Issuu on Google+

шаБац 9. феБруар 2012.

Година VI

Хвала ти

Драгана!

Стр. 25

Мирослав алексић

Број 215-216

30

динара

Место будућег  окупљања младих

Стр. 5

Десет година  “АКО ЈЕ ЗИМА НИЈЕ ЛАВ” Сцене Маска шАбАц НА -10

Стр. 8

Стр. 25

Кајакаши у Турској

Лични став: Ханибал Ковач

Стр. 2

Криминал се наставља!


2

www. podrinske.com

ЛИчНИ СТАВ:  ХАНИбАЛ КОВАч дефинитивно се поставља питање „Ко је овде луд“? да ли ја што ово пишем, надлежни што ћуте или јовановић што ради? наиме, извесни душан јовановић се , очито, свима смеје у брк и тера по свом. 31.01 ове године послао је рачун бр. 54 фирми „Dimex – fam-

ily“, по коме тражи камату по уговору о зајму од 13.04. прошле године. Као што знате, а то смо и објавили, компанија „јовановић је тај уговор о зајму са горе наведеном фирмом одавно раскинула, али камату и даље потра-

Бања ковиљача

Криминал се наставља жује, и то врло безобразно, ругајући се на тај начин законима о банкарским и облигационим односима, ругајући се јавности, полицији, тужилаштву... у неспособној држави, која није у стању да се разрачуна са окорелим зеленашима, тајкунима са сумњивим пореклом имовине, ништа више није изненађујуће. Како је могуће да се

криминал дешава на очиглед свих нас, а да нико живи на то не реагује?! По ко зна који пут постављам питање ко то у ово предизборно време штити јовановића и њему сличне?! Луда КуЋа!

у току протекле недеље, на штету јП „Водовод и канализација“ у Бањи Ковиљачи, извршено је кривично дело тешка крађа из трафо-станице. непознати извршиоцу су из објекта главне црпне станице употребом подесног предмета ушли у трафо-станицу и из трансформатора узели између 350 и 450 килограма бакра и 190 килограма трафо уља. отуђене су и шине које су се налазиле ван трансформатора, тежине око 50 килограма, као и апарат који регулише варничење. Припадници полиције предузимају мере на расветљавању и проналажењу извршилаца овог кривичног дела.

ЗАбЕЛЕшКЕ Цер на туристичкој Мапи срБије

9. фебруар 2012.

Искорак са високе коте и док већина градова у Србији има неко излетиште, а поготово су сада актуелна скијалишта, шабац, иако надомак цера, и даље тавори у равници, са оним шта има. нажалост, није искоришћено ни оно што је некада било, а Планинарско-смучарско друштво „цер“ до пре двадесетак година организовало је скијашку школу, имало своје успињаче, изнајмљивало опрему, функционисао је планинарски дом... цер је запостављен и из политичковојних разлога, и до пре неку годину овде се најмање улагало. на церу су била војна складишта, па чак је стајало упозорење да је странцима забрањен приступ. Прича се да је на церу рањен и јосип Броз, као припадник аустроугарске војске, па зато овај крај никад није био омиљен комунистичким властима. но, иако је привредна заосталост велики недостатак, у другом смислу то је предност јер је цер сада дестинација тзв. нетакнуте природе. изузев, наравно оног дела где је наТо авијација сручила стотинак бомби на предајник. на иницијативу сештеника Војислава Петро-

24.000 аустроугарских војника. За туристички развој, такође на личну иницијативу свештеника Петровића и туризмолога ане Павловић, заинтерсовани су професори Високе школе за туризам Снежана штетић и Миленко Ђурић. уз то, за боље дане туризма на церу обећава и европска комисија која расподељује средства за подстицај сеоског туризма. - Са овом надморском висином, од 500 до 680 метара, цер

лиште, јер као што рече владика Лаврентије овде је свака стопа земље света јер је натопљена крвљу српских јунака. а свештеник Војислав Петровић је на свом имању подигао цркву посвећену Српским јунацима. о могућностима за здравствени, спортски као и друге врсте туризма указује и ана Пваловић: “на овом подручју нема ниједне фабрике, земљорадници не користе вештачка ђубрива, једноставна овде је

је идеалан за поједине спортове као што су бициклизам, скијање, бајкери... “Србијашуме“ су због ескплоатације просекле десетине километара путева које су сада идеалне стазе

вића Завод за заштиту споменика из Ваљева заинтересован је за истраживања на локацији Трајанов града. Према историјским подацима управо на врху цера, у трећем веку подигнуто је утврђење које је спречавало нападе варвара. у том делу спојено са Косаниним градом, функционисала је полицијска постаја, а уједно је чувано и рударско насеље. Све то било је до седмог века, а о томе сведочи Трајанова кула и Косанин град, који је уврштен у споменике под заштитом државе. овде су били и најжешћи сукоби током церске битке, где је страдало 18.000 српских и

за скијање. уз то потребно је да се уради још само километар пута да се споји Милошевац и врх цера, чиме би се пут скратио за 40-так километара. у последње време овде долазе студенти који за релативну малу цену могу да закупе конфорне викендице. најважније је да цер туристички „продише“, да заиста постане атрактивна локација, а предности су бројне, од близине шапца и Лознице, до историјских споменика, а поготово треба искористити ретку прилику -стогодишњицу церске битке. ова битка је ушла у програме свих војних школа, и то заиста треба да постане свети-

природа нетакнута. Велике су предности тзв. органске хране која је скупља барем 30 одсто и све се више тражи у европи. уз то цер са 70 одсто пошумљености има изузетно повољну климу, а има чак и 40-так врста лековитих биљака које овде расту. од изузетног је значаја постојање историјских локалитета од римског доба, али и из средњевековног периода као што су манастири радовашница, Петковица, Чокешина и црква у Милошевцу. Такође, постоје предуслови и за ловни туризам. Велики проблем су смештајни капацитети, али је важно направити први корак, а после ће све ићи брже. довољан пример је фрушка гора, каже ана Пваловић. За сада још увек се не користи планинарски дом на Липовим водама. Планинарско друштво настоји да пронађе озбиљног партнера да се овај дом стави у функцију. не тако давно овде је било смештено по шездесетак ђака или учесника истраживачких акција. Такође, потребно је и да локалне самоуправе у шапцу и Лозници узму активније учешће у развоју цера, јер поред обележавања великог јубилеја, церске битке, постоје сви предуслови да ово буде право и велико излетиште, током целе године. Д.Е.

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија” Мајур Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Ханибал Ковач. Драган Ераковић, заменик директора. Штампа: АПМ принт III булевар 29 Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/, 15000 Шабац; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.


шАбАц

9. фебруар 2012.

www. podrinske.com

3

Град помаже побољшање квалитета земљишта

Градоначелник шапца Милош Милошевић са сарадницима састао се прошлог понедељка у Градској кући са председницима савета месних заједница 31 села и изложио план Градске управе за побољшање квалитета земљишта калцизацијом – уношењем кречњака у земљиште. - Политика Града шапца у области пољопривреде прати мере Владе републике Србије, односно Министарства пољопривреде, и покушава да пронађе простор за пољопривредне произвођаче који нису директни корисници ових мера. Кроз мере локалне самоуправе тражимо решења како би им помогли да остваре иста права као и категорија произвођача којима су намењене републичке мере. Град тако помаже калцизацију земљишта нижег квалитета - пете класе и даље. око седам хиљада хектара земљишта у Поцерини је ниске Ph вредности и лошег квалитета, и на његову плодност повољно утиче количина кречњака која се унесе. Према уговору са шећераном из Пећинаца, дистрибуираћемо кречњак и сатурациони муљ из Пећинаца до власника земљишта квалитета пете или још

ниже класе. Креч утиче повољно на родност земљишта и у воћарству и када је реч о ратарским културама, истакао је градоначелник шапца. Према договореном моделу, заинтересовани пољопривредни произвођачи за калцизацију земљишта јавиће се ше-

фовима месних канцеларија или председницима месних заједница. ова мера подразумева и учешће пољопривредних произвођача у једном делу финансирања. десет кубних метара креча коштаће земљорадника две хиљаде динара. - Сматрам да смо установили једноставан модел који има за циљ повећање приноса по-

љопривредних произвођача који нису обухваћени мерама Владе републике Србије, закључио је градоначелник шапца. Према речима Предрага Срдановића, директора дирекције за пољопривреде, учешће земљорадника у реализацији ове мере је симболично.

- Пољопривредни произвођачи улажу једну шестину средстава, а остатак Град шабац који је из буџета за ову намену определио десет милиона. За сада је обезбеђено 35.000 кубних метара кречњака, а ако буде потребе, количина ће бити повећана на 50.000, прецизирао је Срдановић.

Уведена ванредна одбрана од леда на реци Сави разматрајући најновије стање на подручју Града шапца, изазвано обилним снежним падавинама, чланови Градског штаба за ванредне ситуације закључили су, према извештају надлежних екипа са терена, да су сви магистрални, регионални и локални путеви на територији Града проходни осим пута Криваја – Букор, где аутобуски сабраћај функционише до Криваје. Саобраћај се на свим линијама одвија успорено и отежано, а због ризичних услова пута скраћене су аутобуске линије ка радовашници и десићу. Све амбуланте на територији Града раде осим амбуланти у Криваји и Букору. доктор из амбуланте у Букору распоређен је у амбуланту у Волујцу. Снадбевање водом је редовно као и електричном и топлотном енергијом где се бележи повећана потрошња. центар за социјални рад сместио је једно лице, бескућника, на одељење психијатрије и поднео захтев Полицијској управи шабац за привођење још једног бескућника у циљу пружања помоћи. јКП „Стари град шабац“ ради по редовном програму уз отежано изношење смећа из контејнера у граду, Мајуру и јеленчи, због наноса снега. Водопривредно предузеће "Сава шабац" увело је ванредну одбрану од леда на реци Сави, сектор С4, уз напомену да су предузете све мере предвиђене општим и оперативним планом одбране од поплаве и леда. ангажовано је 10 притвореника из КПЗ Богосавац и распоређено у јКП „Стари град“ на чишћењу снега на критичним местима, а такође су ангажовани и припадници Војске из касарне "церски јунаци" на уклањању снега из круга дома здравља у шапцу. Број дежурног телефона штаба за ванредне ситуације Града шапца је 015/345-700.

Волонтери чисте снег у самачким и старачким домаћинствима Волонтери шабачке Канцеларије за младе у слободно време помажу другима. у сарадњи са центром за социјални рад, група ученика на распусту чисти снег у тешко пристпачним старачким и самачким домаћинствима. данас су квалитетно очистили десет окућница на градском подручју - колонији Мачва, насељима Триангла и Летњиковац, као и у Мајуру и штитару. Посао сутра настављају на територији ван града где су забележени ургентни случајеви, односно где нема ко да помогне самачким и старачким домаћинствима. ана Лазић, координатор Канцеларије за младе, подсећа

да су волонтери учествовали у бројним акцијама и манифестацијама, али је чишћење снега прво ангажовање такве врсте. она такође истиче да би треба-

ло поздравити добру вољу младих људи спремних да изађу у сусрет локалној заједници и помогну другима у невољи.

Одношење снега из центра града од 09 до 17 часова градске службе односе снег из центра града како би саобраћај био бржи, паркирање приступачније, а пролаз пешака неометан. Саобраћај је заустављен најпре у делу улице „Масарикова“ од центра до раскрснице са улицом „Војводе Мишића“. Посао би требало да буде завршен до 12 часова, након чега се радници и механизација селе у други део „Масарикове“ до раскрснице са улицом „ослобођења“. одношење снега биће организовано и у осталим улицама централне градске зоне: „цара душана“, „Војводе Мишића“, „Карађорђева“ и „Поп Лукина“.

Ветеринарски Специјалистички Институт "Шабац" 15000 Шабац, Војводе Путника 54


ДрушТВО

www. podrinske.com

9. фебруар 2012.

Др Зора николић потписала уговор о ДонаЦији још Два инкуБатора.

Здравствена заштита „Битка за бебе“ се наставља равномерно доступна свима Полазећи од обавезе да као одговорна локална самоуправа грађанима образложи трошење буџетског новца и укаже на пословање и резултате рада управе Града и јавних предузећа, у Градској управи Града шапца одржана је прва у низу конфе-

ренција за новинаре на којој се говорило о примарној здравственој заштити и функционисању дома здравља шабац. - имајући у виду да мандат актуелне власти истиче у мају, овакав начин обраћања грађанима најбоља је прилика да их известимо шта смо урадили у периоду за који су нам указали поверење, истакао је градоначелник шапца Милош Милошевић.

За четири године постојања дома здравља у шапцу, у изградњу и обнову објеката и набавку опреме уложено је више од 160 милиона динара. од здравствене установе са застарелим медицинским апаратима, сиромашним возним парком

и неусловним простором, дом здравља шабац данас је модерна установа здравствене заштите са 28 амбуланти на сеоском и четири на градском подручју. - Број запослених у дому здравља шабац је у складу са нормативима Министарства здравља, што се понекад у пракси покаже као недовољно, нарочито када је реч о годишњим

одморима, боловањима, едукацијама и слично. Трудимо се да унапредимо услуге, да пацијент буде у центру система, а здравствена заштита равномерно доступна свима, нагласила је прим.др Весна Ђурић, директорка дома здравља шабац. То најбоље осећају житељи Мачве - од краја прошле године могу рачунати на Службу хитне медицинске помоћи у Прњавору која интервенише у року од пет минута. до недавно, пацијента у тешком стању чекао је пут од 30 километара до шапца, најчешће без пратње лекара. данас се у овој здравственој станици могу обавити основни дијагностички прегледи и лабораторијске анализе. Поцерина је добила стоматолошку ординацију. Мештани више не губе ни време ни новац одлазећи у град ради зубарских услуга, а ученици коначно имају комплетну здравствену негу тамо где живе. нове здравствене амбуланте добили су Богосавац и Мачвански Причиновић, а граду житељи Месне заједнице "јевремова", а ускоро и Летњиковца. дом здравља шабац може се похвалити сталном едукацијом и усавршавањем запослених – 80 специјалиста у првој акредитованој установи у региону.

Наставља се кампања „Продужи живот“ у складу са ранијим најавама и нашим трајним опредељењем да дамо допринос развоју свести о значају трансплантације, кампању „Продужи живот“ наставили смо представљањем овог програма у шабачком Културном центру и у Војвођанској банци. десет нових донора потписало је картице, потврђујући на тај начин своју хуманост. - Сматрамо важном сваку новопотписану донорску картицу и захваљујемо онима који су се нашем позиву одазвали. Свака нова картица значи јачање наше спремности да се

укључимо у програм који значи коришћење свих предности које доноси трансплантација, а то значи продужетак живота – каже Спасенија искић, координаторка опште болнице „др Лаза К. Лазаревић“ шабац за кампању „Продужи живот“. Како бисмо још јаснијим учинили неке појмове и допринели јачању и развоју свести и знања о овој важној теми, подсећамо

шТа је ТранСПЛанТација? Трансплантација или пресадјивање органа је у целом свету и код нас прихвацен и успесан нацин лецења болесника, код којих је из неког разлога досло до неповратног отказивања функцијеза зивот неопходног органа. овај метод лецења започет је

још отпилике пре једног века када је једна од првих трансплантација рожњаче ока урађена у Ческој 1905. године. даљим развојем медицине забележена је и прва успешна трансплантација бубрега 1954. године у Бостону, а у Србији је то уцињено 1975. године.Пред нама је век трансплантационе медицине чије су могућности огромне. најчешће се у свету пресадјују јетра, плуца, бубрези, срце и то врло успесно, обезбедјујуци пацијентима пун квалитет зивота. данас се у свету изводе и неке ретке трансплантације као на пример недавно у Турској где је урадјена прва трострука трансплантација (две руке и нога), а такодје и прва трансплантација лица. док у области трансплантације стручњаци широм света праве чуда, у Србији су, нажалост, такви медицински подухвати немогући.

директорка болнице др Зора николић потписала је уговор о донацији којим је предвиђено да шабачка здравствена установа добије још два инкубатора у оквиру акције „Битка за бебе“ фонда B92. - очекујемо да ови апарати ускоро буду у нашој болници, чиме ћемо бригу о нашим најмлађим суграђанима учинити још квалитетнијом. Користим прилику да захвалим хуманим људима који су, издвајањем средстава, омогућили

куповину ових апарата, јер нам они својим чином помажу да створимо боље услове за обављање одговорног посла и остварење своје хумане мисије - рекла је др Зора николић.

Донори постали и запослени у Националној служби запошљавања у Шапцу Aкција опште болнице у оквиру националне кампање „Продужи живот“ настављене су промоцијом овог програма у националној служби запошљавања, филијала у шапцу. Запосленима у овој институцији координаторка опште болнице „др Лаза К. Лазаревић“ за кампању „Продужи живот“ Спасенија искић указала је на значај донорства, а њих седморо је потписало донорске картице. акција, али и племенитост коју шапчани доказују сваким даном потписивањем све већег броја донорских картица, охрабрује нас у активностима које настављамо како бисмо остварили свој циљ и постали регионални донор центар, јер је то једини начин да истински

ПРОДУЖИМО ЖИВОТ. Збoг још увек малог броја донорских картица Србија није чланица еуротранспланта. еу-

ротрансплант је међународна организација која посредује разменом органа за трансплантацију на територији седам европских земаља: аустрије, не-

мачке, Холандије, Луксембурга, Белгије, Словеније и Хрватске. уговором о сарадњи између еуротранспланта и државе чланице успоставња се оптимална искоришћеност расположивих органа за трансплантацију, као и транспарентан и објективан систем селекције, базиран на медицинским критеријумима. укључивањем у мрежу медицинских центара еуротранспалнта, побољшала би се доступност органа неопходних нашим пацијентима који се на други начин не могу излечити.


шАбАц ускоро ЗДравствена аМБуланта на летњиковЦу

9. фебруар 2012.

Место будућег окупљања младих Градоначелник шапца Милош Милошевић к��ајем јануара на Летњиковцу положио је камен темељац за изградњу здравствене амбуланте. оцењујући да је реч о историјском дану за житеље ове месне заједнице,

градоначелник шапца навео је да ће у оквиру објекта, поред здравствене амбуланте, бити смештена апотека, као саставни део апотекарске установе „шабац“, и канцеларија за потребе месне заједнице. - објекат је тако лоциран да је испред њега могуће формирати секундарни центар, односно центар за овај део града. Планирамо да у наредним годинама овде изградимо кружни ток саобраћаја и да то буде модел за уређење центара села и приградских месних заједница, истакао је градоначелник шапца. он је подсетио на чињеницу да су у претходних 11 година у приградским месним заједницама реализовани важни инфраструктурни пројекти који су знатно побољшали услове живота грађана.

- од укупно 36 улица на Летњиковцу у 21 је постављена канализациона мрежа. од 2000. године 21 улица добила је јавну расвету, асфалтирано је 17 улица, а много је урађено и у области водоснабдевања. од 36 ули-

ца само две немају градску воду, а четири су без градске канализације, истакао је градоначелник Милош Милошевић. Површина здравствене амбуланте износиће 150 квадрат-

них метара, док ће апотека и канцеларија Месне заједнице бити смештене на 100 квадратних метара. Пројектом је предвиђен и плато испред објекта са уређеним зеленилом и клупама. Вредност радова је 25 милиона динара, а рок изградње 100 дана. Према речима Сретена радовановића, председника Савета Месне заједнице Летњиковац, за 10.000 грађана Летњиковца, Поцерског Причиновића и дела шипурских ливада, изградња здравствене амбуланте значи уштеду времена и новца, а како је истакао никола Марковић, представник млађе генерације житеља Летњиковца, изградња амбуланте и целокупног објекта је добра вест не само са аспекта здравља већ и као место будућег окупљања младих, имајући у виду да пројекат предвиђа плато где је могуће осмислити садржаје примерене потребама свих генерација.

5

Мештани варне иниЦирали отварање апотеке у Центру села

У интересу Поцераца на иницијативу мештана Варне, у просторијама Савета месне заједнице градоначелник шапца Милош Милошевић са сарадницима 31. јануара одржао је састанак са представницима житеља овог села. излазећи у сусрет потребама грађана, разговарало се о предлогу мештана да у Варни буде отворена апотека у оквиру апотекарске установе „шабац“. интерес Поцераца да у месту пребивалишта имају апотеку у којој могу добити лекове на рецепт и купити неопходне медикаменте је велики, а како се на састанку могло чути, постоји и економска оправданост ове идеје. - Варна ће врло брзо добити апотеку, као огранак шабачке апотекарске установе, што ће знатно унапредити здравствену службу у овом и селима која гравитирају ка Варни. апотека ће бити у склопу здравствене амбуланте јер је то најпрактичније решење, истакао је градоначелник Милошевић. Како је навео Милан Марковић, један од иницијатора идеје,

апотека у селу знатно би унапредила ниво здравствене заштите, и уштедела време и новац мештана Варне и околних села. директорка апотекарске установе „шабац“ Снежана Лукић сложила се са иницијативом чија би реализација олакшала свакодневицу житеља Варне, десића, Грушића, Милошевца и Метковића. Постојање апотеке и здравствене амбуланте под једним кровом је решење које је прихватила и директорка дома здравља прим. др Весна Ђурић. Како је навела, у амбуланти у Варни је 1200 здравствених картона мештана Варне, Слатине, Маова и дела јевремовца и Врањске, мада је број пацијента који користе здравствене услуге ове амбуланте далеко већи, што указује на потребу и оправданост пружања апотекарских услуга. Састанак са члановима Савета МЗ Варна био је прилика и за разговоре о различитим аспектима развоја и напретка овог дела Поцерине у наредном периоду.

шАбАц НА -10

Грејање 24 сата дневно

у договору градоначелника шапца Милоша Милошевића и руководства јКП „Топлана“, због изузетно ниских температура режим грејања ће са редовног, од 06 до 21 час, прећи на ванредни, током свих 24 сата. у ноћним и јутарњим часовима интензитет топлотне енергије биће испод нивоа дневног али довољан за одржавање топлоте у становима и брзо постизање прописане температуре од 06 часова. овакав режим рада трајаће све док је температура ваздуха у знатном минусу.

www. podrinske.com

Опрез због леденица

прОСЈАчЕњЕ

инспектори одељења за комунано-стамбене и инспекцијске послове контролишу и у сарадњи са Ватрогасно-спасилачком јединицом уклањају леденице са кровова објеката где њихови власници или закупци то нису у могућности да учине. иначе, обавеза власника, односно закупаца, је да простор око зграда учине безбедним и уклоне леденице са кровова. истовремено, позивају се грађани да пријаве адресе зграда или кућа на којима уоче леденице. Број дежурног телефона штаба за ванредне ситуације Града шапца је 015/345-700. Комунална полиција обележава локације где није могуће физички скинути леденице, како би се избегли евентуални несрећни случајеви. Скреће се пажња грађанима да користе део тротоара што више удаљен од зграда због могућности пада леденица са кровова.


ИНТЕрВЈу раЗговор с повоДоМ:Драгана Милићевић-панић www. podrinske.com

9. фебруар 2012.

Енергетска ефикасност и рад ЈСП „Стан“ Шабац“ док шабац живи под овом белином и са температурама и до -15, предузеће јСП “Стан“ има пуне руке посла и нема времена да размишља о временским и климатским непогодама. Свакодневни сервиси и услуге нашим грађанима у стамбеним објектима не касне, јер је ораганизација у овој шабачкој фирми на европском нивоу. Како штедети енергију, како учинити наше стамбено и пословно окружење још бољим и квалитетнијим питали смо директорку јСП “Стан“ драгану Милићевић - Панић. - Како сте задовољни енергетском ефикасношћу нашег Града? - Појам енергетске ефикасности, као мултидисциплинарна активност за виши ниво квалитета у становању, у свету је позната и примењује се дуги низ година. у нашем граду, први објекти који заслужују да се о њима говори као о енергетски побољшаним објектима, су објекти на којима су извођени радови на санацији фасада још 2010. године. у овом тренутку мислим да смо за корак или више испред многих градова у Србији. ова констатација није произвољна јер смо се у то уверили на скупу посвећеном овој теми, где су представници из других градова говорили о плановима, идејама, без конкретних резултата. Тада су, представник градске управе и јСП „Стан“ шабац, презентовали сликом и речју 5 урађених објеката. у том смислу могу реће да сам, поредећи се са другима, задовољна како се сагледава, реагује и планира примена стандарда који су потребни да би се један објекат могао сврстати у категорију енергетски ефикасних. Говори се да европска унија тражи од нас увођење енергетских пасоша. То не треба да нам каже европска унија, јер је у интересу сваког грађанина да се јефтиније греје са уштедом енергије и до 30 %, а да истовремено тржишна вредност код продаје таквих станова, уколико се реше на то, буде увећана за 10 и више процената. - Каква је улога вашег Предузећа у поправљању те слике? - јавно стамбено предузеће „Стан“ је прва 2 солитера са демит фасадом урадило 2010. године на основу „пилот“ пројекта. у 2011. години урађене су

још 2 зграде ниже спратности и 1 солитер. овиме се озбиљно закорачило у савремену и ефикасну технологију, којом се штеди енергија а која, из године у годину, постаје све дефицитарнија. Велика је заинтересованост грађана, односно власника станова, за оваквим интервенцијама, јер је најбоље када се на практичном примеру види како

нешто изгледа и функционише. Већ сам рекла да није довољно урадити само фасаду, већ је неопходно да столарија буде квалитетна, да постоји адекватно мерење утрошка топлотне енергија, да би се укупни ефекти овако обављеног посла у крајњем одразили на смањење издатака за грејање. При крају је израда студије која ће обухватити насеље Бенска бара. Снимиће се стање сваке зграде, предложити појединачно најбоље решење и утврдити проценат уштеде. Пројекат се ради по методологји и на начин који је ће обезбедити да се може конкурисати код домаћих и страних инвестиционих фондова за финансијска средства. да ли ће се и када ово остварити не знам, али сам сигурна де ћемо и ми и Градска управа бити упорни на реализацији овог посла. - У овој години настављате са радом на бројним зградама у Шапцу. Које су то зграде? - Тачно. у овој години, Програмом пословања, предвиђено је да се настави са санацијом фасада на објектима колективног становања и да анимирамо што већи број власника станова да се определе за ово. Знам да је врло тешко, у данашњим условима издвојити додатна средства за ове намене, али та средства ће се у периоду од 5 до 10 година сигурно вратити, а можда и раније, уколико су сви већ поменути

услови задовољени. Грађанима се помаже на 2 начина. Први је што Град шабац финансита 50 % вредности посла, а други што преосталу половину јСП „Стан“ бескаматно кредитира власнике станова на период од 12 до 24 месеца, зависно од величине објекта, броја станара и вредности радова. у овом тренутку, једино је сигурно да ће се

почетком грађевинске сезоне радити на солитеру у ул. Стојана новаковића бр. 28, јер је у прошлој години, путем јавне набавке велике вредности изабран најповољнији понуђач. остали објекти, које смо Програмом пословања предложили да се раде (на основу обављених разговора са преседницима Скупштина станара, који су исказали своју заинтересованост) су у припремној фази и сагледавању могућности да се ти послови конкретизују. ради се о демит фасадама. укратко бих подсетила да демит фасада или термо фасада представља термоизолациони систем са великим предностима: смањује трошове климатизације објеката (грејање-зими, хлађење-лити), смањује трошковеградње, због мале тежиненезнатно оптерећује објекат. елементи од којих се демит фасаде или термо фасаде састоје су грађевински лепак за стиропор, самгасиви стиропор (или стиродур), мрежица, типлови и завршни слој фасадног морта, млевеног камена(различите гранулације, зависно од жељеног изгледа фасаде)Поставља се на све подлоге: циглу, блок, бетон, бетонске блокове и сл. - Наравно, ту су и текући послови, они свакодневни. Шта су приоритети ЈСП „Стан“-а? - Свакодневни, тј. Текући послови су основна делатност због које и постојимо. Кад то ка-

жем, мислим, пре свега на одржавање хигијене зграда, одржавање лифтова, електроинсталација, лимарске и водоинсталатерске радове, одржавање хидропостројења и др. избор извођача, за сваку поменуту делатност врши се путем јавног надметања где посао добија, не само онај ко има најнижу цену, него и доказе о квалитету у претходном раду, што се бодује и бира се најбољи. За набројане послове грађани плаћају месечни накнаду од 250,00 до 1.000,00 динара, зависно од квадратуре и категорије стана. Проблеми у финансирању се јављају када је потребно урадити послове везане за инвестиционо одржавање обзиром да наменска средства за ово не постоје. у Програму пословања за 2012. годину предложили смо Градској скупштини да се сагледа могућност увођења дела станарине који би био наменски опредељен за инвестиционо одржавање. ова средства водила би се на посебним рачунима и увек би се имао увид у њихово трошење као што је случај са постојећим средствима. у сваком случају лакше је додати недостајућа средства, него их у целини прикупљати када проблем настане. док је стање овакво, а и у претходним годинама је била оваква пракса, јСП „Стан“ ће кредитирати веће инвестиције (ремонт лифтова, пумпи, замена делова кровних покривача исл) на период до годину дана.

Питали сте шта су приоритети јСП „Стан“? одговор је једноставан – да грађанима пружимо најквалитетнију могућу услугу у датим условима. Кад ово кажем мислим да сви послови који су нам поверени су изузетно важни обзиром да се обављају у континуитету. уколико дође до већих кварова, где су потребне додатне интервенције ту смо да обезбедимо и урадимо све што је потребно да се проблем реши. Постоје ситуације када приоритете у раду одређују временски услови (мислим на интервенције на равним крововима или поправке кровова услед јаког ветра) и друге непредвиђене околности. - Како функционише сарадња са осталим јавним предузећима, мислим на Топлану, Комунално, али и на бројна приватна предузећа? - у комуникацији са свима не правимо разлику – да ли су то јавна или приватна предузећа. Критеријум је увек квалитет и брзина услуге. наравно да се о заједничким пословима договарамо, не само са јавним предузећима, већ по потреби и са установама. Са предузећима, било како да су организована, углавном имамо сарадњу уколико су они наши партнери у послу по основу склопљених уговора као најповољнији понуђачи за вршење послова текућег и инвестиционог одржавања.

Драгана Милићевић-Панић

рођена у шапцу, 2. априла 1956. године. основну школу „ната јеличић“ и Гимназију „Вера Благојевић“ завршила у родном граду. 1975.год. уписала економски факултет, смер спољна трговина, у Београду, где је дипломирала 23.јануара 1980.год. рад започела 14. фебруара у Хи “Зорка“ фаб-

рика за производњу минералних ђубрива. у Службу за анализу пословања прешла 1983.год, на место шефа у Сектору за економику и организацију а после 4 године на место директора тог сектора. од 2. априла 1990. врши функцију потпрдседника извршног савета Со шабац, до 3. августа 1992. када прелази у фабрику за производњу лекова „Zorka-Pharma“. најпре обавља послове на месту шефа Планске и аналитичке службе, а од 5. јануара 2001.год. била је на месту финансијског директора и директора рЗ. од марта 2003. је на месту руководиоца Службе за финансијске послове, све до 15. октобра 2008. год. када је изабрана за директора јСП „Стан“ у шапцу. имам кћер и сина.


ДрушТВО

9. фебруар 2012. - Да ли има притужби на ваш рад од стране корисника ваших услуга? - на наш рад има и притужби и похвала. најбитније је, уколико председник Скупштине станара, или било који станар у згради укаже на неки проблем, одмах се реагује на најбољи могући начин. на пример,у понедељак смо покушали да изведемо „немогућу мисију“ да бренером одледимо вертикални олук на вишеспратници у ул. Кнез иве 5/1, како би се омогућило отицање накупљене воде. Лично мислим да ће ово само тренутно решити проблем, а да ће се код новог прилива воде у олуке, он поново заледити. ово вероватно звучи мало чудно – откуд вода на -10-ак º C. управо смо се ове године први пут сусрели у већем обиму, са проблемом да се на задњим спратовима појављује вода и влажи плафоне, највероватније због двадесетчетворочасовног

увек се трудим и ја и моји сарадници да кроз разговор дођемо до реалности и договоримо се о даљем раду. углавном тако и функционишемо. има гр грађана, који се писмено обраћају или износећи свој проблем, или критикујујући наш рад а некад и више од тога. одговарамо на исти начин , дајући одговоре на њихова питања и документујући их расположивим документима. - Да ли ће цене ваших услуга бити стабилне у 2012. години? - цене ће углавном бити стабилне, мада је планирано повећање од априла месеца за 3,5 %. да ли ће то тако и бити, видећемо. у сваком случају оно је скромно, а и даље недовољно за квалитет текућег и инвестиционог одржавања стамбених објеката, обзиром да је највећи број зградастар преко 30 година и захтева све чешће интервенције. уложићемо максимум да

СКИДАњЕ ЛЕДЕНИцА СА ЗгрАДА грејања станова. Проблеми са сличним манифестацијама јавили су се током дана у церској ул бр 19, 21,23, 29 и 31; јована цвијића 21 и 23; и Краља Петра. Техничари су одмах отишли на ове локације, али се у постојећим условима не може ништа квалитетно учинити. највише страхујем од могућих последица када снег почне да се отапа. Према искуству ово је нјкритичнији и најтежи период и за нас и за станаре углавном на задњим спратовима. нормално је да има притужби, јер је велики број корисника (6.500 власника станова) и немогуће је да сви увек буду задовољни. Па ни у породици не постоји увек конснзус, а поготово се то не може очекивати у скоро 300 зграда или улаза са којима имамо склопљене уговоре о одржавању. немам ништа против ако су притужбе оправдане, јер на грешкама се понешто и научи. Међутим има и случајева када се појединци жале на нешто што нисмо урадили или то по њиховој процени није добро, а у позадини је сасвим нешто друго. на срећу овога је врло мало.

унапредимо квалитет нашег рада на и испунимо, у што већој мери очекивања корисника наших услуга. Х.К.

www. podrinske.com

преМијера у шаБачкоМ поЗоришту

„Ђаволијада“ без маске Привилегија шабачког позоришта је да овде режира никита Миливојевић, и да после „догађаја у стану бр.2“, који је освојио најпрестижније награде, постави „Ђаволијаду“. Михаил афанасијевић Булгаков са „Мајстором и Маргаритом“ разбио је постојеће каноне о нечастивом, дао сасвим другачије виђење Мефистофела, и најважније- поставио бројна питања у вези вечног зла у људима, било споља било да изнутра долази. на мотивима овог Булгаковљевог ремек-дела никита Миливојевић урадио је драматизацију, режију, сценографију и музику, један комплетан нов ауторски захват. у основи је када нешто нереално и незамисливо, постане реално и дубоко болно, по онима који трпе ударе једног диктаторског режима. Глвна личност-Вартоломеј Коротков, шеф једног административног одељења, судара се са игром бесмисла, наредбама недодирљиве администрације, и управо у тој нелогичности, али и непознавању је и извор страха. Млади глумац Милош Војновић, из Миливојевићеве школе, управо из своје наивности, добродушности улази у један свет који помало подсећа и на поткровља Кафкиног „Процеса“, али и улази у подрум неке „алисе у земљи чуда“. Његово одељење нема плате, нешто слично догађа се и данас и то не само на овим нашим просторима, и добијају шибице уместо новца. али те

шибице много тога пале, уз пословично лоше паљење. Спиритус мовенс комада је друг Гаћан –гротескна фигура са маском, храмље- нешто као Мефистофле, али јер суверени владалац људских судбина, нешто што се може приписати (наравно нигде директно) Стаљину. друга Гаћана у фуриозном рит-

Миливојевић). деана Костић, као ана јеграфовна, на моменте презентира грубу агресивност када се човек сведе на пса, а Страхиња Баровић, као и. нумерацкиј, један је од ведријих ликова као шампион у брзини куцања. Прилика за смех је појава С. Пантелејмона (Богољуб Митић) као типичног

му, иако је наизглед ћопав али тиме и злослутнији, одиграо је слободан Петрановић, нешто у стилу игре светлости и сенке, али са оним шињелом итекако претећи. остали део ансамбла шабачког позоришта унео је динамику и својствен хумор додајући елементе оркестрираног мјузикла. Ту је Вера николајевна (анета Томашевић) као изразити представник чиновничке прихологије, ана ивановна (Соња Миливојевић) која долази из неког другог предузећа где се уместо плате дели вино, а ритам представе убрзава и Благајник дрозд (Владимир

војника са задрашком у деловању и мишљењу. уз ивану Терзић, као Милочку Литовацеву, која је ту да се допадне, Маријану дугалић, као Лидочку де руни, и александра Милковића, као Валентина Мушка, ансамбл је све време деловао уједначено и динамично пролазећи кроз силна врата и спратове. у овој поредстави на свој начин учествују и гледаоци, јер је на позорници остављено педесетак места за њих, без препрека они су део постављене канцеларије, односно административне зграде са спратовима и подрумима где се тешко долази а још теже излази. Без сумње ова ће представа оставити трага у српском глумишту, по дубини и упитаности људске егзистенције, поготово у времену безнађа и нехуманих а озбиљних захтева и понижења. уосталом никита Миливојевић је достигао редитељски врх, и по минулом раду, а и по томе што ће режирати „Хенрија шестог“, прве и недорађене шекспирове драме, и то баш у „Глобу“, и то за време олимпијаде. За режисера нема већег признања. Д.Ераковић

Четрдесет година рада и постојања УЛСШ-а уметници и ликовни педагози основали су уЛСш 1971. године, а након реорганизације почетком двехиљадитих, удружење је постало исход времена и савремене организационе праксе. у својој структуралној схеми, осим ликовних уметника, окупља и љубитеље стрипа и писане речи еон, затим фотографе у групи фоКуС, као и љубитеље ликовне уметности окупљене у МинерВи. Броји више од стотину чланова, интернационалног је карактера, јединствено по својој организованости, експедитивности и концепту потпуне отворености. Значајан излагачки сегмент уЛСш-а чини Годишња изложба чланова удружења, која је јединствена прилика да се јавности представи текућа ликовна продукција. осим ове, уЛСш се представља и кроз Мајску и

7

неколике самосталне изложбе својих чланова, а током ове године београдска, новосадска и публика у Мађарској, такође су могли да упознају стваралаштво шабачких уметника. Као и већина изложби овог профила, разноврсност у тематском и квалитативном смислу, основни је постулат на којем почива концепт и ревијалност поменуте ликовне манифестације. у складу с тим, управо ова изложба показује транспарентност у раду удружења и указује на темеље његовог рада. Сваке године у га-

лерији народног музеја у шапцу на изложби се представљају готово сви чланови, што је јединствена прилика и да се додели награда удружења која носи име чувене сликарке Маре Лукић јелесић, а додељује се уметнику за вишегодишњи рад и допринос развоју ликовне уметности у граду. у години јубилеја ова изложба требало би да добије на посебности и значају, јер четрдесет година преданог рада и постојања уЛСш-а обавезујући су, како за чланове, тако и за културну јавност града. Татјана Марковић


КуЛТурА

www. podrinske.com

9. фебруар 2012..

јуБилеј повоДоМ ДеЦеније постојања

Догодило се нешто неочекивано – Сцена Маска “… Прва сцена смештена у време ренесансе, заводи публику, па падање кулиса код опуштене публике изазива шок... Публика почиње да саосећа са глумцима... На потпуно огољеној позорници док је публика још у уверењу да је представа пропала, зачиње се главна тема приче: шта све глумац мора да уради на сцени, да поднесе и издржи...” Вечерње новости Сцена “Маска” настала је у шапцу, управо у периоду, када смо се питали шта све човек може да преживи, колико може да буде јачи од самога себе, у времену када су многе праве вредности скинуте са пиједестала који им од искона припада. Требало је имати надљудску мотивацију и ступити на сцену са идејом која ће покренути учмале људске духове, победити “сплеен” и закорачили по танкој жици Хорацијеве максиме “Сапере ауде”. Глумци шабачког позоришта, анета и иван Томашевић и александра ристић, надахнути жељом за стварањем и истраживањем уз помоћ Године 2012. од 15. до 18. фебруара Сцена Маска свечано ће обележити деценију свог постојања у Шабачком позоришту представама и додатним програмом: 15.02. у 20 часова - Клара догодило се нешто неочекивано 17.02. у 20 часова –Аутобиографија, монодрама; 21 час – трибина, поводом актуелних збивања у нашој културној традицији и данас 18.02. у 20 часова - Зоран Радмиловић, монодрама својих колега, осмислили су занимљив, комплексан и необичан приступ позоришној уметности. у бившем простору јаззклуба хотела „Слобода“, поставили су представу „Клара, догодило се нешто неочекивано“. и заиста, догодило се нешто неочекивано, у том малом збијеном простору, где су људи седели готово до самог простора за игру. Присност са публиком, актуелност теме, убедљивост ефеката и маестрална глу-

ма набијена емоцијом од смеха до суза, очарала нас је 14. фебруара 2002. године и навела да се неопозиво и заувек заљубимо у „Маску“. Тако је рођена нова сцена у шапцу која је наставила са радом, употпуњујући репертоар свог матичног позоришта и тесно сарађујући с њим. Као плод овакве сарадње настају заједничке представе, актуелни пројекти и многобројни културни програми. Поред глумаца и технике шабачког позоришта, Сцена “Маска” окупља и друге умет-

тарним програмима и представама, сваког 14. фебруара, Сцена Маска обележава свој дан. целокупни износ у новцу и поклонима, остварен овим програмима или представама поклања се угроженима, болеснима или онима којима је у том тренутку та помоћ најпотребнија. Тог дана се додељују и признања свима који су помагали у раду Маске у протеклој години. Поред позоришних представа “Сцена Маска” активно учествује и у осталим сегментима културе града шап-

нике (глумце, сликаре, писце, музичаре, драматурге, професоре са уметничких академија итд.), али и институције као редовне сараднике. школа за уметничке занате из шапца је стални сарадник и носилац послова реализације у изради костима за представе. Хумани-

ца (промоције, свечане академије, концерти, ликовне изложбе, културне акције…). редовно је присутна на свим значајнијим сценама код нас, али су честа гостовања и ван Србије (два пута у Минхену, Салцбургу, Крању, као и у Сарајеву, Бијељини, Требињу…).

За свој рад “Маска” је добила и значајна признања:

репертоар “Сцене Маска” веома је комплексан и смелошћу префињене перцепције дубоко залази у све сфере живота. По-

парадоксална комуникативност са свим популацијама где се сваки појединац може пронаћи и на свој начин доживети катарзу,

стављаћи вечна питања живота и смрти, трајних и пролазних вредности у уметничком стваралаштву, поручује нам да „један одигран живот“ на даскама, значи бити потпуно свој и оригиналан. Посебна вредност представа „Маске“ је њена оригинална и

кроз судбину уметника у сенци, у вечној људској неправди и равнотежи добра и зла, љубавним сплеткама кроз шармантно рушење табуа, и свим малим и великим темама које се уплићу у наш животни мозаик. Мирјана Јевтић - Коленц

шАбАц НА -10

ПРЕДСТАВА КЛАРА ДОГОДИЛО СЕ НЕШТО НЕОЧЕКИВАНО - друга награда Стручног жирија за најбољу представу у целини “Сребрна маска” на интернационалном фестивал “ТреМа феСТ” - друга награда публике за најбољу представу у целини “Сребрна маска” на интернационалном фестивалу “ТреМа феСТ” - “Златна маска” анети Томашевић, награда стручног жирија за најбољу женску улогу на интернационалном фестивалу “ТреМа феСТ” - награда “Зоранов брк” ивану Томашевићу за улогу данеша на фестивал “дани Зорана радМиЛоВиЋа” - награда за најбољу представу на интернационалном фестивал “МаЛе СТВари” у Требињу (БиХ). - награда за главну мушку улогу ивану Томашевићу за улогу данеша на интернационалном фестивал “МаЛе СТВари” у Требињу

МИ чЕКАМО прОЛЕћЕ...

ПРЕДСТАВА КРАЉИЦА СМЕХА

- награда за најбољу женску улогу анети Томашевић на фестивалу “дани КоМедије” у Бијељини. - Годишња награда “Борис Ковач” анети Томашевић за улогу Љубинке Бобић - награда за најбољу мушку улогу ивану Томашевићу на интернационалном фестивал “МаЛе СТВари” у Требињу.

... А ЈА НОВИ АКуМуЛАТОр!


КуЛТурА

9. фебруар 2012.

www. podrinske.com

9

интервју повоДоМ гостовања ЗијаХ а. соколовић у шаБачкоМ поЗоришту

Када сам стварао представу био сам освајач, данас сам роб освајања... "CABARES CABAREI"

Текст, режија и глума Зијах Соколовић

Глумца Зијаха Соколовића, не треба посебно представљати, са 40-годишњим искуством на даскама које живот значе, својим улогама заузео је место у срцима бројне публике на представама позорница разних земаља. одиграо је око четири хиљаде представа. овога пута гост је шабачког позоришта чији репертоар ће обогатити представом CABAres CABArei… Представа изазива бројне контроверзе, али бритким, помало саркастичним тоном Зијах нам кроз улогу даје прилику да уђемо под „своју кожу“ и преиспитамо сами себе. у разго-

бинација, црне и бијеле фигуре, глумац и улога у комбинацији... - Када сте били срећнији: када сте уписали драмски студио или када сте дипломирали на академији сценских уметјетности у Сарајеву? - Срећа, мислим, да није прави израз, то је више осјећај као када скачете са, мало више стијене, у плаво и дубоко море... драмски студио је, дакле, скок у море, као знак да могу скочити, али и да ме виде друга тијела која леже на пешкирима... академија је реалан документ, друштвено признање, да ипак,

бајка која се игра у Бечу, Паризу, Варшави, New Yorku, Берлину, Лондону, Sydneyu... Као новчић на дну џепа топао и влажан од руке... - Ви припадате генерацији која је својом младошћу и енергијом донела нешто ново у театарском изразу, најпре у Сарајеву, а затим и много шире. Како из ове персективе гледате на то време? - ја сам генерација којој је рат био далеко иза леђа и далеко испред очију. Чисти и опрани и намирисани идејом правде и слободе, занесени људскошћу

Зијах а. Соколовић говори и игра све могуће, мајсторском мимиком и потпуним владањем гласом води гледаоце од неукротивог смеха до ледене ужасности, поиграва се осећајима и мишљењем публике до ивице издржљивости, док играјући преплиће две велике, за сваког значајне теме, љубав и смрт. Његове мимичне, телесне и говорне варијације и мимикријске враголије на тему институције, као што су држава и брак, смешно карикирање морала, међусобних брачних односа, политичке баналности, свакодневних небулоза и опомињање на њих, да људи жииве данас а не сутра - све то од самог почетка изазива салве смеха, спонтане аплаузе, проницање у суштину идеја и на крају искрене и сасвим заслужене овације очаране публике и размишљање како је могуће тако дуго одржати толику глумачку концентрацију и кондицију... "Краљ монодраме" Зијах Соколовић у Шабачком позоришту у ПЕТАК 10. фебруара у 20 часова!

требљава у позоршту и филму и телевизији, а да је нема у животу, Глума не би ни постојала, а тада не би било ни свијета и космоса. Глумачка игра је једина жива умјетност коју доживљава живи гледалац, а оба у својој пролазноси и непоновљивости. дакле, свака игра је радост јер постоји само док траје. Свако друго схватање је злочин према самом себи. - Глума или режија? Где се осећате боље? - ја се најбоље осјећам када живим! То је режија живота у којој сам главни и једини глумац! Човјек који не режира свој живот и нема улоге у свом животу, једноставно, није човјек. он је онда народ! он је маса. он је стадо. он је хорда!

вору са самим собом глумац представом преплиће проблеме у браку и држави… једноставно му се кроз два сата представе треба препустити. Поводом извођења ове представе пред шабачком публиком, разговарамо са господином Соколовићем: - Шах и позориште… има ли додирних тачака? - данас нема позоришта које припада свом времену, ако нема артикулисаног глумца који се појављује у празном простору. Глумац данас мора да има и своју мисао и емоцију, али и тијело које је непосредни носилац његових умјетничких жеља и тако постаје реална могућност савременог позоришта. Сваки глумац има свој универзални код и изграђени систем, који по некад у себи крије и шаховске комбинације, које у игри глумца и лика отварају неистражене варијанте могућности за игру. и шах и позориште су игра ком-

нешто знам и могу да се тиме грађански бавим... филозофски факултет, послије, је аспирин за страх да не улазим у умјетност ограничен и необразован... - „Глумац… је глумац… је глумац“… шта подразумевате под овим данас, а шта сте подразумевали кад сте почињали? - Када сам сањао "Глумац... је глумац... је глумац" желио сам, наивно и снажно, да одговорим шта сам ја у тој луђачкој идеји у којој човјек сам собом одговара на питања космоса... и то је лудило судара реалности и илузије, снаге тијела и мисли главе, заноса и маште. Лудило које траје 35 година, до данас 1.551 пута извођено... данас је то соната која у својој сложености форме само повећава осјећај да се одговор о глумцу и глуми крије баш у слиједећој представи, ха.... Када сам стварао представу био сам освајач, данас сам роб освајања... Као

да се рат нама никада неће поновити и ипак хуманистички оријентисани према сваком облику материјализма и капитализма. То нам ја дало Простор и Вријеме да имамо радњу тј. умјетност која се данас не може поновити, јер се данашњем систему организације државе на то повраћа уз хистеричан напад национализма... То што се данас умјетност тог времена само репризира је доказ импотенције идеологије којој смо се задужили деценијским кредитима... - Иза Вас је безброј улога у тетру и на филму. Постоји ли још увек такозвана „радост игре“ или то сада друкчије називате? Како? - Глума припада сама себи!, а по некад се упо-

- Где се налази наше позориште данас у Европи?

- Ха, мислим да га нема у европи ни географски и умјетнички, али га има мало фолклорно назначеног. наше позориште припада рубним границама европе, дубоко географски Балканско, и временски још даље у прошлости... - Хоћете ли ускоро радити нешто ново у Србији? - управо сам 15.јануара имао премијеру у атељеу 212, на текст Тање шљивар ПошТо ПашТеТа и у режији Снежане Тришић... представа једне генерације директне акције, која у себи носи снагу и илузију младости у односу на искуства владајућих старијих који се гуше у говнима својих компромиса... За који дан, опет у Београду, почињем да радим за ун пројекат представу "насиље у породици према дјевојчицама и женама". То је dio The/Arto пројекта који сам умјетнички основао у аустрији, а сада живи и у Хрвастској, Босни и Херцеговини, Мађарској... гостујући сам професор у Београду на акедемији умјетности на докторским студијама... у позоришту Славија 12 година играм кабаре CABAres, CABArei, који је настао у Бечу прије 19 година и који ево играм и код вас у шапцу... кабаре као позоришна форма која је најближа животу и зато је тако неподношљиво лака у свим својим формама... CABAres, CABArei је крик према звијездама да нас виде како тужно и глупо старимо.. Весна Вујатовић


9. фебруар 2012. рЕАгОВАњА репуБлика срБија саопштење пословног уДружења асоЦијаЦије Министарство унутрашњиХ послова неЗависниХ локалниХ МеДија ''локал прес'' у акЦији полиЦијска управа у шапЦу ''БраниМо локално''

www. podrinske.com

Саопштење Припадници шабачке полиције лишили су слободе и одредили меру задржавања до 48 сати, дејану Т. (1965) из шапца, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело разбојништво. Сумња се да је он 26. јануарa 2012., од раднице трговинске радње у улици Проте Смиљанића, уз претњу шрафцигером, отео дневни пазар из фиоке, након чега се удаљио у непознатом правцу. након извршеног кривичног дела припадници полиције убрзо су идентификовали и пронашли осумњиченог, као и новац присвојен кривичним делом. осумњичени ће након истека мере задржавања уз кривичну пријаву, бити приведен на саслушање истражном судији основног суда у шапцу.

***

Припадници криминалистичке полиције у Лозници расветлили су кривично дело разбојништва које се догодило у понедељак, 30. јануара, око 1,20 часова, у улици Жикице јовановића, у Лозници. Полицијски службеници лишили су слободе, и уз кривичну пријаву, привели истражном судији основног суда у Лозници, дејан С. (1992) из Лознице. Сумња се да је он у понедељек ујутро, у продавници „јуниор Мд“ извршио кривично дело разбојништва на тај начин што је маскиран марамом и, уз претњу ножем, од раднице отео већу суму новца. Приликом претреса код осумњичeног полиција је пронашла предмет којим је кривично дело извршено, такође идентифокована је још једна особа, учесник кривичног дела, за којом се интензивно трага. Полиција у Лозници расветлила је и кривично дело тешке крађе на штету продавнице црквене општине, у улици јанка Веселиновића, у Лозници, која се догодила у ноћи између 27. и 28. јануара. осумњичени дејан С. је насилним путем ушао у просторије парохијског дома и присвојио новац који се налазио у фиоци стола. након саслушања истражни судија основног суда у Лозници, одредио је осумњиченом једномесечни притвор.

***

Припадници полиције у Љубовији одредили су меру задржавања до 48 сати, д. н. (1970) из цапарића, општина Љубовија, због насиља над

оцем, којем је у среду 1. фебруара, у породичној кући, нанео повреде. Против осумњиченог биће поднета и кривична пријава, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело насиље у породици.

***

Припадници криминалистичке полиције у шапцу, лишили су слободе и, уз кривичну пријаву привели истражном судији основног суда у шапцу, Велимира ј. (1981) из Заблаће, код шапца, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело разбојништво. осумњичени је заједно са аврамом Б. (1977) из рибара, код шапца, који се тренутно налази у бекству, употребом физичке снаге и уз претњу ножем, од Ж.Б, узео новац стране валуте. након саслушања Велимиру ј. истражни судија основног суда у шапцу одредио је једномесечни притвор.

***

у суботу 4. јануара, око 15,15 часова, у улици Пролетерска, у месту Петловача, код шапца, на магистралном путу М-19, догодила се саобраћајна незгода у којој су три особе повређене. две особе су задобиле тешке телесне повреде опасне по живот, а једна особа је теже повређена и збринуте су у шабачкој општој болници. Саобраћајна незгода се догодил�� када је возач путничког возило, „опел кадет“, босанских регистарских ознака, којим је у моменту незгоде управљао Богдан д., изгубио контролу над возилом, прешао у супротну коловозну траку и ударио у теретно возило „ман“, крагујевачких регистарских ознака.

***

Припадници кримналистичке полиције у Лозници, лишили су слободе и, уз кривичну пријаву, привели истражном судији основног суда у Лозници, Горана и. (1981) из Лознице, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело разбојништво. он је у у среду 1. фебруара, у спортској кладионици, у улици Вука Караџића, у Лозници, употребом силе од суграђанина, отео са врата златан ланац. након саслушања истражни судија осумњиченом је одредио једномесечни притвор. Полиција предузима мере на идентификовању другог осумњиченог извршиоца овог кривичног дела.

Тарифе СОКОЈ-а гасе локалне електронске медије Локал прес са забринутошћу констатује да поред тешких последица приватизације бројних локалних медија која је спроведена на нетранспарентан и ситуацији непримерен начин протеклих година, примена нове тарифе СОКОЈ-а, коју је одобрила Комисија за ауторска и сродна права финансијски угрожава локалне емитере јер је у огромној несразмери у односу на њихове приходе па тако би могла да узрокује гашење локалних радио и телевизијских станица. Локал прес јавно упозорава Владу Србије да би престанак рада локалних медија узроковао губитак радних места и повећање броја незапослених. Присилно гашење локалних електронских медија, било би пример еклатантног кршења права грађана у локалним самоуправама на јавно информисање у њиховим срединама о темама за које имају оправдани интерес, а које им нису доступне у програмима регионалних и националних медија. Преговори анеМ-а, као овлашћеног заступника локалних електронских медија, са организацијама за колективно остваривање ауторског и сродних права, СоКој и офПС, око тарифе коју радио и ТВ емитери, нажалост, као ни посредовање надлежне Комисије за ауторска и сродна права, нису допринели налажењу квалитетног решења за регулисање накнаде коју би требало да плаћају рТВ станице. истовремено су на стотине локалних радио и ТВ станица биле утужене за неплаћање тарифе коју су једнострано одредили СоКој и офПС, као и за привредни преступ недостављања кошуљица емитованог програма. утуживање и излагање судским трошковима показало се као својеврстан вид економског притиска на локал-

не медије, а изрицање судских пресуда, које су зависиле од слободне процене судија, у распону од условне казне до енормних новчаних износа, дефинисало је потпуну правну несигурност запослених у њима. Под плаштом испразне фразеологије СоКој и офПС тврде да су њихови захтеви према емитерима засновани на принципима и препорукама Светске организације за интелектуалну својину и циСац-а, те да су то опште прихваћени стандарди. нажалост, Комисија за ауторска и сродна права, је без провере и документовања таквих тврдњи, али и без сагледавања реалне ситуације на медијском тржишту Србије, посебно положаја локалних медија у последње две деценије, прихватили стандарде које су предложио СоКој и тиме изложила радио и ТВ станице у Србији својеврсном финансијском рекетирању. Локал Прес оцењује да члан 180. став 1., Закона о ауторским и сродним правима који гласи: у пословању организације са корисницима постоји претпоставка да организација има овлашћења да делује за рачун свих носилаца ауторског, односно сродних права - битно нарушава правну сигурност радио и ТВ станица, као и свих осталих корисника, јер ни на који начин није утврђено да ли организације заиста имају овлашћења за заступања ауторских и сродних права свих аутора и фонограмских произвођача. Правна служба Локал преса ће предложити медијској коалицији разматрање предлога за покретање поступка за оцену

уставности овакве законске одредбе. Такође, Локал прес оцењује да је Комисија за ауторска и сродна права, битно оштетила емитере, прихватајући предлог СоКој-а за увођење Тарифника, који поред наплате накнаде у процентуалним распонима од 2,5 до 4,5 одсто од бруто прихода емитера, предвиђа и увођење тзв. минималне накнаде за емитере чији бруто приходи не одговарају апетитима СоКој-а. Супротно члану 170. ставови 1. и 2., Закона о ауторским и сродним правима, пројектована минимална накнада изражена у бодовима и цени бода коју СоКој самовољно формира, апсолутно је у несразмери са значајем који за приходе корисника (а то су радио и ТВ станице) има искоришћавање ауторских и сродних дела. Такође, није у складу са ставом 5., истог члана закона, тј. са тарифама које организације сродне СоКој-у примењују у државама чији је бруто друштвени производ приближне вредности као БдП републике Србије. и на крају нова минимална накнада СоКој-а енормно је већа (преко 1.000 одсто) од бодовног тарифника који је СоКој, такође незаконито, примењивао у прошлој години. Локал прес позива све надлежне да се pro bono саветодавно укључе у процес регулације ауторских и сродних права у Србији и тако помогну да Србија ову област уреди по стандардима земаља еу сагледавајући положај, место и улогу локалних медија у савременим друштвеним процесима. У Крагујевцу, 2.2.2012.

шАбАц НА -10

СНЕг НИЈЕ ИЗНЕНАДИО пуТАрЕ!


ДрушТВО

9. фебруар 2012.

Паликућа личност 2011. године шабац, 28. јануара. у организацији рТВ шабац, по шести пут проглашена је личност године у граду на Сави, грађанин шапца који је својим резултатима и достигнућима обележио претходну годину, и носиоца повеље „Господар јеврем обреновић“. За овај избор, као и ранијих година, били су номиновани шапчани и шапчанке који су својим деловањем на пољу спорта, културе, образовања, уметности и других области живота остварили запажене резултате током претходних 365 дана, а ове године, жири у саставу Живојин Жунић - заменик уредника рТВ шабац, ана Лазић - председник уо рТВ шабац, Марица Вулетић - директор Пу „наше дете“ из шапца представник градске управе и ружица Поповић - оснивач и председник фонда „Хумано срце шапца“, и сама добитница повеље „Господар јеврем обреновић“, једногласно је донео одлуку да плакета која носи име јеврема обреновића припадне Митру Паликући, спор-

тисти инвалиду, који је на европском првенству за особе са посебним потребама, одржаном у септембру 2011. године, освојио бронзану медаљу у појединачној и златну медаљу у

на признању које му је додељено Паликућа се захвалио свима који су му пружили подршку, и додао: „ово признање за мене представља подстрек да још више, и

у складу са чл.63. Закона о планирању и изградњи(„Сл. гласник рС“ бр. 72/09, 24/11), Правилника о начину јавне презентације урбанистичких пројеката(„Сл. гласник рС“, бр. 43/10) одељење за урбанизам Градске управе шабац оглашава:

ЈАВНУ ПРЕЗЕНТАЦИЈУ 1.урбанистичког прјекта за изгрању и уређење к.п. бр. 2785/10 К.о. Мајур-инвеститор „Frutti” д.о.о. јавна презентација ће се обавити од 10.02.2012. год. до 16.02.2012. год., закључно, у просторијама одељења за урбанизам Градске управе шабац, улица Масарикова бр. 10. Службено лице одељења за урбанизам даваће основне информације о урбанистичком пројекту заинтересованим лицима, сваког радног дана у времену од 10 до 12 часова.

екипној конкуренцији. Поред чланова жирија, у избору за личност године су учествовали и гледаоци рТВ шабац, који су имали исто мишљење као и чланови жирија. Захваљујући

још боље тренирам и радим, како бих покушао да остварим свој циљ, учешће на параолимпијским играма, које ће бити одржане у Лондону у септембру ове године.“ С. Кашиковић

чувајући историју свог роДа окупљају сроДнике и преЗиМењаке

Крсмановићи Братственичко удружење Крсмановић (БуК) активно живи у Београду, повезујући презимењаке и сроднике, јачајући везе међу братственицима, уз жељу да се окупе у што већем броју, упознају и помажу међусобно. Поред тога, доминантна одредница постојања удружења јесте неговање историје, културе, вере и традиције Братства. Походећи стазе предака, представници Братственичког удружења Крсмановић, нашли су се и у шапцу. Поред Крсмановића куће, циљ њихове посете је и окупљање Крсмановића са територије Мачванског округа. - Веома је важно да у шапцу и околини пронађемо и окупимо Крсмановиће, како би један од наредних Сабора Крсмановића овде одржали- истиче професор др Милан С. Крсмановић, председник БуК- а. објашњавајући како је удружење настало, др Крсмановић се сећа самих почетака: ,,Све је почело у једном ресторану, у Сарајеву, крајем јуна 1966. Тамо смо се нашли: академик професор др душан Крсмановић, потпуковник Владо Крсмановић, мајор душан Крсмановић и ја. разговарали смо о нашем пореклу. Тада је активирана иницијатива за при-

www. podrinske.com

купљање података о братству. Прва замисао је била да се напише монографија села Слатине (црна Гора), где су корени Крсмановића. Међутим, све више се указивала потреба за писањем монографије братства. истовремено се догодило и упознавање са неким другим презимењацима. у октобру 1995. године, одржан је састанак у Кули алексе Крсмановића на Теразијама. Сусрет толиког броја презименом повезаних појединаца, од којих се већина први пут среће, био је врло дирљив. Следеће године, опет у Кули алексиној, одржана је оснивачка скупштина БуК- а.” након дугог трагања, група ентузијаста на челу са др Крсмановићем, сакупила је бројне чињенице и уобличила их у књигу која је објављена 2008. године, КрСМаноВиЋи- МоноГрафија БраТСТВа. ова књига, помогла је да се међусобно лакше препознају, али и да у очима других постану посебни. остављајући потомцима причу о свом настанку и трајању, Крсмановићи окупљају и младе нараштаје. Сања Крсмановић, секретар БуК- а, објашњава циљеве удружења: ,,Важно је да се Крсмановићи, у будућности, што више повежу, како би једни другима

помагали, пословно сарађивали, пронашли пријатеље или родбину. не морамо ми да имамо крв Крсмановића из црне Горе, али је довољно да носимо то презиме и да се осећамо тако. Преко 1.300 људи, из много држава, је тренутно у контакту са мном и сви траже само једнода знају одакле потичу. Свака два, три месеца правимо скуп у неком месту и веома смо задовољни реакцијама људи. Међутим, наша монографија не садржи податке о свима нама и онда наилазимо на проблем. Треба нам више младих људи да се укључи у читаву причу. Потребно је да у сваком региону или граду нађемо неку особу, на коју се можемо ослонити, јер је незгодно да из Београда обављамо прикупљање података. Зато нам и треба неко од Крсмановића из шапца. и на фејсбуку смо отворили групу (Братственичко удружење Крсмановић), где се окупљамо. Сматрам да млади људи не схватају на најбољи начин ову причу. Њима је најпре све забавно, а онда читава прича прераста у далеку историју која замара. Баш зато, јер међу Крсмановићима има много људи који су ушли у српску историју, а срамно је да потомци не схватају њихов значај.” Смиљка Јовановић

Сва заинтересована правана и физичка лица могу да изврше увид у урбанистички пројекат, као и да у току трајања јавне презентације доставе своје придбе и сугестије у писаном облику одељењу за урбанизам Градске управе шабац, улица Масарикова бр. 10. ОДЕЉЕЊЕ ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДСКЕ УПРАВЕ ГРАДА ШАПЦА

у складу са чл.50. Закона о планирању и изградњи(„Сл. гласник рС“ бр. 72/09, 81/09,24/11), Град шабац, Градска управа града шапца, одељење за урбанизам ставља на:

ЈАВНИ УВИД 1. Просторни план Града шапца-нацрт-инвеститор Град шабац 2. извештај о стратешкој процени утицаја Просторног плана Града шапца на животну средину јавни увид за наведене планове ће се одржати од 09.02.2012. до 09.03. 2012.г., закључно, у просторијама јуП“План“ шабац, улица Косте абрашевића бр. 10. Службено лице јуП „План“ шабац даваће основне информације о планским решењима свим заинтересованим лицима, сваког раднод дана од 10 до 14 часова. Заинтересована лица могу доставити писмене примедбе на планска решења у просторије јуп „План“ шабац и исте образложити на седници Комисије за планове. Седница Комисије за планове одржаће се 14.03.2012. године у 13,15 часова у просторијама на петом спрату зграде Градске управе, Господар јевремова бр. 6. ОДЕЉЕЊЕ ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДСКЕ УПРАВЕ ГРАДА ШАПЦА


ДрушТВО са скупштине Друштва пријатеља ХиланДара

2

www. podrinske.com

Прво ходочасно путовање у априлу Скупштина друштва пријатеља Хиландара одржана је 24. јануара у свечаној сали шабачке гимназије. Скуп је почео химном св. Сави, у извођењу гимназијског хора који води професорица музичког васпитања Живка јовановић. извештај о раду у 2011. поднео је председник Верољуб илић, а у осврту на прошлу годину истакао је обележавање прве деценије постојања друштва и пререгистрацију по новом закону. нагласио је и да је шабачких Хиландараца укупно било 230, да је Хиландару упућено 100.000 динара помоћи, а за набавку лекова 60.000 дато амбуланти милосрђа „Свети Лука“. изузетна екипа лекара и медицинских сестара лане је прегледала 686 шапчана. финансијску помоћ амбуланти пружили су и град шабац и Лабораторија „Станчетић“, у којој је урађено 128 анализа, породица Клигел- штајнер и други донатори. у прошлогодишњи иузвештај о раду илић је укључио и

обележавање славе Свети Лука, чији је домаћин била породица Тиквеџија. од седам ходочасних путовања као посебно успешне издвојио је два: посету манастирима Вољавча и дивостин, и Прохору пчињском, Врању, цркви св. Ђорђе у Старом на-

године је планирано осам ходочасних путовања, а прво ће бити у априлу. Тада ће шабачки Хиландарци посетити фрушкогорске манастире, ново Хопово, јазак и Беочин, а у Сремској Каменици Змајев музеј и споменкућу. у мају ће ићи у даљ, ма-

шАбАц НА -10

шКОЛА фОЛКЛОрА...

СА пуТОВАњА у бЕч: шАпчАНИ ИСпрЕД шЕНбруНА

горичану у Македонији и спомен-костурници изгинулих у Кумановској бици, на брду Зебрњак. након једногласног усвајања и финансијског извештаја, Верољуб илић је представио план овогодишњег рада. „Битно је да број чланова буде бар на истом нивоу, јер само омасовљени можемо пружити адекватну помоћ обнови Хиландра што је један од наших најважнијих циљева“, истакао је. од 1. фебруара најављена су и дежурства у друштву, у простору друге здравствене станице у улици Стојана новаковића бб, понедељком и четбЕч 2011. гОДИНЕ: ЂОрЂЕ гЕрАТОВИћ, вртком од 10 до ЉИЉАНА МИшКОВИћ И ВЕрОЉуб ИЛИћ 12 часова. и ове

настир успења пресвете Богородице и родну кућу Милутина Миланковића, а у јуну у Праг. Чаланови друштва пријатеља Хиландара у јулу одлазе у Вишеград, Каменград и манастир добрун, а у августу у специјални резерват природе – кањон увца, етно село штиково и манастир дубница. Септембар је традиционално резервисан за Свету гору, али је планиран и одлазак у Врњачку бању и Љубостињу. октобар ће бити у знаку посете деспотовцу, Манасији, парку макета средњевоковнмих манастира и ресавској пећини. у овогодишњи план рада укључена је и веб презентација шабачког друштва пријатеља Хиландара, а на првој овогодишњој Скупштини заслужним члановима уручене су захвалнице за несебичан рад и ангажовање у 2011. години. Признања су додељена оливеру и Петру Тиквеџији, и донаторкама: Весни Клигел-штајнер и, постхумно, Љубици Моравчевић. Ж. Војиновић

шАбАц НА -10

Поштовани, Као становник града шапца обавештавам Вас да је урбано градско подручје населила цела колонија речних галебова са реке Саве у потрази за храном. Како су ове птице заштићена врста у Србији, и како предстоје још хладнији дани и још веће снежне падавине, осим спорадичних храњења хлебом које самоиницијативно предузимају грађани, не постоји организована помоћ овим птицама. Срдачан поздрав, Никола Михаиловић

9. фебруар 2012.

...фОЛКЛОрНИ АНСАМбЛ...

...рЕКрЕАТИВцИ - фОЛКЛОр...

...А ИМА И пубЛИКЕ

У “Абрашевићу” - кључа у пркос снегу и хладноћи чланови Куд “абрашевић” лепо се забављају. нова, реновирана, сала у чије сређивање је уложено више од 150.000,00 динара, властитих сердстава, постаје, све више, центар добрих вибрација и забаве. Бројне сеције, школа фолклора, дечје фолклорне секције, први и други фолклорни ансамбл, хорска секција, тамбурашка секција, секција латино америчког плеса, секција оријенталног плесе и велики народни оркестар привлаче све већи број суграђана. Тако на једном месту можете видети да вежбају они који имају шест година али и они који су ушли у седму деценију живота. Године нису важне, важна је само жеља за добром забавом и пре свега изузетно потребном рекреацијом. Врата “абрашевића” су отворена сваком даном од 18 - 22 часа и сви су добродошли. Ис.К.


пОЛИТИКА

www. podrinske.com

Шајкача из Мелбурна пИшЕ: брАНИСЛАВ  СЕКуЛОВИћ   АДВОКАТ драги моји, док је нација преживљавала сваки поен господина новака у далеком и претоплом Мелбурну, у сибирски расхлађеној Србији су мерили гледаност јавног нам сервиса. Забележен је најбољи резултат гледаности, од свих до тада постигнутих резултата, тог 29. јануара, оног дана када је Србија показивала неко своје друго лице, оном делу света, који би да нас и даље посматра кроз тематику из анђелининих филмова (мислим на ону што је жена Бреда Пита)... имамо ми и упорности и знања и храбрости да утерујемо страх у кости спортском делу планете, али нам то све некако замањка када је у питању такмичење у оним другим, животно важнијим спортовима... на пример, у економији. е, у тој дисциплини, рада и зарада, гледаност нам није највиша, напротив, најнижа је, можда управо и због тога што је она спортска толико доминантна... успех везује пажњу... а наша пажња је, осим у том спортском делу, сведена на пусти опстанак, из дана у дан, окренута је типично српској спортској дисциплини риалитија, који се код нас зове: ЖиВоТ обичног човека... Зато што нам је све најниже (зараде, упосленост, стандарад, школство, здравство, правосуђе...) овакви успеси у спорту постају наша једина, аутентично српска дика, нешто што нас истиче и враћа у жижу интересовања света, као некада, када смо жарили и палили, а свет убеђивали да у свему томе нисмо учествовали... далеко било, не поновило се... и тако, из свега произилази да је ноле и спортска дружина оно најбоље што имамо. докле

то буде тако, вест о томе да је држава преузела Челичану за један долар, биће скрајнута у страну, а ја бих баш волео да нам је неко објаснио због чега нам амери уваљују скупо поклоњену им железару за тако мало пара... где је нешто много јефтино, крије се нека велика мућка... живот нас томе научио, а каква је та нова мућка смишљена, сазнаћемо ускоро... неке назнаке се већ указују, и не само у Смедереву, него и око јаТ-а (замислите југословенски аеротранспорт)... и док се добар део Србије занима, због чега горе поменута лепа анђа снима филм са Србима као негативцима, када ми о себи иначе мислимо баш све најбоље, пада ми на памет нешто што ми је одувек, још од клиначких дана, било необично. наиме, у свим партизанским филмовима (а већина је била таква када сам ја био мали) Четници (Срби) су представљани као зликовци и непријатељи, масни, прљави и зли. Тако тада, тако данас, а да ли је све било баш тако и у свакој ситуацији??? Као што су Четници постали стереотипно негативни од 1945. до данас, у нашим филмовима, тако су и Срби у холивудским креацијама то исто, негативци. и то ће трајати дуго, јер нико се не усуђује да сними нешто другачије кадрове... Можда би, баш зато, тема следеће телефонске седнице Владе Србије могла да буде управо та, како да ми сами себи не намећемо омче око врата тврдњама да смо геноцидни народ, а шта друго, ако појединци одавде шаљу сулуде поруке да је Српска настала на Геноциду... То треба санкционисати, јер ко тако шта тврди, нека одговара... То није питање слободе говора и мишљења, не, то је ружење соспстевног народа. Па

нека се Министрима усијају телефони... Српска није настала од неког народа који није живео на тим просторима, већ је настала као резултат Споразума у дејтону и тежње једног народа, који је пре рата био већински, да има, макар контролисану сувереност на делу територије некадашње Босне... уосталом, како су настајале друге државице од бивше нам југославије, да ли је било злочина, масакра, геноцида и чијим главама је пуњено јадовно, јасеновац, глинска црква... Тешка тема, мислим та седница путем телефона, са темом, осуде за истицање неодрживости теза о геноцидности Срба као народа... То би био прави покушај разбијања стереотипа о нама... Како то иначе ради г.ноле, већ годинама... Молитвени доручак код председника Света, некада је било питање режима и опозиције, па сам био некако поносан када су на те „теревенке“, одлазили челници српске опозиције. Међутим, ево већ неколико година, ондашња опозиција је овде власт, а посетиоци доручка су неки чудни ликови, ивица дакик на пример, макар му друштво правили и еx-СПо Министар Срећко од Вера и дијаспоре, Вук од Преокрета драшковић, принц и принцеза... алал вера ономе ко је ово друштво позвао на доручак, само ме интересује да ли су ишли истим авионом и да ли су седели једни до других... Кладио бих се у оба негативна одговора. али, то смо ми... Призивали смо снегове и чудили се како то да је цела Србија окована, осим нас. Личило ми је то на оне дане бомбардовања у пролеће1999.... дозвасмо и снег и то какав. а он, обично нас изненади и нађе неспремне да очистимо оно што би морало да увек функционише... и на овом примеру се види да је и Бели Град, милсим шабац под снегом, у односу на онај Бели Град јадна провинција... Можда то и не би било тако, када би они из престонице на нас гледали као на запад, мада можда баш они мисле да смо запад, па нас зато и тако посматрају... а у Срба, поглед на запад није нешто у моди, како некад, тако и сад... али то је нека друга прича, о њој неки други пут... до тада, лопате у руке... Све Вас волим и поздрављам.

9. фебруар 2012.

лиДер ујеДињениХ региона срБије Млађан Динкић преДставио шаБачкиМ привреДниЦиМа еконоМску платфорМу

Смањење бирократије и укидање непотребних процедура у присуству више од 60 привредника из шапца председник уједињених региона Србије Млађан динкић представио је у петак, 3. фебруара, економску платформу уједињених региона Србије. - За разлику од других странака, ми смо направили економску платформу, коју ћемо дорађивати, на основу сугестија привредника. економска платформа урС- а има три стуба: смањење бирократије и укидање непотребних процедура, пореску реформу и подршку малим и средњим предузећима, и интензивнији и равномеран раз-

Градског одбора уједињених региона Србије шабац немање Пајића, Милутина Стојиновића, регионалног координатора Тима за пољопривреду урС-а и великог броја пољопривредника. - Сам назив програмауједињени за пољоривреду јасно говори да је време да се престане са поделама. Желимо да наставимо са реформама које смо спроводили у периоду од 2004. до 2006. године, када сам била министар пољопривреде. Важна је и константа у пољопривредној политици. у претходном периоду променила су се 3 министра пољопривреде.

у ЛИпОЛИСТу вој саобраћајне инфраструктуре - истакао је динкић. Привредници су позитивно оценили основне смернице економске платформе урС-а и показали интересовање за предложене мере. они су и изнели проблеме са којима се суочавају, као и предлоге на који начин би они, по њиховом мишљењу, могли да се реше. Програм „ уједињени за пољопривреду“, чији је коаутор, ивана дулић Марковић представила је у Липолисту, у присуству председника урС- а Млађана динкића, председника

ипак, пољопрвреда је шанса Србије. Сада тек сваки десети пољопривредник добија субвенције од државе. неопходно је повећати тај проценат - истакла је ивана дулић Марковић. Председник уједињених региона Србије Млађан динкић истакао је како је аграрни буџет био 5 одсто укупног буџета Србије, а сада је само 2,4 процента. - Потребно је да држава уложи већи новац у пољопривреду, који ће паметно инвестирати, тако да што више људи добије одређене субвенције - рекао је динкић.


пОЛИТИКА

9. фебруар 2012.

шаБачки покрет

Велика подршка Прњавораца управни одбор шабачког покрета је 02.02.2012.године одржао састанак у Мачванском Прњавору, коме су присуствовали и чланови месног одбора Мачвански Прњавор. Састанком је председавао председник управног одбора Славиша Костадиновић, а поред осталих присутни су били и одборник дарко радић, као и председник Месног одбора Мачвански Прњавор г-дин Чедомир Живковић. Предочен је досадашњи рад како управног тако и Месног одбора и договорени су циљеви и

планови рада. Г-дин Живковић и г-дин радић су истакли велику подршку Прњавораца шабачком покрету, као и све већи

број чланова и симпатизера. Скупу су присуствовали и повереник и чланови шабачког покрета из Липолиста и договорено је формирање Месног одбора Липолист у што краћем року. шаБаЧКи ПоКреТ ће и даље наставити са промовисањем програма друштвено економског развоја шапца, као и са својим редовним активностима. Због јако ниских температура и уштеде енергије канцеларија шабачког покрета која се налази у Господар јевремовој бр.20, неће радити до 16. фебруара.

Ни мање странке ни већих криминилаца и лажова - обмана више од 4,5 милиона грађана републике Србије којима су обећане деонице у висини од 1.000.00 еура. изјава Млађана динкића да је свесно обмануо грађане Србије да би победио Борис Тадић на изборима за председника потврђује ове наводе и представља невиђено лицемерство од којег би се постидео и барон Минхаузен. Све време учешћа у власти странка ткзв. „експерата“ је била у трезору или где год се осећао мирис новца. Последице њихове погрешне – катастрофалне политике се највише осећају у здравству коју је пуних 10 година водио њихов „експерт“ др Томица Милосављевић. у већини здравствених установа у Србији директори су из Г 17 + = урС-а. Предходни састав уо оБ у шапцу је такође био из редова „експерата“. За њихов рад су везане милионске малверзације које ни до дана данашњег нису процесуиране. Садашње руководство оБ у шапцу такође долази из редова „експертске“ странке Г 17 + = урС, што је за рубрику „веровали или не“. што се тиче упоришта Г 17 + = урС у бирачком телу наше општине, заступљени су са „великим бројем одборника“ у локалном парламенту, а има их 4 ( четири ) ушли су у парламент града шапца захваљујући демократској странци, у три пута понављаним изборима.

5

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

на инцијативу МЗ Мајур, на челу са њеним председником Михаилом радиновићем, 29 јанура одржан је састанак мештана улице цара Лазара у Мајуру, на којем је било присутно око 100 људи. наиме, мештани ове улице су незадовољни јер им је већ три године улица раскопана и ван функције, због изградње водоводне и канализационе мреже. То је једна од најпрометнијих улица у том приградском насељу, а кретање њоме је веома отежано. По важећем уговору обавеза водовода је да врати све у првобитно стање. Људима који су платили целокупан износ још нису прикључени на канализациону мрежу. Закључено је да је месна заједница спремна да помогне, али нажалост ништа није под њеном ингеренцијом, већ под јКП Водовод шабац. Грађани су поставили питање - да ли се они на овај начин кажњавају, од стране градоначелника, што су хтели промене и боље сутра у њиховој месној заједници! Тражимо одговорност од директора водовода и градоначелника шапца за хитно решавање проблема становника улице цара Лазара у Мајуру. МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА МАЈУР

ГРУПА ГРАЂАНА „ЗА НАШ ШАБАЦ“

конференЦија За новинаре срс

општински одбор СрС у шапцу је политичка организација и огранак највеће, тренутно, опозиционе странке у Србији коју предводи проф. др Војислав шешељ. Српска радикална странка се искључиво бави политиком живота тј. политиком преживљавања грађана шапца а и свих грађана Србије.у нашој политици нема лицемерја, нема дволичности. наши ставови и идеологија су јасни и заснивају се на православљу, родољубљу, правди и истини. Политика СрС никада неможе да буде застарела, политика може бити само права или погрешна. Последњих 12 година сведоци смо погрешне и катасрофалне економске политике у Србији, а посебан печат овакве политике дала је једна минорна странка тзв. Г 17 + = урС. на челу те странке је вечити асистент Млађан динкић. ни мање странке нити већих криминилаца и лажова. Подсетићемо грађане на неке од њихових криминалних радњи и обмана грађана Србије: - упад у народну банку 2000 год; - нађене 3,5 милијарди долара на Кипру, а и даље их нема; - Приватизација свих шећерана у Србији; - уништавање домаћег банкарства;

www. podrinske.com

Захваљујући том „великом броју“, „експерти“ дрмају оБ у шапцу, јП „Водовод“, предшколском установом „наше дете“, националном службом за запошљавање и „регионалним заводом за заштиту јавног здравља“ у шапцу. до душе истине ради у сукобу су са својим менторима из дС око „националне службе за запошљавање“, а шушка се да директор „Завода за јавно здравље“ има аспирације и да је бацио око на функцију градоначелника града шапца. Челник Градског одбора Г 17 + = урС, немања Пајић је своје ухлебљење нашао у „Hemofarm D.O.O. Šabac“ као запослен у Вршцу са радним местом у шапцу, као стручни сарадник и ако претходно није био запослен и нема радног искуства. невероватно је да од великог броја отпуштених радника некадашње „ Зорке“ нико није био довољно добар као предходно поменути. Захваљујућу демократској странци која „негује гује у својим недрима“ појавила се још једна експертско – издајничка странка, Српска напредна странка која у свом назови програму тврди да све може да уради још брже али мало другачије. Општински одбор СРС Шабац Председник Јован Лазић

(извод из програма)

ЗА НАЈЛЕПШЕ – ФАТАЛНЕ ШАПЧАНКЕ

шапчанке су одувек биле фаталне и освајале су срца официра, доктора, научника, глумаца, боема али су и пилоти са авионима падали опчињени њиховом лепотом. шапчанке су прелепе жене и као такве опеване у многим песмама од цицварића до данашњих дана. Као да смо заборавили на њих и њихове потребе јер статистички подаци о рођеним бебама тих мајки нису оптимистични, чак делују поражавајуће. наталитет у нашем граду је опао. Зато тражимо да наш град, по угледу на друге градове у Србији, обезбеди 100% примања за трудничко и породиљско боловање свим нашим будућим мајкама. Желимо да наш град омогући једнократну помоћ и за друго дете а желимо и да сва деца у школи до 4-ог разреда добију бесплатну ужину. Позивамо све жене које имају слична размишљања да нас контактирају како би се прикључиле „МаТици Жена“ Групе грађана „За наш шабац“, пошто су жене основна матица друштва и покретачка снага са огромним значајем.

ДЕЦА И СПОРТ

на основу истраживања моторичких способности деце предшколског и раног школског узраста у нашем граду, и на основу истраживања Мр душка Симића у оквиру савета „деца и СПорТ“ Групе грађана „За наш шабац“ резултати до којих смо дошли су аламрантни и

указују да деца имају проблема како са општим тако и са специфичним моторичким способностима. Како је један час који се изводи у предшколским установама недовољан за поправак моторичких способности деце тог узраста, а како и немају одговарајуће просторне услове, опрему и реквизите, са малим улагањима може се извршити набавка реквизита и опреме, као и увођење више вежбања уз квалитетан стручни надзор и сарадњу са спортским клубовима у граду. одмах по завршетку градског базена таквој деци се мора обезбедити бесплатно коришћење базена под стручним надзором.

ДОНАЦИЈЕ

Залажемо се за стимулативну помоћ младима који желе да се баве одређеним делатностима везаним за пољопривреду са посебним освртом на гране које су оријентисане ка извозу као пчеларство, тако да се младим пчеларима додели до 10 кошница, лекови за пчеларство и проширити сарадњу са воћарима чиме се стимулише сађење садница дрена, кестена, софоре и еводије као једне врсте заједничке помоћи, а посебно стимулисати воћаре у давању бесплатних садница , и омогућути им повољне бескаматне кредите уз гаранцију града шапца. Седиште: Шабац, Стојана Новаковића 25, тел. 015/350-700 и моб. 062/390-922 e-mail: zanassabac@gmail.com

ЗАЈЕДНО ЗА БОЉЕ СУТРА! Група грађана „За наш Шабац“


пОЛИТИКА конференЦија За новинаре срс оДржана 7.феБруар 2012 www. podrinske.com

9. фебруар 2012.

Да се Шапчанима врати фабирка белих лимова на редовној конференцији за штампу Српске радикалне странке говорило се куповини смедеревске фабрике „Сартид“ али и о лошој приватизацији у шапцу. Присутнима се прво обратила Зденка Филиповић, потпредседник оо СрС шабац и одборник у СГ шапца која је, измеђуосталог, рекла: ово време нас је омело али не и изненадило за разлику од локалне власти ми нисмо изненађени снегом у фебруару. Са скупштинске говорнице често сам давала конструктивне предлоге градским властима па ћу и данас. Пошто је уведенa ванредна ситуација у целој држави а ми имамо штаб за ванредне ситуације, који надам се има план за ову ситуацију, дајем предлог да се један већи број оних који се налазе на бироу за запошљавање позове да учествују у акцији расчишћавања снега са улица јер град не изгледа баш сјајно и наравно уз надокнаду. Захтевамо од штаба за ванредне ситуације и извештај о тренутној ситуацији. За велики број незапослених који се налазе на евиденцији бироа за запошљавање је великим делом крива и локална самоуправа због лоше спроведене приватизације. Петар Павић – члан оо СрС у шапцу говорио је о приватизацији аСдП „7 јули“: у општини шабац као на нивоу целе Србије лоша приватизација је узела свој данак. један од таквих примера је аСдП „7 јули“. Вредност друштвеног капитала који се продаје је процењена на 189 милиона 528 хиљада. Први купац овог предузећа био је Миле јеровић из Карађорђева који je путем јавне аукције откупио друшвени капитал у вредности 45 милиона 428 хиљада, требао је ова средства да уплати у 6 месечних рата на рачун агнције за приватизацију. он ове обавезе по уговору није извршио и ако му је агенција продужавала рок. После овога уговор са поменутим је раскинут. Капитал који је откупљен је отишао по раскиду уговора у акцијски фонд, по препоруци фонда одређен је привремени заступник једног дела запослених, да напоменемо да смо се обраћали и локалној самоуправи да нам пруже адекватну помоћ, одбијени смо. док је власник био Миле јерковић он је отуђио 40 возних

јединица предузећа као отпадно гвожђе, по цени од 7 динара за килограм, предузећу „Валко“ из Бачке Тополе али средства од те трансакције и до дана данашњег нису уплаћена на рачун „а.д.С.П „7 јули“ шабац. Синдикат запослених а.С.д.П „7 јули“ шабац је искористио сва правна средства како би запослени у овом предузећу остварили своја права на нивоу Србије, пошто није било

продаје и препродаје предузећа за шта су они једино и способни, можда би смо могли и да поверујемо у добре намере. Лаковерни грађани, ових дана засути су информацијама о добрим потезима Владе Србије, инвеститорима из италије и украјине, немачке тобоже, заинтересованим да производе челик у Србији. Сумњамо да ће ово изаћи на добро, а искуство нам каже да се „халабука“ у ме-

ефекта били смо принуђени да се обратимо и међународном Суду правде у Стразбуру чији одговор очекујемо. ово је само делић од веома лоше спроведене приватизације у општини шабац где локална самоуправа није показала ни мало добре воље да помогне у решавању овог проблема, једино што су урадили то је да им је конто на рачуну увећан по сваком приватизованом предузећу у висини од 10% а са друге стране велики део грађана општине шабац је на ивици сиромаштва. Мр Србољуб Живановић председник окружног одбора СрС и народни посланик изнео је своје виђење о куповини смедеревског „Сартида“за 1 долар: Тема која је толико заокупила власт и тобожњу њену бригу за раднике да не остану без посла а и за грађане Смедерева натерали је да купе Сартид за 1 долар и да ненаправе привредни колапс. Српска радикална странка је прва предлагала да држава преузме „Сартид“, јер је било потпуно бесмислено да држава Србија субвенционише америку која из Србија извлачи профит и уједно наноси штету домаћој привреди. Владајућа коалиција на челу са дС, је за 1 долар купила је од „ју – еС Стила“ смедревску железару, коју им је буквално поклонила 2003. године. да већ нисмо на делу гледали српске политичаре и тајкуне на пословима куповине,

дијима, готово увек користи да би се скренула пажњу са закулисних радњи. „Сартид“ је последњи велики систем у Србији и само је питање када ће се и он урушити, ако се овако настави. а свака власт која иоле жели добро свом народу, вратила би га грађанима, који су га својим рукама подизали. у том великом систему налази се и шабачка фабрика „Бели лимови“, грађена почетком осамдесетих година преко леђа „Зоркиних“ радника. Тада је инсталирана најмодернија енглеска технологија са капацитетима од 120.000 тона лима годишње, а постројења су коштала невероватних 150 милиона долара. Млађе генерације морам да подсетим да је ова фабрика из система шабачког холдинга, у руке „Сартида“ предата без динара и са некаквим договором �� преузимању дугова и обезбеђењем сировина за рад. угови нису постојали! Сировине никад нису стигле! догодило се само то да се окористсило неколицина директора „Зорке“ који су добили станове од „Сартида. Ми срспси радикали захтевамо да шапчанима буде враћена фабирка белих лимова и да се уместо америчке злочиначке заставе вијори заставаСрбије! уколико се већ заклињете у некакву децентрализацију, онда треба да вам буде јасно да политичке децентрализације не може бити без економске!

Читав комплекс некадашњег хемијског гиганта Холдинг компаније „Зорка“ опустео је. од прве до последње капије, где је некада било запослено 8.000 људи. Када су демократе на крилима промена 2000. године, још увек су радили „обојена металургија“, „Минерална ђубрива“, „Заштита биља“, фабрика за производњу керамичких плочица, „еструдирана амбалажа“, „Зорка_-опрема“, фабрика лекова била је најбоља у региону... Све сте урушили, раднике разјурили, а од Ваше правде они су стигли и до Стразбура. индустријска зона „Зорке“ је замрла, па сада на некој дургој пољани поред Саве правите нову зону од 600 хектара. Градите инфраструктуру вредну 10 милиона евра, гађате се милионима и стотинама хектара, страним инвеститорима који су само ваша машта. у суштини, ви се бавите послом због којег ће те после избора, заврштии иза решетака. Застаните и уразумите се док небуде било касно јер ће народ бити неумољив, али мислим да је касно и ви треба ваше ново станиште да започнете у Сремској Митровици где је и регионална депонија. Потсећам да су од градње 1983. до кризе 1993. „Бели лимови“ у систему Холдинг компаније „Зорке“, произвели 350.000 тона лима, што је тада било мало, али се правдало да се фабрика тех захуктала. највећа производња забележена је 1987. године – 81.000 тона. распад

југославије, међународна изолација и прелазак под окриље „Сартида“ завршио се за „Лимове“ са укупном производњом од тек 28.000 тона. Последња година у оквиру националног концерна црне металургије (2001), била је катастрофална – са линија је сишло само 743 тоне белог лима. Српска радикална странка захтева да сви они који су учествовали у овој криминалној приватизаицји буду похапшени: Зоран Живковић, александар Влаховић, Горан Питић, Божидар Ђелић и највећи криминалац, потпредседник прве владе за економска питања са спољном светом Мирољуб Лабус. демократска странка је довела грађане на тај ниво, уместо да раде на социјалну помоћ и као никада до сада на највећи број корисника народне кухиње, док 10% они који су били вође петооктобарској револуцији, заједно са генералним директорима великих предузећа који су постали власници фабрика криминалном приватизацијом, који су опрали паре и постали власници Србије, а може се рећи и власници живота грађана у Србији. Трећег фебруара председник урС-а, Млађан динкић који је Србију завио у црно, наводно је окупио 150 привредника а у ствари је било присутно 2-3 и то оних који су отели предузећа уз помоћ полиције и тадашње локалне власти а остало су били чланови и симпатизери поменуте странке.

шАбАц НА -10

Бајковита фонтана

у градском парку, у овим снежним и леденим временима, фонтана која краси овај део града, поприма бајковита и визуелно надреална својства. иако су градски оци захтевали да се она због хладноће и евентуалних пуцања цеви затвори, фирма „Vuxa 10“ која је задужена за одржавање фонтане на своју одговорност ју је оставила у функцији. Челници овог шабачког предузећа дневно око пет сати проводе око фонтане, контролишући њен рад са намером да она ради током целе зиме. Такође, ова фирма је преузела на себе одговорност да све евентуалне штете настале од хладноће надокнаде истога тренутка. Такође треба нагласити да фонтана у великом парку је комплетно урађена и сервисирана од људи из фирме „Vuxa 10“. дакле, уживајте без бриге!


КАЈАК репреЗентаЦија на припреМаМа у анталији

www. podrinske.com

9. фебруар 2012.

7

МлаДа репреЗентаЦија срБије на припреМаМа у котору

Завеслаји за Португал Млада репрезентација Србије налази се на веслачким припремама у Котору. реч је о првим овогодишњим припрема млађих кајакашких селекција које финансира КСС, а организују се ове зиме. Под стручном палицом селектора Мирослава родића на припреме су отишли: јуниорке Сандра Половина

чЕТВЕрАц - МНОгИ Су ИМ ВИДЕЛИ ЛЕЂА

ћин Португал, ништа се не препушта случају. имајући у виду постигнуте прошлосезонске резултате и остварена финала, у

Припреме теку по плану Кајакашка репрезентација Србије налази се на веслачким припремама у анталији. Први пут се десило да су сви репрезентативци на окупу. експедиција Србије броји 15 такмичара и 3 тренера. Припреме су огранизоване од стране оКС. репрезентативци имају одличне услове за тренинг на реци аксу и новоизграђеном КК анталија које им је омогућио менаџер ахмет цинар. Мушки олимпијски четверац већ другу годину одлази на ову дестинацију. дамама је ово први пут. олимпијски четверац у саставу александар алексић, ервин Холперт, дејан Терзић и Миленко Зорић, и олимпијски кандидати дејан Пајић и душко Станојевић са тренером Мирославом алексићем и његовим помоћником Сашом радмановићем и олимпијским кандидатом у спринту Марком но-

током зиме. имамо све услове за добар тренинг, почев од доброг смештаја и исхране до љубазних домаћина, у локалном кајак клубу, који нам дају њихове просторије на коришћење. у анталији наши кајакаши ће остати до 19. фебруара. После тога једну недељу ће провести у шапцу, а затим поново у анталију још 3 седмице. - Да ли Олимпијски комитет помаже наше кајакаше? - олимпијси комитет је доста помогао целу нашу кајакашку репрезентацију, укључујући наравно и наше такмичаре, четверац који је обезбедио олимпијску визу и двосед, који то тек треба да уради. Њихове припреме су покривене средствима олимпијског комитета и то је најважнија ставка у нашем буџету. Такође су издвојена средства за одласке на такмичења, доктора, психолога, суплемен-

- Очекивања? - Прво желим да се и двосед Станојевић-Пајић квалификује за Лондон. Њих очекује квалификациона трка средином маја у Пољској, Познању, на стази на којој су 2010. узели медаљу на 500 м, а на олимпијској дисциплина 1.000 м освојили 4. место. Пошто нас за Познањ до сада вежу само лепе успомене, надам се да ће се та традиција наставити и да ће се они квалификовати за Лондон. у лондону очекујем да ће се оба наша чамца борити за олимпијска одличја. - Како коментаришете шабачке спортисте у светлу бројних пласмана на ОИ? - Сматрам да је то свакако велики, незапамћен резултат до сада. Посебну тежину том успеху даје чињеница да су то урадили спортисти из различитих

урОш МИТЈЕВ стручном штабу су уверени да ће ове године у Монтемору о

ДрАгАН КОВАчЕВИћ (Вал), Милана Тркља (Забрежје), јуниори: Борислав Лазић, Петар Милковић (Вал), Симо Болтић, Марко драгосављевић (Синтелон) и Драган Ковачевић (Зорка) и млађи сениори: Урош Митјев, Немања Рајиновић (Зорка), Владимир Торубаров (Војводина), драган Ханчовски (Вал), александар анђелковић (Земун). десет момака и две девојке чине окосницу наше јуниорске и млађесениорске репрезентације. С обзиром да их ове сезоне чека наступ на континенталном шампионату чији је дома-

НЕМАњА рАЈИНОВИћ Вељу млади репрезенативци Србије бити и главни кандидати за одличја.

Снег спречио повратак

МИрОСЛАВ И АЛЕКСАНДАр АЛЕКСИћ ваковићем остаће у Турској до 19. фебруара. о томе како теку припреме али и о очекивањима наших веслача разговарали смо са тренером репрезентације Србије Мирославом алексићем: - Како теку припреме наших олимпијаца? -наши кајакаши су тренутно на припремама у Турској у анталији. Прошле године смо такође тамо имали припреме

пАЈИћ - СТАНОЈЕВИћ

тацију... олимпијски комитет је препознао потенцијал који има наш спорт и зато су почели озбиљно да нас помажу. - Како сте задовољни досадашњим током припрема? - до сада је урађено све што је планирано, а контролна тестирања су показала да су у бољој форми у односу на исти период прошле године. Могу рећи да сам презадовољан са оним што смо до сада урадили.

спортова, а још неки имају квалификације и могуће је да ће се број наших олимпијаца знатно увећати. Зато сам увек инсистирао на томе да се вреднују резултати клубова који раде и напредују и да је важно поставити јасне критеријуме за финансирање спортских колектива у нашем граду на сличан начин како је то урадило Министарство спорта и оКС на националном нивоу. Х.К.

Млада репрезентација Србије требало је из Котора да се врати у петак вече. Међутим, селектор Мирослав родић и такмичари Сандра Половина, Милана Тркља, Борислав Лазић, Петар Милковић, Симо Болтић, Марко драгосављевић, Драган Ковачевић, Урош Митјев, Немања Рајиновић, Владимир Торубаров, драган Ханчовски и александар анђелковић после десетодевног боравка на црногорском приморју, при повратку, остали су завејани у Гацком. - Велик снег и непроходни путеви омели су нас у плановима при повратку. Били смо принуђени да се сместимо у хотел у Гацком. Чим временске прилике то дозволе, а пре свега престану падавине и рашчисте се коловози, настављамо пут. Ситуација је најгора на Чемерну - рапортирао је селектор Мирослав родић. После два дана проведена у Гацком ова кајакашка експедиција успела је да се врати у Котор и тако, не планирано, продужи припреме за још једну недељу. ако временске прилике дозволе њихов повратак се очекује у петак.


СпОрТ

www. podrinske.com

9. фебруар 2012.

ТЕКВОНДО

лични став: слоБоДан кашиковић

Земља спортских снова Сви прави и искрени љубитељи спорта у Србији имали су у последњих месец дана прилику да уживају и диве се успесима које су представници наше земље бележили на великој сцени. недеља, 29. јануар почела је још једним успехом светског краља белог спорта, новака Ђоковића, који је након маратонског меча успео да савлада рафаела надала, и јасно стави до знања и надменом шпанцу, али и свима осталима да нема намеру да препусти трон и позицију број 1 на светској ранг листи никоме, сем можда, евентуално, ако му досади да гледа са врха своје пшратиоце, па одлучи да се повуче из активног бављења спортом. Само што је „ноле национале“ завршио свој аустралијски поход на одбрану трона, у ајндховену је почео окршај у базену, у ком су представници дојучерашња „два ока у глави“ кренули у жестоки окршај за европски метал жуте боје. Такорећи, дојучерашњи репрезентативни саиграчи, подељени у две екипе, давали су све од себе

биљно организован ватерполо клуб. уствари, два, али тај други је направљен и створен да би кандидати за шири списак репрезентације који су у Србији имали где да раде и тренирају. док се славље поводом нове круне у европском ватерполу још увек није честито ни стишало и смирило, у највећој спортској дворани у Србији кренуо је финални меч европског првенства за рукометаше. имена ривала, данска и домаћин Србија, још и пре почетка сусрета наговештавали су врхунску спортску представу, а сви који су те хладне јануарске вечери дошли на нови Београд присуствовали су једном заиста истинском, и финала првенства старог континента достојном спектаклу. на крају, победа и директан пласман у Лондон заслужено су припали данцима, који су у том тренутку имали више енергије и победничког менталитета, док је Србија освојила свој први трофеј у рукомету на великим такмичењима, и након 11 година паузе, ако рачунамо СП одржано 2001. го-

Новак најбољи на свету Свечаном церемонијом у лондонском централ холу у Вестминстеру отклоњена је и последња дилема - новак Ђоковић најбољи је спортиста планете у 2011. години! Српски тенисер добитник је престижне "Лауреус награде", изабран од стране већа које чини чак 47 спортских легенди. не би ли стигли до трона, који је имао далеко већи значај за репрезентативце најмлађе европске државе, јер би им аутоматски донео и пласман на олимпијске игре у Лондону у јулу и августу ове године. на крају, испоставило се да заиста бој не бије свијетло оружје, јер су до победе стигли представници државе у којој се сви базени подесни за бављење ватерполом могу на прсте једне руке избројати, и која, да апсурд буде већи, има само један оз-

дине када смо били у заједници са црном Гором, успела да се попне на победничко постоље, па ће захваљујући овом резултату, током прве половине маја на квалификационом турниру у шпанији покушати да стигне до прве или друге позиције, која води на највећу спортску смотру у свету у 2012. години. Тамо ће ривали Србији бити, поред домаћина шпаније још Пољска и алжир, а селектор Србије, један од најбољих пивотмена света свих времена, наш шап-

чанин Веселин Вуковић, имаће прилику да стигне до учешћа на такмичењу на ком је пре 28 година, у Лос анђелесу, као играч дотакао звезде. Квалификације за учешће на олимпијади очекује и обе одбојкашке репрезентације Србије, женску и мушку, али, имајући у виду да смо у обе конкуренције званични прваци континента, ту не би требало да буде проблема око спортске визе за наступ на ои, а оно што би могло бити занимљиво јесте и чињеница да је актуелни селектор мушке репрезентације игор Колаковић шабачки зет, а и у конкуренцији дама могли бисмо да се подичимо чињеницом да је једна од најбољих, а свакако и најлепших одбојкашица Србије, вероватно наша будућа суграђанка... Поред тога, учешће на олимпијади већ су изборили и спортисти у појединачној конкуренцији, а нама, шапчанима, свакако огроман понос и част представља и чињеница да ће у колони која буде прошетала Вемблијем на отварању игара, бити и шапчани, односно такмичари који наступају за шабачке спортске колективе. учешће на олимпијади још раније изборио је репрезентативни четверац у кајаку на 500 метара, у ком су чак тројица чланови КК „Зорка Колор“, млади александар алексић, и његови клупски другови дејан Терзић и ервин Холперт, уз Миленка Зорића из Бачке Паланке. имајући у виду да у овом спорту о коначном пласману неретко одлучују делићи секунде, такорећи завеслаји, није немогуће очекивати и да се на победничком постољу нађу управо ови момци. на европским квалификацијама у теквондоу, визу за учешће на оломпијади успела је да избори и шапчанка драгана Гладовић, која је убедљиво надвисила све своје ривалке и конкуренткиње, изненадивши и демантујући све оне који су сумњичаво вртели главом и нису веровали у њене могућности. Своју шансу да се изборе за учешће на ои имају још неке такмичарке и такмичари из шапца. остаје нам да се надамо да ће тако заиста и бити, а онда ако тамо успеју да остваре и вредне резултате, па чак и освоје медаље, да им приредимо дочек на Тргу какав и заслужују они најуспешнији, најупорнији, најистрајнији... они, најбољи.

Драгана досањала олимпијски сан на квалификацином турниру у руском граду Казању. драгана Гладовић 19-есто годишња чланица текводно клуба Летњиковац, изборила је визу за учешђе на олимпијаким играма које ће овог лета бити одржане у Лондону. драгана је у конкурицији 19-такмичарки из европе у категорији 57 килограма била убедљиво најбоља, а ово је била и најача категорија на турниру, практично сам врх европског теквондоа. на путу до олимписјке визе драгана је савладала европску и светску шампионку Веронику Калабрезе из италије, затим преставнице руминије и француске, да би у финалу била успешнија и од

израелке Батер Тагел - првог носиоца турнира. овим успехом драгана се изборила да на отварању олимпискиих игара буде у колони Српских спортиста иза новака Ђоковићна најбљег спортисте света у 2011. години. Већ и сам пласаман на ои, представља изузетан успех па драгана може мирно да чека почетак такмичења на олимпијади, знајући да се од ње не очекује медаља по сваку цену. ипак уколико се укаже прилика за тако нешто драгана је сигурно неће испусти, пошто је већ и на кваликфикационом турниру показала да може успешно да парира најбољим светским такмичаркама у својој категорији. С.Кашиковић


СпОрТ

9. фебруар 2012.

www. podrinske.com

9

фуДбАЛ                                                                  фуДбАЛ                                                                                                                                   

Живковић друго појачање Шабачка деца у белом свету немања Видаковић, фудбалер који је поникао у петлићима и пиоинирима шабачке Мачве, пре десетак дана потписао је професионални уговор за ф.К. „раван – Баку“ из азербејџана. одмах по потписивању уговора немања са својим новим клубом

лази у најјачу лигу румуније у клуб ф.К.“Пандури“. у румунији проводи четири године играјући за неколико њихових клубова у тамошњој најјачој лиги где је постигао пуно голова са позиције нападача – шпица.

нута пред крај утакмице. немања и „Борац“ су тако ушли у историју клупског фудбала БиХ, јер је то прва победа „Борца“ на међународној сцени. у досадашњој каријери немања Видаковић је одиграо преко 150 мечева и постигао 89 голова за своје клубове, а такође је одиграо и неколико утакмица за кадетску репрезентацију Србије. на крају поставља се питање, зашто немања и њему слични нису, као шабачка деца, има ли места у првом тиму шабачке „Мачве“?! Х.К.

шабац, 1. фебруара. фудбалери Мачве увелико се припремају за наставак сезоне, и борбу за освајање првог места на крају првенства, које би им омогућило да се након неколико година поново врате у други ранг такмичења. Мачву је већ на почетку ове паузе напустио одлични центарфор ненад Гаврић, који играчку каријеру наставља у напретку из Крушевца, а током претходних дана у родну Бајину Башту вратио се и дејан Тарбић. искусни голман Марко Петровић у другом делу првенства биће уступљен локалном нижелигашкокм клубу Борац, са којим Мачва има изузетно добру и коректну сарадњу. редове Мачве већ је поjачао одлични играч

везног реда, драган Вукмир, који је пре доласка у шабац наступао за ЧСК из Челарева, а пре пар дана у редове шабачког српсколигаша стигао је и играч везног реда, 21-годишњи Борисав Живковић, који је током јесење полусезоне играо за екипу фК „Хајдук Станко“ из црне Баре. у плану је да у наредних неколико дана у табор шабачког српсколигаша пристигну још један или два фудбалера који играју на позицији нападача. управа, стручни штаб, као и бројни навијачи Мачве верују да ће на крају првенствене трке Мачва освојити прво место, и испунити жеље свих љубитеља фудбала у шапцу и околини. Слободан Кашиковић

КОњИчКИ СпОрТ                                                                                            

је отишао на припреме за наставак фудбалске сезоне у азербејџану. Каријера овога шапчанина је врло богата. иако има само 26 година, играо је за „Милиционар“ и њихову кадетску екипу, а 2000.-те године је отишао у ф.К. “Железник“ за кога је наступао у омладинској фудбалској лиги Србије. убрзо потом немања се сели у ф.К.“дорћол“, а одатле због добрих игара прелази у ф.К. “обилић“. немања је врло брзо запао за око фудбалским менаџерима и већ са 18 година од-

наш немања постао је тражен фудбалер, Словачка, дунајска Среда га ангажује, међутим понуда из „ Борца“ Бања Лука није могла да се одбије и са њима постаје првак БиХ, а такође и постаје финалиста купа те земље. немања и „Борац“ су играли и квалификације за лигу шампиона и у тој утакмици немања доживљава своје звездане тренутке. фудбалски клуб „Макаби“ је био противник Бањалучанима, а творац историјске победе био је баш немања са победоносним голом неколико ми-

Награде најуспешнијим коњарима у Мачви удружење коњара из Мачве, и Коњички клуб „Мандача“, из Глушаца, вечерас, са почетком двадесет сати, у рибарима у ресторану „Палма“ организује годишњу свечаност, на којој ће бити уручене награде за насјуспешније одгајиваче, тренере и џокеје. награде и признања биће уручене за постигнуте успехе на свим хиподромима у Србији, али за резултате које су галопери из Мачве, постигли и ван граница наше земље. награде ће бити уручене за најбоља двогода, трогода и старија грла. - По први пут, награђени, као посебна категорија биће галопери који су се такмичили упрегнути у сулке на хиподромима у Богатићу и шапцу, нагласио је за „Подринске“, Владан росић, председник клуба из села са највише галопера у Мачви. - Трке, где се такмиче чистокрвни коњи, упрегнути у сулке посебна је атракција која путем видео записа оде у свет многе мачвански галопери изненађују добрим резултатима које постижу у сулкама, та такмичења, на сваком тркачком дану привуку велику пажњу посетилаца из Мачве, рекао је на крају Љубинко јевтић, званични коментатор трка на култном састајалишту Мачвана у Богатићу. Б.П

АТЛЕТИКА                                                        

Злато на снегу

шАХ                                                                                                                                      зи у Кошутњаку, одржан је 45. Ме- метара била је убедљива и

Бегуш тријумфовао шабац, 29. јануара 2012. у просторијама шабачког шах клуба, одржан је традиционалви, 12. по реду брзопотезни Светосавски турнир у шаху, у 13

кола, и уз темпо од 5 минута по играчу. на овогодишњем турниру наступило је 52 шахиста из Београда, Лознице, новог Сада, руме, Сремске Митровице, обреновца, Владимираца и шап-

ца, а победу у свеукупном пласману остварио је драшко Бегуш, фиде мајстор из шапца, који је сакупио 9,5 поена. исти учинак као и Бегуш, али слабији учинак по Бухолц критеријуму остварили су небојша Миловановић, другокатегорник из шапца и Миодраг Љубинковић, фиде мајстор из Лознице. у конкуренцији ветерана најбољи је био Слободан новаковић, фиде мајстор из Ваљева, који је сакупио 7 поена. најмлађи учесник био је дванаестогогодишњи иван Марјановић, ученик ош „ната јеличић“ из шапца, а најстарији мајсторски кандидат и почасни фиде мајстор Божидар Кићовић, дописник београдског дСЛ „Спорт“ из Лознице. организатор турнира био је шабачки шах клуб, а покровитељ градска управа шапца. С. Кашиковић

у недељу, у Београду, на ста-

њем такмичењу у трци, на 1.000

ђународни „Бели крос“. уз такмучаре из Србије, учествовали су и атлетичари из десет земаља европе. атлетичари клуба „Темпо“, из шапца, на тој Међународниј приредби, на почетку сезоне, постигли су запажене резултате, као и прошле године. Млада атлетичарка - Мина Гајић, у првом јачем овогодиш-

освијила је златну медаљу. Такмичари „Темпа“, постигли су одличне резултате и у Ваљеву, на осмој Светосавској трци. освојена су три злата. најсјајније трофеје у шабац, донели су Бојана Мирковић, ана Гајић и огњен Мијаиловић. Б.П.


2

рЕКЛАМЕ

www. podrinske.com

06 4/8 84 -09 -27

НОВО! НОВО! НОВО! НОВО! проф. др Бранко Станков СТРАБОЛОГ (дечја разрокост)

015/355-001

9. фебруар 2012.


рЕгИОН

9. фебруар 2012.

www. podrinske.com

2

Показали некадашње обичаје Азбуковице ЉУБОВИЈА – у веома лепом етно селу Врхпоље на дрини код Љубовије певачке и играчке групе, удружења жена и кулинари показали су како се некад у азбуковици живело. обичаји и традиција овог краја приказани су многобројним посетиоцима у песми, игри, рукотворинама и храни. у препуној

сали ресторана „Хајдучки рај“ најпре су чланови Куд „азбуковица“ извели сплет игара из овог краја. на некадашње певање по прелима и игранкама су подсетиле чланице женске певачке групе „Соколице“ и мушке из села Става код Ваљева. о љубави у азбуковици говорио је млади песник Милан

МушКА пЕВАчКА групА

Ђорђић, а душу свих је разгалио првак европе у свирању хармонике Милош Савић из Ваљева. Љубовијско удружење жена „Вила“ је приказало своје ручне радове и старе колаче са медом, орасима, сувим шљивама. Своје кулинарско умеће показао и Марко Тријић, млади кувар који је представио и своју, како је рекао прву, књигу, „азбуковачки кувар“. у њему су се нашли стари рецепти азбуковачке кухиње, а многа јела направљена по њима су се нашла и на столу пред посетиоцима ове изузетно занимљиве вечери у етно селу Врхпоље. на овој лепој манифестацији коју је организовала опшинска туристчка организација „Љубовија“, сем посетлаца азбуковачког краја било их је и из сусених градова Ваљева, Малог Зворника, Бајине Баште, Лозници, Крупња и Братунца и Сребренице у републици Српској. Текст и слике: М.Малишић

МАрКО ТрИЈИћ, КуВАр

КуД „АЗбуКОВИцА“

Халапљиве птиЦе праве пустош на јеЗеру ХиДроелектране „Зворник“

оД јаке ХлаДноће осиМ птиЦа страДају и кокошке и јагњаД

Гладни корморани окупирали Дрину

Мраз убија птице

ЉуБоВија – Велика јата птица корморана која су половином децембра прошле године долетела са севера на језеро Хе „Зворник“ и на реку дрину, свакодневно у зворничком језеру и у дрини улове и поједу више од 500 килограма рибе. То је велика количина, па су због

ЉуБоВија – у средњем Подрињу од велке хладноће (протеклих дана било је минус 20 степени) угинуле су, многе птице. - Чим је пао први снег редовно сам хранио, хлебом и пшеницом, врапце, сенице, голубове и косове који су из оближњег шумарка долазили у моје двориште. Када су отпочели јаки мразеви, птице су одједном прстале да долазе по следовање. једног јутра, испод стрехе од чардака у којем се налази кукуруз и пшеница, пронашао сам угинулих 25 врабаца и сеница и осам жутокљуних косова. Тада сам схватио да су птице страдале од превелике хладноће – каже Владан јова-

Љубовије, Бајине Баште и Лознице. Корморан дневно може да поједе 2,5 килограма рибе а за неколико месеци колико буду

чамце и са великм брзином улетали у јата која су била на површини воде. Међутим они се не плаше. немоћни смо да

боравили у средњем току дрине они ће појести више од 700 тона веома квалитетне рибе. рибочувари су покушали корморане са језера да отерају уз помоћ петарди, користил су и

спречимо штету коју нам ове птице праве. Корморан је кажу савршенство природе за лов рибе и нема природних непријатеља. Текст и слика: М.Малишић

Корморани девно улове и поједу више од 500 килограма рибе тога спортски рболовци из Малог Зворника, Љубовије, Лознице и Бајине Баште веома забринути, јер халапљиви корморани ће, ако ускоро не одлете са дрине, у овој реци направити пустош. Потаманити ће рибу. Како је за „Правду“ рекао Предраг Марковић, председник управног одбора Зр „еко – дрина“ д.д.о. Љубовија у Љубовији, рибочувари ове рибарске организације пре неколико дана пребројали су корморане и утврдили да их само на зворничком језеру има више од 1.000, а велики их је број на дрини код

Дрина еврорегија ЉуБоВија – ради заштите реке дрине од загађења, подизања еколошке свести, подстицаја развоја туризма и ефкаснијег коришћења приступних фондова еу и невладиних организација, у етно-селу „Станишић“ код Бјељине у републици Српској је формирано удружење „дрина - еврорегија''. Чланице удружења су општине из Србије и Босне и Херцеговине кроз које дрина протиче и по једна општина из црне Горе и Хрватске. М. Малишић

Угушио се у пожару

ЉуБоВија – у селу узовници код Љубовије, у властитој кући у којој је избио пожар живот је изгубио Максим Птровић, стар 82 године. Максим је живео сам у кући, и како се претпоставља пожар је изазвала цигарета коју је он лежећи у кревету пушио, а потом заспао па је цигарета изазвала пожар у коме се он у соби пуној дима угушио. М. М.

новић, домаћин из бровитог села Селанца. од јаког мраза особито у долини дрине у љубовијској општини страдало је у кокошињцима и око 200 комада пернате живине кокошки, ћурки патки и гуски. - Прошле ноћи од превелике хладноће угинула су ми четири јагњета које су те ноћи овце ојагњиле. имам још 30 оваца које су пред јагњењем па страхујем да се то не понови. а, уколико мразеви потрају ставићу пећ у шталу, ложићу у њој дрва и грејати стадо оваца – вели Милан Тадић, сточар из планинског села Савковића код Љубовије. М.Малишић


22

ЗАбЕЛЕшКЕ

www. podrinske.com

пИшЕ: ВЕЉКО МАрКОВИћ Сви часописи за мушкарце, па и жене нас опседају саветима како постићи лепше, мишићаво тело, које ће бити предмет жеље сваке лепотице у пролазу. ево неколико савета како бисте се боље осећали и имали бољи секс. на подручју сексуалности пуно више користи издржљивост него сирова снага. још веће значење има контрола сопственог тела. Много мишића то не доноси само по себи. Већина људи уопше није свесно свог тела. Појединци га обично постану свесни тек када почне болети или кад се почнемо гојити. Код сексуалности су важна пре свега два склопа један је намењен издржљивости и fitnessu, а други властитом ужитку.

Снажне ноге

ноге носе најснажније мишиће у телу. ипак, најчешће не користимо њихов потенцијал. обзиром и да код ножних мишића тражимо компромис између издржљивости и снаге, препоручујемо вежбе за обоје. Принцип је врло једноставан. Вежбе за снагу су оне где покрећемо мишић под великим оптерећењем краће време, а издржљивост доносе вежбе код којих покрећемо мишиће под мањим оптерећењем с великом фреквенцијом дуже време. Тежина тела, што је носе ноге, за њих је баш право оптерећење ако нисмо екстремно гојазни. Сви спортови који укључују трчање, пливање, скакање (скијање) потпуно су довољни за то да и у кревету можете без проблема издржати дуже време. Снажне ноге су добродошле код стојећих положаја, чучећих (где жена клечи на све четири, а тип иза ње је у мало вишем чучњу) и клечећих. Покушајте да издржа у чучећем положају 5 минута. Покушајте 2 минута. ако вам се ноге тресу већ након 30 секунди, задњи је моменат да се покренете и почнете јачати своје ножне мишиће.

Будите фит и постаните бољи у кревету! Мишићи леђа и стомака Мишићи леђа и стомака увек су 'у пакету', као и остали парови мишића у телу. Сместите се у мисионарски положај, наслоните на руке и почните. Боли, пече након 1 минуте? она седне на вас, лежите на леђима и желите је загрлити, али се не можете дигнути до ње? То ће бити добар показатељ да ваши трбушни мишићи нису на нивоу свог задатка. Код трбушних мишића је једнако тако довољно оптерећење вашег сопственог тела. добри стари трбушњаци су најбоље решење, битни су број понављања и истрајност. Пре свега не очекујте визуална чуда. Вежбе за трбушне мишиће ће ојачати мишиће, но масно ткиво ће остати ако тренинг не комбинујете са аеробним тренингом. Важно је да једнаки број вежби радите и за леђа, што ће вам врло брзо поправити држање и такођер визуално 'поправити' ваш изглед. исто важи и за припаднице лепшег пола.

Контрола над мишићима

ништа не помаже ако сте много јаки, а своју снагу не знате да контролишете. Контролу тела можемо умотати у врло неразумљиве ,,тајне,, концепте, иако је ствар врло једноставна. Контрола започиње с дисањем. Свака физичка активност се сасвим измени ако пазимо на своје дисање. Правило је опет врло једноставно. Када мишић стегнемо удахнемо, када мишић опустимо издахнемо. дисање мора бити дубоко и контролисано, контрола дисања се ослања на препоне. обзиром да препоне нису мишићи, контролишемо их трбушним мишићима. одатле термин 'трбушно дисање'. То пренесите у праксу и за време секса. дубоко контролисано дисање ће вам помоћи да боље контролишете ужитак, а уједно не квари нити не умањује ужитак. Понекад га чак и повећа Потрудите се мало и добићете пуно!

9. фебруар 2012.

прОгрАМ ТВ „АС“

чЕТВрТАК 09.02. 

09:00 БоЖе ПраВде 09.15 СПорТиЋ 11.00 ПоСЛоВни оГЛаСи 11.10 ТраГоМ СрПСКиХ СВеТиЊа 12.05 СТајЛ 13.00 МаЛи оГЛаСи 13.10 Храна и Вино 14.00 ПоСЛоВни оГЛаСи 14.15 КроЗ шаБаЧКа СеЛа 16.01 оКо СВеТа 16.01 МаЛи оГЛаСи 16.15 на Лицу МеСТа 16.35 ПоСЛоВни оГЛаСи 17.35 Медија М 18.00 оКо СВеТа 18.15 на Лицу МеСТа 18.35 ПоСЛоВни оГЛаСи 18.45 ВеЗе 19.15 Храна и Вино 20.00 оКо СВеТа 20.15 на Лицу МеСТа 21.00 КаКо да не ( уживо ) 23.15 на Лицу МеСТа 23.45 ГуЛиВер 01.30 ауТоСПринТ 02.15 ноЋни ПроГраМ (ноћни огласи)

пЕТАК 10.02.  09.00 БоЖе ПраВде 09:15 доКуМенТарни ПроГраМ 11.00 ПоСЛоВни оГЛаСи 11.10 Моје деТе 12.06 ауТоСПринТ 13.05 МаЛи оГЛаСи 13.10 СМеХ ТераПија 14.01 ПоСЛоВни оГЛаСи 14.15 Више од СПорТа 16.00 оКо СВеТа 16.01 МаЛи оГЛаСи 16.15 на Лицу МеСТа 16.30 ПоСЛоВни оГЛаСи 17.00 аТЛаС 18.00 оКо СВеТа 18.15 на Лицу МеСТа 18.30 ПоСЛоВни оГЛаСи 18.40 КроЗ шаБаЧКа СеЛа 19.10 МаЛи оГЛаСи 19.15 Храна и Вино 20.00 оКо СВеТа 20.15 на Лицу МеСТа 21.00 оТВорени СТудио 23.15 на Лицу МеСТа 23.55 КаКо да не (р) 01.15 ТВ даТуМ 01.20 Храна и Вино 03.00 ноЋни ПроГраМ – (ноћни огласи)

СубОТА 11.02.  09.00 БоЖе ПраВде 09.10 Моје деТе 09.40 фан КЛуБ 10.00 СПорТиЋ 11.00 ПоСЛоВни оГЛаСи 11.05 ЗаКони ЗдраВЉа 11.35 уСКијаВаЊе 12.30 ВеЗе

13.00 МаЛи оГЛаСи 13.15 Храна и Вино 14.01 ПоСЛоВни оГЛаСи 14.15 фиЛМСКи СеријаЛ 16.00 оКо СВеТа. 16.01 МаЛи оГЛаСи 16.15 на Лицу МеСТа 16.30 ПоСЛоВни оГЛаСи 17.00 СМеХ ТераПија 17.35 униПроМ неКреТнине 18.15 на Лицу МеСТа 18:35 ПоСЛоВни оГЛаСи 18.45 уСКијаВаЊе 19.10 МаЛи оГЛаСи 19.40 Храна и Вино 20.15 на Лицу МеСТа 20:45 доКуМенТарни ПроГраМ 23:15 на Лицу МеСТа 00:00 фиЛМ 02.05 ноЋни ПроГраМ

НЕДЕЉА 12.02. 09.00 БоЖе ПраВде 09.15 у нашеМ аТару 10:05 КроЗ шаБаЧКа СеЛа 11.00 ПоСЛоВни оГЛаСи 11.10 неСТрПЉиВи СноВи 13.00 МаЛи оГЛаСи 13.10 ГуЛиВер 14.01 ПоСЛоВни оГЛаСи 14.30 недеЉно ПоПодне 16.01 МаЛи оГЛаСи 16.30 КаКо да не (р) 17.55 ПоСЛоВни оГЛаСи 18.30 аКТуеЛна ТеМа 19.00 МаЛи оГЛаСи 20.00 СрБија Коју ВоЛиМ 21.00 СТајЛ 22:00 фиЛМ 23.45 недеЉно ПоПодне (р) 01.10 ТВ ВрТешКа 02.10 ноЋни ПроГраМ

пОНЕДЕЉАК 13.02.  09.00 БоЖе ПраВде 09.15 СуПер СедаМдеСеТе 10.00 неСТрПЉиВи СноВи 11.05 ПоСЛоВни оГЛаСи 12.05 Храна и Вино 13.00 МаЛи оГЛаСи 13.05 ВеЗе 14.00 ПоСЛоВни оГЛаСи 14.15 КроЗ шаБаЧКа СеЛа 16.00 оКо СВеТа 16.01 МаЛи оГЛаСи 16:15 на Лицу МеСТа 16.35 ПоСЛоВни оГЛаСи 17.00 аТЛаС 18.00 оКо СВеТа

18.15 на Лицу МеСТа 18.35 ПоСЛоВни оГЛаСи 18.45 аС СПорТ 19.30 МаЛи оГЛаСи 20.15 на Лицу МеСТа 20:4 ПраВоСЛаВЉе 23.15 на Лицу МеСТа 02.00 ноЋни ПроГраМ (ноћни огласи)

уТОрАК 14.02.  09.00 БоЖе ПраВде. 09.15 СПорТиЋ 11.00 ПоСЛоВни оГЛаСи 12.05 аС СПорТ ® 13.00 МаЛи оГЛаСи 13.10 СТајЛ ® 14.01 ПоСЛоВни оГЛаСи 14.15 ПраВоСЛаВЉе 16.15 на Лицу МеСТа 16.30 ПоСЛоВни оГЛаСи 18.00 оКо СВеТа 18:15 на Лицу МеСТа 18.30 ПоСЛоВни оГЛаСи 18.45 Храна и Вино 19.15 Медија М ПуТоВаЊа 19.35 МаЛи оГЛаСи 20.00 оКо СВеТа 20.15 на Лицу МеСТа 20.45 Ваш ТВ ЛеКар 23.15 на Лицу МеСТA 02.30 ноЋни ПроГраМ (ноћни огласи )

СрЕДА 15.02.   09.00 БоЖе ПраВде 09.15 Храна и Вино 10.00 неСТрПЉиВи СноВи 10.45 фан КЛуБ 11.00 ПоСЛоВни оГЛаСи 11.10 ЗаКони ЗдраВЉа 12.01 Ваш ТВ ЛеКар (р) 13.00 МаЛи оГЛаСи 14.01 ПоСЛоВни оГЛаСи 14.15 КроЗ шаБаЧКа СеЛа 16.00 оКо СВеТа 16.01 МаЛи оГЛаСи 16.15 на Лицу МеСТа 16.35 ПоСЛоВни оГЛаСи 18.00 оКо СВеТа 18.15 на Лицу МеСТа 18.35 ПоСЛоВни оГЛаСи 18.45 оПушТени диКТаТор 19.15 МаЛи оГЛаСи 20.00 оКо СВеТа 20.15 на Лицу МеСТа 20:45 наше СеЛо 23.15 на Лицу МеСТа 02.30 ноЋни ПроГраМ (ноћни огласи)

МАЛИ ОгЛАСИ Продајем школску ВиоЛину три четвртине. румунска. По повољној цени. инфо тел 063 548 902.


ТВ

9. фебруар 2012.

www. podrinske.com

23

прОгрАМ ТВ шАбАц

у СТАЛНИМ ТЕрМИНИМА: МАЛИ ОгЛАСИ:  10:50   25:50   12:50   15:50   16:50   17:50 19:20   22:20    НОћНИ ОгЛАСИ  00:00 - 08.00      ВЕСТИ у 3: рАДНИМ ДАНИМА у 15:00

Антоније Бркић 13.11.1937 - 24.01.2012. нашем драгом оцу и супругу са великом љубављу и поштовањем за све лепо што си нам даровао у животу Твоји најмилији: син дејан, ћерке Катарина и јелена и супруга ружица Последњи поздрав нашем драгом сараднику

чЕТВрТАК 9.02.

НЕДЕЉА 12.02.

08:00 јутрење 09:35 Бели лук и папричица 10: 00 Ветар у леђа ® 10:40 ширли Холмс- серија за децу 11:15 Мој син- серија 12:30 Биографије 13.00 на трагу природе 13:30 Мобил е 14:00 100 највећих достигнућа 15:00 Вести 15.30 Бели лук и папричица 16:00 Ветар у леђа 17:00 шабачка хроника 18:00 анали 19:00 Вести 20:05 Пут хране 20:30 да се не заборави 21:00 Културно пресабирање 21:15 Лек из природе 22:00 Вести 22:30 на трагу природе 23:15 анали ®

10:00 Водич за родитеље 10.30 цртани филм Паткула 11:00 на трагу природе 11:35 анали (5 епизода) ® 16:00 Полигон 17:15 ширли холмс-серија за децу 18:00 цртани филм Паткула 19:00 Вести 20:05 Крајња сила-серија 21:00 Мој син-серија 22:00 Вести 22:30 филм: оптужујем

пЕТАК  10.02.

Антонију. редакција “Подринских”

МАрКЕТИНг - ТЕЛ: 066/347-136 ЦЕНОВНИК 1/32 стране (43/50) 1/16 стране (55/72) 1/8 стране (255/72) 1/4 стране (255/150) 1/2 стране (235/150) 1/1 стране (235/310)

чИТуЉЕ

300,00 500,00 900,00 2.000,00 4.000,00 6.000,00

08:00 јутрење 09:35 Бели лук и папричица 10:00 Ветар уледја 10:40 америка 50-их 11:15 рукомет плус 12:10 изблиза 13.00 на трагу природе 13:30 Мобил е 14:00 Пут хране 14:30 Кућица у цвећу 15:00 Вести 15:30 Бели лук и папричица 16:00 Ветар у леђа 17:00 шабачка хроника 18:00 анали 19:00 Вести 20:05 Полигон 21.00 Свемир-документарни програм 22.00 Вести 22.30 на трагу природе 23.15 анали

пОНЕДЕЉАК  13.02. 08:00 јутрење 09:30 Бели лук и папричица 10:00 Ветар у ледја 10:40 Водич за родитеље 11.15 филм Балтичка олуја 13:00 на трагу природе 13:45 Мобил е 14:00 Крајња сила-серија 15:00 Вести 15:30 Бели лук и папричица 16: 00 Ветар у леђа 17:00 шабачка хроника 18:00 анали 19:00 Вести 20:05 Мењамо навике 21:00 изблиза 22:00 Вести 22:30 на трагу природе 23:15 анали (р)

уТОрАК  14.02. 08:00 јутрење 09:30 Бели лук и папричица 10:00 Ветар у леђа

10.40 Културно пресабирање 11:15 филм: оптужујем 13.00 на трагу природе(р) 13:45 Мобил е 14:00 Крајња сила-серија 15:00 Вести 15.30 Бели лук и папричица 16:00 Ветар у леђа 17:00 шабачка хроника 18:00 анали 19:00 Вести 20:05 америка 50-их 21:00 Биографије 22:00 Вести 22:30 на трагу природе 23:15 анали

СрЕДА  15.02. 08:00 јутрење 09:30 Бели лук и папричица 10:00 Ветар у леђа 10:40 ширли Холмс-серија за децу 11:15 Мој син-серија 12:15 Кућица у цвећу 13.00 на трагу природе 13:30 Мобил е 14:00 Мењамо навике 14:30 да се не заборави 15:00 Вести 15:30 Бели лук и папричица 16: 00 Ветар у леђа 17:00 шабачка хроника 18:00 анали 19:00 Вести 20:05 100 највећих достигнућа 21:00 Медикус 22:00 Вести 22:30 на трагу природе 23:15 анали

СубОТА 11.02. 10:00 Кроз прозор маште 10:30 цртани филм: Паткула 11:00 на трагу природе 11:30 Ветар у ледја(5 епизода)® 15:15 Медикус 16:00 100 највећих достигнућа 17:15 ширли Холмс-серија за децу 18:00 Биографије 19:00 Вести 20:05 Крајња сила-серија 21:00 Мој син- серија 22:00 Вести 22:30 филм: Балтичка олуја

Балтичка олуја

Оптужујем

Политички трилер базиран на “истинитим” догадјајима везаним за саботажу и потапање шведско естонског трајекта 1994. године. новинарка и адвокат истражују околности потонућа брода који је постао гробница за више од 850 чланова посаде.

изузетно цењени лекар је оптужен за злоупотребу положаја и силовање пацијенткиње. он проналазио начин да фалсификује резултате днК анализе, штоп доводи до опште осуде и сатанизовања жртве


PENZIONER брОЈ 37                 9. фЕбруАр 2012.

ИНфОрМАТИВНИ ДОДАТАК ЗА пЕНЗИОНЕрЕ грАДА шАпцА

преДавање у герантолошкоМ клуБу

Превентива је најважнија Хладно време није омело велики број пензионера да се у свом Клубу, пре свега лепо друже али и да послу-

шају једно веома корисно предавање. Гост и предавач била је Светлана Глигорић, офтамо-

ДОМАћИН И гОСТ

лог која је за ову прилику изабрала једну веома актуелну тему: глауком, повишен крвни притисак и проблеми са катаракром су болести од којих болује изузетно велики број људи. -Изабрала сам да причам о најчешћим обољењима која се срећу у старачком дому, али су заступљена доста и код младих, тако да је лепо да буде обавештено што више људи, што више пацијената о томе. Теме су везане за глауком, повишен крвни притисак. Сматра се да 11 милиона људи болује од глаукома. Још већи број људи има проблем са катарактом. Сматра се да 22 милиона људи има проблем са катарактом и о дијабетичним болестима који су изазвани нерегулисаним нивоом шећера у крви. Већина тих обољења се може лечити медикаментозно или хирушким путем. За катаракту у најранијем стадијуму постоје неке врсте капи и таблета које успоре мало процес сазревања катаракте, а крајњи начин излечења је хирушким путем. За дијабетичаре ако се на време регулише ниво шећера, може се спречити и успорити тај ниво пропадања очног дна и осталих структура ока, али прави начин лечења, када дође већ до промена, јесте ласерски третман. И треће обољење глауком који ако се на време дијагностикује, почиње лечење и завршава се само медикаментима, а уколико пацијент не реагује адекватно на медикаменте онда се и ту примењује хирушко лечење. Све три болести спадају у болести које изазивају привремено слепило. Могу довести до краткотрајног губитка вида, али одговарајућом санацијом и до побољшања стања. Најважније код све три болести је да се пацијент на време обрати лекару - рекла је за Подринске Светлана Глигорић. С. К.

шАбАц НА -10

МАЛИ брОЈ ДЕцЕ НА СНЕгу

Баке и деке на потезу Савремени Министри а још савременији родитељи ускратили су прилику деци да уживају у лепотама снега. Вероватно је боље да слободно време проводе поред компјутера или телевизора!? Зато апелујемо на Вас, баке и деке, да узмете за руке унуке и њихове другаре и извдете их у “снежну бајку”. Прављење Снешка, грудвање, клизање, санкање, натрљани носићи су оно што причињава радост и дуго се памти. Биће лепо деци а и вама ће користити.


2

www. podrinske.com

9. фебруар 2012. пЕНЗИОНЕр снег Завејао срБију, леД оковао реке и јеЗера, а пенЗионери оД ЗиМе и неиЗвесности ДрХте и трљајући Загревају руке

Тајкуни не знају за милост Власници некадашњег друштвеног богатства јавно прете новим отпуштањем радника, прећуткујући шта мисле о пензионерима. Kако млади у парковима, на минус десет, пропагирају познату политику пИшЕ: СТЕВАН МАТИћ На небеској торби пукле упрте, па се снег расуо готово по целој планети, а у Србији изазвао ванредно стање. Хладни талас са Арктика, како објаснише метеоролози, пробио „брану“ у северној Европи и спустио се на Балканско полуострво. Неки политичари чак рекоше: неочекивано, у невреме. Усред зиме! Зима узела десет старачких живота у планинским пределима, али и један у најбољим годинама, усред Београда! Жену убила леденица са крова солитера, дограђеног по непознатим критеријумима! Да ли ће за живот неко одговарати потпуно је небитно, јер млада, тридесетогодишња жена, могуће и мајка, напречац се преселила у царство небеско. Тужна родбино, пријатељи, познаници. Тужна Србијо, како несмотрено губиш своје потомство! И док се остарели људи у завејаним селима, посебно на Пештеру и другим крајевима, боре са снеговима да би храну однели стоци, а себи донели воде са извора или дрва, ако су припремили, да подложе смедеревац, комуналци у градовима настоје да уклоне снег са улица. Колико успешно, јављају разне телевизије. Шапчанима ни оне нису потребне! Својим очима највише верују. Посебно пензионери који се окупљају у свом дому, у Карађорђевој улици. Ушушкани у капуте, монтгомери манти-

ле са улошком, купљене „срећних“ година, или јакне набављене на бувљаку, код Кинеза, или маскирне добијене од пријатеља из ЈА (Југословенске армије), свакодневно од зиме дрхте, трљају руке и играју домине или карте. Да убију време. Да се друже. Дружење је, тврде стручњаци, најбољи мелем за увређену душу. А њихова је увређена до бола! Радили су, стварали, подизали, градили. Неко у „Зорки“, неко у „Изградњи“, „Нами“, „Шабац-промету“, „Декору“, „Сави“, „7. јулу“, „Кланици“, „Шапчанки“, „Ингу“ и другим предузећима којима се Град поносио. Нема их више! Сва су уништена, пропала, растурена, разнета. И име им избрисано. А они, пензионери, деценијама се одрицали. На сваки примљени динар, још толико, некада и више, издвајали у пензионо-инвалидски фонд и за социјално осигурање. Да би могли безбрижно, када се „умирове“ да примају зарађену пензију док су на овом свету. Али, (не)очекивано стигли тајкуни. Србија их створила. У транзицији, и неку годину раније. Није непознато како. За три евра куповали фабрике вредне десетинама милиона евра. Или зеленашили. И... И тако даље. Беспотребно је подсећати. Није беспотребно, међутим, подсетити управо пензионере, да они који су стекли богатство које се више не мери десетинама, него стотинама милиона евра, па и

шАбАц НА -10

шТА ћЕМО СА ОВОЛИКИМ СНЕгОМ?

милијардама, отворено прете новим отпуштањима запослених. Готово милион људи не ради, него живи од родитељских и пензија баба и дедова, па хоће да им „додају“ нове хиљаде на плећа. Хоће и да продуже радно време са, законом одређених, осам на десет и више часова! Разлог: треба много више да се ради. У супротном мора се рећи: доста! – прете. У тој претњи јасна је порука: коме се не свиђа у овој, њиховој Србији, нека пакује кофере. Или... Шта припремају најстаријим, тек ће се чути. За почетак и њима опомена. Није тешко протумачити је: „И они формирали партију!“Само што не рекоше: „А ми их хранимо...“ Зато је тешко схватити оне пензионере, који дрхте и трљајући од зиме руке, играју домине и незадовољни због незагрејаног клуба, прете да ће у предстојећим пролећним изборима показати да више не може тако... Не говоре коме и како ће показати. И није потребно. Потпуно је јасно. Прете својим гласом на пролећним изборима. Мора да су, неки, наумили да тај глас дају оним што су хтели, у претходној приватизацији, да продају пензионерске клубове и домове, па је председник ПУПС др Јован Кркобабић морао да „подвикне“: „Продајите оно што сте ви стварали, а не моја генерација и ја!“ И ту је стављена тачка, а клубови и домови преведени су у власништво Пензионо-инвалидског осигурања. Да нису, давно би били продати. Па незадовољни у клубовима, не би дрхтали, него би се смрзавали у парковима ако би хтели да играју домине, шах или карте! Могуће да су намерни да глас дају оним што су јавно говорили да се пензије морају драстично смањити, да би млади могли боље да живе, па је опет др Кркобабић, уз пуну подршку коалиционих партнера, енергично

интервенисао: „Док је ПУПС и ја у њему, нико не може, ни под којим условима, смањивати пензије.“ А онда је донет Закон. По њему пензије прате плате (у државном сектору). Кад се повећају плате, аутоматски расту и пензије. За исти проценат. Али, шта ако се Закон промени?! Није немогуће и да ће велики број њих заокружити оне који су у свом програму од 1760 редова, пензионерима посветили читавих 40! Тек да се зна да нису потпуно заборављени. Предизборни лонац се жестоко крчка и на минус 10. А на тој температури, у градском парку у Масариковој улици, јуноша добро ушушкан, попео се на клупу. Држи говор. Не смета му што су пукле упрте на небеској торби. Као да је деда мраз, меким, али снажним тенором држи пажњу десетину вршњака. Тинејџерка му држи руку стегнуту у песницу испред уста. Кобајаги микрофон. Друга на три четири метра, заклонила од снега фотоапарат, снима. „Народе, ако мене гласате, одмах ћемо забранити просјацима да чуче испред цркве и траже милостињу. Они су привилеговани. Сви

смо просјаци, а само они добијају од милост��вих и простих људи. Нећемо то дозволити! Или свима, или никоме– поручује. Пролазник заобиђе групу у луку (стаза се ионако од снега не види), застаде, ослушну, проговори: „Момче, имаш дара за политичара. Далеко ћеш догурати!“ -Чико, ако нисте пензионисани, чим дођемо на власт, дођите код нас. Добићете пола пензије. Ни други неће имати више!“ Следих се. Учини ми се да је температура пала испод 20. Као оне 1981. када су 11. јануара залеђени цевоводи у Електролизи цинка, па се узбунили радници и комплетно руководство великог комбината. Сви се дали у одлеђивање. Један дан стајања био је ненадокнадив. Електролиза је производила 365 дана у години цинк са четири деветке, најтраженији на лондонској берзи. Сада стоји све дане! -Чусте ли шта Вам овај рече? – запитах пролазника. - Јесам. Зна се чију он политику пропагира. На срећу мало их је. Чак му и млади више не верују- охрабри ме пролазник, одлазећи у супротном смеру.

афориЗМи - Више ђаво не бежи од крста, него од људи из власти! ** * - Земља се окреће око Сунца, а Србија око Европе. *** - На Космет је ствљена тачка. Војводина и Санџак су под знаком питања! *** - Власт је од Бога дата. треба јој подићи крст! *** - Папир све трпи. Највише оне што не знају да се потпишу. Драгомир Ђурђевић


пЕНЗИОНЕр

9. фебруар 2012.

пенЗионери – ствараоЦи

Године пролазе, не признају старост Мудра, изгледа заборављена, стара пословица каже: „Питаће те старост где ти је била младост“. Ову вековну изреку нико, или готово нико, у заносу младости неће ни да чује, а камо ли да размишља какву поруку она носи. Млади хоће да уживају своје најлепше доба и, ако баке и деке, којим случајем, покушају да подсете своју унучад или комшијску и децу својих пријатеља и познаника, на ову пословицу, најчешће ће чути: „Дај, матори `олади“ или: „Немој да смараш!“ А родитељи – не смеју ни да приговоре! И, да се разумемо: то је одлика садашње младе генерације. Запахнута је европејством и модерном културом са западних страна. И томе приговора нема. А да ли би се томе требало, и како, супротстављати, одговор би морали да дају социолози, психолози, лингвисти и други стручњаци. Макар били, под утицајем дневне политике, сасвим несагласни!

Некада је према старијим постојало истинско поштовање. Млади су, пролазећи покрај познатих седокосих, скидали капу и говорили: „Добро јутро (или добар дан, можда вече),љубим руке!“ Тако је било. Било, али више није. Што је прошло не мора се, а и не сме заборавити, али се мора мислити на будућност. Шта долази, шта ће бити. О томе мисле и садашњи седокоси који су некада скидали капе пред седокосим. И зато се не предају. И не посустају. Такмиче се сами са собом. Са својом и свим осталим генерацијама. Стваралачким умећем, лепом писаном речју и, на другим фронтовима. Њима ћемо на овим странама у наредним бројевима посветити простор. Писцима, песницима, сликарима, мајсторима, пољопривредницима. Да би, они који хоће, ипак схватили да није, ради утехе, речено: „Нема ватре без старога пања!“ Приредио: Стеван Матић

о писЦу Томислав Арсеновић је рођен 1932. године у мачванском Штитару. Завршио је шабачку гимназију и Филозофски факултет у Београду. Као млад професор књижевности радио је мање од деценије у Средњој пољопривредној школи, а затим се посветио истраживању историјске грађе Подриња. Покретач је и уредник шабачког књижевног часописа „Уствари“ и оснивач и главни уредник међурепубличког часописа „Провинција“. Оба су давно угашена! Више година објављивао је приче у књижевним часописима и новинама. Написао је неколико књига. Најпознатије су: „Кораци по

живом“, „Доба раних хладова“ и „Доба позних хла-

дова“. Припрема за штампање „Доба вечних хладова“. Добитник је многих књижевних и других награда и високих одликовања. Члан је Удружења књижевника Србије.

www. podrinske.com

3

Писмо Авраму Деде у Деделуку, бабе у Бабилуку, тако је започето наше ново доба. Нисмо знали шта то значи, па смо ми млађи изговарали те речи, мислећи да се ругамо неким истинама. Нисмо појимали да су све замисли у рангу утопије, и да се не треба подсмевати ни једном људском узрасту, ни деци ни старцима. Тако си нам говорио, Авраме. Негујем старе идеале у новим временима, садашњим, живим у прошлости, живим од прошлости. Сви практичнији кажу да је то опасно, не сме се живот трошити без снажног утицаја садашњице, мисле на генерације новог таласа, да им је болно удаљена. То поражава текућу животну радост. Остаје само један излаз, на оној страни која изненада васкрсне: у варљивој будућности, у малим стварима, у лажној нади. Обара нас написана истина Јована Цвијића. Ми смо људи рајинског карактера и моралне мимикрије. Турска реч раја значи стадо, мимикрија је енглеска реч грчког порекла, значи промену облика и боје у циљу опстанка. Поручио је наш Цвијић и нешто важније. Било је у нашој прошлости појединачног и масовног поштења, било је сигурне речи и неиздајничког дела, било је и најважније људске грађевине – пријатељства, било је личне храбрости и колективног морала. Било је више времена за радовања и туговања. Наш небески пророк Јован Цвијић, јунак у срцу, мудрац у души, није се плашио да нам остави аманет о нашем злу, о нашем добру. Често загледам његову фотографију, његов морални одраз, и немушто га питам како се није плашио наше људске злобе, како није мислио да ћемо о његовом времену судити у нашем времену. То су два времена. А онда ће доћи треће време. -Има ли неко посебну жељу – пита рањенике краљ Петар Први у једној ратној болници, у време Солунског фронта. -Ваше Величанство, да ми је један патлиџан – каже Стеван из једног нашег села. Краљ је одмахнуо руком и климнуо главом. Твој деда Јанко је посрнуо од беса. Његов земљак Стеван није више из његовог села. Зар се

од Краља може тражити патлиџан?! -Одакле је ова будала? питају рањеници. -Не познајем га! – каже деда Јанко. Кад су истог дана стигле корпе свежег, црвеног, зачараног парадајза, деда Јанко је ишао кроз болничке бараке и викао: - То је мој земљак, Бога ти Божијег! Људи су исти што и деца, често си нам враћао своју причу. Спавали сте у једном кревету вас четворо, мајка и вас троје деце. Вашем дечијем небесању мајка није могла стати на пут. Зато је измислила да ће доћи чика Вељко и да ће вас појести! Он је прави баук. Отац је био на фронту, ви сте трептали и ћутали, покривали главе, сан је затварао своју игру и односио страхове. Чика Вељко, баук, и данас је са вама. Иако је давно умро, ви увек гајите детињасту причу како је чика Вељко спавао у вашем кревету. Сваки човек је одвојен од целине. Има своје тело и живот. Али, сваки човек има потајну сопствену команду да покуша у јавном животу. Знао си да учешће у јавној делатности, знао си да је то уплитање у утицајне односе, да је то борба за углед, то је херојски део сваке личности, али је и сигурна путања свог страдања. Зрачење личности у амбицији друштвеној увек је истих, трагичних домета. Увек нас сачека издаја. Све си то знао, и опет си ризиковао, пошао си у револуцију. Све чешће си сањао светлу и сетну колибу у свом потесу, усамљену и белу. Њише се и клати у времену које не одмиче. Врбе се спустиле, крошњама додирују земљу, брестови се усправили, а јабланови се узвисили, као

копља и додирују облаке. Баре и жабе су ућутале. Почињу ветрови, почиње пожар, долази револуција. Хитлер каже: „Раса, раса“. Черчил каже: „Каса, каса“. Стаљин каже: „Маса, маса“. Рузвелт каже: „Жута раса!“ Стизала те опомена рођене мајке. Здравље моје високо, душо моја дубока, ако те снађе болест, стрпљивошћу се мораш борити против њене навале. Такву поуку мајка је чула од старог руског лекара, белогардејца, који је преживео највећу људску бољку. Руски доктор говорио је да своу болест мораш волети! Она је твоја рођена. Твоја болест и ти, ви сте једно. Кад у свом телу усвојиш своју болест, много лакше ћеш се борити против таквог непријатеља. Стигла је револуција. Стигле су силне погибије. Али, смрт је људима недовољна опомена. Она поново тера људе на зло, на злобну мисао. Ето шта је постигао, само дубоку раку. А сву крв је просипао да стекне углед,и одело, и еполете, и рат, и свадбе, и сахране, и гласање, и шапутање, и тихи говор, и громки говор, и обећања Богу, и обећања људима. Од свега остало је само дубоко, што душу разара, сазнање Старог египатског записа: Тела се губе од памтивека. Млађи долазе на њихова места. Људи замећу, жене рађају. Али сви који су рођени одлазе на место које им је одређено. Тако живи већина. На све то, подиже се олујна Исусова наредба. Изнад свих људи, изнад свих векова, она прети свима, она позива на вечни устанак: ОНИМА КОЈИ РИЗИКУЈУ – НАКЛОЊЕН ЈЕ ЖИВОТ. Из рукописа „Доба вечних хладова“

шАбАц НА -10

ИЗ КОЈЕ ЈЕ ОВО бАЈКЕ?


пЕНЗИОНЕр

www. podrinske.com

рЕцЕпТИ

ПИШЕ: САНЕЛА ПУЉИЗ

Шабац у средњем веку шабац се у историјским записима јавља тек пред крај средњег века, иако се његова околина може пратити током дужег временског периода. једна од престоница римског царства, Сирмијум, је 579. године била на мети аварског кагана Бајана који је у циљу напада на овај град градио понтонски мост код Хртковаца на Сави. Веома је вероватно да је читава територија уз ову реку претрпела знатна разарања. Када су 602. године Словени и авари преплавили Балкан и стигли д�� зидина Солуна и цариграда, ове области више нису биле део граничног појаса. ипак, све до XIV века, територије јужно од Саве носиле су име Срем, назив који је изведен из имена Сирмијума. у XI веку, уласком у састав угарске државе, оне поново почињу да представљају граничну област. о XII веку нема пуно података у изворима, али су вероватно вођење повремене борбе за време византијско-угарских ратова, све до 1180. године када је, након смрти Манојла I Комнина, Византија потиснута.

угари су са њихове тачке гледишта правили разлику између “оностраног Срема” који се налазио јужно од Саве и којем припада и простор на којем је настао шабац, и “овостраног Срема” који се подудара са данашњим Сремом.

у оквиру реформи које је извршио угарски краљ Бела IV (1235-1270.) на простору између дрине и Београда основана је Мачванска бановина. Њен центар је био утврђен град Мачва чији положај никада није тачно

утврђен. Краљ је Мачванску бановину уступио свом зету ростиславу Михаиловичу, који је због монголске најезде морао напустити русију 1247. После његове смрти бановином је управљала његова удовица ана. неуспешан покушај да своју државу прошири на рачун бановине учинио је српски краљ урош I, након чега је био заробљен 1268.године. Када се краљ драгутин (1276-1282.) одрекао престола у корист свог брата Милутина, као зет угарског краља добио је на управу Мачванску бановину. Савременици су, након освајања Кучева и Браничева, драгутинову област називали Краљевством Србије, док су Милутинове земље звали Краљевство рашке. рушевине драгутиновог двора који се налазио у дебрцу источно од шапца, остале су сачуване. након његове смрти 1316., Милутин је проширио своје границе све до реке Саве. на овом простору задржао се свега три године, јер је већ 1319. угарски краљ Карло I роберт великим походом заузео Мачву и

Београд. Када је деспот Стефан Лазаревић након битке код ангоре 1402. постао вазал угарског краља добио је поменуте области. Територије јужно од Саве су следећих неколико деценија живеле у миру. Такви услови су очувани и за време Ђурђа Бранковића и у њима се развијао Заслон, претеча данашњег шапца. успон Заслона се може повезати и са порастом броја тргова широм Србије. наиме, у XIV веку је настао слој насеља који су због изузетне улоге у робној размени добили посебан правни положај. Зато и не чуди што је први помен Заслона у историјском извору везан за једног дубровачког трговца из 1454.године. име шабац се појављује заједно са градом. очигледно је да је по-

9. фебруар 2012.

дизање утврђења представљало тако велику прекретницу у историји Заслона да је читаво насеље променило име. антонио Бонфини, италијан из асколија који је крајем XV века био угарски дворски историограф, каже да су Турци именом шабац звали тек започете зидове приликом подизања града. Писац Сисмонди је разумео да шабац на турском језику значи “дивљења достојно” па га и зове Sabatz ou l’admirable . Tурци су шабац звали BEJERDELEN или BUSJURDELEN , што значи “онај који боде у бок ” . Постоји и мишљење да име шабац долази од значења Савац, тј. место уз Саву. ово је сматрао и Бонфини. наравно, старо име Заслон није одмах нестало, већ се повремено употребљавало до XVI века полако уступајући место новом имену. По наређењу султана Мехмеда II, који је знао да је Матија Корвин заузет ратовањем у Чешкој, на месту Заслона се 1470. започело са градњом утврђења које би му омогућило да напада угарску. јосип Хамер, аустроугарски историчар који се служио свим важнијим турским изворима наводи да се 1471. године поделила “ војска румелијска која је имала око 40 000 људи, у два одељења, од којих једно, од 20 000 људи, снабдевено са свим потребама за зидање града, у највећој тишини окрену к Сави, да зидањем новог шапца држи под руком Сирмијум ”. Сазнавши за ово, угарски краљ је послао калочког надбискупа и великаша ивана унгора да извиде турске акивности на обали Саве. Затим је наредио свом палатину, који га је замењивао у угарској, да са другим великашима разори турску тврђаву. По доласку на обалу Саве, угари су покушали топовима да присиле непријатеља да одустане од започетог посла. ни једна страна се није усуђивала да пређе реку јер су процењивали да су снаге изједначене. Турци су на самој обали подигли насип од земље који им је омогућавао да несметано наставе са изградњом. угарска војска није постигла никакав успех, већ се задовољила са тиме да на својој страни реке подигне утврђење које би штитило Срем. на овом месту Бонфини прекида своје излагање о догађајима на Сави. дакле, иако је грађење утврђења започето 1470., његов опстанак је обезбеђен 1471.године. (Наставиће се)

ПАШТЕТА ОД ЈУНЕЋЕГ МЕСА 300 г јунећег меса 1 главица црног лука 2 кашичице сенфа Мало лимуновог сока Со, бибер На мало уља пропржити исецкан црни лук па додати исечено јунеће месо и динстати све док не буде мекано. Мало прохладити и самлети у блендеру. Утако самлевено дости сенф, лимунов сок, со, и бибер по укусу и добро измешати.

ПИТА СА МЕСОМ Тесто: 6 јаја 6 кашика киселе павлаке 6 кашика брашна Надев: 200 г млевеног меса Мања главица црног лука Со, уље, першун, бибер Павлака Рендани качкаваљ Беланца добро умутити, додати жуманца, кашику по кашику киселе павлаке и на крају лагано умешати брашно. Пола смесе сипати у подмазан и брашном посут плех и мало испећи у загрејаној рерни. У међувремену на уљу испржити црни лук додати месо и на крају зачине по укусу. Извадити полупечено тесто, распоредити фил и покрити другом половином теста. Испећи питу да лепо порумени а готову премазати павлаком и посути ренданим качкаваљем.

КОЛАЧ ОД ПАЛЕНТЕ 500 г ситног сира 150 г паленте 2 јајета 100 г брашна 1,5 дл уља 150 г суве сланине Заједно помешати сир, јаја, паленту, брашно и уље. Сланину исецкати на ситне коцкице, пропржити и оставити да се охлади. Узети калуп за торту коме се одвајају странице, поуљити и посути презлом. Умешену смесу сипати у калуп и пећи на 180 степени. Испечено сећи на троуглове као торту.

КАРФИОЛ СА СУСАМОМ И БЕЛИМ ЛУКОМ 1 главица карфиола Мало печеног сусама

Мало уља 2 чена белог лука Со, алева паприка, бибер Ставити у шерпу воду да прокључа па ставити карфиол исцепкан на цветиће. Бланширати а затим процедити. У великом тигању загрејати мало уља издинстати бели лук, па додати карфиол, сусам и алеву паприку. Све заједно пропржити 1 минут и посолити по жељи.

ДОБОШ ТОРТА 11 јаја 250 г путера 10 кашика шећера 150 г прах шећера 7 кашика брашна 150 г чоколаде Пенасто умутити 7 беланаца са 7 кашика шећера, додати 7 жуманаца, 7 кашика брашна, промешати и испећи 7 кора. За фил на пари кувати 4 јајета са прах шећером. Када маса постане густа додати чоколаду. Охладити и додати умућен путер. Прелити глазуром од прженог шећера: 3 кашике шећера ратопити без воде, да добије златну боју и брзо сипати на горњу кору.

ЦРНО БЕЛА ТОРТА 8 јаја 8 кашика шећера 8 кашика брашна 2 кашике какаоа Фил: 4 жуманцета 8 кашика шећера 2 кашике брашна ½ л млека 250 г путера За украшавање: 4 беланцета 12 кашика шећера Мало млевених ораха Умутити беланца, са шећером, додати жуманца и на крају брашно и какао. Смесу сипати у подмазан и брашном посут плех. Пећи. За то време умутити жуманца са шећером, додати брашно и лагано сипати у проврело млеко. Кувати да се згусне. У прохлађено додати путер. Печену кору пресећи на два -три дела и филовати. Беланца умутити у чврст шне додати шећер и кувати на пари. Када буде густо скинути са шпорета. Премазати овим целу торту и посути млевеним орасима. С.К.


Izlazi jednom mese~no

MOJA {KOLA

252012.

Фебруар

основна школа „јанко веселиновић“

Савиндан у Свети Сава кроз легенде шабачким школама Све шабачке школе свечано су обележиле Савиндан, подсећајући на дело и пут који је пре

стављен Гимназијски гласник. Заменица градоначелника шапца јасминка ристивојевић

у шАбАчКОЈ гИМНАЗИЈИ осам векова показао први српски учитељ и просветитељ Свети Сава. након обреда ре-

била је гошћа Музичке школе “Михаило Вукдраговић”, а председник Скупштине Града шап-

у МуЗИчКОЈ шКОЛИ “МИХАИЛО ВуКДрАгОВИћ” зања славског колача у школама су организзоване светосавске академије и ђачке приредбе у част утемељивача српског школства. Градоначелник шапца Милош Милошевић присуствовао је обележавању школске славе у шабачкој гимназији, где су додељене награде поводом Конкурса за најбољу кратку причу и песму, након чега је пред-

ца др Слободан Мирковић присуствовао је школској слави у Медицинској школи “др андра јовановић”. Свети Сава је установљен као школска слава на предлог атанасија николића, ректора Лицеја у Крагујевцу 2. јануара 1840. године и одлуком Совјета Књажевства Србског. исте године прослављен је у Крагујевцу и Београду.

у МЕДИцИНСКОЈ шКОЛИ “Др АНДрА ЈОВАНОВИћ”.

„Створен од српске земље, испуњен српском душом, Свети Сава је видео и осетио мрак у коме се његов народ налазио и чуо вапај за помоћ. Као добар пастир, који своје изгубљено стадо изводи из мрачне шуме на пропланак, Свети Сава је предводећи свој род распламсао наду да спас постоји, да постоји другачији, бољи и праведнији свет“. овим речима започела је Светосавска академија 25. јануара у шабачком позоришту. домаћини академије су били Српска православна црква и основна школа „јанко Веселиновић“ из шапца. Гост академије, историчар Бранислав Станковић, говорио је о елитизму Светог

Саве, а свечаност је песмом оплеменио црквени хор „Свети јован Богослов“. Сценски приказ „Свети Сава кроз легенде“ показао нам је на који начин млади виде нашег просветитеља, јер избор легенди и сценарио су приредили ученици осмог разреда никола Ђукић и драгољуб Ђокић, уз подршку учитељице Жељке Бојић. Посебан акценат су ставили на пут који је Сава прешао од младог принца до просветитеља српског народа и његову потрагу за непролазним вредностима. Својом виртуозном глумом петнаест ученика је показало да неуништиви бедем који Сава изгради да сачува

српски народ, у својим темељима носи љубав, веру и наду. два дана касније, 27. јануара сценски приказ је изведен и у свечаној сали основне школе „јанко Веселиновић“, а за музички део је била задужена учитељица Катарина цвејић. Мали хор ученика од првог до четвртог разреда отпевао је две песме и изазвао буру емоција код присутних. деца су нас поучила: „нико није толико добар да још бољи не може бити, а само ревносни и пожртвовани до циља могу стићи“. Тиме доказују да тековине светосавља имају будућност у временима која следе – будућност коју ова младост доноси.

стопаМа светог саве основЦи „натине школе“

Пут се за путником рађа ... Пре више од осам векова, на мрачном средњевековном небу Балкана, као блистава звезда засијао је лик растка немањића, Светог Саве. и блиста, ево, непромењеним сјајем и данас. дошао је међу Србе као благослов да их продухови, научи, излечи,оснажи, речју – очовечи. Живи у сваком од нас, тихо, скромно, ненаметљиво и умно. Кад смо племенити, вредни и душевности усмерени... ... Са њим почиње једна наша велика културна епоха, која се назива немањићка, али која би се могла назвати и Светосавска, јер је он прави пример живота посвећеног духовним вредностима... овако су Светосавску академију основне школе „ната јеличић“, у шабачком позоришту, најавили Кристина Васић и александар Марковић... а Светосавску химну, уз хор, певала је и цела сала. „Прича о Светом Сави је прича која траје и која се никад не умара“, само је делић поруке из поздравне речи директорке Зорице недељковић. Потом, диван сценско-музички програм под називом „Пут се за путником рађа“. на њему је око два месеца било ангажовано око осамдесет ученика, хор, глумци, рецитатори... Како рекоше сјајно су се дружили, а сјајно су и припремили академију. Можда и свој скривени глумачки таленат на сцени ша-

бачког позоришта показали су Тодор Петровић, Лазар Вучковић, ања Ждракановић, Милан Љубић, Михаило Вељић, Милош јовановић и Кристина исаиловић. уз њих на сцени су чланови хора и рецитатори – Милош Жакула, Славица Бајић, Сара Сладаковић, Сара Глигорић, Теодора Којић, дајана Павловић, Маја јокић, Милош дрмоњић,Катарина јовановић, јована Вуковић. рецитаторски део академије инспирисан је песмама Васка Попе, нарочито песмом „Путо-

стекну самопоуздање које ће им касније бити неопходно у животу – о симболици „пута који се за путником рађа“, забележисмо речи мр српског језика, Славице Лукић, која је са вредним ученицима, као сценариста и режисер, припремила Светосавску академију. додаје, поносна на своје ученике: „Много нам значи што смо о Светом Сави учили на другачији начин – кроз глуму, песму и игру; мислим да међу овом децом има и сјајних глумачких потенцијала, и сјајне вредне деце, у другим области-

вање Светог Саве“, док је за драмски део мотив био роман Милована Витезовића „Принц растко“. -назив је потпуно симболичан. наравно, путник је Свети Сава, а пут је онај којим надам се ми идемо; искрено се надам да идемо тим путем. Трудили смо се да осмислимо богат музичкосценски програм, све целине програма су тематско мотивски повезане, у целину, да деца просто добију прилику да о Светом Сави сазнају на другачији начин осим из књиге, и да кроз све то

ма, и сигурна сам да ћу једнога дана говорити са поносом да сам им предавала“. Саставни део академије, био је музички, уз школски хор, са којим ради наставница јелена јовић, а уз неустаљени репертоар, све је допринело општем лепом утиску. Чуле су се и песме попут „душо моја, свет се нагло мења“, „у самоћи један монах“, „Молитва“ и друге... у припреми академије помогле су и професорке разредне наставе радмила Стојићевић и Весна Мијатовић.


9. фебруар 2012. МОЈА шКОЛА ДоМа ученика среДње пољопривреДне школе група ученика 4. раЗреДа ош „Мајур“ Боравила у Бугаској на карневалу

II

www. podrinske.com

Међународни карневал у Бугарској Потпуно неочекиван позив за наступ у Пернику, Бугарском граду, стигао је на адресу дома ученика Средње пољопривредне школе у шапцу 20.12.2011. год. Професор драгослав јовановић који је био иницијатор наступа наше трупе, пренео нам је вест да ћемо 28.01.2012. наступати као представници града

ници из албаније, Словеније, Македоније и Грчке. Журка коју смо направили то вече у хотелу била је предивна. Без предрасуда, били смо спремни на склапање нових пријатељстава, што смо и учинили. Следећег дана, после доручка који смо имали у хотелу око 8 сати, почели смо да се

позитивне енергије изашли смо на сцену. Музика је почела. имали смо осећај као да је време стало само због нас, сви су будно пратили шта се дешава на сцени. димна завеса на све стране, уиграна учесница јована Станишић је подигла атмосферу и успела да преобрати злог чаробњака Борислава Матовића и још једном докаже да су живот и љубав поново тријумфовали. Крај перформанса завршио се громогласним аплаузом публике. Повратак у хотел је прошао у сабирању утисака. одлучни да се опростимо од наших нових пријатеља, направили смо журку у холу четвртог срата хотела, набавили

шапца и републике Србије, на једном од највећих европских карневала. одлуку о нашем одласку у Бугарску донео је Међународни жири, којем се наш перформанс под називом „ускрснуће“ веома свидео. ова трупа је била појачана ученицима мајурске основне школе.

Мале измене смо унели пред полазак на карневал да бисмо оставили што бољи и ефектнији утисак. ово је иначе први пут да наступамо у другој држави и с обзиром на то да је температура била јако ниска, настојали смо да дамо све од себе и да пренесемо нашу енергију на гледаоце из публике. аутобус је, 27.01.2012. у 05 сати, био паркиран испред дома ученика. Брзо смо се спаковали и кренули. иако је било веома рано, и многи од нас нису спавали целу ноћ због еуфорије, кренули смо веома расположени. Причали смо, певали и уживали све до Перника. у Перник смо стигли негде око 14 часова по насем, а у 15часова по њиховом времену. Паузу до 18 сати искористили смо да се јавимо најмилијима. После вечере упутили смо се за Софију. Због велике навале учесника и пребукираности хотела одсели смо у хотелу „Shipka“ у Софији. Хотел је био предиван, а заједно с нама, у истом хотелу, одсели су и учес-

спремамо. ншминкани, обучени, раздрагани, кренули смо ка Пернику у нова освајања. око 10 часова кренули смо у Перник где смо стигли око 10 сати и 30мин. Чим смо стигли уследила је још једна радосна вест, а то је да наступамо други, што је значило одмах после дефилеа и ручка. у 11 часова нашли смо се на улици заједно са још 6.200 других учесника. дефиле је трајао око 2 сата. Заједно с Македонцима који су били иза нас у поворци, плесали смо уз њихову музику. Били смо зачуђени када су нам рекли да можемо да наручујемо песме, наравно ми нисмо дозволили да нам таква понуда пропадне те смо одмах прешли на „Ђурђевдан“, „Калашњиков“ и „Српско народно коло“. Били смо веома медијски прпраћени, сви су желели да се фотографишу с нама, снимали су нас. Било је предивно. Кратка пауза за ручак нам је користила да се мало загрејемо пред наступ. Кренули смо око 14 сати ка бини. Спремни и пуни

све што нам је било потребно и почели. Журка је дуго трајала, певали смо, свирали, играли Српска кола, споразумевали се на разним језицима, а једини језик који су сви разумели био је осмех. растанак нам је веома тешко пао, ипак ми смо морали нешто да учинимо, и учинили смо. раговарали смо с радушком јанковићем који је вођа Чивијаде. Мислим да смо успели да се договоримо да ове групе дођу у шабац ове године на наш карневал. иначе радушко је био као тинејџер заједно с нама, а да не помињем управницу дома Тању николић и васпитацицу адријану Машић које су водиле ученике дома. Такође ништа мање важне биле су и учитељице мајурске основне школе: Весна адамовић, Славица Павлович, Милена Марковић. Последњег дана боравка отишли смо до Перника на ручак и свратили смо до хотела пошто су наши учесници заборавили неке ствари. Повратак је прошао фантастично, дочекали су нас наши другари и директор Средње пољопривредне школе. у нади да ћемо опет видети своје пријатеље из околних земаља дом ученика ће и ове године спремити нешто ново и фантастично за „Чивијаду 2012.“, а у међувремену сви сте позвани да присуствујете сусрету домова ученика Западне Србије на културно уметничком такмичењу који ће бити одржано крајем марта. Борислав Матовић

„Чудна шума“ место „Ускрснућа“ одушевили публику на карневалу „Сурва“, у Пернику, ученици четвртог разреда ош „Мајур“ Мајур представили су своју тачку „Чудна шума“, као увод у причу „ускрснуће“ дома ученика средње пољопривредне школе у шапцу, заједно својим наступом су одушевили публику у Пернику – Бугарска. После наступа на „Чивијашком карневалу“ у шапцу, ученици 4. разреда мајурске школе, њих 11 заједно са својим учитељицама, заслужили награду и отпутовали на међународни карневал, који траје и одржава се већ 21. годину. То је карневал маски, костима и обичаја. Вођа пута, испред Туристичке организације шабац, био је радушко јанковић, док су се о деци бринуле учитељице Славица Павловић, Милена Марковић и Весна авдаловић. наши малишани су се јако лепо уклопили захваљујући својим старијим другарима из дома ученика средње пољопривредне школе и током представе а и у слободно време. Сви су били одушевљени атмосфером карневала, чудним костимима, различитим језицима, обичајима, игром и музиком

– њеним ритмом – рекла нам је учитељица Милена. Сарадња учитељица, васпитача андријане управнице дома Тање николић и господина радушка била је одлична. Бригу о свима, учесницима карневала, преузела је домаћица надежда димитровна. она је помагала у комуникацији, смештају у хотелу шипка, у Софији и свим другим потреебама групе. Музика и песма „Чудна шума“ наше познате ју групе, изванресно урађени костими дивљих животиња, које играју рокен рол, игру живота, почињу представу. онда долази зли свештеник да их зачара, скамени. цела прича достиже врхунац када добра вила устаје, све буди и подстиче на игру, а зли свештеник постаје добар, очаран игром и музиком добре виле. Публика је целу представу наградила громогласним аплаузом. „Све је било прелепо, пуно смеха, музике, радости и весеља. учествовање на карневалу у Бугарској, ће ми остати у лепом сећању, заувек“, речи су дајане Сокић, ученице 4. разреда. Актив четвртог разреда ОШ „Мајур“


МОЈА шКОЛА

9. фебруар 2012.

основна школа „Мајур”

СВЕТИ САВА – НАШ ДУХОВНИ УЧИТЕЉ школска слава Свети Сава прослављена је и у основној школи „Мајур” у Мајуру. Традиционално ломљење славског колача почело је у 1200 часова уз присуство великог броја свештеника мајурске цркве, домаћина славе Милице радовановић, директора школе драга адакалић-Томић, наставника и ученика школе и гостију. Милица радовановић је уручила књиге ученицима који су били најуспешнији на литерарном и ликовном конкурсу „Свети Сава – наш духовни учитељ”. у свечано украшеним просторијама школе одржана је приредба „Кроз векове ходи у будућност загледан” посвећена светом Сави. Бројни гости, домаћин славе и сви присутни поздравили су бурним аплаузом дивну приредбу и оригиналну сцену. школски хол је био украшен у етно стилу. Све је тог 27.01.2012. године било свечано и лепо, у складу са традицијом ове школе.

www. podrinske.com

III

светосавска акаДеМија ош . јевреМ оБреновић

Светао траг на Савиндан ученици основне школе “јеврем обреновић“ у Културном центру извели су пригодну Светосавску академију. ученици су својим

кон његовог рођења, представља доказ да наша генерација има толико духовног здравља, толико јасну призму за посматрање наше историје и толико етич-

драмским, уметничким и музичким стваралаштвом све присутне потсетили на неизбрисив, светао траг духовног родитеља српског народа. Том приликом су истакли да сећање на Свеетог Саву, осам векова на-

ке свести да се у њој лик Светог Саве може огледати као у чистом огледалу. и уколико се тај лик покаже нашој генерацији свакоме од нас, у јачој светлости, биће то доказ чистоте огледала наше душе.

Светосавска радост Стојанове школе Поводом школске славе „Светог Саве“ у основној школи „Стојан новаковић“ изведено је низ приредби и манифестација у част највећег Српског светитеља и учитеља Светог Саве равноапостолног. Почетак прославе овог празника почело је у „дому културе Горња Врањска“ где је изведена Све-

тосавска приредба у организацији наставника верске наставе игора Бошковића и колегијума издвојеног одељења „ош Стојан новаковић“- Горња Врањска, пред око 200 мештана тог места. централна прослава школске славе изведена је традиционално у новој школи на Летњиковцу пред око 800 посетилаца. организатори приредбе били су професор српског језика Драгана Петричић и професор музичке културе Милена Гавриловић, која је са хорским извођењем одушевила присутне го-

сте. После резања славског колача, протојереј-ставрофор анђелко Петровић честитао је наставницима и ученицима школску славу уз молитвени благослов да је поносно славе и убудуће. Као и ранијих година, у току Светосавске приредбе, новоизабрани директор „ош Стојан новаковић“ Милена Вучиће-

вић захвалила се присутнима на доласку, и тим поводом су додељене 22 награде наставницима и ученицима поводом учешћа на општинским, регионалним и републичким такмичењима и на подизању кредибилитета школе. Поводом учешћа на републичким такмичењима, награђено је 6 наставника ове школе: - Проф. мр. географије Снежана Тодоровић (учешће на републичком такмичењу из Географије и учешћу на републичком такмичењу за таленте из Географије)

- Проф. српског језика Живадинка Веселиновић (освојено 2 и 3 место на републичком такмичењу талената из Српског језика) - Проф. физичког васпитања Милан Прокић (двоструки државни првак у атлетици за пионире – ученик Михаило Ћелић) - Проф. физичког васпитања Зоран Новаковић (освојено прво место на републичком такмичењу у атлетици) - Проф. ликовне културе Славка Јаковљевић (освојено 3 место на републичком такмичењу – смотре ликовног стваралаштва основних школа Србије) - Проф. биологије Мара Степановић-Илић (освојено 3 место републичког такмичења талената из биологије) Поред пристуних наставника, ђака, родитеља, приредби су присуствовали представници месних заједница: „шипурске ливаде“ ; „Летњиковац“ ; „Поцерски Причиновић“ ; „Горња Врањска“, бивши наставници школе, пословни сарадници „пекара Вулетић“ и превозник „Валтеровић“, директор регионалног центра за професионални развој запослених у образовању Горан Стојићевић и помоћник директора јавног комуналног предузећа Иван Јеротић. Наставник верске наставе ОШ „Стојан Новаковић“ Игор Бошковић

ЂАцИ - пЕшАцИ


IV

МОЈА шКОЛА

www. podrinske.com

9. фебруар 2012.

Фискултурне сале у малим школама СВИНДАН у Ош “ДОСИТЕЈ ОбрАДОВИћ” ВОЛуЈАц

СВИНДАН у шКОЛИ ЗА уМЕТНИчЕ ЗАНАТЕ

САВИНДАН  у МуЗИчКОЈ шКОЛИ  “МИХАИЛО ВуКДрАгОВИћ”

САВИНДАН у  шКОЛИ “Др АНДрА ЈОВАНОВИћ”.

Траже се школе у Србији! ерСТе фондација и академија средње европских школа (ACES) започињу нови, шести циклус такмичења за прекогранична школска партнерства, а школе из Србије су позване да буду међу 15 земаља учесница. овогодишња тема је „Провера стварности – како видимо и стварамо свет путем медија“, а предлози пројеката се могу доставити до 30. априла 2012. године. Такмичење организује ACES – академија средње европских школа, једна од највећих школских мрежа у региону, а познавање медија је основна тема овогодишњег циклуса такмичења. школе се позивају да подстакну ученике да анализирају садржаје са којима се сусрећу у медијима и да направе и дистрибуирају сопствене медијске производе. Масовни медији, поготово дигитални, нуде лак приступ

информацијама и нове начине учествовања у друштвеном животу, политици и култури, али истовремено, носе ризик манипулације. Питања злоупотребе, нарушавања приватности, личних или ауторских права су само неки од изазова. у овом контексту, познавање медија и међу млађом популацијом је кључни предуслов за друштвени активизам у данашњем свету информационих технологија. школе из Србије се позивају да нађу партнерску школу путем сајта www.aces.or.at са којом ће заједно учествовати на пројекту. Међународни жири ће изабрати најбоље пројекте и победници ће добити финансијка средства, подршку током спровођења пројекта, а имаће и прилику да учествују на ацеС састанцима. школску мрежу ACES основала је ерСТе фондација 2006. године у сарадњи са не-

профитном организацијом ВЧеЛи доМ из Словачке и интеркултуралним центром из аустрије. ACES има за циљ да повеже наставнике и ученике из средње и југоисточне европе и тако премости границе. ову иницијативу подржавају и сва министарства просвете земаља учесница. циљ је да се омогући и унапреди интеркултурални дијалог и сарадња младих људи, како би се створила мрежа размене знања, учења и иновација. до сада, приближно 20,000 ученика и 2,500 професора је учествовало у програму ACES. Земље које се могу пријавити на такмичење су албанија, аустрија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Чешка, Мађарска, Македонија, Молдавија, црна Гора, румунија, Словачка, Србија и Косово, Словенија. детаљне информације о пројекту ацеС можете видети на сајту: http://www.aces.or.at

Градитељско друштво „Кнез“ из шапца је донирало пројекат за изградњу фискултрурне сале у основној школи у доњем црниљеву. Како је пројектом предвиђено, фискултурна сала би била посебан објекат у школском дворишту, са једним тереном, који би могао да служи за одбојку и кошарку. Сала би била универзалне намене, служила би и за потребе села, јер дом културе у доњем црниљеву се урушава. на прослави Савиндана у школи у доњем црниљеву заменик председника општине Коцељева Милутин цвејић и власник Грађевинског друштва „К��ез“ драган Кнежевић предали су пројекат фискултурне сале руководиоцу школе. у свом обраћању поводом овог догађаја заменик председнику општине г-дин Милутин цвејић, иначе бивши ученик ове школе и живитељ доњег црниљева је изразио наду да ће надлежна министарства и општина Коцељева наћи снаге да реализују овај пројекат и обећао да ће му у наредном раду фискултурна сала у овој школи бити приоритет... „израда пројекта је тек могућност да почнемо да размишљамо о средствима за салу која ће и нашој деци омогућити најсавременију наставу физичког васпитања. Гест г-дина Кнежевића вредан је дивљења и надам се да неће остати усамљен. он је доказ да је и у временима кризе могућа брига о младима и доброчинство“, рекао је између осталог цвејић. Грађани доњег црниљева ово схватају као почетак великог подухвата који ће њихову децу ставити у равноправан положај са вршњацима из развијених средина који ће омогућити савремену наставу и откривање талената и из ове средине. најраспрострањенији проблем сеоских школа у Србији је недостатак фискултурне сале. Такав је случај и са издвојеним одељењима основне школе „Мића Станојловић“ у доњем црниљеву, Свилеуви и Каменици, а драгиње има салу која није условна. у овој школи тренутно се школује 132 ученика из доњег црниљева, Градојевића, Ђуковина, Галовића и Голочела. наставу физичког васпитања и изабраног спорта преко зиме не могу нормално да обављају, већ им наставници у

учионицама приређују активности као замену за уобичајене часове. Због тога се ови ученици не радују часовима физичког толико као у оним школама које имају фискултурне сале. Пројекат представља најзначајнији корак у припреми изградње фискултурне сале, јер је сада преостало само да се пронађу средства за изградњу. реакција присутних ученика, родитеља и запослених је била ретко виђена, не само због поклона већ и због геста г-дина Кнежевића који враћа наду у бољи живот у овом крају и подсећа нас све да смо негде заборавили младу генерацију и дуг према заједници.

Комшиница ми је опростила Много волим лопте. Моја породица је то знала па ми је често куповала или поклањала лопте. имала сам много лопти, различитих боја и величина. Марија и Тамара су дошле код мене да се играмо. Желеле смо да се играмо између две ватре, али нас три нисмо биле довољне за игру. Позвале смо децу из комшилука. двориште је убрзо било пуно деце и игра је почела. у смеху и избегавању лопте нисмо пазили на комшиницино цвеће. Лопта је често прелазила у комшиничино двориште и то се понављало неколико пута. наизменично смо одлазили по лопту. игра се завршила и деца су отишла кући. деца су ми рекла да би могли опет да се играмо и да је било баш лепо. Сутра ми је мама испричала да смо у игри поломили комшиницино цвеће. Комшиница је била љута на нас. отишла сам и извинила се тета душки. Комшиница ми је опростила, а често се шали са мном да су и она и њено цвеће љута на мене и моју лопту. од сада бирамо где се играмо да се не понови. Мина Мијатовић 4 разред, ОШ Жика Поповић“, Владимирци


PodrinskE 215-216