Page 4

Б.Б.Т.: Појединци вам замерају превелику окренутост националном. Понекад бивате веома оштри према неким народима у окружењу, а опет са друге стране још сте већи критичар сопственог народа. Да ли мислите да има нечег позитивног у овом свету у којем живимо. Г.К.: Да кренем од краја, па кажем да сматрам да је свет позитиван, јер је егзистенција позитивност (непостојање, неегзистенција није ни позитивна, ни негативност, она је нула, ништа, без одредбе, неодређено). Али, ако би нестао свет, или сам престанак појединачне или колективне егзистенције, јесте негативност. Значи, свет има пуно позитивног. Чак и борба против негативног је позитивна. Наравно, ми смо поларизовани, имамо и Бога и Ђавола (да се задржимо на њиховим уобичајеним одређењима). Али зло постоји у огромним количинама, и чему то крити? Нације нисам ја измислио, нити их могу укинути, а углавном није ми то ни жеља. Неки пишу о добром Богу, други да га нема. Постоји сјајна литература маркиза де Сада, а има и морализаторска књижевност која говори о томе како су људи добри, и како само о добрим људима треба писати. На пример, чувени роман Николаја Островског «Како се калио челик», где Павлу Корчагину (главном лику), у казнено-поправном дому, у коме је радио као васпитач, један од младих криминалаца, на дворишту, закоље сина, а он и после тога, наставља да воли људе, да зна да су сви људи добри, да је то само последица лоших социјалних услова у којима је тај млади убица одрастао, и да ће се сви људи једном волити, а он већ сада воли све људе, и зашто због свог сина, да сад он мења тако добро и исправно мишљење. Е, лепо, ја мислим да је то чист идиотизам, и слажем се са Шопенхауером «да је човечанство зло, и да ће такво и остати». Ни Ничеов «Надчовек» (не: нациста, него: човек окренут високим моралним и естетским идеалима), ни Марксов «нови човек», ни некаква «демократска и људска права», неће постојати, то су чиста булажњења, и само ислам каже истину (преко уста ајатолаха Хомеинија, оснивача садашњег Ирана): «Ако убијеш неверника, чиниш му услугу, јер га ослобађаш заблуде!» Па ја тако, колико могу искрено, пишем о овдашим народима и «народима», и типским појединцима међу њима, пробавајући да то дам у некој, колико ми је могуће, бољој литерарној форми. Јер, лагати да зло не постоји, и да неће постојати, и да је могуће да га искорени, југословенска, совјетска, бриселка, вашингтонска, НАТО бирократија, - па тој глупости не придајем никакав значај. На крају крајева, ни хришћани, који су се, наводно, највише у историји «љубакали»

4

Profile for Prozaonline

Balkanski-trougao-8  

Balkanski-trougao-8  

Advertisement