Issuu on Google+

Abies sibirica Ledeb. - sibirska jela

Etarska ulja Bora i Jele Pine & Fir essential oils Familija: Pinaceae Vrste: - Pinus sylvestris Linn. - Abies sibirica Ledeb. - Pinus mugo Turra var. pumilio

Pinus sylvestris Linn. - škotski, norveški ili beli bor

Vrsta koja se najčešće navodi kao izvor etarskog ulja borovih iglica, mada postoji jako veliki broj varijeteta i sorti ove vrste koji se koriste za dobijanje etarskog ulja. Latinsko ime je stoga od male koristi. Beli bor je veoma visoko zimzeleno drvo (ido 40 m). Kora mu je crvenkasto braon boje, jako izbrazdana. Listovi su guste i duge iglice (3-12 cm), raspoređene u parovima. Šišarke su šiljate, dužine oko 5 cm.

Pripada rodu Abies (sa oko 50 vrsta). Ulje sibirske jele se uglavnom proizvodi u Sibiru ali se ova vrsta takođe gaji i u Severnoj Evropi. Sibirska jela je krupno šumsko drvo, visine i do 45 m. Kora drveta je karakteristična, vremenom puca i formiraju se duguljasti segmenti. Listovi (iglice) su duge do 2.5 cm, tamno zelene boje, sa dve linije na naličju. Šišarke su duge oko 15 cm. Pinus mugo Turra var. pumilio – Patuljasti bor, krivuljar

Etarsko ulje se dobija destilacijom vodenom parom iz iglica i grančica.


Ova vrsta bora raste u planinskim regionima centralne i južne Evrope. Miris njegovog etarskog ulja je balzamni i sladunjav, nalik na ulje čempresa. STANIŠTE I GLAVN E ZEMLJE POREKLA Etarska ulja bora i jele potiču iz svih delova sveta. Etarsko ulje vrste P. sylvestris uglavnom potiče iz Rusije i baltičkih zemalja, kao i iz većine evropskih zemalja. DOBIJANJE ETARS KOG ULJA Etarska ulja se dobijaju iz iglica i grančica destilacijom vodenom parom i daju prinos od 0.40.6%. Etarska ulja lošeg kvaliteta mogu u sebi da sadrže i ulja dobijena destilacijom stabla, kore ili korena. OPIS ETARSKOG ULJA Pinus sylvestris: Bez boje do slabe zlatno žute boje, ponekad sa zelenkastom nijansom. Miris varira u zavisnosti od vrste iz koje se dobija, ali najčešće ima karakterističan opor miris koji podseća na borovinu. Neka etarska ulja imaju slatke, balzamne top note dok druga opet mirišu sirovije i više na terpentin. Abies sibirica: Može biti bezbojno do slabe zlatno žute boje, ponekad sa zelenkastom notom. Etarsko ulje sibriske jele ima sladunjaviji i dosta prijatniji miris od mirisa borovih ulja. U poređenju sa borovim etarskim uljima koja su često veoma raznovrsnog porekla, u originalnost ovog ulja se može više pouzdati, s obzirom da je botaničko poreklo sibirske jele prilično uniformno. SAS TAV ETARSKOG ULJ A Etarska ulja pinusa su veoma laka za falsifikovanje. Ona se najčešće prave iz frakcija terpentina ili iz sporednih proizvoda nastalih tokom produkcije papira dodavanjem sintetičkih komponenti. Stoga je falsifikovanje česta pojava i samo pažljiva analiza može to potvrditi jer sastav prirodnih ulja može enormno da varira usled tako velikog broja varijeteta i njihovog geografskog porekla. Jedinjenja koja treba da dominiraju u ulju: ulju α-pinen, βpinen, limonen, δ3-karen, kamfen i bornilacetat. Analiza etarskog ulja iglica belog bora iz Rusije, pokazala je sledeći sastav: α-pinen 10%, β-pinen 2%, kamfen 29%, bornilacetat 35%, δ3-karen 1%, limonen 4.5%. Radi poređenja, ovo ulje poreklom iz Kine je imalo sledeći sastav: α-pinen 20%, β-pinen 6%, kamfen 23%, bornilacetat 11%, δ3-karen 1.5%, limonen 26%. Etarsko ulje sibirske jele je dosta varijabilnog sadržaja. Jedan uzorak je pokazao sledeći sastav: α-

pinen 14.5%, kamfen 28%, karen 12%, bornilacetat 25%. Diferencijacija optičkih R- i S-enantiomera, α- i βpinena i limonena, kod nekih etarskih ulja koja se tretiraju prvenstveno kao medicinska ulja. Kreis P., 1990. Dtsch. Apoth. Zig. 130(18), 985-8. OSNOVN E KARAKTERISTI KE ULJA Tačka paljenja: paljenja (Perfumery and Ess. Oil record. July, 1949.) Beli bor: 42°C. >107F. Sibirska jela: 40°C. 104 F. P. mugo var. pumilio: 45°C. Relativna gustina: P. sylvestris: 0.8570−0.8850 na 25°C. P. mugo var. pumilio: 0.8530−0.8710 na 25°C. Abies sibirica: 0.8980−0.9120 na 20°C. Indeks prelamanja: P. sylvestris: 1.4730−1.4785 na 20°C. Abies sibirica: 1.4685−1.47300 na 20°C. P. mugo var. pumilio: 1.4750−1.4800 na 20°C. Rastvorljivost: P. sylvestris: 1:6 u 90% etanolu (rastvori mogu biti slabo opalescentni). Abies sibirica: 1:1 u 90% etanolu (rastvori mogu postati opalescentni pri većem razblaženju) Sadržaj estara (računat na bornilacetat): P. sylvestris: 1.5-5% Abies sibirica: 32-44% Oficinalnost: Etarsko ulje P. sylvestris L. je oficinalno u sledećim nacionalnim farmakopejama DAB 7-DDR, Helv. VI, OAB 9, Hung. VI, NF XIII. ZDRAVSTVENI I SIGURN OSNI PODACI

Efekti na kožu: Etarsko ulje iglica belog bora, testirano na koži ljudi u koncentraciji od 12%, nije dovelo do iritacije niti senzibilizacije. Epstein W., 1975 & Kligman A., 1966. Reports to the R. I. F. M. Etarsko ulje sibirske jele: 2.5%-tni rastvor ovog etarskog ulja je bio testiran na ljudima sa normalnom kožom. Njegova primena je izazvala blagu iritaciju ali ne i senzibilizaciju. Kligman A., 1974. Report to the R.I.F.M. δ3-karen je bio interpretiran od strane nekih dermatologa kao jedinjenje iz terpentina koje je dovelo do pojave senzibilizacije, što je rezultiralo ekcematoznim tipom kožnih reakcija. Ovaj problem je danas prevaziđena stvar jer se u modernim terpentinskim uljima nalaze veoma male količine ovog jedinjenja. Cronin., 1979. Contact Dermatitis 5. 308-311. Napomena: δ3-karen se osim u uljima pinusa može naći i u nekim drugim etarskim uljima.

Etarsko ulje Bora i Jele - 2 -


Po svemu izgleda da je α-pinen mnogo važniji alergen od δ3-karena. Rudzki et al., 1991. Cont. Derm. 24. 317-318. Napomena: Napomena Iz ovoga poizilazi da bi etarska ulja pinusa koja su ili visokog sadržaja α-pinena ili koja su stara i oksidisala, mogla biti daleko jača potencijalna senzitirajuća sredstva. Veći broj pripadnika familije Pinaceae tretira se prouzrokovačima dermatitisa i ekcematoznog tipa reakcija kod osetljivih osoba. Dodatne reference: reference: Ulja bora i senzibilizacija α-pinenom. Kligman A., 1966. J.Invest. Derm. 47. 393, and Contact Derm. 1975. 1. 231. Pineni i ekcematogeni; Pirilla V. et al., 1964. Berufsdemotosen. 12. 163 and Dermatologica. 1969.139.

TOKSIČNOS T ETARSKOG ULJA Etarsko ulje iglica belog bora: Akutna ORALNA LD50 kod pacova prelazi 5 g/kg. DERMALNA LD50 kod kunića takođe prelazi 5 g/kg. Levenstein I., 1975. Report to the R.I.F.M. Napomena: Pogledati rad "Akutno trovanje etarskim uljem pinusa". Koppel. C. et al, 1981. Arch. Toxicol. 49: 73-78. Etarsko ulje sibirske jel e: ORALNA LD50 kod pacova prelazi 10g/kg. DERMALNA LD50 kod kunića prelazi 3g/kg. Moreno O., 1971. Report to R.I.F.M. STATUS ETARSKOG ULJA Etarska ulja Pinus sylvestris i Abies vrsta su dobila GRAS status od strane FEMA, 1965. godine i bila su odobrena od strane F.D.A. za upotrebu u hrani (172.510). Evropski savet je 1974. godine dozvolio njihovu upotrebu u hrani sa mogućnošću ograničavanja njihovih aktivnih principa u finalnim proizvodima. CAS:

Pinus sylvestris: 8023-99-2 Abies spp: 8021-29-2 Pinus pumilio: 8000-26-8 Pinus spp.: 8002-09-3 FEMA: P. sylvestris: 2906 Abies spp.: 2905 P. mugo var. pumilio: 2904 Pinus spp. TAR OIL: 2907 CE: Pinus sylvestris: 341n Abies spp.: 5n P. mugo var. pumilio: 339n Pinus spp.: 340n EINECS: P. sylvestris: 281-679-2 Abies spp.: 294-351-9 P. mugo var. pumilio : 290-163-6

KONTRAINDIKACIJE: Primenjena nerazblažena, neka od ovih ulja mogu da dovedu do iritacije kože. Pazite da ne dođe do nekih znakova iritacije kože posebno kod osoba koje imaju ekcem ili dermatitis. Koristite ga sa velikom pažnjom kod osoba koje su sklone alergijama na parfeme, kozmetičke preparate ili preparate za kupanje. Držite sva etarska ulja dalje od dece i što dalje od kontakta sa očima

PRIMENA KROZ ISTORI JU Ljudi su od najranijih vremena koristili različite tipove bora. Semenke nekih vrsta su tako hranljive da održavaju u životu veoma raznovrsne divlje životinje, a koriste ih i ljudi jer su dragocene u kulinarstvu. Šišarke se koriste radi aromatizovanja hrane i ekstrahovanja balzama i etarskog ulja. Iglice predstavljaju veoma bogat izvor vitamina i minerala i koriste se kao hranljivi dodatak u teškim vremenima. Svi delovi drveta bora mogu da daju miomirisne smole, a opet i iz njih mogu da se ekstrahuju etarska ulja. Čak i beživotni panjevi ovog drveta predstavljaju značajan izvor smole od koje se pravi terpentin. Severnoameričko pleme Mikmak koristilo je gumu dobijenu iz Abies balsamea za masnice, frakture, opekotine, razjede i rane. Chandler R. et al., 1979. J. of Ethnopharmacology 1: 49-68. 53. Abies grandis (Bela jela) je korišćena u plemenima Britanske Kolumbije kao oblog napravljen od kore za reumatizam. Smith H., 1929. National Museum of Canada Bulletin 56:47-68. Izlučena guma iz vrste Abies lasiocarpa (subalpinske i druge podvrste) nanosila se na rane kao antiseptično sredstvo u plemenu Crno stopalo i drugim severnoameričkim plemenima. Johnston A., 1987. Lethbridge, Alberta. Lethbridge Historical Society. Pleme Saanich je koristilo smolu Abies grandis (Velika jela) kao melem za posekotine i masnice. Turner. N. & Bell. M., 1971. Economic Botany 25(1): 63-104, 335-339. Sveobuhvatni spisak primene raznih tipova bora može se naći u: A Modern Herbal by Mrs. M. Grieve, 1931. Reprinted 1985. J. Cape Ltd. & other publishers. Borovi luče miomirisna jedinjenja koja deluju moćno na zdravlje, posebno onih koji pate od nedostataka kod respiratornih organa. Turisti, posebno ukoliko su invalidi ili reumatični bolesnici, često borave u Švarcvaldu i drugim velikim borovim šumama Evrope jer su isparenja ovog drveća lekovita za mnoge bolesti u njihovim ranim stadijumima i poseduje okrepljujuće dejstvo na one koji su premoreni ili oslabeli.” Leyel C., 1957. Cinquefoil.

Etarsko ulje Bora i Jele - 3 -


Mnoge vrste etarskog ulja bora koriste se za utrljavanje, meleme i masti. Koriste se za reumatizam, uganuća i srodna stanja. Posebno su popularna u primeni u lekovitim kupkama. De Smet, 1993. Adverse Effects of Herbal Drugs. U jednom zanimljivom tekstu iz 1922. godine tvrdi se da je “etarsko ulje bora bilo rangirano na drugom mestu na listi etarskih ulja korisnih za bolesti respiratornog trakta”. Izgleda da se etarsko ulje uglavnom koristilo u obliku sirupa. Gatti C. & Cayola R., 1923. Riv. Ital. Ess. Profum. 4. 77-82. (1922). PODACI O LEKOVITOM DEJSTVU Opšt e delovanje Otrkiveno je da je etarsko ulje bora efikasno u odbijanju komaraca, a etarsko ulje Sibirske jele je ubijalo voćne mušice. Gora J. et al., 1993. Book of Abstracts. 24th Symposium on Essential oils. Iglice smrče i bora su se koristile u obliku čaja za bronhijalna stanja. Etarska ulja su se koristila u razne svrhe. Etarsko ulje bora, na primer, koristi se kao sredstvo za dezinfekciju i u obliku inhalatora - kao sredstvo za stanja respiratornog trakta. Martindale, 1982. The Extra Pharmacopoeia 28th Ed. pp 682-685. Etarsko ulje Pinus sylvestris je opisivano kao antiseptično sredstvo i sredstvo za iskašljavanje kod hroničnog laringitisa i bronhitisa. Kao spoljašnje sredstvo za izazivanje crvenila i protiv nadražaja, za nanošenje na reumatične zglobove, ili kao dodatak kupki u istu svrhu. The B.P.C., 1934. Inhalacije Ispitivana su dejstva α-pinena na radnu efikasnost. Poboljšano je vreme reagovanja i povećana aktivnost α-talasa mozga, što je ukazivalo na mentalnu opuštenost. Cerebralna cirkulacija je takođe poboljšana. Zaključak ovog istraživanja je da bi upotreba lavande, pomorandže i ruže podigla radnu efikasnost i smanjila nivo stresa. Sugano H. & Sato N., 1991. Chem. Senses. 16: 183-184, also Chem. Senses 1989. 14, 2, 303. U ogledima na ljudima, otkriveno je da α-pinen ima stimulativno dejstvo na umorne ljude. Kamiyama K. et al., 1980. Man and Enviroment, 35. 1. 295. Nakon što je uronio u kupku sa sadržajem od 150 ml etarskog ulja bora na 450 l vode, u vazduhu koji je izdisao dotični muškarac, detektovani su α- i βpinen i limonen. U narednih 20 minuta, detektovani su i kamfen i terpeni, koji su vrhunac koncentracije dostigli 50-75 minuta po otpočinjanju kupanja, a mogli su da se uoče i nakon jednog dana. Rommelt H. et al., 1974. Munch. Med. Wescr. 11. 537. Uzorci vazduha iz seoske šumovite lokacije u planinama Sijera Nevade, u Kaliforniji, analizirani su da bi se otkrila isparljiva organska jedinjenja. Približno 120 jedinjenja je okarakterisano uz pomoć

masene spektrofotomerije, sa uspešnom identifikacijom od oko 70 jedinjenja. Otkriven je visok procenat supstanci emitovanih kao rezultat aktivnosti biljaka. Identifikovano je 21 terpenoidno jedinjenje (C10H16 i oksigenizovanih derivata) i pcimen, a otkriven je takođe i jedan seskviterpen, uslovno identifikovan kao longifolen. Nopinon (biciklo[3.1.1]-heptan-2-jedan, 6,6-dimetil-) i α-pinen oksid (3-oxatriciklo- [4.1.1.02,4]-oktan, 2,7,7trimetil), oba moguća proizvoda razlaganja pinena, nalazila su se među uočenim jedinjenjima. Jak uticaj lokalne vegetativne emisije na sastav šumskog vazduha potvrđen je putem kvantitativne analize. Otkriven je jedan monoterpen u koncentraciji do 6,8µg/m3. "Organic chemicals in the air". Helmig D., Arey J., 1992. Sci. Total. Environ. Mar; 112 (2-3):233-50. Antimikrobna aktivnost Etarska ulja Picea abies i Pinus sylvestris pokazuju neznatno antibakterijsko dejstvo na E. coli i S. aureus. Ovo dejstvo se povećava sa sazrevanjem etarskog ulja a takođe zavisi i od podvrste iz koje se dobija etarsko ulje. Chalcat et al., 1987. Plantes Med. Phytother. 21. 218-235. U nizu ispitivanja na infektivnim organizmima izolovanim iz 286 kliničkih slučajeva, jedan broj etarskih ulja je pokazivao dobro antimikrobno dejstvo in vitro. Etarsko ulje bora je inhibisalo skoro 44% ovih organizama. Objavljeno je da su etarska ulja IN VIVO bila sposobna da izleče pacijente uz manje doze nego što je bilo potrebno da se eliminišu ovi organizmi koncentrisani u laboratorijskim uslovima. Valnet J. et al., 1978. Plantes Med. Phytother. 12. 1. 43-52. U eksperimentima u kojima su se koristila različita isparljiva etarska ulja, otkriveno je da ulje bora značajno inhibiše izvestan broj patogenih bakterija. Bardeau F., 1976. Chir. Dent. Fr. sept 29, 46(319):53. Etarsko ulje Pinus sylvestris pokazalo je antibakterijsko dejstvo protiv četiri od pet proučavanih bakterija. Maruzella & Henry, 1958. J. Am. Pharm. Assoc. 47. 294. Koeficijenti fenola utvrđeni Ridel-Vokerovim testom iznosili su: kora cimeta – 14, palmaroza – 13, citronela – 10, kardamom – 7,5, cubeb – 6, morač – 6, karanfilić – 6, bor – 5,5, pačuli – 3,5, eukaliptus – 3, sandalovo drvo – 2. Najefikasnija etarska ulja ispitivana su protiv 12 Gram(-), 5 Gram(+) bakterija. Bose et al., 1949. J. Sci. Ind. Research (India) 8B, 157-60. Etarsko ulje bora je pokazalo umereno antigljivično dejstvo protiv svih 15 proučavanih mikrogljivica. Maruzella & Liguori, 1958. J. Am. Pharm. Ass. 47, 250.

Etarsko ulje Bora i Jele - 4 -


PREDLAŽU SE SLEDEĆI NAČINI PRIMEN E MIRIS ZA PROSTORIJE: PROSTORIJE Lepa osvežavajuća i mentalno stimulativna aroma koja se može preneti u neku zatvorenu prostoriju primenom ovog etarskog ulja. U zavisnosti od okolnosti, ovo ulje može delovati i relaksantno (pogledati odeljak masaža). Pomoći će da dođe do popuštanja simptoma nazalne i bronhijalne kongestije i može da potpomogne disanje. INHALIRANJE: INHALIRANJE Nekoliko kapi etarskog ulja bora ili jele ukapanih u posudu sa toplom vodom i inhaliranje njihovim isparenjima jako je dobro kod bola u grlu, kašlja, prehlade, gripa, upale i kongestije respiratornog trakta, kao i sinuzitisa. KUPKE: KUPKE Perfektan za kupku kojom se započinje novi dan, posebno nakon neprospavane noći, jer može da razbistri glavu i pomogne vam da nastavite dalje. Kao i etarsko ulje kleke, ovo ulje može da deluje veoma relaksirajuće na premorene ili upaljene mišiće ili kod reumatičnih tegoba. Preferira se upotreba etarskog ulja sibirske jele, pošto je ono sladunjavijeg mirisa i ne tako oporo kao borova etarska ulja. Ono se naravno može koristiti u kupkama i zbog svog prijatnog mirisa. MASAŽA: MASAŽA Upotreba ovih etarskih ulja u masaži je korisna kod reumatičnih tegoba, generalno kada vas nešto tišti ili boli, a slaba periferna cirkulacija će biti poboljšana njihovim termičkim efektom. Kombinacija fizičke stimulacije koja se postiže masažom i inhaliranja isparenjima etarskog ulja sa površine kože u toku masaže, jako je dobra za popuštanje kongestije u nosu i bronhijalnim putevima. Etarska ulja bora i jele koja se koriste u masaži mogu imati i dvojako dejstvo - kao blagi mentalni stimulans (ako je to ono što je vašem mozgu potrebno), i u isto vreme - kao relaksans, jer mnogi ljudi nalaze da ova ulja jako opuštaju.. Sve ovo zavisi od emotivnog stanja dotične osobe. Uobičajeno je da biljni ekstrakti često imaju dvostruko dejstvo u zavisnosti od primenjene količine i fizičkog i emotivnog stanja osobe koja ga primenjuje. Za neku nežniju masažu koja diže raspoloženje i opušta, preporučljivije je etarsko ulje sibirske jele od etarskog ulja iglica bora. KOMBINOV ANJE S A DRUGIM ULJIMA Etarska ulja bora ili jele se dobro kombinuju sa uljima kedra, kubeba, karanfilića, đumbira, lavande, ruzmarina i sandalovine. Etarsko ulje Bora i Jele - 5 -


Etarsko ulje bora i jele