Page 24

Сенахид Незировић

EKOLOŠKI BENEFITI Силазим, пођахкад, с Озрена доле у касабу. Пролазим, возећи се у минибусу, власништву мога бившега колеге из фирме „АВИС“. Разгледам гајнц нове озидане куће. Промаја. Нигде никог, а свугде натписи: НА ПРОДАЈУ... ПРОДАЈЕ СЕ... туга, чемер и јад... Села опустошена, јер нема звонког смеха дечијег, нема школског и црквеног звона, езана са минарета џамија, љубавних цедуљица у клупама, нема игранки и женидби – удаја, нема косидби, ал' има зато - сахрана... Ослободисмо се... преживесмо, е да би (не)спремно дочекали улазак у доба неолибералнога капитализма и рада на црно. Уместо загарантоване 3 х 8: 8 часова рада у које беше урачунато и време обедовања, 8 сахати одмарања и 8 ури уздизања у култури, сад имамо само огољено израбљивање. Невиђену експлоатацију спроводе бивши црвени другови, који се уклопише у транцизију, пљачкајући током рата што год се могло и стигло, глумећи газде... Они „шефови“ који одлучише да постављамо барикаде у балван – револуцији, сместише гузице у кристалне дворане одакле су нам „кројили гаће“. Многи од њих, одлазили су, знатно раније, по туђе, сервирано „мишљење“ у општинске комитете, а данас код попа, жупника или хоџе. Многи од њих, раније су имали црвене захвалнице и медаље на зидовима кућетина, а данас иконе светаца, кипове Исуса и лехве на арапском. Славе празнике, пале свеће, посте, а раднику не желе дати плату како Бог заповеда у Светој Књизи „Пре но што му се зној на челу осуши“... Хајде то све, али најгоре од свега је што се главни бииизнис свео на покопна друштва. Некад, у „анам еној“ Заједници социјалистичког самоуправљања беше само једно, комунално. А сад, у Франкенштајн творевини има их ихахаааааааај, као печурки након кише. С обзиром на већу бројност становништва, тако и ничу: Муслимански „Мерхамет“ , Херцегбосански „Земан“ ↓, бошњачки „Препород“, ратно војни „Рахмет“ и приватнички „Циндра“. Затим, следе српски „Добротвор“ и хрватски „Напредак“ †. Најмања је „Ла беневоленција“ коју чине Јевреји , прогнани из краљевине Шпаније од католичке краљице Исабеле, 1492... Оно, бивше, црвено, у власништву ЈКП „Рад“ сада је пред гашењем и гуши се у дуговима, јер више нема грађана за сахрањивање, већ уместо њих све голи „љаксе“ кога прати главни сувенир опанак и то гумени... Све у свему, ко није оћеран у доба владавине бивших комуниста – новопечених националиста под земљу, за ово је времена проћеран изван земље... Мени предложише да, кад одавде, будем напуштао задњи, тонући брод, обавезно угасим светло! Па, нек' се јебу до миле воље.

24

Profile for Prozaonline

Balkanski-trougao-8  

Balkanski-trougao-8  

Advertisement