Issuu on Google+


Nasilje nad slabijim je moguće kad neko ko ima moć ili ko je fizički snažan misli da sme da bude nasilan ili još gore, da ga nasilje nad slabijim zabavlja i veseli. Sve siledžije misle da smeju da svoj sopstveni strah od drugih pretvaraju u nasilje nad slabijima dokle god nema nikoga da im kaže „ne može!“, tako da koga god baba nije naučila da je bruka i sramota biti siledžija, mora imati nekoga od nas ko će ga to naučiti i tako od njega zaštititi i druge, slabije i njega samog. Odbrana prava drugih se tiču svakoga, a ko ne ume da brani drugoga ne ume ni sebe. GORDANA ČOMIĆ, POTPREDSEDNICA NARODNE SKUPŠTINE Po tome koliko brine o slabijima - meri se snaga i civilizovanost neke zajednice. Često polemišem sa našim ljudima koji tvrde kako je na Zapadu sve "puno invalida, pregojazinih ljudi, dece sa Daunovim sindromom". Činjenica je samo da su oni na Zapadu "vidljivi", da ih se društvo ne stidi, da putuju, šetaju parkovima, idu na plaže. Isti broj takvih ljudi, ako ne i veći, postoji i kod nas na Balkanu ali oni sede "u četiri zida", porodice ih se stide, roditelji takvu decu šetaju samo noću, kada ih niko ne vidi... Svako ko na Balkanu odstupa od "superiornog stereotipa": muškarac, mlad, zdrav, atletski građen, materijalno situiran, hetroseksualan, pripadnik većinskog naroda i većinske konfesije - potencijalno dolazi pod udar diskriminacije: žene, stari, LGBT, bolesni, debeli, siromašni, verske i nacionalne manjine... Zato verujem da je zadatak svakog od nas u privatnom životu a naročito ljudi koji su u poziciji da utiču na društvo (mediji, političari, intelektualci) da svakodnevno štite slabije, pomažu im i tako doprinesu da društvo u kojem živimo bude tolerantno i podnošljivo za život svim kategorijama stanovništva. ROBERT ČOBAN, IZDAVAČ MAGAZINA „Slabiji“ nisu zaista slabiji od „nas“. Njihove borbe su teške, njihovi potezi smeliji nego što možemo da shvatimo. Njihov život nije lak. Nije ni naš, ali se mnogi „slabiji“ suočavaju sa već uvreženom diskriminacijom, i moraju se boriti za normalan život, više nego mi, koji ga podrazumevamo. Olakšajte im. Ne okrećite glavu. Shvatite ih. Pomozite im. Nećemo postati normalna država, dok god se na njih lepe etikete i na taj način zapravo demonstrira istinita slabost društva. IVANA KONSTANTINOVIĆ, NOVINARKA


OPTIMIST

SADRŽAJ

Osnivač i izdavač: Gej lezbejski info centar Glavni i odgovorni urednik: Predrag M. Azdejković Grafička produkcija: Rabbit and Rabbit design Fotografija naslovne strane:  Army of Lovers Urednik Urbanlook.info: Srđan Šveljo Saradnici: Milan Nikolić, Jelena A, Milan A, Markiza de Sada, Zoran Janković, Marijan K, Nemanja M, Miša S, Tamara Skrozza, Dragan Jovanović, Pavle Radovanović Web: www.optimist.rs www.gej.rs www.gayecho.com E-mail: optimistmagazin@gmail.com Štampa: Newpress (www.newpress.co.rs)

TEMA BROJA U susret Paradi ponosa: Ponos i druge priče.................................8 ANKETA Da li će se održati Parada ponosa?..............................................12 INTERVJU Zdravko Cimbaljević: Povorka ponosa u Budvi je istorijska.........14 KOLUMNA Vladimir Putin - Napoleon homofobije........................................18 AKTIVIZAM Da li je u Srbiji moguć ruski scenario?..........................................20 AKTIVIZAM Da li su gej grupe napustile Bradleya Manninga?........................22 QUEER SAVETA Saveti za sigurniji online dating....................................................24 INTERVJU Army of Lovers: Naše oružje je ljubav..........................................26 KOLUMNA ... Pod maskama...........................................................................28 IKONOSTAS Zašto Ceca nije gej ikona..............................................................30 MODIRANJE UrbanLook.info............................................................................32 AKTIVIZAM Vjeran Miladinović Merlinka “dobio” ulicu u Beogradu..............36 POP ART Nevena Prijić - Love dolls.............................................................38 FILM Džodi Foster u filmu Elizijum........................................................42 FOTO Nikola Đikić - Portreti i autoportreti............................................44 TV SERIJE Vicious: Ljubav do poslednjeg ujeda...........................................49 MUZIKA Trideset godina od smrti Klausa Nomija......................................50 ISTORIJA Gej Novi Sad: Al’ se nekad dobro.................................................52 ISTORIJA LGBT naučnici koji su zadužili civilizaciju......................................54 PSIHOLOGIJA Empatija: Život u tesnim cipelama..............................................58 PUTOVANJA “Vreli” dani u Stokholmu.............................................................60 Sitges: Evropsko gej letovalište broj 1..........................................61 STRIP Gaysome!.....................................................................................63

Magazin možete čitati i na:

Podrška:

Magazin prihvata nadležnost:

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 305 OPTIMIST : vodič kroz gej Srbiju / glavni i odgovorni urednik Predrag M. Azdejković. God. 1, br. 1 (jun 2011)- . - [S. l.] : Regionalni info centar, 2011- (Smederevo : Newpress). - 21 cm Dvomesečno. - Naslov 1. broja: Optimizam ISSN 2217-6756 = Optimist COBISS.SR-ID 186184972

Distribucija:

Komentare, predloge, vaše tekstove i ideje možete slati na našu e-mail adresu: optimistmagazin@gmail.com


Belgrade Pride Week od 20. do 29. septembra Beograd Prajd ne čini samo šetnja i osvajanje ulica već i osvajanje različitih prostora u gradu. Na taj se način proširuju prostori koji ne samo da su sigurni, već i afirmišu različitosti, čineći da se svi u ovom gradu (a i šire), osećaju dobrodošlim. Zapravo, Nedelja ponosa ili Pride Week su suštinski deo cele manifestacije. Nedelja ponosa se održava od 2010, a ove godine trajaće od 20-29. septembra, tri dana duže nego prošle. Tokom deset dana trajanja obuhvatiće najrazličitije sadržaje kojima LGBT zajednica želi da ukaže na probleme sa kojima se suočava, ali i da široj publici ponudi i brojne edukativne, kulturne i umetničke sadržaje kojima bi približila njenu svakodnevnu egzistenciju. Nedelja ponosa je podeljena u nekoliko celina. Debatni program će se odvijati u Medija centru na Terazijama i tokom njega biće organizovane konferencije za novinare, debate, promocije i okrugli stolovi na kojima će se predstaviti i analizirati najaktuelnija pitanja vezana za položaj LGBT zajednice u Srbiji. Kao i prošle godine govoriće predstavnici različitih organizacija za ljudska prava, institucija, ljudi iz različitih društvenih sfera. Od ove godine Nedelja ponosa uvodi i novu programsku celinu pod nazivom Artist's Talk gde će se predstaviti zanimljiva imena iz sveta umetnosti koja će govoriti o svom radu, stvaralaštvu i dodirima sa queer kulturom. Pored filmskog programa koji će biti svakodnevno organizovan i ove godine publika će moći da uživa u Queer salonu, večerima poezije, pozorišnim predstavama, izložbama i koncertima među kojima se svakako izdvaja nastup legendarne grupe Army Of Lovers. Tokom čitave nedelje biće organizovane i različite žurke i druženja, a svi zainteresovani posetioci moći će redovno da se informišu o dešavanjima preko društvenih mreža, portala i programa koji će ove godine biti distribuiran na nekoliko mesta u gradu.


8 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

U SUSRET PARADI PONOS

I

storija beogradskog Prajda više je nego uzbudljiva: prepuna iznenađujućih obrta, traženja pravog modela opstanka, sukobljenih mišljenja, različitih kompromisa, skandaloznih izjava i postupaka nadležnih državnih činovnika i, nažalost, često razbijenih glava i uličnih nemira. Zahvaljujući svemu tome, jedina konstanta ovog događaja jeste – neizvesnost. Ko će ga podržati, a ko osuditi? Koliko će biti policije, a koliko huligana? Ko će šta reći? Ko će se pojaviti? I, konačno, da li će Prajd uopšte biti održan? Uvek nekako tokom leta, dok se bliži “Dan D”, Prajd i sve što je s njim u vezi, postaje jedna od najvažnijih društveno-političko-estradnih tema. Jedna od retkih koja s godinama nije izgubila ništa na snazi. Ovogodišnji Prajd, koncipiran kao “Prajd vik”, trajaće od 20. do 29. septembra. Prema rečima Gorana Miletića iz Organizacionog odbora, planirano je mnogo više debata nego prošle godine, zakazan je koncert grupe “Army of Lovers”, a svakodnevno će biti filmskih projekcija, izložbi i pozorišnih predstava. Nedelja inače počinje Međunarodnom konferencijom o slobodi okupljanja za LGBT osobe (20. i 21. septembar), a zatvara se Prajd forumom 27. septembra, kada će govoriti svi najbitniji gosti. Idućeg dana, biće organizovana i šetnja, kao sastavni deo Prajd vika. Iako ovako bogat program deluje više nego atraktivno, još od prošle godine deo javnosti pita se zašto se nekadašnji Prajd pretvorio u višednevni događaj – tim pre što se i sama šetnja pokazala kao izazov koji, ni posle dvanaest godina pokušaja, nije do kraja i u pravom smislu realizovan. “Višednevni događaj je potreban kao protivteža tako drastičnom kršenju ljudskih prava, kao što je zabrana Prajda. O šetnji možete misliti šta god hoćete, možete je voleti ili ne, ali standard na evropskom kontinentu jeste da je ne smete zabraniti i da učesnike morate zaštititi. Naše vlasti to ne razumeju, a kao odgovor na to, mi širimo broj prostora i dana kada imamo Prajd”, kaže Miletić. SLOŽNI: Različiti koncepti Prajda nisu tema kojom se bavi samo šira javnost, već i tačka

na kojoj su se prethodnih godina lomila koplja i unutar LGBT zajednice: na meksičke serije su ponekad ličili sukobi različitih organizacija i viđenijih pojedinaca, što jeste bilo zanimljivo za tabloide, ali svakako nije doprinosilo ni Prajdu, ni zajednici. “Što se tiče Prajda, ali i celokupnog LGBT aktivizma, jedinstvo nije moguće, niti je potrebno. Ono što jeste potrebno, čak neophodno, jeste međusobno uvažavanje, poštovanje i prihvatanje”, kaže Jovanka Todorović iz Labrisa. “Ponekad


TEMA BROJA

Foto: Saša Čolić

SA: PONOS I DRUGE PRIČE

se čini da se ni od jednog društvenog pokreta ne zahteva jedinstvo, već da se ono traži samo LGBT organizacijama, dok se vrlo često odsustvo tog jedinstva vidi kao dragoceni potencijal za urušavanje kredibiliteta od strane onih koji ne žele da se bave pravima LGBT osoba”. Po njenim rečima, ovaj Prajd je najinkluzivniji do sada, a samo u Labrisu organizovane su dve radionice na kojima su ideje i sugestije za sadržaj manifestacije iznele i žene koje nisu aktivistkinje, ali “koje zbog isto-

polne seksualne orijentacije osećaju potrebu da se bar tih nekoliko dana uključe i budu u pravom smislu članice zajednice”. HOMO POLITICUS: Dani pred Prajd istovremeno su i dani su kada domaći političari imaju priliku da se bar o jednoj stvari izjasne jasno, glasno i nedvosmisleno. No, kao i u drugim slučajevima tu šansu obično ne iskoriste: čini se zapravo da je jedino Dragan Marković-Palma pošten, vrlo čvrst na svojoj ekstremno homofobičnoj poziciji. Svi ostali bi da – ako je ikako moguće – budu i tamo i ovamo, na obe strane. Iliti, što bi mangupi rekli, da se “j.., a da im ne uđe”. Nažalost, to u životu, bilo da je u pitanju Prajd ili nešto drugo, ne biva. U tom smislu, karakterstični su odgovori na najpopularnije novinarsko pitanje koje je dosadilo i bogu i narodu: “Da li biste se pojavili u Povorci ponosa?”. Ako je verovati novinarskim arhivama, osim pomenutog Palme, niko tu nije odgovorio negativno. Većina se dičila svojom tolerancijom i potom upotrebila famozno ALI. Ja podržavam pravo na različitost, ALI... Svako ima pravo na otvoreno ispoljavanje svoje seksualnosti, ALI... Podražavam ustavom zagarantovana prava građana, ALI... Šampion ovog otvorenog licemerja svakako je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas sa čuvenom izjavom o tome da svako može da radi šta hoće, ALI u svoja četiri zida, a ne na ulicama glavnog grada. Rezultat ove već bezbroj puta viđene verbalne igranke jeste da se na Prajdu od političara pojave samo oni koji su po svojoj vokaciji zaduženi za ljudska prava. Posle svih ovih godina, postavlja se stoga pitanje da li je podrška političara uopšte neophodna i da li Prajd može da bude pravi Prajd i bez njih. “Generalno, na Prajdovima u drugim zemljama nema političara. Eventualno se pojavi ministar za ljudska prava ili neko na sličnoj funkciji i to je to. Kod nas je to ipak važnije pitanje, jer je situacija drugačija. Domaći političari će se na našem Prajdu pojaviti kad Prajd bude postao mejnstrim”, kaže Boban Stojanović.

9 _____


10 _____

OPTIMIST Drugih dvoje sagovornika Optimista, međutim, ističu da je potrebno da ovdašnji političari pređu s deklarativnih izjava na konkretna dela – pre svega iz bezbednosnih razloga, kao i zbog obaveze da poštuju Ustav. Po rečima Gorana Miletića, verbalna podrška uvek je prisutna, a saradnja sa Kancelarijom za ljudska i manjinska prava i svim drugim državnim organima dobra: “Ali, svi sastanci koje imamo sa njima, gde se sve detaljno dogovaramo, nisu odlučujući za ono što ljude najviše zanima, a to je “da li ćemo se u subotu šetati zajedno?” Svi dobro znamo ko o tome odlučuje i prebacivanje bilo kakve odgovornosti na organizatore je veoma nepristojno. Ono što sasvim sigurno znamo jeste da dva ključna političara u zemlji lično imaju dovoljno razumevanja za probleme sa kojima se suočava LGBT zajednica. Potrebno je da to lično razumevanje pretoče u konkretnu akciju. Prajd je idealna prilika za to”. Ističući da političari moraju da shvate kako rade posao ministra i posao poslanika, a ne obavljaju funkciju koja im je bogom dana i večna, Jovanka Todorović kaže da zbog toga nema mesta za izjave tipa “ja sam tradicionalan čovek, hrišćanin i zato sam protiv toga”. Naprotiv, smatra ona, “njih niko ne pita kakve su seksualne orijentacije ili religijskog verovanja, oni su tu da, više nego bilo ko drugi, poštuju zakone koji garantuju slobodu oku-

www.optimist.rs pljanja za sve”. OSOBA X: Mesec dana pred Prajd, domaća politička podrška stiže od Kancelarije za ljudska i manjinska prava, kao i od poverenice za zaštitu ravnopravnosti, dok je ona međunarodna mnogo jača. Švedska ministarka za EU Birgita Olson dolazi na Prajd, otvara Prajd forum i učestvuje u šetnji, dok je šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer poziciju te institucije više nego jasno izneo u pismu organizacionom odboru. Tu je naveo da EU nastavlja da podržava LGBT zajednicu, zahteva poštovanje ustavnog prava na slobodno okupljanje i podseća na odluku Ustavnog suda Srbije prema kojoj su zabrane Beograd prajda protivustavne. Konačno, Dežer je najavio da će Delegacija EU i ove godine učestvovati na Prajdu. U međuvremenu, glavna misterija jeste da li će se neko od viđenijih političara pojaviti na Prajdu glavom i bradom. Goran Miletić kaže da bi bilo kada bi došli predstavnici svih partija, dok bi za LGBT zajednicu mnogo značilo da najviši predstavnici države dođu i pokažu da su “podrška građanima koji su izloženi nasilju i diskriminaciji”, odnosno da svoje izjave potkrepe “makar prisustvom”. S druge strane, Boban Stojanović navodi da bi, u skladu s praksom u drugim gradovima, bilo logično da se pojavi Dragan Đilas. Iako to u


TEMA BROJA

organizacionom odboru ne kažu, jasno je ipak da bi pravu revoluciju predstavljalo prisustvo Aleksandra Vučića ili Ivice Dačića. No, tu sliku je zaista teško zamisliti, posebno u situaciji u kojoj oni imaju obilje “važnih problema” kojima se bave i koji su im odlično opravdanje za neprisustvovanje. Prisustvo viđenijih političara ili (dozvolimo sebi jedan izlet u maštu) crkvenih velikodostojnika bio bi – ako ništa drugo – garancija bezbednosti učesnika, što je samo po sebi velika stvar. Poredeći povorku ponosa u Splitu 2011, kada nije bilo političara i kada su izbili nemiri, i povorku ponosa 2012, kada su se pojavili svi istaknutiji državni funkcioneri i bezbednost bila na zavidnom nivou, Jovanka Todorović iznosi jednu zanimljivu epizodu: “Kada sam 2012. na proslavi Dana nezavisnosti u Ambasadi SAD to svoje zapažanje podelila sa Vučićem, on mi je rekao “Oprostite žurim”. Time je pokazao da ne brine o građanima seksualne orijentacije koja mu se lično ne dopada. To je nedopustivo. Ali ostavljam prostor, da se ovaj neodgovorni političar promenio. Lično, smatram da bi bilo politički zrelo i odgovorno da se pojavi na paradi zajedno sa premijerom Dačićem. Ali, kada je reč o tome koga bih ja lično volela da vidim - to su svakako dvojica funkcionera SNS i SPS koji su nedavno

snimljeni u ljubavnom zanosu u šumi kod Bora – njihovo “autovanje” bilo bi odskočna daska za ljudska prava LGBT osoba. Kačavenda bi bio najkontraverzniji učesnik prajda, ali sigurno bi doprineo smanjenju stigme LGBT osoba koja pod uticajem crkve ne jenjava”. U međuvremenu, daleko od svih sastanaka u vezi sa Prajdom, daleko od političara i pitanja o kojima se ovih dana raspravlja u nevladinom sektoru, mnogo javnosti nepoznatih LGBT osoba razmišlja šta im je činiti: da li je njihovo mesto zaista u povorci, na ovoj ili onoj tribini, na ovoj ili onoj izložbi ili projekciji u okviru Prajd vika. Ta pitanja su zapravo i najvažnija u kontekstu Prajda, jer direktno utiču na budućnost LGBT zajednice u Srbiji. Tek kad i tek ako kompletna LGBT zajednica bude shvatila da od Prajda ima i neku konkretnu korist – poboljšanje vidljivosti, ostvarivanje elementarnih ljudskih prava ili makar dobar osećaj i pozitivnu vibraciju – Prajd će zaista postati ono što bi trebalo da bude. Ne tribina za političarsko licemerje i propagiranje navodne tolerancije, ne prilika za agresiju razgoropađenih navijača i fašista, ne estradni i NGO hepening, već manifestacija koja ukazuje na diskriminaciju i tako doprinosi da se i u zemlji Srbiji ljudi osećaju kao ljudi. PIŠE: TAMARA SKROZZA

11 _____


12 _____

OPTIMIST ANKETA: Da li mislite da će se ove godine održati Parada ponosa i da li biste išli ako se desi?

www.optimist.rs Ne znam da li će se održati, u Srbiji je sve nemoguće moguće i obratno. Ja ne bih išao jer ne volim nikakve gužve i okupljanja, a sem toga plašim se huligana, primitivaca... BORISLAV

Uz nadu da se neće održati i ne verujem da će da se održi! Ne bih išla kao ni jedne godine do sad znajući šta i ko stoji iza Parade ponosa u Srbiji i sa kojim ciljem, to je prvenstveni razlog. Sekundarni i ne manje bitan razlog je to što ne samo da verujem već i znam da šetnja ovakve vrste nije rešenje problema LGBT populacije u Srbiji i okruženju jer smo pokušali, uporno nailazimo na isto ali organizatori iz ni malo nesebičnih razloga teraju po svome iz godine u godinu. Rešenje jeste naša vidljivost ali tako da se izađe i protestvuje, kao što gladni i otpušteni radnici sa svim svojim problemima, protestuju ispred nadležnih organa, i rešenje jeste da budemo iskreni pred sobom i drugima šta smo i ko smo. Ne da to budemo samo u gej klubovima i u četiri zida, na šta sebe teramo i dan danas, već da to budemo uvek i svuda. Rešenje je da razgovaramo sa ljudima i pokusamo da im pružimo uvid u to šta LGBT jeste, uvid u probleme, jer to donosi rešenje i to ne govorim napamet. JELENA Mislim da će se održati i ako se desi idem. Mislim da je bitno da se održi i podrži politički i da se pokaže iznutra da postoje određeni pojedinci koji bez obzira što se ne identifikuju sa spektrom identiteta koje promovišu organizatori, podržavaju njihovu promociju, ali i povećavaju vidljivost kako unutar te zajednice, tako i u društvu u celini. NIKOLA

Ne mislim da će se održati jer ne vidim da postoji politička volja i aktivistička ozbiljnost za tako nešto. Pride week verovatno da, sama šetnja ne. Ali ukoliko je bude, verovatno bih išao, ispratio sam Pride week i prošle godine tako da ne vidim zašto ne bih i ove. NEMANJA

Teško je oceniti s obzirom na to da su organizatori više nego netransparentni. Naročito kada je u pitanju bezbednost povorke. Kao bivšem aktivisti, bilo bi mi drago da učestvujem u povorci, ali to ću učiniti samo ako budem potpuno siguran da ću doživeti kraj pomenute. MIHAILO Da, išla bih, bila sam na prethodnim. Nisam sigurna da li će se održati, mada za to saznamo par dana pre održavanja. VESNA

Ne verujem da će biti održana, jer pored političke volje potrebna je i želja organizatora da se ista održi, ali nisam siguran da i kod jednih i kod drugih ta želja postoji. Ne bih učestvovao na Paradi ponosa, jer, prvo i najosnovnije - nemam poverenja u ljude iz organizacije. Moje mišljenje je da više rade na promociji sebe i organizacije kojoj pripadaju, nego na tome da se konačno stvore uslovi da se održi Parada ponosa bez nasilja, a da se učesnici te Parade osećaju bezbedno. ALEKSANDAR


ANKETA Ne mislim da će se održati jer nemam poverenja u organizacioni odbor. Sa obzirom da smo imali prilike da se u prethodne dve godine uverimo u sarkastično rečeno, efikasnost i rad te organizacije, čisto sumnjam da ćemo u skorije vreme imati uspešno organizovanu Paradu Ponosa u Beogradu. Za organizaciju takvog skupa ipak treba uložiti daleko više rada i mogućnost saradnje sa drugim LGBT organizacijama i službama grada kao i sa MUPom. Ako bi se desila svakako bi išao bez obzira na to ko stoji iza organizacije iste, jer smatram da je cilj same Parade da prvenstveno pomogne LGBT zajednici i pokaže svakom pripadniku LGBT populacije da nije usamljen i da ne treba da zatvori ceo svoj život u četiri zida. Nadam se da ćemo u budućnosti imati priliku da to i ostvarimo. ALEKS

Moguće je da će se desiti, to je u interesu aktuelne vlade, ono kao fazon, da se pokažu pred Evropom, plus što su Crnogorci održali jednu u Budvi, biće sramota da i naši ne održe. Ići ću naravno, nisam nikad bio pička. IVAN Učestvovala 2010. i 2012. u programu Pride Weeka i podržala Pride iz ličnih a ne političkih ubeđenja. Ne mogu da procenim da li će Pride biti održan u Beogradu ove godine, ali ću opet biti tamo ako bude održan. BILJANA

Mislim da će se Parada održati iz dva razloga: Prvi je to što se država uozbiljila i po prvi put odlučila da bude država, a drugi i možda važniji je zato što se to od nas očekuje kad je EU u pitanju. Ukoliko do Prajda dođe neću imati problem da na njega odem. UROŠ

Mislim da se ove godine Parada ponosa ponovo neće održati, jer u Srbiji ne postoji politička volja za tim. Jedan od presudnih faktora zbog kojih Prajda ni ove godine neće biti, svakako je i „unutrašnji“ faktor, odnosno podela na zaraćene klanove LGBT zajednice. Gledano iz ove perspektive otišao bih na Prajd ukoliko bude organizovan i adekvatno obezbeđen. Mislim da je odlazak na Paradu ponosa neka vrsta naše građanske dužnosti, kao vid borbe za bolji položaj LGBT populacije u društvu. JANKO

Parada ponosa će se održati od 20. do 29. septembra 2013. godine, kako je i najavljeno tokom održavanja prethodne Parade Ponosa. Festival ljubavi, vere i nade,uz kreativnost i kvirnost u duginim bojama, ne može nikakva sila da zaustavi jer je to prirodan proces. Ljudi se vole - pre svega, veruju u zakone pravde i nadaju se da će dočekati njihovo ostvarenje u praksi. Sama šetnja je nešto sasvim drugo. Svima nam je zagarantovano pravo na javno okupljanje. Zašto u državi Srbiji neki građani to pravo imaju, a neki nemaju, isto je kao i pitati zašto se neki voze skupim limuzinama, dok neki ni za jelo i lek deci nemaju. Mnogi pitaju čime se to mi, pripadnici LGBT zajednice ponosimo... Znate kako, uprkos onome što nam mediji saopštavaju o nabijanju „prsta u oko“, PONOS je suprotno od STIDA. Predugo nas teraju da se stidimo svoje homosekuslanosti. SONJA

13 _____


14 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Zdravko Cimbaljević: Povorka U julu organizovana je prva Parada ponosa u Budvi, a manifestacija je protekla u znaku sukoba policije i protivnika gej parade. Oko 30 ljudi učestvovalo je na Paradi ponosa koji je organizovao LGBT forum Progres. Razgovarali smo sa predsednikom te organizacije Zdravkom Cimbaljevićem. Organizovana je Povorka ponosa u Budvi. Koliko si zadovoljan (odnosom države, policije, građana)? Da li može okarakterisati kao uspeh ili neuspeh? Iza Povorke ponosa u Budvi stoji uspjeh. Puni društveni uspjeh. LGBT Forum Progres pokazao je svoju ozbiljnost, kapacitete i riješenost da nastavi s politikom i praksom zastupanja LGBT zajednice i koncepta unapređenja društvenog prihvatanja LGBT osoba. U Crnoj Gori, izuzetno tradicionalističkoj sredini, organizovana je prva Povorka ponosa. To je istorijska činjenica koja, dugoročno, mora ubrzati mentalitetsko poboljšanje i sazrijevanje. Za dominantnu većinu u ovoj zemlji homoseksualnost je bolest a različita seksualna orjentacija neprihvatljiva za etičke vrijednosti. Prvom Povorkom LGBT zajednica je napokon pokazala svoju vidljivost ali i odlučnost da prkosi i protivi se svojoj marginalizaciji. LGBT zajednica napokon se identifikovala kao ozbiljan i autonoman društveni, kulturološki i politički faktor na koji treba računati. Budvanski Pride nosi i snažnu poruku donosiocima odluka na svim nivoima. Posebno zato što je ubrzao razotkrivanja na političkoj sceni, ali i u civilnom društvu. Od budvanskog Prida sve će postati jasnije, ali i čistije. Postojali su užasni pritisci, kako institucionalni tako i neformalni, da se Prajd u Budvi ne desi. Prajd je pokazao da LGBT osobe nisu prihvatljiva grupa ni za vjerske strukture, većinu političkih partija, većinu donosilaca odluka i službenika države, na žalost ni za dobar dio lidera civilnog društva. Bilo je teško spram njihovih snažnih uticaja i pritisaka ostati neutralan i stvar dovesti do kraja. Vlada je pokazala punu ozbiljnost i potvrdila evropski identitet. Policija, s kojom smo puno radili poslednje tri godine, bila je na visini zadatka. Policija je odbranila misiju služenja i zaštite građanina. Njenim pristupom na samom Prajdu smo potpuno zadovoljni. Nimalo,

na žalost nismo zadovoljni, onim što policija čini da se procesuira nasilje s Prajda i poveća bezbjednost rukovodstva i članova LGBT Foruma Progres kao i svih onih koji su se solidarisali s crnogorskom LGBT zajednicom. Nedeljama pre i posle Povorke ponosa bio si bombardovan pretnjama. Da li se plašiš za svoju bezbednost? Šta se dešava s tim pretnjama? Negativna strana budvanskog Prajda je eskalacija mržnje i nasilja. Po prvi put se osjećam užasno nesigurno. Bilo je teško kada sam se autovao ali je nakon Prajda, moram priznati, mnogo gore. Registrujemo povećano nasilje u svim gradovima. Protivnici ljudskih prava i LGBT osoba kao da su postali vidljiviji, brojniji i organizovaniji. Postaje nemoguće izaći na ulicu. Kompletno rukovodstvo Progresa je ugroženo. Svi su počeli da nas izbjegavaju. Niko neće probleme i neprijatnosti na ulici. LGBT aktivisti postali su mete. Policija tvrdi


INTERVJU

a ponosa u Budvi je istorijska da smo sigurni. Siguran sam u svom stanu i kancelariji. Nigdje drugo. To nas boli. To nije sloboda. Najnoviji slučaj napada na predsjednika Upravnog odbora Progresa potvrđuje da više nismo sigurni ni u domovima u kojima živimo. Taj primjer potvrđuje koliko su policijske procjene bezbjednosnog rizika limitirane pa i neozbiljne. Ipak u cijeloj situaciji trudimo se biti konstruktivni. Sve uredno prijavljujemo. Riječ o oko 200 incidenata na ulici, telefonom, poštom, socijalnim mrežama. Pratimo preduzimanje službenih radnji. Cijenimo da je napokon vrijeme da neko u ovoj zemlji i krivično odgovara zbog nasilja nad LGBT osobama. Uz pomoć ambasade SAD u Podgorici sprovodimo program pravne pomoći. Zahvaljujući tome u prilici smo da registrujemo sve slučajeve, pažljivo ih pratimo i analiziramo. Snaga i ozbiljnost crnogorske države dodatno se može potvrditi, ili devalvirati, kroz efikasnost njenog pravosuđa. Bio si u Vankuveru kao grand maršal njihove Povorke ponosa. Koliko ti je važna podrška LGBT aktivista iz inostranstva za tvoje aktivnosti u Crnoj Gori i kako se ta podška manifestuje? Svi volimo, korektno je reći, da se naš rad poštuje

i potvrđuje njegov smisao. Posebno u oblasti ljudskih prava. Posebno na ovim prostorima, gdje se suočavamo s brojnim izazovima i opstrukcijama. Jako sam ponosan na ukazanoj časti i povjerenju. Osjećaj da predvodite takav događaj i da predstavljate jednu zemlju i naciju, njenu LGBT zajednicu i organizaciju, je jedinstven. Kod nas se to još nedovoljno razumije. Ali jednom će se shvatiti da su i to prilike, poput vrhunskih sportskih događaja, za promociju zemlje, njenih potencijala i rezultata. Odlazak za Vankuver je bio u dobrom tajmingu. Policija nam je savjetovala da privremeno svi odemo iz zemlje. Vjerujem da je to pomoglo mojoj sigurnosti. Bar na kratko opet sam se osjećao čovjekom s dostojanstvom kojeg drugi poštuju. U Crnoj Gori, počev od moje porodice pa na dalje, predmet sam pljuvanja, odricanja, psovanja i prebijanja. Ipak, svakog se jutra probudim i kažem da će ovo biti bolji dan. Strpljenje i trud nas još nisu izdali. Međunarodna podrška je od ključne važnosti. Posebno je dragocjena kako bi se naša politička elita ohrabrila da nastavi sa reformama i socijalnim promjenama. Međunarodni faktor je ključan da bi bili zaštićeni. Bez međunarodne pažnje LGBT osobe u ovom dijelu Evrope bi linčovali. Znanje da postoje prijatelji i solidarni pokreti u inostranstvu izuzetno su potrebni i za jačanje LGBT zajednice. Da li podržavate Povorku ponosa u Podgorici koju organizuje Queer Montenegro i kakvu saradnju sa tom organizacijom imate? LGBT Forum Progres svakako ne zastupa, niti dozvoljava, ekskluzivitet na polju ljudskih LGBT prava ali želi da njeguje sjećanje sazrijavanja ideje o Povorci ponosa koju smo po prvi put javno predstavili prije više od dvije godine. Podržavamo organizovanje svakog događaja ponosa i na njemu ćemo biti prisutni. Krajem maja ove godine Progres je inicirao uspostavljanje pune programske i tehničke saradnje sa NVO Queer Montenegro. Predložili smo formiranje međusobnih timova koji bi, na paritetnoj osnovi, u utvrđenom roku, utvrdili oblasti saradnje i prioritete LGBT zajednice. Jedan od timova isključivo bi se bavio pitanjem organizovanja Povorki ponosa u

15 _____


16 _____

OPTIMIST Crnoj Gori. Progres se od svog osnivanja zalaže za jačanje kapaciteta i osnaživanje LGBT zajednice da postane vidljivija u crnogorskom društvu. Odmah po usvajanju Nacionalne LGBT politike organi Progresa su pripremili i usvojili program „Vidljiva LGBT zajednica“. U sklopu ovog programa realizovan je i budvanski Prajd. Planiramo, do septembra 2014., organizovati u svakoj opštini po jednu javnu LGBT manifestaciju. U to spada i nacionalni Prajd, u Podgorici. Cijenimo da je od ključne važnosti da naše dvije, i sve ostale, organizacije zajednički pripreme i organizuju ovaj događaj. Mišljenja smo, zbog ukupne snage zajednice i korišćenja resursa, da Podgorici nisu, u istom mjesecu, potrebna dva Prajda. Opredjeljenje LGBT Foruma Progres je da se između dvije organizacije uspostavi puno povjerenje, napravi dogovor o ulogama i aktivnostima, međusobnom uključivanju u pojedinačne i razvijanje zajedničkih aktivnosti, zaključi Sporazum o međusobnoj saradnji te da se u interesu LGBT zajednice riješi pitanje šetnji i Povorki ponosa LGBT zajednice. Koliko je podrška vlasti Crne Gore realna a koliko samo lepo slovo na papiru? Vlada Crne Gore pruža istinsku i doslednu podršku unapređenju ljudskih prava LGBT osoba. To se manifestuje kroz izmjene i dopune određenih zakona a posebno kroz usvajanje veoma kvalitenog programskog dokumenta pod nazivom Strategija Vlade Crne Gore za unapređenje kvaliteta života LGBT osoba. U sistemu Vlade i dalje ima snažnih otpora LGBT pravima i u praksi brojni državni službenici i funkcioneri rade sve što mogu da opstruiraju napredak. Odnos lokalnih vlasti je izuzetno problematičan i zabrinjava. Tom pitanju niko ne posvećuje pažnju a na tom nivou LGBT pokret trpi užasnu diskriminaciju i ignorisanje. Da li možeš da napraviš presek stanja od kada si počeo da se baviš aktivizmom i danas, koliko se situacija promenila, na bolje ili loše? Bezbjednosno i kulturološki sve je ostalo isto ali smo policiju itekako, na bolje, promijenili. Rak rana sistema i dalje su državni tužioci, neefikasno sudstvo i, prema LGBT, neprijateljsko i licemjerno obrazovanje. Promijenila se, sasvim, politička podrška. Problem više nije u vlasti, vladajućem establišmentu, kako je to bilo kada sam se autovao. Danas je veći problem u demokratskoj alternativi, većem dijelu opozicije, koja na žalost, regrutuje, uz Crkvu, protivnike ljudskih prava i ravnopravnosti LGBT osoba. Nikako da shvate da se s tom plat-

www.optimist.rs

formom demokratskim putem ne može osvojiti vlast. LGBT zajednica očekuje i zahtijeva puno više senzibiliteta i korektnosti od opozicionih struktura. Kako na vaše aktivnost gleda LGBT populacija? Koliko je zadovoljna vašim radom? Uspjeli smo prilično da organizujemo LGBT zajednicu u Crnoj Gori. Nakon Prajda u Budvi organizaciji je pristupilo 30-tak novih članova. To je izuzetno priznanje u ovoj sredini. Progres posebno može biti zadovoljan intelektualnom LGBT elitom koju je okupio i pridobio uz svoj program. Na dnevnoj osnovi dostupni smo članstvu ali i ukupnoj zajednici, bez izuzetka, u rješavanju svih pitanja. Dosljedno pratimo potrebe LGBT zajednice i uspješno ih javno zastupamo. Zajednica itekako cijeni činjenice da smo unaprijedili kvalitet medijskog izvještavanja o LGBT osobama i pravima, kapacitete policije, povećali procesuiranje nasilja i mržnje nad LGBT osobama pred pravosuđem, dobili prve pravne bitke, izmijenili zakone kojima smo poboljšali tretman LGBT osoba, posebno trans osoba, doprinijeli kvalitetu i usvajanju vladine LGBT politike. Kako motivisati veći broj LGBT osoba da se priključi aktivizmu? Izuzetno zahtjevan proces. LGBT osobe, koje su posvećene ljudskim pravima, i dalje radije aktivizam ostvaruju kroz druge uopštene NVO, koje se obično bave svim i svačim. Uglavnom se plaše ili klone etiketiranja i prepoznavanja u LGBT dimenziji. Kroz kvalitetnu i odgovornu pripremu i reali-


INTERVJU NAJZAD SE PROBUDILA I CRNA GORA!

zaciju programa Progres se rezultatima trudi motivisati LGBT zajednicu za snažniju podršku. Neki žele biti vidljivi neki, posebno bogatiji i uticajniji članovi, žele djelovati iz sjenke. Uspostavili smo i nekoliko servisa koji direktno regrutuju novo članstvo. Pored LGBT Skloništa, koje je proizvelo najveći broj aktivista, uspostavljen je i program psiho-socijalne podrške i javnog zastupanja koji itekako, svojim rezultatima, motivišu na aktivizam. Razvili smo i stipendijski program kao i socijalni fond koji pomaže socijalno ugrožene članove LGBT zajednice. Njegujemo solidarnost i želimo smanjiti posljedice siromaštva LGBT osoba u cjelini. Kad je u pitanju LGBT scena u Crnoj Gori, da li postoje kafići i klubovi koje može okarakterisati kao gej? Postoji nekoliko friendly mjesta, uglavnom u Podgorici, ali to je sve. Socijalni život LGBT zajednice nije razvijen, niti je još uvjek uspostavljena scena. Tome smo snažno posvećeni. Pored LGBT skloništa, koje odlično i održivo funkcioniše, razvija se i rad prvog LGBT sportskog kluba. Uz podršku Savjeta Evrope radimo na otvaranju prvog socijalnog centra LGBT zajednice koji će imati i elemente kafića i dajtinga. Do kraja godine održaće se i prvo izdanje Monte Queer Festa.

Pokvario se meni televizor nedavno... Slika čas radi, čas ne radi, ali zvuka skoro da i nema! Udarao sam ga u terapijske svrhe i stisnutom pesnicom i otvorenom šakom... Ma, istukao sam ga kao teleću šniclu – ali, uzalud! Nekoliko dana bio je isključen i najzad odlučih da vidim šta ima novo na TV stanicama. I tako sam mijenjao kanale da bih se na kraju zadržao na prizorima nekog protesta. Slika je i dalje stvarala probleme, ali uspio sam da razaznam da se događaj odvija u Crnoj nam Gori, u nekom primorskom gradu! „Mora da se ovi mladi ljudi bune protiv najavljenih poskupljenja goriva i struje! Sokoli naši, samo naprijed!“, pomislih. A demonstranti neobično energični – momci cijepaju majice na sebi, djevojke iskolačile očima i nešto galame, oni stariji kažiprstom prijete... Ne mogu da čujem šta tačno skandiraju, ali vidim da su opasno ljuti! „Ne smije niko da se igra sa građanima Crne Gore! Ne damo mi nikome da nas gazi, da nam nameće besmislene poreze! Bravo, junaci!“, uzviknuh zadovoljno. Protest se zahuktavao... počeše čak i kamenice da sijevaju! Nikada nisam podržavao nasilje, ali glad kad pritisne čovjek se ne pita sa sobom! Sigurno se oni bune i protiv nepotizma i korupcije... Toliko omladine čami na birou bez izgleda za stalnim poslom... Razumijem ja njihov gnijev! Zatim poletješe flaše, čaše, stolice, stolovi sa onim kariranim stolnjacima iz vremena komunizma... Ma, kompletan kafanski inventar našao se na ulici! Na kraju neko zavrljači dimnu bombu - eto šta rade ljudi kad ih prazan stomak natjera! „Ihaaa, koji bijes... Ovi su sigurno riješili da raščiste jednom za svagda sa organizovanim kriminalom! Crnogorci su to časni, a bogami i hrabri! Ne ćute oni kao kakve stidne babe pred tako ozbiljnim stvarima! Ne dozvoljavaju oni da im narko bosovi blate obraz domovini!“, uzbuđeno povikah. Kad je atmosfera bila na vrhuncu, meni ekran poče da šušti! Eh, đe baš sad... A žarko sam želio da vidim jesu li se naši heroji izborili za svoja socijalna prava i bolji životni standard! Kasnije mi rekoše da je istog dana u Budvi održana i prva crnogorska Parada ponosa. Znajući koliko je LGBT populacija diskriminisana na Balkanu nadam se da je sve proteklo u najboljem redu i da pripadnici ove ugrožene manjine nisu bili žrtve agresije huligana... Ma, ne vjerujem da bi se takvi napadi dogodili kod nas! Već vjekovima vile sa Lovćena i Malog Brda pjevaju o tome da je Crna Gora ogledalo čojstva i kolijevka junaštva – tako da znamo mi da je neprimjereno tući slabije i nezaštićene! Uostalom, čvrsto sam uvjeren da smo mi jedan kulturan, civilizovan narod! Zar ne??? PIŠE: RADOJE RAKOČEVIĆ

17 _____


18 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Vladimir Putin - Na P

redsednik Rusije, Vladimir Putin, je pre izvesnog vremena potpisao zakon o zabrani „gej propagande“. Nedavno je, takođe, zabranjeno da istopolni parovi koji nisu ruski državljani usvajaju rusku decu, a gej, ali i druge nevladine, organizacije koje dobijaju svoje donacije iz inostranstva se tretiraju kao „strani agenti“, što je kolokvijalni naziv za špijune. Ovo su najnoviji primeri trenda narastajuće homofobije u Rusiji. Gej, lezbejske, biseksualne i transrodne aktiviste koji su nedavno pokušali da organizuju gej paradu u Sankt Peterburgu napali su veoma nasilni neonacisti i ultra-nacionalisti. Policija nije uspela da ih zaštiti, tako da je najmanje sedam LGBT aktivista i aktivistkinja završilo u bolnici zbog povreda. Tom prilikom je više od šezdeset LGBT osoba, kao i strejt ljudi koji ih podržavaju, privedeno u policijsku stanicu, gde su se policajci iživljavali nad njima i satima ih držali u pritvoru. Pre toga, u maju ove godine, pokušaj organizovanja gej parade u Moskvi je propao, a učesnici su uhapšeni. Ta parada je zvanično bila i zabranjena, a njen organizator Nikolai Aleksejev je od državnih organa dobio dva preteća pisma. Još ranije ruski sud je zabranio održavanje parade u Moskvi narednih sto godina. U junu je, LGBT organizacija iz Sankt Peterburga, Coming Out, kažnjena sa 500 000 rubalja (oko 10 000 evra) zbog navodnog primanja inostranih donacija. Tom prilikom su i registrovani kao „strani agenti“, odnosno špijuni. Ruski LGBT filmski festival „Bok o Bok“, doživeo je sličnu sudbinu, iako se ne finansiraju iz inostranstva. Ove kazne su ogromne po ruskim standardima i predstavljaju iscrpljujući finansijski teret za ove organizacije. Ruski poslanik u regionalnom parlamentu, Aleksandar Mihajlov je predložio donošenje uredbe po kojoj bi vojnici bili zaduženi za hvatanje LGBT osoba koje bi zatim javno, na gradskim trgovima, batinali. Samo u poslednjih nekoliko nedelja najmanje dvoje ljudi osumnjičenih da su gej/biseksualne orijentacije su prebijeni na smrt. Ostali su bili „samo“ pretučeni pesnicama, nogama, noževima, flašama. Policija uglavnom nije ozbiljno uzimala ove napade i propuštali su da daju podršku žrtvama.


KOLUMNA

apoleon homofobije Pred hrabrim aktivistima u Moskvi, Sankt Peterburgu i ostalim ruskim gradovima, bi trebalo skinuti kapu zato što su više puta rizikovali svoje živote i slobodu, mirno protestujući za svoju jednakost. Često pretučeni i hapšeni oni pokazuju izuzetnu hrabrost koja inspiriše. Novi anti-gej zakon nagoveštava povećanje autoritarnosti ruskog predsednika Vladimira Putina, kao i njegov sve jači pritisak usmeren na slamanje civilnog društva. Taj zakon je protivustavan jer ruski ustav garantuje slobodu izražavanja. Takođe je protivan i Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima koju je Moskva potpisala i obavezala se da će da poštuje i štiti njene odredbe. Iako je novi zakon namenjen zabrani širenja gej propagande među mlađima od osamnaest godina posledice donošenja ovog zakona su mnogo šire. Ovaj zakon kriminalizuje bilo koje javno zagovaranje gej prava kao i bilo kakvo izražavanje gej identiteta na mestima gde bi osobe mlađe od osamnaest godina potencijalno mogle da vide ili čuju to. Ovo praktično znači da će svi LGBT protesti i povorke, festivali, posteri, časopisi, knjige, filmovi, savetovališta, predavanja o sigurnom seksu biti u sukobu sa ovim zakonom. Isto kao i pojedinci koji se u javnosti deklarišu kao gej. Svaka izjava da je homoseksualnost normalna i prirodna biće krivično gonjena, kao i savetovanje ili informisanje o sigurnom seksu LGBT omladini. Čini se da Putin želi da vrati LGBT populaciju u orman i da ih u njemu zaključa. Zakon je odlično sredstvo za cenzurisanje bilo kakvog javnog izražavanja ljubavi među osobama istog pola, gej identiteta i LGBT ljudskih prava. Ovo bi moglo da dovede do uklanjanja knjiga, filmova, drama u kojima se nalaze LGBT likovi i radnje, iz biblioteka, galerija, pozorišta, bioskopa… Ovo je bezupitno jedan od najsveobuhvatnijih i najoštrijih zakona protiv LGBT populacije u svetu. Ne čudi ni to što mnogi ljudi misle da se pod Putinovom sve autokratskijom vladavinom Rusija vraća u vreme sankcionisanja homoseksualnost iz Staljinove i carske ere. Period liberalizacije početkom devedesetih, kada je 1993. godine homoseksualnost i dekriminalizovana, sada deluje kao davno odstupanje od uobičajenog toka stvari. PIŠE: PETER TATCHELL

19 _____


20 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Da li je u Srbiji mog omaći ultra-nacionalisti i klero-fašisti priželjkuju da Srbija jednog dana postane kao Rusija, ako već ne deo Rusije, tako da nas je jedno vreme sa beogradskih zidova upozoravao i grafit s porukom „Vladimir Putin is watching you!“. Domaći rusofili bili su oduševljeni kada je Moskva zabranila gej paradu u tom gradu na sto godina, tako da su se sa istom idejom u javnosti pojavio SNP „Naši“. U poslednje vreme Rusija je u fokusu stranih i domaćih medija kada su u pitanju kršenja prava LGBT populacije i

D

Zakon o zabrani promocije homoseksualnosti među mlađima od 18 godina, koji je izazvao buru na međunarodnoj sceni, naročito što se u Sočiju sledeće godine organizuju Zimske olimpijske igre. Imali smo pozive na bojkot Olimpijskih igara, ruske votke i drugih proizvoda, proteste protiv homofobije… Ali, ono što nas treba da brine, jer živimo u društvu koje se ugleda na Rusiju i voli Vladimira Putina kao da je srpski predsednik, jeste da li je u Srbiji moguć ruski scenario? To pitanje postavili smo srpskim aktivistima za LGBT prava.

L

da zabranjuje Prajdove, ista retorika se koristi i ove i u Rusiji: razlika je što ovde nismo imali hapšenja LGBT aktivista jer smo bili odlučni da se ne suprotstavljamo nasilno, čak i kada su odluke države bile nezakonite. U Moskvi su odlučili da ne poštuju zabrane pa je bilo dosta hapšenja. I pored svega, matrica je ista. Trenutno, razlika je u tome sto je Rusija otišla korak dalje, zabranjujući bilo kakvo javno iskazivanje sklonosti kao istom polu i definišući to kao „propagiranje homoseksualnosti“. Kao što smo i očekivali, odredbe su krajnje nejasne pa je praktično sve „propagiranje“, a opravdanje je ono na šta se i u Srbiji često pozivaju „zaštita maloletnika“. U Srbiji nema zahteva za donošenjem ovakvog zakona, a koliko vidim toga neće ni biti, budući da su svi ignorisali inicijativu SNP „Naši“ koja je pokrenuta ove godine. Umesto toga, u Srbiji se počelo govoriti o legalizaciji istopolnih zajednica. Bez obzira šta mislili o Prajdu i istopolnim zajednicama, važno je da upravo na ovim pitanjima postignemo punu jednakost sa svim drugim građanima. Tada Srbija definitivno neće ličiti na Rusiju, makar po pitanju poštovanja ljudskih prava LGBT zajednice. GORAN MILETIĆ, CIVIL RIGHTS DEFENDERS

ično sam još pre nekoliko godina pisao nekoliko tekstova u kojima sam poredio Srbiju i Rusiju, naročito u domenu ljudskih prava. Srbija je još tada u ovom smislu počela da se ponasa kao light verzija Rusije. Ako je Rusija zbog svoje veličine, moći i nafte bila neka vrsta „Coca Cola“, Srbija je onda bila „Coca Cola Light“ jer nije imala sve ove atribute, ali se isto ponašala i prema svojim građanima, ali i na međunarodnoj sceni kada je trebalo osuditi one države koje nedvosmisleno krše ljudska prava. Srbija je tada bila slična po odsustvu reakcije kada se dese napadi na branitelje ljudskih prava ili po predugim postupcima kada se vode slučajevi protiv ekstremista. I ovde su se kao i u Rusiji pojavili „Naši“ čije aktivnosti država uopšte ne smatra problematičnim (već prećutno pokazuje da su poželjni), dopušta se nekažnjeni govor mržnje prema manjinama. Ne treba zaboraviti da SPC i Ruska pravoslavna crkva koriste identični govor mržnje prema pripadnicima LGBT zajednice koji vlasti u obe zemlje ignorišu i koji prolazi bez ijedne osude. Upravo tada je počela i neka vrsta sličnog postupanja prema LGBT zajednici. I Srbija je počela


AKTIVIZAM

guć ruski scenario? Š

to se Srbije tiče mislim da nema tolike bojazni jer mi kao država predstavljamo jedino nepostojeću silu, nismo nikakva pretnja svetu i potpuno smo marginalni da bi se neko nama bavio kao što se bavi Rusijom. Ljudska prava odavno nemaju veze sa ljudima. Ona su iz dobronamerne ideje postala institucija, standard, birokratija, indikator uspešnosti demokratije koja je sama sebi cilj. Drugim rečima kada neku državu vidimo kao ne/demokratsku to merimo stepenom poštovanja ljudskih prava u njoj. Prebacivanje sa ideološkog plana na normativni plan, dovelo je do toga da ona postanu novo oružje ratova niskog intenziteta, sredstva kojima se pokazuje moć kolonizatora ali i onog koji ne želi da bude kolonizovan. S obzirom na to da su institucije same po sebi konzervativne, a da su ljudska prava insti-

tucionalizovana, različite grupe ljudi kao što su verske ili etničke grupe ušle su u kategoriju političke nekorektnosti, ali ostaju mnoge druge grupe koje su van takve vrste protekcije, a tu je svakako najnezaštićenija LGBT zajednica. Aktuelna dešavanja u Rusiji su rat u kome su LGBT osobe žrtve, okršaj koji svakoj strani poručuje da neće biti jača od one druge. Veoma mi je žao zbog svega što se dešava u Rusiji, ali se bojim da je to jedino što mogu da učinim i kažem. Promena će se desiti tek kapitulacijom Putina pred zapadnom demokratijom, a do tada situacijom u Rusiji sladiće se mediji, međunarodne institucije i organizacije ionako egzistiraju na kršenju ljudskih prava. Čim pre shvatimo da ljudi a ne senzacija treba da budu centar ideje ljudskih prava, biće bolje. BOBAN STOJANOVIĆ, QUEERIA CENTAR

V

o diskriminaciji na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta kojom se diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta smatra zabranjenim. Srbija je godine zajedno sa 85 zemalja sveta u Ženevi na sastanku Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija, potpisala Rezoluciju o borbi protiv svake diskriminacije i nasilja protiv LGBT osoba. Sa druge strane, Srbija je vrlo slična Rusiji po mnogim pitanjima. Upliv crkve u državna i društvena pitanja je ogroman. Igranjem na kartu „zdrave nacije“ koju baca crkva, stvara se atmosfera tolerancije prema huliganima, po pravilu mladih, pravoslavnih, heteroseksualnih agresivaca koji su, kao i u Srbiji, iza navijačkih zastava i crkvenih blagosiljanja, spremni na najstrašnija zlodela. U Srbiji, kao i u Rusiji, i dalje nisu retki političari koji ne hajući za zabranu govora mržnje, svoju političku platformu grade na homofobiji i receptu za spas nacije koji nužno uključuje “mržnju prema istopolno orijentisanim osobama” i ženama koje se nisu odlučile za rađanje. JOVANKA TODOROVIĆ, LABRIS

erujem da su, srećom, veoma male, gotovo nikakve šanse da Srbija postane „Rusija u malom“ kada je u pitanju odnos prema ljudskim pravima LGBT osoba, imajuću u vidu kako domaća, tako i međunarodna dokumenta koje je Srbija ratifikovala i jasan evropski kurs koji je zauzela a koji ne toleriše nikakvu vrstu diskriminacije i pravljenja fenomena „građana drugog reda“ po bilo kom osnovu. Nada, da se to čak i u ovom cirkusu neće dogoditi, uliva i slika postojećeg pravnog okvira. Normativni okvir čine Ustav Republike Srbije iz 2006. godine i Zakon o zabrani diskriminacije. Takođe i drugi zakoni sadrže antidiskriminativne odredbe sa eksplicitnim pominjanjem seksualne orijentacije kao osnove antidiskriminativne zaštite. Prava LGBT osoba zasnivaju se takođe i na međunarodnim i evropskim obavezama iz oblasti ljudskih prava, pre svega Opštoj deklaracija o pravima čoveka kao i konvencijama Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima i Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je Rezoluciju 1728

21 _____


22 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Da li su gej grupe napust

B

radley Manning je dvadesetpetogodišnji redov američke vojske kome je suđeno na osnovu optužbe da je, navodno, pomagao neprijatelju tako što je poverljive informacije prosledio Wikileaksu. Među prosleđenim podacima se nalazi nekoliko stotina hiljada vojnih izveštaja, diplomatskih depeša, kao i detaljne informacije o ubijanju civila od strane pripadnika američke vojske. Suđenje je obeleženo vladinim pritiscima na medije i počelo je nakon što je Manning proveo gotovo godinu dana u samici. Sve ovo je izazvalo proteste i negativne reakcije u međunarodnoj javnosti. Interesantna činjenica je da su dve najveće i finansijski najsolidnije američke LGBT grupe koje se bore za ljudska prava, ostale neme na Manningov tretman pre i tokom suđenja. Zašto je Manning, čija su otkrića o akcijama američke vojske dovele do pokretanja zahteva za društvenom pravdom, od Human Rights Campaign i GLAAD-a dobio samo preglasnu tišinu? Prvo, Manning predstavlja suprotnost od svega onoga kako ove dve grupe žele da oslikaju i prikažu „gej Amerikanca“. I većina LGBT populacije takođe ne može da se svrsta pod ove navodnike jer nisu beli, čisti, ispolirani, muževni... Manning jednostavno ne izgleda kao gej voditelj sa CNN-a Anderson Cooper koji je dobio priznanje GLAAD-a. Sa svojom slabašnom građom, poreklom iz niže klase, upitnog rodnog identiteta, nesposobnosti da sačuva uobičajen posao, pomalo priglup i sa disfunkcionalnom porodicom Manning nije dečko za primer koji Human Rights Campaign i GLAAD žele da promovišu. Ironično je da je Manning upravo ono što veliki broj, ako ne i većina gej osoba u jednom ili drugom trenutku života jeste – otpadnik od društva, usamljenik, osoba koja ne može da se uklopi u zajednicu. Drugo, organizacije poput HRC, koje imaju godišnji budžet od 32 miliona dolara i, navodno, milion članova i simpatizera, često imaju finansijsku podršku velikih vojnih industrijskih korporacija poput Lockheed Martina, Northrop Grummana i Booz Allen Hamiltona koji sponzo-

rišu njihove humanitarne večeri. Lockheed Martin 85% svojih poslova obavlja za američku vladu, Northrop Grumman je neraskidivo vezan za američku vojsku, a Booz Allen Hamilton se zaglibio u močvaru lobiranja u Vašnigtonu da se zakonodavci pitaju da li postoji mogućnost ograničenja delovanja bezbednosnih službi kada sve zavisi od privatnih kompanija. Ovo nije klasična usluga za uslugu, ali Human Rights Campaign i GLAAD znaju na kom je izvoru dobra voda. Human Rights Campaign je potrošila milione dolara i bezbroj sati rada volontera da bi izlobirali ukidanje pravila Don't ask, don't tell, omogućavajući patriotski nastrojenim gejevima i lezbejkama da nastave nesmetanu službu u američkoj vojsci. Ove organizacije zavise od novca iz državnog budžeta, tako da što se više sposobnih i mladih Amerikanaca i Amerikanki prijavi u armiju to bolje. Što se više razvija i širi proizvodnja naoružanja, makar bila obavijena velom tajne, to bolje.


AKTIVIZAM

tile Bradleya Manninga? GLAAD je kao glavnog mecenu za dodelu svojih medijskih priznanja imao Goldman Sachs, američku multinacionalnu invensticionu firmu koja se, između ostalog bavi, upravljanjem investicijama i pružanjem drugih finansijskih usluga, pre svega državnim institucijama. Takođe su, prilikom dodele priznanja gej ljudima koji se uklapaju u njihov šablon, sarađivali sa telekomunikacionom kućom Verzion, koja opet radi sa američkom bezbednosnom agencijom. Auto-cenzura je jedna divna stvar jer je nju nemoguće dokazati. Sve ovo je odličan primer licemernih i isprepletanih odnosa između američke vojne industrije, vlade i neprofitnih organizacija. Zašto bi organizacija poput Human Rights Campaign stavljala prst u oko velikim korporacijama kada bi one mogle da zavrnu slavinu donacija koje trenutno nesmetano i obilato teku? Zašto bi GLAAD dao podršku nekom nebitnom mladom queer muškarcu koji je upravo razotkrio malverzacije američke vojske, kada je mnogo bezbednije, a i ne zahteva hrabrost, da

podrže već etablirane ljude koji se nalaze na vrhu društvene lestvice? Bradley Manning je pušten niz vodu od strane mejnstrim organizacija. Da li postoji neko ko će da stane u njegovu odbranu? Manning je osuđen prošlog meseca i trenutno traje proces određivanja njegove kazne, a suočava se sa mogućom kaznom od 90 godina zatvora. BRADLEY MANNING ZA NOBELA Američka organizacija za zaštitu ljudskih prava Roots Action prikupila je više od 100 hiljada potpisa zahtevajući da ove godine Nobelovu nagradu za mir dobije Bradley Manning, američki vojnik koji se tereti za odavanje poverljivih informacija koje je kasnije objavio Wikileaks. Iz ove organizacije kažu da bi norveški Komitet za dodelu Nobelove nagrade tako mogao da popravi svoju reputaciju, koja je srozana nakon odluke da predsedniku SAD Baraku Obami dodeli istu nagradu posle svega nekoliko meseci na funkciji. - Nad Nobelovim komitetom se nadvio oblak i u ovom trenutku je Bradley Manning potrebniji njima, nego oni njemu - rekao je Norman Solomon osnivač ove nevladine grupe, pripremajući se da preda norveškom Komitetu peticiju na pet hiljada strana. Iz Norveške odgovaraju da dodela Nobelove nagrade za mir nije takmičenje u popularnosti i dodaju da broj potpisa neće ni pomoći ni odmoći pri odlučivanju o Manningu. - Odluka će biti doneta na osnovu zasluga, baziranih na principima koje je postavio Alfred Nobel. Nije neoubičajeno da dobijamo veliku dokumentaciju kojom se podržava određeni kandidat, ali to nema uticaja na Komitet prilikom donošenja odluke - rekao je direktor za istraživanje Komiteta Asle Toje. Ko će biti dobitnik ovogodišnje Nobelobe nagrade za mir biće poznato 11. oktobra. Ukupno je 259 pojedinaca ili grupa nominovano za ovu prestižnu nagradu.

23 _____


24 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Saveti za sigurniji online dating

C

rna hronika. 27. januar tekuće godine, opasno, setimo se samo nezgodne situacije koju Dejvid Rangel, 53 godine, zadavljen u je nedavno doživeo iskusni aktivista i političar svom domu u Njujorku. 9. februar, Džo- Boris Milićević. Internet stoga ostaje najpristuzef Bezinger, 54 godine, zadavljen u ho- pačniji prozor u gej svet za veliki broj homosetelu u Njujorku. Obojica gej muškarci i veruje se ksualaca, posebno tinejdžera. Lažno moralisanje da su ubicu upoznali putem interneta. Majka Ru- takođe treba ostaviti po strani. Razlozi online dasija kao i obično najsurovija - grupa neonacista tinga su potpuno nevažni, da li neko traži prijaputem interneta zakazuje sastanke gej tinejdže- teljstvo, vezu ili seks kombinaciju – nebitno je. rima, a zatim vrši torturu nad njima i sve to snima Bitno je ukazati tinejdžerima na opasnosti ovog kamerom i kači na internet. Sebe zovu „borcima načina upoznavanja i mere predostrožnosti koje protiv pedofilije“. Jedan od nesrećnih dečaka 6. treba preduzeti kada se u to upuštaju. avgusta je podlegao povredama. Drugi dečak, Ono što je najproblematičnije u Srbiji Aleks Bulajgin, takođe žrtva ruskih neonacista, kada su sajtovi za upoznavanje u pitanju je činjepočinio je samoubistvo. Sarajevo, 5. avgust, dvo- nica da su to mahom besplatni sajtovi, kao Gayjica momaka, od kojih je jedan gej, uhapšena Romeo ili GaySerbia. Na njima je moguće ostaviti zbog razbojništva i pljački. Žrtve – gej muškarci potpuno lažne podatke, fotografije i kreirati razkoje startuju preko sajta ličite identitete za različite GayRomeo. Samo neki od potrebe. Ukoliko dođe do slučajeva kojih u ovom mo- Tražite obične fotografije iz nekog vida uznemiravanja svakodnevnih situacija, retuši- bilo na internetu u vidu mentu mogu da se setim. Broj ovakvih i slič- rane i profi fotografije najčešće pretnji, sajber bulinga ili nih slučajeva ukazuje na to slanja neželjenih fotograda je neophodno da se u gej su lažne. fija, bilo na sastanku uživo zajednici pokrene pitanje siu vidu napastvovanja ili nagurnog online datinga. Pri tom je važno izbeći po- silja - nemate koga da prijavite. U slučaju plaćenih dizanje moralne panike. Online dating nije sjajan, sajtova korisniku je lako ući u trag putem kreditne ali je neizbežan način upoznavanja među gej po- kartice. Zato je važno obratiti pažnju tokom pulacijom. Pri tom nije ništa opasniji nego klasični samog dopisivanja na sve potencijalno sumnjive načini upoznavanja, niti je gej populacija u stvari. Fotografije ne treba slati odmah, iako se mnogo većoj opasnosti nego npr. devojke. Napro- na tome uglavnom insistira. Nikad ne znate ko je tiv. Ipak, položaj gej osoba je specifičan i svaki vid sa druge strane i da li je možda neko koga poznajupoznavanja u tom kontekstu predstavlja mini co- ete i ko vam može napraviti problem. Razmenite ming out. Tinejdžeri homoseksualne orijentacije prvo određen broj poruka da bi ste videli da li najčešće su zbunjeni, nesigurni u svoju seksual- vam se interesovanja poklapaju i da li težite nost, autohomofobija je izuzetno izražena i po- istom, raspitajte se više o toj osobi. Tražite obične treban im je razgovor sa nekim ko je „isti kao oni“, fotografije iz svakodnevnih situacija, retuširane i ko ih razume i kome mogu da se otvore, ali i po- profi fotografije najčešće su lažne. Ukoliko razmetvrda sopstvene (homo)seksualnosti kroz neki vid njujete lascivne fotografije izguglajte malo ili poličnog iskustva. To najčešće ne mogu da dobiju u setite sajtove koji služe za takve stvari poput svojoj bližoj okolini. Gej tinejdžeri nisu autovani, dudesnude. „Fejkeri“ najčešće iskoriste prvu fonemaju sa kim da podele svoja osećanja ili stra- tografiju na koju naiđu tako da ih je lako provaliti. hove, nemaju gej prijatelje i ne posećuju mesta Pogledajte lepo celu fotografiju i obratite pažnju okupljanja gej populacije. Oni ne mogu da „izađu na detalje, često je moguće po predmetima u pou kafanu i zbare nekog“, niti da nekome ko im se zadini prepoznati da ljudi sa slike uopšte nisu iz svidi priđu bez ustručavanja. To bi bilo i izuzetno Srbije.


QUEER SAVETA

25 _____ Proširite komunikaciju van sajta za upoznavanje, razmenite mejlove ili skype, razgovarajte i telefonom. Pre upoznavanja insistirajte da se vidite na kameri kako biste potvrdili autentičnost profila ili tražite Facebook profil te osobe da biste potvrdili da su ime i podaci pravi. Sastanak UVEK zakazujte na javnom mestu i u regularno doba dana. Čak i ukoliko imate u planu seks dejt, ne idite direktno u njegov stan i ne primajte nepoznate osobe kući. Ne znate ko se može pojaviti i da li je osoba koja će vam zazvoniti na vrata zapravo ta osoba sa kojom verujete da ste chatovali. Slučajevi seksualnog napastvovanja u privatnim stanovima nisu retki. Za prvi sastanak birajte prometno javno mesto, izađite na piće u neki kafić, a kasnije ukoliko steknete poverenje u tu osobu i potvrdite utisak koji ste stekli tokom dopisivanja – nastavite dalje. Ukoliko imate neku osobu od poverenja, pre sastanka je obavestite gde idete, sa kim i ostavite joj podatke ili broj telefona osobe sa kojom se nalazite. Dogovorite se da joj se javite nakon sastanka ili da vas pozove u toku sastanka. Možete smisliti tajne kodove kojima ćete je oba-

vestiti da nešto nije u redu ili vam taj poziv jednostavno može poslužiti kao izgovor da napustite loš sastanak. Naravno, ovo rešenje svakako nije preporučljivo u varijanti seks dejta, ne bi baš valjalo da telefon zazvoni u pogrešnom trenutku. Bitno je da uvek imate spremnu varijantu sopstvenog prevoza kako biste izbegli ostajanje na lošem sastanku samo zato što nemate načina da se vratite kući. Ne idite tuđim kolima, pazite na vreme zbog prevoza, a ukoliko ga propustite uzmite taksi. Ukoliko menjate lokacije u toku sastanka, ili idete u stan potencijalnog novog partnera, javite osobi od poverenja SMS-om svaku promenu. Sve ovo na prvi pogled može zvučati paranoično, ali setite se crne hronike iz prvog pasusa. Svaki sastanak ovog tipa je potencijalni rizik, što svakako ne znači da se treba zatvoriti u orman, ali praćenje vrlo lakih i razumnih uputa smanjiće ovaj rizik na minimum i osigurati rasterećen i opušten sastanak. A sad… go there and have fun! PIŠE: NEMANJA M.


26 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Army of Lovers: Na P

opularna švedska grupa „Army of Lovers“ nastupaće u okviru Pride Weeka u Beogradu, 26. septembra u Mikser Houseu. Grupa koja je dobila ime po istoimenom dokumentarcu Rose von Praunheim, osnovana 1987. godine koju su činili Alexander Bard, JeanPierre Barda i Camilla Henemark. Camilla je više pušta napuštala grupu, a umesto nje nastupale su Michaela Dornonville de la Cour i Dominika Peczynski. Posle duže pauze „Army of Lovers“ su se vratili na scenu i nastupali sa Camillom na izboru za švedskog predstavnika za Evroviziju, ali nisu izabrani. Camilla je posle tog nastupa opet napustila grupu, tako da će „Army of Lovers“ u Beogradu nastupati sa Dominikom Peczynski. Nova verzija vašeg hita ˝Crucified˝ je izabrana kao zvanična himna Parade ponosa u Kopenhagenu 2013. Kako vi, kao umetnici, podržavate LGBT zajednicu ili neki drugi politički pokret? AoL: ˝Army Of Lovers˝ je dosta politički orijentisan bend. Mi mešamo popularnu kulturu sa politikom. Sasvim je prirodno da je borba protiv homofobije i rasizma na vrhu naše agende jer mi sami imamo korene upravo u LGBT zajednici i po-

kretu i jevrejskoj kulturi. Tako da radimo sve što je u našoj mogućnosti da ove ciljeve i podržimo. Trenutno smo najzabrinutiji u vezi užasne i pogoršane situacije po LGBT populaciju u Rusiji, i to je razlog što smo otkazali svih pet koncerata tamo. Alexander i Jean-Pierre ne bi smeli da se poljube na sceni tamo i zbog toga smo odbili da održimo koncerte. Rusi moraju biti naučeni odgovarajućoj lekciji iz tolerantnosti. Vaša grupa je bila i ostala veoma popularna u istočnoj Evropi. Da li ste bili ikada time iznenađeni? Da li ste bili iznenađeni kada ste bili pozvani na Paradu ponosa u Beogradu? AoL: Nismo bili iznenađeni jer smo upoznati sa popularnošću benda u istočnoj Evropi. Na primer imali smo četiri turneje u Rusiji tokom 1990-ih. Bili smo polaskani pozivom na Beograd Prajd , jer je on jedan od tri prajd festivala u Evropi na kojima nastupamo ove godine. Šta očekujete od posete Srbiji ove godine? AoL: Očekujemo da upoznamo i sretnemo se sa puno fanova benda i da uradimo što god možemo da pomognemo borbu za LGBT prava u Srbiji. Da li ste uplašeni da možete biti „crucified“ u Beogradu? AoL: Ne plašimo se ničega. Na kraju krajeva mi i jesmo Army of Lovers. Svaka armija ima ciljeve, neprijatelje, oružja masovne destrukcije. Šta vi imate? AoL: Naše oružje je ljubav. Sva ljudska bića treba da budu u mogućnosti da vole koga god žele da


INTERVJU

aše oružje je ljubav vole i da budu u mogućnosti da tu ljubav pokažu i u javnosti. Ta problematika je nama od fundamentalnog značaja. Mnogi strejt muzičari su izjavljivali svojevremeno da su osnivali bendove da bi muvali devojke. Šta je bila vaša motivacija za oformljavanje benda? AoL: Naša motivacija je bila da se zabavimo. Uvek smo mogli da imamo momke i devojke kad god smo poželeli, nikada nam nije bilo teško da nađemo nekog i zarad seksa samo. Naš problem je čak bio da smo imali isuviše partnera za seks u isto vreme i da smo seks imali prečesto. Da li ste opsesivni kad je u pitanju promena ženskih vokala? AoL: Ne. Alexander, Jean-Pierre i La Dominika su uvek bili tu. Svo troje su glavni vokali. La Camilla nas je napustila marta meseca ali ona i onako nikad nije pevala već je samo pratila tuđe glasove. Pevali ste o seksualnoj revoluciji. Da li je ista završena ili je tek sad vreme za nju? AoL: Ne može biti revolucije dok osobe iz LGBT populacije ne mogu da vole i da iskažu osećanja javno. Gledajući na situaciju u kojoj je LGBT populacija u Rusiji, revolucija je daleko od toga da bude završena. Ona nam je upravo sad potrebnija no ikad! I u Srbiji takođe. Beogradu je stvarno potrebna odgovarajuća Parada ponosa kako bi on postao moderan, vibrantan i tolerantan grad. Vaš povratak na scenu desio se ove godine uče-

šćem na ˝Melodiafestivalen˝. Niste predstavljali Švedsku na Evroviziji, ali imate novu best of kompilaciju. Kako se osećate kao povratnici? Šta publika može očekivati od vas? AoL: Možete očekivati nove pesme i nastupe na kojima će biti mešano starog i novog materijala benda. Već se dva nova nalaze na youtubeu, "Crucified 2013" i "Signed On My Tattoo". Kakav progres imaju vaši planovi za duet koji nameravate da snimite sa ćerkom predsednika Kazahstana? AoL: Očekujemo da ćemo sa njom nastupiti u Almatiju u septembru ove godine. Prvo ćemo videti kakvim nam se čini duet uživo. Srpski predsednik ima dva sina. Da li bi se za njih moglo naći mesta u vašem sledećem videu, da budu možda igrači ili prateći vokali? AoL: Uvek ima mesta za sinove predsednika u spavaćoj sobi i u bekstejdžu nakon koncerta. Recite im da su dobrodošli. Zahvaljujemo se Goranu Miletiću iz Belgrade Pridea na pomoći pri izradi ovog intervjua RAZGOVARAO: PREDRAG M. AZDEJKOVIĆ

27 _____


28 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

…POD MASKAMA U

Uzavreli moji vragolani, sigurna sam da i vas iznuruje ovo đavolje leto kao i mene. Pretrpana sam raznim obavezama te ne stignem ni na pisma da odgovorim kamoli obiđem kakvu izložbu ili pozorišnu predstavu. No kako mi je sve to dosadilo, uprkos užarenom suncu, odlučila sam da se prepustim egzotičnim putovanjima jer jedino to me može dovesti u red. Sklona sam čestoj promeni lokacije samim tim klime, kako ne bih ugrozila svoj besprekorni porcelanski ten, a i sami znate koliko sam nemirnog duha. Bilokakbilo, trenutno se nalazim u fantastičnoj vili na Trinidadu, i dok konzumiram neobične koktele i velikim listom bananinog drveta rashlađuje me jedan naočiti mladić tamne puti, naviru mi sećanja zbog kojih shvatam koliko je važno biti ponosan na sebe i razumeti druge. Naime, pre dosta godina jedna moja potpuno nepredvidiva i nadasve glamurozna prijateljica, inače neuspešna operska diva i model, udala se za jednog čoveka sumnjivog porekla a istovremeno velikog džentlmena i bonvivana. Zapravo, dotični je bio vlasnika plantaža najfinijeg duvana. Kako se domogao tako silinog bogatstva nikada nisam saznala a iskreno nije me zanimalo. Prvom prilikom kada sam došla da je posetim očarala me je lepota tog prekrasnog krajolika, a moram priznati da je dodatan utisak na mene ostavila i suluda atmosfera u toj vili. Trinidadski bračni par fetišizirao je dekadentan način života, ako me razumete, te je njihov dom postao poprište mon-

denske elite koja je daleko od očiju javnosti vodila tajne živote prepuštajući se najrazličitijim iskustvima. Događaj zbog kojeg su se sve poznate i nepoznate zvanice znale sjatiti svakako je bio Veliki godišnji karneval. Moram priznati da sam do tada bila prilično evropocentrična i sklona predrasudama, međutim, nakon tog karnalnog događaja u potpunosti sam se zainteresovala za drugačije religiozne, plesne i ostale prakse. Potpuna histerija obuzela je ceo grad, a uzbuđenje je raslo iz sata u sat. Nalik tradiciji karnevala na starom kontinentu, cela klika prisutna u vili pripremala je svoje kostime za to veče. Naravno, meni to nije bilo ništa neobično jer volim da se kostimiram i često to činim, moglo bi se reći da mi je to manir. Za ovu priliku odlučila sam da se prerušim u Bogorodicu. U tom periodu bila sam u asketskoj fazi i naprosto sam se osećala nekako čednom i suptilnom. Međutim, mimo spiritualističkih seansi i ruskog ruleta, koje sam oduvek nalazila vrhunskom zabavom, najveći plezir pružila mi je paralelna parada u dvorištu, ako tako mogu da se izrazim, posluge kojoj je inače bilo zabranjeno da participira u gradskom karnevalu. Par minuta nakon ponoći iskrala sam se iz vile, preobukla se u kostim jedne od služavki, i odlučila da se priključim „zabranjenoj“ fešti. Groteskne i bizarne kostime praktično su činile samo ogromne maske dok su im polunaga tela bila pokrivena raznobojnim trakama, perjem, nanizanim staklićima, egzotičnim voćem. Maničim telima nemilosrdno su


KOLUMNA plesali uz zvukove bongova i tam-tamova, glasno ispuštajući gotovo animalne krike. Čitav prizor istovremeno je bio zastrašujući i oslobađajuć. Posebno sam se fokusirala na čokoladna tela mladih muškaraca, oblivenih znojem, potpuno lišenih bilokakve frustracije i stege. Iako vidno nisam pripadala njihovom krugu, prihvatili su me bez ijednog pitanja, sa osmehom na licu i samo su mi rekli da se prepustim ritmu. Vanredno sam uživala do ranih jutarnjih časova odnosno do trenutka potpune iscrpljenosti. Nakon te čarobne večeri zapitala sam zbog čega se ne organizuje jedan karneval u kome će svi podjednako uživati bez podele na gospodare i sluge. Iako i sama imam poslugu, nikada nisam bila pobornica robovlasničke logike. Trudim se da budem demokratična, a diskriminaciju podržavam samo u slučaju žena koje ne znaju da uklope tašnu i cipele. Naime, ti siroti ljudi su organizovali takve fešte kako bi održavali sopstvenu kulturu živom i makar na neki način osećali se slobodnim. Daroviti, skloni smehu, oslobođeni predrasuda tim akcijama samo su želeli da izraze svoje ljudsko dostojanstvo.

Sada su ti masovni karnevali postali ono čemu su robovi težili – toleranciji, različitosti, jednom rečju – slobodi. Postali su događaji koji čine sve učesnike srećnim. Ujedinjeni kao jedno veliko pleme prepušteni su plesu, alkoholu i senzualnosti. Maske i kostimi samo su alatke za potpuno oslobađanje libida. Nalazim da sam milosrdna i prema nižim oblicima života, i neovisno o tome što smo iz različitih društvenih slojeva možemo se ludo zabavljati. Nisam osudila jednu od najbližih prijateljica zato što je u braku sa nekakvim kriminalcem. Prosto posedujem širinu koja nije karakteristična za ljude moje (aristokratske) sorte, i upravo zbog toga sam posebna i ponosna na sebe jer sam puna razumevanja te posedujem mogućnost metamorfoze u odnosu na ono što nalazim nepravednim i pogrešnim. Iako sam konzervativna i stroga, nadam se da ste me razumeli! Budite strpljivi, dok trepnete čitaćete moju kolumnu i u sledećem broju, a do tada vam šaljem mirisne kafene losione, tompuse i tukanovo perje! PIŠE: MARKIZA DE SADA

29 _____

Omladinska grupa Helsinškog odbora za ljudska prava u Beogradu poziva te da postaneš deo izložbe Naše kvir detinjstvo koja će se održati u UK Parobrod od 24. do 29. septembra 2013. Izložba je koncipirana tako da prezentuje odupiranje očekivanim rodnim ulogama i suprostavljanje heteronormativnosti u detinjstvu. Pozivamo te da podeliš sa nama fotografije koje dokumentuju tvoje kvir doživljaje (oblačenje u odeću suprotnog pola, vrištanje za igračkom suprotnog pola ili bilo koji drugi doživljaj koji ti je kvir i bitan). Ukoliko nemaš fotografije, a želiš da podeliš svoje doživljaje, kontaktiraj nas. Snimićemo intervju sa tobom i na taj način će kvir delić tvog detinjstva ostati zabeležen. Svoje fotografije ili raspoloženost za intervju možeš podeliti sa nama na mejl: oghobgd@gmail.com


30 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Zašto Ceca nije gej ikona

C

eca je nacionalna ikona i samim tim ne može da bude i gej ikona. Te dve vrste simbolike, odnosno dva tipa ikonografije su, nažalost, u ovom slučaju neuklopivi. U ovoj zemlji to ne ide jedno uz drugo. Nacija, koja baš u ime zaštite i veličanja nacionalnog, gazi manjine, u prvom redu seksualne, nikada u red sopstvenih simbola ne bi uvrstila ličnost koja se otvoreno zalaže za manjinska prava. Uostalom, sećate li se kako je svrgnuta kraljica splitske Torcide, Doris Dragović, bila kamenovana na sceni zbog intervjua koji je dala srpskim medijima. Ima tu nekoliko važnih pitanja. Prvo, zašto su u čitavom nakaradnom spektru nacionalnih znamenja, homoseksualci i lezbijke najveći problem. Negde u ravni sa kosovskim Albancima. Odgovor je jednostavan. Okoštala, tipična slika Srbina pravoslavca, bojovnika i patriote, neusaglasiva je sa bilo kojom seksualnom orijentacijom osim one - pravoverne. Sad, to što zabranjena istorija potvrđuje da je to najgluplji mogući stereotip, nema veze. Upravo je Ceca, tokom devedesetih, značajno doprinela novoj slici rodnih i društvenih uloga. Muškarac je ratnik, osvajač, testosteronsko čudovište, a žena je voluminizirano, silikonsko, u oblinama raskošno - odmorište za ratnika. Pozadinska podrška. Trijumfalno ordenje svoje vrste. Kako sad ona da izađe na Ušće i zavrišti: „Volimo našu LGBT braću. Kosovo je Srbija!“ Ne ide to uz

tri prsta u vis i kraj. Cecu homoseksualci obožavaju. Baš kao i Karleušu. Za čas su spremni da se potuku lepezama oko toga koja je lepša, kvalitetnija, talentovanija, bolje obučena, zgodnija. Kada se to rivalstvo nađe na dnevnom redu dokone diskusije gejeva, manjina u sekundi neverovatno zaliči na većinu koja je teroriše. Svesna toga, Ceca ipak ćuti. Kao i devedeset posto estrade. Niko nije spreman da popularnost i ljubav naciona stavlja na kocku. Sa tim se ne šali. Uostalom, poznato je kako Jelena Karleuša prolazi u Srbiji zbog svog poslednjih godina aktuelnog društvenog angažmana. Pederski deo, dakako je - najsporniji. Paradoksalno je zapravo to što je Karleuša nekom sumanutom logikom na taj način, štiteći marginalne i omražene, našla trezor za ubiranje poena. Možda u nekom civilizovanom društvu. Ovde se, takvim činom, ubira medijski linč, pljuvačina, kamenice, odijum. Obraćajući se homoseksulacima svojim pesmama i pesmičicama i računajući na to da im se dopadne, Ceca ostaje na liniji ponašanja tipičnog za Ljiljanu Smajlović i slične intelektualne neutralce. Podržava sve manjine ovog sveta ali ne da na većinu. Vama svaka čast ali naše je naše. Ljubav prema naciji je kraljica svih drugih ljubavi. A Ceca voli ceo svet. Pa samim tim i homoseksualce. Nema potrebe da ih javno izdvaja. Čemu to sitničarenje? PIŠE: MILAN NIKOLIĆ


IKONOSTAS Cecine pesme su popularne u nekim gej klubovima, ali to nije dovoljno da bi je proglasili gej ikonom. Iako je njen život neverovatna priča, iako ona šalje poruku da je veća od svakog problema, iako živi I will survive metodu - to nije dovoljno. U okviru onoga što radi i govori, Ceca ne pomera granice koje gej zajednici produkuju represivno okruženje. U njenom ponašanju, govoru, delovanju nema dovoljno dekadencije, rizika ili političke subverzije koja bi joj donela jednu takvu titulu. BOBAN STOJANOVIĆ

Po meni Jelena Karleuša je gej ikona, a Ceca… ne znam ni sam. DANIEL HOBEL

Nije. Ne promoviše bilo šta gej, čak šta više naprotiv (pleonazam zaslužen) ima homofobne izjave... A diva kao ona, treba ipak da se ugleda na Madonnu i Kylie. PETAR ŽMAK

31 _____ Apsolutno ne. Posto ne postoji „gej kultura“ kod nas i gej zajednica je vrlo heterogena grupa i sluša sve i svasta, to sto nju evidentno sluša veliki broj gejeva nije dovoljno da bi ona dobila status gej ikone. Gej ikona treba da bude neko ko se identifikuje, ili koga identifikuju, sa gej pokretom i borbom za emancipaciju LGBT populacije, gej ikona je uvek osoba sa čvrstim stavom. Svetlana nikada nijednom izjavom nije podržala gej osobe, niti je uopšte o bilo kom društvenom pitanju iznela jasan stav. Osim kada je čitala „Oče naš“ sa papira i blagosiljala vojnike pred genocid. Vrednosti sa kojima se ona, s punim pravom, povezuje su nacionalizam, militarizam, šovinizam, religioznost - a to su ujedno najveći protivnici gej pokreta. NEMANJA M.

Nije više dovoljno da LGBT osobe slušaju njenu muziku pa da kažemo da je gej ikona. To je bilo dovoljno pre 10 godina. Mora da se zasluži. Da je gej ikona onda bi uticala na svog prijatelja Palmu da sjaše sa gej populacije! LIDIJA H.

Mislim da Ceca jeste gej ikona jer se većina gej ljudi u Srbiji odnosi ikonički prema njoj. A to što ona nije moja ikona... to je moj problem! DUŠAN MALJKOVIĆ

Mislim da je Ceca sinonim uspeha, sjajne karijere (naravno ako ne mešamo njen privatan život) i brojne publike koju je stekla nakon 25 godina estradnog života. Mnogi su odrastali uz njene pesme, mnogi odrastaju ali ne mislim da je gej ikona. Mnogima iz gej sveta ona jeste ikona, ali je to ne čini ikonom cele gej populacije. ALEKSANDRA PAVLOVIĆ


32 _____

OPTIMIST

UrbanLook.info www.optimist.rs

Uređuje: Srđan Šveljo

U BOJI VINA Burgundac kao boja vina simbolizuje duh aristokratije, elegancije i vanvremenskog šika i ove sezone zauzima visoku poziciju. Odaberite je i ulepšajte jesen.

DUBOKE CIPELE I ČIZME Jedan komad dubokih cipela mora da postoji u vašem cipelarniku, idelane za džins, loše, lepo vreme, uz blejzere, jakne, mantile, odela, kapute... nema kraja kombinovanju!

BEŽ KAPUT/MANTIL Ove jeseni bež boja kaputa i mantila je opet u trendu. Pohrlite u ormare, second hand šopove i opskrbite se za hladne dane. Nijanse, dužina, model... sve je stvar vašeg izbora.


MODIRANJE

KAMUFLIRAJ SE Maskirno, kamuflažno moj omiljeni dezen ne prestaje da izlazi iz mode. I ove jeseni/zime odaberite ovaj dezen, malo ga smirite kombinujući ga sa nekim elegantnim komadima.

33 _____

TVIDERAJ Ove sezone se prepustite tvidu i tvidujte kao pravi džentlmen, neka vas inspirišu stari filmovi, frajeri iz nekih davnih vremena, ugledajte se na deke, očeve... Tvid je must have kao kaput, odelo, blejzer ili čak kao neki detalj!


www.optimist.rs

34 _____

BRADA I BRKOVI Ove jeseni puštajte bradu i brkove i otkrijte neka nova svoja lica koja do sada niste upoznali. Brada i brkovi su apsolutni modni trend za ovu sezonu.

Foto: Sever Zolak

ROCK Neki novi smireniji rock stil, sa minumum kože, metala, a opet da liči na sve što je rock. Može biti veoma zanimljiv i dostupan svima, kombinacijom starih komada sa nekim novim uradićete pravu stvar za vaš outfit. PSIHODELIČNO Ako nikada do sada niste sami farbali vašu garderobu onda je pravo vreme da se konsultujete sa starijima i to uradite nekom duksu, majici, starim farkama. Čvorovi vezani, farbani pa odvezani koji daju malo psihodelične, hipi šare apsolutni su hit dezen za sezonu! HUNTER Poslednja kolekcija nakita Milana Stamenovića inspirisana je lovcima, šumom i hrabrošću www.milanstamenovic.com

ANIMAL DEZEN Ovo je dezen koji svake godina na mala vrata ulazi u modu, muškarci posebno domaći ga više vole na svojim divama nego na sebi ali pravo je vreme da nabavite jedan animal komad za ovu jesen.


MODIRANJE LUTKA ZA NASLOVNU STRANU Sasha Marini je trenutno jedna od najtraženijih modela i to prvenstveno zbog svoje malo drugačije lepote, zbog svoje brade i nekog malo drugačijeg imidža i stava koji nosi njegova pojava. Posetite www.sashamarini.com Foto: Alessandro Lanciotti

IKONA Justin Timberlake kao modna ikona, što da ne? On je primer kako se modno evoluira od klinca iz boybanda do šik gospodina kakav je danas. Veliki uticaj Toma Forda kroz spot za "Suit and Tie" je inače i stvorio nekog novog Justina, pravi primer elegancije, pravog predstavnika crno-bele mode.

35 _____

MADE IN SERBIA Aleksandar Topić (Bow Tie Collection) iz Subotice već jedan duži period stvara najlepše leptir mašne i ono što je još lepše jeste njegov uticaj na mušku modu, i na sveukupan style momačke populacije u Srbiji. Bow Tie Collection možete naći na FB-u i tako poručiti neku od najluđih mašni kojom ulepšavate ne samo sebe i druge već život i okruženje.

MUZIKA Alison Goldfrapp se novim albumom „Tales of Us“ vratila svom "Utopia" početku i na najlepši način peva o ljudima, sudbinama, ljubavi, samoći... o nama. Ovo nije album uz koji ćete vrckati i đuskati ovo je album kojem ćete se vraćati i koji ćete uvek s potpunom predanošću slušati.


OPTIMIST

www.optimist.rs

Vjeran Miladinović Merlink

36 _____

K

rajem jula meseca Vjeran Miladinović Merlinka „dobio“ je ulicu u centru Beograda. Nepoznate osobe su na uglu ulica Gavrila Principa i Zagrebačke postavile ploču sa nazivom „Ulica Merlinkina“. Merlinka je prvi poznati beogradski transvesti koji je radio u ulici Gavrila Principa kao seks radnik i u jednoj emisiji izjavio da bi ulica Gavrila Principa treba da se preimenuje u Merlinkina ulica, jer je Gavrilo Princip unesrećio milione ljudi, a on je kroz svoj rad usrećio mnoge.

Ova trans legenda Balkana ubijena je 22. marta 2003 godine, čije je telo pronađeno mesec dana kasnije, a ubica do danas nije pronađen i kažnjen. Zastrašujuće brutalno ubistvo zidarskim čekićem se desilo u noći između 22. i 23. marta nedaleko od Osnovne škole "Zaga Malivuk" u beogradskom naselju Krnjača, a prema navodima optužnice osumnjičeni je bio Faik Ramadani, ali je sudsko veće donelo oslobađajuću presudu.


AKTIVIZAM

ka "dobio" ulicu u Beogradu

37 _____

Zamenik tužioca najavio je žalbu na tu odluku, ali nakon toga nijedna informacija o ovom slučaju nije dospela u javnost. Zvezda filmova Želimira Žilnika, brojnih TV i radio emisija i gradska legenda ostala je u sećanju javnosti. Vjeran Miladinović Merlinka najpoznatiji je po ulozi u ostvarenju Želimira Žilnika “Marble Ass”, a internacionalni festival queer filma koji se održava u Beogradu je u znak sećanja na Vjerana Miladinovića uzeo ime „Merlinka“. U maju mesecu ove godine obeležena

je desetogodišnjica od ubistva u Domu omladine Beograda gde su svoja sećanja o Merlinki podelili Želimir Žilnik, Tatjana Vojtehovski, Maša Rebić, predstavljeno je reizdanje autobiografije „Terezin sin“ u izdanju Red boxa i prikazana je emisija iz 1995. godine u kojoj gostuje Vjeran Miladinović Merlinka. Nažalost, tabla s natpisom je ubrzo uklonjena, ali sećanje na Merlinku ostaje i možda ćemo jednog dana dočekati da Merlinka zaista dobije ulicu u Beogradu.


38 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs


POP ART LOVE DOLLS Uticaj kulture i medija 21. veka na čoveka predstavlja glavno polje istraživanja na mojim slikama. Psihologija pojedinca koji je obeležen brendovima i opsednut lepotom, lako ulazi u krajnost i gubi se u svetu prekomerne potrošnje, tabletomanije, glamura i plastične hirurgije. Preterana plastičnost i silikonizacija tela predstavljaju ideal 21. veka. Globalizacija brzo standardizuje estetiku ljudske lepote širom sveta. Jedinstveni ideal lepote je definisan od strane medija - prevashodno putem reklama i holivudskih filmova. Danas se vrednuje prazna lepota poput Barbi lutke – plastična lutka savršenih proporcija čiji je omiljeni hobi šoping. Potrošačka želja je delom oblik seksualne želje. Na mojim slikama su likovi koji su duboko utonuli u razvrat izobilja svega, trenutnog zadovoljenja želje, bilo materijalne ili seksualne. Poželi, kupi, troši, baci i ponovo poželi. Takvo brzo pražnjenje počinje da izostavlja želju koja je u stvari najlepši deo i posle koga dolazi do duhovne praznine i istrošenosti. Proces slikanja i ideja su bazirani na potrazi za modelima koji odgovaraju čitavom konceptu - najčešće ljudi iz sfera mode, filma, televizije ili jednostavno selebritija. Zatim modele fotografišem i tokom slikanja koristim fotografije modela kao predložak. Sve slike su u tehnici ulja na platnu.

NEVENA PRIJIĆ Rođena 1985. godine u Zemunu. Diplomirala na Akademiji umetnosti, u klasi prof. Dušana Todorovića, na smeru slikarstvo, 2009. godine. Ono što predstavlja glavnu karakteristiku Neveninog rada je pre svega spoj slikarskog majstorstva i obrazaca ponašanja globalne komunikacije. Nevena uporište za svoj rad nalazi u masmedijima, bilbord komunikaciji, plakatu... Uzimajući elemente iz datog konteksta ona ih izmešta i stvara novu realnost, pritom se služeći iskustvima radikalnog realizma pop arta, ubacujući i slovne simbole kojima nas ikonično uvodi u novu realnost i određuje kako da pročitamo delo. www.nevenaprijic.rs

39 _____


40 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs


POP ART

41 _____


42 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs


POP ART

43 _____


44 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs


FILM

Elizijum G

odine 2159., postoje dve klase ljudi. Jedna, veoma bogata živi u svemirskoj stanici, koju je čovek napravio i zove se Elizijum, dok druga živi na prenaseljenoj i ruiniranoj Zemlji. Ljudi sa Zemlje očajni svojom pozicijom žele da pobegnu od siromaštva i kriminala koji vlada planetom. Njima je potrebna vrhunska medicinska nega koja je jedino dostupna na Elizijumu, ali ljudi iz svemirske stanice ne žele da im neko ometa luksuzni način života, Jedini čovek koji može da uspostavi jednakost između tih svetova je Maks (Met Dejmon), jedan običan momak koji očajnički želi da dospe do Elizijuma. Iako mu život visi o koncu, on se upušta u opasnu misiju, u kojoj mu se suprotstavljaju Sekretarka Rods (Džodi Foster) i njene snage. Ukoliko Maks uspe u svojoj misiji, spasiće ne samo svoj, već i život miliona ljudi. Džodi Foster glumi pored Meta Dejmona u ovom filmu. Ona je zadužena za odbranu i zaštitu sigurnosti i bogatstva Elizijuma i da imigranti ne stignu do njega. Za nju je Elizijum utopija, ono što je Zemlja mogla da bude, ali nije. Njoj su ruke vezane od kad Elizijumom upravlja liberalnija administracija, ali ona je 108 godina stara i sećanje se kako je Zemlja upropašćena i zašto je Elizijum uopšte stvoren. Ona zna šta će se desiti ako svakoga puste na Elizijum, postaće isti kao Zemlja. Džodi Foster (51) odlično izgleda u Armani kostimima koje nosi u filmu i sasvim sigurno će krasti uzdahe lezbejkama širom sveta. Ona je početkom godine na dodeli Zlatnih globusa, kada je dobila nagradu za životno delo, na jedan kriptičan, posle puno godina nagađanja, saopštila celom svetu da je lezbejka, ali da svoj privatni život želi da sačuva privatnim jer je pod budnim okom medija od ranog detinjstva. U bioskopima od 22. avgusta.

45 _____


46 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs


FOTO

47 _____

NARCIZAM U SLUŽBI SAMOSPOZNAJE Prikazujem sebe onakvim kakav jesam, a tumačim se shodno društveno-prihvatljivim normama. Dakle, sve što vidite, retko je onako kako se čini, ali, za početak ćemo reći da jeste - kako ne bi došlo do zabune. Ja sam sve ono što je Vaša pogana mašta uspela da projektuje: licemer, lažov, socijalna greška, plagijator, seksulanonastrana osoba, parazit. Sve ono što ste nekada davno pronašli u sebi, a čega se plašite, stidite ili užasavate, dakle, krijete - SAM JA. NIKOLA ĐUKIĆ Grafičke komunikacije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu upisuje 2009. godine. Na inicijativu nekolicine profesora, produbljuje svoj odnos ka autoportretu i prezentaciji istog. Tehnika prevazilazi crtež kao primarnu formu te prelazi u pasivnu formu performansa – poetično oblikovanu fotografiju upotpunjenu određenom simbolikom. Akademsko obrazovanje stavlja na čekanje radi pronalaženja sebe u drugim oblastima umetnosti. Narednih nekoliko godina provodi radeći u teatru kao glumac, kostimograf, scenograf, ton majstor... www.nikoladjukich.tumblr.com


48 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs


FOTO

49 _____


50 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs


FOTO

51 _____


52 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs


FOTO

53 _____


54 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Vicious: Ljubav do U

Srbiji retko šta i retko kad izlazi iz mode; ovdašnje znaiše nedopustivo lako kao friško-friško svežine poturaju i ono što već poduže, uz svu zahvalnost zbog nekadašnjeg značaja, klizi put pluskvamperfekta. Srpsko pozorište tako uporno kao veliku novost otkriva i predstavlja već petnaestak godina upokojenu Saru Kane, a u tom dugom međuvremenu kroz krupne promene prošla su mnoga njena sabraća i sledbenici (pojednostavljeno rečeno) te „dramturgije krvi i sperme“. Eto, ime Marka Ravenhilla, autora znamenitog komada Shopping and Fucking, gotovo neizostavno guranog u istu stilsku fioku sa pomenutom Sarom Kane, ponosno se šepuri na špici izvanredne ovogodišnje britanske TV kreacije – urnebesne i krajnje prijemčljive komedije naravi naslovljene Vicious. Istini za volju, Ravenhill je i ranije radio za televiziju, a milje koji Vicious opisuje svakako mu je dobro poznat, ali ova serija svakako po opštem dobronamernom tonu i lakoćom sa kojom komunicira i sa publikom mimo LGBT gledalačkog kruga predstavlja značajan iskorak u odnosu na ono što većina na prvih nekoliko lopti povezuje sa ovim autorom. A Vicious počiva na zbilja jednostavnoj i gotovo u pozorišnom smislu svedenoj premisi – u ovoj seriji, britanskoj varijaciji na znane postulate američkog sitcoma, pratimo doživljaje ostarelog gay para, čije su se egzistencije poodavno već svele na beskrajno nadgornjavanje i razmenu sitnih i krupnih uvreda, a što ni najmanje ne dovodi u pitanje njihovu ljubav i posvećenost nakon pet decenija veze i zajedničkog života. Freddie Thornhill (igra ga Ian McKellen) je nekada bio glumac na večitoj granici između gotovo nevidljivog epizodiste i bezimenog statiste, a Stuart Bixby (igra ga Derek Jacobi) je nekada radio i upravljao barom, a sada dobar deo vremena provodi pokušavajući da i dalje sakrije svoju pedesetogodišnju vezu od brižne majke. Vicious otpočinje pojavog mlađanog komšije Asha, ka kome krenu da inkliniraju i Freddie i Violet, njihova višedecenijska prijateljica, slaba na ljubav i

nežnost koji je, reklo bi se, nikako neće. Nakon prvih par epizoda usredsređenih na Ashovo nerazumevanje suštinske prirode Freddiejevog i Stuartovog odnosa i komičnih potencijala proisteklih iz te zabune, Freddie i Stuart postaju u neku ruku savetodavci i spremna ramena za plakanje ipak nesnađenog Asha. Mimo ovog (ekonomisanja radi) simplifikovanog zapleta, Vicious se prepručuje kao svakako najuspelija televizijska komedija iz novije ponude ostrvskih emitera. Kao što je već donekle pojašnjeno, važan adut Viciousa predstavlja snažna sinergija između dva ključna lika, a komika uglavnom svoje moći ovde preuzima iz tog stalnog odnosa ljubavi-mržnje, iz te endemske zajedljivosti i sitničavosti, tog stalnog prepucavanja, a što sve potpada pod značenje engleskog pojma bickering, koji je ovde polazni motiv i osnovno pogonsko gorivo dinamike odnosa glavnog dvojca priče Viciousa. U tom smislu, Ravenhill i Gary Janetti (koji u svodstvu producenta ove ili one vrste


TV SERIJE

o poslednjeg ujeda stoji iza većine epizoda donekle bliskog serijala Will & Grace), kreatori ove serije, radikalizuju i baštine ono što smo imali prilike da vidimo u, recimo, dugovečnom blago komičnom britanskom serijalu As Time Goes By sa Judi Dench i Geoffreyjem Palmerom. Vicious, slično pomenutoj preteči, podseća da svaki iole proživljeniji i trajniji odnos počiva na dinamici koja nespremnim očima sa punim pravom može zaličiti i na odraz čiste, a ipak i dalje enigmatične patologije. Iako zasnovan na jetkom i prilično odrešitom i subverzivnom humoru, Vicious je ipak skrojen po pretpostavljenom ukusu opšteg gledateljstva, uz dužnu pažnju posvećenu kanonima ostrvskog televizijskog humora iole novijeg kova, te serijom očekivano preovlađuje ton dobronamernosti, doduše, nešto vatrljivijeg kova. Naravno, i ovde će se svi nesporazumi i sve hipertrofirane zađevice razrešiti u planiranih dvadeset i kusur minuta, i po tom pitanju, kao i po pitanju na drugu decimalu leksički bogatog, pa i vrato-

lomnog humora, Vicious stupa u nenamernu, ali lako primetnu rimu sa srodnim naslovima iz ponude američke kablovske stanice TV Land; iako u kvalitativnom smislu za par kopalja beži u odnosu na njih (u krajnjem slučaju, ovde pričamo o šest epizoda po serijalu naspram dvadeset i kusur koliko obično nude američki sitcomi), Vicious ne bi bilo zgoreg konzumirati u paketu sa američkim „rođacima“ – serijama Hot in Cleveland i Happily Divorced, koje takođe odlikuje onovremenski humor i upadljivo flertovanje sa najprepoznatljivijim stilemama televizijskog humora iz završne decenije minulog dvadesetog veka. Naravno, uz dubok naklon i Marku Ravenhillu i Jannetiju, Vicious teško da bi bio to što jeste i takav kakav jeste da dobar deo svojih moći, a i veći deo sveukupnog šarma ne crpe upravo iz bravurozne i izvrsno ritmički odmerene glume svih prisutnih u glumačkom ansamblu. Mlađanom Iwanu Rheonu (poznatom nam iz serije Misfits, ali zapaženom i na račun zanimljivog okušaja na polju indie folk nota) dopala je najnezahvalnija uloga, te njegov lik počiva prvenstveno na krhkom spoju zblanutosti i naivnosti. Sa druge strane, priliku da pokažu dobar deo svog glumačkog genija dobile su mnogo puta dosad i na sijaset raznorodnih glumačkih polja potvrđene legende Ian McKellen i Derek Jacobi, a briljiraju i veteranke Frances de la Tour kao vazda ustreptala Viloet i Marcia Warren kao neodoljivo senilna Penelope (posebnu pažnju obratiti na epizodu koja se tiče sudara starih kadrova sa novomilenijumskim klupskim životom, kao i na suptilno parodiranje fenomena Pedeset nijansi... nečega). Uz dužno poštovanje običaja i svetonazora tamošnjih televizijskih poslenika, Viciousu na kraju ove priče sleduje i jedna packa – naime, posle samo šktičarskih šest epizoda valja nam pričekati kraj godine i obećana dva božićna specijala, a narednih šest epizoda sleduju nam tek sledećeg proleća. Što je malo, malo je, braćo Ostrvljani! PIŠE: ZORAN JANKOVIĆ

55 _____


56 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Trideset godina od smrti Klausa Nomija

K

laus Nomi se drznuo da bude veliki. Usudio se da u jedno ukombinuje operu, nemački kabare iz 1930-ih, američki pop 1960-ih i sintisajzere dvadeset prvog veka. Takođe se drznuo da bude prezenter vizuelnog imidža izmišljenog robota/vanzemaljca budućnosti koji nosi samo visoku modu i preterano je našminkan. Svet je postao svestan postojanja Klausa Nomija tek 15. decembra 1979, kada je ovaj pevao prateće vokale Davidu Bowiju tokom nastupa na NBC-jevom ˝Saturday Night Liveu˝. Klaus Nomi je tragično završio svoj život avgusta meseca 1983. nakon izgubljene borbe sa AIDSom. Tokom svog života on je izdao dva albuma: Klaus Nomi i Simple Man . Klaus Nomi je rođen kao Klaus Sperber u Bavarskim Alpima daleke 1944. Odrastao je u zapadnoj Nemačkoj i zapadnom Berlinu konkretno. Svoju ljubav prema operi i šminci otkrio je dok je radio kao dete kao pomoćnik u Opera Houseu u Nemačkoj. Kao tinejdžer školovao se u školi muzike u Berlinu. Kasnije je radio kao razvodnik u Berlinskoj operi. Njegov prvi javni nastup bilo je izvođenje Mocartovog dela „Bastien, Bastien“ u Bernu u Švajcarskoj. Klaus se preselio u Njujork početkom 1970-ih. Klaus Nomi je kao scenska pojava kreiran 1978. uz plesača Boya Adriana. Ime Nomi je anagram sci-fi magazina tog vremena OMNI. Nomijev lik je predstavljen u Irving Plaza klubu u Njujorku tokom četvorodnevnog dešavanja New Wave Vaudeville. Sledeće gde se Nomi pojavio je u veoma uticajnom underground filmu u režiji Andersa Grafstroma „The Long Island Four“. Švedski režiser Anders Grafstrom je potom poginuo u saobraćajnoj nesreći, a Nomijev prvi album je bio posvećen njemu. David Bowie je bio izuzetno impresioniran filmom i tako je došlo do saradnje između njih. Nomi je zapevao prateće vokale Bowieju u Saturday Night Live-u. Izvedene su tri pesme: The Man Who Sold The World, TVC15 i Boys Keep Swinging. Nomijev drugi album nazvan ˝Simple Man˝ je izašao novembra 1982.

Već u januaru 1983. godine Klaus je bio veoma bolestan. Nekoliko događaja je organizovano da se prikupe finansijska sredstva za troškove njegovog lečenja, ali je Nomi umro u avgustu iste godine. Nakon njegove smrti izašla je ploča „Klaus Nomi Encore!“ na kojoj su se našle i prethodno neobjavljene „Fanfare“, „Can't Help Falling In Love“ i obrada dela Roberta Schumanna „Der Nussbaum“. Režiser Andrew Horn snimio je 2004. godine dokumentarac „The Nomi Song“ koji je na Berlinalu dobio Teddy nagradu za najbolji dokumentarac. Film će biti prikazan u petak 6. septembra 2013. u 20 časova u Domu omladine Beograda. Nomi je govorio: „Ja svemu prilazim kao potpuni autsajder. To je jedini način na koji mogu da kršim sva pravila. Prisetite se da je sama moja pozadina života čudna – klasična nemačka opera... Za mene samog je bilo šokirajuće da pevam operu u falseto sopranu u Nemačkoj. To je tek bilo još jedno pravilo koje sam kršio. A to se jednostavno nije smelo. Danas mi pomaže to što isti ti rock i pop pravac koji naizgled nemaju nikakva pravila su u stvari jako konzervativni sami po sebi kao i sama klasična muzika. Ponekad kad pevam ja prosto poverujem u reči koje pevam, samu ariju se trudim da učinim što dirljivijom, na neki način pokušavam da prevaziđem tu pesmu i izvođenjem joj dam jedno novo značenje. U mojim nastupima postoje jako dirljivi momenti kao i oni koji su zabavni. Prosto uzmem nešto što mi se dogodilo, nešto što sam prošao i postavim ga u jedno sasvim nepoznato okruženje.“ „Uvek sam voleo rock´n´roll. Za mene je kada sam imao 12 godina najveće ime rock´n´rolla bio upravo Elvis Presley. Kupio sam „King Creole“ ploču i krio sam je u podrumu, ali ju je moja majka pronašla i naterala me je da odem da je zamenim za opere u izvođenju Marije Callas. No i to je ono što mi se sviđalo. I kad god sam kupovao neku rock´n´roll ploču ja bih kupio i jednu ploču klasične muzike. Voleo sam jedno podjednako kao i drugo.“


58 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Gej Novi Sad: Al’ s „Sebičnost nije kada neko živi onako kako želi da živi, već je sebičnost kada neko drugome nalaže kako treba da živi“. Irski pisac i „gay mučenik“ Oskar Vajld

Ž

ivimo u vremenu dramatičnih promena i tehničkih inovacija. Za današnje generacije život je nezamisliv bez mobilnog telefona, laptopa, interneta i drugih tehničkih dostignuća koja su pre samo nekoliko decenija bila deo romana i filmova naučne fantastike. Za neke nove klince nepojmljivo je upoznavanje koje nije preko globalne internet mreže ili gay kluba. Novosadski radio 021 nedavno je sproveo istraživanje o tome kako se pripadnici gay populacije muvaju i upoznaju u vojvođanskom glavnom gradu. Iskustva su bila različita. „Pa znaš kako, to sve prvo krene muvanjem na internetu, preko Fejsbuka. I onda se nastavi na mestima kao što je ovo. Novi Sad je prepun frendli mesta u kojima možeš da upoznaš ljude. Ja sam doživeo čak i da mi na strejt mestu muškarac pošalje piće, tako da nije nikakva frka. Šta više, mislim da su gej muškarci mnogo opušteniji u Novom Sadu, nego strejt muškarci.“ „To je inače problem svima, i gej i strejt ljudima. U Novom Sadu, naročito. Svi se uglavnom gledaju i gledaju godinama i to je to. I onda kad se priđe, to je: ’Izvini. žao mi je. Gledali smo se tri godine, ali to nije to’. Idemo još tri godine neko drugo gledanje.“ „Muvanje u gradu je totalan šit. Ne smeš biti ni lepa, ni lep, ni pametan, ni pametna, jer će te se ljudi uplašiti i u svakom slučaju niko ti neće prići. U Novom Sadu, što se tiče gej tipova, muvanja je sve mrtvo ukoliko si samosvestan, ukoliko si neko ko dobro izgleda, ko zna da sastavi dve rečenice, jer mislim da se svi ostali tipovi u

tom svetu nalaze ugroženim i to je to.“ Gay populacija uvek je imala svoje načine za upoznavanje i druženje. Svako vreme diktiralo je svoja pravila i načine ponašanja. U vreme kada nisu postojali ni gay kafići i klubovi novosadska gay scena kao i veći deo homoseksualne populacije bila je osuđena da se druži po parkovima i javnim toaletima. Kruzing, kako se naziva ova vrsta druženje, je deo gej tradicije svuda u svetu pa i kod nas. Uprkos mnogim promena ova tradicija i dalje živi. U Novom Sadu još se prepričavaju doživljaji „ajkule“, lika koji je zaslužan što je i danas ovaj „sport“ ostao u životu. Gay novosadska scena uvek imala je svoj specifičan žargon vezan za ovakva upoznavanja. Tako su parkovi nosili imena različitih fakulteta. Na primer „žurka na Poljoprivrednom fakultetu“ značila je dobru zabavu u Dunavskom parku. Park pored autobuske stanice bio je „Saobraćajni fakultet“, verovatno najprometnije gay mesto sa 24-časovnim „radnim vremenom“. Tu su se susretali ljudi različitih generacija iz različitih delova Vojvodine, ali i cele Jugoslavije koju je put nanosio kroz Novi Sad. Autobuska stanica bila je nezaobilazno mesto, u njenom toaletu odmeravali su se muški ponosi i padao je sex na brzaka. Pojava koje se mnogi stide, ali koja je opstala i do danas. Tu su se sklapala i gay poznanstva, ali padala i prva gay neprijateljstva. Leto je bilo najomiljenije godišnje doba koje je gay populaciji pružalo savršene prilike za sex i upoznavanja. Kamenjar je bio omiljeno gay sastajalište gde ste mogli upoznati i na brzinu uži-


ISTORIJA

se nekad dobro... vati u „grehu“. Nisu samo parkovi imali svoja žargonska imena. Ovoga nisu bili pošteđeni ni gej likovi u međusobnoj komunikaciji. Imena su se dobijala po nekoj specifičnoj osobini ili navici. Na primer, starije generacija pamte Zuzu Alamaši, lika koji je u park dolazio posle klizanja, ili pak Anđelku Govedarević koja je uz pritupu facu imali i veliki ponos u svojim pantalonama, drugi su dobijali svoja gay konspirativna imena po zanimanjima kojima su se bavili, poput Lotike, radnika u Lotou, itd. Tradicija davanja gay imena opstala je i do danas, ali sa mnogo zlobnijom konotacijom poput – Hodajući sifilis, kurcožderka, Danče sponzorče... Homoseksualci tog vremena bili su svojevrsna avangarda sa svojim specifičnim načinom života i ukusom za modu i kulturna dešavanja. Oni su se sretali po pozorištima, baletskim i operskim predstavama, slušali klasiku i tako se izdvajali iz mase „strejtaša seljobera“. Bilo je to vreme dok je Fahreta Jahić još uvek nije postala Lepa Brena a goste novosadskog hotela „Park“ zabavljala pevajući evergreen. Slušali su se šlageri, Klaus Nomi, Van der Graaf Generator, Peter Hammill, Genesis, Peter Gabriel, Freddie Mercury, Jimmy Somerville, Boy George, George Michael, Michael Jackson, Abba. Kućna okupljanja bila su retka, ali razuzdana. Žurke su bile luckaste i kičaste, često erotizovane. U poređenju sa današnjom situacijom to je zaista bilo drugačije vreme u kome silikonske grudi i kratka pamet nije bila „kulturni“ prestiž i obrazac ponašanja među gay populacijom. Današnje generacije na gay okupljanjima uglavnom sve svedu na tračarenje i ogovaranja. Obično se ogovara ko je kako obučen, kako igra, ko je s kim bio, ko kakav krije, da li je aktivan ili pasivan itd.

Starije gay generacije pamte kako su žurke su bile česte i u Budimpešti i Segedinu, gde su gay Novosađani tradicionalno dočekivali Novu godinu. A omiljena zabava su bila, a i danas mahom ostala, odlasci u javna kupatila i banje, gej raj za odmeravanje, upoznavanje i seks. Naravno nije sve bilo bezbrižno. Među gay populacijom bilo je i policajaca ali i policijskih doušnika. Bilo je tu i većih zverki i svi su oni doprineli da služba bezbednosti ima savršen dosije o svim homoseksualcima u Novom Sadu. Tako je 1987. godine posle jednog novosadskog ubistva je napravljena najveća racija, kada je policija u roku od dve nedelje saslušala gotovo 2000 novosadskih homoseksualaca. Saslušanje je pokazalo da policija poseduje sve informacije o novosadskih homoseksualcima. Iako je zakonom upražnjavanje homoseksualnih sklonosti bilo kažnjivo većih proganjanja nije bilo. Novi Sad, je grad koji ima dugu tradiciju tolerancije prema različitim ljudima pa tako i prema LGBT populaciji. Ali ni onda kao ni danas ne može se reći da homofobije nije bilo. Homofobija nije bila toliko upečatljiva i vidljiva, ali ni LGBT populacija u to vreme nije bila toliko vidljiva. Roditelji su uglavnom ćutanjem sakrivali „grehe“ svoje dece. Mnogi svedoci tog vremena govore kako je u odnosu na današnje vreme sve bilo daleko tolerantnije, iako se homoseksualnost i sa zakonske i medicinske tačke gledišta smatrala bolešću i krivično kažnjavala. To se svakako može objasniti i drugačijim međuljudskim odnosima koji su bili formirani u duhu jugoslovenskog mekog socijalizma i bratsva-jedinstva koje su homoseksualci umeli najbolje da kuju od parkova, kućnih zabava, javnih sauna, preko partijskih foruma do radnih akcija. PIŠE: MARIJAN K.

59 _____


OPTIMIST

www.optimist.rs

LGBT naučnici koji s Napredak ljudske vrste obeležili su mnogi veliki umovi, među kojima su svoje mesto našli i pripadnici LGB populacije. Mnogi od njih su ostali zlatnim slovima upisani u istoriji čovečanstva, poklonivši nam znanja bez kojih svet ne bi bio isti. Neki su bili primorani da skrivaju svoju seksualnu orijentaciju, za druge se šuškalo da ih ne interesuje suprotni pol, a treći, kojih je najmanje, su bili ono što jesu. Predstavljamo vam neke od najvećih naučnih umova, manje ili više poznate i kao LGBT osobe. Preminuo je 9. aprila 1626. godine od upale pluća, s dugovima od čak 23.000 tadašnjih funti, odnosno tri miliona u današnjoj vrednosti.

60 _____ SER FRENSIS BEJKON (1561-1626) Engleski filozof, autor „Novum Organikuma“. Poznat i kao „otac moderne nauke“, koju je zadužio toliko da se i danas njegovo ime s tom titulom navodi u svakom ozbiljnom naučnom radu. Tokom života je bio poznat kao homoseksualac i veoma blizak prijatelj engleskog kralja Džejmsa I Stjuarta, koji je takođe bio gej. Za vreme njegove vladavine popeo se čak do položaja lorda kancelara, ali ga je kralj smenio, pa čak nakratko i zatvorio u zloglasni Tauer, zbog optužbe za primanje mita. Majka ga je, navodno, jednom prilikom kritikovala zbog toga što je pozvao svog mladog prijatelja Antonija Pereza da pređe da živi kod njega, pa je čak naredila da se „taj prokleti Perez i svo zlo društvo“ proteraju iz kuće. Oženio se kasno, tek u 45. godini, pošto su društvene norme to nalagale, ali su glasine o njegovoj seksualnosti tada već bile prejake. U potonjim godinama u više biografija ovog naučnika pominjana je njegova homoseksualnost, ali su taj segment njegovog života moderni biografi najčešće izostavljali, prvenstveno se fokusirajući na njegov naučni rad.

ALAN KOKS (1923-1987) Američki geofizičar, specijalizovan za paleomagnetizam, autor dva značajna dela o tektonici ploča. Koks, koji je prvobitno bio odličan student hemije, otkrio je u vreme letnjih terenskih istraživanja da ima odlično oko za geologiju. Tu je upoznao svog mentora i budućeg ljubavnika, šest godina starijeg Klajda Vorheftiga. Koks je s kolegama razvio kalendar kojim su objašnjeni komplikovani i nepravilni rasporedi promena polariteta u prošlosti Zemlje. za svoje radove je dobio brojne nagrade i počasti, među kojima i izbor u Nacionalnu akademiju nauka i Fleming medalju Američke geofizičke unije. Poginuo je 27. januara 1987. godine u bizarnoj nesreći - dok se biciklom vozio po planinskom putu izgubio je kontrolu i udario u drvo. NIL DIVAJN (1939-1994) Američki astrofizičar, otac moderne teorije o formiranju zvezda. Tokom 25 godina rada u Kaltekovoj laboratoriji za mlazni pogon, Divajn je ostvario


ISTORIJA

u zadužili civilizaciju veliki broj značajnih naučnih otkrića, među kojima su i neka fundamentalna, poput definisanja pojasa radijacije oko Jupitera, Saturna, Neptuna i Urana. Bio je mentor i inspiracija brojnim mladim svemirskim naučnicima, koji su imali velike koristi od njegovog briljantnog rada, ali i sjajnog osećaja za humor. Preminuo je 1994, malo nakon svog 55. rođendana, usled komplikacija uzrokovanih AIDS-om.

rici. Nikada se nije ženio, a četiri godine pre smrti napravio je ugovor o poklonu, kojim je celokupnu imovinu preneo na porodicu Zajfert, koja ga je služila tokom života. Umro je 6. maja 1859. godine od posledica moždanog udara.

61 _____ ALEKSANDAR FON HUMBOLT (1769-1859) Nemački prirodnjak, geograf i istraživač Centralne i Južne Amerike. Autor 23-tomskog dela s putovanja po tom delu sveta, kao i drugih naučnih radova o botaničkoj geografiji, zbog čega se smatra osnivačem biogeografije. Za života je bio druga najznačajnija ličnost u Evropi, odmah iza Napoleona. Njegov lik nalazio se na istočnonemačkoj novčanici od pet maraka. Bavio se i proučavanjem Zemljinog magnetizma, vulkana i izotermalnih linija. Prvi je izneo teoriju po kojoj su Južna Amerika i Afrika u dalekoj prošlosti bili spojeni kopnom. Njegov privatni život ostao je prekriven velom tajne, pošto je nakon smrti njegova sestra spalila Humboltova pisma. Ipak, glasine o njegovoj homoseksualnosti su iznosili tadašnji pripadnici berlinske gej populacije, a nekadašnji kompanjon na brojnim putovanjima, Francisko Hoze de Kaldas, optuživao ga je za druženja s „opscenim mladićima“, s kojima je „delio sramne strasti“. Smatra se da je bio u vezi sa francuskim botaničarem Bonplandom, s kojim je putovao po Južnoj Ame-

SONJA KOVALJESKA (1850-1891) Ruska matematičarka, prva žena koja je ponela titulu doktora. Razvila je Kovaljevska teoremu, autor je dela „Acta Mathenatica“. Od malih nogu je pokazivala veliki talenat za matematiku, a veliki problem predstavljala joj je „polna barijera“, pošto u to doba ženama nije bilo dozvoljeno da studiraju na ruskim univerzitetima, zbog čega je 1867. godine odlučila da ode u inostranstvo. Iz interesa se, pošto joj je za to trebala dozvola oca ili muža, udala za Vladimira Kovaljevskog, mladog studenta paleontologije, koji je kasnije postao saradnik čuvenog Čarlsa Darvina. Otišla je u Nemačku, kod tada najvećeg matemaričara Karla Vajerštrasa. Godine 1874. na Univerzitetu u Getingenu dobila je doktorsku titulu. Tokom rada na Univerzitetu u Stokholmu ušla je u vezu sa glumicom, spisateljicom i scenaristkinjom En Šarlot Edgren Lefer, s kojom je bila u „romantično-prijateljskim odnosima“, koji su potrajali sve do njene smrti. Umrla je 10. februara 1891. godine od posledica depresije i upale pluća.


62 _____

OPTIMIST

MARGARET MID (1901-1978) Američki antropolog i psiholog. Autor „Punoletstva na Samoi“ i kustos za etnologiju Američkog prirodnjačkog muzeja. Godine 1977, u vreme dok je bila predsednica Američkog udruženja za unapređenje nauke (AAAS), javno je izrazila žaljenje zbog diskriminacije naučnika koji su bili gejevi i lezbijke. Iako se tri puta udavala, imala je brojne seksualne afere sa drugim ženama. Bila je pionir kros-kulturalnih studija i zalagala se za veće razumevanje prirodnih varijacija u seksualnom ponašanju u ljudskim društvima. nikada se nije javno deklarisala kao lezbijka ili biseksualka, ali su poznata njene veze sa dve koleginice - Rut Benedikt, za koju su prijatelji tvrdili da je bila seksualna, kao i sa Rodom Metro, s kojom je od 1955. do smrti živela u „romantičnoj vezi“. Umrla je 15. novembra 1978. godine.

FLORENS NAJTINGEJL (1820-1910) Britanska medicinska sestra. Iako nije klasična naučnica, izvršila je veliki uticaj na jednu nauku, medicinsku, zbog čega se našla na ovoj listi. Najtingejlova je organizovala prvu školu za medicinske sestre u svetu, reformisala je bolničku higijenu, tretman bolničkog otpada, te regulisala medicinsku praksu. Iako ne postoje dokazi da je imala direktne seksualne odnose sa istim polom, veruje se da je bila daleko sklonija ženama, nego muškarcima. Iako je imala dosta bračnih ponuda, sve ih je odbila, a život je provela u društvu drugih dama tog doba. Kako velika aktivistkinja za prava

www.optimist.rs žena odigrala je značajnu ulogu u omogućavanju da „slabiji“ pol konačno počne da pravi karijeru van klasičnih kućnih obaveza. Imala je nekoliko veza sa ženama, među kojima su se isticale irska časna sestra Meri Kler Mur, s kojom je radila kao medicinska sestra za vreme Krimskog rata, kao i Meri Klarki, Engleskinja koju je upoznala 1837. I s kojom je ostala u kontaktu do kraja života. Umrla je 13. avgusta 1910, u 90. godini života, u snu.

DŽEJN ADAMS (1860-1935) Filozof, sociolog, predsednica Ženske međunarodne lige za mir i slobodu, te prva Amerikanka koja je dobila Nobelovu nagradu, i to za mir. Uz predsednike tog doba, Teodora Ruzvelta i Vudroa Vilsona, bila je najvažniji reformator u SAD. Bavila se problemima žena i dece, javnim zdravljem i mirom u svetu. Smatrala je da ako žene imaju odgovornost da čiste svoje zajednice i stvaranja od njih boljeg mesta za život, onda moraju da imaju i pravo glasa, ne bi li u tome bile još uspešnije, zbog čega je bila uzor ženama iz srednje klase. Adamsova je bila bliska s mnogim ženama. Najbliskija je bila sa Meri Rouz Smit, s kojom je imala „romantično prijateljstvo“. Zajedno su posedovale letnjikovac u Bar Harburu, u američkoj saveznoj državi Mejn. Kada su tamo provodile vreme, spavale su u istom krevetu. Takođe, u hotelima su insistirale na duplom, odnosno bračnom krevetu, umesto dva odvojena. Svako razdvajanje teško su podnosile, pa je Adamsova u pismima Smitovoj znala da napiše: „Strašno mi nedostaješ i tvoja sam do smrti“. Umrla je 21. maja 1935. godine od kancera.


ISTORIJA LUIZ PIRS (1885-1959) Američka lekarka i patolog, jedna od najznačajnijih naučnica s početka 20. veka. Otkrila je lek protiv afričke bolesti spavanja i druge medikamente, među kojima i lek za sifilis. Takođe se bavila i medicinskim istraživanjima, a otkrila je vezu između prenošenja virusa i pojave kancera. Pirsova je poslednje godine života provela u Trevana Farmu, u američkoj saveznoj državi Nju Džersi. Dom je delila sa dve žene, spisateljicom Ajdom Vajli, i tadašnjom poznatom njujorškom lekarkom Džozefinom Bejker. Umrla je leta 1959. godine, nakon kraće i teške bolesti. DŽEJMS POLAK (1938-1994) Američki astrofizičar i vodeći svetski ekspert u proučavanju atmosfera drugih planeta, čiji su radovi doveli do daleko boljeg razumevanja našeg solarnog sistema. Bio je student čuvenog Karla Sejgana, s kojim je utvrdio da različite boje na Marsu potiču od prašine koju podižu vetrovi, a ne od biljaka i drugih oblika života. Veći deo karijere proveo je radeći za NASA. Bio je autovan gej, ali njegovim poslodavcima to nije smetalo. Štaviše, NASA mu je više puta odala priznanje kao jednoj od najznačajnijih LGBT osoba koje su radile za tu svemirsku agenciju, s ponosom ističući da je bio njihov naučnik. Preminuo je 13. juna 1994. godine, od retkog oblika raka kičme.

ALAN TJURING (1912-1954) Britanski matematičar, logičar i kriptograf. „Otac“ modernog računarstva. Ali i jedna od najtragičnijih ličnosti među najpoznatijim LGBT naučnicima. Tjuring je tokom Drugog svetskog rata vodio ču-

veni Blečli Park, centar obaveštajnih aktivnosti Britanaca, u kojem je provaljena čuvena nemačka mašina za šifrovanje poruka „Enigma“. Iako je njegov rad umnogome doprineo pobedi saveznika u Drugom svetskom ratu, Tjuringova homoseksualnost bila je smrtni greh. Godine 1952. uhapšen je zbog „velike nepristojnosti“, odnosno veze s Arnoldom Marejom iz Mančestera. Pošto je homoseksualnost u to vreme bila zabranjena i smatrana mentalnom bolešću, kažnjen je izborom - da ide u zatvor ili da pristane na hemijsku kastraciju. Tjuring je izabrao drugu opciju, ali je nakon razotkrivanja njegove homoseksualnosti bio potpuno slomljen i uništen. Umro je 7. juna 1954. godine, nakon što je pojeo jabuku napunjenu cijanidom. Njegova smrt se smatra samoubistvom. Britanski premijer Gordon Braun javno se izvinio 10. septembra 2009. godine u ime vlade zbog načina na koji je Tjuring „lečen“ i tretiran.

63 _____

LEONARDO DA VINČI (1452-1519) Italijanski renesansni arhitekta, pronalazač, inženjer, slikar i vajar. Najpoznatiji po remek delima „Poslednja večera“ i „Mona Liza“, kao i brojnim izumima koji su bili vekovima ispred doba u kojem je živeo. Takođe je pomogao razvoj anatomije, astronomije i građevinarstva. Da Vinči je 1476. godine bio optužen za homoseksualni odnos sa 17-godišnjim poznanikom Đakopom Saltarelijem, koji mu je bio model. Iako je usled nedostatka dokaza oslobođen optužbi, narednih godina je ostao pod prismotrom „Noćnih stražara“, moralne policije tog doba. Najduže prijateljstvo imao je sa delinkventom Đanom Đakomom, kojem je posle smrti ostavio polovinu svojih vinograda. Nikada se nije ženio. Umro je 2. maja 1519. godine. PIŠE: DRAGAN JOVANOVIĆ


64 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Empatija: Život u Razumevanje, saosećanje, bezuslovno prihvatanje - ključne reči za empatiju, osećanje, koje moramo pažljivo graditi

F

inska poslovica kaže da se „mudrošću kuća gradi, a razumevanjem održava“. Ipak, da li smo danas sposobni da bliske i ljude u našem okruženju, ali i one, koje ne poznajemo, ali čitamo ili slušamo o njima, razumemo, prihvatamo, bezuslovno i bez osude ili, kako kažu psiholozi, da li smo sposobni da bar za trenutak „budemo onaj drugi“? Za razliku od simpatije, kada proživljavamo osećanja nama dragih i bliskih osoba, putem empatije (danas sve češće upotrebljavane reči, a tako malo primenjenog osećanja) trebalo bi da saosećamo, da se uživljavamo u svest drugih osoba, da se identifikujemo s drugima i njihovim načinima mišljenja i osećanja, iako su suprotna našim. Ovako gledano, čini se da današnjoj civilizaciji najviše nedostaje baš - empatija. O tome da li je današnji čovek saosećajan i kako možemo da naučimo da bolje razumemo druge razgovaramo sa Irinom Radanović, psihologom i psihoterapeutom u Domu zdravlja Dr Ristić. Šta je to empatija? Pojam empatija se prvobitno koristio u estetici i eksperimentalnoj psihologiji, a povezuje se sa nemačkim filozofom i psihologom Lipsom, koji je pokušao da objasni način na koji se unosimo u umetničko delo i pridajemo mu određeno emocionalno značenje. Ubrzo nakon toga je empatija postala često upotrebljivan pojam u različitim društvenim naukama, pre svega u psihologiji. Danas se njime u najvećoj meri koriste stručnjaci za mentalno zdravlje i od velikog je značaja za psihoterapijski rad. Međutim, empatija se sve češće upotrebljava i u svakodnevnom govoru i zato bi bilo korisno jasno je definisati. Univerzalnu definiciju empatije nije lako dati, jer, sa apsekta psihologije, postoje različita objašnjenja i pristupi ovom pojmu, u zavisnosti od teorijskog gledišta stručnjaka. Najčešće pominjano, pa i u najvećoj

meri prihvaćeno, je gledište poznatog psihologa, Karla Rodžersa, gde on empatiju definiše kao sposobnost osobe da opazi i razume referentni okvir druge osobe sa njegovim emocionalnim komponentama i značenjima kao da je upravo ta druga osoba, ali nikada ne gubeći taj "kao da" uslov. Dakle, empatija podrazumeva mogućnost osobe da razume tuđa razmišljanja i osećanja, da svet percipira onako kako to čini druga osoba, tj. da posmatra svet "iz cipela drugog". To ne znači da osoba doživljava i emotivno proživljava isto što i ona druga, već da je prisutno tzv. empatičko razumevanje. Treba razlikovati empatiju od simpatije ili sažaljenja, jer dok je empatija „osećanje sa nekim“, simpatija podrazumeva „osećanja za nekog“. Na primer, empatisati sa osobom koja je tužna bi značilo da i vi sami osećate tugu, dok bi simpatija pre sa sobom nosila sažaljenje.


PSIHOLOGIJA

tesnim cipelama Zašto je u današnje vreme emapatije sve manje, gde se izgubila ljudskost? Empatija ne znači nužno da će se osoba ponašati na određeni način. Moguće je da osoba empatiše sa drugom, ali da u skladu sa svojim interesima i ciljevima odlučuje da se ponaša na određeni način, koji može biti etiketiran kao “nehuman” (na primer, u situaciji krize, poslodavac može empatisati sa radnikom, koji ima troje dece i ostaje nezaposlen, ali to ne mora da promeni njegovu odluku o otkazu). Ili, pri raskidu, jedan od partnera može zaista empatisati sa onim, koji taj prekid ne želi, ali to opet ne znači da će zbog toga ostati sa tim partnerom. Međutim, to može biti dobra osnova za korektan dalji odnos. Zato je problematično govoriti o empatiji kao o nečemu na osnovu čega bismo mogli pretpostaviti određeno ponašanje, jer pri svakom odlučivanju i postupanju različiti faktori imaju značajnu ulogu. Ipak, činjenica je da zbog sve složenijeg, opterećenijeg i otuđenijeg načina življenja i empatija ima sve manju ulogu, ne neguje se i zanemaruje.

Da li se empatija uči ili se stiče rođenjem te koliko je važno vaspitanje? Smatra se da postoji i neurološka osnova za empatiju, a ona se definitivno razvija tokom života. Sposobnost za empatiju podrazumeva određeni stepen razvijenosti kognitivnih (spoznajnih) sposobnosti i za razvoj empatije se smatra u velikoj meri značajnim afektivni (u smislu razmene osećanja) odnos roditelja i deteta. Dakle, različiti faktori utiču na razvoj empatije, kako lični tako i socijalni. Određena istraživanja su pokazala da se empatija razvija u okruženju u kom su zadovoljene emocionalne potrebe deteta, dok ukoliko to nije slučaj (na primer, kod zanemarene i zlostavljane dece) kapaciteti za empatiju su najčešće manji, ali to ne mora nužno da bude pravilo. Da li zbog prevelikog saosećanja sa drugima možemo da zaboravimo na sopstvena osećanja? Sa empatijom se ne može da pretera, jer to je “osećanje sa”, a ne “osećanje za nekog”. Ona podrazumeva, pre svega razumevanje drugog, a ne osećanje za drugog. Kakva je veza između inteligencije i empatije? Noviji pravci u psihologiji govore o postojanju više različitih vrsta inteligencije, što treba imati u vidu kada govorimo o povezanosti empatije i inteligencije, jer empatija nije u vezi sa svim vrstama inteligencije. Najveći broj psiholoških istraživanja je pokazao da postoji pozitivna korelacija između empatije i emocionalne i socijalne inteligencije, što znači da osobe koje imaju veću sposobnost za emaptiju pokazuju i veći stepen emocionalne i socijalne inteligencije. Šta nam dobro može doneti empatija? Zdrave i funkcionalne odnose sa drugim osobama, bilo da je reč o porodičnim, partnerskim, socijalnim ili poslovnim odnosima. Omogućava nam razuevanje, koje je moguće, ukoliko mi to želimo i možemo, iskoristiti na pozitivan način. Dom zdravlja Dr Ristić Narodnih heroja 38, Novi Beograd Visoka 16, Banovo brdo Call Centar 011 2693 287

65 _____


66 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

„Vreli“ dani u Stokholmu ve godine sam imao čast da na poziv Liberalno-demokratske partije Švedske prisustvujem jednom velikom dešavanju – Stokholm Prajdu. Bilo je puno uzbuđenja. Moj prvi veliki Prajd, prva poseta Skandinaviji, prvi let avionom. A u avionu, oduševljena stujardesa koja izgleda kao lik iz Almodovarovog filma. Lep prizor, priznajem. Po dolasku u Stokholm bio sam potpuno pogubljen. Mali gej u velikom gradu, i to onom koji se prostire na čak 28 ostrva. A, znate za onu narodnu: Svaki je muškarac ostrvo. Sve je bilo divno, čak je i vreme bilo na mojoj strani: pre nego sam stigao - kiše, a kako sam zakoračio iz aviona - sunce. Dobar znak. Odlazim do hotela. Divna mala sobica. U glavi odmah prljave misli: Hm, mogao bih nekoga da privedem. Ali, uvek to „ali“, setim se iskustava mojih prijatelja i saveta: Ne žuri Pavle, to je Švedska, tamo se sve, pa i seks zakazuje bar sedam dana unapred! Bedak.

O

samo organizacije, već i neke političke partije, turističke agencije, firme... Prizor koji se kod nas sigurno neće videti u skorije vreme. Nažalost. Oko glavne bine prisutni su ljudi svih generacija. Uopšte nije važno da li si gej ili nisi, svima je bitan osećaj sigurnosti, prihvaćenosti i provod uz dobru muziku. Prošlogodišnja pobednica Eurosonga i velika zvezda u Švedskoj, Lorin, peva samo na metar ispred mene. Presrećan. Sve je u duginom bojama, prosto da ti se zavrti u glavi. Moji domaćini Göran i Mats. Göran je predstavnik sindikata policije koji čine LGBT osobe (imaju čak i to, zamislite!). Mats je jedan veoma simpatičan gej meda koji neprestano pominje kako je dugo u braku sa svojim partnerom. I u celoj toj frci, ja doživim svoju prvu stokholmsku ljubav - Matsov sin. Divan visoki mladić, izuzetno svetlog tena. Već sam počeo da se šalim na Matsov račun kako ću mu postati „son in law“. A onda, kao i uvek, razočarenje. Dečko je strejt. A,

Odlazim do Prajd parka. A on ogroman, kao stadion. Uz to - prepun ljudi. Punktovi sa hranom i pićem na svakom koraku. Gomila organizacija na svojim štandovima besplatno deli najrazličitije promo materijale i poklončiće. I ne

onda ponovo šok, jer Matsova sledeća rečenica glasi: Sin mi je, i jeste lep i baš šteta što nije gej. Zašto želiš da ti sin bude gej? - pitam. Kao neko ko dolazi iz Srbije, gde su LGBT osobe još uvek pod presijom i stalno u nekom strahu i grču, pro-


PUTOVANJA

sto mi je šokantno da neko želi da mu dete bude gej. Pa, mi se više zabavljamo. Zar ne – objašnjava Mats. Kroz razgovor saznajem da Matsov sin ima puno drugara koji imaju tatu i tatu ili mamu i mamu. OK. Ako ne mogu da osvojim Matsovog sina, možda mogu nekog drugog. Muvanje je, uostalom, veoma zdrava stvar. Opušten, priđem jednom liku, bacim se u spiku, tipa: Jao, baš si sladak, upoznao bih te malo bolje. Dobijem komentar tipa: Oh, i ti si baš si sladak, ali ja sam oženjen. OŽENJEN! Oženjen i monogaman! Ok, ode i druga ljubav…

Na kraju, sa pomešanim osećanjima ulazim u veliko finale sedmodnevne žurke. Prajd šetnja. Oko pola miliona ljudi na ulici i još pedeset hiljada učesnika. Preko stotinu različitih grupa koje šetaju zajedno. Puno dece koji su došli sa svojim strejt i queer roditeljima. Dobijam neke sitnice, svi dele nešto besplatno. Wow, u mojim rukama je i velika šarene lizalica. Pogledam oko sebe – svi ih ližu! Taj momenat je bio vrhunac mog boravka u Štokholmu. Okrećem se neprestano oko sebe, gledam ljude i razmišljam koliko su srećni i bezbrižni, a iz sećanja mi se javlja rečenica iz omiljenog filma Čarobnjak iz Oza: Toto mislim da nismo više u Kanzasu... PIŠE: PAVLE RADOVANOVIĆ

Sitges: Evropsko gej letovalište broj 1

E

kipa Optimist magazina na ovogodišnjem letovanju u Barseloni, posle brojnih Circuit partija, đuskanja u bazenu uz Mojito i žurki na plaži, odlučila je da malo radi i napiše reportažu o okolnom Sitgesu (na srpskom Sidžis), jednom od najpoznatijih gej letovališta. Sa jedne od tri železničke stanice (Franca, Passeig de Gracia ili Sans) u Barseloni redovno saobraćaju vozovi do Sidžisa. Karta košta 3,80 €, a ako zaginete na nekom partiju do sitnih sati, možete se vratiti u Barselonu i nekim od noćnih autobusa. Na prvi pogled, ovo je mesto za trendi gejeve i njihove ljubavnike, jednostavno savršeno mesto za odmor i život. Vijori se puno zastava duginih boja ispred mnogih gej i strejt frendli hotela,

barova, restorana, modnih radnji, noćnih klubova i na kilometrima plaža. Plaže su za svačiji ukus, bilo da želite da pokažete svoje nove seksi kupaće gaće ili da se pokažete en totale na nekoj od nudističkih plaža. Za ljubitelje prirode i kruzinga tu su i lepe šume četinara pored gej plaža, sa puno momaka koji šetaju. Za svakoga poneko, a za one najveće drolje možda i više njih. Gej nudističke plaže su u lepim uvalama, a jedna od njih sebe naziva i najstarijom gej plažom na svetu, kažu da postoji još od 1930. godine kao okupljalište gejeva iz Barselone i okoline. Ko zna, možda se neki naš deda tu sunčao i kupao bez tadašnjih jednodelnih kostima. Iako veoma popularno i posećeno gej letovalište, cene nisu mnogo više nego u drugim

67 _____


68 _____

OPTIMIST

mestima u okolini. Na plažama se može iznajmiti suncobran sa ležaljkama za nekih 8 evra po danu, može se ručati u mnogobrojnim restoranima za 8-10 evra, a cene hotela nisu mnogo više nego u Barseloni i okolnim mestima. Ipak, zbog velike posećenosti, naročito u gej hotelima, treba rezervisati mesta nekoliko meseci ranije. Pored gej turista ovde živi i letuje i puno „običnih“ ljudi, porodica sa decom, mladih hetero parova, starih bakica i svi sasvim normalno doživljavaju dominantne gej sadržaje i

www.optimist.rs

kulturu. Popularni gej prajdovi u Sidžisu su kao i u drugim gradovima u Španiji odavno postali mesto za dobru zabavu ne samo gejeva već i velikog broja ostalih. Oni najsrećniji se možda i udaju u Sidžisu i lagano stare u nekoj od prelepih vila bogatih gejeva koji ovde žive. Oni manje srećni možda mogu da se u tim vilama zaposle bar kao sobarice i žive srećnim životom poput posluge u brojnim latino ili turskim sapunicama. PIŠE: MIŠA S.



Optimist 013 (jul-avgust 2013)