Page 16

Aleksandar Blaţević – A.B. Lorfels

POSLEDNJI ĈAROBNJAK ANTIKE (izvod iz romana) Ako je neko iskvario i nije razumeo Misterije, to je bio Rim. Ako neko nije shvatio posvećenje, osim malobrojnih, to je opet bio Rim. Umesto grčke mudrosti nastade ludost, umesto morala došao je blud, umesto posvećenja orgije, umesto askeze najgori hedonizam, umesto Olimpijskih igara arene prepune krvi gladijatora i nevinih hrišćana, uz oduševljeno pozdravljanje hiljada prisutnih. Umesto prijateljstva zavere, umesto istine obmane. Oni su posmatrali Misterije u njihovom najpovršnijem obliku; podizali su bogovima hramove i ţrtvenike, posvećujući ih u stvari sebi. Osim onih koji su u Misterije bili posvećeni, kao što su bili Sula i carevi August, Hadrijan, Ver, Julijan, Galijen, Rim sve u svemu, nije razumeo ništa ili bar jako malo. Senat je spalio sibilinske knjige, srušio autoritet svešteničkog reda flamina, razorio slobodne institucije a religiju tretirao samo kao instrument političke dominacije, dok su narodi postepeno bivali potčinjeni i opljačkani. Jedan od tih rimskih posvećenika je bio i Cezar, koji je na glavi nosio i tijaru i dijademu, proglasivši se za prvosveštenika, a kasnije, posle bitke kod Munde, i za boga. Bista mu je postavljena u hramu Kvirinalu, a sveštenici koji su sluţili kulturu koji je nosio njegovo ime zvali su se julijevci. U Tajnim ritualima čitamo: “To je bila tajna snage našeg Velikog Majstora, Gaja Julija Cezara, našeg brata Ričarda Vagnera, koji je bio Veliki Organis u Bavarskoj a i tako mnogih drugih, čija je slava besmrtna…” Svojim učenjem degeneraciju u ljudskom rodu izazvao je i Sigmund Frojd. On je, stvarajući svoju filosofiju, prvenstveno gledajući u samog sebe, pokušao da napravi novu zvaničnu religiju svojom teorijom o podrumu svesti, zaboravljajući pri tom da postoji i tavan. Zbog Frojda danas dobar deo ljudske populacije ţivi u neviĎenoj zabludi. Jer, površnost je opasnija od gluposti, isto kao što je poluznanje opasnije od neznanja. Glupost je nemogućnost shvatanja globalnog, a površnost nemogućnost shvatanja suštine. Glup čovek nije opasan, pored njega promiču stvari i ne dodiruju ga, on se ne upušta u njihovo sagledavanje i objašnjenje, i uglavnom ne moţe da smisli ništa plodno ali ni podlo. Sa površnim ljudima stvar je drugačija, oni zagaze u materiju i gaze po njoj, ali ostajući na njenoj površini i, lišeni sposobnosti da sagledaju suštinu materije ili problema, prenose svoje “znanje” dalje, bez ikakve moći poniranja u sagledavanje suštine. Površna osoba nešto zna, nešto je uhvatila u svojim informacijama, nešto uviĎa ali ne do kraja već ovlaš, i to nedovršeno viĎenje potom interpretira da bi ga, tako iskrivljeno, obogaljeno i krivotvoreno, reflektovala u svet…

16

Profile for Prozaonline

Balkanski-trougao-8  

Balkanski-trougao-8  

Advertisement