Page 1

RAD 21. KONGRESA SAVEZA UDRU@EWA FOLKLORISTA JUGOSLAVIJE ^apqina, 17-21. septembra 1974. SVETOZAR POPOVI], VIDOSAVA POPOVI] (BEOGRAD) PRILOG PROU^AVAWU TEHNIKE PLETEWA MATERIJALA I ORNAMENATA NA SEQA^KIM DVOPRE\NIM ^ARAPAMA U BOSNI I HERCEGOVINI (Poseban otisak) Seqa~ke dvopre|ne ~arape, sa odgovaraju}om usmenom tradicijom, koje smo prou~avali na tlu Bosne i Hercegovine, terenska su gra|a s kraja XIX i iz prve polovine XX veka. One su, pored toga {to se na wima odra`ava tehnika pletewa i rada, obrada materijala i razvoj ornamenata iz tog doba, istovremeno i posredna svedo~anstva svog razvoja iz ranijih vremena. Terenska gra|a iz Bosne poti~e iz Mrkowi} Grada, Jajca, Livna, Biha}a, Prijedora, Br~kog, Tuzle, Travnika, Sarajevskog poqa i Fo~e, a iz Hercegovine iz Trebiwa, Gacka, Nevesiwa, Kowica, Mostara i ^apqine (svega 65 pari ~arapa). Kao {to se vidi, gra|a nije bila neznatna samo po broju, ve} nije bila ni sa u`eg prostora g|e je stvarana, ni vremenski ograni~ena samo za jedno razdobqe. Prema tome, mo`e poslu`iti kao materijal za prou~avawe razvoja dvopre|nih ~arapa na teritoriji Bosne i Hercegovine od dolaska Turaka na Badkan, a mo`da i od dolaska Slovena. Kao prilog prou~avawu tehnike pletewa, upotrebi materijala, razvoja i izumirawa dvopre|nih ~arapa u Bosni i Hercegovini izne}emo nekoliko svojih razmatrawa, i to: dvopre|no pletivo na stopalu i gorwi{tima (grli}u), kulturni prostor jednopre|nih i dvopre|nih ~arapa i wihova `ivotna sredina, istovetnost i razlika izme|u dvopre|nog pletiva pravo i rubeno (na poplet), dvopre|no rubeno pletivo tipi~no za na{e jugozapatne krajeve, poreklo i razvoj dva dvopre|na pletiva u Bosni i Hercegovini, i ciq na{e radne hipoteze o ovoj problematici. U Bosni i Hercegovini, a prema tehnici pletewa na stopalu, izdvadaju se dva izrazita tipa seqa~kih ~arapa: ~arape sa jednopre|no i dvopre|no ispletenim stopalom. Izme|u ova dva tipa ima mnogo varijanata, {to zavisi od toga da li je vi{e ili mawe jednopre|nog ili dvopre|nog pletiva na wima, na kome mestu, u kojoj srazmeri. Na onih 65 pari ~arapa, koje smo ranije nabrojali, nismo na{li ni jedno stolalo dvopre|no ispleteno. Isti~emo ovu pojavu, karakteristi~nu za Bosnu i Hercegovinu, zbog toga {to, na primer, u Srbiji, a naro~ito u sredwem i gorwem Timoku, celo stopalo je dvopre|no ispleteno, a sam vrh na stopalu ne samo {to je bogato ispuwen dvopre|nim {arama nego ima, iako je prostor na prstima mali i nepogodan za slo`enije motive, i nekoliko svojih standardnih kompozicija. A to je nesumwivo dokaz da su seqa~ke ~arape u pro{losti dvopre|no pletene od vrha prstiju do kraja na gorwi{tima.


Isto tako i gorwi{ta na seqa~kim ~arapama imala su svoj specifi~an razvoj. A to se vidi u raznovrsnosti wihovih oblika, wihovoj funkciji, upotrebi raznog materijala, razli~itih tehnika rada itd. Izuzetno se isti~u gorwi{ta kod ~arapa na rastri`, skerletnih ~arapa, ili, kako se jo{ u Hercegovini ka`e — kerletne obu}e, po donimantnoj upotrebi rubnog pletiva, i aplicirana gorwi{ta. Prema tome kako su ispletena gorwi{ta (dvopre|no pravo ili rubeno) ili su aplicirana — izdvajaju se tri karakteristi~na tipa: gorwi{ta sa dvolre|nim pletivom pravo i rubeno i aplicirana gorwi{ta sa ne{to dvopre|nog pletiva na svome dowem delu. Izme|u prva dva tipa ima vi{e varijanata, zavisno od toga da li je na wima vi{e ili mawe dvopre|nog pletiva pravo ili rubeno. Tre}i tip gorwi{ta je onaj aplicirani, koji po svojoj tehnici rada, materijalu i {arama nema nikakve veze sa dvopre|nim pletivom: cela su ura|ena od doma}ih i fabri~kih tkanina i drugim nepletenim materijalom. Jedino na wihovom dowem delu, kao {to je re~eno, odr`alo se ne{to dvopre|nog pletiva. Tako su se na gorwi{tima od druge polovine XIX veka desile velike promene u odnasu na wihov prethodni oblik i sadr`aj pa je sve sada na wima postalo raznovrsnije, slo`enije i druga~ije — {areno i bqe{tavo: tu je ve}i broj tehnika rada, mnogo fabri~kog materijala, ali malo ili nikako dvopre|nog ornamentnog, stvarala{tva i bez nekada{we svoje seqa~ke autenti~nosti. Do sredine XIX veka materijal na dvopre|nim ~arapama (vuna) bio je doma}eg porekla. Od tog vremena, pored doma}eg materijala, upotrebqavao se i fabri~ki: kupovna vunica u Hercegovini zvana ruda ili rudica, pamu~ni, svileni i srmeni konac, {irit i gajtan, metalne perle, kop~e i laskavke (a kod bogatijih i srebrne), staklene perle, vune reske itd. Neki od tih materijala (metal, staklo, srma, svila) nisu ni svrsishodni ni prakti~ni, skupi za seqaka, a jevtini po svojoj nameni, jer su bili prazna dekoracija koja je jedino slu`ila da istakne bogatstvo vlasnika, wegov dru{tveni polo`aj i presti`. Kulturni prostor jednopre|nih i dvopre|nih ~arapa bio je razli~ito raslrostrawen sredinom XIX veka, u Bosni, a razli~ito u Hercegovini. Dvopre|ne ~arape plele su se u celoj Bosni, kao i kod wenih suseda u Srbiji, Crnoj Gori, Hercegovini i dinarskoj Hrvatskoj. A reka Sava bi}e mo}na brana jo{ za koju deceniju prodirawa jednopre|nog pletiva iz hrvatske Posavine u konzervativnu dvopre|nu bosansku Posavinu. Tako su se u Bosni ove ~arape, ~vrsto srasle sa svojom primitivnom ekonomsko-dru{tvenom bazom, mnogo du`e odupirale prodirawu ~arapa jednopre|nih sa Primorja. Hercegovina, me|utim, u to doba nije bila takva dvopre|na tvr|ava i dobro za{ti}ena sa svih strana dvopre|nim kulturnim prostorom kao {to je bila Bosna. Na zapadu prema Primorju postojale su dve bre{e za lako prodirawe jednopre|nog pletiva: cela zapadna strana Hercegovine bila je izlo`ena prodoru jednopre|nih ~arapa dolinom doweg toka Neretve i od dubrova~kog Konavqa prema Popovom poqu. Jednopre|ne ~arale u to vreme plele su se du` uskog Dalmatinskog primorja, kao i u gradovima Bosne i Hercegovine, g|e je bila razvijena robno-nov~ana proizvodwa u okviru bur`oaskog dru{tva. U drugoj polovini XIX veka na Primorju robno-nov~ana proizvodwa iz gradova je sve vi{e zahvatala svoje seosko zale|e pa je jedna od propratnih pojava tog procesa i masovna upotreba jednopre|nih ~arapa na selu. O~igledno je da postoje odre|ene veze izme|u ove dve pojave, odnosno da postoji odre|ena zakonitost u promeni izme|u jednopre|nog i dvopre|nog pletiva kao dru{tvene tvorevine i wihove ekonomske-dru{tvene baze u 2


kojoj su ponikle, razvijale se i nestale dvopre|ne ~arape, a jednopre|ne i daqe ostale u upotrebi, ali sada i kod seoskog stanovni{tva. U Bosni i Hercegovini, kako smo kazali, ima dva dvopre|na pletiva. Po sredstvima kojim su ispletena, i po osobinama koje su stvorene takvim pletewem, ova dva pletiva se u mnogome razlikuju. Dvopre|no pletivo pravo ispleteno je sa pet kukastih igala, jako je, puno, savitqivo i meko, petqe wegove imaju oblik kvadrata, wegova ornamentna mre`a su kvadrati u vertikalnom i horizontalnom nizu. Dvopre|no pletivo rubeno plete se jednom kukastom iglom, kruto je, petqe wegove imaju oblik paralelograma, wegova ornamentna mre`a se sastoji od redova paralelograma u vodoravnom i kosom nizu, a zbog kosog polo`aja paralelogrami~nih petqi u nizu vertikalne dimenzije motiva stoje ukoso i ne{to su izdu`ene. Prema gore izlo`enom, ne samo po sredstvima i na~inu kojim su i kako ispletena ve} i u ornamentnim ostvarewima, postoji kvalitativna razlika izme|u dvopre|nog pletiva pravo i rubeno u onim osobinama po kojima se razlikuju. Me|utim, sve te suprotnosti wihova zajedni~ka osobina — dvopre|nost ujediwuje u neraskidivu celinu — u dvopre|no pletivo. Dvopre|nost, je dakle, tehni~ko svojstvo i ono se posti`e na taj na~in {to se plete istovremeno sa dve razli~ite obojene pre|e. Dvopre|nost je izmi{qena i stvorena samo radi toga da bi se mogle plesti dvopre|ne {are pa je zato wihova primarna funkcija u prvom redu ornamentna. Videli smo da je dvopre|no pletivo u Bosni i Hercegovini imalo raznovrstan i slo`en razvoj, naro~ito dvopre|no rubeno. Ova seqa~ka tvorevina kod Srba nije jednako rasprostrawena: Srbi u Bosni i Hercegovini sredinom XIX veka nose dvopre|ne rubene ~arape kao i ostale narodnosti u woj, a kod Srba u Srbiji uop{te nema takvog pletiva. To zna~i da su postojale neke odre|ene prilike ili uslovi za pojavu rubenog pletiva ba{ u Bosni i Hercegovini, a kojih nije bilo u Srbiji — matici zemqi. ^iwenica je da je ovo pletivo ukoreweno jo{ iz ranijih vremena u na{im jugozapadnim krajevima gde je turska uprava ne samo dugo bila na vlasti nego je islamizacija zahvatala i kompletne seqa~ke mase. Prema na{im istra`ivawima, tamo gde je seqa{tvo u masama primilo islam dvopre|no pletivo “rubeno” se plete u svim selima i jedino na takvom tlu ovo pletivo prihva}eno je i od seqa~kih masa nemuslimanske vere. Tako se sada dvopre|no pletivo rubeno plelo zajedno sa dvopre|nim pletivom pravo, pa su dvopre|ne ~arape, u kombinaciji ova dva pletiva, postale bogatije i raznovrsnije po svome obliku i sadr`aju. U daqem istorijskom razvoju i u kombinaciji dve dvopre|ne tehnike, seqanke pletiqe dale su apartna likovna ostvarewa najvi{eg umetni~kog dometa, kakva se po svojoj primitivnosti, originalnosti i po svojoj seqa~koj autenti~nosti ne mogu na}i ni na jednom delu narodne no{we. Na osnovu gore izlo`enih podataka o poreklu i karakteru oba dvopre|na pletiva, na osnovu wihovog nejednako rasprostrawenog kulturnog prostora kod nas, a kod Srba kao etni~ke celine naro~ito, do{li smo do uverewa da su ova dva pletiva prenesena u na{e krajeve ne u isto vreme i ne istim putem. Iz svoje radne hipoteze o poreklu i razvoju seqa~kih ~arapa izdvoji}emo samo delove o dvopre|nom peletivu rubeno, jer je karakteristi~no za Bosnu i Hercegovinu. Dvopre|no pletivo rubeno, kao i dvopre|no pletivo pravo, ali sada ovo posledwe preneseno u na{e jugozapadne krajeve po drugi put, poti~e iz vremena turskih zavojevawa i prodora na Balkan. I tako ova dva pletiva, krenuv{i iz svoje 3


evroazijske domovine u Evropu, kako smo kazali, u dva razli~ita vremena i razli~itim putevima, ponovo su se na{la na Balkanu da tu, u svojoj novoj domovini, na malom bosanskohercegova~kom prostoru, do`ive svoj novi i specifi~an razvoj, i procvat, kakav, mo`da, nisu imala u svojoj evroazijskoj postojbini. Na osnovu ovih podataka, i pretpostavki izvedenih iz wih, poreklo dvopre|nog pletiva “rubenog” treba dovesti u vezu sa narodima islamske vere, odnosno sa narodima orijentalne kulture. Smatramo da se matica zemqa ovog pletiva nalazi u zemqama Bliskog i Sredweg istoka. U kompleksu i kontinuitetu ovih zbivawa nalazi se obja{wewe porekla, razvoja i nastanka oba ova pletiva kod nas i u svetu. Na{ ciq u prou~avawu seqa~kih dvopre|nih ~arapa bio je prodreti {to daqe i dubqe u poreklo, razvoj, i vreme wihova postanka. Mislimo da smo usleli da tu vremensku granicu pomerimo unazad za nekoliko stole}a. Utvrdili smo da su na na{em tlu dvopre|ne ~arape dostigle svoj najvi{i razvoj u prvoj polovini XVIII veka, da su prema motivima i ornamentnim kompozicijama izdeqene na mu{ke i `enske ~arape i da je na na{em tlu, pored nasle|enih motiva iz evroazijske postojbine, stvoren veliki fond {ara i wihovih varijanata. Pored toga, mora se pretpostaviti da je pro{lo mnogo vremena od XVIII veka unazad da se takva dru{tvena tvorevina tehni~ki, ornamentno i kompozicijski razvije i ostvari. Ova seqa~ka tvorevina kao istorijska kategorija implicira iz svog postoje}eg stawa prethodni vrlo dug razvoj koji je i predmet na{ih istra`ivawa.

LITERATURA 1. Zorislava ^uli}, I Narodne no{we u Bosni i Hercegovini II Narodne no{we u Hercegovini. 2. Toma B r a t i }, Narodne no{we u Hercegviini — Glasnik Zemaqskog muzeja u Bosni i Hercegovini, XVIII 1906. 3. Stjepan Jaii}, Porodi~ne zadruge u Isto~noj Hercegovini, Glasnik Zemaqskog muzeja, sv. XXII 1967. 4. Mario P e t r i }, Sastav stanovni{tva Hercegovine, 1963. Rad IX kongresa folklorista. 5. Zorislava M a r k o v i } i Vv. P o p o v i }, Sto~ari balije i kod Qubu{kog i ^apqine, Glasnik Zemaqskog muzeja, H — 1955. 6. Miroslav D r a { k i }, Analiza narodne no{we severozapadne Bosne (doktorska disertacija), 7. Bratislava V l a d i } - K r e s i }, Ukrasne tehnike na vunenim predmetima u isto~noj Hercegovini, Glasvik Zemaqskog muzeja BiH. Etnologija, sv. XXII, Sarajevo, 1967. 8. Qubo M i } o v i }, @ivot i obi~aji Popovaca (SAN, Beograd). 4


Dvopredjne carape  

ETNO STVARALASTVO

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you