Чувам мајко твоју амајлију. ОЖИЉЦИ
Вријеме гради, вријеме разграђује Пјесник своје кованице кује. Вријеме прошло попустиле жице У римама ћуте повјеснице. Кад би била од прошлости сјена Људском бићу нека опомена. Сложит' људе под небеске скуте Приземљити противнике љуте. Свијете бијели, десило се вријеме Мрачних сила тешко нам је бреме. Глас поштења на мукама цвили Ко се може противити сили. Вријеме жари и пред собом гаси Пјесник пером покуша да спаси. Одољева бујици и суши У пјесмама ожиљци у души. ВАПАЈ ДУШЕ
Што ме тол'ко жеља вуче На огњиште родне куће. Осјећаји ја сам свјестан У души сам пост'о тјесан. Што ме тако стијење воли Неорана њива боли. Некресана млада шљива Уз њу трава и коприва. Старе зграде и ограде Трње расте у ливаде. У котару гњију сијена Стара пресма поломљена. Спасимо га, село пати Да се њему живот врати. Немам моћи, црно је на бијело Пјесмо моја, сачувај ми село. СУДБА
Жижак струже Монотоно, Клекла брвна Расточена. Гњиле кости Проплакале, Вито ребро Паучина.
28