Issuu on Google+


OPTIMIST Osnivač i izdavač: Gej lezbejski info centar Glavni i odgovorni urednik: Predrag M. Azdejković Grafička produkcija: Rabbit and Rabbit design Fotografija naslovne strane:  Cinefest Urednik Urbanlook.info: Srđan Šveljo Saradnici: Milan Nikolić, Jelena A, Milan A, Markiza de Sada, Zoran Janković, Marijan K, Nemanja M, Biljana Kosmogina, Dragoslava Barzut, Mladen Antonijević, Pavle J, Elena Nikolaevna Web: www.optimist.rs www.gej.rs www.gayecho.com E-mail: optimistmagazin@gmail.com Štampa: Newpress (www.newpress.co.rs) Magazin možete čitati i na:

Podrška:

Magazin prihvata nadležnost:

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 305 OPTIMIST : vodič kroz gej Srbiju / glavni i odgovorni urednik Predrag M. Azdejković. God. 1, br. 1 (jun 2011)- . - [S. l.] : Regionalni info centar, 2011- (Smederevo : Newpress). - 21 cm Dvomesečno. - Naslov 1. broja: Optimizam ISSN 2217-6756 = Optimist COBISS.SR-ID 186184972

SADRŽAJ

INTERVJU Boban Stojanović: Najteže je biti prihvaćen među svojima..........6 AFTER PARTY Jelena Karleuša sa Srbijom na leđima............................................8 KOLUMNA Markiza de Sada: Uloga života.....................................................10 POP ART Vladika Kačavenda: Prva gej pop ikona.......................................12 BLISKI SUSRET Andrej Pejić u susretu sa otadžbinom.........................................14 ZABAVA Beograd je dobio svoj LGBT centar - Egal port.............................16 INTERVJU Nenad Borovčanin: Srbija u borbi protiv govora mržnje.............18 AKTIVIZAM Hoćeš da se registruješ za mene?................................................20 Pravno regulisanje četiri zida.......................................................21 INTERVJU Loša situacija u Makedoniji za LGBT populaciju...........................22 RELIGIJA Sodom i Gomora..........................................................................24 AKTIVIZAM ILGA Europe Rainbow mapa 2013...............................................26 EDITORIJAL Oluchi...........................................................................................32 INTERVJU Feminizam i umetnost - od Sijetla do Beograda..........................36 UMETNOST Misteriozni Volard i Erih Šlomović...............................................38 MODIRANJE UrbanLook.info............................................................................40 FILM Vidim ti svećnjak na kraju puta....................................................44 Michael Douglas kao Liberači......................................................46 Matt Damon kao Liberačijev ljubavnik........................................48 MUZIKA Liberači: Guru šljokica i kralj kiča.................................................49 UMETNOST & AKTIVIZAM IDAHO Belgrade ART 2013 - Signal..............................................50 FILM Kako znate da srcu nešto nedostaje?...........................................54 ISTORIJA Leonardo da Vinči: Komplikovan i savršen..................................56 KNJIŽEVNOST Miljenko Jergović: Dan svete Merlinke........................................58 ZDRAVLJE Rak dojke - za pregled nikad nije rano.........................................60 STRIP Prvi gej poljubac u Archieu..........................................................62 Gaysom! strip...............................................................................63


8 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Boban Stojanović: Najteže je da s

I

ako Boban Stojanović nije pobedio u ovogodišnjoj sezoni VIP Velikog brata, LGBT populacija u Srbiji ga svakako smatra svojim pobednikom. On je prva aut gej osoba koja se pojavila u Velikom bratu i koja je uspela da pridobije simpatije velikog broja ljudi, koji su po internet sajtovima pozitivno komentarisali njegovo ponašanje u kući i branili ga od dežurnih homofoba. Pred vama je intervju sa najpoznatijim gej muškarcem u Srbiji. Kako je uopšte došlo da toga da si se našao u kući Velikog brata? Reality show predstavlja presek društva, posebno ako ga po kvalitetnoj licenci radi profesionalna produkcija poput Emotiona. Koncept VIP Velikog brata je da se pored ljudi iz sveta zabave u njemu učestvuju ljudi iz sveta visoke kulture i politike, kao i osobe koje su važne za neke od gorućih oblasti u društvu. Tako je u izraelskom izdanju VB učestvovao palestinski aktivista. Potrebno je biti i dobro poznat javnosti, harizmatičan, dokazan u svom poslu, imati rezultate, i sposobnost da se komunicira sa okolinom. Da li si strahovao od reakcija kolega koji ne gledaju pozitivno na reality programe? Nisam. Svako ima pravo na svoj ugao gledanja kao i na predrasude. Važno je da imamo drugačiji pristup jer postoji više javnosti kojima se obraćamo. O reality programima znam dosta toga teoretski, ali i kao gledalac, pa nisam imao problem da uđem u nešto tako. Moja teza, koja se pokazala kao tačna, je da jedan gledani reality show može da bude koristan za jačanje tolerancije. Kako si podneo žvizduke pri ulazu u kuću? Isto kao i ogromni aplauz na izlasku: kolena su mi klecala. Odgovornost je bila ogromna jer sam u tom trenutku predstavljao celu jednu zajednicu. To je, svakako, najznačajniji trenutak preispitivanja moje aktivističke odgovornosti. Zato sam nakon izlaska bio presrećan zbog velikog aplauza i predivnih komentara koje sam dobio. Verujem da je to plus za celu LGBT zajednicu. Da li se kuća Velikog brata može porediti sa zatvorom? Naravno da ne jer su ukućani tamo dobrovoljno. U svetu u kome mediji apsolutno gospodare našim životima, reality show je neka vrsta savremenog isposništva u kome možeš da se vratiš sebi u trenutku kada si najizloženiji javnosti.

Kako ti je bilo bez seksa/samozadovoljavanja? Kao što sam u jednom od uključivanja uživo rekao Marijani Mićić, ja sam u reality ušao da se odmorim od seksa. Pričalo se da će u kuću ući Mladen iz Obraza. Da li si imao strah da ćeš morati da budeš non stop s nekim ultra homofobom? Kako si uopšte izdržao deljenje prostora sa Majom Nikolić? Praksa me je naučila da ne verujem tračevima, pa nisam polagao previše pažnje na takve priče. Svi znamo da desničarske organizacije imaju negativan stav prema reality programima, pa mi se činilo neverovatnim da neko poput Mladena uđe. Maju Nikolić sam prihvatio onako kako prihvatam i sve druge ljude – onakvu kakva je. Mnogi se slažu da si puno uradio za vidljivost LGBT populacije i prihvatanje različitosti, ali pojedini smatraju da si taktički izabrao da se predstaviš u jednom aseksualnom svetlu koji ne ugrožava nikoga? Taktika ne može da postoji jer ne znamo sa kim ulazimo u show niti koliko ćemo u njemu ostati. Sa druge strane, šta bi bilo „seksualno svetlo“. Vrlo rado i relativno često sam pravio šale na račun svog gej identiteta. Da mi se neko od ukućana dopao, sigurno bih mu prišao, ali nije bilo takvih. Kad si izašao iz kuće jedino ti je Slavko stao na žulj, dok sa svima drugima ostao u korektnim odnosima. Zašto? Slavko je u političkom smislu potpuno različit od mene i tu je jedina tačka razmimoilaženja. Dok sam bio u Kući nekoliko puta sam napravio fazone na konto njegove muškosti, ali Slavko ume da prihvati dobar humor, pa se nije ljutio. Napravio sam i nekoliko fazona nakon završetka celog programa, što je bio samo nastavak internih šala. Ni tada se Slavko se nije ljutio, naprotiv.


INTERVJU

Photo: Milan Josipović www.greybox.rs

se bude prihvaćen među svojima

9 _____

Nakon izlaska iz kuće, da li ima mesta strahu za tvoju bezbednost? Nikada se nisam osećao bezbednije. Iako znam da mediji generalno štite jer je percepcija znatno veća, sada se osećam mnogo sigurnije. U odnosu na vidljivost koju imam, broj provokacija je ravan nuli. Da li posle tvog iskustva u Velikom bratu i popularnosti da li misliš da će veći broj LGBT osoba da se autuje? Ako uzmem u obzir na hiljade poruka koje su mi stigle od izlaska iz VB kuće, od koji je veliki broj dolazi upravo od ljudi iz LGBT zajednice, moj konačni odgovor je – da. Puno ljudi mi je pisalo o tome kako su zahvaljujući debatama koje su se svake večeri vodile oko nekih gej tema inspirisanih mojim pojavljivanjem, osetili komotnim

da pred porodicom i prijateljima naprave coming out. Iako dobijam puno komplimenata, najdraže mi je kada me pohvale ljudi iz LGBT zajednice, jer najteže je da se bude prihvaćen među svojima. Koliko ćemo čekati da imamo autovanu i ponosnu LGBT osobu koja će pobediti u Velikom bratu? Mislim da je to veoma kratko vreme, već u nekom od narednih izdanja. Siguran sam. Neprestano sam u kontaktu sa divnim, mladim LGBT ljudima koji žele da budu deo Velikog brata, a koji su predivne osobe pune različitih talenata i kvaliteta, tako da verujem da će neko ili neka od njih osvojiti srca publike i pobediti. RAZGOVARAO: PREDRAG M. AZDEJKOVIĆ


10 _____

OPTIMIST

D

an nakon održavanja koncerta Jelene Karleuše na Ušću pretvorio se u veliku tabloidnu orgiju. Tabloidi sa kojima je pevačica uspela da popravi odnose, ne bi li što bolje najavila predstojeći koncert, iste večeri su krenuli u ružnu, hiljadu puta već viđenu, ofanzivu nastojeći da dosole otvorene rane Jelene Karleuše. „Kakav crni spektakl“ glasili su nadnaslovi tekstova u žutoj štampi koji su slavili poraz. Najkorišćenije reči bile su debakl i fijasko. Ali, vratimo se za trenutak na priču o spektaklu. Licemerna mašinerija zasnovana na pakosti koja je, valjda, supstrat našeg mentaliteta, danima uporno omalovažava šou jer nije bio spektakl. Dve nedelje pre toga davali su sve od sebe da nas uvere u to da se spektaklom bave isključivo netalentovane budale ne bi li prikrile zjapeći nedostatak talenta za pevanje. Kako onda ne doći do tačke kada se jednostavno mora konstatovati ono što je na svom Twitter nalogu napisala Biljana Srbljanović – bitno je obezvrediti, zgaziti i potceniti sve što Jelena Karleuša radi. Za tabloide i njihove vernike, dakle ona ista mesta sa kojih se pripremao metak za viziju moderne Srbije, problem je u postojanju Jelene Karleuše kao takve. „Da glasa za Kosovo, nosili bi je na rukama, ne bi joj trebao helikopter“ – poentirala je Biljana Srbljanović upirući, sa društvenih mreža, prstom u mržnju kojom su internet sajtovi i dnevni listovi u Srbiji kontaminirani danima. Ta vrsta udruženog iživljavanja skoro nije viđena. Prvo je posećenost koncerta svedena na deset hiljada ljudi što nije dovoljno ni za punu Arenu. Tabloidni novinari su savršeno dobro znali gde treba da udare kako bi Karleušu najviše zabolelo. Od trenutka kada je pevačica oglasila da kreće u ovu avanturu neprestano se, sa podsmehom i podozrenjem, govorilo o publici. Mi ne bi bili mi kada to ne bi začinili i bljutavim pošalicama tipa: „Šta radi Karleuša na Ušću? Kosi travu pred Cecin koncert“. Ili najnovija: „Šta radi Jelena Karleuša kada želi da ostane sama? Napravi koncert.“ Koncert je od prvog trenutka medijski osuđen na neuspeh. Ovih dana govore o „grobnici Jelene Karleuše“ odnosno o Ušću koje je postalo Lešće. Malo dobre stare bizarnosti i crnog humora kojem nedostaje samo humor. U jednom takvom ambijentu, bez preterivanja, svaka čast Jeleni Karleuši što je uopšte živa. Njen slučaj zaista pokazuje šta znači izdržati Srbiju na sopstvenim leđima. Linč Jelene Karleuše na sasvim simboličkoj ravni je linč neuklopljenih u Srbiji. Linč manjina, u prvom redu seksualnih, linč evropske vizije Srbije, linč ateista, linč svega što se ne da pokriti nacionalističkom i klerofašističkom modlom.

www.optimist.rs


AFTER PARTY

Ipak, verovali ili ne, žarišta odijuma time nisu iscrpljena. U isti glas sa tabloidima oglašavala se i jalova tzv. urbana, kulturna elita. Mlađi ljudi, pisci, blogeri, frustrirani gmazovi kojima je internet došao kao kec na deset pružajući svakodnevnu, vremenski neograničenu terapiju služili su se gotovo identičnim repertoarom uvreda kao i žutaći protiv kojih se „bore“. Ukoliko se udaljimo od ideoloških okvira, mada je ideološko pitanje ovde presudno, svaki drugi muškarac u Srbiji ne može da smisli Jelenu Karleušu. Razloge ne treba tražiti, oni se u njihovom pisanju nude sami kamuflirani ispod otužnog sloja diskvalifikacija, lažnog elitizma i još lažnijeg mačizma. Zaklinjali se u emancipaciju ili u galopu bežali od nje, muškarci, nezavisno od toga da li govorimo o intelektualcima ili regrutima autističnih falangi ekstremističkih udruženja, u Jeleni Karleuši prepoznaju najveću pretnju patrijarhatu i spahijskim muško-ženskim odnosima. Zbog toga im Ceca i ne smeta toliko, ma koliko tvrdili da ne vide jasnu razliku između ove dve pevačice. Još ranih devedesetih majka nacije ustoličila je model žene koja je zapravo odmorište za ratnika, voluminozna senka mačo džambasa koji može da prihvati sve osim ženu koja mu se suprotstavlja. Sve dok ona klima i aminuje, njegova rola je neugrožena. Jelena Karleuša napravila je jednu grešku. Nije trebalo da u toku samog koncerta govori o tome da stvari ne idu onako ko treba. Da se, kao većina ostalih kalamunja, pravila da je sve u najboljem mogućem redu, niko ništa ne bi primetio. Šta znaju deca šta je scenski nastup? A posebno tabloidni novinari naviknuti na scenografiju balkanske drumske kafane, na prešminkanu magistralu. To se može razumeti samo ako se njen san uzme u obzir. Baš kao što je rekla – „da bude bolje, da nas bude više.“ Raka Marić je u pravu kada kaže da je JK uprkos svemu – „maksimalno odradila koncert“. Problem je u tome što je ona znala kako je šou „Viva la Diva“ zaista trebalo da izgleda. Zbog toga nije odolela da ne progovori o kvarovima, teškoćama, multimediji koju je nemoguće emitovati. Na iskrenost joj je odgovoreno sa „kakav crni spektakl“. Jelena Karleuša je na sopstvenom koncertu, koji je ličio na dramu u kojoj su glavne uloge bile raspoređene na nju i njene fanove, pokazalo pravo lice sanjara sapletenog u raljama okolnosti na koje ne može da utiče. U Srbiji koja je živo blato za entuzijaste i minsko polje za one koji bi želeli da stvari menjaju kvalitetom i koji su imali smelosti da zatresu okoštali skelet navika i predrasuda – njihova borba je borba na život i smrt. PIŠE: MILAN NIKOLIĆ

11 _____


14 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Uloga života D

ražesni moji, Toliko sam bila obuzeta raznim posetama i kupovinom da nisam imala dovoljno vremena ni da obiđem sopstveni ružičnjak, a poznato je koliko sam naklonjena toj ljupkoj vrsti cveća. No, ne želim da vas opterećujem takvim trivijalnostima. Kako bih odagnala negativnu energiju, odlučila sam da sednem za pisaću mašinu i opet nešto napišem. To me izuzetno relaksira i prija mi više od bilo kakve istočnjačke meditacije. Kako bih vam adekvatno dočarla atmosferu anegdote koju ću vam ispričati, priznaću vam da sam oduvek neobično volela more. Ono u meni izaziva najdelikatnije senzacije koje me penetriraju do srži. Posebno me sijaset sećanja veže za Kan, grad obasjan suncem i nekakvom skrivenom sladostrašću karakterističnom za mediteranske gradove. Kako sam se načisto zaljubila u taj grad, odlučila sam da otkupim jedan srednjovekovni romanički manastir u neposrednoj blizini Kana.

Očarao me je nepregledni vrt ispunjen mnoštvom egzotičnih biljaka, kao i neverovatan pogled na pučinu sa prozora velike spavaće sobe. Uz pomoć jednog prijatelja koji je vrsni poznavalac retkih antikviteta ubrzo sam je opremila, a s obzirom na to da sam želela sa se bolje upoznam sa novim sugrađanima, odlučila sam da organizujem jedan skroman pir. Tih dana u kansku luku, koja je bila krcata zbog predstojećeg filmskog festivala, uplovila je jedna božanstvena rustična barka imena Kolumbina, inače u vlasništvu jednog marokanskog plemića. Razne priče su kolale o dotičnom gospodinu – od toga da je posedovao lanac ilegalnih kazina, do toga da je veoma raskalašan, bahat, da se bavi okultizmom, kao i da je ovisnik o opijumu. Kako je moja malenkost ekscentrična i sklona incidentnim situacijama, takve priče nisu mi bile strane, već naprotiv uzbudljive i zabavne. Pored svih holivudskih zvezda, krijumčara dragocenosti, aristokratije, starleta i sportista odlučila sam da pozovem i njega. Ovom prilikom neću vam ukazati plezir i saopštiti vam njegovo ime, jer ne želim da kompromitujem ni sebe ni njega. Zvaću ga jednostavno Stranac. Veče je proticalo dosta uzbudljivo. Sve je prštalo od raznobojnih toaleta vrsnih modnih dizajnera; sjaj skupocenog nakita prosto je zaslepljivao prisutne, dok je vazduh bio preplavljen nepodnošljivim mirisima damskih parfema i toaletnih voda džentlmena. Kao hostesa, razume se, imala sam najteži zadatak da budem najlepša. Izbor toalete je bio pravi pogodak. Nosila sam prodornu jarko crvenu haljinu od najfinijeg muslina, sa otvorenim leđima i dugačkim šlepom. Strahovito puno komplimenata sam dobila, ostavila sam goste načisto bez daha. No, da ne pomislite da sam površna i da govorim samo o garderobi, u par rečenica ću vam nagovestiti kako smo se provodili. Svi su zaista bili van sebe. Zaista ne znam kako se to dogo-


KOLUMNA dilo. Simon Silva, mlada britanska glumica, neprestano je trčala potpuno gola uzduž i popreko vrta i kuće, konstantno polivajući sve šampanjcem i histerično se smejući. Robert Mičam, veliki kauboj sa kojim je ona došla, nije vadio cigaretu od hašiša iz usta, mrmljao je neke gluposti o teksaškim telićima i pokušavao da makar jednom uhvati posrnulu Simon. Švedska kraljica Silvija je načisto poludela i skakala strahovito pijana po krovu mog novog Aston Martina. Ubogoj jadnici pukle su čarape, spao joj je tupe a šminka joj se toliko razmazala da je zaličila na kakvu utvaru sa fasada gotskih katedrala. Takođe, ostalim gostima su postepeno spadale maske, u maniru Nižinski stila svako je pravio potpunu budalu od sebe kostimirajući se u suprotan pol, padajući, vrišteći, bacakajući se… Mogu sa pravom reći da sam bila vanredno srećna jer je zabava bila pun pogodak. Međutim, onog momenta kada je Stranac došao za mene je vreme stalo. Njegov markantni pogled potpuno me je paralisao. Osećala sam se nemoćno i samo sam htela da nestanem u noći. Plesali smo kao ludi, omamljeni mirisom noći, zapaljeni plamenom strasti. Kada sam ga upitala ko je i odakle je, samo je zagonetno rekao - Znamo se iz snova – suptilno se nasmejao i natočio mi još jedan amareto. Iako ne padam na te degutantne i patetične fraze mondenskih probisveta, iz njegovih usta to je zvučalo kao najtananiji pev noćnih ptica. Ne znam da li je u pitanju bila magija ili jednostavno karma, ali tih par sati sa tim čovekom obeležili su me za života. Ostale detalje ću zadržati za sebe, a možete samo zamisliti kako se veče za mene završilo. Sledećih nekoliko dana moja soba je ličila na cvećem zakrčenu staklenu baštu, pošto mi je tajanstveni kavaljer poklanjao previše pažnje. Međutim, kada mi je Edmund, moj uvek besprekorno stilizovani batler saopštio da mi je stigao čarobni paketić upakovan u najfiniji crveni saten sa Cartier ogrlicom, shvatila sam da san postaje

zbilja. Nažalost, nasuprot želji da se smelo prepustim toj romansi stajala je činjenica da je Stranac kroz par sati potpuno iščezao iz Kana. Apsolutno niko nije uspeo da ga pronađe a od barke nit raga ni glasa. Počela sam da mislim da sam potpuno poludela, da se previše prepuštam maštanjima u kombinaciji sa razuzdanom zabavom, alkoholom i ilegalnim psihoaktivnim supstancama. Meseci su prolazili, mislila sam da mi je neophodan sanatorijum, sve dok nisam konačno dobila informaciju da se navodno nakon noći provedene sa mnom strahovito zavadio sa nekim mornarima i u jezivoj tuči ubio jednog od njih. Obuzet neverovatnim osećajem krivice odlučio je da brže bolje pobegne što dalje od civilizacije i u potpunoj osami okaje greh. Razumećete me kada vam kažem da to svakako nije razlog zašto mi makar i jednu reč nije uputio… Upravo zato svake godine u vreme filmskog festivala u Kanu, nije mi ni do čega. Sećanje na Stranca ne bledi, a vašarski mentalitet nove klase i besmislena blaziranost ubijaju me u pojam. Stoga se prosto povučem i u osami slušam setne balade o izgubljenoj ljubavi i utapam se u jeftinom francuskom šampanjcu. Iako su mi veliki reditelji često nudili razne filmske i pozorišne uloge, jer su prepoznali moj senzbilitet, mogućnost tranformacije i, laskaću sebi, neizmeran šarm, nije me to zanimalo. Ulogu svog života davno sam odigrala, a moja snaga, volja i iskrenost učinile su da istrajem u nemilosrdnim vremenima kada je prava ljubav svedena na trivijalnost, čine me glumicom svih vremena par exellance. Možda sam ovom prilikom u naraciji bila malo gorka, ali želim da vam se prikažem u celosti demaskirana i svoja. Toliko od mene za sad, čitajte moju kolumnu i u sledećem broju, a do tada vam šaljem mirisne ruže, belgijske čokolade i poljupce! PIŠE: MARKIZA DE SADA

15 _____


16 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Vladika Kačavenda:

O

vog puta i zvanično – Sabor SPC potvrdio odluku Sinoda da vladika Kačavenda konačno i trajno bude razrešen dužnosti upravljanja eparhijom zvorničko-tuzlanskom. Čini se da ovo ide na ruku svima, osim žrtvenom jagnjetu u liku nestašnog vladike. Gej aktivisti imaju svu snagu hrišćanskih argumenata da na svaku sledeću rečenicu koju crkva izgovori u negativnom kontekstu na temu homoseksualnosti uzvrate sa “ko je bezgrešan neka prvi baci kamen”, ali i crkva koja se odlučno obračunala sa sodomskim smradom iz svojih redova ima sav kredibilitet da zahteva da se to učini i u celom društvu. A Srbija je dobila svoju prvu gej pop-ikonu. Dvostruku. Em čovek stvarno pop, em je njegovih 11 sekundi za kratko vreme dostiglo veću popularnost od Severininih 11 minuta. Pošto je poznato da se religija i erotika najbolje prodaju, uspeh njihove kombinacije nije ni mogao da izostane. Hepi-end. Šta je problematično u celoj ovoj priči? Jedna prosta stvar – čiji je Kačavenda? Da li je nestašni vladika na prvom mestu božiji čovek, koji mora da ponizno prihvati svaku kaznu zemaljske birokratije svog tvorca, ili je on pripadnik gej populacije kome se krše osnovna ljudska prava? Ajde da krenemo prvo iz pozicije gej/kvir aktivizma. Nedavno se Kusturica, s pravom, zapitao ako ima poštara i atletičara koji su gej, zašto ih ne bi bilo i u crkvi? Čini se legitimno. Kada neko bude otpušten sa posla ili izbačen iz kuće zbog seksualnog opredeljenja čitava LGBT zajednica počne da viče o homofobiji i diskriminaciji, ali kad je Kačavenda u pitanju – ništa. Svakako, crkva ima svoje zakone i jasno nam je svima da nikakav član nikakvog svetovnog zakona na njih ne utiče, al gde je onaj minimum gej solidarnosti prema Kačavendi koji trpi represiju zato što je poljubio mladića. I on je otpušten sa posla i izbačen iz svoje kuće zato što je gej, a ne zato što mu kuća nije tamo gde bi trebalo da bude, ili što je upitno kojim parama je građena i kinđurena. On nije izopšten iz crkve jer je mladiće primoravao na seksualne odnose, niti zbog pedofilije, niti svedočenja o silovanjima Bošnjakinja, pa ni zbog ratnohuškaških izjava devedesetih i blagosiljanja ratnih zločinaca pri


POP ART

Prva gej pop ikona

kakav kredibilitet u „očuvanju javnog morala“ ima institucija kojoj je homoseksualnost veći problem od pedofilije. Treći i u javnosti potpuno zanemareni „oslobođenju Srebrenice“. Povod za njegovo su- akter – država. Kao finansijer gore pomenute neđenje je to što je u javnost procureo snimak od vladine organizacije za koju odvaja najveći deo 11 sekundi na kome se on ljubi sa nepoznatim sredstava iz budžeta namenjenom nevladinom mladićem. Pri tom se ne može zaključiti da je mla- sektoru, trebalo bi da prati aktivnosti onih koje fidić maloletan, niti na bilo koji način primoran na nansira. Ili je sekularizacija kod nas definisana kao tu radnju. Dvojica muškaraca se ljube. I to je sve. nemešanje crkve u rad države prikrivanjem doOsuđen je zbog istopolnog odnosa. Najmanje što kaza o kriminalnim aktivnostima svojih zaposlebi gej pokret mogao da uradi je da osudi sam čin nih i davanjem saveta političarima na temu diskriminacije i iskoristi to kao povod za kritiku spoljne politike i evropskih integracija? Kako drucrkve i crkvenih zakona. Ukoliko postoji deklara- gačije objasniti to što ni sudstvo ni bilo koja institivno zalaganje za inkluziju i jednaka prava gej i tucija nisu odreagovali na teške optužbe na račun strejt osoba i stremljenje ulasku u konzervativne vladike (i ne samo njega!) kao ni na medijske nainstitucije poput braka ili vojske, zašto se ne bi vode o tome da Sinod SPC-a poseduje čitavu kostremilo i najkonzervativnijoj od svih njih? Evan- lekciju fotografija, audio i video snimaka i preko gelistička crkva u Americi je izabrala Gaja Ervina, 40 svedočenja koji dokazuju seksualno zlostavljadeklarisanog homosenje koje je Kačavenda ksualca, za biskupa, čeNajmanje što bi gej pokret mogao vršio nad mladićima i tiri godine nakon što je sveštenicima svoje eparhomoseksualcima doz- da uradi je da osudi sam čin diskri- hije. Kada je đakon Jovavoljeno da služe kao sve- minacije i iskoristi to kao povod za nović progovorio pre štenici. Možda bi i više od dve godine o kritiku crkve i crkvenih zakona. Kačavenda mogao da, ovim zločinima govorilo ničim izazvan, pokrene se o mogućim tužbama, revoluciju? međutim vreme je pokazalo da se to nije desilo. Drugi akter u ovoj priči je crkva. Do Vladika je odgovarao tek zbog lascivnog snimka krajnje mere konzervativna, verovatno jedina sa muškom osobom, pred crkvenim zakonima, preostala institucija u kojoj je homoseksualnost dok se o bilo kojim drugim prestupima uopšte ne osnova za isključenje. Našli su se i oni u neobra- govori. Dužnost države je da ispita istinitost svih nom grožđu, pa hteli sve da zataškaju pričama te navoda i zahteva iznošenje eventualnih dokaza o o Kačavendinom šatro dobrovoljnom penzionisa- ovim zločinima, a ukoliko se postojanje kolekcije nju, te nema dovoljno dokaza, da bi se došlo i do koju je prikupljao Sinod SPC pokaže istinitim SPC toga da je na snimku podmetnut vladikin dvojnik. snosi krivičnu odgovornost za prikrivanje zločina. Na kraju, šta će, moraju da ostanu dosledni sebi Oni su u tom slučaju odgovorni za svako sledeće i osude najveći ovozemaljski greh – muželožni- eventualno silovanje koje se desilo nakon prvih štvo. Uspevali su dugo da tolerišu ispovesti svojih svedočenja i dokaza predatim Patrijaršiji, koje su bivših đakona o pijankama u božijoj kući, privo- mogli blagovremenim reagovanjem da spreče. đenju dečaka bez roditelja mlađih od 11 godina, Na kraju krajeva, nakon presude koju je donela pa čak i navode đakona Jovanovića da je mladi crkva, logičan zdravorazumski sled događaja bi bogoslov Milić Blažanović, koji se po zvaničnoj bio izvođenje građanina Ljubomira Kačavende, verziji razneo bombom, zapravo ubijen jer nije kako mu je svetovno ime, pred svetovni sud, odpristao na seks sa vladikom. Sve to nije bio dovo- nosno pokretanje istrage o zločinima koji mu se ljan razlog za suđenje, ili bar neku istragu, ali po- pripisuju, ne bi li se konačno utvrdilo za šta je taj ljubac koji je osvanuo na youtubeu – čovek odgovoran, a za šta ne. No, umesto toga, nedopustivo! Naravno, kao i svaka druga nevla- tužbe za klevete podneo je on… dina organizacija, crkva ima legitimno pravo da odredi šta su vrednosti za koje se zalaže, ali bi PIŠE: NEMANJA M. njeni sledbenici trebalo dobro da se zapitaju

17 _____


18 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Andrej Pejić u susr J

edan od događaja koji je obeležio kraj maja u Beogradu svakako je bio i dolazak Andreja Pejića. Napokon. Tek što je Verica Rakočević održala reviju na kojoj je poznati maneken trebalo da nastupi a nije zbog previsokog honorara koji je tražio, androgeni model se našao u ulozi DJ-a u Mixer House. Sve u cilju zagrevanja za koncert benda „Depeche mode“. Ali ne samo to. Stigao je da izjavi kako je odrastao uz Brenu i da zalegne u krevet sa Jelenom Karleušom. Među svim javnim ličnostima u Srbiji, JK je jedina zvezda koju je Andrej želeo da upozna. Brena je ostala tamo gde joj je i mesto. U detinjstvu, u kasnim ranim devedesetim godinama. Kao simbol Jugoslavije koja je nestajala i u kojoj je, 1991.godine, rođen Andrej Pejić. Provokativni editorijal i behind the scene video uzburkao je duhove. Što se javnih ličnosti tiče sve je ostalo na škrgutanju zubima. Suzdržali su se a šta su mislili – znamo. Jer, Andrej je svetska senzacija, zvezda modnih pista oko kojih se tiska planetarni džetset. On je tamo gde bi svi želeli da budu. Mesto koje zauzima u creme de la creme krugovima ravno je mestu Novaka Đokovića. Sme li neko da se usudi da kaže da to nije tačno? Drugo je pitanje kojim se „brendom“ Srbija ponosi a koji bi najradije prećutala. Andrej Pejić je rođen u Tuzli. Mešovitog je porekla. Srbima u toj preraspodeli pripada 50 posto. Ali nisu nešto zapeli da se otimaju za svoj procenat. Sve što bi trebalo da znate o Andreju Pejiću, njegovom poreklu i postjugoslovenskim društvima napisala je Dubravka Ugrešić u tekstu „Spektakularna figa“. Nazvala ga je veličanstvenom pesnicom koja je pogodila sve zadrte balkanske njuške. Prekrasnim jednorogom koji je razglobio okamenjene skelete predrasuda, klišea i mitova. Osvetom, na neki način. I, na koncu, lepotanom koji je pobegao na vreme. Zahvaljujući tome, Andrej danas svojim nekadašnjim sunarodnicima može da ispostavi cenu kad god požele da se očešu o njegovu slavu. Ili zakite delićem iste. Glupo je pozivati se na patriotizam i korene. Prvo, ta vrsta patetike nema nikakve veze sa logikom


BLISKI SUSRET

retu sa otadžbinom profesionalizma, drugo sa priličnom sigurnošću možemo da pretpostavimo šta bi se sa Andrejem Pejićem dogodilo da je ostao ovde. Da li bi ga popularni kreatori uopšte primili na kasting? „Prekrasni jednorog“ bio bi tek jedan u nizu anksioznih autsajdera koji žive u večitom strahu od fizičkog i psihičkog i maltretiranja. I danas, kada je svetska zvezda, njegov dolazak u „otadžbinu“ obezbeđivale su desetine policajaca. To nas vraća na editorijal i video. Ono što su javne ličnosti prećutale, poručili su anonimusi na društvenim mrežama. Objavio sam pet, šest vesti o dolasku Andreja Pejića i njegovom boravku u Beogradu. Ispod svake, šerovane na zvanične fan stranice online magazina, bilo je barem trideset poruka mržnje. O uvredama i optužbama za bolest i izopačenost da ne govorimo. Ne sećam se da je bilo koja javna ličnost reagovala ili da je to bilo kome ozbiljnije zasmetalo. Osim one sa kojom se Andrej fotografisao. Prema tome, maneken nije pogrešio. I njegova želja da upozna jednu jedinu ovdašnju javnu ličnost je takođe šamarčina. Sasvim jasna poruka. O onima koji su pokušavali da se na sve načine islikaju sa modelom te večeri misleći valjda da je Andrej isto što i Žarko iz Velikog brata – nema šta da se kaže. Lično, drago mi je što je maneken držao do sebe. Ti koji bi danas pućili usta u kadru sa njim sutra bi uradili isto pored Saške Karan. Andrej je sada na sigurnom. Jedan društveni događaj zamenjuje drugi, video sa Jelenom Karleušom je na sajtu You Tube odgledan na desetine hiljada puta i sve polako klizi u zaborav. Rešio sam da potegnem desnicu. Pre nekoliko dana, objavio sam fotografije iz brazilskog Voguea na kojima je maneken, konačno, k'o od majke rođen. Samo je ručicama prekrio „ponos“. Urlao je i putni i namerni. Samo, jalovo. Karavan je prošao, kao i savremenost za kojom kaskamo. Ipak, beskrajno mi je drago zbog stresa koji sam im priredio. PIŠE: MILAN NIKOLIĆ

19 _____


OPTIMIST

www.optimist.rs

Beograd je dobio svoj L

20 _____

U

Beogradu je od skora počeo je da radi Egal port, prvi LGBT centar koji ima smeštajne kapacitete (apartmanske i hostelske sobe) i prostor za zabavu, druženje i rekreaciju, mesto u kome LGBT osobe mogu da se osećaju opušteno i sigurno. Otvaranje Egal porta pratila je jaka negativna kampanja u medijima, ali uprkos svemu ovaj LGBT centar je počeo sa radom i primio svoje prve goste. Svi predviđeni sadržaji još uvek nisu pušteni u rad, kao što je sauna i veliki džakuzi, ali se i to očekuje u skorašnjem periodu. Razgovarali smo sa Vesnom Zorić, odgovornom osobom zašto u Beogradu imamo Egal port i kafe Egal. Kako si došla do ideje da otvoriš Egal port? Ideja o otvaranju LGBT centra datira još iz davne 2006. godine. Nikada nismo bili u finansijskoj mogućnosti da se to realizuje do ove godine, kada se

više članova zajednice udružilo i otvorilo Egal Port. Najveći razlog je hronično neimanje kreveta i konstantna frka sa smeštajem naših prijatelja koji su nas posećivali. Naravno, mnogo je značilo i to što smo pre dve godine otvorili kafe Egal na Obilićevom vencu koji je samo potvrdio potrebu za otvaranjem centra. Ko je ciljna grupa Egal porta? Glavna ciljna grupa su LGBT osobe iz unutrašnjosti i regiona, kao i turisti iz Evrope koji posećuju Beograd. Šta nas sve u Egal portu očekuje? Prvo što goste Egal Porta očekuje je sloboda da u tom prostoru rade šta žele, a da ne smeta drugim gostima. Prostor je multifunkcionalan, nov, sređen i samo mašta gostiju i radnika može da ograniči njegovu upotrebu. Tu su smeštajni kapaciteti, bar za goste, mini sportski centar, lounge room u


ZABAVA

LGBT centar - Egal port

21 _____

kojem mogu biti organizovana predavanja, prezentacije, izložbe, itd. Čitav prostor jeste predviđen da ga koriste sve LGBT grupe i prijatelji LGBT zajednice. Koje žurke će se organizovati u Egal portu? Port nema u planu da se bavi organizacijom većih žurki sem u slučaju ako neko iz zajednice ima potrebu da iskoristi prostor za neka veća događanja. Bezbednost posetilaca? Egal Port ima odličnu saradnju sa policijom kako na opštinskom, tako i na gradskom nivou i ima svoje obezbeđenje. Da li Beograd ima potencijala da postane gej centar regiona, u koji će dolaziti LGBT osobe iz inostranstva zbog zabave? Samom svojom veličinom Beograd obećava da postane gej centar u regionu. To i pokazuje broj kafića, klubova, žurki koje se organizuju u našem

gradu već sada. Trenutno je možda veći problem što se ljudi teško odlučuju da izlaze na takva mesta i jedan od glavnih zadataka svih u zajednici je da ohrabrimo sve ljude da izađu i upoznaju se sa kompletnom scenom. Naravno, to podrazumeva i da ponuda na sceni bude kvalitetnija, a mi se nadamo da je otvaranje Egal Porta korak u tom pravcu. Egal port je počeo sa radom, koji su prvi utisci? S obzirom na čitavu negativnu medijsku kampanju protiv našeg centra mi smo vrlo zadovoljni. Imali smo već gostiju koji su odsedali, posetili su nas ljudi i iz regiona i iz Evrope. Održano je i nekoliko promo žurki. Svi gosti su bili vrlo zadovoljni prostorom i uslugom, tako da smo sigurni da smo na dobrom putu.


24 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Nenad Borovčanin: Srbija u borbi pr

K

rajem maja u Beogradu je održan okrugli Srbija se priključila evropskoj kampanji protiv sto “Govor mržnje na Internetu” na kome govora mržnje. Koje se sve aktivnosti sprovode je istaknuto da je sloboda medija i izraža- u okviru ove kampanje? vanja jedna od vrednosti na kojima po- Kampanja protiv govora mržnje na Internetu će čiva EU i da se mora poštovati, ali građani pri tom podrazumevati tri grupe aktivnosti – online aktivmoraju da imaju odgovornost za izgovorenu reč. nosti, offline aktivnosti i zakonodavne i strateške Srbija se priključila evropskoj kampanji borbe aktivnosti, kako bi se socijalni mediji uvrstili u protiv govora mržnje zajedno sa još 37 zemalja i novu Nacionalnu strategiju za mlade. formirala je Nacionalni komitet za borbu protiv Onlajn aktivnosti odnose se na formiranje veb govora mržnje na Internetu. Državni sekretar za sajta koji će imati poseban deo namenjen blogeomladinu Nenad Borovčanin prisustvovao je sve- rima. Sajt će pružati sve informacije o aktivnočanom početku te kampanje u Strazburu i okru- stima kampanje, dok će na blogu uticajne ličnosti glom stolu „Govor mržnje na Internetu“, što je bio pisati o govoru mržnje čime ćemo privući više pažnje celokupne javnosti. Onlajn kampanjom će povod za ovaj intervju. Šta je najčešće osnov za govor mržnje na Inter- se obuhvatiti i najpopularnije socijalne mreže: Fanetu i kako proceniti gde je granica između go- cebook, Twitter, Youtube. Putem profila na druvora mržnje i slobode govora? štvenim mrežama će se informisati javnost o Slobodа govorа je prаvo dа se govori slobodno, i aktivnostima kampanje i pozivati na aktivno učedа se iznose stаvovi bez cenzure i strаhа od šće. Jedna od ideja je i formiranje online savetokаzne. Često se kаo sinonim koristi izrаz slobodа vališta, gde će žrtve govora mržnje biti u prilici da izrаžаvаnjа, koji trebа dа se konsultuju sa nаglаsi dа se ne rаdi sаmo o Među mladima je diskriminacija na stručnjacima. Za slobodi verbаlnog govorа, potrebe kampanego i svаkog аktа trаženjа, osnovu seksualne orijentacije veoma nje biće izrađen primаnjа ili prenošenjа rasprostranjena, pre svega zbog nega- kratkometražni informаcijа ili idejа nezаvisno tivne društvene percepcije i visokog film, kao i kraće od medijа koji se koristi. video forme sa Grаnice uprаžnjаvаnjа prаvа nivoa homofobije u našem društvu ciljem podizanje i slobodа jesu uprаvo prаvа i svesti o proslobode drugih. Tаko ponаšаnjа kojа su učinjenа blemu nasilja, kao i senzibilisanja javnosti o poiz mržnje, kаo što je govor mržnje, negirаju stajanju različitih oblika nasilja na internetu među nаčelа demokrаtski uređenih društаvа jer porukа mladima. Emitovanjem ovih video formata na kojа se ovаkvim izrаžаvаnjem šаlje grаđаnimа, RTV Pink, kao jednom od medijskih partnera proimа zа cilj dа izаzove negаtivne posledice po jekta, kao i na ostalim televizijama, postićiće se određeno lice ili grupu u zаvisnosti od njihovog kako nacionalna, tako i regionalna pokrivenost. ličnog svojstvа ili pripаdnosti određenoj grupi. Oflajn kampanja će podrazumevati različite aktivMože se mаnifestovаti nа rаzne nаčine, kаo što nosti edukativnog karaktera – predavanja, radioje stvаrаnje prezirа premа određenom licu ili nice, treninge koji će biti namenjeni različitim grupi, stvаrаnje negаtivnog stereotipа premа ciljnim grupama: mladima, roditeljima, profesoodređenom licu odnosno grupi, podsticаnje rima, vršnjačkim edukatorima, aktivistima, pradiskriminаcije i neprijаteljstvа, nаnošenje fizičkih vnicima. Aktivnosti na terenu će obuhvatiti i i psihičkih bolovа određenom licu odnosno karavan kroz 30 gradova u Srbiji, kao i niz uličnih pripаdniku određene grupe ili izаzivаnje osećаjа aktivnosti kojima će se promovisati kampanja. Za kod širokog krugа grаđаnа dа će tаkvo ponаšаnje potrebe oflajn kampanje biće izrađen promo mabiti tolerisаno, i dа neće biti predmet odgovorno- terijal sa ciljem širenja poruke kampanje. sti.


INTERVJU

rotiv govora mržnje Ekstremna homofobija je najprisutnija među mladima, kako rešiti taj problem? Nažalost, među mladima je diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije veoma rasprostranjena, pre svega zbog negativne društvene percepcije i visokog nivoa homofobije prisutnog u našem društvu. Sve ovo ukazuje na potrebu za aktivnostima među mladima, pogotovo srednjoškolcima, usmerenih ka dizajniranju i uključivanju proširenog sadržaja o seksualnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, rodnom identitetu, u nastavne planove i programe na svim nivoima obrazovanja, kao i sprovođenje dodatnih istraživanja stavova dece i mladih u odnosu na seksualnost, seksualnu orijentaciju i rodni identitet, sprovođenje edukacije nastavnog osoblja, kreiranje i distribuciju edukativnog materijala namenjenog kako učenicima, tako i nastavnom osoblju. Pomenute aktivnosti prepoznate su u nacrtu Strategije za borbu protiv homofobije. Naime, u praksi je pokazano da neformalno obrazovanje, odnosno vršnjačka edukacija ima najbolje efekte. Udruženi mladi mogu raditi na promociji različitosti, kao i na podizanju nivoa tolerancije. Kroz vršnjačke edukacije međusobno će razgovarati i uvideti da biti različit nije nešto loše, kao što nije loše ni biti različite seksualne orijentacije. Da li će kampanja uključiti i problem govora mržnje prema LGBT populaciji? Da. Prvi Evropski dan akcije koji je održan 17. maja, na Međunarodni dan protiv homofobije i transfobije, odnosio se upravo na ovu populaciju. Evropski dani akcije su zamišljeni tako da se obeleže značajniji međunarodni datumi kako bi se u tim danima dao fokus na različite ciljne grupe i aspekte govora mržnje. Tako će se do kraja godine obeležiti i: 20. jun – Međunarodni dan izbeglica i tražioca azila, 22. jul - Dan zločina iz mržnje; 12. avgust - Međunarodni dan mladih; 21. septembar - Dan tolerancije i verske različitosti; 14 20. oktobar - Nedelja demokratije; 9. novembar – Dan borbe protiv fašizma i antisemitizma; 10. decembar - Dan ljudskih prava i dr.

25 _____


26 _____

OPTIMIST HOĆEŠ DA SE REGISTRUJEŠ ZA MENE? Srbija još uvek nije stupila u javnu raspravu o registrovanim istopolnim zajednicama, dok je javnost uveliko obaveštena o tome da „gejevi dobijaju ista prava kao i ostali“. Svaka sličnost sa „gej brakom“ je namerna. Tvrdnje pojedinih medija da u svetu jača otpor prema istopolnim brakovima su fantastično neistinite, za njih je Rusija paradigma čitave Evrope, a ponekad i ostatka sveta. One su, zapravo, posledica spina medija bliskih političkim stranaka koje na sve načine gledaju da osujete i spreče svaki vid inicijative vezane za zakon o registrovanim istopolnim zajednicama, jer smatraju da će se zbog ovog zakona na Srbiju sručiti kuga i kolera i da će je to, ovako smanjenu i oslabljenu, konačno i trajno dotući. Pomenuti poslanici biće najveća prepreka, ali i izazov, kada se bude odlučivalo o usvajanju ovog važnog tehničkog zakona. Poslanici (primera radi 13 poslanika i 8 poslanica DSS-a) i uvaženi čitalački publikum listova kao što su „Večernje novosti“, odbijaju da se upoznaju sa realnim potrebama i problemima LGBT populacije. Pored nipodaštavanja LGBT manjina u Srbiji, oni propagiraju kršenje Evropske Konvencije o ljudskim pravima, a da podsetim, Srbija je kao članica Saveta Evrope, vezana praksom Evropskog suda za ljudska prava. Naši poslanici nisu upoznati, ni upućeni, u stvarno stanje na terenu u mnogim oblastima, LGBT prava tu nisu nikakav izuzetak. Labris je prošle godine u saradnji sa Ipsos Strateškim marketingom sproveo istraživanje koje je pokazalo da 63 odsto populacije u Srbiji podržava pravo na socijalno osiguranje istopolnih partnera, 60 odsto podržava pravo na nasleđivanje imovine, 53 odsto pravo na penziju, a 45 odsto populacije u Srbiji odobrava registrovanu istopolnu zajednicu. Zbog medijske prašine senzacionalističkog problematizovanja Zakona o istopolnim registrovanim zajednicama, teško se uočavaju problemi sa kojima se

www.optimist.rs zbog nesenzibilne zakonske prakse suočavaju gejevi i lezbejke u Srbiji, a ti su problemi ključni razlog zbog kojeg je Labris ponudio ovaj Model zakona o registrovanim istopolnim zajednicama. Reč je o zajednicama života dve istopolno orijentisane osobe koje nemaju nikakva prava pošto njihov odnos nije pravno prepoznat. Što ono reče Glambert Lady na tviteru istopolna i strejt zajednica su kao kupaći i brus. Ista stvar, ali je samo jedna prihvaljiva u javnosti. Isto tako zajednice života između dva lica različitog pola su uređene, a kada se radi o licima istog pola ne postoje nikakve odredbe koje bi njihov odnos regulisale. Boriti se protiv zakonske diskriminacije je važna stvar, pošto time osnažujemo demokratičnost i pravo na različitost. Registrovano partnerstvo bi moglo da pruži gejevima i lezbejkama zdravstveno osiguranje, poreske olakšice, imigraciona prava, pravo na bolničke posete, pravo da se odlučuje o sahrani preminulog partnera i regulisanje penzije posle smrti partnera uz saradnju socijalnih službi i razumevanje lokalne zajednice. Takođe, usvajanje ovog zakona doprinosi većoj društvenoadministrativnoj vidljivosti istopolno orijentisanih osoba ali i vidljivosti na svim drugim nivoima, počevši od matičara koji nas registruje, opštine, škole, doma zdravlja u kojem se lečimo, radnog mesta na kojem pola života oćutimo svog partnera ili partnerku itd. Izgradnja nekog novog, pristojnijeg i humanijeg društva u kojem bismo mogli da budemo slobodni može da započne organizovanim i sistemskim menjanjem. „Ta registracija“ treba da nas podseti da još uvek postoje stvari za koje se trebamo boriti. „Ta registracija“ promeniće za nijansicu predrasude ljudi sa kojima delimo zgradu, mesto za parking, red ispred kase ili sto u restoranu. „Ta registracija“ nikome neće spasiti vezu/život/porodicu, ali isto tako „ta registracija“ nikome neće ni uništiti vezu/život/porodicu. PIŠE: DRAGOSLAVA BARZUT


AKTIVIZAM PRAVNO REGULISANJE ČETIRI ZIDA Kada govorimo o procesu koji je pred nama povodom stvaranja prava relevantnih za LGBT zajednicu, a u kontekstu Modela zakona o registrovanim istopolnim zajednicama, valja napraviti dve osnovne distinkcije: proces stvaranja prava i postupak donošenja zakona. Proces stvaranja prava je znatno širi proces koji u velikoj meri nije normativno definisan jer je političke prirode za razliku od postupka donošenja zakona koji je jasno definisan Ustavom i zakonima Republike Srbije kao i ratifikovanim međunarodnim aktima. Postupak donošenja zakona se u osnovi sastoji od tri dela: priprema za donošenje zakona; izrada prednacrta, nacrta i predloga zakona; donošenje (usvajanje) i objavljivanje zakona. Proces priprema za donošenje zakona podrazumeva pre svega utvrđivanje potreba za donošenjem zakona, utvđivanjem ciljeva koje treba ostvariti i aktivnosti koje treba stimulisati. Izrada prednacrta, nacrta i predloga zakona je kako proceduralno tako i sadržinski znatno komplikovaniji proces od prethodno pomenutog, jer pre svega stavlja ideju (zakon) pod kritičku lupu stručne i opšte javnosti. Pod pretpostavkom da se akumulirao određen stepen građanske ili političke volje pristupa se oceni potrebe tj. analizi stanja relevantnog za područje koje zakon uređuje na osnovu koje se izrađuju osnovne teze koje su u stabilnim okolnostima sadržane u predlogu zakona. Od trenutka predloga, prednacrta i nacrta zakona, sam tekst zakona je izuzetno podložan promenama, često u delovima ali neretko i u celini. Kako proces traje tako se povećava vidljivost inicijative te se u formiranje predloga uključuje sve veći broj aktera koji iznose svoje stavove po pitanju teksta predloga. Ovaj deo procesa se naziva konsultativni, koji potom vodi ka javnoj raspravi posle čega se pristupa pisanju predloga propisa i obrazloženju. Rasprava se pre svega odvija u užim, pomoćnim telima a zatim u nadležnom organu i parlamentu. Pre samog momenta ulaska predloga zakona u skupštinsku proceduru treba postići maksimum podrške i

minimum konsenzusa oko sadržaja predloga zakona kako bi zakon izdržao parlamentarnu proceduru gde mnoge predložene norme mogu biti izmenjene do neprepoznatljivosti. U slučaju da parlament izglasa zakon on stupa na snagu po objavljivanju u Službenom glasniku. Paralelno sa pomenutom formalno pravnom procedurom odvija se politički proces zagovaranja (lobiranja) za usvajanje zakona. Ovaj proces je od izuzetne važnosti za usvajanje zakona jer priprema društveno-politički teren i pravilno artikuliše ideju tj. ciljeve predloženog zakona gde potencijalno amortizuje otpor određenih društvenih grupa i sprečava proizvoljna tumačenja predloga. Inicijalno treba obezbediti što širu podršku organizacija civilnog društva ali i drugih aktera iz apsolutno svih segmenata javnog života voljnih da podrže inicijativu i to pre samog iznošenja inicijative u javno-politički narativ. Na ovaj način se formira svojevrsna vidljiva opozicija u odnosu na tradicionalno negativan odnos društva prema LGBT temama koja može da ohrabri i druge građane da slobodno iznose svoja pozitivna iskustva i stavove o LGBT zajednici. Sa druge strane treba obezbediti političku i institucionalnu podršku, prvenstveno nadležnim resorima i političkim predstavnicima treba pomoći da uvide društvenu i sistemsku potrebu za usvajanjem ovakvog zakona. Takođe, treba obratiti pažnju na dru��tveno- političke okolnosti u momentu kada se planiraju intenzivnije aktivnosti po pitanju zagovaranja za zakon gde se mora uzeti u obzir svaka društvena promena koja potencijalno može da stavi predlog zakona van političke agende. Kao i obično, veliki stepen odgovornosti za uspešnost ovog procesa pada na direktne korisnike zakona, LGBT zajednicu, od koje se prirodno očekuje da će uzeti aktivno učešće, kako u kritici tako i u promociji predloga zakona. Naime, za razliku od drugih tema koje „dele“ LGBT zajednicu, tema pravnog regulisanja istopolnih zajednica može da deluje kao faktor ujedinjenja jer reguliše pitanja iz privatne sfere u ta, tako voljena, četiri zida. PIŠE: MLADEN ANTONIJEVIĆ

27 _____


28 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Loša situacija u Makedo N a ILGA Europe Rainbow mapi, koju možete videti na 26. i 27. strani Makedonija ima najlošiji rezultat u regionu, na šta je uticalo da Makedonija nema nijedan zakon kojim se štite prava LGBT osoba. Tim povodom razgovarali smo sa Bekimom Asanijem iz organizacije LGBT United kako bi nam bolje dočarao situaciju u Makedoniji. LGBT United je takođe za 22. jun 2013. godine najavio prvi Skoplje Pride, ali se on nije desio. U Srbiji se često kaže "dva pedera, tri LGBT organizacije". Kakva je situacija u Makedoniji? Da li možeš da nam daš kratku istoriju LGBT aktivizma u Makedoniji i nešto o svojoj organizaciji? Za razliku od Srbije, Makedonija je mala zemlja, u kojoj oficijelno postoji LGBT aktivizam svega deset godina. Postojale su organizacije koje su radile nekoliko godina i davale na neki način doprinos LGBT zajednici, ali su na kraju prestale sa radom. Od formiranja grupe LGBT United u Makedoniji desile su se mnoge promene. Kao prvo porasla je vidljivost LGBT zajednice, drugo aktivističke aktivnosti se sprovode u makedonskom, tako i albanskom i turskom delu LGBT populacije. U Makedoniji je po prvi put osnovana multietnička i multikonfesionalna LGBT organizacija i tako naglašeno da u Makedoniji ne žive samo LGBT Makedonci, već i LGBT osobe koje su Muslimani. Na ILGA EUROPE rainbow mapi Makedonija ima 13% i najlošiji rezultat u regionu. Da li je situacija stvarno tako loša u Makedoniji? Koje zakone Makedonija ima koji se tiču LGBT populacije? Da, nažalost Makedonija je na dnu po podacima na ILGA Europe mapi. Mogu reći da je situacija loša, ali je i vidljivost aktivnosti LGBT osoba veća, a samim tim sa vidljivošću u različitim gradovima dolazi i do rasta homofobije, jer kad si tih, skriven i ne pričaš ništa o LGBT pravima ona kao i da ne postojiš, pa i nema vidljive homofobije, ali kada se pobuniš i traži svoja prava, kad imaš raznih akcija, onda i homofobija je veća, posebno u medijima. Najbitniji zakon koji treba LGBT osobama u Ma-

kedoniji je Zakon protiv diskriminacije koji postoji za sve druge, ali ne postoji za LGBT osobe jer u zakonu ne postoji navedena diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije ili radnog identiteta. Homofobija u Makedoniji, nasilje nad LGBT populacijom, koliko je prisutno? Homofobija postoji na raznim mestima, u školama, fakultetima, na radnim mestima, a najveća je u medijima koji su glavni kreatori javnog mnjenja. Ima nasilja i ono je različito u zavisnosti od grada do grada. Isto tako LGBT osobe ne veruju institucijama sistema i skoro nikad ne prijavljuju nasilje, ali mi kao organizacija imamo veliki broj prijavljenih slučajeva nasilja nad LGBT osobama. Koliko homofobiji doprinosi Makedonska pravoslavna crkva? Političke partije? U Makedoniji politika i crkva su veoma vezani.


INTERVJU

oniji za LGBT populaciju

Sveštenici pravoslavne crkve su par puta imali homofobičnih izjava. Najveća je bila ona od poglavara Makedonske pravoslavne crve Stefana, kada je u Božićnoj molitvi 2012. godine rekao da su homoseksualci krivi što se sve više brakova u Makedoniji raspadaju. Na to smo mi kao organizacija reagovali, da bi posle toga novinari dodatno širili homofobiju, te su na naš Facebook Fan Page kačili preteće poruke i govor mržnje. Da li postoji razlika u odnosu prema LGBT populaciji od strane makedonskog i albanskog stanovništva? Velika je razlika i uglavnom zbog religije i tradicije. Situacija je takođe različita od grada do grada. Ne mogu se samo limitirati na makedonsko i albansko stanovništvo, jer mi radimo i sa Turcima i Romima. Mogu reći da su Romi najliberalniji što se tiče prihvaćanja LGBT osoba. Pošto sam ja Alba-

nac, mene su optuživala da pravim Albance homoseksualcima. Pred vama je puno posla, koji su vam prioriteti u LGBT borbi? Da, pred nama je puno posla. Nije lako raditi sa LGBT problematikom ali se ne predajemo. Kao i u svakoj organizaciji ljudi odlaze, pa se vraćaju ili neki odu zauvek, pa nam dođu novi aktivisti. I tako, ne možeš svima ugoditi, nikada ne znaš koje su potrebe svih. Naši prioriteti su izgradnja zajednice u nekoliko gradova u Makedoniji. Do sada nam dobro ide i u četiri grada imamo aktiviste i solidnu zajednicu, a to je vrlo bitno da ljudi budu zajedno i da znaju koje su im potrebe. Isto tako vrlo je bitno da budemo aktivni i da delujemo kad se za to ukaže prilika. Naravno, borba za ravnopravnost i LGBT zakonska prava su nam isto prioriteti. Koliko imate podrške i pomoći od same LGBT populacije? Mislim da imamo dovoljno podrške. Za godinu dana i sa budžetom od oko 4000 evra smo uspeli da budemo svuda gde treba, a to zajednica zna. Kad je nekome bilo najteže, kad je neko imao problema, ja nisam gledao koliko je sati ili gde je ta osoba, da li treba do nje stići busom ili vozom, već sam odmah kretao da pomognem i mislim da je to vrlo bitno, ta bliskost sa ljudima iz zajednice. Dobro je da ljudi s nama kontaktiraju i da nam veruju. Da li u većim gradovima postoji LGBT scena, klubovi, kafići? Ne mogu reći da postoji scena. Zvanično u Makedoniji nema gej kafića ili klubova, ali ima nekih gej frendli, ali se dogodilo par puta da su baš na tim mestima LGBT osobe vraćane sa ulaza zbog raznih razloga. Parada ponosa u Skoplju? LGBT United je najavio Skoplje Pride ovog juna, ali nažalost to se neće dogoditi zbog par razloga, a jedan od njih je konstante pretnje nasiljem našim aktivistima i samoj organizaciji, pa smo zato rešili da Pride bude kasnije ove godine ili sledeće godina kad zajednica postane jača.

29 _____


32 _____

OPTIMIST

P

rošle godine imali smo prilike da čujemo pročitamo reči izvesnog crkvenog „velikodostojnika“ izjavljene povodom najavljivane Parade Ponosa. U ovoj izjavi provukli su se svakakvi stavovi koji su servirani zdravo za gotovo. Nije se čula niti jedna reč kritike na račun izraženog „crkvenog“ učenja. Crkva je učinjena nečim od ljudi stranim, nečim nadpostojećim, nečim samodovoljnim. Posle su se izvesni drugi crkveni „velikodostojnici“ ogradili od ove izjave izjavivši da je ova lični stav, a ne stav Sinoda SPC, koji u ustrojstvu SPC jedini ima pravo donošenja odluka, niti Sabora, koji jedini ima pravo donositi zvanična crkvena učenja. No, bez želje da ulazim u crkvenu politiku, vratiću se na ono što navedoh na samom početku - Sodom i Gomora. Podsetiću na reči ove izjave, koja je duboko potresla osećanja mnogih koji sebe smatraju delom SPC-a, „telom“ te verske zajednice, koji se nikako nisu mogli identifikovati sa izjavljenim. …tzv. „Povorka ponosa“, ustvari povorka srama, povorka Sodoma i Gomore (…) Sodom i Gomora su u drevna vremena sami sebe uništili, sagorevši u sumporu i ognju, upravo zato što su pretvorili prirodno upotrebljavanje muškog i ženskog u protivprirodno, samouništavajuće.

www.optimist.rs

Sodom i

Popularni diskurs pogrešnog tumačenja zloupotrebom a međuljudskih odnosa i odnosa prema siromašnima, po I tako se vratismo na vekovnu priču o Sodomu i Gomori. Zanimljivo je što je plejada učenjaka ovaj biblijski događaj (mit?) i njegov odnos sa ostatkom Svetog Pisma dekonstruisala nebrojeno mnogo puta. Jedino to saznanje nikako da dođe do ušiju naših „velikodostojnika“. Kod nas se, iz nekog razloga, ne propoveda biblijska dekonstrukcija, analiza, već samo nekakva letargična mitologija kao plod odrastanja na bajkama braće Grim, Hansa Kristijana Andersena i, delom, ruskih narodnih bajki. Navešću ovde samo ukratko: Sodom i Gomora (1. knjiga Mojsijeva, ili knjiga Postanja, glava 19) nemaju nikakve veze sa upražnjavanjem konsenzualnog seksualnog čina, bilo heteroseksualnog, bilo homoseksualnog. Čitava priča se vrti oko toga da je „greh“ stanovništva Sodoma i


RELIGIJA

Gomora

autoriteta i straha nasuprot kontekstu biblijskog narativa otrebitima i potlačenima Gomore bio (pominju se dva grada, mada se događaji u drugom – Gomora niti jednog trenutka ne pominju!) potpuni nedostatak milosti i pomoći bližnjima. Biblijske reference su brojne o ovome. „Gresi“ Sodoma i Gomore su gordost i neljubaznost/negostoljubivost. Bilo tekstualno/semantičkom analizom, bilo istorijsko-kontekstualnom analizom, bilo uporednom analizom sa ostalim tekstovima – starozavetna teologija nigde ne pominje homoseksualnost kao greh Sodoma i Gomore. A seksualni čin koji se (možda!) pominje kao pokušan u ovoj priči bi u ovom slučaju bio pokušaj grupnog silovanja. Rekoh možda, jer ne postoji opšta saglasnost oko toga šta predstavljaju reci „da ih poznamo“ (pitanje koje se produbljuje semantičkom analizom starohebrejskih reči koje u izvorima stoje na ovom mestu).

Prorok Jezekilj o Sodomu i Gomori piše: „Evo, ovo beše bezakonje sestre tvoje Sodoma: U ponosu, u izobilju hleba i bezbrižnom miru beše ona i kćeri njene, a ne pomagahu siromahu i ubogom“ (Jezekilj, 16:49) Prorok Isaija: „Da nam Gospod nad vojskama nije ostavio malo ostatka, bili bismo kao Sodom, izjednačili bismo se s Gomorom. Čujte reč Gospodnju, knezovi sodomski, poslušajte zakon Boga našeg, narode gomorski! (...) prestanite zlo činiti. Učite se dobro činiti, tražite pravdu, ispravljajte potlačenog, dajite pravicu sirotoj, branite udovicu.“ (Isaija 1:9-17) Priča je smeštena u vreme Avraama, prvog „patrijarha“ (odnosno pretka, sa kojim počinje Božji savez sa Judejcima, jevrejskom zajednicom). Međutim, ideja vezivanja Sodoma i Gomore za seks i seksualnost je nastala mnogo, mnogo vekova posle ove priče, tj. posle života i samog Hristosa. Ideja je „novovekovna“ i vezana je za životne okolnosti pod kojima su neki razumevali (pogrešno) ovu naraciju. Kao sasvim, čini mi se, dovoljan argument protiv toga jeste sam taj tekst, dva-tri stiha posle uništenja ovih naselja, koji se odnosi na Lotove ćerke. Lot je, podsećam, jedini koji se sa svojom porodicom, po priči, spasao od uništenja i otišao je iz grada. Dakle, Lotove ćerke, pošto su zaključile, budući da su i njihovi obećani muževi zajedno sa ostalim stanovništvom Sodoma izginuli, da nema ko da „dođe k njima“ – napiše svog oca i obe su spavale sa njim, i od toga, po ovoj priči, obe i zatrudnele (stihovi 31-36). Dakle, spasli se incestočinci. Ima i drugih starozavetnih referenci o Sodomu i Gomori: pominju se kod proroka Amosa, u 5. Knjizi Mojsijevoj (Ponovljeni Zakoni), kod proroka Jeremije i drugde. No, da ne bih bespotrebno širio ovu priču, zadržaću se na gore pomenutim, i tu ću stati. Kao zaključak parafraziraću jednu staru izreku: (vađenjem iz konteksta i veštom demagogijom, prim. aut.) i đavo bi Bibliju mogao da tumači za svoje potrebe. Ono što je bitno da kao poruka prevladava čitavim verskim iskustvom jeste osnovna poruka Isusova – mir, poštovanje, milost i, nadasvim, ljubav. Ako se bilo koja reč, pokušaj tumačenja, poruka ili beseda iz sveukupnog etosa hrišćanstva pokušavaju izvući kao suprotni ovom – to je a priori netačno, neispravno i ne može biti. PIŠE: PAVLE J.

33 _____


AKTIVIZAM Svi poeni se dodeljuju samo i isključivo na osnovu legislative. Dakle, nema veze sa realnim životom i sa činjenicom kako LGBT osobe zaista žive. Tako je na primer prošle godine Srbija imala 6 poena a Italija 2. U Srbiji je zabranjena parada, a u Italiji imaju paradu od milion ljudi... Ali je Srbija bolja od Italije zato što su nam zakoni prilično dobri. To objašnjava i zašto je Crna Gora dobra - oni su sad krenuli da usvajaju sve potrebne zakone. A što se Albanije tiče, mislim da su bolji od nas jer su na pragu da usvoje nacionalnu strategiju, a to je bitan korak, pravno gledano, dok realno biti gej u Albaniji je prilično opasno. Hrvatska je posebna priča. Kod njih je puno toga urađeno. Sećam se kad je bio Split Pride, hapsili su ljude koji su samo dobacivali (ali ne i vršili napade)... Imaju regulisan zločin iz mržnje već dugo. Legislativa im je generalno u redu, sada je u fokusu registrovana zajednica, oni traže skoro jednaka prava kao u braku. Pri tom imaju puno LGBT organizacija, Pride u dva grada, više od deset godina mirnog Pridea u Zagrebu. Oni treba da nam budu uzor. Jovanka Todorović Savović, Labris

Ima neke logike zašto su Albanija, Crna Gora i Hrvatska bolje plasirane na ovoj mapi: Albanija – oni gotovo da nisu imali problema do sada, imaju i dosta javnih aktivnosti, primio ih je Sali Berisha i imaju neku vrstu podrške i vlasti i opozicije. Izgleda da će i Pride 21. septembra biti održan bez većih problema. Crna Gora – tamo su svi za Pride, a što se tiče ostalih LGBT pitanja, urađena je strategija baš za LGBT i Vlada je zaista potpuno i otvoreno uz zajednicu. Pre neki dan su radili i trening za pedesetak policajaca vezano za LGBT. U Srbiji policija neće takav trening, iako im Labris nudi već dve godine. Hrvatska – Deset godina Zagreb Pridea, Split Pride tri godine, zakon o istopolnim partnerstvima - definitivno je bolje. Goran Miletić, Civil Rights Defenders

Ova mapa pokazuje koliko je zakonska regulativa daleko od realnog života. Mislim da mogu slobodno reči da je ova mapa dokaz da mnoge države imaju zakone koji su mrtva slova na papiru. Rezultat Srbije je možda realan, ali rezultat pojedinih okolnih država je nerealno visok, naročito kad je u pitanju Albanija. I ako me pitate da li bih više voleo da budem gej u Srbiji, Albaniji ili Italiji, koja ima lošiji rezultat, ja bih izabrao Italiju. Negde bih postavio i pitanje koliko su nam zaista bitni zakoni, ako imamo jaku i razvijenu LGBT zajednicu i LGBT scenu? Ovu mapu nikako ne treba čitati kao gde je najbolje biti gej, jer bi to bilo smešno, jer po rezultatima sa mape značilo bi da je bolje biti gej u Albaniji nego u Češkoj, Slovačkoj ili Švajcarskoj, da je bolje biti gej u Hrvatskoj nego u Austriji ili Finskoj. Ovu mapu treba čitati samo u tehničkom, zakonskom smislu, bez bilo kakvog upliva u situaciju na terenu, isto kao što je neko tamo u Briselu izradio ovu mapu, bez ikakve provere situacije na terenu. Moje mišljenje je da ni rezultat od 100% u pojedinim zemljama neće značiti osećaj sigurnosti i slobode za LGBT populaciju, jer se prihvatanje LGBT egzistencije neće postići zakonima, već edukacijom, osnaživanjem i povećanjem vidljivosti LGBT zajednice. Predrag Azdejković, Gej lezbejski info centar

Prošle godine ILGA Europe mapa je bila drugačija, pa je nemoguće uporediti rezultate, ali su države regiona imale sledeće rezultate: Austrija 12 Mađarska 14 Rumunija 6 Bugarska 6 Grčka 2 Italija 2,5 Slovenija 9 Hrvatska 10 Srbija 6 (26. mesto na mapi) Kosovo 2 Makedonija -4 Albanija 6 Crna Gora Bosna i Hercegovina 5

39 _____


Oluchi

Pol: Masculine & Feminine Ime potiče iz Zapadne Afrike i ima značenje božje delo u igbo jeziku.


Stilista i art direktor: Elena Nikolaevna Fotografija i scenografija: Marija Radosavljević Šminka: Ena Jović Modeli: Ivan i Ivana Asistent: Milica Butković Mesto snimanja: UK Parobrod Garederoba: Milan Zejak i Marija Trkulja za Belgrade Workshop; Dragana Ognjenović Software, obuća Melissa Supermarket concept store i Obuća Rish


Snimanje sam osmislila pre dve godine ali sam uspela tek sada da ga ostvarim, cela ideja je nastala kao prikaz o predrasudama prema polovima i seksualnosti. Urađeno tako da se prikaze sva lepota i jednakost ljudskog bića kao uniseks, da muškarac može biti žena i žena može biti muškarac.


Ljubav kao univerzalni jezik i spona između fotografija prikazana kroz igru polova i odnosa strejt i gej parovi izmešani u varijacijama. Belina predstavlja tu čistotu i nevinost. Svi u sebi nosimo i muške i ženske osobine i odlike i to je ono što je intrigantno i inspirativno.


48 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Feminizam i umetnost - od Sijetla do Beograda

V

in Grinvud (Wynne Greenwod) je u svojstvu rezidenta u Beograd stigla iz Sijetla (Vašington) na poziv Kulturnog centra Drugstore (Vojvode Bojovića 4). Ova multimedijalna umetnica i performerka je u tom prostoru tokom juna održala dve radionice i predstavila se u višestrukoj ulozi. Vin je feministička i lezbejska aktivistkinja koja u svom radu koristi različite izražajne forme i sredstva poput video-art instalacija, fotografija, filmova, skulptura i muzike. Jedan od njenih najpoznatijih radova je muzički elektro-pop performans Tracy + the Plastics iz 2006, koji je Vin izvela 14. juna u KC Drugstore. Pošto je u Beogradu prvi put, Vin je uz želju da upozna našu kulturu, ljude i queer (LGBT) scenu rado pristala na intervju za Optimist, kako bi domaćoj publici omogućila da se bolje upozna sa njenim radom. Kako se postaje feministička, a kako lezbejska umetnica i da li to uvek ide jedno s drugim? Kako i kad si počela? Pre nego što sam saznala za reč feministikinja, imala sam feministička osećanja. Kao dete, brinula sam o pravima životnja i o ljudskim pravima – o velikim idejama jednakosti za sva živa bića. Takođe, osećala sam se izvan toga kako „normalna“ devojka treba da izgleda i da se ponaša., tako da sam bila svesna rodnih normi prilično rano. Ova iskustva i osećanja su dugo vrila, i onda, u srednjoj školi, prijatelj mi je dao kasetu sa pesmama Riot Grrrl, među kojima su bile i Bikini Kill i Bratmobile. Bila sam dosta pod uticajem muzike Riot Grrrl i umetnosti iz ranih devedesetih godina. Sećam se strofe iz pesme Bikini Kills: “Eat Meat, Hate Blacks, Beat Your Fucking Wife, It’s all the same thing.” (Jedi meso, mrzi crnce, tuci svoju jebenu ženu, sve je to ista stvar). To je bio prvi put da su mi se sve kockice složile tako jasno. Počela sam da oblikujem svoje razumevanje toga šta feminizam jeste i šta znači, i da identifikujem sebe kao feministkinju. Setila sam se nečeg što je Gregg Bordowitz jednom rekao na predavanju koje je držao. Rekao je (koliko se sećam): „Seksualnost je ništa manje od toga kako dodirujete svet i kako svet dodiruje vas.“ Za mene ima smisla da se identifikujem kao queer umetnica zato što moja queerness stoji na temelju ideje ovog citata. Moj feminizam, queer-

ness i kreativnost su načini na koji spoznajem svet, i sebe u tom svetu. Amerika sa ove tačke sveta izgleda kao dreamland „raj za umetnike“, no zanima me da li si nailazila na poteškoće/prepreke u dolaženju do ciljeva? Da li je postojala borba, ili je sve išlo glatko? Vrlo sam zahvalna svim umetnicima i aktivistima čiji su rad i borbe napravile prostor za mene da se bavim umetnošću kojom želim da se bavim bez potrebe za tim istim borbama. Imala sam sreću da nađem zajednicu queer i feminističkih umetnica i muzičarki koje su me podržavale od rane mladosti. I uspela sam da nađem podršku unutar umetničke industrije, i u okviru mainstreama i undergrounda. Lezbejsko feministički identitet ovde nije mnogo zastupljen. Da li je tvoja publika većinski iz LGBT priče, ili je van svih polnih, političkih i socijalnih normativa? Želim da stvorim umetnost koja je široko prihvaćena. U isto vreme, važno je da imam ozbiljne razgovore koji su mogući kada razgovaram sa ljudima koji dele moj identitet i iskustva. Ne vidim ovo dvoje kao nešto što se međusobno isključuje. Mislim da kritičke i zanimljive stvari mogu da se


INTERVJU dese idejama kada su prevedene na jezik većine. Koji su tvoji feministički uzori i u kojoj feminističkoj struji se pronalaziš, ili kreiraš sopstveni umetnički senzibilitet neopterećena time kako te percepiraju feministkinje, lezbejke ili bilo koja druga publika? Navešću par feminističkih autorki koje trenutno čitam: Donna Haraway, Audre Lorde, Angela Davis i Luce Irigaray. Pronašla sam istinu i mudrost u mnogim različitim pokretima i mišljenjima. Tuđe misli i radovi su mi neophodni kao voda, vazduh, sunce i hrana. U prošlosti sam mnogo brinula o tome kako me drugi ljudi vide. Sada se trudim da ostanem usredsređena na svoja verovanja u drugačijem svetu i u svetu koji prihvata različitost. I taj svet uključuje sve, ne samo feministkinje i lezbejke. Šta misliš o Zakonu o istopolnim brakovima i mogućnosti usvajanja dece? Gej brakovi su legalizovani tamo gde ja živim, u državi Vašington. To je komplikovana tema. Mislim da je dobro da postoje ista zakonska prava kao i za strejt parove, ali u isto vreme, slažem se sa queer zajednicom koja pita zašto su gej brakovi naš primarni cilj. Zašto hrliti (i pri tom trošiti velika sredstva) prema imitiranju hetero-normativnih rituala, kada možemo stvarati nove načine života i bivanja. Pitam se kako se drugačije posvećenost u vezi može slaviti u većoj zajednici.

Koji su tvoji stavovi o pornografiji i prostituciji? Da li ih osuđuješ ili odobravaš, i zašto? To izgleda jako komplikovano. Da budem iskrena, nisam o tome toliko razmišljala da bih ti sada dala pravi odgovor. Verujem da seksualne radnice treba da imaju sindikalna prava i da imaju pristup zdravstvenom osiguranju, zaštiti i drugim servisima koji su im potrebni. Takođe se pitam kako bi prostitucija izgledala u matrijarhatu ili u društvu gde je društvena struktura određena nečim potpuno drugim, kao što je posvećenost restorativnoj pravdi (suprotno od kažnjavanja), ili pomaganju ljudima da budu zdravi i ostvareni. Šta bi istakla kao najveći uspeh u karijeri? Mislim da je podučavanje moj najveći uspeh. To je mesto gde u isto vreme i dajem i primam, inspirišem i dobijam inspiraciju, gde u isto vreme i nastupam i budem publika. Reci nam nešto o projektu koji radiš tokom mesec dana boravka u KC Drugstore. Kakvog su tipa tvoje radionice? Projekat na kom radim se zove “More Heads”, za koji pravim skulpture glava od nađenih i već korišćenih materijala. Ovaj projekat je istraživanje kulturnog uticaja na individue i međuljudskih interakcija. Sve je o miru. Pitam se: „Da li je mir moguć? Kako mir izgleda?” Takođe u KC Drugstore držim par radionica o upotrebi videa i video performansu, i deci u Svratištu. Da li se osećaš profesionalno ostvarenom i ispunjenom? Kakvi su planovi za buduće projekte? Srećna sam tu gde sam sada. Imam izložbu u Bruklinu u septembru, za koju ću nastaviti da radim sa skulpturama glava i video radovima koje sam započela u Beogradu. Takođe, pravim arhivu za Tracy + the Plastics. Prošle nedelje u KC Drugstore sam imala prvi nastup posle 5 godina, tako da ću možda nastaviti i sa muzikom. Možda čak i turneja? Kakvi su tvoji utisci o Beogradu? Da li si ovde videla nešto posebno i kako ti se čine ljudi u njemu? Volim što sam u Beogradu! Volim reke, parkove, da gledam sve ljude kako hodaju gradom, staru arhitekturu, osećanje da sam između prostora i vremena, negde na raskršću. Vrednujem sposobnost da se improvizuje i bude spontan, kao što je pravljenje događaja nedelju dana pre njegovog dešavanja. Ljudi su jako fini a takođe i pametni. RAZGOVARALA: BILJANA KOSMOGINA www.wynnegreenwood.com

49 _____


50 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Misteriozni Volar

B

ez pojave Ambroaza Volarda umetnost ne bi bila ista, svet bi bio mnogo siromašniji za mnoga umetnička imena čija slave ne bledi do danas. Nije u pitanju veliko umetničko ime, reč je o poznatom galeristi, izdavaču i prodavcu slika koji je zaslužan za otkriće umetničkih genija poput Pol Sezana, Renoara, Pikasa, Vinsenta Van Goga i mnogih drugih. Rođen je 3. jula 1866. godine u Sen-Deniju u Francuskoj. Postao je jedno od najznačajnih imena u svetu umetnosti krajem 19. i početkom 20. veka. Ostao je upamćen kao značajna moralna i finansijska podrška mnogim umetničkim imenima koja će iz sveta anonimnosti uvesti u galeriju velikih umetničkih imena. Odrastao je u francuskoj koloniji Reunion. Studirao je prava - prvo u Monpeljeu, a zatim na Pravnom fakultetu u Parizu gde je i diplomirao 1888. godine. Tokom studija radio je honorarno kao pomoćnik trgovca umetničkim delima. Od honorarnog posla trgovina umetninama ubrzo će prerasti u njegov životni poziv koji je promeniti ne samo njegov život već i svet umetnosti uopšte. Posle studija 1893. godine otvoriće sopstvenu galeriju Rue Laffitte koja je brzo postala centar francuske savremene umetnosti. Upravo će u ovoj galeriji biti prvi put izložena dela Manea, Gogena, Sezana, Matisa i posmrtna izložba radova Van Goga.

Savremenici su ga opisali kao „krupnog, smrknutog, neotesanog čoveka sa oborenim pogledom“. Njegove klijenti bili su neki od najbogatijih ljudi francuskog društva kao što su Albert C. Barnes, Henry Osborne Havemeyer, Gertrude Stein i njen brat Leo Stein koji su bili kupci široke ruke u skladu sa njegovom poslovnom devizom: „kupi jeftino, prodaj skupo“. Pikaso je o njemu rekao „Ni jednu od najlepših žena sveta nisu toliko često opisivali ili slikali koliko su Volarda. Ipak od svih njegovih portreta koja su načinili Sezan, Renoar... moj kubistički prikaz Volarda je najbolji“. Volard je tragično preminuo u saobraćajnoj nesreći u svojoj 73. godini života. Danas postoje Kakva je bila prir nagađanja da je smrt ovog ko- larda i Šlomovića, lekcionara bila deo zavera u cilju preuzimanja njegove izu- prenos vredne ko zetno vredne umetničke kolek- padala Volardu ba cije. U životu Volarda značajnu ulogu odigrao je mladi Jevrejin iz Hrvatske – Erih Šlomović. O Erihu Šlomoviću zna se veoma malo, njegova porodica nestala je tokom Drugog svetskog rata. Rođen je 1915. godine u Vinkovcima, Hrvatska. Šlomović se tridesetih godina prošlog veka pojavio kao trgovac umetninama, pre svega kao stručnjak za prodaju dela francuskih ekspresionista i avangardnih slikara tog vremena – Matisa, Pikasa, Šagala i drugih. On se u Parizu sprijateljio sa Volardom koji je u to vreme već bio značajno ime u svetu trgovine umetnosti. Njihovo


UMETNOST

rd i Erih Šlomović

do danas nerazjašnjeno prijateljstvo (Volard je imao 70, a Erih 26 godina kada su se upoznali) ostalo je jedna od najvećih misterija do danas. Njihovo prijateljstvo bilo je vrlo čvrsto, Šlomović je po nekim izvorima bio njegov sekretar i osoba od potpunog poverenja - u svakom slučaju Volard mu je davao slike na reč, koje je Šlomović odnosio u Beograd i prodavao tadašnjim visokim kugovima. Drugi smatraju da je među njima postojala mnogo prisnija, emotivna veza. Nakon smrti Ambroaza Volarda koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći 1939. godine Šlomović je deo svoje umetničke kolekcije poverio banci Sosijete Ženeral u Francuskoj, a deo je poslao u Jugoslaviju. Krajem roda bliskosti Vo- 1940. svoju zbirku Šlomović iz, kako je ostvaren laže u Beogradu i Zagrebu. Mnoga dela nosila su posvete lekcije koja je pri- Koktoa, Elijara, Le Korbizjea, Matisa... aš Šlomoviću! Šlomović se nakon sloma Kraljevine Jugoslavije u aprilskom ratu 1941. godine sklonio kod rodbine u selu Bačina kod Varvarina i tu sakrio slike kod porodice Živadinović. Uhapšen je i zajedno sa ocem i bratom poslat u zatvor u Ćupriji, a kasnije je ubijen u plinskoj komori. Zvanično je proglašen mrtvim 1. januara 1943. godine. Šlomovićeva majka Ruža koja je preživela Drugi svetski rat odlučila je da dela pokloni državi i u tome joj pomaže dugogodišnji porodični prijatelj tada visoki državni funkcioner dr Ivan Ribar. On joj je pomogao da dela prebaci iz sela

Bačina gde su tokom rata bila zazidana u duplom zidu kuće u kojoj su se Šlomovići krili. Šlomovićeva kolekcija predata je Narodnom muzeju na čuvanje 1949. godine. Poznato je i da je zbirka koju je Šlomović sklonio u sefove banke Sosijete Ženeral, 1980. dospela na svetlost dana kada su otvoreni sefovi u kojima je 40 godina čamilo 140 slika, crteža, grafika Sezana, Dega, Renoara... Trebalo je da bude održana javna rasprodaja, ali je otkazana. Naime, oglasila se i tadašnja SFRJ polažući pravo na zbirku s obzirom na to da je Šlomović bio jugoslovenski državljanin. Naslednici Volarda i Šlomovića vodili su parnicu i 2006. doneta je presuda u njihovu korist. Većinu radova dobili su Volardovi naslednici, a Šlomovićima su pripali samo oni radovi i knjige koji su bili njima posvećeni. Ono što je oduvek intrigiralo javnost i aktere umetničke scene jeste upravo Erih Šlomović. Kakva je bila priroda bliskosti Volarda i Šlomovića, kako je ostvaren prenos vredne kolekcije koja je pripadala Ambroazu Volardu baš Erihu Šlomoviću, kako se Šlomović za kratko vreme zbližio sa vodećim imenima pariske kulturne i umetničke scene koji su mu posvećivali radove... O Erihu Šlomović Veljko Bulajić je snimio film „Donator”, a Momo Kapor pisao je u knjizi „Dosije Šlomović”. PRIREDIO: MARIJAN K.

51 _____


OPTIMIST

UrbanLook.info www.optimist.rs

Uređuje: Srđan Šveljo

52 _____

CVETNI DEZENI su i ove sezone osvojili mušku modu, i bez obzira koji je vaš omiljeni cvet, ovaj dezen morate prošetati tokom leta!

ŠTRAFTE Mornarske, vodoravne, uspravne, tanke, one malo deblje, u bojama... Sve štrafte su dobrodošle ovog leta, ali nemojte da preterate, umerenost je uvek u modi!

KOŽNE NARUKVICE, tanke, sa vezom, nitnama, kopčama, braon, crne, u bojama... Budite spremni da kombinujte što više kožnih narukvica ovog leta na vašim rukama!


MODIRANJE BOJA LOSOSA je nova pink boja ili nova muška roza. Bilo koji komad garderobe u ovoj nijansi i u kombinaciji sa svim onim stvarima koje odaberete za ovo leto biće apsolutni pogodak. Dovoljno roza i nežna, a opet i dovoljno muška i jaka, losos roza.

53 _____ ART Komadi garderobe koji imaju print nekog umetničkog dela ili jednostavno podsećaju na slikarsko platno odlični su za skrenuti pažnju na sebe u toku letnje sezone.


www.optimist.rs

SPENSERICE Antilop cipele, spenserice ili kako ih zovu desert shoes decenijama ne izlaze iz mode. Udobne, praktične, vrlo jednostavne za svaku kombinaciju ove cipele možete nositi i uz elegantne ali i uz sportske i casual stvari.

54 _____ ORANŽ boja je pravo hot rešenje za ovo leto. Sve nijanse narandžaste ovog leta kombinujte sa isto tako vatrenom crvenom i žutom i budite sigurni da ćete ostaviti traga baš kao i sunce na vašoj koži.

MALE TAŠNE Da su torbice poput ženskih zvane clutch stigle i u mušku modu pokazatelj je ova sezona i mnoge kolekcije poznatih dizajnera koje baš ovakvu torbicu favorizuju. Budi hrabar, pravi modni znalac i skockaj se i torbicu u ili pod ruku!

ZALIZAN ILI ČUPAV Iz leta u leto spopadaju dileme, da li se šišati na kratko, da li negovati neki nemaran stil kada je kosa u pitanju ili biti elegantan i uredan. Sve je u trendu i zalizane, lepo podšišane i negovane frizure ali i neki bed head look , ili namerno stilski raščupano.


MODIRANJE

LUTKA ZA NASLOVNU STRANU Simon Nessman je 24-godišnji Kanađanin i na drugom je mestu najtraženijih i najplaćenijih modela današnjice na models.com Veoma prepoznatljivog lica i upečatljivih usana radio je najveće svetske kampanje (Armani Exchange, John Galliano, Benetton, Calvin Klein, Cerruti, Diesel, Frankie Morello...)

THE MANEKEN - PORTRAIT Jedno od najprijatnijih iznenađenja koje će vam sigurno svojom muzikom ulepšati leto dolazi iz Ukrajine i krije se iza ovog originalnog umetničkog imena The Maneken. Uživajte u divnom elektro pop zvuku kakav se mogao čuti osamdesetih, ali evo zahvaljujući ovom momku i danas.

MADE IN SERBIA RISH obuća iza koje stoji porodica Ristić iz Topole je apsolutni must have za svakog u Srbiji, i brend kojim treba sa ponosom da nosi svako od nas. Možete ih pronaći u Supermarketu i na FB-u. (Photo: Dušan Milenković)

IKONA STILA The Great Gatsby - Bez obzira da li više volite verziju iz 1974. ili 2013, Redforda ili Di Capria, ovo je trend koji će dugo ostati u modi. Elegantno, skupoceno, sređeno, sofisticirano, ušminkano. Dvadesete kao inspiracija, pastelne i nežne boje i vrlo otmen Oscar Wilde stav!

55 _____


OPTIMIST

www.optimist.rs

Vidim ti svećnja

56 _____

E

vo primera koji će zadovoljiti mnoge, ako ne i baš sve koji mu daju šansu – i poklonike velikog Soderbergha, i ovisnike o biografskih filmova sa pop-kulturnim štimungom i pratećom pitkošću, i poklonike queer cinema, i gorljive pretplatnike HBO paketa... i filmofile u najširem smislu. Umesto na kraju, kako uostalom i doliči, evo na početku konačnog suda o najnovijem delu Stevena Soderbergha – Behind the Candelabra je izvanredan film. I to iz kog god ugla mu pristupili. Steven Soderbergh je u ovoj (po mnogo osnova) problematičnoj produkciji pokazao vrhunsku autorsku formu. Soderbergh je ne samo jedan od najosobenijih i najrelevantnijih filmskih autora Amerike danas, već je reč i o pomalo zastrašujuće radinom i različitim izvorima nadahnutom stvaraocu. U njegovom opusu se tako našlo mesto i za tipske indie-pričaonice (poput Seks, laži i video-trake), društveno angažovanih ve-

rističkih drama (Erin Brokovich), nepotrebnih repertoarskih arhaizama (Igraj svoju igru), punokrvnih arthouse radova (Kafka), ekstremističkih i jalovih preterivanja (Full Frontal i Bubble), vrhunskih adaptaciju značajnih žanrovskih romana (Veoma opasna romansa), nepotrebnih preradaka tuđih klasika (Solaris), sjajnih filmova nostalgije (King of the Hill), izvanrednih eksperimenata (The Girlfriend Experience), odličnih eseja na temu konkretnih filmskih žanrova i mustri (The Underneath), suvišnih srednjačenja (Zaraza, Vreli Majk)..., a sada se ovoj malo je reći eklektičnoj gomili pridružila i majstorska aproprijacija datosti unutar podžanra biografskog filma u slučaju Behind the Candelabra. Ovde se mora istaći da Soderbergh u ovoj stvaralačkoj epizodi bez upadljivog upinjanja stvara prototip valjanog biografskog filma novijeg kova i uspeva da ostvari onaj vazda sliski i pipav sklad između nameta biografskog filma i kanona filmskog pripovedanja i izraza. Behind the Candelabra je i pre Kanske premijere i gromoglasnog prikazivanja na HBO-u privukao dosta pažnje; pozornost javnosti privukao je ne samo izborom teme, najavljenom provokativnošću, nego i pukom faktografijom. Naime, ovaj projekat je usledio nakon još jednog od pogaženih Soderberghovih obećanja da se povlači sa filma, a problemi na koje je nailazio u fazi pretprodukcije poslužili su kao još jedna zlatna prilika da se nanovo prozbori koja o reakcionarizmu i konzervativističkom slepilu navodno liberalnog i na prvokaciju spremnog Hollywooda. Ova priča, sasvim zasluženo, ubrzo je pokazala nagoveštaje neupitno srećnog kraja – tamo gde su studijski moguli strašili da kroče pokazao se i dalje prestižni HBO, a samom Soderberghu je to donelo u popriličnoj meri odrešene ruke da priču o kontroverznom Liberačiju u delo sprovede bez ograničavajućih kalkulacija, koje bi, tu nimalo sumnje nema, uškropili priču koja dobrim delom zavisi od slobodarske drčnosti i odvažnosti autora da i na pojavnom nivou


FILM

ak na kraju puta isprati implikacije ove višeznačne i naglašeno škaljive priče. Liberači, estradni pijanista i istovremeno u nekom smislu i preteča stand-up komičara, ikonična je pojava postvijetnamske ere, godina dominacije disko-zvuka, prateće ikonografije i tome prikladnog hedonizma na kub, a sve to je jasno i, što je daleko važnije, filmski efektno prikazano u ovom filmu. Liberači, kao nikada, pa sve i do smrti (usled komplikacija u vezi sa AIDS-om) nikada autovani homoseksualac, izrazito promiskuitetan i upadljiv, prikazan je u svoj punoći u ovom filmu. Tome je, naravno, ponajviše doprineo ovde drastično demaskulnizovani Michael Douglas, koji nas je ovde, za većinu možda i nenadano, podsetio na svoj glumački dar, uglavnom zatomljen ispod tereta uglavnom tipski skrojenih hipermužjačkih uloga na koje je potrošio veći deo svog glumačkog opusa. Zasluge pripadaju i prekaljenom scenaristi Richardu LaGravenesu i samom Soderberghu, koji su uz tek nekoliko suvišnih elipsi koje nepotrebno pojašnjavaju već prikazano i sasvim jasno, znalački prepoznali ključne tačke i najvažnije smernice priče o poslednjoj velikoj romansi nestašnog Liberačija. Ovde se neumitno stiže do još dva značajna aspekta priče o visokim kvalitativnim dometima ovog ostvarenja: naime, ako se izuzme obostrana strast ka plastičnim operacijama u tim pionirskim danima te zdravstveno-privredne grane, dinamika odnosa Liberačija i znatno mlađeg ljubavnika ovde je promišljeno i odmereno zadržana u kotoma uobičajenog ljubavnog odnosa, pa i među onima heteroseksualnih sklonosti. Uobičajenost ovog odnosa i krajnja predvidljivost njegove (d)evolucije ovde je uspešno neutralisana uz pomoć dva učinkovita sredstva – prvi je svakako živopisna i ipak osobena Liberačijeva i javna i, nazovimo to tako, privatna persona, a drugi je u trenu zavodljiva ikonografija doba u kom se ta ljubav rodila i došla do neveselog kraja.

Naime, čini se da će malo ko i izvan tome poslovično sklone queer publike ostati imun na ovako virtuozno rekreiranu eru. Naravno, to bi teško bilo izvodljivo bez budžetske relaksiranosti za koju se pobrinuo ozbiljan producent što HBO definitivno već, evo, decenijama jeste, ali svakako se, imajući i tu faktografsku stavku u vidu, mora istaći veština kojom autori (naravno, sa Soderbergom na čelu te kolone) i taj aspekt ovog značajnog i kvalitetnog filma stavljaju u svrhu šireg dobra i ambicioznije postavljenih ciljeva. Zbilja briljantna rekreacija disko ere i prvih godina AIDS pomora, ali na prvom mestu bravurozno urađene maske na licima tumača glavnih uloga u značajnoj meri su doprineli opštem povoljnom utisku i, možda i mimo očekivanog, i ozbiljnosti ovog projekta. I kada se stigne do podvlačenja one nužne krajnje crte stiže se do neizbežnog zaključka u kraćim crtama iznetog na samom početku ovog panegiričnog prikaza – Behind the Candelabra je film koji već sada sluti dugi nezaborav kao jedinu pravičnu mu sudbinu, što ni ne čudi imajući u vidu ovde ponuđeno. Pred publikom, što pred onom prestižnom kanskom, što pred vrlim korisnicima ovog kablovskog servisa i nama negadljivim na pirateriju, se našao film koji ima sve – intrigantan sadržaj, vrhunski precizno i promišljeno vođenu i navođenu priču, možda u startu atipične, pa i antipatične likove čije sudbine, pak, brzo pobude na radoznalost i proživljenu empatiju, odlične glumačke kreacije čitavog ansambla, zadivljujuće svrsihodnu vizuelnu kulturu, povest sa širim implikacijama, filmsku pismenost pred kojom je posve neprirodno ostati ravnodušan, sadržajnost i zaumnost kakve se danas, u aktuelnoj filmskoj ponudi, nalaze tek u bledim i sve bleđim tragovima... i na prvom mestu silovitu emotivnost koja razoružava i one nimalo naklonjene ovakvim sadržajima. A sve ovo pomenuto je ono što nedopustivo dugo i porazno očigledno nedostaje odeljku zvanom queer cinema, koji će se, na to se možemo kladiti, potpuno neosnovano pozivati na pravo i na ovaj vrstan film, koji prvenstveno dokazuje da je u rukama tome vičnih srećan ishod tek jedina razumna mera. PIŠE: ZORAN JANKOVIĆ

57 _____


58 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Michael Douglas kao Lib Šta je ono što Vas je zainteresovalo za ovaj projekat? Michael Douglas: Moja fascinacija je, pre svega, bila vezana za sam scenario, koji je definitivno jedan od najbolje napisanih scenarija koje sam imao prilike da pročitam u jednom dugom vremenskom periodu. Dobiješ na čitanje jedan tako dobro napisan scenario, a onda te i pitaju da zaigraš ulogu Liberacea, a to je nešto za šta se ne ukazuje prilika svakog dana. Uz sve to film režira Steven Soderbergh, Jerry Weintraub je producent na istom, a igraš rame uz rame sa Matton Damonom koji igra tvog ljubavnika. Jedino šta na to možeš da kažeš je: „Gde da potpišem?“ No za mene ovo predstavlja jedan potpun krug, jer pre dvanaest godina kada smo snimali „Traffic“ koji je isto režirao Soderbergh, on me je u sred snimanja priupitao da li mi je ikad palo na pamet da igram ulogu Liberačea. Na to sam ga ja pogledao pomislivši da li se on to samo šali sa mnom. Ipak sam ja u Trafficu igrao ulogu narko bosa, znači nešto sasvim drugačije, i na to sam mu odgovorio da na to nikad nisam ni pomislio. Tako da eto koliko dugo u stvari smo Steven i ja razmišljali o projektu. I generalno projekat je kombinacija fantastičnog scenarija i imanja sreće da budeš okružen i radiš sa jednom tako jakom ekipom.

Kako je za Vas bilo to da kreirate tako intimnu vezu sa Damonom? M. Douglas: Znamo da je Liberace bio jedna od najvećih zvezdi u Americi i da je bio nešto poput fenomena. Imao je toplu ličnost, bio je mudar, i kao i svi muškarci koji vole mlade plavuše, Lee (Liberače) je voleo mlade plavušane. I cela ta ljubavna afera između Leeja i Scotta je predstavljena u scenariju kompletno. Tako da smo mi od početka znali u šta se upuštamo. Ono što moram da priznam jeste da se divim Mattu Damonu jer je on na vrhuncu karijere trenutno i ne propušta prilike koje mu se ukazuju bez obzira na rizik. Za mene, u ovim godinama, je sasvim ok da zaigram ulogu Liberacea, ali ja nisam kao Damon na vrhuncu karijere, tako da mi je dosta prolazilo kroz glavu tokom snimanja da li bih ja, da sam na Mattovom mestu, bio tako hrabar kao on i zaigram ulogu mog ljubavnika, koju je on izneo. Što se te seksualne intimnosti tiče, bilo je dosta zabavno jer je bilo tako… kemp… a mi smo želeli da priču održimo stvarnom a ne da onim što imamo da prikažemo ispada da se izrugujemo nekom. Tako da smo kroz rad ubrzo pronašli svoj stil. Scenario je od nas zahtevao da prikažemo privlačnost među nama dvojicom. A to je ono što gluma jeste. I svi oko mene uvek pitaju da li sam poljubio Matta Damona, a ja samo odgovorim: „Oh, bejb, radio sam i više od toga“, priča Douglas kroz smeh. Tako da smo se nas dvojica prepustili poslu i izgradili stvarno fantastičan poslovni odnos.


INTERVJU

berači Priča je smeštena negde u kasne sedamdesete i početak osamdesetih godina prošlog veka. A to je bilo neko sasvim drugačije vreme i vreme mnogih promena. Sama Liberaceova javna ličnost je bila sasvim drugačija od one privatne. M. Douglas: Liberace je strastveno skrivao i branio činjenicu da je bio gej i čak je umeo da tuži medije koji su tvrdili u to vreme da jeste. Bio je svesna ličnost i veoma pametan i mudar što se odnosa sa njegovom publikom tiče i ljudi su ga voleli, tako da je to bio deo njega koji je on štitio. Ali film „Behind the Candelabra“ govori o vezi Scotta i Leeja, a nije biografija Liberačea. Da li ste se osećao transformisano kada obučete svu tu složenu odeću koju je on nosio ? M. Douglas: Oh i te kako! Bilo je očaravajuće! Sarađivali smo sa fantastičnim kostimografom Ellen Mirojnick , sa kojom sam imao sreće da sarađujem nebrojeno puta. Uradila je veličanstven posao replikacije Leejevih kostima. Ja sam sve to vreme studirao snimke njegovih nastupa i kada ih odgledaš dovoljno puta prosto dobiješ osećaj kako treba nositi ogrtače koje je on nosio i kako da rukuješ njima i zabacuješ ih, i onda počinješ da osećaš tu radost, zabavu koju je on imao i to kako je flertovao sa publikom i održavao blizak kontakt sa njom sve vreme. Bilo je stvarno zabavno!

Da li je, prema vašem mišljenju, Liberace bio daleko ispred svog vremena kao izvođač? M. Douglas: Definitivno jeste. Kada pogledamo stvari iz perspektive, on je bio izvanredan! Njegovi nastupi su bili sve grandiozniji svaki put. I ako pogledate danas ono što rade Elton John ili Lady Gaga i Madonna, oni i ne shvataju da je mnogo toga što oni danas rade došlo upravo od Leeja. On je u onome što radi uživao i uživao je u tome da sa njime publika uživa u svemu tome. Kako je sarađivati sa Sorderberghom? M. Douglas: Njegov talenat za režiju je prosto nebulozan u pozitivnom smislu te reči. Prosto to nije nešto kao što je izvođenje za glumca. A Steven glumce bira stvarno pametno. On voli glumce sa kojima radi i ako ne mora, on uopšte ne govori mnogo. Takođe on radi i sa kamerom i osvetljenjem. Sve u svemu ja bih za njega uradio sve. On nikada ne traži mnogo i zauzvrat ti kao glumac si voljan da daš sve od sebe. Šta je, iz vašeg ugla posmatranja, ta intrigantna priča koja je ispričana filmom? M. Douglas: Pre svega je to jedna izvanredna ljubavna priča. A ljudi uvek vole dobre ljubavne priče. Činjenica da je ovog puta ona između dvojice muškaraca, sve ono kroz šta prolaze i šta im se dešava je ono što je univerzalno za sve nas. Ono na šta sam ja, što se filma tiče, ponosan, jeste da kroz film se prosto zaboravi na Matta i mene i na to da su to dva muškarca. Priča te tako uvuče da je jedino bitno da gledaš priču dvoje ljudi koji se stvarno jako vole.

59 _____


60 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Matt Damon kao Liberačijev ljubavnik Imali ste mogućnost da birate projekte na kojima ćete raditi – šta je ono što vas je privuklo upravo ovom? Matt Damon: Steven mi ga je napomenuo još 2007. I još tada sam znao da ću sigurno prihvatiti ulogu u filmu jer sa Stevenom radim kad god mi se ukaže prilika, a radili smo zajedno na sedam filmova do sada. A onda sam dobio i scenario da pročitam i definitivno je to bio jedan od najboljih scenarija na koje sam ikada naišao. Richard LaGravenese je uradio stvarno predivan posao sa scenarijem. Pročitao sam knjigu koju je Scott Thorson napisao i kada sam je uporedio sa scenarijom bilo je jasno da je Richard prosto ubo tu interesantnu dinamiku. I ja mislim da je to ono što je „kupilo“ Michaela i mene. Mi smo oboje oženjeni, oboje smo bili u dugim vezama i mogli smo da se poistovetimo iz tog ugla. I na sve to je Richard napisao jedan tako prosto ljudski scenario da je meni bilo vrlo lako da se poistovetim sa likom i sa vezom između likova.

Drugi razlog što sam prosto osećao da moram da prihvatim poziv je bila mogućnost da zaigram uz Douglasa i nisam hteo da propustim priliku da iz prvog reda gledam Michaela kako igra Liberačea. Koja je bila razlika između Liberačeove javne ličnosti i njegovog privatnog života? M. Damon: Definitivno njegov privatni život ni izbliza nije bio jednak njegovom javnom životu. On je oduvek bio prestravljen da će javnost saznati da je on gej. Plašio se da bi to bilo ono što mu fanovi nikada ne bi oprostili. Ne mogu ni da zamislim koliko je teško za njega bilo da uvek živi u tom strahu. Da li si se ti osećao transformisanim kada bi ušao u odeću koju si morao da nosiš u filmu? M. Damon: Ovo je bio prvi film u kome sam prosto uživao u isprobavanju kostima i njihovom ukrojavanju. Sigurno sam uradio oko osam ili deset probi kostima. I stvarno smo svi ušli u to, bilo je jako zabavno. Toliko su me izmenili, način na koji su zahtevali da stojim, hodam i krećem se. Uspeo sam da uđem u ulogu.


MUZIKA

Liberači: Guru šljokica i kralj kiča Rođen u muzičkoj porodici 16. maja 1919. godine, Liberači je naučio da svira klavir u svojoj četvrtoj godini. Kao tinejdžer svirao je popularne teme u lokalnom bioskopu i noćnim klubovima. Nastavio je i svoje klasično obrazovanje debitujući kao solista sa Čikaškom simfonijom 1940. godine. Njegov početni uspeh u javnim nastupima prokrčio je njegov put ka zvezdama. Opremljen zaštitnim znakom, kandelabar na klaviru, Liberači je bio angažovan u klubovima i hotelima od obale do obale. Publika je odmah reagovala na njegovu jedinstvenu muzičku veštinu koja je mešala klasičnu i popularnu muziku sa glamurom i sjajem. Nastup koji je sada uključivao duhovitu zabavu i pevanje, Liberači je uspeo da se pozicionira na novom tržištu, televiziji. Tokom dve godine The Liberace Show postao je najgledaniji program u SAD. Show se prikazivao sve do 1956. i obezbedio mu veliku bazu obožavatelja. Prodaja njegovih ploča redovno je nadmašivala brojku od dva miliona. Pojavljivanje na Holivudskom balu 1952. godine bio je početak njegovog drugog zaštitnog znaka: garderobe pune detalja. Plašeći se da će se izgubiti u moru crnih smokinga, Liberači je nosio posebno skrojeno belo odelo sa repovima. Nakon toka Liberači je trošio bogatstvo na sjajne kostime. Iako je imao svoj debi na Carnegie Hallu u septembru 1953. godine, njegovo pravo okruženje nisu bile koncertne dvorane već dvorane u Las Vegasu. Svojim nastupom otvorio je novi Riviera hotel 1955. godine i postao najplaćeniji zabavljač u Vegasu sa nedeljnom platom od 50 hiljada dolara. Njegova ogromna popularnost i izloženost načinile su ga objektom spekulacija i interesovanja trač kolumnista, koji nisu mogli a da ne primete njegove manire i feminiziranost. Kada ga je londonski tabloid The Daily Mirror nazvao „ubojitom, vrcavom, kikotavom, preljubničkom, mirišljavom, svetlucavom, treperavom, voćkastom, izveštačenom, ledom prekrivenom gomilom majčinske ljubavi“ i „šećernom planinom zveketavih fraza umotanih u tako

apsurdnog klovna“, Liberači ih je tužio zbog klevete, tvrdeći da je tabloid insinuirao da praktikuje homoseksualnost, što je u to vreme bilo krivično delo. Na sudu je lagao o svom seksualnom životu i zbog toga dobio slučaj. Liberačijeve laži o njegovom seksualnom životu su kalkulisani odgovor na homofobiju 50-ih. Šezdesetih Liberači, sada već simbol Las Vegasa, učinio je svoje nastupe do te mere nečuvenim. Pored fantastičnih kostima pravio je spektakularne ulaze, ponekad vozeći automobile po bini iz kojih izleće. Liberači muzej u Las Vegasu otvoren je 1979. godine. Posle kratkog vremena postao je treća po redu atrakcija u Nevadi. U muzeju su se nalazili 18 od 39 klavira, bezbroj kostima, nakit i mnogi njegovi unikatni automobili. Liberači je 1985. godine saznao da je HIV pozitivan i uplašen sudbinom Roka Hadsona, koji je autovan i umro od side, Liberači je odbijao da bilo šta kaže o svojoj seksualnosti ili zdravlju. Rekao je svojim najbližim prijateljima: „Ne želim da budem upamćen kao peder koji je umro od side“. Umro je 4. februara 1987. godine. Uprkos kritikama da je bio propali umetnik koji je unizio muziku, Liberače je ostao popularan i nakon svoje smrti.

61 _____


62 _____

OPTIMIST

Širom sveta 17. maja obeležava se Međunarodni dan borbe protiv homofobije i transfobije. Domaći aktivisti već godinama na taj dan pripremaju raznovrstan program kojim se skreće pažnja na probleme LGBT populacije i senzibiliše javnost. Sa idejom da se pridruži svima koji na taj dan slave različitost i suprotstavljaju se nasilju i diskriminaciji, okupila se grupa mladih ljudi iz JTKT kolektiva i KC Grad i nastao je IDAHO Belgrade. Kako IDAHO Belgrade čine ljudi iz medija, kulture i umetnosti, oni su rešili da pozovu umetnike, kulturne radnike, ljude iz medija i sve ostale zainteresovan da svako u svom polju ekspertize pogura stvari napred i pomogne da ovo društvo učinimo boljim. Cilj je bio da se o načinu borbe za prava LGBT osoba promisli na drugačiji način, da se rešenja ponude u drugačijem formatu i da se, osim same zajednice, u ceo proces uključi i šira javnost… „and all that, with a pinch of art!“ Ovogodišnji program obuhvatio je IDAHO TALKS panel-diskusiju i IDAHO ART izložbu, uz prateći IDAHO SIDE STREETS filmski program. Učesnici panel-diskusije bili su: Antonela Riha, Mirjana Bogdanović, Mia David, Filip Vujošević, Predrag Azdejković i dr Jelisaveta Blagojević. Diskusija je pokrenula pitanja efikasnosti postojećih strategija u borbi za jednaka prava LGBT osoba, kao i ona o ulozi i snazi kulture i umetnosti u toj borbi. Izložba SIGNAL u okviru IDAHO ART segmenta predstavila je lokalne vizuelne umetnike i grafičke dizajnere koji su za ovu namensku produkciju provocirani da svoj rad stave u okvir problematike kršenja LGBT prava. Najveći uspeh IDAHO Belgrade inicijative je široka podrška kako javnih ličnosti, organizacija civilnog sektora, medija, tako i drugih pojedinaca iz same zajednice, koji su prepoznali sveže i nove ideje i cenili drugačiji pristup sagledavanju problema LGBT populacije sa pozivom na dijalog i participaciju. Ovim događajem, inicijativa IDAHO Belgrade postavila je platformu za razvoj novih ideja i aktivnosti kojima će se kontinuirano boriti za bolje društvo. Ovo je tek početak… IDAHO Belgrade is here to stay!

www.optimist.rs


UMETNOST & AKTIVIZAM

Str. 50 Mane Radmanović - HOMOFOBIJA 2013 Nina Bunjevac - AVGUST 1977

Str. 51 Miladin Miletić - HOMOSEKSUALIZAM Aleksandar Maćašev - PEEL SLOWLY AND FREE Boris Šribar - MUSKA STVAR

IDAHO Belgrade ART 2013 - SIGNAL (lat. signum znak, nlat. signale) znak, poziv objavljen nekim instrumentom (trubom, rogom, zvonom, plamenom); voj. znak kojim se nešto javlja (pomoću naročitih zastava, ogledala, raketa i dr.) Deset umetnika participirali su svojim radovima koje karakteriše heterogenost pristupa u obradi teme, kao i različite poetike. Zastupljeni su mediji fotografije i plakata. Bilo da kritikuju hegemone partrijarhalne obrasce rodnih uloga (Šribar), koriste se stereotipima koje oblikuje nacionalistički diskurs (Miletić, Bunjevac), reaguju na učestalost nasilja nad LGBT zajednicom (Travanj, Kolarić), govore o izolaciji (Vrzić), ili prosto manipulišu dovitljivim frazama queer rečnika u pop maniru (Pantelić, Radmanović i Maćašev) ili se poigravaju sa formom (Lončar), sve radove karakteriše izričita, odlučna i promišljena reakcija u odnosu na hipokriziju srpskog društva u savre-

menom trenutku. Jedini motiv koji, nažalost, nedostaje u celokupnoj selekciji radova je onaj baziran na ženskoj perspektivi i odnosi se na radove koji vrlo transparentno reflektuju izvesne lezbejske implikacije. Nemogućnost uočavanja radova umetnica ili pak umetnika koji eksplicitno uvode pomenute motive dodatno govore o nevidljivosti lezbejki, i sugeriše da su takve teme periferno obrađene ili izuzetno retke. Zbir ovih radova na izvestan način formira specifičan narativ koji može biti stavljen u funkciju jasne političke poruke. Stiče se utisak da su dve teme najdominantnije, a to su teme

63 _____


64 _____

OPTIMIST

nasilja i izolacije. Ukoliko se pozovemo na tezu Hane Arent o banalnosti zla kojom ona sugeriše, između ostalog, da krajnja zloba, patologija ili ideološko ubeđenje nisu nužni kako bi pomogli pojedincu da počini beskrajno zlo, doći ćemo do zaključka koliko je važno insistirati na konstantnom preispitivanju i kritičkom sagledavanju ljudskih prava i sloboda a u odnosu na to kako ona bivaju ugrožena. To je posebno važno u kontekstu priče o položaju manjina u Srbiji upravo zbog

www.optimist.rs

rastućeg nacionalizma i retrogradne politike države koja nije kadra da to spreči već održava takvu ideološku matricu živom. Time dolazimo do logičnog zaključka o tome koji je cilj ove izložbe. Postaviti pitanja ko i zašto postavlja definiciju i određuje moralne granice normalnosti bilo da je u pitanju institucija države ili, pak, crkve; uključiti širu javnost i edukovati je, i zajedničkim trudom prevazilaziti barijere. U najkraćem, uticati na promenu paradigme LGBT zajednice kao Drugog


UMETNOST & AKTIVIZAM

odnosno alijeniranog elementa koji uzurpira postojeći tradicionalni model ponašanja, običaja i načina života. Izaći izvan okvira modernističkih velikih priča, koje su u srži elitističke, rigidne i otuđene od realnosti, predstaviti otvorenu i komunikativnu formu u duhu angažovane i odgovorne umetničke prakse. KURATOR IZLOŽBE: VLADIMIR BJELIČIĆ, ISTORIČAR UMETNOSTI ARHITEKTA IZLOŽBE: NIKOLA KNEŽEVIĆ

Gore: Milica Kolaric - FOUR WALLS

Dole: Ranko Travanj - FAGGOTS

65 _____


OPTIMIST

www.optimist.rs

Kako znate da srcu nešto nedostaje?

66 _____

Originalni naslov: La vie d'Adèle Režija: Abdellatif Kechiche Scenario: Abdellatif Kechiche, Ghalia Lacroix (po grafičkoj noveli Julie Maroh) Uloge: Léa Seydoux, Adèle Exarchopoulos, Jérémie Laheurte, Catherine Salée, Aurélien Recoing Žanr: drama o odrastanju Trajanje: 179 minuta Proizvodnja: Francuska, 2013. Budžet: oko 4 miliona evra


FILM

P

rošlogodišnji Bye, Bye Blondie pokazao da ovom slučaju primenjeni autorski pristup bila bi je itekako (barem u Francuskoj) moguće zgodna sintagma stilizovani realizam. U tom smisročiti umetnički relevantnu filmsku priču slu, kao reference, nadahnuća i/ili slični radovi nao valerima kojima se daju obojiti lezbijske vode se dela filmskih aristokrata poput Johna ljubavi, a skorašnje vesti iz Kana sugerišu da je iz- Cassavetesa i Mauricea Pialata, kao i skorašnja izuvodljivo otići i par kvalitativnih koraka dalje u zetnost Goodbye First Love Mije Hansen Love. Resmeru ozbiljnog filma na te i slične teme cenzenti takođe gotovo unisono naglašavaju da je Naravno, politička korektnost, a i isku- reditelj Abdellatif Kechiche ovde vidno nezaintestvo u slučaju ovogodišnjeg glavnog kanskog lau- resovan za klasično pripovedanje, što se uglavnom reta lako mogu navesti na pomisao da je još i moglo očekivati od autora u čijem opusu ponojednom potreba za falš-dokazivanjem društvene sno stoje i gotovo nenarativna ostvarenja poput svesti dovela do toga da kruna dospe na glavu au- L’Esquive (2003), La graine et le mulet (2007) i tora priče o lezbijskoj ljubavi baš u trenutku kada Venus Noire (2010). se Francuska krčka u grotlu javne debate o pružaFilm počinje prizorom časa na kome se nju zakonskih okvira za istopolne brakove. Među- priča o značenjima i kod nas glasovitog i voljenog tim, sva je prilika da se, uz sva moguća, pa možda romana Marijanin život Pierrea De Marivauxa i pii u ranijem iskustvu opravdana podozrenja, ovaj tanjem profesora „Kako znate da srcu nešto nedofilm domogao ključne nagrade Kanskog festivala staje?“, da bi ubrzo krenula potraga mlađane ponajpre zahvaljujući čisto filmskim kvalitetima. Adele za odgovorom na to pitanje, a tokom tog Naravno, golema većina ne samo ovda- traganja njene će se staze ukrstiti sa putanjama šnjih plebejaca do ovog trenutka nije bila u prilici Emme, tek nešto malo starije studentkinje umeti da se lično uveri u konkretne domete ovog filma, nosti. Uprkos pominjanom verizmu kao osnovnoj a samim tim i u osnovastilskoj odeždi uglavnom nost hvalospeva koji su Reditelj je u 179 minuta ispričao ganuti i poneseni recenga pratili tokom i nakon priču o početku, vrhuncu i sumraku zenti naglašavaju da film kanske fešte, te zasad na planu opšteg tona možemo samo da su- jedne mladalačke damsko-damske odiše i snovolikom atdimo po instinktu, minu- ljubavi bez trunke senzacionalizma. mosferom, a možda je lom radu reditelja i upravo taj spoj ovu priču panegiricima koji na račun ovog ostvarenja stižu u o odrastanju i spoznavanju dobrog dela muka, ali iz dana u dana dužem nizu. Srećom po film i au- i slasti koje usložnjeni polni identiteti nose sa tore, prvobitna fascinacija količinom u njemu pri- sobom izdvojilo iz sve beskrajnijeg mora sličnih i kazanog eksplicitnog seksa nije (kao što je mahom srodnih ostvarenja, što je, eto, umeo da vrednuje bio slučaj sa „našim“ Klipom) bacila u senku sveu- i kanski žiri sa velikim Spielbergom na tronu nad kupne kvalitete ovog ostvarenja. I baš kao i uvek, tronovima. grafički naglašen seks (a kažu da ga u ovom filmu Zahvaljujući agilnosti beogradske distriima u izobilju i uz pregršt detalja, a sve to u neuo- buterske kuće Megacom Film uskoro ćemo imati bičajeno dugim scenama) u dobroj meri će ogra- prilike da Plavo je najtoplija boja pogledamo u ničiti distribuciju i ovog filma, ali će istovremeno nekom od naših preživelih bioskopa, a dotad, imaskrenuti i pažnju onih ne toliko upućenih u taj film- jući sve pobrojano i pomenuto u vidu, sa podosta ski zabran na delo koje nijednog trenutka ni ne po- izvesnosti se da očekivati da nam je nakon izvrkušava da zatomi svoju arthouse suštinu. snog Vikenda od pre par leta (ostvarenja koje se u Reditelj Abdellatif Kechiche je ovom slo- ovom kratkom međuvremenu domoglo i DVD izbodnom adaptacijom hvaljene grafičke novele danja u okviru prestižne Criterion kolekcije) sa Julie Mahroh u 179 minuta i tri poglavlja ispričao polja queer cinema stiglo još jedno dostojanpriču o početku, vrhuncu i sumraku jedne mlada- stveno, filmski efektno, intrigantno i posve valjane lačke damsko-damske ljubavi bez, kako kažu, ostvarenje, praktično ruku pod ruku sa potvrđeno imalo upadljive želje za senzacionalizmom i otvo- odličnim skorašnjim i novim ostvarenjima Xaviera renijom polemikom sa većinskim zazorom od ta- Dolana, Almodovara i Soderbergha donekle bliske kvih ljubavi i priča o takvih ljubavima. Film je, kako provinijencije. PIŠE: ZORAN JANKOVIĆ kažu, u potpunosti zaodenut u naturalističko ruho, a možda i najpreciznija odrednica da se objasni u

67 _____


68 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Leonardo da Vinči: Komplikovan i savršen

U

naše domove putem malih ekrana uselio se novi akcioni heroj. On nije poput Betmena, Supermena ili Spajdermena, on nije čovek nadljudskih fizičkih sposobnosti ali je nesumnjivi genije koji je bio daleko ispred svog vremena, a čiji genije ni do danas nije potpuno shvaćen. Reč je o srednjevekovnom slikaru i pronalazaču – Leonardu da Vinčiju. Lik mladog Leonarda da Vinčija u seriji “Da Vinčijevi demoni”, kako navode pojedini kritičari, idealna je kombinacija tvrdoglavosti Indijane Džonsa, genija i poroka Šerloka Holmsa i duhovitosti Tonija Starka uvučenog u gomilu akcije gde je istorijski lik Leonarda iskorišćen za svojevrsni akcioni spektakl. Serija koja postiže veliku gledanost uspešna je mešavina mistike i fantazije, romantike i akcije. Istorijski priča nije zasnovana na činjenicama, ona kreira alternativnu životnu priču mladog Leonarda oličenog u zgodnom i preplanulom Italijanu (koga glumi Tom Rajli ) koji živi i stvara u vremenu gde su vera i misao pod kontrolom. Ova nesumnjivo uzbudljiva priča o nedovoljno poznatom razdoblju života Leonarda da Vinčija u kojoj se otkriva portret mladića kome dar genija stvara muke. On je odlučan da obelodani laži religije, on je pobunjenik koji želi da podriva elitističko društvo. To je konflikt između istine i laži, religije i razuma, prošlosti i budućnosti. Njegove težnje prete da budu iskorišćene protiv njega od strane protivničkih sila tog vremena ‒ uvlače ga u igru prevare u kojoj je najpotrebniji onima koji najviše preziru njegov intelekt. Kao junak čije je jedino oružje njegova genijalnost, Da Vinči se bori protiv mraka u sebi i oko sebe. Lik mladog Leonarda da Vinčija nije predstavljen samo kao nesumnjivi genije u vrtlogu akcije, on je i romantični heroj i ženski srcelomac. Ko je zaista bio Leonardo? Naravno, serija zasnovana samo na istorijskom liku preobučenog u televizijsku fantaziju neće nam puno otkriti o stvarnom životu Da Vinčija. Leonardo je predstavljao sliku i priliku ambicioznog i znatiželjnog renesansnog čoveka koji je posedovao širok raspon znanja kao ni

jedan čovek do tada. Iako je danas poznat kao jedan od najvećih svetskih slikara i kao vrsni empirijski naučnik, za života su ga progonile činjenica da je bio vanbračno dete i glasine o homoseksualnim sklonostima. Leonardo se rodio kao vanbračno dete pisara Pieroa da Vinčija i lokalne seljanke, u Vinčiju, gradu u blizini Firence, 15. aprila 1452. Do kraja života ga je pratila stigma vanbračnog rođenja. Kao posledica „nezakonitog“ rođenja bilo mu je uskraćeno humanističko obrazovanje, upis na univerzitet i rad u brojnim uglednim profesijama. Kao odgovor na nedostatak formalnog obrazovanja, Leonardo razvija sebi svojstven stil – karakterističan empirijski pristup prirodnim fenomenima. Sa svojih 15 godina postao je šegrt Andrea del Verokija iz Firence, skulptora i slikara povezanog sa porodicom Mediči. Za vreme šegrtovanja dečakov umetnički talenat je naprosto procvetao. Jedno od najtežih iskustava u Leonardovom životu se desilo 1476. dok je još živeo u Verokijevoj kući. Podignuta je anonimna prijava protiv njega i još trojice momaka u vezi sa navodnim seksualnim odnosima sa 17-godišnjim muškim modelom. Posle dva ročišta optužnica je odbačena zbog tehničkih nedostataka. Iako nije pravosnažno osuđen, ove optužbe će ga proganjati ceo život. Iako je homoseksualnost bila široko rasprostranjena u tadašnjoj Firenci, optužbe za sodomiju su bile vrlo ozbiljne. Takođe, izrazito negativan publicitet mogao je jako da naškodi karijeri umetnika koji zavisi od mecena, a naročito onih koji su radili pod pokroviteljstvom Crkve. Nema sumnje da su traumatska iskustva koja su proistekla sa ovih suđenja prouzrokovale Leonardovu težnju da svoj privatni život sačuva tajnim. Kao direktna posledica toga, činjenica je da je vrlo malo poznato o njegovom ljubavnom životu. No i pored toga po-


ISTORIJA stoje brojni dokazi koji potvrđuju pretpostavku da je centar njegovih erotskih težnji bio upućen ka osobama muškog pola. Tokom celog svog života, Leonardo je bio okružen lepim muškarcima, dok sa druge strane ne postoji ni jedan čvrst dokaz da je Leonardo bio intimno povezan sa nekom ženom, pa čak u nekoj vrsti muško-ženskog prijateljstva. Leonardovo nepoznavanje žena postaje očigledno kada se pogledaju njegova dela. Dok postoje brojne njegove studije nagog muškog tela, često veoma detaljna u predelu genitalija, Leonardo je retko koju ženu nacrtao od vrata naniže. A i kad bi ih nacrtao, genitalije su bile veoma netačno predstavljene i izobličene. Po svemu sudeći Leonardo je razvijao i prisne odnose sa svojim (muškim) učenicima i mnoge stavke u njegovim spisima daju nagoveštaje koji se mogu protumačiti kao ljubav prema njima. Skoro dvadeset godina su kružile glasine o njegovoj vezi sa „kovrdžavim dečkom“, Đan Đakomom de Kaprotijem čiji je nadimak bio Salai (jagnje Satanino) zbog njegovog nedoličnog ponašanja. Njemu će Leonardo ostaviti i deo svog imanja. Poznati psihoanalitičar Sigmud Frojd autor je opsežne psihoanalitičke studije o umetnikovoj seksualnosti date na osnovu Leonardovih beleški. Frojd povezuje Leonardovu homoseksualnost sa njegovim odnosom sa majkom i odsutnim ocem. Po njemu, Leonardo je sublimirao svoje seksualne žudnje u vidu svojih dela. Psihoanalitičar je tvrdio da su umetnikova brojna nezavršena dela znak Leonardovih jakih seksualnih frustracija. Bežeći od skandala koji su prouzrokovale optužbe o sodomiji, Leonardo odlazi u Milano i tamo projektuje vojnu opremu za vojvodu Ludovikoa Sforcu. Leonardo je do kraja svog života sakupio ogromnu kolekciju svojih beleški, oko 5000 strana rukopisa, u kojima se bavi optikom, akustikom, mehanikom, hidraulikom, letom, astronomijom, naoružanjem i anatomijom. Za života je skrivao sva svoja otkrića iz paranoičnog straha da će ih neko ukrasti. Umetnik je umro u Kluu, 2. maja 1519. godine. PIŠE: MARIJAN K.

69 _____


www.redbox.rs


72 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Dan svete Merlinke R ođenima u Jugoslaviji bila je Ustavom zajamčena ravnopravnost u zbratimljenoj zajednici naroda i narodnosti, radnih ljudi i građana, pionira, omladine i penzionera, samoupravljača, prvoboraca, vjernika i ateista, djece, žena i muškaraca, sviju – pod jednim malim, skoro beznačajnim uvjetom: da su normalni. A što znači biti normalan, e to nikada nitko nije precizno definirao, ali svi, ili barem golema većina, građana naše društvene zajednice imala je jasan pojam o tome što normalno jest, a što normalno nije i nikako ne može biti. Ovo drugo – nenormalno, nastrano, izopačeno, bolesno – uznemiravalo je ljude, budilo u njima strah i trajno nespokojstvo, onako kako ih je, u neka prethodna vremena, odmah poslije rata, četrdesetih i pedesetih, uznemiravala pomisao da je sve oko nas puno britanskih, američkih, sovjetskih špijuna. Nakon što je špijuna nestalo, a Jugoslavija ojačala, pojavili su se – pederi. Oni su uvijek bili nekako prvi među svim nenormalnima. Slijedili su anarholiberali, Jehovini svjedoci, Hare krišne, tehnokrati, lezbijke, kleronacionalisti i nacionalisti, transvestiti... Možda su transvestiti u tom općejugoslavenskom konsenzusu oko normalnosti, ipak, bili najnenormalniji. Ništa oca porodice i člana SKJ, u mladosti nositelja tri udarne značke s omladinskih radnih akcija, Jugoslavena i ateista – koji je, za svaki slučaj i zlu ne trebalo, ipak potajice krstio djecu – ne bi toliko zaprepastilo kao otkriće da tu, negdje oko nas, postoje muškarci koji se oblače u žene ili da postoje osobe koje su, po vlastitome sudu, rođene u pogrešnome tijelu, muški koji su ustvari ženske, ženske koje su ustvari muški. Što je u tome toliko uznemiravajuće? Možda neki čudan, potmuo osjećaj da se radi o zaraznoj bolesti i da bi se jednom i njemu, radniku i samoupravljaču, pregaocu i entuzijastu, moglo dogoditi da zaviri u ženin ili kćerin ormar i u njemu otkrije svoju pravu prirodu. Svijet rođenih u Jugoslaviji bio je obilježen strepnjom da se svaka nenormalnost širi kao infekcija, kao variola vera, u stvarnosti i u filmu Gorana Markovića.

U desetljeću pred propast Jugoslavije došlo je do nagle liberalizacije, pa su mnoge nenormalne stvari postale veoma normalne, čak i poželjne. Na žalost, očevi porodica nisu se masovno odmetnuli u pedere, matere se nisu odavale lezbijstvu, Jugoslaveni su postali još konzervativniji u odijevanju: u modu su došle vojne i paravojne uniforme, uglavnom iz Drugoga svjetskog rata. Međutim, normalno je postalo, čak i vrlo mondeno, biti nacionalist, kleronacionalist, šovinist, rasist. Ustvari, u osamdesetima je bilo društveno prihvaćeno sve ono zbog čega se prethodno išlo u zatvor. I onda se, nekako logično, Jugoslavija raspala u nizu vrlo krvavih i bezdušnih ratova. Umjesto jedne relativno neslobodne zajednice, u kojoj su tihe većine bile opsjednute idejom o normalnosti, nastalo je šest-sedam relativno neslobodnih zajednica, u kojima je ta opsesija dodatno naglašena. Nakon što su nacionalisti i njima srodna domoljubna čeljad, koja incestuozno ljube majku domovinu i oca nacije, postali hipernormalni, svo breme nenormalnosti svalilo se na pedere, lezbijke, transvestite, kao i sve one koji su, po bilo kojoj osnovi, ostali u manjini. Ovo drugo ima u sebi nekoga literarnog


KNJIŽEVNOST smisla, kao paradoks i kao farsa: tako su Srbi u Zagrebu ili Albanci u Beogradu na svojoj koži mogli osjetiti kako je pederima. Ali ni oni, vjerojatno, to nisu osvijestili, iz istoga razloga iz kojeg Hrvati u Zagrebu ne žele znati kako je Srbima, a Srbi u Beogradu kako je Albancima...

Životna priča Vjerana Miladinovića mogla bi nositi naslov: Jedna mladost u Jugoslaviji. Ili nekako tako. On, a pomalo i ona – kako je već kome volja i kako se tko osjeća u odnosi u Vjerana i Merlinku, i kako se Merlinka u kojem trenutku svoga života osjećala – proživjeli su život u zemlji u kojoj je bilo proklamirano i zajamčeno svako ljudsko pravo, ukoliko je grupno konzumirano i formulirano. Prava pojedinaca, onih koji su se, poput Vjerana Miladinovića, fatalno razlikovali, koji su mislili svojom glavom i usuđivali se biti ono što jesu, bila su krštena, obezvrijeđena, ismijana i na kraju ukinuta. Terezin sin priča je o životnome mučeništvu, i kada bismo je sveli na golu fabulu, na faktografiju ljudske egzistencije, priča Vjerana Miladinovića sličila bi kratkim i poučnim hagiografijama, žitjima kršćanskih svetaca, predraskolnih i poslijeraskolnih, čije je cjelokupno zemaljsko postojanje bilo jedna velika patnja, iza koje je stajala duboka vjera, ali i potreba da se bude u skladu s vlastitom prirodom. Između njih i autora ove knjige naročite razlike nema, osim što ne postoji vjera, niti uvjerenje, nema društvene skupine koja bi tog ljudskog stvora smatrala svojim svecem ili koja bi jedan od tristošezdesetpet dana u godini, ili barem onaj

tristošezdesetšesti prestupni dan slavila kao Dan svete Merlinke. Terezin sin se, naravno, može čitati i na neki drugi način: iz sociološke perspektive, kao autorefleksija transrodne osobe u vremenima socijalizma – ili još nešto učenije od toga. A može se čitati i bez ikakve primisli i tendencije, kao što se čitaju dokumenti čovjekove sudbine. Jedino što ovaj tekst traži, bez čega on ne može, jest minimum ljudske i čitateljske empatije. Bez toga, bez empatije, Terezin sin idealan je da ga se ritualno spali na nekome od beogradskih, zagrebačkih, jugoslavenskih trgova. I da tako priča krene ispočetka i da tako ponovimo naš tužni dvadeseti vijek. Merlinkin život, život Vjerana Miladinovića, nije bio freak show. Ali povijest zajednice u kojoj smo živjeli, povijest Jugoslavije, bila je jedan veliki, spektakularni freak show. Da nije tako, ne bi se te zemlje toliki njezini stanovnici danas sramili nje. Današnji nacionalisti u Srbiji i u Hrvatskoj, svi koji prepravljaju svoju prošlost, ljudi su koji danju pokušavaju sakriti da su noću šetali gradom u ženskim haljinama. Merlinka bi ih razumjela i nježno ih pomilovala. MILJENKO JERGOVIĆ Iz predgovora za knjigu “Terezin sin”

www.redbox.rs

73 _____


74 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Rak dojke – za preg

R

ak dojke se smatra izuzetno opasnim veći rizik su: veći broj obolelih bliskih srodnika, zbog sledećih karakteristika: najčešći je bolest u mlađem uzrastu, obostrana bolest, rak maligni tumor kod žena, vodeći je uzrok dojke kod srodnika muškog pola. smrti među malignim tumorima, jedan Ostali faktori rizika su: reproduktivni je od vodećih uzroka prevremene smrti kod žena, faktori (rana menarha - pre 12. godine života, incidenca i mortalitet su u neprekidnom porastu kasna menopauza - posle 50. godine života, kasni i oboljenje se najčešće otkriva u odmaklim fa- prvi porođaj - posle 30. godine života, nerađanje, zama. nedojenje); izloženost jonizujućem zračenju poGodišnje, u Srbiji, od raka dojke oboli većava relativni rizik od nastanka raka dojke, a oko 4000 žena. Godišnje, u Srbiji, od raka dojke rizik je veći što je doza veća, a žena mlađa; horumre 1600 žena. monska terapija; upotreba alkohola; gojaznost. Najznačajniji faktori rizika za oboljeva- Gojaznost je faktor rizika značajan za žene u menje od raka dojke su ženski pol, godine starosti, nopauzi, zbog veće izloženosti estrogenima, jer genetski faktori, prethose u menopauzi estrogeni dni karcinom dojke i bestvaraju u masnom tkivu. nigne proliferativne Simptomi koji ukazuju na rak dojke: Nažalost, rizik obo- Palpabilan čvor u dojci bolesti dojke. levanja od karcinoma Genetski fak- - Asimterija izgleda i veličine dojke dojki nije moguće pottori odgovorni su za 5puno ukloniti, tj. ne po10% slučajeva raka - Crvenilo kože dojke stoji primarna prevencija. dojki. U slučaju pozi- - Uvučenost bradavice Zato je neophodna tzv. tivne porodične ana- - Palpabilana žlezda u pazuhu sekundarna prevencija, mneze - rak dojke kod koja podrazumeva probliskog srodnika (mama, grame skrininga i rane dibaka, sestra, tetka, otac, brat), rizik će zavisiti od jagnostike. Ove metode prevencije omogućavaju stepena srodstva, tipa maligne bolesti, broja i otkrivanje bolesti u ranoj fazi kada je lečenje (jedpola obolelih srodnika, kao i njihove starosti pri- nostavnije) efikasnije i postoje šanse za izlečelikom otkrivanja bolesti. Karakteristike koje nose njem.


ZDRAVLJE

gled nikad nije rano Osnovne dijagnostičke metode za otkrivanje karcinoma dojki su samopregled, klinički pregled, mamografija i ultrazvuk dojki. Za dojke mlađih žena važna dijagnostička metoda je ultrazvučni pregled dojki. Razlog tome je činjenica da većinu zapremine dojki u generetivnom dobu čini žlezdano tkivo, dok u menopauzi žlezdano tkivo biva zamenjen masnim tkivom. Kod žena starije dobi prednost ima mamografski pregled koji predstavlja tzv. zlatni standard u ranoj dijagnostici karcinoma dojki. Mamografija je radiološka metoda pregleda dojke koja služi za detekciju različitih promena u dojci, posebno onih koje zbog svoje neznatne veličine nisu dostupne palpatornom pregledu. Navedenim metodama moguće je detektovati promenu, ali se svaka sumnjiva promena mora histološki potvrditi. Za pregled dojki nikad nije rano, treba paziti da ne bude kasno! Samopreglede dojki treba započeti od 20. godine života i treba ga raditi jednom mesečno, i to u premenopauzi između 7. i 10. dana ciklusa, a u menopauzi, istog dana u mesecu. Klinički pregled dojki treba započeti od 20. godine života i do 40. godine života, klinički pregled treba raditi jedanput u dve godine. Kod žena starijih od 40 godina, klinički pregled se preporučuje svake godine. Ultrazvučni pregled dojki treba započeti od 20. godine života kao dopunu kliničkom pregledu. Mamografske preglede treba započeti od 50. godine života, i treba ga raditi jedanput u dve godine. Kod žena koje imaju faktore rizika mamografiju treba započeti od 40. godine, jedanput godišnje, uz redovne kliničke preglede. Kod žena mlađih od 40 godina pristup je individualan, prema preporuci lekara. Kod žena u generativnom periodu optimalno vreme za klinički i ultrazvučni pregled dojki je prva faza menstrualnog ciklusa(od 7 do 10 dana ciklusa računajući od prvog dana menstrualnog krvarenja) Rak dojki se leči hirurški, hemoterapijom, zračenjem, hormonalnom terapijom. U le-

Nikad ne zaboravite! - Rak dojke je najčešća maligna bolest kod žena. - Svaka žena može da oboli. - Iako rizik značajno raste posle 40. godine života, rak dojke se može javiti i ranije. - Rak dojke se može javiti i kod žena bez i jednog faktora rizika. - Redovni preventivni pregledi ostaju jedini pozdan i efikasan način očuvanja zdravlja. - Rak dojke jeste 100 puta češći kod žena, ali od raka dojke može da oboli i muškarac. čenju se terapije kombinuju po usvojenim protokolima. S obzirom na napred rečeno, odluku o terapiji u svakom pojedinačnom slučaju donosi ne pojedinac, već onkološki konzilijun, koji se sastoji od više lekara različitih specijalnosti. Dakle, čak iako se ne prepoznate u navedenim tegobama bilo bi poželjno da usvojite neka znanja o ovoj bolesti kako bi prilagodili svoje ponašanje i preventivno delovali. Preventivni pregledi u okviru godišnjeg sistematskog pregleda su takođe deo zdravstvene kulture. Lekar će vas uputiti koje preglede je potrebno da uradite i koja ponašanja da usvojite. Ukoliko je potrebno uraditi i dodatnu dijagnostiku (biopsija, magnetna rezonanca), onkolog će vas informisati o tome. PIŠE: DR JASMINA ALEKSIĆ spec. interne medicine, subspecijalista onkologije Dom zdravlja Dr Ristić, Narodnih heroja 38 Novi Beograd , Visoka 16 Banovo Brdo, Call Centar 011 2693 287 www.dr-ristic.com

75 _____


76 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Prvi gej poljubac u Archieu

K

o je Archie? Archie Andrews je lik iz jednog od najdugovečnijih američkih strip serijala. Zajednički su ga kreirali izdavač i urednik MLJ Magazine-a John L. Goldwater, scenarista Vic Bloom i crtač Bob Montana. Archie se prvi put pojavio 1941. godine, i ubrzo je postao najprepoznatljiviji junak stripova ove izdavačke kuće, tako da i ona, po njemu, menja svoj naziv u Archie Comics. Inspiraciju za junake koji se pojavljuju u ovom stripu Goldwater je pronašao u ljudima koje je, u potrazi za poslom, sretao po Srednjem zapadu. Tu su, pored nosećeg lika Archia Andrewsa, još i Betty Cooper, Veronica Lodge, Reggie Mantle, Jughead Jones ... Radnja stripa se dešava u izmišljenom američkom gradiću Riverdale. Ono što je bilo nemoguće kada je ovaj strip počeo da izlazi pre više od sedamdeset godina, sada je postalo moguće. Prvo se 2010. godine u njemu pojavio prvi autovani gej lik Kevin Keller, slatki, zgodni i plavi tinejdžer. Već godinu dana kasnije Kevin Keller je dobio svoju prvu strip miniseriju u kojoj je on glavni junak. U januaru 2012. godine Kevin Keller se u stripu venčao sa izabranikom svog srca, afroamerikancem Clayom Walkerom. U avgustu ove 2013. godine čitaoci ovog stripa biće svedoci prvog gej poljupca. Keller ima novog dečka, Devona, sa kojim će da se poljubi u lokalnoj kafeteriji. Snimak njihovog poljupca biće okačen na stripovsku verziju YouTubea. Jon Goldwater izdavač Archie Comicsa kaže da je on ponosan što su njegovi stripovi savremeni u i toku sa vremenom. Međutim, to nije razlog za ovaj poljubac. Kada se Kevin autovao Devonu jednostavno je bilo prirodno, kao deo dalje konverzacije, da se njih dvojica poljube. To

je samo deo priče, kaže Goldwater. On je ranije rekao da im je cilj da strip ostane aktuelan, da prikazuje ono što kroz naše prozore vidimo da se dešava van kuće, ali i ono u njoj. A queer vidljivost konstantno postaje deo mejnstrim kulture. Scenarista i crtač ovih Archievih „gej“ stripova, Dan Parent kaže da je gej poljubac odgovor na akciju koju je organizovala američka or-

ganizacija za zaštitu tradicionalnih porodičnih vrednosti One Million Moms. Ovo udruženje je zahtevalo da prodajni lanac Toys ’R’ Us sa svojih rafova skloni Archie strip na čijoj se naslovnoj strani nalazio crtež gej venčanja između Kellera i Walkera. Dan, takođe, smatra da svet Riverdala u kome se dešava radnja ovog stripa mora da oslikava savremenu kulturu i da ga prikaže kao mesto koje prihvata različitosti. I zato je, kaže on, Kevin Keller važan jer pokazuje da su svi dobrodošli u ovom sveameričkom gradu kojeg volimo već više od sedamdeset godina. M. A.


STRIP


www.ljubavjezakon.rs


Optimist 012 (maj-jun 2013)