovu složenu priču, Večernje novosti, 23. aprila, objavljuju informaciju da se u Boru gradi još jedna topionica? „- Jedna američka kompanija čije ime ne mogu da obelodanim, dostavila nam je zvaničan zahtev da pored nove topionice, koja se gradi i čiji je kapacitet oko 80 hiljada tona bakra godišnje, izgrade još jedan takav metalurški agregat – rekao je generalni director Rudarsko-topioničarskog basena Bor Blagoje Spaskovski i dodao da će nova topionica koja će biti tik uz postrojenje koje se već gradi, imati kapacitet prerade od 30 hiljada tona bakra godišnje. Kada se pogleda kako se odvija priča oko prve nove Topionice i kada se prostudiraju svi javni istupi poslovodstva Basena, pa se sve to uporedi sa ovim dokumentom koji je došao u ruke PULSA ISTOKA, ko će još poverovati u tvrdnju da se „u Boru gradi još jedna nova Topionica“. Zaista, da li smo toliko naivni!

spremaju se za 7.maj? Kako nezvanični saznajemo, radovi na gradilištu nove Topionice ponovo će početi 7. maja. Direktor RTB Blagoje Spaskovski rekao je, 12. aprila, u Brestovačkoj banji, na skupu 400 stručnjaka Kombinata bakra, da će radovi i to u sve tri smene, biti obnovljeni najkasnije za nedelju dana. Neće ništa biti ni od obećanja da će ceo posao biti okončan krajem ove godine. Stručnjaci borskog Instituta za rudarstvo i metalurgiju smatraju da je to aposlutno nemoguće.

5


www.pulsistoka.rs

# Uz temu broja Otvoreno pismo

Pismo Rudolfa Navijalića, predsednika Industrijskgo sindikata RBB Bor, Aleksandru Vučiću

SVE JE PODREĐENO SPASKOVSKOM! Rudolf Navijalić, predsednik Industrijskog sindikata Rudnika bakara Bor napisao je , krajem prošle nedelje, dva pisma AleksandruVučiću i trojici resornih ministara tražeći razgovor sindikalnih lidera– zajedno sa ostalim kolegama u RTB – kod njih kako bi se predstavila istina o aktuelnim problemima u kombinatu bakra i izbegli uobičajeni, pitanje je i koliko kvalitetni i iskreni, razgovori i susreti direktori-ministri. Objavljujemo drugo pismo Vučiću poslato 25. aprila. Izvinjavam se što Vas ponovo deranžiram. Razlog mog ponovnog javljanja je dopis kojim tobože sindikati RTB-a odustaju od traženog prijema kod Vas, a kao razlog navode dobijanje dozvole za nastavak radova na rekonstrukciji topionice i dogradnje Fabrike sumporne kiseline i to do petka 26. 04. 2013. Taj dokument je iznuđen i to je istovremeno dokaz koji ide u prilog svemu onome zbog čega smo i tražili sastanak sa Vama. U prvobitnom, pravom dopisu, ne pominje se topionica jer ona i nije razlog spora i naše ugroženosti već kršenje Ustava i Zakona o slobodi sindikalnog organizovanja, o pravu na slobodan izbor, o zabrani diskriminacije i mobinga. Reč je, dakle, o neprikosnovenosti

6

1.maj 2013.

ljudskog dostojanstva i ljudskih sloboda. Vama kao pravniku je sve ovo poznato. Poznato je i akterima u RTB-u koji ova načela krše, svesno jer je sve podređeno interesima jednog čovekaBlagoja Spaskovskog zbog čega radnici RTB-a nisu slobodni ljudi. Republika Srbija je potvrdila Konvencije MOR-a br. 87. o slobodi udruživanja radnika i zaštiti prava na organizovanje, kao i Konvenciju br. 98. o pravu na organizovanje radnika i kolektivno pregovaranje. Naš Zakon o radu je usaglašen sa Konvencijama MOR-a. U oba slučaja govori se o organizovanju radnika u sindikat, a ne o organizovanju direktora u sindikat, za njih je predviđeno udruženje poslodavaca. Još jednom apelujemo na Vas da se zauzmete za slučaj RTB-a jer su 5.500 radnika taoci jednog čoveka. Molba za prijem je i dalje aktuelna. Nismo odustali od nje i nećemo sve dok Zakon ne bude jednak za sve. Prema našim informacijama, Vučić je dobio ovo, ali i prethodna pisma.


# Saopštenje

Saopštenje Vlaške demokratske stranke Srbije povodom istupa Milivoja Janoševića

Neznanje kvazi ,,stratega” Milivoja Janoševića

O

sećamo obavezu da kao vodeća saopštenju, bestidno kleveće pa čak i optužuje Najavljuje li Milivoje Janošević možda politička organizacija sa vlaškim za – genocid! „Kristalnu noć“ kao finalnu fazu obračuna sa Ta privilegija je rezervisana za onaj neistomišljenicima u cilju nasilnog sprečavanja predznakom reagujemo na niz neistina koje poslednjih dana u deo populacije iz istočne Srbije i Vojvodine koja, uvođenja fakultativne nastave na rumunskom javnost, ispred udruženja „Primovara“, iznosi deklarišući se kao Vlasi ili kao Rumuni, ne negira jeziku? Milivoje Janošević iz Zlota. pripadnost rumunskom etničkom biću. Vlaška demokratska stranka Srbije Ono što očigledno iritira kreatore Šta je to Milivoja Janoševića, poznatog govor mržnje Milivoja Janoševića doživljava nakaradne politike prema nekim grupacijama po tome što političke stavove, ubeđenja pa kao otvoreni poziv na linč uperen protiv svih sopstvenih građana, u ovom slučaju Vlasima, čak i nacionalnu pripadnost menja po potrebi, onih koji u ovom delu Srbije ne razmišljaju kao je činjenica da se do sada, samo u borskom i nateralo da od deklarisanog Rumuna u vreme kreatori asimilacione politike prema Vlasima. zaječarskom okrugu, za fakultativnu nastavu kada je od Rumunije imao korist, preraste u Radi se o nedopustivom vidu pritiska na rumunskom jeziku prijavilo oko 1700 đaka. čoveka koji na najbestidniji način kleveće tu istu na roditelje koji su već upisali decu na dopunsku Do koje mere su kreatori takve politike u zemlju, nije teško pogoditi. nastavu učenja rumunskog jezika sa elementima panici, najbolje pokazuje to što iz „naftalina“ Kada već govori o „genocidu“, nacionalne kulture ali i na pokušaj zastrašivanja izvlače likove poput Milivoja Janoševića. Ovo Janošević je trebao da objasni kud su nestali onih roditelja koji bi to eventualno tek želeli da pokazuje potpuno nerazumevanje aktuelnih oko 100 000 Rumuna koje državna statistika učine. potreba Srpskog društva radi perspektivnog beleži sve do Drugog svetskog rata u istočnoj Davanjem prostora u medijima razvoja Srbije. Time ovi kvazi „stratezi“ pokazuju Srbiji a koji iznenada nestaju iz popisne statistike Janoševiću i njemu sličnima u čijim saopštenjima svoje elementano neznanje i nekompetentnost, pa se namesto njih posle drugog svetkog rata se otvoreno poziva na „odbranu Srbije od stranih ili, što za Srbiju može biti još opasnije, možda pojavljuju Vlasi? plaćenika“, kreira se atmosfera koja neodoljivo lošu nameru precizno sračunatu na štetu našeg Posebno bi trebao da nam objasni šta podseća na onu koja je prethodila atentatu na zajedničkog društva. Potpuno je neshvatljiva se dogodilo sa Rumunima u Zlotu, kojima su novinara Slavka Ćuruviju. Ovo samo po sebi medijska pažnja koja se poslednjih dana prilično veliki značaj u svojim radovima pridavali govori o nerazumevanju aktulene situacije posvećuje Milivoju Janoševiću iako se zna da dr Tihomir Đorđević i dr Stevan Mačaj. ili možda ipak lošoj nameri prema jednoj se radi o čoveku koji ne uživa nikakav ugled u Rečnik koji Milivoje Janošević koristi manjinskoj etničkoj grupaciji građana Srbije a zajednici. u svojim saopštenjima nas neizbežno vraća u samim tim prma državi u celini, onih medija i Janošević bi, da se kojim slučajem devedesete i hajku sledbenika Miloševićevog institucija koji pridaju značaj ovom čoveku. Ginisova knjiga rekorda bavi partijskim totalitarnog režima na neistomišljenike. Ovakav Vlaška demokratska stranka Srbije preletačima, bio nenadmašan rekorder. Gotovo vid komunikacije ne samo da je nedopustiv, već će o pritisku koji se kroz Janoševićev govor da ne postoji partija na političkoj sceni Srbije predstavlja ozbiljno krivično delo širenja govora mržnje vrši na roditelje, kao i na sve pripadnike da Milivoje Janošević nije bio njen član. Sve mržnje i etničke netrpeljivosti. vlaške nacionalne manjine, obavestiti članove u zavisnosti od trenutnih, uglavnom, ličnih Posebno zastrašujuće je Janoševićevo međudržavne komisije kako Republike Srbije interesa, Milivoje Janošević nije menjao samo pozivanje na spečavanje tobožnje „eskalacije tako i Republike Rumunije kao i kancelariju partijske dresove već i ubeđenja i ideale za koje mogućeg neželjenog sukoba“!? visokog komesara OEBS-a Knuta Volebeka. se navodno borio. Po Milivoju Janoševiću je, svakako, Od tužilaštva tražimo da se pozabavi Podsećamo da je Milivoje Janošević uvođenje fakultativne dopunske nastave na saopštenjem Milivoja Janoševića čije ispade, bio jedan od osnivača Vlaške demokratske rumunskom jeziku „zlo“, odnosno „uvod u pripadnici vlaške nacinalne manjine, brojni stranke Srbije, i vatreni zagovornik teze da su neželjene sukobe“ koje država „treba sprečiti“. članovi i simpatizeri naše stanke, doživljavaju termini „Vlah“ i „Rumun“ sinonimi u srpskom Na kraju svog saopštenja Janošević kao otvorenu provokaciju i poziv na linč. jeziku. Odnosno, da je naziv Vlah jedan od naziva nagoveštava „borbu protiv zla, sa ili bez pomoći Sprečavanje govora mržnje i širenja za Rumune. države“!? Prosto neverovatno, kada se zna da u netolerancije je obaveza države Srbije koju Janošević se, međutim, nije tu Srbiji ima preko 20 nacionalnih manjina koje jako je preuzela na sebe potpisivanjem brojnih zaustavio. Par godina kasnije, on se javno dugo imaju u školskom sistemu Srbije časove o konvencija u cilju približavanja Evropskoj Uniji. izjašnjava kao RUMUN i šalje svog sina na svojoj kulturi i jeziku, osim toga obrazovanje na Shodno navedenom, Vlašk a školovanje u Rumuniju, gde ovaj jedno vreme Rumunskom postoji u Vojvodini skoro ceo vek demokratska stranka Srbije traži brzu i čak predvodi studensku organizaciju zvučnog sa pozitivnim rezultatima, zašto bi onda to isto nedvosmislenu reakciju državnih organa naziva „Atanasije Popović – Furnjika“. na samo 100 km južnije bio neki problem? Republike Srbije i kažnjavanje svih onih koji Čudi kako je Janoševiću promaklo govorom mržnje priželjkuju etničke sukobe u Ako se za nekog uopšte može reći da se prilično okoristio od „tuđeg novca“ odnosno da od vlasti u Beogradu, u cilju sprečavanja istočnoj Srbiji. „tuđe države“, onda je Milivoje Janošević najbolji uvođenja nastave na rumunskom, zatraži U protivnom, bićemo primorani primer za to. U Srbiji nema baš svako privilegiju zvaničnu objavu rata susednoj Rumuniji. Sa da se za pomoć obratimo međunarodnim da mu deca studiraju besplatno, odnosno o kojim ciljem Milivoje Janošević preti „etničkim institucijama. trošku poreskih obveznika „tuđe zemlje“, sukobima“ i šta Janošević podrazumeva pod Republike Rumunije, koju Janošević, u svom „odbranom od zla“? Predsednik dr.Predrag Balašević

7


# Rumunizacija

www.pulsistoka.rs

Neće da uče

rumunski Piše Stojan Todorović

ili zašto se timočki vlasi bune protiv ,,rumunskog” pilot-projekta za ovdašnje škole

I

posle upornih zvaničnih zahteva Za „Rumune“ sve besplatno Nacionalnog saveta Vlaha,upućivanih U timočkim medijima, povoodom državi – da uporedo sa pilot- „nesporazuma“ sa državom, učstala su projketom o uvođenju rumunskog reagovanja timočkih vlaških stranaka, jezika u škole (za područje Vojvodine, nevladinih organizacija i, posebno, gde žive Rumuni) krene i pilot-projekat Nacionalnog saveta Vlaha, protiv za uvođenje vlaškog jezika (za područje „rumunskog“ pilot-projekta. Šta će Timočke krajine, gde žive Vlasi) – u rumunski jezik Vlasima, kad imaju svoj Timočkoj krajini pojavio se samo i zašto se država Srbija, za koju se Vlasi „rumunski“ pilot-projekat. Zato Vlasi listom izjašnjavaju kao jedinu otadžbinu, negoduju: kao da Nacionalni savet Vlaha ponaša tako kao što se ponaša. Uostalom, za državu Srbiju uopšte ne postoji, i kao zašto postoji Nacionalni savet Vlaha, ako da nije ni od kakvog značaja što je taj država „zaboravlja“ da su Vlasi istočne isti Savet još 24. januara 2012.godine i Srbije njena nacionalna manjina, sa svim zvanično usvoji vlaško pismo, u ćirilinoj pravima zagarantovanim ustavom Srbije. i latiničnoj verziji. Sagovornik, primarijus dr Siniša Čelojević, Vlaški zvaničnici sada upozoravaju predsednik negotinskog Udruženja da se ćutanjem države Srbije, na njihovo Vlaha „Gergina“ i predsednik Vlaške negodovanje, i na taj način nastavljaju demokratske stranke u Negotinu skreće pritisci na timočko vlaško stanovništvo pažnju državi na okolnosti pod kojima (iz Rumunije i timočkih prorumunskih se timočki đaci izjašnjavaju za učenje stranaka) da se odrekne svog identiteta rumunskog jezika. i „pokrsti“ u rumunsko. Kao da nije ni -Tim đacima, veli Čelojević, nije od kakvog značaja to što se prema predočeno da se izjašnjavanjem, poslednjem popisu stanovništva, ustvari, opredeljuju za rumunski kao Vlasima izjasnilo 32 873 Timočana, a maternji jezik, a ne za rumunski kao Rumunima 2073 ovdašnjih žitelja. I kao izborni predmet.Reč je, veli, o podvali. da to i zvanično ne obavezuje i Evropu, Pri tom je đacima i roditeljima obećano i Srbiju i Rumuniju. besplatno studiranje u Rumuniji, zatim i besplatne ekskurzije i stipendije, 8

1.maj 2013.

Još od Stefana Nemanje Autentični timočki Vlasi, koji ne žele da budu Rumuni, podsećaju nadležne da su oni srpski državljani od samog začetka srpske državnosti i da ni sada nemaju rezervnu otadžbinu. Pomenuti dr Čelojević navodi: -Zajedno sa većinskim srpskim narodom želimo da izgradimo ovu zemlju,a u njenom konstituisanju smo od početka njene državnosti. Istorijski gledano, još od Stefana Nemanje, koji je Vlahe prvi put usvojoj povelji spomenuo 1198. godine“.


besplatno letovanje, pa čak i rumunski pasoši.Otuda i ne čudi što se za učenje „maternjeg rumunskog jezika“ prijavio i veliki broj dece srpske nacionalnosti. Čelojević upozorava da je reč o očiglednoj manipulaciji sa „rumunskim“ pilot-projektom. Kaže da je u to potpuno ubeđen jer je on i član Izvršnog odbora Nacionalnog saveta Vlaha i predsednik Odbora za službenu upotrebu (vlaškog) jezika i pisma u tom savetu. Kaže još da Nacionalni savet Vlaha ima 23 člana, da je 17 sa listi koje podržavaju vlašku opciju. Uljezi su samo oni sa liste borskog lidera dr Predraga Balaševića koji „zagovaraju rumunski jezik i rumunizaciju“. Kako ne dolaze na sednice vlaškog saveta, većina u njemu zahteva njihovo isključenje. Ko je izmislio 300 000 timočkih Rumuna Nedopustivo je, veli Čelojević, da sve ostale nacionalne zajednice u Srbiji, koje imaju nacionalne savete, ostvaruju sva prava iz ustava, osim vlaške nacionalne manjine. -Ministarstvu prosvete Srbije, nastavlja Čelojević, upućen je Program i plan nastave za predmet „Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“,

ali kao da nije. Posle dva sastanka sa pomoćnicom ministra Vesnom Filom, imamo samo obećenje da će ovaj predmet biti uveden od septembra ove godine. Međutim, na Prosvetnom nacionalnom savetu Srbije ova tema još nije postavljena kao tačka dnevnog reda. Vlaškom lideru dr Siniši Čelojeviću posebno smeta, a to iritira i sve ostale timočke Vlahe, što zvanična država Srbija ne reaguje na uporne propagandne laži. Posebno one koje dolaze iz Rumunije. -Kao da niko ne primećuje da neki zvaničnici iz susedne Rumunije ucenama traže „prava“ za navodnih 300 000 Rumuna koji,navodno, žive u stočnoj Srbiji. A da je to notorna neistina govori podatak da se prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva, kao Rumuni izjasnilo samo 2000 žitelja. U stvari, reč je uglavnom o Rumunkama koje su se godinama unazad udavale po našim selima. Ili, o samo izuzetno retkim Vlasima koji se „osećaju“ kao Rumuni, što im niko ne može zabraniti. Kao što se Vlasima uporno nameće da ne smeju da se osećaju Vlasima. A na sve to država uporno ćuti. Dokle i zbog čega?

Za rumunski 367 timočkih osnovaca U anketirnih 14 osnovnih škola u zaječarskoj, borskoj, negotinskoj, kladovskoj i majdanpečkoj opštini, kako je objavio borski list „Puls istoka“, od ukupno 7518 osnovaca za izučavanje rumunskog jezika prijavilo se 367. Najveće interesovanje je u kladovskoj srednjoj školi „Sveti Sava“ (52 učenika) i tamošnjoj Tehničkoj školi (30), a u četiri borske srednje škole prijavilo se samo 28 učenika od 1 600 srednjoškolaca.

9


# Intervju

www.pulsistoka.rs

Tri „Krivelja“ za spas nove Topionice

RAZGOVARAO BRANA FILIPOVIĆ

Prof. dr Nedeljko Magdalinović jedan je od od naših najpoznatijih (prema citiranosti naučnih radova) i najpriznatijih rudarskih stručnjaka u Svetu

10

1.maj 2013.


# Prof. dr Nedeljko Magdalinović

Da li ste, profesore Magdalinoviću, upoznati sa gradnjom nove Topionice bakra i koji je osnovni problem u celom tom, izuzetno važnom za Bor i državu, projektu? -Ne samo stručnjaci, već i građani znaju kad je i kako počela gradnja i, bar zvanično, kada će nova Topionca biti završena. Široj javnosti su nepoznate neke druge okolnosti, prvenstveno koliko će biti raspoloživog domaćeg koncentrata za preradu. Jednostavna i prosta računica pokazuje da sopstvenih koncentrata ni iz daleka neće biti dovoljno. Pretpostavka da je moguće kupiti uvozne koncentrate - nije garancija, pogotovu ako se zna da je u svetu nepopunjeno najmanje 30 odsto topioničkih kapaciteta. Koncentrati se, kako je nedavno naglasio i dr Mile Bugarin, unapred plaćaju, čak i do tri godine kako bi predimenzionirana prerada imala posla. U takvim okolnostima jasno je da je veliki rizik graditi topionicu bakra, a istovremeno ne ulagati u otvaranje novih rudarskih kapaciteta ili imati poznatog i pouzdanog dobavljača nedostajućih količina koncentrata. Cilj svakog proizvodnog projekta je pozitivan ekonomski efekat koji može pouzdano da se očekuje samo na bazi valjano urađene projektne dokumentacije, u kojoj su realno projektovani ulazni i izlazni parametri.. Sada saznajemo da za projekat topionice nedostaje dokumentacija. Nakon takvih saznanja, svaki dalji komentar je izlišan. Nismo, dakle, najpre razmišljali i planirali odakle ćemo dobijati sopstvene sirovine, što može da bude pogubno? -Danas se borsko rudarstvo oslanja na rudnik „Veliki Krivelj“. Sadašnja i, u bliskoj budućnosti, očekivana proizvodnja iz Jame, Majdanpeka i Cerova, prema rezultatima koje objavljuje RTB, neće biti u stanju

da obezbedi više od 25 -30 odsto potrebne količine kvalitetnog koncentrata za novu topionicu. Lako je je izvući zaključak da će biti potrebna još najmanje dva do tri nova rudnika kapaciteta i kvaliteta Velikog Krivelja kako bi se „nahranila“ nova Topionica. Za to je potrebno mnogo vremena i para (red veličine ulaganja najmanje milijardu evra). Ali, najpre slede pitanja: gde su nova ležišta i odakle pare? U poslednje vreme menadžment RTB promoviše otvaranje novih rudnih ležišta, bušotina bogatih rudom bakra i zlata, govori se o proširenju proizvodnje na starim kopovima, koliko u tome ima istine? -To je pitanje za menadžment RTB-a. Ja nemam uvid u rezultate tih istraživanja. Ono što strčnjaci znaju jeste da je za istraživanje iole po količini ozbiljnijeg ležišta bakra potrebno 3-5 godine i mnogo, mnogo bušotina, naravno i para. Promociju novih bogatih ležišta bakra samo na osnovu nekoliko bušotina smatram potpunom i nedopustivom neozbiljnošću. Prof. dr Magdalinović nije želeo da komentariše pitanje da li je uopšte bio urađen glavni projekat za novu Topionicu i Fabriku sumporne kisline, jer „nema dovoljno informacija“. Preostalo je da se oslonimo na njegove kolege iz Bora i beograda koji su nam odogvorili: -Kamo sreće da jeste. Znali bi se svi ekonomski parametri. Videli bismo šta ulažemo, a šta dobijamo. Na primer, Japan nema nijedan rudnik bakra, a treći je u svetu po proizvodnji tog metala. Njihove topionice su na obalama i tamo sirovine dolaze najlakšim i najjeftinijim transportom. Taman posla da oni takve objekte podižu bez recimo građevinske dozvole. To je u normalnom svetu nemoguće. Kod nas, eto, radimo i na taj način. Nekome je sve to odgovaralo.

Ne piše nam se dobro- pitali smo kolege dr Magdalinovića. -Nismo optimisti. Nerelano je i što su plate u RTB-u toliko podignute. Nema proizvodnje iako je cena bakra visoka i zato su takvi potezi pogrešni. Sindikat, čujemo, podržava rukovodstvo konstatujući „da je sve dobro dok direktori daju dobru i redovnu platu“. Dokle će to da traje? Plašimo se loših vesti. Naprosto, nakon restrukturiranja, sleduje, najverovatnije, neki vid prodaje. A ko će da nas kupi, država više neće garantovati za bilo kakve kredite. Moguće je da se u prodaju uključe razni bivši tajkuni, ko zna? Rasplet nećemo dugo čekati...

A GDE JE FAKULTET? Pitali smo najkompetentnije stručnjake i eksperte za rudarstvo i metalurgiju zašto se Tehnički fakultet u Boru ne oglašava povodom polemike o (da li navodnom) promašaju investiranja u novu Topionicu. Odgovor je da ni oni ovoliku ćutnju ne mogu da shvate. Neki od profesora su u savetima za rudarstvo, metalurgiju i ekologiju i za taj „mukotrpan rad“ lepo su nagrađeni, pa možda je i to jedan od razloga. Ipak, istina je, izgleda, na drugoj strani, malo ko hoće da se zameri Blagoju Spaskovskom, generalnom direktoru RTB-a Bor. I najnovije. Saveti su u međuvremenu ukinuti. Jedan od najpozantijih profesora tehničkog fakulteta, u dvočasovnom razgovoru, rekao nam je i to da ova naučnoobrazovna ustanova nije uključena, iako bi trebalo, ne smao u kapitalne, nego i bilo kakve druge prohejte u RTB-u. Da li je to dobro, zna se ko treba da zna! 11


# Razglednica

„Šešir“ Izraelca Palukshta najbolja fotografija Pripremio Saša Ranđelović

12

1.maj 2013.

www.pulsistoka.rs


U Muzeju rudartva i metalurgije u Boru, 11. aprila, otvoren je šesti “Međunarodni salon fotografije Bor 2013.” u organizaciji Foto kluba Bor i pod pokroviteljstvom Foto saveza Srbije (FSS) i Internacionalne federacije umetničke fotografije (FIAP). Ove godine pristiglo je 6.382 fotografije od 474 autora iz 63 države. Izložbu su otvorili Zoran Mojsin, predsednik Organizacionog odbora Salona i Slađana Đurđekanović Mirić, direktor Muzeja i Raša Milojević iz FSS-a. Ovogodišnji salon imao je četiri teme: Žena, slobodna kolor, slobodna crno-bela i eksperimentalna. Žiri je nagradio najbolje autore i fotografije FIAP i FSS medaljama i pohvalama. Najbolji autor je Raul Viallba (Argentina). Za najbolju proglašena je fotografija“Šešir”, autora Mark Meir Paluksht (Izrael). 13


# Feljton

www.pulsistoka.rs

Gvozdeni čovek plemenite duše Piše Stojan Todorović

Dragoljub Aleksić, akrobata svetskog glasa, u rodnoj Vini sagradio je put prema rudniku Velikodušan prema rođacima, predusretljiv prema svojim seljanima Rođen u siromaštvu, stekao je ogromno bogatstvo, a život skončao u domu za stare

14

1.maj 2013.


# Gvozdeni čovek 20. март 2000. Do knjaževačkog sela Vine, odakle se u svet neverovatnih avantura 1920. godine otisnuo siromaško Dragoljub Alkesić, kasnije akrobata svetskog glasa i tvorac našeg prvog zvučnog filma „Nevinost bez zaštite“, i danas se stiže asfaltnim putem koji je Aleksić, za žitelje svog rodnog sela, sagradio pre više od trideset godina. Vremenu odoleva i stamena kuća u Vini, koju je slavni Vinjanin još 1957. godine sagradio za svoju bratanicu Desanku, sada jedini živi izdanak iz loze Aleksića. Čovek gvozdenih mišića i živaca, koji je svojom snagom i akrobacijama, kakve svet do tada nije viđao, izvodio na ulice Beograda i svetskih metropola na stotine hiljada ljudi, krenuo je u slavu iz knjaževačkog kraja kao kovački kalfa, kržljav,neuhranjen i željan svega. Za ceo život ostala mu je u sećanju slika uboge majke koja je, u samrtnom času, sa suzama u očima, gledala polomljene noge svog desetogodišnjeg sinčića, koga su, ispred rudnika „Dobra sreća“, pregazila volujska kola natovarena ugljem. Padom do visina Govorio je, kasnije, da ga je ta slika majke u najtežim časovima podsticala da izdrži najteže napore. Tako je, snagom mišića, uspevao da zadrži četiri automobila u pokretu, mogao je da se drži zubima za avion, da izvodi akrobacije na visoko razapetoj žici sa ogromnim teretom u zubima, da preživljava smrtonosne padove i lomove. Uzdigao se i posle onog nesrećnog pada u Splitu, 4. jula 1930. godine, kada se pokidala razapeta žica na visini od 20 metara, na kojoj je izvodio vratolomne akrobacije, bez zaštitne mreže. Ponovo je polomio obe noge , teško je povredio kičmu i iz bolnice je otpušten kao bogalj. Ipak, posle samo osam meseci nastavio je da izvodi još vratolomnije akrobacije širom sveta. Taj pad kao da ga je osokolio. Splitsku tragedijue preživeo je kada je imao svega 20 godina, a krobacije je posle toga izvodio sve dok nije napunio 58 godina. Vežbao je fanatično gimnastiku i atletiku metodom koju je sam izmislio, bez uzora.

Tako je izlečio i kičmu: uz metalni mider koji je specijalno za njega napravio prijatelj limar, po nacrtu naručioca. O svim tim senzacijama naširoko je pisala štampa onog vremena, među prvima „Politika“, 1928. godine. Najpre kada je u redakciji, pred zabezeknutim novinarima, pokidao metalni lanac zubima, a potom kada je, nasred tadašnje Poenkarove ulice, snagom mišića na konopcima zadržavao četiri automobila u pokretu. Bio je jači od četiri mašine. Tih početaka velikog i neustrašivog akrobate u Vini se slabo sećaju. Pamte uglavnom akrobacije koje je, u tom rudarskom mestu, izvodio tek posle Drugog svetskog rata. Dragoljubovo akrobatsko umeće najviše pamti njegova bratanica Desanka. Ona danas ima 77 godina, a njen slavni stric, da je još živ napunio bi ove godine devedesetu. - Volela sam ga više od ikoga na svetukaže Desanka, zabrađena, suvonjava starica, u crnini. – Značio mi je mnogo više nego otac Ljubomir. Bio je lep i moj otac, i visok, ali se nesrećnik odao alkoholu i umro mlad. A stric – pravi gospodin, duševan. Sažalio se na mene. Došao je jednog dana i rekao da hoće da mi napravi kuću, baš na mestu one stare, gde smo on i ja rođeni. Odmah je platio za materijal i rad i brzo je sve bilo gotovo. Posle sam i muža Mihaila, bolničara, dovela u ovu kuću. Sa suzama u očima, starica Desanka seća se i kako ju je stric, čim se udala, vodio s mužem na more. Za rođaka Momčila Jovanovića (68) i njegovu suprugu Kosovku (68) i njihove sinove Zorana i Miloša rođak Dragoljub bio je „supermen“, izuzetan u svakom pogledu. Dobrotvor „u oldsmobilu“ -Bio je gospodin i dobrotvor, plemenite duše – priča Momčilo. – Ovu našu kuću sagradili smo po istom planu po kome je građena i ona njegova kuća u Beogradu, u Vidovdanskoj broj šest. Voleli smo se i posećivali. Mene je zamolio da putujem s njim u Kanadu i u London, da mu budem asistent. Otišao bih sigurno, naglavačke, da me otac nije sprečio. Nije to, govorio je, za nas seljake. A tek koliko smo puta svraćali kod Dragoljuba u Beograd.

Jednom mu je, za neku predstavu, bio potreban baš radio marke „kosmaj“ i uzeo je naš. Platio ga je tri puta više nego što je vredeo i još nam, ubrzo, doneo i novi radio. Supruga Kosovka podseća muža kako su u Beogradu, kod Dragoljuba, bili prvi put, 1957. godine. A Dragoljubdomaćin, puna kuća svega i svačega. Tada su prvi put videli duple tanjire i čudili se: šta će tanjir u tanjiru? Mlađi sin Jovanovićev Miloš pamti veliku crnu limuzinu koju je akrobata Dragoljub vozio i koja nije mogla da uđe u njihovu avliju. Bio je to „oldsmobil“. A brat Zoran se seća kako ga je veliki rođak vodio u podrum-vežbaonicu i kako je tamo video mnoštvo raznih sprava na kojima je Dragoljub čeličio mišiće. U Vini su jednodušni u oceni da je Dragoljub Alkesić neobično mnogo voleo svoje selo, mnoge Vinjane rado je dočekivao u svojoj kući u Beogradu i pomagao im u svemu. Za gradnju puta, prvi asfalt prema Vini, poklonio je 1955. godine 500 hiljada dinara. Nažalost, put je od Sastavka stigao samo do Stogazovca, jer je ostatak para negde nestao. A tek koliko je para dao u dobrotvorne svrhe. Vinjani nam pokazuju isečak iz stare „Borbe“ gde piše da je samo u 1954. godini Dragoljub Aleksić dao u dobrotvorne svrhe 26 miliona dinara. A prosečna mesečna plata u Jugoslaviji tada je bila 9 340 dinara. - Skoro da sam presvisla od tuge kada su mog dobrog strica dovezli kod mene taksijem. Bio je nepokretan od Parkinsonove bolesti, već na samrtijecajući priča Desanka. – Bilo je to 1983. godine. Želeo je da ga sahranim u Vini, na groblju gde je on podigao spomenik svom ocu i mom ocu, njegovom bratu. Međutim, odvukli su ga u Beograd, na prevaru, opljačkali i strpali ga u dom na Bežanijskoj kosi. Vajni prijatelji i bezdušne žene. Ostao je bez ikoga, umro je usamljen. Nije imao dece, nemam ih ni ja. Nedavno je u Beogradu umro i Vinjanin Milomir Stojanović, filmski amater, koji je iza sebe ostavio dragocen dokumentarni film o prijatelju i humanisti, akrobati Dragoljubu Aleksiću. Foto: b.s.

15


# Kultura

www.pulsistoka.rs

Srbija -

najuzbudljivije mesto na svetu PIŠE brana filipović

Zarubica, Amerikanka srpskog porekla: - Posebno sam uživala u prošlogodišnjoj poseti Zavičajnom muzeju u Knjaževcu. Direktor Muzeja, Srbislav Đorđević izvanredan je domaćin zbog koga smo se svi osećali dobrodošlo. Posebno, Knjaževac je predivan grad 16

1.maj 2013.


# Fionn Zarubica, menadžer projekta Upravljanje muzejskim zbirkama u Srbiji

Šta Vas dovodi u Srbiju, bilo je naše prvo pitanje Fionn Zarubici, Amerikanki srpskog porekla, rođenoj u Los Anđelesu, instruktoru državnog Univerziteta u Kaliforniji (i predavaču menadžmenta kostima i tekstila) i menadžeru na projektu „Upravljanje muzejskim zbirkama u Srbiji“. -Firma „Fionn Zarubica and Associates“, u saradnji sa Centralnim institutom za konzer vaciju i Ambasadom SAD-a u Beogradu, pokrenula je program za upravljanje muzejskim zbirkama u Beogradu koji nudi prvoklasne obuke iz oblasti upravljanja umetničkim zbirkama muzejskim profesionalcima i onima koji tek postaju profesionalci u Jugoistočnoj Evropi. Šta je program za upravljanje muzejskim zbirkama? -Program pruža osnovna i napredna uputstva i praktičnu obuku iz tehnika upravljanja savremenim muzejskim zbirkama, fokusirajući se na urgentnu potrebu da oni koji direktno rade sa lokalnim zbirkama imaju mogućnost da konstantno i značajno unapređuju te zbirke kroz dokumentaciju i preventivnu konzervaciju. Ko je zapravo upravnik zbirki? -U većini zemalja preovlađuje tradicionalni model kustosa i konzervatora koji moraju da se brinu za sve potrebe svojih zbirki. U stvarnosti je kustos obično istoričar umetnosti čiji je posao da tumači umetnost, dok je posao konzervatora da konzervira i restaurira umetnička dela. U proteklih 10 godina su u SAD-u, sa razvojem zbirki, muzeji počeli da prepoznaju potrebu za obučenim profesionalcima za zbirke koji mogu predstavljati most između ove dve visokospecijalizovane pozicije – nekoga ko svakodnevno obavlja razna zaduženja vezana za zbirku. To je osoba

koja dokumentuje zbirku, pravilno je priprema za skladištenje, nadgleda i zbirku i prostorije za skladištenje, prati je, premešta u okviru muzeja i pomaže u procesu postavljanja izložbi. Prethodno ste pomenuli preventivnu konzervaciju. Možete li nam reći nešto o njoj i u kakvoj je vezi sa upravljanjem zbirkama? -Preventivna konzervacija bavi se prevencijom problema. Preduprediti probleme mnogo je bolje i jeftinije nego ih kasnije ispravljati, a upravnik zbirke je kvalifikovan profesionalac koji se upravo time bavi. Kako je program osmišljen? -Sesija I posvećena je tome zašto radimo to što radimo. Bavimo se osnovnim pitanjima brige o zbirci u okviru institucije. Ispitujemo kako društvo određuje šta je vrednost koju treba očuvati i pružamo pregled muzejske profesije, uključujući i diferencijaciju vrsta zbirki i muzeja. Proučavamo metode registracije i najvažnije koncepte, principe i tehnike upravljanja zbirkama. Sesija II objašnjava kako radimo to što radimo. Fokusiramo se na rad sa predmetima, uključujući i osnovno rukovanje da bi se osigurala bezbednost predmeta, zatim materijale i tehnike za smeštaj kulturnih dobara, skladištenje i prostore za skladištenje, integrisano upravljanje štetočinama, pripremu predmeta, premeštanje predmeta u okviru muzeja, nalaženje kreativnih rešenja za metode skladištenja korišćenjem lokalnih resursa, povećanje zbirki, dokumentaciju i označavanje. Takođe se bavimo i upravljanjem rizikom i zaštitom zdravlja i bezbednosti zaposlenih u muzeju i posetilaca. Sesija III razmatra kako ono što radimo utiče na druge, javne aspekte institucije, putem izložbi, edukacije, raznih programa za približavanje

zajednici, kao i saradnju među institucijama, pozajmice, prihode i prikupljanje sredstava. Takođe je posvećena i muzejskoj etici, efikasnom korišćenju resursa, najboljim praksama i održivosti. Kako je došlo do saradnje sa Centralnim institutom za konzervaciju (CIK) u Beogradu? -U septembru 2011. sam boravila u Srbiji zbog konferencije ICOM-a, posetila CIK i bila impresionirana njihovim aktivnostima u oblasti preventivne konzervacije. Postalo mi je jasno da su vodeća institucija u unapređivanju ove metodologije i postavljanju standarda za zaštitu kulturnog nasleđa u regionu. Zakazala sam sastanak sa direktorkom Instituta, Milom Popović-Živančević, i zamenicom direktorke, Mirjanom Brzaković, i predstavila im svoju viziju programa za upravljanje zbirkama. One su pokazale veliki entuzijazam i tako je rođeno dinamično i inspirativno partnerstvo. Zašto mislite da će program imati značaja u Srbiji danas? -Zato što je to sveobuhvatan pristup edukaciji i obuci koji se bavi i osnovama brige o muzejskim zbirkama. Nudi praktičnu i jasno definisanu strategiju zaštite koja je prilagođena kontekstu i regionu, kao i postojećim resursima i pojedincima. Zašto baš Srbija i zašto baš sada? -Zaštita kulturnog nasleđa u Srbiji danas je na važnoj prekretnici. Muzeji su ovde u idealnoj poziciji da iskoriste revitalizaciju i napredne obuke u oblasti upravljanja zbirkama. Obuke muzejskog osoblja vezane za najnovije trendove brige o zbirkama imaće dalekosežne efekte kako se region bude kretao ka svetlijoj budućnosti. 17


www.pulsistoka.rs

# Fionn Zarubica

Ljudi iz Srbije, nažalost, ne posećuju često muzeje, jer im to nije navika. Kako biste ih Vi podstakli da odlaze u muzeje i da shvate kakvo se blago nalazi u Srbiji? -Važne su dve stvari. Jedna od njih je da bi muzeji svake godine u svojim planovima trebalo da imaju nekoliko dinamičnih izložbi da privuku i oduševe publiku, kao i da bi trebalo da češće rotiraju stalne postavke da bi posetioci mogli da očekuju nešto novo svaki put kada dođu. Druga stvar je da bi trebalo približiti muzeje školama i stvoriti što više obrazovnih programa vezanih za muzeje da bi se zainteresovala školska deca. Oni su naša buduća publika i veoma je važno da ih naučimo da cene umetnost dok su mladi i lako primaju znanja. Ko su trenutno polaznici Vašeg programa u Beogradu? -Imamo polaznike iz pet zemalja u regionu i osam gradova u

Srbiji, uključujući Knjaževac. Vi ste srpskog porekla - da li ste uspeli da vidite veliki deo Srbije od kada ste ovde? -Zaista sam videla veliki deo Srbije. Moji ovdašnji prijatelji često se šale da sam obišla više od njih, iako oni ovde žive od rođenja. Moram zahvaliti Mili Popović-Živančević na tome, jer me je upravo ona svojim kolima vozila u sela i na mesta bogata kulturnom baštinom po celoj Srbiji – na severu, istoku, jugu i zapadu. Posebno sam uživala u prošlogodišnjoj poseti Zavičajnom muzeju u Knjaževcu zbog otvaranja izložbe. Direktor Muzeja, Srbislav Đorđević izvanredan je domaćin zbog koga smo se svi osećali dobrodošlo. Da ne pominjem i da je Knjaževac predivan grad. Zašto ste baš Srbiju odabrali da u njoj živite i radite? -Zato što je ovo najuzbudljivije mesto na svetu za život. Koliko ću puta u životu ja ili bilo ko od nas imati

priliku da gleda kulturu u nastajanju? Ja Srbiju vidim kao mesto gde se upravo to događa i izuzetno sam srećna što sam deo toga. Kakvi su Vaši planovi za budućnost? -Nastaviću da pišem za moj blog SerbiansForJoy.com na kome razmatram osnovne teme koje utiču na zdravlje u našim privatnim i poslovnim životima. Ideja za blog se javila kao rezultat diskusije na predavanju i, sudeći po posećenosti, naišla na dobar odjek. Planiram i da napišem knjigu o svom iskustvu ovde, kao i putovanjima po celoj zemlji u kolima Mile Popović-Živančević. Kakvi su planovi za program? -Planiramo da program sprovodimo jednom godišnje da bismo nastavili da gradimo na izvanrednoj osnovi koju smo ustanovili i, što je još važnije, da nastavimo sa pružanjem prateće i dugoročne podrške našim polaznicima i kolegama.

Fionn Zarubica je Amerikanka srpskog porekla, rođena u Los Anđelesu u Kaliforniji. Pohađala je Univerzitet Kalifornije u Santa Barbari i Univerzitet Kalifornije u Los Anđelesu. Radila je kao kostimograf više od dvadeset godina, kreirajući kostime za pozorište, film, balet, operu i televiziju, u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Evropi. U okviru rada u muzejskoj struci bila je zaposlena u Autry National Center i uključena u projekat muzeja Sothwest za zaštitu indijanske kulture. U januaru 2006. godine se pridružila odseku Kostim i tekstil u County Museum of Art Los Anđeles (LACMA), gde je bila odgovorna za upravljanje i brigu o značajnim i raznovrsnim muzejskim zbirkama kostima i tekstila. Takođe je nadgledala permanentne rotacije stalnih muzejskih zbirki. Sarađivala je na nekoliko izložbi u LACMA, uključujući izložbe Dizajn Kalifornije 1930-1965: život na moderan način (2011.); Oblikovanje mode: evropska haljina u pojedinostima, 1700-1915 (2010.); Od kašike do grada: dizajn arhitekata iz zbirke LACMA (2009.); Umetnost dve Nemačke/ kultura hladnog rata (2009.) i Razbijanje običaja: savremena moda iz stalne kolekcije (2006.). Poslednji u nizu njenih uspeha je bila izložba Los Anđeles uživo: Izvođačka umetnost u južnoj Kaliforniji 1970-1983 (LACE 2011.), koju su kritičari visoko ocenili. Ta postavka je bila deo serije izložbi muzeja Getty pod nazivom Pacific Standard Time. Pored toga što je menadžerski partner firme Fionn Zarubica & Associates, vodi program “Upravljanje muzejskim zbirkama” u Srbiji i instruktor je na California State University Long Beach, na odseku dodatnog profesionalnog obrazovanja gde predaje: Menadzment kostima i tekstila. 18

1.maj 2013.


# TV kritika

Neško i Ljiljana, ljubav je dana PIŠE brana filipović Emisija „Moja Srbija“, HEPI TV, nedelja, 14. april, vreme 14,45 sati, mesto događanja: selo Crni vrh na Staroj planini. Tema: ljubavna priča u nedođiji, akteri: Ljiljana Golubović i Neško Đorđević. Mlada novinarka skakuće po brdovitom Balkanu, po vrletima Crnog vrha, nedaleko od Kalne i nekadašnjeg rudnika uranijuma,vešto prepliće zgode i nezgode usamljenih, sredovečnih ljubavnika, zdravih i pravih gorštaka koji „malo imaju, malo im i treba“. A ispunjeni su, uprkos nerazumevanju jedne živahne bake, ljubavlju koja traje od malena, punih pola veka. Da nije bilo nje, Neškove majke, i brak bi potrajao. Tako to biva u ljubavi na seoski način, jer svekrva se kad-tad umeša u život mladih, a oni, verni tradiciji i patrijarhalnom vaspitanju, ne mogu da prekorače taj jaz. U planini je puno zelenila, bistrih potoka, šumaraka i divljine i pitomine, no, život teče dalje, pogotovu ako je ono malo duše u bespuću protkano bogatstvom razumevanja, sećanjima na dobra vremena i s verom u sreću koja je tako blizu, a tako daleko. Ljiljana kosi, seče drva, hrani stoku, sprema kuću, sadi i zaliva, bere pečurke i borovnice na Midžoru, čuva stado od 30 nemirnih ovaca, i leti, i zimi. Neško, malo podalje, ni brdo ih ne razdvaja, sa svojim pratiocem, ostarelim magaretom, nosi drva iz šume, često i mleko u centar sela, naučio „konjče“ dok je bilo mlado i sad mu je kao desna ruka; živi samotnjački na 1.400 metara visine, ima 60 godina i nikad nije bio kod lekara. Zdrav kao dren. Voli da zapeva na kamenoj gromadi kraj nabujale reke: „Sve bih dao za Ljiljanu“. Ona na krije: - Dobar je to čovek, volim ga, samo se malo pravim neveštom. Evo, čeka ga i specijalna rakija spravljena od 13 travki. Ljubav je to u planini. Neškova majka, ko svaka majka, iako gazi desetu deceniju, ne voli snaje, ni Ljiljanu. Zato je ljubav i prekinuta. Daće Bog, pa će se „žar“ opet raspaliti, nenametljiv je zaključak emisije. Divna priča o ljubavi, o planini i planincima, o ljudskoj sudbini i našim naravima. Kamera je više nego odlična. Retko se susreće takav kamerman i zato je šteta što ne videsmo u najavi ili odjavi ime tog majstora, mada je moguće da je i izostalo, što bi bio greh. TV Bor je preuzela ulogu zaječarske BEST TV i u dogovoru sa opštinskim čelnicima u Knjaževcu emitiuje informacije, kako je to danas popularno reći, od javnog značaja. Kako bi lepo i korisno bilo da se i reporteri lokalnih TV otisnu u planinu, u narod, među LJUDINE kakav je Neško i kakva je Ljiljana i da nam priušte što više takvih priloga i emisija. U toj emisji Hepi TV čuli smo i folk pesme i pevače, tako umetnute u zaplet radnje, da nimalo nije zasmetalo celovitom utisku. Naprotiv. Zato i predlog : sačinimo seriju reportaža radno nazvanih „Moja Stara planina“; kakvih bi tu bilo nezaboravnih kazivanja i pripovedanja, sećanja i uspomena , razgovora sa starinama koje odlaze i nikad se više neće vratiti. A Stara planina je tako stara, opustela, bez nejači i mladeži u mnogim od 82, 83 sela, ako ih je toliko još preostalo. „Bela kuga“ hara tim raskošnim, srpskim prostorima čija je istorija i tradicija vredna nebojenog blaga. Zato i danas, više nego juče, pođimo planinskim stazama i bogazama Midžora i okoline, Aldinca i Kalne, Štrpca i Jelašnice, Novog Korita, Badnjevca, Jalovika, Izvora, Ravne... Sve do Babinog zuba, i uzduž i popreko. 19


www.pulsistoka.rs

# Istorija

MALA ISTORIJSKA ČITANKA TIMOČKE KRAJINE Dr Petar Paunović Dogodilo se 3. maja 1837. godine, Zaječarac Despot Stefanović izvezao je u Austriju 259 svinja. Despot Stefanović je u to vreme vodio brigu o imovini kneza Miloša u Zaječaru i okolnim selima. Stoka koju su u to vreme izvozili iz Srbije putovala je prema Austriji preko Donjeg Milanovca. Taj put je trajao od pet do sedam dana za koje vreme su svinje o kojima je reč gonjene u čoporu od Zaječara preko Rgotine, Donje Bele reke, Luke i Tande do pristaništa u Donjem Milanovcu. Da bi debele svinje što manje izgubile na težini terane su noću. Na sličan način, sredinom XIX veka, izvožena je i druga roba iz Timočke krajine: brašno, kukuruz, pasulj, jabuke, orasi, maslo, rakija, kože ovčije i od divljači, vuna i bakar, a uvoženi su: so iz Rumunije, divan, nakit i sir. Dogodilo se 8. maja 1833. godine, započeo je ustanak u Timočkoj krajini u cilju “isterivanja subaša iz narodne sredine i radi umanjenja novih i posrednih poreza, naročito na stoku i ispašu”.Tog dana pobunio se ceo vilajet svrljiški, a narednih dana ustajala je protivu Turaka Crnorečka i Banjska nahija, Gurgusovačka nahija, Krajina i veći deo Ključa i deo Ključa pored Dunava, od Kladova do Adakalea.Tako se ostvario Milošev plan da oslobođenje Srbije od Turaka, izvršeno maja meseca 1933. godine protekne u dve etape: narodnim ustankom u svim nahijama zapadnog dela Vidinskog pašaluka, a zatim intervencijom kneza Miloša uz pomoć vojske iz Beograda i zaposedanjem pomenute teritorije. Turci su iz Timočke krajie bili isterani za kratko vreme, bilo milom bilo silom. Sve to je bilo unapred planirano i dogovoreno tako da se dolazak srpske vojske iz Beograda može smatrati kao pokušaj da se spreči intervencija turskih trupa na ovom području i da se pred velikim silama izađe sa zahtevima za teritorijom koja je na taj načćin oslobođena.Prisajedinjenje šest nahija Srbiji bio je krupan korak ka stvaranju samostalne države. Ali trebalo je da prođe mnogo vremena još da Srbija stekne status nezavisne države. To se dogodilo tek 1878. godine. Dogodilo se 16. maja 1873. godine, negotinski okružni fizikus dr Patricije Černi, poslao je iz Vidina izveštaj o pojavi kolere u Krajini. Prem tom izveštaju kolera je već prestala da “svrirepstvuje u toj varoši, ali se pojavila i Sipu, Grabovici, Bordelju, Brzoj 20

1.maj 2013.

palanci, Mihajlovcu, Prahovu, Radujevcu, i Negotinu. U to vreme bilo je kolere Turskoj i Rumuniji u Ruščuku i Turn Severinu. U tređoj dekadi juna, kolera se pojavila uzvodno uz Dunav u Donjem Milanovcu i Tekiji.Dr Patricije Černi je pisao optimistčki nastrojene izveštaje, pa su izveštaji od kolere u to vreme bili kontradikotorni. Krajem avgusta 1873. godine stigao je i poslednji izveštaj o koleri na području Krajinskog sreza, na njenom četvrtom pohodu po svetu, a potom je sve palo u zaborav. Dogodilo se 16. maja 1835. godine, uspostavljena je srpska administrativna vlast u Ključu, pošto su turske posade napustile šančeve u Siupu i Kladužnici i definitvno napustile Tekiju. Po novoj administrativnoj podeli Ključ i Krajina pripadaju Tomočkom serdarstvu. Knez Miloš je odmah posle tih događaja naložio da se stražarska mesta postave u Sipu i Kladušnici, u Tekiji je otvorio đumrukanu, ustpostavio je domaće sudstvo i nove porahije. Na odgvorna mesta je postaljao pismene ljude srpskog roda kao što je bio slučaj sa kapetanom Đorđem Atanasijevićem iz Kaldušnice, ali ih je dovodio i iz Austrije kada je za pisara Kladušnici postavio Kostu Stojanovića iz Novog Sada.Iz nekih izveštaja iz tog doba, u Ključu kapetaniji jer u 21 naselju živelo 3339 muških i 2933 ženskih duša. Iz podataka popisa iz 1834. godine, o sastavu porodica u ključkim naseljima vidi se da su postojale pretežno porodice sa 4 do 5, a ređe sa 6 i 7 članova. Znatna je bila pojava porodica bez muških glava kao i slučajevi došljaka i porodice dvočalnih i jednočlanih porodica. Zanimljivi su i podaci o zdravstvenom stanju naroda na ovom području koji je patio od “telesnih nedostataka, oduzetosti od vrenge, sakatost od ranjavanja, slepila, gluvoće, kilavosti padanja u veliku bolest”. Dogodilo se 25. maja 1833. godine, stigla je vest knezu Milošu iz Carigrada da je sultan rešio da se šest nahija pripoji Srbiji. Tada su pripojene Srbniji i nahije koje su činile današnje područje Timočke krajine.Ali do slobode je bilo još daleko. Još neko vremeiz Vidina su stizale pretnje i nesuglasice između Turske i Srbije. Borba za slobodu je nastavljena, ali sada u drugačijim okolnostima i u okvirima kneževine Srbije. Pravo oslobođenje je došlo mnogo godina kasnije, tek posle 1878. godine.

Dogodilo se 26. maja 1833. godine, Knez Miloš je proklamacijom objavio Portinu odluku o prisajedinjenju šest nahija Turskog carstva Srbiji. Prisajedinjenje nahija je išlo u etapama od 1831. do 1833. godine. Tako su Srbiji prisajedinjene nahije: Gugusovačka sa kapetanijama zaglavskom i banjskom, Crnorečka sa kapetanijama zaječarskom i vražogrnačkom i Krajinska sa kapetanijama negotinskom i ključkom. Među poslednjima priključeni su Srbiji Svrljig i sokobanjski kraj. U prisajedinjene krajeve ubrzo su došli doseljenici koji su prebegli iz Turske i Vlaške, a Tomočka krajina je postala tranzitno područje za kretanje stanovništva iz Bugarske i Vlaške prema varošima po Srbiji. U to vreme, na područjima priključenih krajeva živelo je 114 425 ljudi uključujući u taj borj i stanovništvo paraćinsko i ražanjsko. Dogodilo se 28. maja 1959. godine, Marša Jugoslavije Josip Broz Tito, započeo je svoju prvu dvodnevnu posetu srezu Negotin. Tokom te pesete Tito je posetio gradilište fabnrike sperfosfata u Prahovu koja je bila u trećoj godini izgradnje. Brodom „Krajina“ sa svojom zvaničnom pratnju stigao je 28. maja u Kladovo gde je i prenoćio, a sutradan nastavio je za Negotin. Prilikom dolaska u Kladovo, Tita je sačekala masa sveta, a tokom puta od Kladova do Negotina Tito se na nekim mestma zaustavljao i razgovarao sa narodom.Na gradilištu fabrike superfosfata Tita je dočekao Drago Leh, direktor Rudnika bakra i tipionice u Boru. Posle pozdrava Tito je obišao svaki deo gradilišta interesujući se doke se sa izgradnjom stiglo i kakva je funkcija pojdinih objekata.Pošto je obišao i pristanište zadržao se u hladovini starih kestenova gde je poslužen kafom i slatkim. Tom prilikom, inž. Drago Čeh, predstavio je Titu maketu fabrike i na njoj procs proizvodnje buduće fabrie suprefosfata. Tito se interesovao za svaki detalj. Nakon toga Tito je sa svojom pratnjom otputovao u Negotin.


# Rajačka škola zdravlja

O VASPITANJU MLADIH I ZDRAVLJU

lju postaviću vam važno pišem u ovoj priči o zdrav na šta o bil što go ne Pre avlje? danas učinite za svoje zdr pitanje: Šta ste odlučili da o. lak je da on o, kak i , zašto kada Kada znate šta da činite ce. de ju an pit vas o ču jednu pri Da pomognem ispričaću

U detinjstvu deca žele da se osećaju kao odrasli, u pubertetu započinju da se tako i ponašaju, pa tako započinju i sa pušenjem duvana, upotrebom alkoholnih pića, pa i korišćenjem droge imitirajući svoje roditelje. Kada upitate pubertetliju koliko ima godina on uvek каžе da ima više, jer mu se čini da je tako kompetentniji za život, kao da je odrasli. Drugim rečima sve što vide i čuju u svojoj okolini, pubertetlije bi htele da isprobaju. U iskustva drugih ne veruju. To je njihova priroda. Najbolje je prirodu mladosti odslikao Milutin Bojić u svoj pesmi „Mladost“. Evo kako on o mladosti peva: „Ja znam samo hoću, ali ne znam šta hoću, Stotinu bih stvari u jedan mah hteo, Bežao bih u svet tražio samoću I kad bih mogao na nebo bih se peo *** Ta mladost što buja nekog cilja traži, Htela bi iz duše, iz srca, iz grudi, Čak i bol bi htela, kad je bol razdraži Da se troši, krši, i besni i ludi. Polazeći od ovakve psihološke analize mladosti, roditelji i nastavnici trebalo bi da dobro upoznaju dušu mladog čoveka i mladalačku prirodu како bi energiju mladih, ogromnu

PIŠE Dr Petar

Paunović, učitelj zdravlja

energiju koja nastaje u njihovom razvoju okrenuli u svrsishodnom smeru. Ako ne shvate prirodu mladih, odrasli – vaspitači. biće u sukobu sa pubertetlijama iz kojih će se roditi inat, neposlušnost i ljutnja kod mladih, a kod vaspitača, roditelja i nastavnika u školi, griža savesti i očajanje zbog neznanja i nemoći. I kajanje, zbog definitivnog razilaženja u životu. Ako, pak, shvate mladalačku prirodu i svrsishodno usmere njenu energiju, pubertetlije, roditelji i vaspitači približavaće se do prožimanja i jedni druge podsticati ka osvajanju pozitivnih ciljeva u životu. Na tom putu, zbog takvog ponašanja i saradnje biće zdraviji i jedni i drugi i dugo živeti zadovoljni i srećni. Mladi traže, nalaze, probaju i biraju i izabraće u životu ono što im je najprivlačnije. U većini slučajeva to će biti ono što su i njihovi odrasli, roditelji u kući i nastavnici u školi, birali i odabrali. U takvom slučaju pridikovanje i zabrane odraslih, moralisanje nastavnika u školi neće doprineti dobru, već dosledno ponašanje odraslih shodno onome šta traže od svojih potomaka. Na kraju da pomenem da je potrebno da ovu priču o zdravlju ispričate i drugima koji nisu uspeli da je pročitaju u našem listu Toliko za danas. I zapamtite: dok život teče, zdravlje je najpreče.

21


# Recepti za dušu

USKRŠNJA GNEZDA POTREBAN MATERIJAL:

500g + 50g brašna 20g svežeg kvasca 150ml toplog mleka 1 kašičica soli 30g šećera + 1 kašičica 50g maslaca 3 jaja + 1 žimance 50ml ulja 1 kašika mleka 3 kuvana i ofarbana jajeta PRIPREMA: Razmutiti kvasac u mleku sa 1 kašičicom šećera. Ostaviti kvasac da nadođe na toplom mestu. Prosejati brašno u činiju za mešanje, dodati šećer, so, iseckani maslac sobne temperature, 3 jaja i ulje. Dodati nadošli kvasac i mikserom, nastavcima za testo zamesiti. Da vas ne čudi, testo bude lepljivo. Ostaviti testo pokriveno kuhinjskom salvetom na toplo mesto da naraste, nekih sat vremena. Ostatak brašna sipati na radni sto, izručiti nadošlo testo i malo premesiti. Premešeno testo podeliti na tri lopte, a zatim svaku loptu podeliti na dva dela. Ukupno šest manjih loptica. Od svake loptice praviti “glistu” i po dve uvijati kao spiralu. Uvijeno testo pažljivo preneti na pleh obložen pek pairom i na početak spirale staviti kuvano jaje, a zatim testo smotati oko jajeta. Ponoviti postupak i sa preostalim testom. Umutiti žumance sa 1 kašikom mleka pa četkicom premazati gnezda. Peći u rerni zagrejanoj na 200C 15 minuta, a zatim pokriti alu folijom preko, smanjiti temperaturu na 180C i peći još 25 minuta.

LONAC SA OVČETINOM I GOVEDINOM POTREBAN MATERIJAL: 300g goveđeg mesa 400g ovčjeg mesa 2 sveže paprike 350g paradajza 300g krompira 20 glavica crnog luka (krupniji arpadžik) 4-5 čena belog luka vezica svežeg peršuna 1 grančica ruzmarina 1 grančica celera 2 lovorova lista ulje, mleveni biber, so 1 kašičica aleve paprike 500ml domaćeg paradajz pirea

ostaviti cele. Beli luk očistiti i izgnječiti. Peršun i celer sitno naseckati. U lonac sipati malo ulja. Podeliti meso i povrće na dva dela, a zatim slažiti ovim redosledom: crni luk, paradajz, paprika, krompir, meso. Posuti seckanim peršunom i celerom, kao i gnječenim belim lukom. Malo posoliti i pobiberiti. Istim redosledom poređati i drugi deo povrća i mesa. Staviti lovorov list i grančicu ruzmarina. Naliti toplom vodom da bude do polovine jela. Poklopiti i na umerenoj vatri kuvati sat vremena. Povremeno posudu protresti, ali ne mešati jelo i ne dodavati više vodu. Posle sat vremena otklopiti, sipati paradajz pire i posuti alevom paprikom, pa promešati varjačom. Ostaviti da krčka još neko vreme, PRIPREMA: dok sve ne postane mekano, a tečnost skoro Meso oprati, prosušiti i iseći na veće kocke. ukuvana – ispari. Jelo ne treba da bude suviše Papriku iseći na trakice, paradajz na kolutove, retko. Poslužiti toplo. a krompir na kriške. Male glavice luka očistiti i

22

1.maj 2013.

www.pulsistoka.rs


CARROT CAKE POTREBAN MATERIJAL: Kora 450g sitno narendane šargarepe 5 jaja 250g šećera 300ml ulja 80g smeđeg šećera 2 kesice vanilin šećera rendana kora jedne narandže 300g brašna 1,5 kašičica praška za pecivo 1 kašičica sode bikarbone 1 kašičica cimeta u prahu 1/4 kašičice đumbira u prahu 1/2 kašičice soli 1/4 kašičice mlevenog karanfilića 1/4 kašičice mlevenog muskatnog oraščića 60g kokosa 100g suve brusnice Fil 500g “Moja kravica-Kuhinjica” [9] sitnog sira (sirni namaz) 170ml slatke pavlake 2 kesice vanilin šećera 1 kašika sitno narendane kora narandže 1 kašika sitno narendane kora limuna 2 - 3 kašike soka od narandže 150g šećera u prahu Za ukrasavanje tostiran kokos malo suvih brusnica 300ml slatke pavlake PRIPREMA: Zagrejati rernu na 175C. Na veliki pleh od električnog šporeta staviti papir za pečenje. Na dno tri kalupa promera 22 cm stavite papir za pecenje. Šargarepu očistiti i sitno narendati. U posebnoj posudi varjačom pomešati prosejano brašno, so, prašak za pecivo, sodu bikarbonu i začine. Umutiti posebno jaja sa šećerom, smeđim šećerom, vanilin šećerom, uljem i korom od narandže. Dodati suve sastojke i mutite mikserom da se dobro sve sjedini, pa umešati lagano narendanu šargarepu, kokos i brusnice. Masu sipati u pripremljen pleh za pečenje, pa peći nekih 40 minuta. Najbolje je proveriti čačkalicom da li je kora pečena. Pečenu koru izvaditi iz rerne, ostaviti da se malo prohladi, pa izvući iz pleha. Kada se ohladi, koru po dužini iseći na tri jednake trake. Zatim svaku pažljivo preseći na pola, kako bi se dobilo šest kora. Umutiti slatku pavlaku sa šećerom u prahu, dodati sve ostale sastojke i mutiti mikserom da se dobije gusta krema. Pre filovanja, može se ostaviti malo u frižideru, ali nije obavezno. Prvu koru staviti na tacnu za filovanje, premazati sa malo fila (vodite računa da fil podelite tako da ga imate dovoljno za sve kore, osim poslednje). Preko fila staviti drugu koru, premazati filom i sve tako dok se ne utroši sav materijal. Na kraju, ukrasiti umućenom slatkom pavlakom. Premazati je preko poslednje kore i sa strane. Po žeji, ukrasiti tostiranim kokosom i brusnicama. Ostaviti da odstoji u frižideru, pa tek sutradan seći.

Recepti i fotografije: Dragana Pušica, Bor www.moje-grne.com www.facebook.com/pages/Iz-mojekuhinje/52315216207 www.twitter.com/GagaGrne 23


www.fmz.edu.rs 019/430 803 019/430 804

Studijski programi: - Osnovne akademske studije menadžmenta - Master akademske studije menadžmenta Specijalističke studije: - Menadžment poslovnih informacionih sistema Doktorske studije: - Menadžment prirodnih resursa

Puls Istoka

Puls istoka 15  

Puls istoka kao regionalni list pokriva područje Zaječarskog i Borskog okruga. Nezavisna uređivačka politika bavi se svim važnim oblastima ž...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you