Page 1

шаБац, 10.новемБар 2011.

Председник Србије Борис Тадић посетио Шабац

Година V

30

динара

Број 202-203

АкцијА месне зАједнице “доњи шор”

Шабац је град изузетних Тркалиште развојних потенцијала моје игралиште Стр. 12

др мирко нАгл, професор шАбАчке гимнАзије

Први доктор Методике наставе физике у Србији! Стр. 7

ШаПчанин иван КнЕжЕвић начиниО Прави ПОдвиг

Стр. 5

Оливера Качаревић:

Шапчан ка н а крову Европе

“Оскар” Бициклом у Шапцу до Јадрана и назад Стр. 13 Стр. 12

Стр. 20


2

10.новембар 2011. заБЕЛЕШКЕ НЕСУГЛАСИЦЕ У ЛОВАЧКОМ ДРУШТВУ ,, СЕЛИМИР СЕЛЕ ЈЕВТИЋ", ЧИНИ СЕ, КУЛМИНИРАЈУ

www. podrinske.com

Лични СТав: ХаниБаЛ КОвач Чули сте већ, тј. знате, за ову фрку у Ковиљачкој Бањи са азилантима. Тамошњи мештани се побунили јер држава наша све обесправљене странце из африке и азије угурава и то баш у туристичку нам Ковиљачку Бању где наши Срби одлазе да се лече када нпр., добију окичмењавање кичме. Стварно нема никаквог резона да се цео проблем лагерисања азиланата сведе по кичмама мештана нама тако блиске и драге бање....Ковиљачке. јесте без везе, туриста има пуно и мештанима су и они преко главе ал барем остављају неку кинту. од ових азиланата који су се нахватали из целог света, никакве користи, по цео дан само седе и блеје у оном лепом парку у бањи и уместо нагомиланих сексуалних фрустрација да мало изонанишу , они силују туристкиње. мештани су, дакле, са правом подигли фрку против државе која у њиховој бањи нагомилава азиланте, као да нема других места и забити по Србији. једино ми није јасно зашто мештани Ковиљачке бање злоупотребљавају децу у дневно политичке сврхе и преко њих покушавају да реше горући проблем. родитељи школске деце у бањи крај Лознице, су забранили својим клинцима да похађају редовну наставу убеђени да је то једини и најбољи пут да се реше азиланашта и поново поврате на далеко познат туристички мир. е, овако, драги моји из Ковиљачке Бање јесте имате проблем са азилантима, али срем вас било што малолетну децу злоупотребљавате

Азиланти, Кинези и Шишање (л)оваца фискалне касе

за решење ваших оправданих проблема. У шапцу, пак, имамо све више Кинеза трговаца који мирно раде тргујући и препродајући нам разне ситнице за буд зашто. ми са Кинезима немамо проблем, они су тихи, мирни, раде свој посао, а ми купујемо код њих за мале паре. Сви задовољни! ево, неки дан и ја купих чарапе неке у Кинеској робној кући и оно што ми је запало за око, на први поглед, не добих фискални рачун. Погледам муштерије иза мене, ни они нису добили фискални рачун, иако је фискална каса врло уочљива и назочна! нисам био ленај отишао сам у обилазак других кинеских продавница и куповао гл у п о с т и . нико у кинеским радњама ми није дао фискални рачун. Уз пут сам фотографисао ,, алпинисте" на старој робној кући који су спектакуларно намештали велику рекламу за Кинеску робну кућу. дакле, хоћу да питам, зашто држава, инспекције гледају кроз прсте Кинезима и зашто за њих не важе исти закони као и за нас. Зашто се кинески трговци толико фаворизују и зашто се наши кажњавају ако не откуцају фискални рачун? Плашим се да ће оваква политика, гледања кроз прсте Кинезима, разних инспекција довести до буне грађана шапца и демонстрација против странаца сличне онима у Ковиљачкој Бањи. испашће да су Срби, шапчани шовинисти, нацисти, зајгори и то све због неразумног шлихтања нама драгим и тако удаљеним Кинезима.

на жалост, сва је прилика, да у шапцу лов све мање остаје хоби и спорт, а све више арена за разне размирице од политике до сујете! наиме, дописника ових редова, посетили су шабачки ловци који су недавно организовали гостовање ловаца из Француске, а који су у шабац дошли преко посредничке агенције

ставке о потрошеној муницији када по закону муницију не може да продаје ловачко друштво него за то надлежна институција или организација. Такође, наводе Французи, они једноставно толико муниције нису ни потрошили, што кажу лако могу и да докажу. дакле, цео овај провод Француских ловаца у шапцу их је коштао 2.800 € и

вређено. о томе јавност ћути. Тачно је то да смо ангажовали господина Боројевића и његов превоз, али је тачно и то да их је господин Боројевић на волшебан начин мимо свих договора и уговора одвео, без нашег знања, на војвођанска ловишта у близини новог Сада. Ти Французи који су били овде код нас су далеко од европске господе и

„војвођански ловац“ д.о.о. нови Сад. Господа ловци који су нам се обратили за медијску помоћ, доставили су нам документацију од преписке између Француза и шапчана, па све до рачуна који су Французи морали да плате по обављеном лову и гостовању у шапцу. Како наводе људи који су заступали интересе Француза и који су им били пратња, тврде да су гости из Француске кроз разне рачуне брутално покрадени. Пример ради, наводе да им је између осталог, наплаћено коришћење шест возила у вредности од 600 €, и ако су Французи користили само два аутомобила (џип и цитроен) власника, такође ловца, Боројевића који како нам је личино рекао није желео да наплати овакве пријаељске услуге гостима из француске. Боројевић поставља питање зашто им је ловачко друштво „Селимир Селе јевтић“ из шапца фактурисало и наплатило нешто што гости нису користили и нису ни требали да плате. Такође, поставља се питање зашто су Французима фактурисане и

како наводе, више неће долазити у наша шабачка ловишта, јер не желе да више икада буду тако драстично покрадени. новинарска етика нам налаже да саслушамо и другу страну, што смо и учинили. Супротна страна, дакле, челници ловачког друштва „Селими Селе јевтић“ су нам рекли следеће: „То све што је наведено против нашег ловачког друштва су ноторне лажи и нека врста хајке на председника ловачког друштва драгана Томића. Тачно је то да гости из Француске нису хтели а ни имали намеру да плате све оно што су потрошили у нашем граду и нашим ловиштима, већ су покушали да побегну из наше земље. Тек брзом акцијом, тј. подношењем кривичне пријаве у тужилаштву и претњом блокаде излазних граница из наше земље, Французи су платили све оно што су и били дужни да плате. Тачно је то да су се чак и проводили по разним шабачким кафанама и да су посећивали чак и јавне куће. У тим теревенкама је дошло до туче и неколико француза је било по-

пре су деловали као лазурларена банда која је мислила да у Србији може свашта да се ради. Такви нам гости и пословни партнери у будуће и не требају. на крају крајева, нас је овим поводом посетила инспкција за лов и није пронашла никакве нерегуларности“. Чињеница је, драги наши читаоци да се већ у назад дуже време нешто дешава у шабачком ловству. Поједини медији на својим насловним странама пишу о самовољи драгана Томића. Господину Томићу је одузето и комплетно ловачко орижје од стране шабачког супа јер је, наводно оружје дао свом сину, да се са пушком у друштву ловаца слика и ако дечко нема дозволу за ношење оружја. Чињеница је такође да, по нашим сазнањима у шапцу постоје две струје које једна другој замерају много тога и да једни другима спочитавају најпрљавије ствари. на истражним органима је да утврде шта је од свега тога тачно. јадни наши шумски зечеви, фазани, лисице, а вукова нигде и нема. Ханибал Ковач

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног и одговорног уредника Милош Живковић. Коментатор Драган Каралазић. Култура - Светлана Љубић. Спорт - уредник Слободан Кашиковић. Коњички спорт, лов, риболов, хоби - Бранко Попадић. Редакција: Александар Јовановић, Живко Гавриловић, Раде Ђерговић, Дарко Павловић, Снежана Ковачевић. Маркетинг, генерални менаџер Ханибал Ковач. Штампа: АПМ принт, III булевар 29, Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.


ШаБац

10.новембар 2011.

www. podrinske.com

3

АКТИВНОСТИМА ГРАДА И МЕСНЕ зАЈЕДНИЦЕ

Нова разгледница Богосавца Градоначелник шапца милош милошевић, у центру Богосавца, 1.новембра, обишао је радове на изградњи дома културе, где ће бити и простор за рад месне заједнице и месне канцеларије. вредност прве фазе радова, чији се завршетак ( „до под кров“) очекује до краја године, је три и по милиона динара, док ће за комплетне радове на дому културе Град издвојити више од десет милиона динара.

реч је о објекту површине 180 кавадратних метара, са два улаза и терасама. Поред сале и санитарног чвора, у згради ће бити простор за месну канцеларију; планирано је и поткровље, које ће касније бити изграђено и опремљено у складу са потребама у месној заједници. - Уз изградњу објеката комуналне инфраструктуре, месна заједница интензивно ради и на уређењу центра села. Самим тим, овај дом ће много значити, и старијима и млађима. млади ме заустављају, питају, кад ће бити, кад ће се завршити, шта је све планирано, значи да жељно очекују неки свој простор. У склопу изградње дома, планирали смо да уредимо и овај парк, па ће то заједно, пружати једну лепу слику центра нашег Богосавца – каже председник месне заједнице, и одборник, раде јованић. -После више година разговора и договора са људима из месне заједнице Богосавац кренули смо са изградњом дома културе, и ја заиста делим радост са њима. изузетно су активни, и захваљујући томе успели су да много тога ураде у свом селу – истакао је градоначелник шапца милош милошевић. Подсетио је да су у протеклих пет-шест година урађени путеви према маовима, Слепчевићу и Липолисту, чиме је Богосавац, „од једног прилично издвојеног и завученог села, постао центар у овом делу Поцерине“. Урађена је и нова

амбуланта, продавница је реконструисана, још много тога. -Све то не би било могуће без јако активних људи у месној заједници, месној канцеларији, квалитетног одборника који интересе села заступа у локалном парламенту. активизам се и те како исплатио, наишао је на подршку Градске управе, а захваљујући томе Богосавац више не личи на село од пре неколико година – за људе у Богосав-

цу није штедео речи похвале градоначелник шапца. Подсетио је и да је доста урађено на реконструкцији нисконапонске мреже, јавне расвете, да су ас-

фалтиране неке од сеоских улица, да је квалитетно одржавана и мрежа малских и њивских путева на подручју села. -оно што бих желео посебно да истакнем јесте да су житељи Богосавца у овој години урадили скоро три километра тротоара у свом селу, што је за сваку похвалу. и ту су исто искористили подршку града, и јаћу поновити, и позвати и друге месне заједнице. Град је и у

овом послу партнер месним заједницама, при чему оне обезбеђују шаловање и физичку радну снагу, а град бетон. Уз три километра урађеног тротоара у Богосавцу, сличних активности је било још само у Слепчевићу и штитару. ово је позив, поготово селима која се налазе уз изузетно прометне саобраћајнице магистралних и регионалних путева, да се организују за изградњу тротоара, и на тај начин повећају безбедност својих житеља, првенствено деце – позвао је градоначелник милошевић. Подсетио је да Град, комплетно из буџета, реализацијом своје политике ради локалне путеве, школске објекте, амбуланте: „оно што је у Богосавцу за похвалу (наравно, и многим другим селима), је активизам села, то су заједнички пројекти, принципом „два на динар“, Града и месне заједнице или групе грађана, за изградњу малских путева, реконструкцију нисконапонских мрежа, уређење центара села, изградњу тротоара, и друге акције.

Богосавац данас и пре десет година, неупоредиви су. Услови за живот прилично су изједначени са условима у самом граду, што и јесте сврха политике Градске управе коју водимо већ целу деценију уназад. То је да се равномерно развијају сва насеља на подручју Града шапца – истакао је градоначелник милош милошевић, приликом обиласка радова на изградњи дома културе у Богосавцу. Ц.Љ.

казне за несавесне грађане

Прекршајни суд у шапцу казнио је пет суграђана због прљања јавне површине са по пет хиљада динара. наиме, Комунална полиција је Прекршајном суду поднела пријаве против ових лица зато што су уринирали на улици и својим недоличним поступком прљали јавну површину и учинили непријатност суграђанима. ово је иначе први случај у Србији да се за овакву врсту прекршаја изрекне казна, чији је циљ да позитивно утиче на суграђане, односно спречи нарушавање комуналног реда

Ватрогасци у акцији Поводом обележавања 7. новембра дана ватрогасно-спасилачких јединица,у шапцу су припадници те јединице извели јавну показну вежбу - на згради “Стари навип”, на углу Карарађорђеве и улице Кнеза милоша.Грађани су имали прилику да виде атрактивни приказ гашења пожара и спасавања угрожених лица из вишеспратнице и

је прави пожар у питању.он је казао – да је техника са којом располажу времешна и застарела,али и поред тога,то се надокнађује свакодневним увежбавањем и радом припадника јединице. - „изведена вежба - из три елемента,показала је,да техника којом располажемо може бити у функцији. Користили смо и ваздушно-ускочни јастук,а

увере се у изузетну спремност и оспособљеност ватрогасаца. У разговору са новинарима,начелник одељења за ванредне ситуације александар Стојковић је подсетио, да је 7. новембра, давне 1834. године,на предлог тадашњег министра Унутрашњих дела Ђорђа Протића, књаз милош обреновић донео Уредбу о гашењу пожара,а тридесетак година касније, тачније 1864. године, шабац је формирао прву ватрогасну чету. наш град је 1951. године, оформио прво добровољачко ватрогасно друштво. Стојковић је даље казао – да је одељење за ванредне ситуације шабац, у протеклих 10 месеци, имало око 1.200 догађаја и интервенција,од чега око 1.000 на гашењима пожара,где је учествовало 3.000 ватрогасаца са око 1.300 возила, с тим, да је ватрогасни батаљон у једном дану - имао чак 41 интервенцију. Командант ватрогасног батаљона, Кристољуб Ковачевић,истакао је, да је тај батаљон са целокупном техником и људством извео показну вежбу за грађане и том задатку пришао веома одговорно, као да

показали смо и како ради једно од најновијих достигнућа у нашем послу,а то је инпулсна пушка,која је веома ефикасна у гашењима пожара у затвореним просторијама“ - рекао је Ковачевић и додао, да је ове године био већи број интервенција у односу на минулу годину, јер је ова обиловала са много топлих и сушних дана.Статистички гледано,од преко 1.200 пожара и интервенција у овој години,две трећине било је на отвореном,а остало су били пожари у затвореном простору и техничке интервенције“ – нагласио је Ковачевић. Б.П.

Вождове поруке садашњим нараштајима

Културни центар шабац вечерас је домаћин новом књижевно-позоришном дружењу. Текстом историчара Богдана Секендека, под називом „небески крунски савет“, представљају се чланови аматерског позоришта „вожд“ из мишара. Почетак скупа је у 19 часова. Ц.Љ


4

друШТвО

www. podrinske.com

10.новембар 2011.

РЕГИОНАЛНА ДЕпОНИЈА

Трајна заштита земљишта и вода Челници шапца и Сремске митровице, са представницима Програма подршке развоју инфраструктуре локалне самоуправе и Фонда за заштиту животне средине, посетили су 4. новембра, у јарку, главну локацију за одлагање чврстог отпада у оквиру регионалне депоније.

„ово је једна од најважнијих области у којима европска унија инсистира да се граде овакви објекти и да се штити животна средина“, истакао је градоначелник шапца, милош милошевић, наглашавајући значај изградње регионалне депоније за оба града. -Захваљујући помоћи европске уније, и њеној донацији од више од седам милиона евра, ми се сада налазимо на завршним радовима једног од најзначајнијих делова депоније, и очекујемо да ће он до краја децембра бити завршен. Паралелно са овим, очекујемо да ће до краја децембра бити завршена и Трансфер станица у шапцу, као део овог система, којом би било омогућено и -регионална депонија подразумева одређене врсте сепарације, како чврстог отпада органског порекла, тако и неорганског порекла. Предвиђени су сегменти сепарације, издвајања металних делова, пластичних, папирних, при чему би најмањи део отпада, који више не може да се сепарише и искористи, био депонован. Процене су да ће овде бити и одређених количина гаса вештачки произведеног, који би се користио за потребе саме депоније. Планирано је и компостилиште, што би све, у неком наредном периоду, требало да допринесе да се депонија и финансира из сопствених средстава – каже Бојан Гаврић, директор дирекције за изградњу Града Сремске митровице.

функционисање регионалне депоније. То значи да би до краја ове, или почетком следеће године, могло, кроз пробни рад, прво смеће из шапца да крене пут регионалне депоније. Свакако, у току следеће године затвара се наша градска депонија, или сметлиште, како то стручњаци називају. шабац и Сремска митровица добијају врло скуп и значајан објекат комуналне инфраструктуре, који, уз изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода у самом Граду шапцу представља два стратешка објекта у овој области. Све ће то у шапцу омогућити подизање нивоа комуналног реда у самом граду, али ће омогућити и уласке у неке нове фазе попут сертификовања хране произведене на подручјима која су покривена оваквим објектима, тако да очекујемо и директне економске користи од изградње ове депоније и свих пратећих објеката – истакао је градоначелник шапца, милош милошевић. - ово је прва фаза пројекта који финасира миСП, односно Програм подршке развоју инфраструктуре локалне самоуправе, који финансира европска унија,аспроводи делегација европске уније у републици Србији –истиче председ-

ник александар Продановић, председник Скупштине Сремске митровице и члан надзорног одбора миСП-а: „У другој фази ће се градити линија за сепарацију, овде у Сремској митровици, а и за то очекујемо подршку Фонда за заштиту животне средине. ово је значајан пројакат и за шабац и за Сремску митровицу јер до сада у нашим градовима смеће није одлагано на прописан начин. Због тога су били угрожени и земљиште и воде, а на овај начин практично на прави начин ћемо дугорочно решити еколошке проблеме везано за депоновање смећа.“

Фонд за заштиту животне средине, за подршку изградњи депоније у јарку издвојио је око 90 милиона динара, а ди-

ректорка Жељка јуракић, истакла је задовољство што се у

Србији на више локација граде регионалне депоније. -ово је једна од првих санитарних депонија која је у фази реализације. на многим

местима се тек припрема документација, овде су радови поодмакли, што ме радује, јер на најбољи начин видимо како се наш новац користи. Фонд је определио око 90 милиона динара, за различите активности у области суфинансирања, а оно што бих нагласила је да тај износ није дефинитиван и коначан. ми очекујемо, у некој фази надоградње, пре свега активностима на депонији које се односе на секундарну сепарацију,и линију која би овде требало да се постави, да се управа будуће регионалне депоније обрати Фонду, опет као пенцијалном суфинансијеру који стоји на располагању управо за такве пројекте. Уз ово ми подржавамо и из-

градњу Трансфер станице у шапцу, јер то је систем који не може да функционише један без другога. наравно, последња фаза биће санација и шабачке и

- на земљану подлогу, на припремљено земљиште, најпре иде слој шљунка, као дренажа, а потом геотекстил. Преко тога се поставља тампон од глине, полуметарски, поново геотекстил и такозвана ХдП фолија која је водо непропусна. Уз глину и ХдП фолију то представља, по стандардима европске уније дуплу заштиту земљишта. Преко тога се поставља још слој од пола метра шљунка, као дренажа процедних вода. Зато постоје и две црпне станице – једна за атмосферске воде које пролазе испод, друга је за атмосферске воде које се спирају, пролазе кроз смеће и црпе се на пречишћавање, односно на рециркулацију – на стандарде у одлагању комуналног отпада у изградњи санитарних депонија указује ненад Томић, у Градској управи шапца координатор активности око регионалне депоније. сремско-митровачке депоније. јер, у моменту када ова регионална депонија профункционише, стичу се законски услови да се оне две затворе, да се забрани даље депоновање отпада на њима и да се крене у рекултивацију простора. и искрено се надам да ће се у шапцу, уз Саву, на том делу једном шетати без смећа, кеса, и свега. и тек тада ћемо заиста видети пуну функцију ове депоније и свих ових улагања –истакла је директорка Фонда за заштиту животне средине Жељка јуракић. Процене су да би регионална депонија у јарку у наредних двадесет, па и више година задовољавала потребе два града за одлагањем чврстог комуналног отпада.. вредност пројекта регионалне депоније је око 11 милиона евра, при чему је европска унија, преко иПа фондова, уложила 7, 3 милиона евра; из буџета два града издвојено је 2,3 милиона евра, док је Фонд за заштиту животне средине као подршку пројекту определио 87 милиона динара. Ц .Љубић


друШТвО

10.новембар 2011.

www. podrinske.com

5

пРЕДСЕДНИК СРбИЈЕ бОРИС ТАДИЋ:

Шабац је град изузетних развојних потенцијала - Србија је, за разлику од многих других земаља, успела да очува развојне потенцијале упркос светској економској кри-

концерна “Фармаком мБ”, председник Тадић окарактерисао је шабац као град изузетних развојних потенцијала.

ПрЕдСЕдниК БОриС Тадић у ПОСЕТи ШаПцу зи. Страни експерти ових дана у медијима изнели су став да Србија у наредних десет година "ми имамо бојазан да би криза еврозоне могла да погоди Србију. идемо према еУ, али то не значи да она није рањива. Све економије су данас рањиве", рекао је Тадић. "верујемо да еУ мора да нађе решење, јер би слом политике еУ имао рефлексије на економске системе сваке појединачне земље", упозорио је Тадић. може да уђе међу двадесет земаља са највећим развојним потенцијалима, рекао је председник Србије Борис Тадић прошлог уторка у шапцу. он је указао да је то за сада само шанса, а да је за остварење тог циља неопходно да се зна економски и политички правац у којем иде држава, као и да би одустајање од европских интеграција било погубно за Србију. Приликом посете шабачкој млекари, која послује у оквиру

- инфраструктура је услов доласка инвеститора. шабац је одличан пример такве стратегије. руководећи се развојним потенцијалима, бивши и садашњи градоначелник пажљиво су планирали развој инду-

у дОМаћинСТву дуШана вуКОвића у СЕЛу СЛЕПчЕвић стријске зоне у шапцу, куповали земљиште, обједињавали парцеле и комунално их опремали. Зато планирамо да према шапцу изградимо аутопут, односно брзу саобраћајницу без зауставних трака, како би повећали вероватноћу инвестира-

субвенције за млеко биће исте или веће

министар пољопривреде, шумарства и водопривреде душан Петровић рекао је да ће субвенције произвођачима млека у 2012. бити исте или више него ове године. "идуће године произвођачи млека неће имати мању подршку владе него до сада. на почетку дебате о буџету могу да кажем да ће имати пет динара субвенције по литру и субвенције за такозвано генетско унапређење од 250 евра по грлу за најмање четири краве".

ња. шабац и република Србија преговарају око великих инвестиција које могу да промене економску структуру не само овог краја већ читаве Србије. У наредних десет година, ако не будемо правили грешке, и ако будемо смањили трошкове државе и јавни сектор предамо приватном менаџменту, што нас очекује после избора, Србија може да буде земља динамичног привредног и социјалног развоја, закључио је председник Тадић. Говорећи о привредним потенцијалима шапца, градоначелник милош милошевић истакао је пресудни значај инфраструктуре у опредељивању инвеститора. - Квалитет и атрактивност индустријске зоне зависи и од њене саобраћајне повезаности, што је увод у теме које су од животне важности за шабац: изградњу аутопута, бољу иско-

министар је, такође, рекао да Србији дневно недостаје 70

тона свежег млека, али да неће доћи до дефицита на тржишту и да је добра вест да су произвођачи постали извозна индустрија.

ришћеност реке Саве и увођење железнице у ову зону. Све су то предуслови привредног развоја града и бољег живота грађана. имамо наговештај компаније “викторија груп” о почетку градње фабрика минералних ђубрива и цемента. Такође, концерн “Фармаком мБ” разматра могућност изградње фабрике акомулатора у шапцу. италијански инвеститор “весковини” ових дана очекује дозволу. радници су већ на обуци, а током наредне године почеће изградња фабрике у шапцу, најавио је градоначелник милошевић. Председник Тадић је, заједно са министром пољопривреде душаном Петровићем и представницима Града и мачванског управног округа, посетио домаћинство душана вуковића у селу Слепчевић. вуковићи су власници седам јуница, од којих су две високорасне, набављене уз помоћ субвенција министарства пољопривреде. дневно предају 80 литара млека.

фОТОграфиЈа за уСПОМЕну - и фЕЈС БуК - Подршка државе произвођачима млека у наредној години биће најмање на овогодишњем нивоу. Тренутно имамо око 70 тона млека мање него што су потребе наше прерађивачке индустрије, тако да Србија увози сирово млеко. међутим, добра вест је да је наша млекарска индустрија извози млеко на тржишта европске уније и руске федерације. У наредној години обим извоза ће се ширити, што значи да је неопходно да повећамо производњу сировог млека. То подразумева већи број шабачка млекара, иначе, дневно прерађује 240.000 литара сировог млека, а има могућност да преради и додатних 20.000 литара. У млекари верују да ће то бити довољно да, уз већ уговорени извоз, једном месечно за сада мањи контингент њихових производа стигне и на тржиште Сад. најзначајнији купац производа шабачке млекаре на иностраном тржишту је руска фирма "Magnit Tander", са којом је потписан уговор вредан десет милиона евра. У склопу тога постигнут је аранжман и о испорукама за велике купце у два највећа руска града - москву и Сант Петербург, који заједно имају око 15 милиона становника.

У наредних десет година, ако не будемо правили грешке, и ако будемо смањили трошкове државе и јавни сектор предамо професионалном менаџменту, што нас очекује после избора, Србија може да постане једна веома динамична земља", проценио је Тадић. млечних крава. Производња млека је један од виталних делова сточарства и наш циљ је да сагледамо шта је потребно да држава учини како би они који се баве пољопривредом и прерађивачком индустријом могли да остваре већи доходак и живе боље, истакао је министар Петровић. он је такође напоменуо да је, на бази пољопривреде, у бруто друштвеном производу удео сточарске производње око 30 одсто, а требало би да буде најмање 60 одсто. - није могуће да направимо тако велики помак у продукцији без значајног повећања извоза. имамо добру прилику и отворен простор за извоз у русију, али је неопходно и присуство на тржишту европске уније, указао је министар душан Петровић. Боравак у шапцу председник Србије Борис Тадић завршио је посетом компанији Бмр, једној од водећих у области индустријске монтаже цевовода и металних конструкција..

у БМр-у


друШТвО У пРњАВОРУ

www. podrinske.com

10.новембар 2011.

Здрава и контролисана вода за пиће сеоска домаћинства за шест избегличких породица У Градској управи Града шапца крајем октобра потписани су споразуми о помоћи за откуп сеоског домаћинства са окућницом између корисника помоћи, продаваца сеоског домаћинства и Града шапца. Захваљући Пројекту „Помоћ Комесаријату за избеглице републике Србије намењена избеглицама кроз пружање локалних акционих планова“ шест избегличких породица са територије Града шапца, куповином сеоског домаћинства, трајно је решило стамбено питање.

да је 2009. године Скупштина Града усвојила Локални акциони план за побољшање положаја избеглих и интерно расељених лица. - Све активности Града у 2010. и 2011. години биле су у складу са овим документом. За 12 избегличких породица додељења је помоћ у грађевинском материјалу за адаптацију или завршетак изградње стамбеног објекта. Средства су обезбедили Комесаријат за избеглице и Град шабац. Поносни смо и на изградњу објекта социјалног

Средства за куповину кућа обезбедили су високи комесаријат Уједињених нација за избеглице (UNHCR) у износу од 5.016.000,00 динара и Град шабац 264.000,00. Значај оваквог вида помоћи је у томе што су стамбени проблем решиле вишечлане породице са децом школског узраста, које од сада имају могућност да на земљишним парцелама, добијеним уз кућу, развијају сопствену пољопривредну производњу и допринесу побољшању услова живота. Како је истакла јасминка ристовојевић, заменица градоначелника шапца, потписница споразума у име Града, ово је само један од начина побољшања положаја избеглих и прогнаних лица. она је подсетила

становања у заштићеним условима у који је крајем септембра усељено 36 станара, односно десет избегличких и две социјално угрожене породице из локалне средине. Станови су пројектовани, саграђени и опремљени средствима донације европске уније, републике Словеније и Града шапца, навела је заменица градоначелника шапца и најавила даље пружање помоћи овој категорији становништва у складу са могућностима и усвојеним акционим планом. Присутне је поздравила и представница UNHCR виолета Самарџић. она је истакла очекивање да ће куповина кућа и окућница донети напредак и сигурнију будућност избегличким породицама.

Градоначелник шапца милош милошевић 26. октобра у мачванском Прњавору на изворишту свечано је пустио у рад водовод чији је капацитет предвиђен за потребе мештана Прњавора и десет околних села – укупно 20.000 становника. осим у домаћинствима, здрава

воде у секунди и доводни цевовод између бунара и црпне станице, капацитета 18 литара у секунди. Такође, изграђено је 2,8 километара дистрибутивне мреже на коју су већ прикључена 72 домаћинства. - након попуњавања постојећих капацитета улазимо у

пијаћа вода данас је потекла у основној школи „Краљ александар Карађорђевић“ и дому културе, а за неколико месеци исправном водом биће снабдевен и дом здравља. наглашавајући чињеницу да се степен урбанизоване средине мери квалитетом система водоснабдевања и начином одвођења отпадних вода, градоначелник милошевић је подсетио на неопходност равномерног развоја свих насеља на подручју Града, што је једна од главних одредница политике шабачке локалне самоуправе. - У изградњу водовода у Прњавору, од 2002. године уложено је близу 100 милиона динара. део новца издвојен је из градског буџета а већину средстава обезбедила је република Србија преко дирекције за воду.

другу фазу радова, што подразумева изградњу још три базена по хиљаду кубика, машинску халу и формирање изворишта

какво је у Табановићу и малом Забрану, објаснио је директор „водовода шабац“, и додао да је цена индивидуалног прикључка 450 евра у динарској

броју оболелних од болести бубрега чији је основни узрок неисправна вода за пиће. Како је истакао председник Савета мЗ Прњавор Предраг Срдановић, овај дан је историјски значајан датум за житеље овог дела мачве. У складу са захтевима и жељама мештана, он је за наредну годину најавио израду Пројекта сепаратног система канализационе мреже по угледу на мини системе у Словенији. о значају здраве пијаће воде говорила је др Борка Кокановић, шеф одсека за санитарни надзор мачванског округа. - могућност прикључења на централни водовод насеља и снабдевање исправном и контролисаном водом, начин је очувања и унапређења здравља. То је један од основних задатака Градске управе – да сва насеља имају здравствено исправну воду као услов личне и опште хигијене. школа у Прњавору је сада безбедније место за бора-

вак, образовање и одрастање у добрим условима, нагласила је др Борка Кокановић.

ОДЛУКОМ ГРАДСКОГ ВЕЋА

поскупело грејање за 9,84 одсто реч је о једном од највреднијих објеката комуналне инфраструктуре на подручју Града шапца, истакао је градоначелник милош милошевић. директор шабачког водовода драгорад мијатовић рекао је да је заокружена прва фаза изградње изворишта у Прњавору у оквиру које функционишу два бунара капацитета 30 литара

противредности, уз могућност плаћања на три, шест и девет месечних рата. домаћинство Самуровића је прво од 1365 домаћинстава у Прњавору које је данас добило здраву пијаћу воду. То је одлична вест за 4371 становника ове мачванске варошице, која је, осим по славној прошлости, позната нажалост и по великом

Због поскупљења цене гаса за 13,8 одсто, Градско веће Града шапца одобрило је захтев јКП „Топлана“ за корекцију цене услуга грејања у просеку за 9,84 одсто. одлука је у складу са меморандумом о буџету за 2011. годину. нове цене важе од 15. новембра, а грађани ће уз рачуне за грејање добити и додатна објашњења о корекцији цене


инТЕрвЈу РАзГОВОР С пОВОДОМ: ДР МИРКО НАГЛ, пРОфЕСОР ШАбАЧКЕ ГИМНАзИЈЕ

10.новембар 2011.

www. podrinske.com

Први доктор Методике наставе физике у Србији! др мирко нагл рођен је 15.07.1969. год. у новом Саду, од оца Горана нагла, електроинжењера и мајке Љиљане опачић нагл, адвоката. ожењен је супругом јеленом нагл, адвокатом. има две ћерке анђелу и валерију. Живи и ради у шапцу. дипломирао је 1994. и стекао звање дипломирани астрофизичар на математичком факултету у Београду, Катедри за астрономију, а затим магистрирао на истој 21.априла 2000. године и стекао звање магистра астрофизике. назив магистарске тезе је „Диск и хало Млечног пута на основи анализе металичности и просторне расподеле звезданих јата”. Користи се руским и енглеским језиком, свира клавир. Стално је запослен као професор физике и астрономије у шабачкој гимназији. радио је као асистент - приправник на математичком факултету у Београду, Катедри за астрономију за предмете општа астрофизика и методика наставе и историја астрономије. ради као предавач за предмет Биофизика на високој пољопривредној школи струковних студија у шапцу. Стручни је сарадник астрономске обсерваторије у Београду, делегат друштва физичара Србије за мачвански округ, члан надзорног одбора друштва астронома Србије и био је члан Комисије за планове и програме и прегледе уџбеника министарства просвете рС. аутор је и коаутор више научних, стручних радова и саопштења објављених у међународним и домаћим часописима и научним скуповима. Био је заменик и директор шабачке гимназије. одборник је Скупштине града шапца. докторску дисертацију под називом „Примена научног метода у настави физике у друштвено – језичком смеру гимназије“ одбранио је 24. октобра 2011. године на департману за физику Природно – математичког факултета у новом Саду. Ви сте први докторант из Шабачке гимназије тј. докторирали сте као професор ове школе? Колико познајем историју шабачке гимназије мислим да сте у праву. школа чији сам бивши ученик и ја би требали да смо обострано поносни на ту чињеницу! Објасните мало детаљније о којој је теми реч и зашто сте се за њу определили?

Као почетник прво сам предавао у одељењима друштвенојезичког смера. Њихов план и програм физике је само благо релаксиран у доносу на природно-математичка одељења, док је број часова физике у знатној мери мањи. друга отежавајућа околност је ментални склоп ученика који је усмерен ка предметима друштвеног типа. Био је прави изазов моделовати часове физике тако да законом прописани садржаји буду обрађени ефикасно и што је можда још важније да тако стечено знање буде смислено односно сврсисходно и употребљиво у другим предметима, али и у свакодневном животу. моја дисертација под називом „Примена научног метода у настави физике у друштвено-језичком смеру гимназије“ показује један од могућих начина решавања тог проблема. рецепт за успех је применити научни метод, што подразумева непосредно извођење експеримента од стране ученика за сваки наставни садржај којим се потврђује научна чињеница (нпр. сва тела падају са истим убрзањем ка земљи чувени експерименти Галилеја са торња у Пизи). Тај приступ претвара сваког ученика у малог проналазача који ужива у тренуцима открића односно спознаје или решавања проблема. верујте ми када се ради експеримент и ученици и професор забораве када је час почео, а када завршио (зато имамо звоно!). један од суштинских проблема приликом примене научног метода је осмислити експерименте који су довољно очигледни, једноставни и нису скупи. Када то урадите, остало је лако. дисертација је управо показала да ученици показују квантитативно и квалитативно више нивое знања него ученици који су знања сти-

цала кроз традиционални - екс катедра метод. изрека вука Караџића и даље је актуелна: “није знање само знати већ и знати знање другом дати!” Да ли је физика баук? искрено да! То је најзахтевнији предмет за наставника, јер да би сте у потпуности приказали решавање проблема у физици морате га прво објаснити теоретски, затим доказати екс-

ну трећину. ако испустите било шта ученик у потпуности не схвата проблем и усвојена знања су кратког века, неупотребљива, односно служе сама за себе. но, ако употребите научни метод или неки други метод ефикасног учења нпр. учење путем открића када ученик откривајући учи, односно постаје мали научник и пролази кроз све фазе научног сазнања, тада тешкоће прелазе у други план, а радост открића у први! онда имамо метаморфозу физике из баука у чаробњака који нам открива тајне природе, али запамтите ми смо ти чаробњаци. Како младе људе заинтересовати за науку? У суштини рецепт је једноставан (сада говорим као прави доктор, мислим медицине), све науке треба да се врате својим прапочецима, времену када су настајале односно да се врате експериментима, било мисаоним или лабораторијским и да од ученика стварају људе чија су знања употребљива и у свакодневним животу. Треба избегавати теоретисања и „школу памћења“ претворити у „школу мишљења“. Када спознате да су ваша знања употребљива онда више не размишљате о науци која вас је довела до тога.

периментално и на крају га подкрепити рачунским задацима. Све то у истом односу тј. по јед-

Пошто сте докторирали да ли се ваше амбиције мањају, односно, да ли себе и даље видите у Шабачкој гимназији? мој докторат је директно везан за гимназију и темом и садржајем и сматрам да то треба искористити у следећем периоду, односно да ученици гимназије имају користи од мог доктората, што ми је и био циљ. не знам шта доноси будућност, али знам да ћу стално остати везан за гимназију било као професор, бив-

ши ученик, родитељ или ментор неком будућем професору који ће желети да докторира из сличне теме. Да ли је ово време наклоњено амбициозним и вредним људима? можда ћете се чудити мом одговору али мислим да је време наклоњено таквим људима! образложићу. разматрајући људе из моје околине које сматрам успешним и задовољним људима, уочио сам да су сви они ванредно амбициозни и вредни. Проблем је заиста што је мало таквих и већину чине људи мање амбициозни и мање вредни људи, према којима је садашње друштвено уређење немилосрдно и они су на ивици егзистенције. не постоји државни апарат који може спречити израбљивање таквих у корист оних других, нити им дати адекватан посао сходно њиховим могућностима. Сматрам да је и даље најугроженији слој тзв. обичних људи који нису у стању да изгурају своје амбиције и тада упадају у замку оних амбициозних који их користе као своје инструменте. оно што замерам амбициозним и вредним људима јесте да део своје славе треба поделити са оним мање амбициозним и вредним, јер сматрам да је то цивилизацијска тековина у смислу да гледајући Кеопсову пирамиду не треба да се сетимо само Кеопса у чију је част и амбицију она била саграђена, него и оних 3.000 радника који су дали своје животе приликом изградње исте! Многи су отишли из Србије, Ви сте остали. Зашто? Ту сам дилему решио давно тј. када сам био асистент током деведесетих и када сам једини остао у Србији од 20 асистената са математичког факултета. Желео сам да своје знање поделим са ученицима из Србије, да мојој деци матерњи језик буде српски, да живим у граду који је по мери човека (можете га препешачити), да сваки дан срећем своје пријатеље и поздравим их, да одем у природу када год пожелим, а не само за годишњи одмор... доста тога сам остварио, ове године су три ученика са друштвенојезичког смера уписали физику (случајно су присуствовали одбрани докторске дисертације), прошле године два, претпрошле један итд. Х.К.


друШТвО

www. podrinske.com

10.новембар 2011.

зАВРШЕН КОНКУРС

МЛАДИ ЕКОЛОзИ

Екос прогласио победника екос шабац, прогласио је победника конкурса за осмишљавање еколошке игрице у недељу, 6. новембра у емисији

ред), Теодору Пауновић (5.разред), Марка Дамњановић (6.разред) и Кристину Пап (5.разред) доделиће наш спонзор

недељно поподне на телевизији аС. Ученица 6. разреда ОШ "Јеврем Обреновић" Јована Илић, заслужено је освојила путовање и боравак у Словенији са победницима квиза мисли глобално, делуј локално, за осмишљене две еколошке игрице "ТЕЛЕПОРТ" и ОЧИСТИМО ПРИРОДУ ЗАЈЕДНО".

инос напредак по завршетку емитовања квиза мисли глобално, делуј локално. Покровитељи пројекта су Градска управа шапца и Градска управа цеља. Захваљујући градоначелницима Милошу Милошевићу и Бојану Шроту победници квиза провешће неколико дана у Словенији, цељу. Подршку реализацији пројекта

С обзиром да су се на конкурс одазвали једино ученици ОШ "Јеврем Обреновић", иако су све школе биле обавештене о условима конкурисања, екос је одлучио да и те ученике, који су послали своје игрице до 31. октобра, награди. награду за Теодору Киш (6.разред), Сару Марковић (6. раз-

дало је и министарство за заштиту животне средине, рударства и просторног планирања као суфинансијер. Спонзори пројекта су In tehnik, Голуб петрол, Тојота брокер, Секом фирма, вила албедо, инос напредак. Сузана Ивановић, ПР Екоса

ЕКОС завршио циклус предавања и доделио сертификате Последње предавање у оквиру пројекта „млади еколози“ коју организује невладина организација еКоС, одржано је у петак, 28. октобра у Културном центру са почетком у 14 часова. Тема едукативне радионице била је отпад и рециклажа, и носила је назив „није сав отпад смеће“. После одржаног предавања свим учесницима еколошких радионица уручени су сертификати „млади еколог“, који су неопходни за учествовање у квизу миСЛи ГЛоБаЛно, деЛУј ЛоКаЛно чија ће реализација

ускоро почети, а пратиће је телевизија шабац. По уручењу сертификата, извучене су школе које ће се такмичити у четврт финалу а распоред је следећи: ош „Стојан новаковић“ против ош „вук Караџић“, ово четвртфинале можемо очекивати ускоро како су председница екоса маја мандић и водитељ квиза дарко Берић најавили. ош „јанко веселиновић“ против ош „николај велимировић“. Последње четвртфинале припада основним школама „јеврем обреновић“ и „ната јеличић“. После четвртфинала

следи полуфинале, а потом и финале. Коначни победник добија наградно путовање у словеначки град цеље. Покровитељи пројекта „млади еколози“ су Градске управе града шапца и града цеље. Суфинансијер пројекта је министарство за заштиту животне средине, рударства и просторног планирања. Партнери пројекта су телевизија шабац и Културни центар шапца, док су спонзори пројекта: ин техник, Тојота брокер, фирма Секом, вила албедо, Голуб петрол и инос напредак. ЕКОС Шабац

МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ И ТЕхНИЧАРИ И ОВЕ ГОДИНЕ пРОСЛАВИЛИ СУ СВОЈУ СЛАВУ – СВЕТУ пЕТКУ

У славу сестринства Свечано, у присуству великог броја гостију, сарадника и пријатеља, медицинске сестре и техничари и ове године прославили су своју славу – Свету Петку. Славили су заједно запослени дома здравља и опште болнице. Ломљењу славског колача, у славу за-

штитнице и светитељке, присуствовали су представници руководства, а међу бројним гостима били су директор Филијале републичког завода здравственог осигурања небојша Зеленовић и представници многих шабачких установа и институција.

Била је то прилика за још једно подсећање на посао медицинске сестре као изузетно захтеван и одговоран. “оне су део тима, који добре резултате постиже само заједничким и савесним радом, па је и дан који је посвећен медицинским сестрама и техничарима дан који слави ову хуману професију и указује на њену важност у послу који је поверен запосленима у здравственим установама”. Заједнички, домаћини славе биле су службе: Поливалентне патронаже са центром за превенцију болести дома здравља и службе опште болнице Трансфузије и инфективног одељења. домаћинство су опет заједнички преузеле сужбе – за дечију превентивну заштиту са медицином спорта и неурологија. Ц.Љ.


друШТвО

10.новембар 2011.

www. podrinske.com

АНКЕТА

ства са којима располаже прилагођава својим потребама.

Да ли сте за децентрализацију Србије?

Јован Лазић, медицински техничар ја сам, генерално, против децентрализације јер она води у још једно распарчавање земље. децентрализација без једне праве и озбиљне економске приче не долази у обзир. Без индустријализације и покретања привреде локалне самоуправе не могу да преживе. Код нас је приватизација урађена тако да су велике фирме, које су биле носиоци развоја, упропашћене а оне су запошљавале велики број радника а самим тим од њих су живеле и локалне самоуправе. из ових разлога тренутно није могуће децентрализовати земљу. можда за 10-15 година ако успемо да се економски довољно развијемо, да локалне самоуправе стану на своје ноге и тек тада могу да управљају својим средствима. овако локалне самоуправе немају своја средства а самим тим немају ни чиме да располажу.

Драган Николић, генерални секретар Соколског друштва децентрализација је добра из разлога што ће новац, који ми сами привређујемо, правилније да се расподели. шабачка општина добро привређује а самим тим требала би да има и више новца. нико осим нас самих не може боље знати где тај новац треба утрошити и који су наши приоритети. и ми, као и сви други, имамо велики број горућих питања које треба решити и чудно је да нам те проблеме решава влада или неки министар који нема појма који су проблеми грађана шапца.

Миодраг Гајић, кустос ја сам за децентрализацију онакву каква се ради у европи а не онакву каква се овде може да уради јер ми смо устању и да је урадимо наопако. не видим да је ово што раде Уједињени региони најбоља варијанта.

Бранко Вуковић, адвокат о децентрализацији је било приче и пре двадесет година када је и почело вишестраначје. није ми само јасно зашто се то до сада није урадило и зашто је то баш сада актуелно. што се мене тиче ја сам апсолутно за децентрализацију.

Борис Савић, технолог нисам одушевљен децентрализацијом. није ми јасно зашто би требало спуштати паре са вишег на нижи ниво и давати их онима који више воле да троше. они „одозго“ бар имају неки план и програм укупног развоја земље. Кад имаш више средстава можеш и више да урадиш а децентрализацијом ће се све разводнити и са средствима које добије општина неће моћи ништа да се уради.

Божидар Катић, правник наравно да сам за децентрализацију зато што ова држава има масу проблема а један је и тај што не постоји јасна контрола новца и не постоје јасни критеријуми по којима се новац, пре свега из буџета републике Србије, дели. наравно како ће се децентрализација спровести је питање којим се у јавности много шпекулише јер се децентрализација не решава ни суштински ни системски већ се ради онако како је потребно за дневно политичке сврхе.

Перић Милан, инжењер информатике ја сам за децентрализацију у правом смислу а не за регионализацију. Сматрам да општинама треба да остане више средстава а самим тим и да се више одлука доноси у општинама. верујем да су то много квалитетније одлуке јер ми боље познајемо ситуацију у нашој општини од, назовимо их, центара моћи.

Оливера Туфегџић, радник мислим да нам ни после децентрализације ништа боље неће бити. Страшно сам разочарана у ову демократију

9

Јанковић Мирјана, пензионер ја сам за децентализацију због тога што није добрао да само један град одлучује о судбини целе земље. Сматрам да сваки град треба да узме одговорност у своје руке и да сред-

Слободан Николић, економиста ја са за децентрализацију али такву да она буде стварна и “дубинска”. да се њоме обухвате и села а не само градови.

обележена 93. годишњица ослобођења шапца

Поводом 93. годишњице ослобођења шапца у Првом светском рату, градоначелник шапца милош милошевић 2. новембра у порти цркве, на споменик жртвама у ратовима од 1912. до 1918. године положио је венац и цвеће. - Период првог светског рата је најтежи период у историји шапца. данас се сећамо трагичних догађаја, јунака и жртава које нису дочекале слободу, рекао је, између осталог, градоначелник милошевић. шабац се у Србији издвојио по своја три јединствена ордена добијена за ратне заслуге:

француски ратни крст са палмом, чехословачки ратни крст и Карађорђева звезда. Због страдања у Првом светском рату шабац је назван, као пандан славном француском граду, "Српски верден". видевши град након страдања, руски министар спољних послова Сазонов је забележио: „шабац је још личио на Помпеју. Улице су биле као тек одгрнуте из лавине која их је вековима покривала... Град који је уочи рата имао преко 15.000 становника, у 1919 није бројао ни 8.000 душа“.

„Оскар“ за „Хајдук Станка“

Популарни оскар из ами Џи шоуа телевизије Пинк посетио је културно друштво „Хајдук Станко“ из шапца у жељи да нешто више, од чланова овог друштва, сазна о начину дружења, пикантеријама са путовања док, када је реч о играма, оскар је од умора заспао. Све ово су бројни гледаоци популарног ами Џи шоуа већ могли да виде.


заБЕЛЕШКЕ

www. podrinske.com

10.новембар 2011.

пРИМ. ДР пРЕДРАГ ТОЈИЋ

Др Лаза К. Лазаревић – Србин у Европи и Европљанин у Србији У дисконтинуитету српског духовног и државотворног колективног трајања, условљеног историјским приликама, постоји континуитет појединачног српског и свесловенског духа. Тај дух континуитета огледа се у појединачним примерима прилагођавања и одржавања, када се појединац нађе ван националног топоса, прилагођавајући се новонасталим околностима. Тада се то национално изоштрава, добија лепшу димензију и интегрише у затеченој страној средини. Повратно, када се врати у свој етнички простор свом понашању и чињењу придодаје вредне елементе на страни усвојне. Убедљив пример напред реченог је др Лаза К. Лазаревић, који је седамдесетих година 19 века у Берлину својом појавом показао најлепше врлине једног младог Србина у европи. Завршетком студија медицине вратио се 1879. године у Србију и следећих 11 година у свом великом лекарском и књижевном чињењу показао најлепше издање европљанина у Србији. да бисмо до краја разрадили тему из наслова морамо поћи од животног почетка др Лазе Лазаревића. Лаза Лазервић, од оца Кузмана и мајке јелке, рођен је 1. маја 1851. године у шапцу, као треће дете у породици. Жељно очекивано дете, словио је за мезимца својих родитеља, али и старијих сестара, и ближег и ширег окружења у шапцу. отац Кузман ситни поседник, занатлија и трговац, важио је за часног човека и старешину у свом хармоничном патријархалном дому. мајка јелка, као и све жене тадашње патријархалне Србије, стуб дома Лазаревића и богородична посланица у том дому. Тако хармонизована породица, у свој својој патријархалној приватности, подизала је своју децу по важећим јавним и приватним узусима. Лаза, као вољено, мажено и пажено дете, одрастао је у оквирима постојећих породичних и јавних законитости. Знатижеља му је била наглашена врлина. Показивао је велико интересовање према природном и друштвеном окружењу свога одрастања у шапцу. Управо те особине су му биле компаративна предност у основном и ниже гимназијском школовању у шапцу. Породична љубав је била додатна предност и стимуланс у његовом одрастању. али, као што често у нашем етносу бива благословено стање се наруши. То се десило и млађаном Лази болешћу

и смрћу оца Кузмана. но, ни то се није завршило без снажног печата у млађаној Лазиној души. наиме, отац Кузман у предсмртном часу Лазу је заветовао да одржи хармонију дома Лазаревића као једина мушка глава. Сматрао је то за обавезу, иако је Лаза био још малолетан, да га заветом обавеже. У завету је стајало: поштовање мајке, крсне славе, част дома и старање о сестрама. материјално одржање

нарастајућег грађанског сталежа у Београду, текли су новим диференцијацијама. Лази нису остале незапажене многобројне друштвене неправде и греси у Србији. Пожелео је да постојеће стање упореди са неким другим, и да да свој прилог поправљању постојећег у Србији. да би ту своју намеру остварио, по завршеној гимназији 1870. године у Београду, затражио је државну стипендију. По-

Колико је доктор Лаза Лазаревић био вољен и поштован у Србији потврђује писмо Љубомира Христића, Лазиног шурака, брату Ђорђу Христићу од 31. децембра 1890.године : „драги брате, и тако јуче предадосмо земне остатке најбољег рођака, наприснијег пријатеља, најбољег лекара, најславнијег писца, најдостојнијег човека. никад га више нећеш видети, ни веселог при чаши вина, ни брижног код болесничке постеље, ни умиљатог друштву, нити срдачног у фамилијарном кругу. Све је то прошло заувек! нема повратка! осмејак на његовом лицу сигурно је хтео рећи: Умирем спокојно, нисам никоме остао шта дужан, а задужио сам све, нисам никога вређао а увреде нисам враћао, радио сам да зарадим, али нисам глобио никога, сам сиромах, помагао сам сиротињи, рођен са незнатним именом, створио сам име којим ће се моје потомство и земљаци дичити! Сумњам да је ико у тај пар плакао за Лазом - , не, сваки је плакао за једним идеалом, који се појавио, па се накратко изгубио. За цело, ако се идеали могу остварити, он је био остварен у Лази, као човеку.“ Ко изгуби сећање изгуби и поштовање. верујем да ова генерација није изгубила ни једно ни друго. доктор Лаза Лазаревић заслужује трајно сећање, као пример и вечна опомена. дома и евентуално увећање истог се подразумевало. очева смрт и завет су Лазу увели прерано у свет одраслих. и до тада, озбиљан и радан, те особине су постале још видљивије. Са тим душевним стањем је 1866. године отишао на даље школовање у Београд. У Београду се настанио у дому старије сестре милке и зета милорада Поповића – шапчанина, већ познатог београдског књижевника, драматурга и управника народног позоришта. дом Поповића у Београду је био стециште многих јавних личности, књижевника, глумаца, професора и политичара. Та средина је дала Лази додатни шлиф. Његове дивне особине добијале су у племенитости и квалитету. на сеансама познатих и паметних Београђана у дому Поповића Лаза је спознавао до тада њему непознати свет друштвених контраста, противуречности и збивања. Социјални и економски проблеми

што је није добио уписао је велику школу у Београду. међутим, није одустао од стипендије, ни жеље да студира медицину негде у европи, да допуни своје природњачке склоности понете из завичаја и да се стави у службу чувара здравља у отаџбини. Завршио је велику школу и постао практикант у министарству правде и финансија, али и добио жељену стипендију за студије медицине у Берлину. Са очевим и мајчиним заветом стигао је у Берлин са намером да ради највише што може, да личну и породичну част одржи до краја и да се као човек уклопи по мери у затечној средини.. Сво троје је добро интегрисао у пансиону Гутјар у Фридрихштрасе 111 и на Хумболтовом универзитету у Берлину. Тадашња немачка, тек уједињена под Бизмарком, није имала никаквог анимозитета према Србији и Србима, па ни према Лази. Српски ентитет у немачкој важио је за неки словенски народ на Балкану, који се

тек ослобађао из отоманског ропства. Па и предрасуде према Србима су биле посве оскудне. Лаза, као млад студент, брзо је то уочио. Трудио се да у тој студентској популацији не искочи ничим негативним. шта више, рад је подигао до највећих могућности, коректан према окружењу и младалачке жеље са средином усаглашавао. од стране професора и колега уочена је његова радност и даровитост. на свим проверама показивао је добре резултате. Све је било како се пожелети може и како се Лаза пред Богом и собом обавезао. Све би то до краја текло, како је и почело, да се није десила љубав између Лазе и младе ане, ћерке власнице пансиона Гутјар. Љубав, као узвишено људско и Божанско осећање, многе људе ставља у дилему – како даље. Препрека за било како озакоњење љубави није била само сиромаштво Лазе студента. Препрека је била и сама личност Лазе Србина. Препрека није била за ану и породицу Гутјар већ за Лазу Србина. наиме, у очевом и мајчином завету стајало је и да се Лаза не ожени девојком из друге нације и вере.. Та дилема раздирала је Лазу без могућности да је сам реши. није могао помирити родитељски завет и лична осећања. Сукобили су се у њему приватно и јавно, европејско и балканско, свевременско и тренутно. Поред осћања морао је водити рачуна о части и достојанству ане и породице Гутјар. Горео је на упаљеној ватри љубави и хладио се пред балканским заветом. није то дуго трајалао. морао је преломити. и преломио је. Угасио је тешком муком буктињу љубави. Понео се часно према ани и Гутјарима. није се огрешио о очев и мајчин завет, који је био неписани закон тадашње Србије. Као што и бива, патња се морала видети. Почео је да поболева, не само због оскудног живота, него и због самоукинуте основне хране људске – љубави. Све је то мелодрамски описано у приповетци „швабица“. између ватре љубави и стања заветованог сина Србина, одабрао је хладноћу даљег живљења Србина у Берлину. да одржи Србина у себи, да савлада љубавне јаде, пише топла писма са патриотским набојем и меланхолијом: мајки, сестрама, Стојану новаковићу и другим пријатељима. Њима куражи себе и тражи ново место Србину у Берлину. Поново постаје онај Лаза Србин, присебан, са-

мопоуздан и намеран до краја да испуни родитељски завет и очува српску част. избијањем рата између Србије и Турске 1876. године Лаза се и без позива одазива да потврди узвишено патриотско осећање. вероватно је и то била прилика да још једном „овери“ Србина у себи. истовремено је то био лек за раскинуту љубав у Берлину. У Крушевцу добија чин санитетског поручника, наоружан сабљом и револвером и објаву да одмах крене у шабац, где су 600 рањеника на једном лекару. на лађи између Београда и шапца 23, јуна 1876. пише писмо пријатељима. између осталог: „У Београд сваки час стижу из околине нове чете, које се таборе на београдском брду, и брзо даље путују. ја сам често бивао до тог ступња дирнут видевши на јави моје давнашње снове, да су ме обузимала чудновата осећања, са још чудноватијим притиском на срцу, као оно кад човек хоће да бризне у плач. Кад сам припасао сабљу, кад су ми дали револвер и казали, „Турци не знају шта је то црвен крст“, ја сам мислио да ћу се растопити – можете се смејати! а кад добијем првог рањеника Србина, не верујем те га нећу загрлити и сабљу му у балчак пољубити“. ни је ли ово доказ чистоте и узвишености патриотских Лазиних осећања!? По повратку у Берлин, да приведе крају студирање, није дуго чекао да се још једном докаже у патриотизму. избио је други рат 1878. године. Сада већ искуснији, због учешћа у минулом рату, одлази у ратне болнице у алексинац и ниш. Стечено знање из хирургије успешно проверава са одличним резултатима. Његово самопоуздање тече узлазном линијом, поносан на све, до сада учињено, у корист свог напаћеног рода. враћа се у Берлин да заврши студије, које окончава на почетку 1879. године. доктор Лаза је међу првим Србима био доктор медицине на Хумболтовом универзитету. Са великом надам и жељом у Србију долази доктор Лаза са европским образовањем и српском намером да Србе еманципује, по стандарду европљанина. Потоњих 11 година доктор Лаза Лазаревић оверени Србин у Берлину ће демонстрирати европљанина у Београду.

наСТаваК у СЛЕдЕћЕМ БрОЈу


www. podrinske.com инТЕрвЈу СВЕЧАНО У ШАбАЧКОМ ГАРНИзОНУ ВОЈСКЕ СРбИЈЕ

10.новембар 2011.

ПиСМа чиТаЛаца

Размишљања једног обичног српског директора не, нисте погрешили ако сте наслов текста повезали са чувеном, и данас актуелном, домановићевом сатиром. не, није нормално директоре јавних установа поредити са јаком, вредном, и надасве корисном домаћом животињом. да, има ту ипак неке сличности - јер да бисте у данашње време руководили људима и туђим добрима трeба вам упорност мазге, снага вола и срце лава! руковођење јавном установом, рецимо школом, као пример опште познат и од очију јавности радо надгледан, посао је који је, не тако давно био респектован, вредан пажње и поштовања, у складу са професионалним и људским квалитетима који се овде, као у ретко којој професији, високо вреднују. добро методичко знање, познавање прописа из област школског законодавства, успешна комуникација са колегама, родитељима и ученицима, способност организације, познавање друштвених прилика и могућности локалне средине само су неки од фактора које је потребно знати као почетне и неопходне за упуштање у авантуру звану ,,руковођење образовним процесом кроз организацију живота и рада школе“. иако сте добро размислили, сагледали (бар тако вам се чини) све разлоге ,,за“ и ,,против“, проценили своје могућности, афинитете и амбиције - а са са друге стране предвидели могуће проблеме и препреке, иако сте изабрани регуларним већинским одзивом валидних (про бирача, иако за вас ,,гарантује“ управљачки школски одбор, а министар просвете вас лично поставља - опет не можете нормално да радите и живите! данашње вредности су више него поремећене и, осим својих права, од ученика до наставника, сви све мање знају своје обавезе, и радо и с пуним правом учествују, заједно са вама, у сложном и одговорном послу руковођења школом, при чему су сви компетентни, а једино директор свима полаже рачуне! Годинама уназад сведоци смо великих промена у образовном систему, чију основу чине реформа школства, децентрализација и демократизација школе, рационализација школске мреже... нови Закон о основама система образовања и васпитања из септембра 2009. садржи низ новина и допуна,

који се надовезују на претходно започете процесе, и у многоме мењају некадашњи начин функционисања школе. Преточено у праксу, речено једноставним језиком, то заначи да више ни маЛо, ниКаКо, ниПошТо ни У Ком СЛУЧајУ - не можете да ,,врднете“ зарад општег добра, зажмурите за заједничку корист, попустите ради ползе колектива и средине! То је у реду, тако и треба, јер тежимо савременом друштву, заснованом на правним темељима. али, у свести људи тешко је променити дугогодишњи начин разишљања и рада, скоро немогуће је објаснити промене, правила, забране - јер наш човек све схвата лично. не жели да прихвати новину, не разуме обавезу, наређење, неизлазак у сусрет! обавеза увођења инклузивног образовања, немогућност плаћања преконормног рада, обавезна стручна заступљеност наставе, инсистирање на постојању многих актива, тимова и већа, обавезна дежурства и реализација свих видова ваннаставних активности- саставни су делови образовних процеса у целој Србији. ипак у пракси је тешко иницирати људе да све коцкице просветног мозаика сложе, а чим се то не деси криво је руководство! Бројне активности везане за финансије, које искључиво зависе од расположења и могућности буџета републике и локалне самоуправе, данас се решавају једино акробатиком и економском експертношћу! Сведоци смо клевета спољнег света - да школе зарађују на уџбеницима, екскурзијама, исхрани и превозу ученика... ове приче су у пракси у ствари ход по жици, јер морате да се довијате како са минималним средствима зачепити све рупе - у време када су око вас све сиромашни, а нико вас не разуме, јер за своје дете, од материјално- техничких услова, па надаље - очекује најбоље. наравно увек је криво руководство - ако негде цури, нешто фали, нечег нема, или је нестало! шта се онда ради - одмах пријаве, инспекције, гласине, коментари... одмах је ,,неко“ неспособан, не ради свој посао, није дорастао ситуацији и сл.

наСТаваК у СЛЕдЕћЕМ БрОЈу

Инжињерци на висини задатка дан рода инжињерије војске Србије, у шабачкој касарни „церски јунаци“, прошлог петка обележен је пригодном свечаношћу. Уз подсећање да је инжињерија данас „опремљена у складу са могућностима земље, да је оспособљена за извођење дејстава у савременим условима вођења рата и пружања подршке мировним и цивилним активностима“, о дану рода и резултатима које су шабачки инжињерци остварили у протеклом периоду, говорио је командант Гарнизона и елитног Првог понтонирског батаљона војске Србије, потпуковник Синиша маринковић. -и поред смањених материјалних могућности земље, припадници рода инжињерије постигли су очекиване резултате у обуци, очували оперативну способност команди и јединица и тиме допринели даљој изградњи и развоју одбрамбене моћи земље. очување мира и заштита националних интереса налажу да оперативна способност мора и даље бити основни садржај и циљ ангажовања свих припадника – истакао је потпуковник маринковић. нагласио је да нема области живота и рада у којој Припадници инжињерије војске Србије 6.новембар празнују као дан тог рода. давне 1865. године, у Кнежевини Србији донет је Закон о измени и допуни Закона о уређивању војске, којим су понтонири и пионири издвојени из артиљерије и инжињерија образована као посебан род. нису постигнути запажени резултати и остварења, „првенствено заслугом и огромним напорима појединаца и колектива“, као и да су „у веома отежаним околностима изналажена оптимална решења за реализацију наменских и других задатака“. -реализовали смо све планиране вежбе команде и јединица, од којих посебно треба истаћи заједничку обуку оклопних јединица Копнене војске и Првог понтонирског батаљона, а једанаест припадника батаљона учествовало је на мултинационалној вежби „Тиса 2011“

у румунији. Током године реализовано је опслуживање и пружена помоћ у обуци кадета војне академије, војника центра за обуку Пожаревац, као и слушалаца командно штабног и генералштабног усавршавања – подсетио је на најважније активности реализоване у овој години командант шабачког Гарнизона. један од циљева рада било је и побољшање услова за живот и рад припадника батаљона, а „ангажовањем људских и материјалних ресурса пружене су инжињеријске услуге у бројним манифестацијама“ поводом обележавања Богојављења у Београду и шапцу, одржавања међународног пливачког маратона „јарак-шабац“ и шабачке регате. Постављањем -реформом, војска доприноси укључивању наше земље у интегративне процесе и оспособљава се да успешно одговори савременим изазовима, ризицима, претњама безбедности и да буде фактор стабилности у земљи и региону – нагласио је командант шабачког Гарнизона Синиша маринковић. дела понтонског моста пружена је помоћ Кајакашком савезу Србије у организацији европског првенства у веслању, а запажено је било и учешће у организацији и реализацији међународне смотре Савеза извиђача Србије одржане у шапцу. За потребе градске општине Земун, и овог лета шабачки инжињерци понтонским мостом спојили су Земунски кеј и велико ратно острво „Лидо“. -Ттреба истаћи ангажовање у пружању помоћи општини Пријепоље у отклањању последица услед поплава у селу Бродарево на Лиму, постављањем понтонског моста у децембру 2010. године, и одржавањем места преласка, где се јединица још увек налази – као посебан задатак издвојио је потпуковник маринковић, истичући да су „по-

ред значајних материјалних прихода, остварени немерљиви резултати на афирмацији и медијској заступљености рода ин-Град шабац има одличну сарадњу са припадницима војске; војска је увек уз свој народ и врло често, и кад год је то потребно, помаже цивилним структурама. Желим , и у наредном периоду да успешно и професионално обављају своје задатке, и сигурна сам да ће своје обавезе одговорно извршавати – честитајући дан рода инжињерије, истакла је заменица градоначелника шапца, Јасминка Ристивојевић. жињерије и војске у целини“. Уз хвала свима који су увеличали свечаност, припадницима батаљона, уз добро здравље, личну и породичну срећу, пожелео је да своје задатке обављају часно, поштено и одговорно. Припадницима јединице – празник је честитао, и успех у даљем раду пожелео, и командант речне флотиле војске Србије, капетан бојног брода небојша јоксимовић. Свечаности у шабачком Гарнизону присуствовали су бројни гости - представници Команде речне флотиле војске Србије, мачванског управног округа, Града шапца, Полицијске управе, центра министарства одбране, Српске православне цркве и градских одбора резервних војних старешина и Удружења војних пензионера. За нарочито залагање и постигнуте резултате у раду у протеклом периоду, уручене су награде и признања једном броју припадника јединице. Б.П. – С.Љ


2

заБЕЛЕШКЕ

www. podrinske.com

10.новембар 2011..

АКЦИЈА МЕСНЕ зАЈЕДНИЦЕ “ДОњИ ШОР”

МЕђУНАРОДНИ САЈАМ КњИГА

Тркалиште моје игралиште

Измаштани светови магије

месна заједница „доњи шор“ покренула је акцију под називом „Тркалиште моје игралиште“ којом би требала да се уради комплетна регулација овог највећег шабачког насеља и да се овај простор стави у функцију свих грађана.

Први корак је озелењавање празних површина. У сарадњи са јавним предузећем за управљање грађевинским земљиштем у току је набавка садница које ће се посадити. очекујемо да засадимо око педесет стабала дрвећа која су, према оцени

- већ дужи временски период анализирамо потребе становника овог нашег највећег насеља. У договору са грађанима одлучили смо да покренемо једну ширу акцију којој смо дали назив „Тркалиште моје игралиште“ и да простор, који није тако мали а налази се у самом центру насеља и недовољно је искоришћен, прилагодимо жељама и потребама њених становника.

стручњака, погодна за овај простор. на овај начин шабац ће добити још један парк а грађани чистији ваздух. Такође, установили смо да на овом простору нема довољно клупа а да за њима постоји потреба, пре свега за наше старије суграђане, те планирамо да поставимо још, негде, око десетак клупа. За децу, најмлађу, планира-

мо да поставимо две куле са тобоганима и игралиште са песком. они нешто старији добиће још један кош као и два мала фудбалска игралишта (мали голићи). да би овај простор постао и центар културних догађања предвидели смо да, у сарадњи са КУд „абрашевић“ изградимо летњу позорницу и тако део куктурних збивања нашег града преместимо на овај простор. наравно то није све. очекујемо да ће се грађани активно укључити у ову акцију и да ће нам, својим саветима и сугестијама, помоћи да добијемо један уређен простор по свив светским стандардима а који ће бити у служби самих грађана. За потребе ове акције ускоро ће бити отворен посебан рачун на који ће грађани али и радне организације, које желе и могу, уплаћивати новац потребан да се све ово што смо планирали што пре оствари – рекао је у ексклузивном разговору за Подринске Горан марковић, председник савета ове месне заједнице.

У ГУЧИ И ЛУЧАНИМА

Витез окупио витезове поезије Часопис за децу „витез“, чији је власник, и главни и одговорни уредник, песник недељко Попадић, приредио је још једно дружење, на радост и песника, и основаца драгачевског краја. на традиционалном јесењем „витезовом“ песничком дружењу било је и шапчана. -имао сам изузетну част да се нађем у друштву сјајних песника, и да заступам наш град. и не само ја, учесник је био и шабачки песник милорад николић. носимо заиста фине утиске са сусрета са основцима, и из Гуче и из Лучана; ја сам говорио школске афоризме, мија своју поезију. Уз велики број ученика направљена је сјајна атмосфера, а не треба ни да чуди кад су ту

били и добрица ерић, Љубомир Ћорилић, недељко Попадић, Бора Чорба, миодраг јакшић, радислав јовић, Перо Солар, власта ценић, од младих песника – ања Гавриловић, на свој начин програм је водио популарни Пеђолино... и непримет-

но би, у свету поезије и афоризма, прошло и сат и по-два преноси део „сјајних утисака из драгачева“ - раде Ђерговић. и поручи да су учесници већ рекли да се виде у мају - на витезовом песничком пролећу. Ц.Љ.

Под мотом „Књиге спајају људе“, љубитељи писане речи, и овог октобра, могли су уживати у традиционалној, 56.светковини книге, упознавању са новом издавачком продукцијом, дружењу са домаћим и иностраним ауторима... Почасни гост Сајма књига, ове године, са поруком „један језик, многе културе“ био је португалски језик, којим у свету говори 250 милиона људи. Уз изложбу почасног госта, пажњу су плениле и неке од приређених изложби: „иво андрић пи-

- ја мислим да је књижевност важна зато што је она једна од преосталих ретких човекових интимних дисциплина, и у самом писању, и у смислу читања, а осим тога, једно од ретких преосталих поља у којима збиља имате могућност избора. Тај избор је прилично сведен у свим другим областима. ипак, када седнете да пишете ил када седнете да читате, нико вас не може натерати да пишете или читате оно што не желите. а тај избор је врло често лажан у свему ономе што

сац и/или дипломата“, „Бранко миљковић“, „Текелија“, „Фотографије првих издања књига доситеја обрадовића“, „Слободан Селенић“, „Борислав Пекић“, „Култура ћирилице“... издавачи су представили своја нова издања и ауторе, а током сајма на штандовима својих издавача учествовали су бројни српски и светски писци. детаљ сајма и у Подринским, уз кратак разговор забележен на штанду „моно и мањана“, са Гораном Петровићем, засигурно једним од тренутно најцењенијих српских писаца...

нам се пружа. не мислим само као народ или друштво, него на цивилизацијском нивоу.

Неминовно, о Сајму, као празнику и светковини књиге, и за писце и за посетиоце. -недавно сам одговарао на слично питање, па сам почео са „Ух! не знам да ли смем и сада?!“ јесте, празник књиге. наравно, леп дан, али ми се све чини да је један дан у години. и чини ми се да је мање посетилаца, што није добро, наравно. и чини ми се да имамо много уљеза у оно што зовемо књижевност. Тако да је књижевност једна помало застарела дисциплина, и чини ми се, мало маргинализована дисциплина. и сад имамо помало и терор онога што зовемо индустријом издаваштва која проглашава све и свашта за књижевност. није баш весело, није празнично, ово што сам рекао, али тако мислим.“ -Ви на најбољи начин потврђујете да књижевност захтева и рад, и истраживање, пре настанка књиге.

-Нова збирка приповедака, шта Горан Петровић још спрема? -То су изабране приповетке, које је уредник у „моно и мањани“, професор александар јерков одабрао по принципу да имају породицу као тему. неке од њих се штампају по први пут, после дуго дуго година, и у том смислу је то чини ми се добар избор. Све је пропраћено једним његовим текстом који на неки начин грли све те приче, и на неки начин их обједињује. Појавила су се и три романа код „моно и мањане“, новог издања, било је пуно превода. ја већ дуго спремам неке нове књиге, али ме увек нешто прекине. Прошле године сам радио један драмски текст за атеље 212, ту је и уреднички посао у Службеном гласнику, али се надам, да ћу наредне године завршити оно што сам одавно започео. -Можемо ли вас ускоро очекивати у Шапцу? -наравно, мени је увек драго да дођем у шабац, у ону дивну библиотеку, збиља једну од најлепших у Србији. Како, управо професор александар јерков поручи на корицама „Породичних сторија“ Горана Петровића – „Српска књижевност увек је била боља од свега другог што смо створили“ и „Сви путеви воде у књижевност“. Ц.Љубић


заБЕЛЕШКЕ

10.новембар 2011.

www. podrinske.com

3

ОЛИВЕРА КАЧАРЕВИЋ: ШАпЧАНКА НА КРОВУ ЕВРОпЕ

Освојила Мон Блан, опчињена Килиманџаром одрастала је, како каже, уз „опстанак“ и емисије где се су се у позадини видели чувени снегови Килиманџара. „и деловали су на мене као магнет, кад нисам ни помишљала да ћу се бавити планинарством. То је било нешто што ме је привлачило“... делић сна досањан... на самом крају сезоне, 25.септембра, оливера Качаревић, тридесет петогодишња шапчанка, освојила је 4.810 метара високи мон Блан, највиши врх алпа и Западне европе... -на самом врху је изузетно, прелеп је осећај, када пребродите све тешкоће и нађете се на самом врху, остварите циљ који сте желели. испуњени сте радошћу, задовољством, усхићењем, не знате да ли бисте плакали, да ли бисте се смејали; изузетан осећај, нема тог осећаја са којим се може упоредити. испуњени сте невероватном позитивном енергијом, задовољством, неописив је осећај, налазите се на небу, буквално, не у облацима, већ изнад облака... „ – дочарава оливера Качаревић осећај „са крова европе“... и открива нам да је прво позвала у новом Саду сестру (која јој је увек била подршка), и заплакавши, рекла одакле се јавља...

ја ћу бити горе, више ништа не може да ме заустави експедиција, њих четворо из четири града, вођа – драган Павловић, из Смедерева, Бранко Бандука из Београда, иван Грегус из Сремске митровице и шапчанка – оливера. -Бранко и иван су успон покушали и у јулу, у експедицији београдског друштва „Победа“ , чији су чланови, дошли су до дома на 3.200 метара, али време им није даље дозволило, и вратили су се разочарани. и ја сам требала тада да кренем, али финансије ми нису дозволиле. Њих није напуштала жеља да циљ испуне у овој години; захваљујући њима и њиховој упорности нашла сам се у екипи, драган Павловић је већ раније, 2006, био на мон Блану. Сви смо се добро знали из неких заједничких експедиција и успона, свесни да можемо да функционишемо заједно, пратећи временске прогнозе, одлучили смо да покушамо... да стигне изнад облака, успон је трајао четири дана... Уз мећаву, мрак, глечере... да би се освојио мон Блан није спавала 36 сати... „Таква кондиција постиже се вежбањем“. и љубављу,

посвећеношћу и упорношћу... -Сви који су чули да хоћемо крајем септембра на мон Блан, говорили су: „ви нисте нормални“, „То је бацање новца“. време је неповољно, снегови крећу да падају, ветрови су изузетно јаки; шест дана пре нашег успона на гребену је ветар дувао брзином од 80 километара . Тада се апсолутно ставља црвена заставица и забрањен је успон, јер тих завршних 500 метара је изузетно експониран гребен који је оштар; ми то у планинарству зовемо „ходамо по ножу“... Пратили смо прогнозе, детаље, брзину ветра, како се креће ситуација, како смо мала група могли смо да калкулишемо са временом поласка...“ Уз скоро идеалне услове, стигло се на 3.800 метара: „ ми смо изашли из дома, са 3.800 на аклиматизациони успон до 4.100 метара; одатле су већ глечери, ту је вечити снег и лед. Претходне недеље снег је падао у изобиљу, међутим те седмице га није било. Стаза је била угажена, видела се где и како иде, сматрали смо да неће бити никаквих проблема, да можемо безбедно да се пењемо, пукотине се углавном виде, мора да се поштује прописан начин кретања (кретање у навезу је обавезно)... Ситан снег је почео да пада у суботу по подне, падао је целе ноћи, у два сата по поноћи, када смо кренули на завршни успон (на те завршне успоне креће се увек рано) вејавица је и даље трајала... што смо се пели више, у тој вејавици, на неких отприике 4.100 – 150 метара изгубили смо стазу, и на тој висини сте у јако незгодној ситуацији...“ -Кад се помене планинарство, прва асоцијација ми је срећа, неизмерно задовољство. Кад помислим на планину, на освојене врхове, осетим испуњеност, задовољство, задовољство собом јер сам показала себи да могу и оно што нисам ни слутила да могу. Када сте на таквом месту, тако неприступачним и захтевним условима, победите сами себе, откријете у души ко сте, колико можете и схватите да сте много јачи него што јесте, побеђујете сами себе – каже оливера Качаревић, прва шапчанка која је освојила мон Блан. -мрак је, снег пада, испред себе видите тек метар-два. Покушали смо поново да пронађемо стазу, да се вратимо уназад па по траговима, међутим, све је

већ било завејано... одлучили смо да ни најмање није безбедно да наставимо даље, јер на глечеру, по коме пада снег, у сваком тренутку може да се деси да неку пукотину не видите, да је прекривена снегом... одлучили смо да се вратимо, па ћемо покушати, кад сване, или сутрадан... Кренемо да се враћамо назад, приметимо једну навезу планинара која нам се прибли-

жава, сачекамо их, међутим ни они нису знали прави пут. дефинитивно се стаза изгубила, све је завејано... наишла је још једна навеза, такође нису знали пут... и онда стојите у оном мраку, у вејавици, хладно вам је већ, долазе бројна питања, чему све, вреди ли... Преиспитујете себе зашто сте ту и шта радите ту, желите да се вратите негде на сигурно и у топло, у моменту вам је доста свега...“

онда усхићење, радост, неверица -али, решили смо, хајде да причекамо још мало. Приметили смо чеоне лампе да нам се приближавају онако светлећи, да долази већа група планинара, неколико навеза. То су били француски, са француским водичем, који зна стазе, по сваком времену и невремену... Прошли су поред нас, да бисмо ми схватили да смо били тик двадесетак метара од правог пута, али, шта да се ради... имали смо среће, и пут смо наставили за њима. негде пред зору престао је снег да пада, тако да је било много лакше... То је сасвим друга прича, кад угледате врх на видику, кад знате, видите циљ. добијете

невероватну снагу, све тешкоће остају за вама, нема умора, нема ничега... Тог тренутка кад сам угледала врх, знала сам, ја ћу бити горе, више ништа не може да ме заустави! облаци су више били под нама, а не над нама... То је усхићење, заиста једно велико усхићење, радост, неверица... али, знате пут којим сте дошли, знате да вас све то чека и назад... Честитали смо једни

другима, фотографисали се, направили снимке, одморили се кратко... „ ово је оливери, иначе, тек пета сезона, после првих, готово излетничких акција, са београдским планинарским друштвима, кренула је у иностранство, „на те јаче успоне“... У планини ужива, не сметају јој ни недостатак кисеоника, ни ниске температуре, ни тешка опрема ... иза истинског успеха много је труда и константног, свакодневног рада, трчања, вожње бициклом, лети пливања, вели да ће и у теретану, јер алпинизам специфично уз кондицију захтева снагу посебних мишићних група... и тренинг захтева планину – за шетњу, ходање, пењање... ведрином и осмехом, обичношћу и скромношћу, оливера плени... Прешла је хиљаде километара „у висину“, освојила тридесетак врхова... Сазнајемо и да су планинарство, и алпинизам, уз њену посвећеност и жеље, „скупа забава“... Почесто новац одложи путовање... Углавном се и на том пољу сама бори; за претходни успон, на чему је захвална, помогли су јој Град шабац, јавно предузеће за управљање грађевинским земљиште, Компанија дунав осигурање... Захвална је својим колегама, на инфективном одељењу: „Захвална сам им на свему, мом начелнику, колегиницама које ми увек излазе у сусрет када треба да заменим смене, да организујем та своја путовања...“ Каже и да јако мало људи схвата чиме се бави... Па још да то све сам плаћаш... „али, задовољство које се

освајањем високих врхова досегне“, вредно је за ољу свега: „Поготово кад је реч о алпинизму, многи људи и не знају шта је заправо алпинизам. многи то посматрају кроз филмове, који немају баш везе са реалношћу, и уз представу само окомитих литица, где, сачувај Боже, можеш сваког тренутка да погинеш. ја кажем да је почесто много ризичније изаћи на улицу... Правила понашања у том спорту морају се поштовати, може се увек десити нешто непредвиђено, али чиниш све што је до тебе, да то буде уживање и максимално безбедно...“ и до мон Блана се стигло „у навезу“, „на заједничком ужету, да би се било безбедније... Сви напори, стрепње, неизвесности, жртвовања, забораве се... „Поглед у непрегледна пространства ослобађа од стреса, то је пут радости и здравља“... оливера је већ освојила тридесетак врхова: „Триглав ми је значио, највиши врх земље у којој сам рођена... Сећам се сусрета са доктором марком марковићем; када је сазнао да се бавим планинарењем и где сам све била, рекао је: „Све је то лепо, али док се не попнеш на Триглав...“... и са том неком мишљу, и радошћу, освојен је Триглав... неизоставни детаљ је та опасност сваког пута... „на жалост, ове године били смо сведоци три трагичне смрти наших алпиниста, добрих алпиниста“, подсећа оливера, и упозоравајући на неопходну опрезност и пажњу, додаје: „Планине су вечне, оне ту постоје одвајкада, ми смо ти који смо пролазни... Треба поштовати природу, временске услове, и треба имати и среће...“ о идејама, и плановима... и прво ведри осмех и магична реч – Килиманџаро... „моја жеља је да досегнем звање алпинисте. За то треба изузетно много искуства, много, много препењаних алпинистичких стаза у разноразним условима... Постоје одређени захтеви који се морају испунити да би се дошло до тог завршног испита за звање алпинисте. Кренула сам у ту причу, да се тиме бавим, и то ми је циљ кад је алпинизам у питању. Кад је у питању планинарство, кажем први сан је Килиманџаро, а о евересту не смем ни да сањам... Жеља је, кад човек крене у нешто, кад види да може, да му то релативно добро иде, да онда види докле све може да иде... и видећемо“... Ц.Љубић


4

заБЕЛЕШКЕ ИНТЕРВЈУ СА пОВОДОМ: ДРАГАН СТАНКОВИЋ зАМЕНИК пРЕДСЕДНИКА УЈЕДИњЕНЕ СЕљАЧКЕ СТРАНКЕ www. podrinske.com

10.новембар 2011.

КОНфЕРЕНЦИЈА зА ШТА

Тежак пол

Природна коалиција

Уједињена Сељачка Странка, њен шабачки огранак и дСС на предстојећим локалним изборима наступиће заједно. Предизборне коалиције у Србији нису честе, а како тврди заменик председника Ујињедињене Сељачке Странке нова коалиција је природна и требала је раније да се деси. - Природна коалиција је из тих разлога што је УСС ван парламентарно, странка наклоњена опозицији. из тих разлога што УСС сматра да садашња власт није ништа урадила на побољшању живота на селу поготово у економском погледу. дСС по нашем мишљењу се показала као права опозициона странка која заступа интересе грађана Србије, а самим тим и пољопривредника како на локалном тако и на нивоу републике Србије. Битна ствар за УСС је то да на локалном нивоу дСС признаје УСС као легитимног и достојног представника интереса сељака у будућем парламенту града шапца. актуелна власт се није много, нажалост, обазирала, а ни много сарађивала са људима који директно учествују у пољопривредној производњи и најбоље знају проблеме и решења за исте. Како би сте оценили тренутну ситуацију у пољопривреди и положај пољопривредника? - Пољопривреда се тренутно налази у врло тешкој ситуацији из тих разлога што је пољопривредни произвођач на ивици егзистенције. једноставно, у држави у којој влада тренутна власт и где постоји министарство пољопривреде и министарство трговине које омогући амбијент такав да у ланцу пољопривредне производње сељак буде само губитник, боље и да не постоји. низ примера постоји који доказују моје тврдње,а пољопривредници знају и без медија, јер их ти проблеми чекају од зоре до мрака. ако је цена пшенице кад локални тајкуни на нивоу Србије продају у лето је 25-30 динара, а сељак је продаје по 1617 динара у сезони, јер мора, њему ништа не остаје да би унапредио своју произвоњу за наредну годину. иста ствар се дешава и са ценом кукуруза која је достизала 30 динара, а у сезони бербе падала и до 13 динара. У сточарству ништа боља ситуација није па имамо да само се ту може десити варирање

цене конкретно код свиња од 165-80 динара. наше краве су продаване за 600 еура по комаду до пре неколико месеци, а увозимо сада краве које коштају преко 2000 еура. иста ситуација је и у воћарству и повртарству где сељаци се боре за цену од 100 динара малине, а пре две године је цена била 200 динара по килограму. да ли би требао неко за то да сноси одговорност?

Какво решење нуди ваша странка? - Баш из тих разлога што окупљмо људи који директно учествују у производњи знамо и суштину проблема. Суштина је у монополистима који владају у Србији и једноставно наша производња је прескупа, тако да никако не можемо бити конкуретни са европским сељаком. Сви инпути који учествују у нашој производњи су далеко скупљи него инпути сељака у окружењу и нормално је да наш крајњи производ мора бити скупљи или ће га неко купити, али зараде за пољопривредног произвођача нигде неће бити. ако би били у власти представници УСС сигурно би утицали да се тим проблеми отклоне. Пољопривреда се не може радити краткорочно и да се неки појединац на брзину обогати, већ мора постојати стратегија развоја на дуге стазе. УСС сматра да шанса Србије је у извозу пољопривредних производа, поготово извозу јунећег меса, воћарске производње, а да се смањи извоз примарних пољопривредних производа. мислимо да је далеко већа шанса укључити и прераду примарних производа. Тренутно стање је такво да сточарска производња која би требало да буде носилац пољопривредне поизводње једне земље процентуално мало учествује у извозном асортиману пољопривредних производа. Зашто је то тако одговор треба да дају људи који су сада надлежни за то. Министарство пољопривреде ове године обезбедило је субвенције за различите гране пољопривредне производње, да ли је то помогло пољопривредницима? - ове године што се тиче субвенција даване су по јединици обрадиве површине с тим што по мом мишљењу учињена је неправда ситнијим пољопривредним произвођачима, а зна се да је наш посед уситњен и да у

шапцу имамо у просеку око 3 хектара по пољопривредном газдинству и такви пољопривредни произвођачи нису имали рачуна уплаћивати пензионо осигурање које износи 45.000 динара и самим тим нису остварили право на субвенције. Тако донешену уредбу су појединци искористили, а то је јавна тајна и једноставно су на своје име пријављивали земљу од ситних пољопривредних произвођача узимали себи део средстава, а други део давали стварном власнику што није у реду, јер ако влада републике Србије води одговорну социјалну политику сматрамо да на овај начин директно крши остављајући најсиромашнији слој пољопривредних произвођача без дела средства који им припадају. Уколико држава нема 14.000 динара по хектару да да свакоме пољопривредном про извођачу, требало би да се смањи да средства равномерно буду распоређена. оваквим дељењем средстава дошли смо у ситуацију да исту количину новца добио далеко мањи број пољопривредних произвођача. Шта је могуће урадити на локалном нивоу, конкретно у граду Шапцу, да се побољша положај пољопривредника? - Пошто сам председник месне заједнице Змињак-Скрађани знам ситуацију која тишти и нашу, а и 90% месних заједница на територији града шапца, а то је недостатак буџетских средстава намењених за функционисање локалних средина. Конкретно моја месна заједница има прилив око 300.000 динара годишње а редовни расходу су 200.000 динара што значи да нам 100.000 динара остаје за одржавање села. на терет месне заједнице између осталог спада и одржавање уличне расвете коју једностав-

но одборници нашег села морају да подмирују из свог џепа. а да не причамо о неким пројектима унапређења живота на селу. моја месна заједница има неких прихода, а постоје месне заједнице које немају никавог. Сматрамо да решењем овог великог проблема јесте одвајање далеко већих средстава из буџета града шапца за села и чиме би савет месне заједнице на челу са председником би био и морално и правно одговоран да ли су та средства наменски искоришћена. овако за коју годину нико неће ни хтети да буде председник месне заједнице, а да једноставно ништа не може да помогне селу. Конкретно пошто сам и ја пољопривередни произвођач и ако је моје пољопривредно газдинство прошле године дало преко 500.000 динара само Пдв-а ред је да се део средстава врати у моје село. Ваша коалиција са ДССом шта ће конкретно понудити пољопривредним произвођачима у региону? - месна заједница ЗмињакСкрађани од града шапца добија само 40.000 динара намењених за потрошену струју шефице месне канцеларије, а и за то не може да буде довољно, а слична ситуација је са већином сеоских месних заједница, а уколико УСС буде могла утицати на локалну власт сигурно ћемо се у коалицији са дСС-ом залагати за подизање буџета намењеног селу. УСС је на власти у малој општини Сврљигу и тамо је буџет за село 14% а у граду шапцу испод 1%. Функционисање месних заједница се своди нажалост на мољакање грађана односно становника да дају део средстава, а после тога и челника локалне самоуправе да одобре два динара на динар и све то само ако сте политички подобни. М.Ж

ДОБРИВОЈ ДРАГИЋ члан Општинског одбора СРС у Шапцу организација пензионера начисто је развлашћена, већ двадесет година се прича о пензионо - инвалидском осигурању. Када пензионери очекују повећање пензија, тада се појави министар са изјавом да морамо ићи у реформу осигурања. реформа им траје више од 10 година и када делимична реформа буде усвојена у Скупштини пензионери добију тако дуго очекивано повећање пензије од једва 1, 2% , тако да реформом пензионог осигурања, дуго очекиваном, пензионерска надања испала су смешна а руководство пензионог Фонда и надлежни државни органи добро су се обогатили на рачун најсиромашнијег становништва. Све досадашње реформе ове власти показале су се као „пуцањ у празно“ а ми пензионери смо им оставили пуну кућу. Пензионери СрС су спремни поново да граде оно што је за протеклих 10 година тзв. демократска власт успела да уништи. Потрудићемо се да шерпе и лонце напунимо а не да лупамо у

обАВешТење зА јАВносТ

шАбАчки покреТ

У наредном временском периоду шабачки покрет ће кроз средства јавних информисања презентовати свој програм друштвено економског развоја шапца. овај програм обухвата неколико најбитнијих и најзначајнијих облати и нуди решења за превазилажење проблема у тим областима. једна од најболнијих а ако не и најболнија област је запошљавање. Тренутно је у нашем граду присутна огрома незапосленост и само конкретним потезима може се доћи до жељене стопе запослености. Сматрам да изменом привредне структуре и изградњом нових капацитета створиће се услови за смањење броја незапослености, посебно нладих и стручних кадрова и омогућити запослење искусних кадрова који су остали без посла у процесу транзиције. реализацијом инвестивионих програма и јачањем постојећи привредних субјеката, релано је да се смањи стопа назапослености за огроман проценат.


www. podrinske.com ПОЛиТиКа 5 СРпСКА РАДИКАЛНА СТРАНКА ОпШТИНСКИ ОДбОР ШАбАЦ

10.новембар 2011.

ТАМпУ СРС

оложај пензионера празне. ВИТОМИР ЦВЕТКОВИЋ - члан Општинског одбора СРС у Шапцу За време док сам био у радном односу од мог личног дохотка се одвајао проценат новца за пензиони Фонд. У прошлом веку пензионери су живели комотно и нису стрепели од рачуна за комуналне трошкове и осталих животних

трошкова. Сва уложена средства која су се одвајала од зарада запослених, а која су уложена у изградњу потребних објеката, ауто путева, бањских лечилишта, спортских хала никада се нису вратила пензионом фонду. Тих година је садашњи потпредседник владе републике Србије Кркобабић био функционер пензионог фонда и зна како су се трошила средства из истог. После 5. октобра се надвио црни облак над грађанима Србије, а тако и пензионерима, али и од оснивања тзв. ПУПС чији је оснивач поменути потпредседник владе републике Србије. Поменути потпредседник владе је у својој предизборној кампањи 2008. год. обећавао пензије у висини од 70 % у односу на лични доходак, што је тог момента а и сада чиста обмана и лаж, када се зна да је накарадном приватизацијом уништен велики број производних капацитета Србије и велики број грађана остао без запослења те да нема реалних основа да се тај циљ испуни јер непостоје објективни услови да се пуни пензиони фонд. Скоро да смо дошли до границе да се изједначи број запослених са бројем пензионера али је број запослених све мањи и тренутно функционише само државни апарат тј. администрација која само исисава сред-

ства из буџета а у исти неврши повраћај средстава. медији су препуни информација како се редовно исплаћују пензије а са друге стране је и прича да је пензиони Фонд на ивици банкрота. Социјална давања грађанима не спадају у вид пензија а и народне кухиње нису део тог вида. влада републике Србије је

изгледа заборавила да тајкуни дугују 300 милијарди динара, тај новац би био сигуран вид исплате пензија а и повећања истих. од тренутних примања четворочлана породица нема могућности да издвоји само за основне животне намирнице а где су остали месечни трошкови. један већи број пензионера издржава своју децу и унуке од својих мизерних пензија, јер они који су радно способни немају посао и налазе се на евиденцији Завода за запошљавање, без наде да ће наћи било какав посао. По најновијем попису становништва у Србији смањен је број становника за 300 хиљада грађана, цео један град. Србија је све старија тако да ћемо за 10-так година бити настарија држава у европи. можда тренутна влада Србије претпоставља да пензије такорећи нису више ни потребне јер ћемо сви радити до смрти због померања границе старости а они изгледа остарити неће. СрС и њен председник проф. др војислав шешељ се залажу за покретање производње и ревитализацију постојећих капацитета како би се запослио што већи број оних који би допринели обнови и проширењу постојећих ресурса а стим у вези обезбедили и мирну старост будућим пензионерима.

ПиШЕ: Мр СрБОљуБ живанОвић

Тајне депеше

Тајне депеше америчке амбасаде у Београду које је објавио викиликс разоткриле су велику издају националних интереса коју су починили, и коју и даље чине, лидери Српске напредне странке, Томислав николић и александар вучић. Њихов двојац, који је европоклоничко, тадићевско појачање, у јавности се све време издавао за бранитеља српства, патриоте који се залажу за очување Косова и метохије у саставу Србије! док је, према извештајима објављеним путем интернет мреже, истина да више од пола деценије лобирају за разбијање српског територијалног и националног јединства! развојни пут вучићеве и николићеве деструктивне политике усмерене на историјско одрицање од Косова и метохије спада међу најбоље пропраћене теме у америчким депешама. У њима се наводи све, од тога каквом су притворном националном реториком обмањивали народ, па све до испливавања истине – да вучићу и николићу није било довољно што раде на подели Косова и метохије и одрицању од принципа неповредивости граница који је у основи међународног права. не, већ готово перверзно саветују америку како да политички профитирају – тако што ће изманипулисати Косовом и Крајишницима!

николић рушио државну границу

Затим, у депешама се наводи да напредњачки лидери чак тврде да је „сан сваког Србина да се Косово и метохија подели“! Занесена тим политичким халуцинацијама, СнС је подржала и одлуку међународног суда правде у Хагу, према којој је самопроглашење независности јужне покрајине било у складу са међународним правом! Ту реакцију је америчка амбасада нарочито издвојила у извештају који говори о развоју ситуације око Косова и метохије

Тајне депеше америчке амбасаде у Београду Када је реч о подели, у депеши 1.326 која је послата 24. децембра 2008. год., конкретно се наводи да је „контакт из Српске напредне странке навео званичнике амбасаде да поверују како та странка подржава поделу Косова и метохије“! - Стефановић је сугерисао да би Сад могле да много профитирају ако би обновили шачицу српских кућа у Крајини, док тихо подржавају де факто поделу Косова – написао је мантер у телеграму под бројем 1326. „Говорећи Коштуничиним језиком, Стефановић је описао поделу Косова као једино реално решење зато што се сваки Србин сваке вечери моли да дође до поделе Косова!, навео је мантер шта је чуо од Стефановића.

николић на страни шиптара

нешто раније, 10. октобра 2008. у вашингтон је била послата депеша која представља извештај о реакцијама странака у Србији на одлуку међународног суда правде у Хагу о томе да ли је једнострано проглашење независности Косова и метохије било у складу са међународним правом. одлука суда, која је, да подсетимо, саветодавно мишљење, али са снагом директиве, била је правни дипломатски фијаско Србије и малоумне политике Бориса Тадића. Судије, које су наравно биле из земаља које су признале Косово, стале су на страну шиптара. -једна од неколико занимљивих реакција на то је стигла од опозиционог лидера Томислава николића, који је недавно напустио Српску радикалну странку како би формирао своју СнС. он је поздравио одлуку суда. Такође је упозорио на потенцијалну опасност: „Постоји опасност да питање апсулутног угрожавања свих људских права, што је наводно случај са албанцима на српској територији, може да буде потегнуто пред судом“. Постоји пракса,

која се примењује широм света, да ако људи немају икаква права у једној одређеној земљи, онда имају право да се одметну и да створе сопствену државу“, наводи се у извештају.

николић позива на гажење Устава

У депеши од 31. августа 2007. год., под бројем 1.223, види се да је николић вешто одржавао привид да је против Тадића. он је, наиме, изјавио да би Србија имала снаге да сломи косовски сепаратизам само кад Тадић не би био на власти, а према депеши из 2006. николић и вучић су још тад били незадовољни шешељевом трвдом националном политиком. већ тада су почели да се окрећу исплативијим варијантама које подразумевају да се на шиптарске терористе удара само речима од папира. николић је, према депеши 1.223, чак негирао да је икада рекао да Србија треба да војно брани Косово и метохију, и то је аргументовано питање: „Зашто би Србија ратовала око сопствене територије?“ одговор на то питање се не налази у америчким депешама, већ у Уставу републике Србије у ком пише да је Косово и метохија неотуђиви део наше земље. Па, према томе, свака власт која жели да се сматра и легитимном и легалном има уставну обавезу да на терену обезбеди да се поштује онај део о „неотуђивости“ државног простора! држави је зато и дат механизам а то су војска и полиција.Управо је у томе разлика између државе и неке друге организације – само држава има монопол над силом,само држава има право да употреби силу да осигура свој поредак. У том контексту, ако неки државник одбија да се понаша по уставу, онда се он понаша антидржавно, а то се зове издаја. и кажњива је. Тим је лакше што постоје неспорни докази – које признаје сав свет! Наставиће се

заКуПљЕн ПрОСТОр


друШТвО пРЕМИЈЕРА „СЕОСКИх пРИЧА 3“ пРЕпЛАВИЛА ШАбАЧКО пОзОРИШТЕ

10.новембар 2011.

www. podrinske.com

Мишарски „Вожд“ убира зреле плодове Чланови мишарског аматерског друштва „вожд“ премијерно су се у суботу, 5.но-

-мији лични утисци су заиста предивни, заиста се нисам надао да ће позориште бити не

рећи, још једном, препуној сали шабачког позоришта. Уз хвала свима који су их подржавали.

након филма: Никола Јовановић Џони: „могу само да кажем феноменално. одушевљен сам, публика је била фантастична, мислио сам чак, кад сам видео да је пуно деце, биће галаме, не, све су саслушали, дивили се, ја сам одушевљен“. Слободан Петровић: „и моји утисци су заиста ван сваког очекивања. велико изненађење је оволико присуство публике. Када смо се пре три године окупили, јако мало смо знали о филму, а све ово што смо урадили мислим да је нека наша лепа прича још већег рада у будућности. Захвалио бих се, као организатор свима са којима сам сарађивао, свима који су нас подржали, нашим спонзорима, Граду шапцу, свим домаћинима који су нас трпели за време наших снимања“.

вембра, представили трећим делом филма „Сеоске приче“, под називом „Зрели плодови“. шабачко позориште било је препуно, многи су стајали, многи се вратили, јер није било места ни за стајање... С поносом, и овога пута рекоше да су део Задужбинског друштва „Први српски устанак“ мишар, а поздрављајући публику, душан Симић, чија је уопште и идеја и текст (и много тога још), истакао је радост што је филм пред публиком. -ова прича је почела 2009. године, са 17 глумаца, „Сеоске приче 3“ завршавамо са више од 70 глумаца. То је много и за нас аматере. напомињем да смо сви радили волонтерски, и неизмерно сам захвалан свима који су одвојили своје време и посветили га нашој заједничкој причи.“

душан, који је потписао сценарио, режију и монтажу, још је био раздраганији након премијере:

пуно, већ препуно. јако ми је жао неких људи, нама драгих и важних, људи који су нам крај срца, који нису имали места... обећавамо да ћемо поновити. Утисци су фасцинантни, честитке су са свих страна, али нека мало преноћи, да саберемо

Посебан поздрав био је за њихову другарицу милицу остојић, којој су и посветили трећи наставак филма. Серијал „Сеоских прича“, мишарских, „вождових“, завршен је, али већ су признали да има нових идеја и планова. За-

Нина Стокић: „одушевљена сам осмесима и задовољним лицима публике на изласку из сале. одушевљени смо и ми сами, јер није исто кад си испред камере и овако кад гледаш филм. Сачекаћемо да се слегну утисци“. Тамара Петровић: „ мени се свидело ово снимање, баш је било лепо сарађивати, жао ми је што је крај, али, сигурно ћемо, надам се да ћемо нешто друго радити“. Марко Рибић: „једно ново искуство за све нас и велика, да тако кажем, иницијална каписла, за даљи рад са душаном и овим аматерским позориштем из мишара. надам се да ће наша даља сарадња бити тако успешна као овај филм“, Милош Јовановић: „Пуно ми је срце. Само то сам имао да кажем:“ Милица Поповић: „јако сам задовољна и баш сам срећна што је филм диван и овако фантастични утисци“.

утиске, па ћемо знати на чему смо. Успешан филм и дивна екипа“. -Прошле године смо имали пуну салу Културног центра, ове године пуну салу шабачког позоришта, мислим да смо ми потукли све рекорде, од нашег мишарског дома културе са нушићевом „влашћу“ и „Бојем на Косову“ – вредно уложеног труда, зноја, суза, морам рећи било је и њих, али, оправдали смо ваљда и своја и очекивања других - додаје Филип рајковић, као сценариста и костимограф, али и један од јунака „Сеоских прича“. Као након великих филмских пројекција, на крају су се, са сцене поклонили, зашто не

-велико је задовољство да се млади људи тако добро организују. Кад имају идеју, кад знају како да ту своју идеју реализују, не представља никакав проблем помоћи. није први, али је, у неку руку пионирски пројекат у овој области, и надам се да неће остати усамљен. У најави њихових даљих активности, уз њихову вољу, сигуран сам да ћемо имати шта да подржавамо - рекао је члан Градског већа Совраније Чоњагић, истичући велико задовољство кад у име Града може да се подржи један овакав пројекат.

служили су подршку и за наредне пројекте. Због многих који су се вратили, јер није било места у позоришту, млади мишарци су обећали да ће врло брзо бити и нове пројекције. Премијеру су 5.новембра најавили и као гостујући у емисији радио телевизије Србије "Жикина шареница", а екипу је у Београду представљала група од два-

Ана Стефановић: „одушевљена сам, нисам очекивала да ће бити овако, и волела бих да није крај. на жалост то је одлука нашег душана, али ми ћемо се трудити да радимо на неким новим причама. драго ми је да сам имала прилику да сарађујем са њима.“ Ненад Игњатовић: „нисам из мишара, већ са душаном, редитељем, идем у школу. Свиђа ми се, одушевљен сам, и одзивом публике и самим делом, пошто сам га вечерас и ја први пут видео.“ десет једног актера “Зрелих плодова”. “Само учешће у емисији, такве гледаности за нас је била велика част, успели смо да представимо "Сеоске приче" ши-

рој јавности и да све уверимо да смо урадили леп и квалитетан филм, али и уопште да радимо и лепе и квалитетне ствари” – каже душан Симић

гОСТи “жиКинЕ ШарЕницЕ”


Куд “абрашевић” Туд и Ја фОЛКЛОрни анСаМБЛ вЕЛиКи нарОдни ОрКЕСТар

дЕчЈи а нСаМБЛ БиСЕрница

културно-уметничко друштво „Абрашевић“ шабац,

ХОр

основано је на почетку прошлог века, тачније 1905. године. од тада до данас кроз њега је прошло на хиљаде чланова свих узраста и занимања од 7–77 година /лекара, инжењера, адвоката, професора, студената, ђака, абаџија, молера, кројача, опанчара, угоститеља и других занимања/. заједничко за све оне који су били чланови “Абрашевића” је да се увек радо сећају “Абрашевића” и дана проведених у њему. за 106 године постојања и рада, чланови “Абрашевића” су своје умеће /обичаје и традиције нашег народа/ преносили широм наше земље и европе, представљајући на најбољи могући начин свој град и нашу земљу србију.

Ако и Ти желиш да научиш да играш, певаш, свираш, плешеш, глумиш, сликаш или само да се рекреираш и добро забавиш пријави се. постани члан кУд “Абрашевић и део породице која броји више од 600 чланова. испуни свој живот културом, упознај нове људе, градове, земље... године нису важне - сви сте добродошли!

ЛаТинО аМЕричКи ПЛЕСОви

ШаБац, МаСариКОва 20

Dobro do { li!

вци рЕКрЕаТи

чу вар и тр ад иц и ј е!

ОриЈЕнТаЛни ПЛЕС

ТЕЛЕфОн: 015/352-133


СПОрТ

www. podrinske.com

БОКС

10.новембар 2011.

КОШарКа

Митровићу „Рајшин“ меморијал Победа Спартака Хала спортова Зорка, гледалаца 1.000. Судије: моме илиевски (ветерник), Зоран андрић (шабац), Лазар Ђуричић (ваљево), милован Панић (Жабаљ), милован Панић (ваљево) шабац, 22. октобра. Традиционална ревија племените вештине, која се од 2003. године одржава у шапцу, у знак сећања на Живорада рајшића- рајшу, једног од најбољих боксра шапца свих времена, имала је своје девето издање. Љубитељи бокса, њих око 1.000, имали су прилику да на делу виде 16 занимљивих борби, у којима су своје умеће опробали такмичари из Србије, али и Француске, као и из Босне и Херцеговине. Борбе које су приказане на рингу Спортске хале Зорка, у многоме су подсетиле на нека времена, када је бокс био више од обичног песничења међу конопцима, више од спорта. Такмичари су давали све од себе, како би оставили што бољи утисак. на крају, стручни жири у саставу Зоран манојловић, Славиша Поповић, Љубиша Симић, Смајо Карадаревић и Љубомир марјановић имао је нимало лак задатак да прогласи најбоље појединце. најуспешнији у пионирској конкуренцији били су алија аметовић и Богдан Криезију, јуниор вања Бачић, марија Павлов и Паша

ТЕниС

сећање на пријатеља

на теренима Тенис клуба „Стари град“ претходног викенда одржан је 11. по реду традиционални меморијални турнир „александар и јована радовановић“, у знак сећања на великог заљубљеника у бели спорт, и његову ћеркицу, који су у јесен 2000. године трагично изгубили животе у саобраћајној несрећи. на турниру је наступило 25 играча из шапца, а до победе је стигао александар Павловић, који је у завршном сусрету савладао николу радовића у тај бреку, по сетовима 6:4, 6:7, 10:8. одржан је и ревијални турнир у дубл конкуренцији, а победили су отац и син, Жељко и александар Пакић, који су били бољи од Зорана дракулића и николе радовића резултатоом 9:5 у гемовима. С. К.

ОгЛаСи

Продајем стан у Карађорђевој 33, други спрат 43 м2 плус две терасе. Повољно! Тел. 066/349-544

резултати.

Пионири: 29 килограма: д. нукић (Ж. рајшић) - Суљић (рокица) 1:1 31 килограма: аметовић (Ж. рајшић) - Бољковац) 2:0 33 килограма: С. нукић (Ж. рајшић) - Б. Криезију (Смедеревац) 0:2 38 килограма: Павловић (Ж. рајшић) - арифовић (Спартак) 0:2 Жене: 60 килограма: Павлов (шајкаши) - малагић (Слобода) 2:0 Јуниори 50 килограма: Павлов (шајкаши) - јанковић (Смедеревац) 0:2 52 килограма: мемедовски (Смедерево) - е. Криезију (Смедеревац) 0:2 57 килограма: Карић (Слобода) - Бачић (Спартак) 0:2 57 килограма: Тодоровић (Ж. рајшић) - амин (Француска) 2:0 60 килограма: митровић (Ж. рајшић) - Поповић (Француска) 2:0 70 килограма: ненковић (Смедерево) - меметовић (Спартак) 0:2 - предаја у I рунди Млади: 66 килограма: јовановић (Ж. рајшић) - денић (Смедерево) 2:0 - предаја у I рунди 81 килограм Беналал (Француска) - Кукић (шајакши) 0:2 предаја у I рунди Сениори: 91 килограм: милошевић ивановић (раднички) - диамбуана (Француска) 2:0 91 килограм: ранисављевић ( Смедеревац) - Полић (нови Сад) 0:2 - без борбе + 91 килограм: владичић ( црвена Звезда) - Панић (Париз) 1:1 малагић у конкуренцији дама, док је најбољи боксер у конмкуренцији младих био радослав јовановић. најбољи у конкуренцији сениора био је дарко милошевић ивановић, најуспешнији старнац александар

фудБаЛ

Поповић, док је за најлепшу борбу вечери проглашен меч између Слободана митровића и александра Поповића, дуел у ком је приказан бокс врхунскг квалитета. С. Кашиковић

Реми у Костолцу фк рудар (костолац) мачва (шабац) 1:1 Стадион „Чика Бора Бека“, гледалаца 500. Главни судија: александар радојичић (Лајковац) 7,5. Жути картони: Сл. настасовић (рудар), Зарић (мачва). црвени картон: Лујановић (мачва) у 56. минуту. Стрелци: 1:0 Стевановић у 43, 1:1 вуковић у 65. Рудар: Станојевић 7,5, муљајић 7,5, јовановић 7, Карановић 7, митровић 7,5, Станић 7,5, Стевановић 7,5, Ђуровић 7,5, Катић 7,5 (Са. настасовић 7)

Мачва: Степандић 7,5, Лујановић 5, Живановић 7 (Пејовић 7), милутиновић 7, ристивојевић 7 (и. радовановић -), а. радовановић 7,5, Ђукановић 7, Зарић 7, Самуровић 7,5 (вуковић 7,5), Гаврић 7,5, Тарабић 7. играч утакмице: марко Стевановић (рудар) Костолац, 5. новембра. У дербију кола, ривали су поделили бодове, а овакав епилог је, по приказаном на терену и најправеднији исход сусрета, у ком су Костолчани били бољи у првом, а шапчани у другом периоду игре. С. К.

кк спартак – окк шабац 85:68 (28:19, 20:13, 19:13, 18:23)

Хала Суботица, Гледалаца:300, Судије: Боровина, исаков, родић (сви нови сад) КК СПАРТАК: раденовић, Соколовић 2, Прља 6, динић 8, Стојановић 17, милисављевић 4, Кунтић 14, марковић, Стојановић, вуловић 14, Карахоџић 11, Ђуровић 9. ОКК ШАБАЦ: Перић, Томашевић 13, Бољковац 15, Ђонлић 2, Бајић 2, вујић 2, новаковић 4, Копривица 5, Тодоровић 11, мањенчић 14. играч утакмице: Стојановић (КК Спартак) Суботица, 5. новембар. Суботичли Спартак је ушао као фаворит у дуел 5. кола Прве Б лиге, и у мечу је улогу у потпуности

оправдао. Плави са севера Бачке су рутински тријумфовали и себи уписали трећу победу а нашем тиму четврти пораз. Клучне за коначан исход биле су прве две четвртине, у којима је спартак дошаи до убедљиве предности коју наш тим у наставку није могао да надокнади. минималне шансе за преокрет ишчезле су у трећем периоду када су домаћи увећали предност. Последњих 10 минута, шапчани су одиграли нешто боље, што је било довољно само да се смањи коначан резултат. наредне недеље на програму је ново гостовање за наш тим. Њих ће у Београду дочекати Беовук који има исти скор као оКК шабац. Б. Д.

Бриљантне Шапчанке Жкк беочин – окк шАбАц 64:86 (16:32, 14:23, 20:14, 14:17) Сала Беочин, Гледалаца: 100, Судије: милојковић, новаковић, арсић ЖКК БЕОЧИН: јаковљевић 9, месаровић, момић 9, рашић, игрутиновић 2, Граховац 6, Станковски, Бјелајац 6, Голубовић 12, мирков 2, цица 7, варда 11. ОКК ШАБАЦ: Савић 20, Симић, Степановић 19, велисављевић 8, марковић 7, малетић 0, Лукић 9, ацаловић 1, Ћирић, Субашић 4, видаковић 18, Пауновић. играч утакмице: Ана Савић (оКК шабац) Кошаркашице оКК шапца одиграле су феноменалну утакмицу на неугодном гостовању у Беочину и декласирало домаћи

истпимени тим са чак 22 поена разлике. очекивао се неизвестан меч, али су се наше играчице побринуле да питање победника буде решено врло брзо. од почетка дуела оКК шабац је доминорао. одбрана је била добра, а напад фантастичан, 55 поена за 20 минута довољно говори у прилог тој чињеници. домаће једноставно нису имале решење за изабранице тренера Поповића. У другом полувремену је виђена слична кошарка као у првом, али како је победа већ била обезбеђена, шапчанке су смириле меч и рутински и убедљиво исти привеле крају. У наредном колу трећепласирани оКК шабац дочекује четвртопласирано Челарево у дербију 7. кола елитног ранга. Б. Д.

Пораз кадета кадети: окк шабац – кк нибак 62:78 (14:10, 19:19, 18:17, 11:32) Кадети оКК шапца нису успели да дођу до првог тријумфа у аБС електро Кадетској лиги Србије ни у 3. колу. шапчани су водили 3 четвртине оротив нипког нибака, чак и са 10 поена предности средином трећег периода, но огроман пад у послед-

њих 10, а посебно завршних 5 минута резултирало је да гости последњу четвртину добију са чак 21 поен разлике, што је било довољно за коначних 62:78. најефикаснији у шабачкој екипи био је Симић са 16, док је најбољи у нибаку био Симоновић са 30 поена. У наредном, 4. колу, кадети оКК шапца путују у вршац, где ће одмерити снаге са вршњацима Хемофарма.

Куд “абрашевић” Туд и ја дођите да се дружимо! Тел. 015/352-133


СПОрТ

10.новембар 2011.

СТОни ТЕниС

www. podrinske.com

9

Паликућа надомак Лондона шапчанин митар Паликућа резултатима на тек завршеном првенству европе за особе са инвалидитетом освојио је две медаље, бронзану у појединачној, и златну у екипној конкуренцији, и на тај начин умногоме повећао своје шансе да избори визу за учешће на Параолимпијским играма које ће бити одржане у Лондону у јесен наредне године. „на овом такмичењу сам наступио у категорији спортиста у колицима, а ово је био и мој деби на великој сцени, поред више учешћа на такмичењима за Светски куп на којима сам до сада учествовао. Приликом остварења овог успеха, под-

ршку су ми пружали пре свега чланови моје породице, као и бројни пријатељи и познаници. не бих да заборавим ни медијску подршку коју сам имао током припрема за ово велико такмичење. Желео бих да поменем и селектора Златка Кеслера, као и илију Ђурашиновића, моје саиграче из репрезентације, са којима сам освојио титулу првака европе у екипној конкуренцији. Успех наше репрезентације утолико је већи ако се зна да су и репрезентативке наше земље стигле до најсјанијег одличја, такође у екипном такмичењу “ – рекао је Паликућа У неком ранијем времену, ти си био успешан фудбалер. Након пеха који си имао док си обављао војну дужност, прешао си у категорију спортиста инвалида. Сада си стигао на корак до остварења сна сваког спортисте, учешћа на Олимпијским играма, а да би се и то десило потребно је још само мало... - Свакако да је сан сваког спортисте учешће на највећој спортској смотри света. ово такмичење, које ће бити одржано наредне године представљаће остварење мог сна. Први сан сам већ остварио, а то је било да освојим медаљу на великом званичном такмичењу. Сам успех на европском првенству допринеће и да се на свет-

ској ранг листи попнем за још две позиције. ни ово ми не пружа гаранције за учешће на параолимпијским играма, али се надам и верујем да ћу се ипак наћи тамо. Досадашњи успеси, а посебно овај са ЕП у Сплиту, већ си стекао право да од своје 40. године постанеш и носилац националног спортског признања, односно онога што се у популарном жаргону зове „ спортска пензија “. Колико ће то бити подстрек и помоћ за твој даљи спортски развој и рад, као и за личну егзистенцију? -Помоћи ће у великој мери. Живот иде даље, стони тенис остаје сасставни део мог бића, и ја ћу свакако тежити ка још већим дометима. имајући у виду колико је напора, зноја, воље и труда потребно уложити у успех, сваки спортиста мора да прође трновит пут, да би стигао до циља. У то сам се и сам уверио, али и у то да на крају сваког тунела постоји и светло, тако да ће ми то значити много у неком будућем времену. Пре свега, по питању побољшања квалитета мог живота и рада “ А да ли је реално очекивати да, након што избориш олимпијску визу за Лондон наредне године, тамо освојиш и медаљу, након чега би ти, у то сам сигуран, на централном тргу у Шапцу, био приређен и дочек од стране више хиљада Шапчана? -још увек је рано да размишљам о томе на тај начин. и сам одлазак у Лондон био би део остварења мог сна. важно је изборити учешће, а онда, борићу се до краја, као и на овом такмичењу у Сплиту. ништа није немогуће, и чуда се догађају, а ја верујем да ћу бити део једног чуда и фантазије. А да ли себе видиш, за неких 10, 15 година, и као тренера, након што завршиш активну спортску каријеру? -У овом тренутку још увек је рано да се говори и размишља у том правцу. Тренутно, себе не видим у улози тренера. време ће показати шта је најбоље и најоптималније решење за сваког од нас. Пре несреће био сам успешан фудбалер на неком завидном нивоу овде, у мачванском округу, и захваљујући фудбалу доживео много лепих тренутака. на моју несрећу, или срећу, инвалидски стони тенис донео ми је много више. видећемо шта носе будућа времена. Слободан Д. Кашиковић

Шампионско III полувреме Ветерана ФК “Триангла Frutti” Кажу да оно што је добро не треба мењати о да традицију треба неговати. ову истину на најбољи начин доказали су ветерани ФК “Триангла Frutti”, који су ове године обележили јубилеј 10 година постојања клуба. Клуб је основан у јесен 2001. године у кафани „Камичак“ код Ћосе. од оснивања па до данас кроз клуб је прошло преко 120 бивших фудбалера и рекреативаца међу којима су и позната имена шабачког фудбала. не треба изоставити чињеницу да је клуб регистрован у министарству просвете и спорта . Свих ових година клуб ветерана ФК “Триангла Frutti” борио се да постигне запажен успех и да добрим играма и пожртвованошћу на терену, докажу да су једна од најбољих екипа у рангу у ком се такмиче. Бележили су сјајне резултате, доста победа, велики број постигнутих голова и то крунисали двоструком титулом првака. недавно, у ресторану „цар” уприличено је велико славље, дружење, прослава јубилеја и освајање титуле јесењег првака. Садашњи председник клуба Зоран Пантић Панта, бивши фудбалер и стални члан MEGA MIX BAND, у поздравној речи обратио се присутним гости-

фудБаЛ

ма. Присетио се најлеших фудбалских тренутака, захвалио оснивачима, играчима, спонзорима, свим поштоваоцима и пријатељима клуба. Затим је председник, уз помоћ спортског директора Љубише Ђурковића, доделио признања, пла-

се, такође, захвалио свима на несебичној подршци и нагласио да је свако III полувреме и ово сјајно вече круна десетогодишњице постојања клуба. Уз велико поштовање, све похвале спонзорима који су веровали у овај клуб и свих ових година

кете и захвалнице најзаслужнијима који су веровали у овај клуб и својим трудом и залагањем допринели да ФК “Триангла Frutti” траје већ читаву деценију. најзаслужнији лауреати добили су плакете: ненад веселиновић, Зоран шобић, илија јовановић, дане игњатовић, Зоран Лазић, милосав Лазић, ненад шврака, као и генерални спонзор клуба Frutti сокови. Потом се присутнима обратио први председник један од оснивача клуба ненад веселиновић. он

били уз њега међу којима су: Frutti сокови, ресторан Гејак, ац јапанац, MEGA MIX BAND, Maxi taxi, радио владимирци, Бонида ауто, ац Петровић, новус стакла, демопринт. Забави су присуствовали и дугогодишњи спортски пријатељи представници ФК „мачва”, оФК „шабац“ и ФК „Карађорђе“ мишар. За сјајну атмосферу побринуло се љубазно особље ресторана „цар“ и сјајни музичари: Стефан Живковић - звезда Гранда, Биља, Тода, оливер и MEGA MIX BAND, а када су сви заједно устали и отпевали химну клуба „ЛаЖем СеБе да моГУ БеЗ ТеБе“ атмосфера је доведена до усијања. Уживало се у песми, музици, храни, неизбежној лутрији сјајној атмосфери до раних јутарњих часова. након свега, све похвале за организацију уз поруку млађим ветеранима да још смелије следе дружење, тај полетни дух који краси генерације ветерана ФК “Триангла Frutti”, на чему се душно залажу оснивачи и чланови клуба. П.С. овим путем руководство играчи ФК “Триангла Frutti” честитају „Подринским“ јубиларни 200-ти број, са жељом да и даље остану најбољи и најчитанији у читавом региону. Марија Марковић

Фортуна уз црно беле фк пАрТизАн (београд)пофк сАВАциУм (шабац) 1:0 игралиште војне Гимназије, гледалаца 100. Главни судија: ведран мишић (Београд) 7,5. Жути картон: андрић (Савациум). Стрелац: 1:0 Главчић у 44. минуту из једанаестерца Партизан: Стоилковић-, Живановић 7 (Крајишник 7), миленковић 7, Главчић 7,5, аземовић 7, Тодоровић 7, Белаковић 7 (Павловић 7 (исламовић)), Перић 7 (цупаћ-) јовић 7, јанковић 7 (радосављевић -), драгићевић 7 (шапоњић -)

Савациум: З. јовановић 7,5, андрић 6,5 (мањенчић 6,5), Карајичић 6,5 (Поповић 6,5), васић 7, и. јовановић 6,5, маринковић 6,5, Богићевић 6,5, вучетић 6,5, Ђурић 6,5, Трифуновић 6,5, мирковић 6,5 (радовановић 6,5 (Ђ. јовановић -)) играч утакмице: немања Главчић (Партизан) Београд, 5. новембра. Удуелу са вршњацима из Партизана шапчани су приказали солидну игру, и на крају претрпели минимални пораз. Београђани су до победе стигли из једанаестерца који је досуђен почетком другог полувремена. С. К.


2

СПОрТ бИЦИКЛИзАМ

www. podrinske.com

ТАЛЕНТИ - МИЛОШ ЛУКИЋ

10.новембар 2011.

Двоточкашима до Јадрана и назад

Реалне амбиције милош Лукић прошао је све млађе категорије ПоФК Савациум, да би у лето 2009., са седаманест година прешао у омладински погон ФК мачва из шапца. У јануару ове године, милош се вратио у родно место владимирци, и одмах изборио место у стартној постави владимирачког зонаша. играма на позицији централног везног играча брзо је постао незамењив у екипи, а ове јесени, наметнуо се као један од лидера у екипи. У досадашњем току првенства, постигао је 5 погодака, и знатно допринео тренутно високом пласману своје екипе у првенству дринске зоне. игре које је до сада приказао и пружио нису остале незапажене, па су интересовање за Лукића већ показале и неке екипе из вишег ран-

га. мада је фудбал тренутно највећа и главна преокупација и сфера интересовања, милош није занемарио ни стручно образовање и усавршавање. након завршене средње економске школе у шапцу, летос је уписао студије на е ко н о м с ко м факултету. Када је фудбал у питању, милош жели да се употпуности докаже и афирмише у пуној мери. „имам жељу да се изборим за место у некој од српсколиогашких екипа, а након тога, зашто да не, и да се опробам у прволигашкој, па чак и суперлигашкој средини“, казао је милош Лукић. имајући у виду рад, вредноћу и таленат које поседује, извесно је да његове амбиције нису нереалне. С. Кашиковић

Током претходног лета, иван Кнежевић, 26-огодишњи шапчанин начинио је прави подвиг. Заједно са Зораном маћешићем, познаником и пријатељем из Платичева одлучио је да оде на летовање у Херцег нови бициклом. Првог дана, иван и Зоран кренули су из шапца, преко Лознице, где су прешли у републику Српску, Зворника, власенице, Хан Пијеска, Соколца и рогатице, да би у вечерњим сатима стигли у Фочу, где су застали да преноће и одморе се. наредног јутра, пут су наставили преко Тјентишта, Чемерног, Гацког, Билеће и Требиња, да би до циља свог путовања,

Херцег новог, стигли тек у вечерњим сатима другог дана свог

06 4/8 84 -09 -27

нОвО! нОвО! нОвО! нОвО! проф. др бранко станков сТрАболог (дечја разрокост)

015/355-001

путешествија. највећи проблем у овом подухвату представљала је изузетно висока влажност ваздуха, као и температура, које нису ишле на руку ивану и Зорану. Самим доласком у Херцег нови, обојица су били презадовољни, јер су осатварили своје дечачке снове, али и урадили нешто што никоме из нашег краја раније није пошло за руком, преваливши преко 480 километара бициклом за нешто више од 22 часа у две етапе. У наредних пар дана, начинили су неколико краћих бициклистичких излета по црногорском приморју, а онда се вратили кући. и док се иван вратио у шабац директно из Херцег новог аутобусом, Зоран је и у повратку користио бицикл

као превозно средство. Приликом повратка, најпре је посетио манастир острог, где се одморио и окрепио, а онда кренуо ка шапцу, и растојање од острога до шапца, дуго 427 километара превезао у једном даху, за 19 сати и 45 минута. и мада је већ и ово што су урадили својеврстан подвиг, иван и Зоран већ сада увелико кују планове за неке наредне подвиге. Планирају да се, ако их здравље и кондиција послуже, већ у наредних пар лета бициклима упуте до Хиландара. Као круну бављења бициклизмом, и животни сан, планирају да се бициклима отисну до јелисејских поља у Паризу, како би уживо присуствовали самој завршници најчувеније бициклистичке трке на свету, TOUR de FRANCE. а можда и да се одлуче за подвиг, и бициклима оду до свете земље, и у јерусалиму обиђу Христов гроб. Слободан Кашиковић


10.новембар 2011.

заБЕЛЕШКЕ

www. podrinske.com

2

ПЛивањЕ - чигОТа КуП

Злато за Дацу млади пливачи шабачког пливачког клуба „делфин“ наступили су, протеклог викенда, на XVI Чигота Купу 2011. на Златибору. У конкуренцији 518 такмичара из 31 клуба из Србије (24), Босне и Херцеговине (6) и македоније (1) шест шабачких пливача остварило је запажен резултат освојивши пет медаља, једну златну, једну сребрну и три бронзане. У дисциплини слободним стилом на 50м за дечаке рођене 2000. године игњат Берић заузео је 18. место са резултатом 47.17.

У дисциплини слободним стилом на 100м за девојчице рођене 1995. године Кристина Тешановић заузела је 3. место са резултатом 1:18.23. Златну медаљу, у дисциплини делфин стилом на 100м за девојчице рођене 1997. године освојила је драгана видојевић са резултатом 1:30.30.

КриСТина ТЕШанОвић Своју другу медаљу, на овом такмичењу, у дисциплини делфин стилом на 100м за девојчице рођене 1995. године

драгана видОЈЕвић

ЕКСКЛузивна ПОнуда СТанОви и ПОСЛОвни ПрОСТОр

064/64-67-689

У дисциплини слободним стилом на 50м за девојчице рођене 2000. године Катарина цвејић заузела је 23. место са резултатом 46.34. У дисциплини леђним стилом на 50м за дечаке рођене 1999. године Лука Познановић заузео је 3. место са резултатом 38.10. У дисциплини делфин стилом на 50м за дечаке рођене 1999. године Лука Познановић заузео је 3. место са резултатом 36.49 и освојио своју другу, бронзану, медаљу. У дисциплини слободним стилом на 100м за дечаке рођене 1995. године Ђорђе јездић заузео је 8. место са резултатом 1:21.92.

ЛуКа ПОзнанОвић освојила је Кристина Тешановић са резултатом 1:29.81. Такмичење је одржано у 25метарском затвореном базену „института за штитасту жлезду и метаболизам“ по правилима Фина и ПСС.


22

заБЕЛЕШКЕ

www. podrinske.com

рЕгиОнаЛни КОрдинаТОри elta-e

Сања чОњагић ивана МарКОвић

Наставник – од дужности до креативности

шабац и центар за стручно усавршавање били су још једном домаћини занимљивог семинара за наставнике страних језика. организатор семинара био је „дата Статус”, београдска књижара, а од скоро и издавач. Предавачи су били професор енглеског језика марија Лукач, и професор

француског и италијанског језика јовица микић. Тема семинара била је ¬„наставник – од дужности до креативности”. У току два сата, предавачи су покушали да нам представе мало другачији начин писања наставних

планова, односно начин писања који ће нам помоћи да успешније реализујемо наставу. Уместо уобичајених рубрика наставних области и јединица, препорука је да се планови пишу по узору на Заједнички европски оквир, где су у центру пажње исходи учења, па самим тим и ученици.

У ишчекивању још занимљивих и корисних семинара у пријатном амбијенту центра, захваљујемо се „дата Статусу“ и њиховим више него предусретљивим предавачима. Ивана Марковић, проф.

10.новембар 2011.

Две партије под „круном“ ПиШЕ: БраниСЛав СЕКуЛОвић, адвОКаТ драги моји, „знам да народ тешко живи“ закључи бивши министар војни и екс телекомуникациони, и обрадова нас, да они заиста знају, па нам је сада свима некако лакше... они знају. Па када знају, ваљда ће и да нам помогну, наравно ако гласамо за њих... цврц... Са друге стране, променама маше екс војводин заменик, носилац беџа са екс кумовим ликом, произвођач препеченице (на екс) и екс студент крагујевачког правног... и Чедица нам нуди што-шта у свом бутику, од Басаре, преко вука и Латинке, до Борке Павићевић (где се затури јова Капиџић?) и све би некако (уз његову помоћ) да остану ови што су. Љубав ивице према (полицијској) марици, и ономе ко му је омогућио исту, је нескривена, само што не каже да ли је љубави било и када су његови, ове гледали кроз нишане... Пензионери уљуљкани у своју удобну старост, осећају се скоро као некад, само да још постану самоуправљачи, где би им био крај... и, шта онда, питате се? шта их сједињује у сулудој борби да нама (читај њима) буде боље, ако не најбоље. власт и све оно што она доноси... а то није мало... јер у противном, што би се они борили. Телевизије, новине, телохранитељи, црне затамњене лимузине, скупа одела, екстра сатови, егзотична острва, станови по пар ари, лова на сваком ћошку, моћ одлучивања о судбинама других... Боље бик један дан, но крава довјека.... Ко ће вам, браћо, ишта од тога што ћете нам нудити, поверовати. Само они који део ваше власти непосредно баштине и надају се неком ћару... што ближе огњишту, то је топлије... шта би на све ово рекли домановић и нушић да су којим случајем на списку за гласање, не знам, али могу да претпоставим, била би то капитална дела у ко зна колико томова... Питам се, када једног дана све побехатонишемо и сваку фасаду по три пута за три године прекречимо, и сваку раскрсницу у кружоток претворимо, и исцртамо на картама путеве и пруге, и метрое што ће нас возити којекуде... шта ће

онда да нам обећавају и шта ће тада да нам нуде... можда се неко сети да нам понуди посао, да радимо, да зарадимо и да онда то што зарадимо трошимо на базене, на хотеле, на аутомобиле, на гардеробу, на викенд куће, на парфеме, на проводе... е када се појави такав који ће да понуди и оствари запосленост нације, неће нам се обраћати речима које тако офуцано звуче „ја знам да народ тешко живи“... Хвала на разумевању. Учини нешто да не живимо тешко и надаље... Када је ономад г. Ђоковић добио напумпаног Федерера, иако је све изгледало већ изгубљено, помислио сам исто оно што Бусек рече у српском Парламенту... треба нам неко ко ће изгубљене ратове и сва она чуда 90-тих претворити у нашу победу... има ли таквог?... Сигуран сам да има, али нама треба колективни дух победника, а не мајице и беџеви са порукама вољеном вођи, ма ко он био. Као што Звезда одавно не може и како стоји, никада више неће бити на трону европе и света, (док је Тола неће бити прва ни у Србији) тако ни Србија, (која је настала одвајањем црне Горе) никада више неће бити у позицији да добија територије и проширује се, као када је из ратова излазила на страни победника. ми смо одавно већ трн у оку свету, а нарочито светском газди који од пропасти другог блока сила, влада као власник света, а ми никако да схватимо да се победе могу извојевати само у Бриселу и нарочито вашингтону, а никако у јарињу и Брњаку... Филозофија барикаде је прошлост коју смо скупо платили доводећи себе у ово у чему смо, па нећемо ваљда поново истим путем... ни новак не побеђује у деспотовцу и Сврљигу, или Бабушници, већ у Лондону, Паризу, риму, Њујорку...

Лепо је када вас Конузин подржава на страначком скупу, али нека вас земља из које долази подржи да решите своје основне проблеме, а не да ватру гаси безоловним бензином (из Гаспрома)... нека (неверни) Тома своју странку створену у кабинету председника Србије, присаједини думи, као што је хтео да Србију прикључи „мајчици русији“, да постане Губернија... нека са таквом тезом крене у нове изборе, а не да глумата еуропљанина, са војводиним ликом на срцу (видљивим, до душе, само на скенеру)... и тако, док Грци прво расписују, па онда отказују (шта мислите, зашто?) свој референдум, по којем еУ (читај немци) нуде лову по принципу „узми или остави“, и док се Кроати наслађују гледајући бившег премијера како покушава да се одбрани причом, „нисам ја, он је“, ми у Србији имамо пречих ствари, на пример вехабије. а мени се чини да истих има, чак и у влади Србије, барем ликом. шта мислите ко би могао бити, за тачан одговор послаћу вам његову слику, са све брадом, наравно... и печатом министарства којим влада... док сви плаћамо коалиционе цехове који настају међусобним уцењивањима ванбрачних партнера сједињених инетресима власти, чудим се како то да „осведочени монархиста“, писац ножа и молитве, у овом часу, не покличе Краљевину као спас за Србију... макар понудио себе за краља, а своју даницу за краљицу... или је у питању нека подвала типа „јесам за краља, нисам за овог“... па на референдум. или ће бити, ипак да Чедица није за круну, иако је браду већ фазонирао... наздравље њима, а и нама са њима... мада, тешко нама... Све вас волим и поздрављам.

0 Куд “абрашевић” а2 в КО и р 3 3 352-1 Туд и Ја МаСа : Л Е Т Ако и Ти желиш да научиш да играш,

Ако и Ти желиш да научиш да играш, певаш, свираш, плешеш, глумиш, сликаш или само да се рекреираш и добро забавиш пријави се. постани члан кУд “Абрашевић и део породице која броји више од 600 чланова. испуни свој живот културом, упознај нове људе, градове, земље... године нису важне - сви сте добродошли!


Тв

10.новембар 2011.

пОВОДОМ ДАНА ЕВРОпСКИх ЈЕзИКА ОбЈАВљЕН пРВИ СРпСКО-РОМСКИ РЕЧНИК

www. podrinske.com

23

ПрОграМ Тв ШаБац

у СТаЛниМ ТЕрМиниМа: МаЛи ОгЛаСи: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20, 22:20 , нОћни ОгЛаСи 00:00 - 08.00 вЕСТи у 3: радниМ даниМа у 15:00 чЕТврТаК 10.11.

Поводом дана европских језика, у септембра 2011. године у дому народне скупштине републике Србије промовисан је први речник спрско-ромског језика, аутора Бајрама Халитија, књижевника, публицисте и правника. речник садржи 50.000 одредница, са граматиком је и правописним саветником, а објавила га је новосадска издавачка кућа „Прометеј“ на 56. међународном сајму књига у Београду, од 800 излагача, од којих је 169 из иностранства, речник српско – ромског језика са граматиком и правописним саветником био је номинован за књижевни подухват године. Светска организација дијаспора и мањина прогласила је за књигу године Српско-ромски речник, а аутор речника Бајрам Халити добио је награду „Тереза фон јакоб”. ово велико признање утолико добија на значају јер је додељено на отварању првог Клуба алијанса цивилизација, а поводом дана Уједињених нација. овај речник на најлепши

начин обележава велики јубилеј, 40 година стварања ромског светског конгреса у Лондону, чији је иницијатор и први председник био ром из Србије, Слободан Берберски. Успеси рома У Србији живи између 700.000 и 800.000 рома, а многа истраживања су показала да млади роми лоше знају матерњи језик или га уопште не говоре, и да ће уз овај речник сваки ромски ученик имати поуздано средство у унапређењу знања ромског језика и постићи већи ниво писмености - истакао је аутор Бајрам Халити из Србије на светском плану, као што су рајко Ђурић и Бајрам Халити, дали су кредибилитет и инспирацију да се управо у Београду оснује Светски музеј дијаспора и мањина. Халитијев Српско-ромски речник, први је ромски речник у свету, и битно унапређује положај ромског језика и роме из Србије сврстава у светске лидере ромске еманципације. Ж. Павловић

Градска управа града шапца - одељење за инспекцијске и комунално-стамбене послове, на основу чл.10. став 1. Закона о процени утицаја на зивотну средину ("Сл. гласник рС" бр. 135/04 и 36/09), објављује:

08:00 јутрење 09:35 Бели лук и папричица 10: 00 амор Латино ® 10:40 Све о животињама 11:15 Питање савести 12:00 Биографије 13.00 Чувени атентати (р) 13:30 Гаме зоне 13:45 мобил е 14:00 велики природни спектакли 15:00 вести 15.30 Бели лук и папричица 16:00 амор Латино 17:00 шабачка хроника 18:00 анали 19:00 вести 20:05 Пут хране 20:30 Саманта Браун 21:00 Културно пресабирање 21:15 Лек из природе 22:00 вести 22:30 Чувени атентати 23:15 анали®

ПЕТаК 11.11. 08:00 јутрење 09:35 Бели лук и папричица 10:00 амор Латино 10:40 Бубамаром по селу 11:15 рукомет плус 12:10 Спортска галаксија 13.00 Чувени атентати (р) 13:30 Гаме зоне 13:45 мобил е 14:00 Пут хране 14:30 научне границе 15:00 вести 15:30 Бели лук и папричица 16:00 амор Латино 17:00 шабачка хроника 18:00 анали

20:05 Полигон 21.00 океани 22.00 вести 22.30 Чувени атентати 23.15 анали

СуБОТа 12.11. 10:00 Кроз прозор маште 10:30 цртани филм: Паткула 11:00 Све о животињама- документарни програм 11:30 амор Латино(5 епизода) ® 15:15 медикус 16:00 Биљана за вас 17:00 Кућица у цвећу 18:00 Биографије 19:00 вести 20:05 Саманта Броw 20:30 научне границе 21:00 Питање савести 22:00 вести 22:30 Филм: Панов лавиринт

нЕдЕља 13.11. 10:00 водич за родитеље 10.30 цртани филм Паткула 11:00 Све о животињама 11:35 освета ( 5 епизода) ® 15:15 немам шта да обучем 16:00 Полигон 17:00 океани-док.програм 18:00 цртани филм Паткула 19:00 вести 20:05 Биљана за вас 21:00 Питање савести 22:00 вести 22:30 Филм: Чистачи ципела

ПОнЕдЕљаК 14.11. 08.00 јутрење 09:35 Бели лук и папричица

уТОраК 15.11. 08.00 јутрење 09:35 Бели лук и папричица 10:00 амор Латино 10.30 Културно пресабирање 11:15 Филм: Чистачи ципела 13.00 Чувени атентати (р) 13.30 Гаме зоне 13:45 мобил е 14:00 мењамо навике 14:30 Саманта Броwн 15:00 вести 15.30 Бели лук и папричица 16:00 амор Латино 17:00 шабачка хроника 18:00 анали 19:00 вести 20:05 Бубамаром по селу 20:30 Све о животињама 21:00 Биографије 22:00 вести 22:30 Чувени атентати 23:15 анали

СрЕда 16.11.

обАВешТење обавештава се јавност и заинтересовани органи и организације да је овај орган донео ресење да за пројекат “изградња производног објекта – хале за производњу млека и млецних производа и система за прецисцавање отпадних вода”, на кат.пар.бр. 457/3 Ко Поцерски Прициновиц, носиоца пројекта ПТП „миЛовановиц“ д.о.о., са седистем у Поцерском Прициновицу бб, није потребна процена утицаја на зивотну средину. Увид у донето ресење мозе се изврсити у просторијама одељења за инспекцијске и комунално-стамбене послове - Градске управе града шапца, у ул. јанка веселиновића бр. 20, соба бр. 8, сваким радним даном од 14-15,30 цасова у року од 10 дана од дана објављивања овог обавестења. Заинтересована јавност мозе изјавити залбу министарству рударства, зивотне средине и просторног планирања на донето ресење, путем овог органа, у року од 15 дана од дана објављивања огласа. ОДЕЉЕЊЕ ЗА ИНСПЕКЦИЈСКЕ И КОМУНАЛНО-СТАМБЕНЕ ПОСЛОВЕ

10:00 амор Латино 10:40 водич за родитеље 11.15 Филм Панов лавиринт 13:00 Чувени атентати (р) 13:30 Гаме зоне 13:45 мобил е 14:00 Лек из природе 14:30 немам шта да обучем 15:00 вести 15:30 Бели лук и папричица 16: 00 амор Латино 17:00 шабачка хроника 18:00 анали 19:00 вести 20:05 мењамо навике 21:00 иза сцене 22:00 вести 22:30 Чувени атентати 23:15 анали (р)

Панов лавиринт десетогодишња офелија, девојчица бујне маште, открива лавиринт у коме среће Пана, древно митско биће, које тврди да зна тајну њеног правог идентитета и њену судбину. Пан јој открива да је она принцеза, давно изгубљена ћерка краља бајки. 19:00 вести

Чистечи ципела римски чистачи ципела Ђузепе и Пасквал желе купити белог коња, па се уплећу у шверц, због ког ће доспети у малолетнички затвор. Старији Пасквал увек штити Ђузепеа и мислећи да му помаже, одаје његовог брата, чиме окончава њихово пријатељство.

08:00 јутрење 09:35 Бели лук и папричица 10:00 амор Латино 10:30 Све о животињама11:15 Питање савести-(р) 12:15 Кућица у цвећу 13.00 Чувени атентати (р) 13:30 Гаме зоне 13:45 мобил е 14:00 немам шта да обучем 14:30 научне границе 15:00 вести 15:30 Бели лук и папричица 16: 00 амор Латино 17:00 шабачка хроника 18:00 анали 19:00 вести 20:05 велики природни спектакли 21:00 медикус 22:00 вести 22:30 Чувени атентати (р) 23:15 анали


PENZIONER

БрОЈ 33

10.нОвЕМБар 2011.

инфОрМаТивни дОдаТаК за ПЕнзиОнЕрЕ града ШаПца

ГЕРОНТОЛОШКИ ЦЕНТАР ШАбАЦ

ИзЛОжбА У ГЕРОНТОЛОШКОМ КЛУбУ

Место пребивалишта - Јеленча Двадесет осмог октобра обележено је шездесет седам година рада у континуитету. Уз доста урађеног, бројни су и планови – сви имају за циљ побољшање услова живота корисника и услова рада запослених. - Тренутно се ради комплетна реконструкција мокрих чворова и купатила приземља и првог спрата у ламели 2, новог дела објекта. То су први радови од када је зграда урађена, од 1983.године, и већ је било време да се тако нешто уради – каже директор Милан Поповић, уз податак да је значајна средства, од четири и по милиона динара, определило Министарство рада и социјалне политике. Издваја и урађе-

ове установе, у оквиру обележавања „Октобра, месеца солидармости са старим лицима“ изузетно богат и садржајан, а „кућа старих“ отвара своја врата за многобројне госте – од најмлађих до најстаријих... Неминовно је свуда присутна криза трага оставила и на функционисање ове установе, каже њен челник: “Капа-

је да се уради и изолација објекта, и да практично завршимо радове на стационару започете пре три године – уз подсећање да су урађени и лифт, и дневни боравак, најављује Милан Поповић. Уз све урађено, стационар је добио нови изглед и другачије функционише у односу на ранији период. „План је да се, из вла-

ститих средстава, заврши репарација стазе према стационару, а касније ће на ред доћи комплетно пресвлачење свих путних комуникација унутар установе, јер је део јако оштећен.“ Саставни део је и уређење дворишта и оплемењавање зеленилом, како би боравак корисницима био што пријатнији. Ц.Љубић

но из сопствених средстава – нову стазу до стационара: „Рађени су и подови на другом спрату ламеле један и два новог објекта, набављена је и извесна количина намештаја, кревети, столице, гардеробни ормани, све у свему доста новца је уложено да се побољшају услови живота и за кориснике, али и услови рада за запослене“. Геронтолошки центар је установа у којој старији задовољавају све своје потребе, од оних егзистенцијалних, здравствених, социјалних, до образовних, културно-забавних, рекреативних... Тренутно је Јеленча дом за 215 корисника... И циљ је, и потреба, уз те опште услове, приуштити им и бројне и разноврсне садржаје, могућности да што квалитетније проводе време, да се и укључе, према интересовањима и способностима, у неке од програма... То је разлог што је већ годинама програм

цитет нам је 230, а корисника тренутно имамо 215. То је добра попуњеност, у односу на стање у Србији, које је јако шаренолико, и углавном сви имају проблем попуњености. Међутим, ми имамо добру позицију, оптималан нам је број запослених, немамо вишка . Осамдесет три су нам стално запослена радника, и, у сваком тренутку имамо десетак радника на одређено време који брину о нашим корисницима...“ Иначе, тенутно, зависно од категорије, и услова, месечна цена смештаја у Геронтолошком центру је у распону од око деветнаест до тридесет хиљада динара. - У наредном периоду, за 2012. годину, планирано је да се мења кров на стационару. Пресвучен је салонит таблама, које често пуцају и велики је проблем прокишњавања. У договору са ресорним Министарством, урадили смо идејни пројекат, а, уз кров, планирано

На радовима делићи завичаја „Октобар, месец солидарности са старима“, у Геронтолошком клубу буде обележен, још једним лепим дружењем, уз изложбу радова корисника Геронтолошког центра. Уз новогодишњу и ускршњу, и ова октобарска постала је традиционална. Педесетак корисника припремило је две стотинак радова, исплетених од вуне и вунице, шивених јастучића за лаванде, вежених и хекланих, сликаних и бојених предмета. Уз помоћ њихових терапаеута Маше и Драге, све буде лепо аранжирано, и просто прекрили малени простор клуба и прија оку. Посебно уз чињеницу значаја

„радног и окупационог ангажовања старих, према преосталим радним способностима и интересовањима.“ -Радна терапија помаже да стари не буду пасивни, побољшава њихову социјалну комуникацију у установи и ван ње, у служби је боље адаптације новопримљених корисника. Време се активно искористи, док то раде осећа се њихова припадност, ту је и осећај вредности јер доприносе нечем корисном. Таква врста ангажовања одржава им дух, друже се међусобно, причају, певају – истакла је отварајући изложбу Милада Васиљевић. Ц.Љ.

ИВАН ЛОЛИЋ, ГОСТ ГЕРОНТОЛОШКОГ КЛУбА

Песник још увек будан снева Од самог уласка у клуб, госта из Богатића, професора књижевности у пензији, Ивана Лолића тог седмоновембарског поподнева, што би се рекло „нашле су се обе стране“. Песник са топлом поруком да му је драго да говори своју поезију... И „признањем“, да уз животне токове, млади стихови звуче убедљиво, али да одјеци у души нису какви су некада били... Открисмо и да су три књиге на путу... Песнику, чини се посебно драга, она са именом „Драгим трагом о младим Шапчанима некада“... Сећајући се својих неких дана из младости, поново је сакупио те људе, и са сваким направио разговор... Данас су то многи угледни људи, у свету науке, поезије, сликарства, новинарства, уз

најлепши детаљ и песникови трајни пријатељи... Зато и трајни драги трагови... Друге две ће међу корице упаковати Лолићеву поезију... Песничког духа и боемије, и претходне ноћи, откри то домаћинима, зора је са друштвом дочекана на Сави, „уз хармонику“, и „пражњење душе“... И, иако рече, да неће говорити оне „тешке песме“, почетна прича одведе до „Песме француском војнику“, кад се, у тешко време бомбардовања у души накупило и горчине, и јецаја... И та, и наредне песме показаше истину – да Иван Лолић све што пише дубоко доживљава... Тако и казиваше стихове, од Лета 1963, Пролећа у Црној Бари, Детињства кроз које тече река, која стиже и у

алманах песникове школе... Откри песник и каква је то „луда кућа“, и „како га то зора обара“, и запита се „зашто увек касни кад божур процвета“... Стих откри и „лобању у житу“, али и причу о опанцима и њиховој патњи да песника у завичај врате... Склопиле се поезија Ивана Лолића и гитара и песма Мише Даничића. Баш као у песми, спуштало се вече над Шабац град... Остависмо их са најлепшом сликом - да јесен у Геронтолошком клубу у Шапцу није тужна... Ц.Љ.


2

www. podrinske.com

10.новембар 2011. ПЕнзиОнЕр ДО РЕДОВНИх ИзбОРА пРЕОСТАЛО МАњЕ ОД пОЛА ГОДИНЕ, пА СЕ ЛИДЕРИ пОЛИТИЧКИх СТРАНАКА „РАСТРЧАЛИ“ пО ТЕЛЕВИзИЈАМА

Народ (не)жели промене према (не)поузданом испитивању јавног мњења познат рејтинг прве и друге политичке странке, а „битка“ се води за треће место лидери странака не допуштају чланству ни „да дише“, а камо ли да новим идејама учествује у креирању политике ПиШЕ: СТЕван МаТић Што се више ближе републички парламентарни избори за Скупштину Србије, a највероватније и локални за градски и општински ниво, лидери водећих странака у власти и опозицији, (прва и друга се, наводно, знају, за треће место више је кандидата) све чешће опседају најмоћнији масовни електронски медиј, телевизију. И не пробирују власнике, били они домаћи или страни, ни да ли су телевизије тако зване централне или локалне, да би са екрана поручили, сиромаштвом изнуреном народу да ће му само они донети благостање. Када дођу на власт! Сви, кобајаги, мисле о народу и његовом бољитку. А њему, народу, све теже! Запослених колико и пензионера: један на један! Некада је, ради подсећања, у време тако званог једноумља однос био четири према један. Пензиони фондови „кипели“ од вишкова и из њих се градили монументални инвестициони објекти, а пензионери никада нису бринули да ли ће примити следећ(у)е пензије и да ли ће оне бити умањене. Биле су загарантоване и у висини 85 одсто од просечне десетогодишње плате, за оне који су радили 35 (жене), односно 40 година (мушкарци). Али, то припада далекој прошлости и за овај текст и време у којем смо, потпуно је неважно. Међутим, није неважно да лидери који се куну у народ и Србију, годинама, па чак и деценијама чврсто, као у менгеле стегнута, држе лидерска места! И примају, за појмове народа који је на ивици егзистенције, баснословне плате и друге надокнаде (као чланови разних управних и других одбора). Друге привилегије није потребно помињати! Тако себи стичу енормно богатство, а својим потомцима обезбеђују сигурну егзистенцију! И готово свакодневно „грме“ са ТВ екрана: „Радимо за Србију и народ у њој!“

А народ, незадовољан и обесхрабрен, изнурен сиромаштвом и преварен обећањима даваним у протеклој деценији (улазак страног капитала и нове инвестиције; ревитализација индустријских објеката; запошљавање стотина хиљада, па чак и великог броја страних радника, јер, тобож, нећемо имати довољно наших; по хиљаду евра сваком пунолетном грађанину; улазак у Европу и настанак благостања... и друге фразе), више и не пита да ли ће после избора заиста бити боље. Практично, више не пита ништа. Сваком је јасно да се ни из чега не може створити нешто, нити може бити боље. Изузев лидерима политичких странака, њиховим послушницима, рођацима и блиским пријатељи(ца)ма, који често заседају, без проливеног зноја и стеченог знања, у посланичке и друге плаћене фотење или клупе! Без обзира да ли су политичке странке у власти или преферирају на власт. Сви остали - служе за гласање, по народној: „Хајде Мујо да је више војске“ и у странкама, најчешће, не могу ни „да дишу“ а камо ли да новим идејама учествују у креирању политике. Тиме је и реч демократија (демос-народ, кратија-владавина) постала мисаона именица. Тако је вечито било и биће докле год буду постојали– избори! И не само у овом, тако званом, либералном капитализму, у коме су настали тајкуни или олигарси, због којих се „узбудила“, како пишу неки електронски медији, и канцеларка Немачке Ангел Меркел, па је недавно морала да „интервенише“: да се Србија обрачуна са онима који су разним трансакцијама и спекулативним работама стекли енормно богатство! И, тек онда може да рачуна да ће јој се отворити врата Европе! Да ли је и ово само спекулација (медија), време ће показати. Али, утисак је да су позиви да „Европа нема алтернативу“ нешто спласнули. Можда више нису ни по-

требни, јер је до 9. децембра, када би Србија за нијансу била ближа Европској унији, преостало мање од месец дана. А можда... Док се не реши и овај „Гордијев чвор“ гледаоци телевизије мораће свакодневно да слушају лидере - председнике, или потпредседнике, политичких странака и партија, који понављају „мантру“ да у политици нема љубави него само интерес. Не говоре лични или групни. Мисле, ваљда, да се и то подразумева. Не говоре ни о поштењу, пошто је већ одавно отрцана фраза да у политици нема поштења. А то значи да нема ни морала! Вероватно је зато познати политички лидер својевремено поручио: „Ко у политици тражи морал, нека иде у цркву“. Гледаоци ТВ ће, дакле, без обзира на лансиране нове „догме“ и даље да навијају, аплаудирају. И одушевљавају се што ће се и њиховом заслугом очувати садашња, или ће, можда, доћи нова власт! Јер, сваки пунолетник мисли и говори да је његов глас у изборима одлучујући, што, у суштини и јесте. Отуда је процена познате пензионисане београдске професорке универзитета да ће у следећим изборима бити највише „белих“ (неважећих) листића потпуно бесмислена. Ако се она разочарала (у демократију) што није „избоксовала“ место које је, вероватно, очекивала, нису га обезбедили ни неколико стотина хиљада других (шетача и учесника тако зване „плишане“ револуције). Али, они се сигурно лако не предају. И, то је Србија! Сви желе да утичу, макар својим гласом, на креирање државне, општинске или макар политике у месној заједници. Разумљиво, јер су људи кроз векове желели да своје идеје саопште другима и утичу на њих. Да наметну своју вољу и ставове. Ово потврђују и неки истраживачи јавног мњења, који тврде да ће и у следећим изборима већина, својим гласом, покушати да

испуни своја очекивања. Макар и да учини грешку, поготову што на креирање политике у странци, чији су чланови или симпатизери, могу да утичу колико и на временске прилике! Али, једна „групација“, ако се не „раздроби“, готово је сигурно испуниће очекивања. Пензионери. Међутим, ако послушају срце (и жеље заведених и неуких унука), а не свој

разум, и ако буду робовали идеолошким догмама, неће! Ипак, надајмо се да најстарији више никада неће морати да постављају питање: да ли ће десетог и 25. у месецу стићи пензија? Него, колико ће она бити повећана и да ли ће пратити пораст трошкова живота. Јер, пензионера је, подсетимо, милион и 650.000 у Србији.

КЛУб МЕСТО ИСКРЕНОГ УжИВАњА

Поезија с љубављу Дружење у Геронтолошком клубу, поподнева 3.новембра, најављено је било уз Зорана Карајића и монодраму „Бог те маз’о“... Због обавеза, најављени сусрет је остао за неку другу прилику, али доброг расположења оних који су испунили клуб – није мањкало. Нашао се ту и песник Миољуб Дамњановић Баја; уз чињеницу да ради у Геронтолошком центру, „помало и домаћин“. И иако је, не тако давно, било његово вече у клубу, на обострано задовољство – десила се „реприза“, уз, у међувремену објављену и другу песникову књигу „58 песама“... Баја је задовољан човек, вели да ће се у пензији бавити риболовом, шахом и читањем књига, „то је најбоље трошење времена?“...

Како се, из публике чуо „коментар“, „боље љубавне песме него социјалне“, почетак је био уз „Равне табане“... Па песме посвећене сину и ћерки, женама које је волео и воли, дивним људима и пријатељима, земљи и местима које воли, љубимцима ... И сви су дали свој допринос лепоти дружења... Живанка Гмитрић, дугогодишња директорка Центра, данас председница клуба, о песнику је говорила као човеку топле душе и великог срца, који воли старе људе, и његовој дивној особини уношења ведрине и доброг расположења „у свакој прилици“, и увек би за поезију, бар који стих, било места... Показујући „да има душу за посао који ради“, увек топло говори о људима, увек их пита како су, а њима је то најважније...


ПЕнзиОнЕр АМбУЛАНТА МИЛОСРђА „СВЕТИ ЛУКА“

10.новембар 2011.

www. podrinske.com

3

Неугасива у поднебесју Шапца Пензионери посетили гроб патријарха Павла У прошлу суботу 50 пензионера из Љубовије за које је Организација пензионера из Љубоије, организовала излет у Београд, посетили су манастир Раковицу, који је по народном веровању на-

Баш као и Миољубовој песми „Пејзаж из старачког дома“, коју је и прочитала: „ ... И зато вас молим, навраћајте чешће, они овде све имају, у топло да се обуку, све да једу, све да пију. Али они овде немају фамилију.“ Милада Васиљевић, координатор рада клуба, даровала је песникове љубавне песме... Бајина поезија нашла је пут до срца свих и сви су искрено уживали... Ц.Љ.

(хУМОРЕСКА)

стао у доба краља Драгутина. У историјским изворима манастир се први пут спомиње 1502. године у путопису Феликса Патанчика, а затим у турским пореским књигама из 1560. године. Манастир је настао знатно раније, највероватније да је саграђен у време Кнеза Лазара. Зато настанак манастира треба датирати у време његове владавине, а то је између 1377. и 1385. године. Пензионери су били у манастирској цркви посвећеној св Архангелу Михалилу и обишли гробу патријарха Павла, поклонили се његовим сенима и запалили свеће. - У манастирској порти били смо и на гробу јунака из Првог српског устанка Васе Чарапића. Потом смо отишли на Авалу и видели атрактиван „авалски торањ“, попели се на ову лепу грађевину и имали леп, уживајући, поглед са ње на околину што нас је одушевило и остаће нам у сећању каже Раденко Пуцаревић, пензонер из Љубовије који има 88. година. Текст и слика Миладин Малиши

Новинар (1.)

Као новинар листа „Демократска мисао“ задужен сам да пишем репортаже, интервјуе, вести... И тако, дођем пред један факултет, а тамо велика галама. - Колеге, шта је ваш животни циљ? – питам студенте. - Да дипломирамо, па да емигрирамо! – одговорише у један глас. - Зашто? - Нема посла, нема плата, нема пензија... Нема живота! - Па, шта онда има? - Оно што нигде нема! Уђем у зграду факултета да потражим декана. Он ме

љубазно прими, чак ми и кафу наручи, са киселом водом и ратлуком. - Господине, професоре, које су највеће инвестиције овог факултета? – питам. - Професорске плате! – одговори. - А, када је овај факултет последњи пут окречен? - Тачно пре педесет година. Када је у посету долазио друг Тито! - Много су прљави зидови! - Колега, да смо кречили сваке године, не бисмо имали довољно новца за професорске плате. - Шта је решење?

Бројни чланови, поштоваоци и пријатељи шабачког Друштва пријатеља Хиландара окупили су се 31.октобра, у простору Друге здравствене станице, у улици Стојана Новаковића, где је, после неколико сељења станиште Амбуланте ми-

посети, на заједничком слављу, и надам се да ћемо и убудуће овако се окупљати и обележавати нашу славу – пожелео је председник друштва Верољуб Илић. Са сличним жељама сви присутни, са посебном радошћу, домаћин славе, Петар Тик-

да ће Амбуланта Свети Лука остати неугасива у поднебесју Шапца“. А у њој, „свако, од више од једанаест хиљада придошлих намерника, нашао је нешто што му је у датом тренутку било драгоцено. Неко је добио преглед, неко савет, неко и лек недо-

веџија: „Велико ми је задовољство што сам баш ове јубиларне, десете године, допринео да друштво и амбуланта одрже традицију. И велика ми је част што сам једна мала карика у свему овоме. Надам се да ће ово још дуго, дуго трајати“... У протоколу Амбуланте милосрђа „Свети Лука“ уписано је више од једанаест хиљада суграђана. Ко год је дошао, сваки пут је бар лепу реч добио. Почесто је то, многима – и најпотребније. -Много тога лепога се одвијало, од нашег заживљавања, па до данашњих дана. То лепо је наше трајање. Трајемо, надтрајавамо, истрајавамо, остајемо усправни, остајемо у тој неугасивој мисији Светог Луке. Наравно, он је био велики, прво човек свог времена, он је велики апостол хришћанске вере, и, нормално, велико надахнуће и инспирација за све нас мале људе – како се великом мишљу, великим срцем, великом вољом могу стизати и велика дела“ – увек су топле речи доктора Марка Марковића, иницијатора оснивања амбуланте. Сеобе, за деценију амбуланте (из Масарикове, у круг болничке авлије, до данашњег станишта) носиле су и мале и велике непријатности, али, уз „Сеобе“ бесмртних Милоша Црњанског и Паје Јовановића, доктор Марковић вели да се „српски род морао спријатељити и са сеобама“: „Тако и Свети Лука. Наравно, ја лично верујем, да ће он да надтрајава, и све ово наше осиромашено битисање. И

стајући, или немајући довољно средстава да може да га купи у апотеци; неко и редак лек, неко само топлу

истрајавају у сагласју У духу мисије Хиландара и Светог Луке, су и они који свакодневно, радним данима, (изузев „на црвено слово“), од 10 до 12 сати - потпуно бесплатно, дарујући своје знање и време, отварају двери шабачке Амбуланте милосрђа. Тренутно су ту: прим. др Милета Видаковић, педијатар, прим. др Јован Василић, ортопед, др сци прим. Марко Марковић, педијатар, психотерапеут, др Јулијана Петровић, свестрани интерниста и прим. др Весна Јанковић, анестезиолог. Део екипе су и више медицинске сестре Милица Јокић, Вера Рудаљевић, Даринка Чолић и Зорица Недић, и мр пх. Вера Станковић. лосрђа „Свети Лука“. Под патронатом друштва, ради деценију, и по десети пут обележена је крсна слава. -Наша идеја милосрђа, идеја помоћи Хиландару окупила је и овог пута, као и свих десет претходних година велики број поклоника Хиландара и Амбуланте милосрђа. Ја се свима захваљујем на - Да повећамо школарине. Мало га зачуђено погледам, а он то примети, па рече: - Ви се, новинари, чудите свему и свачему као да не живите у овој земљи. Знате ли шта још има ново? - Не знам, поново га зачуђено погледах. - Е, моји новинари! Ја морам да вам дајем информације. Па, пре сат времена Скупштина је донела „Закон о поткивању коња!“ Једногласно је усвојен. Његово основно начело је да: „Само потковани коњи могу у Европу!“ Био сам много изненађен, али сам гласно приметио: -Значи и коњи ће пре Срба стићи у Европу! Драгомир Ђурђевић

-Свим члановима Друштва пријатеља Хиландара и овим дивним људима који несебично помажу другима, желим срећну славу. Желим благослов Божији, да им помогне у раду, и да апостол Лука, први хришћански лекар међу људима такође помогне свима да имају снаге и крепкости, да имају стрпљења са људима да раде, да проносе славу и благослов манастира Хиландара, вере Христове и Светог Саве, од данас па довека, како то кажу наше лепе народне песме. И да увек, поучени примером ових људи, обраћајући пажњу на оног другог човека поред нас, не заборавимо да смо међу собом браћа, и да управо тако живимо, заједно са другим људима, са породицом и фамилијом, са пријатељима, колегама, са свима који имају добру вољу. Да Господ благослови и да им умножи ту добру вољу, и, наравно, да призове добру оне који немају ту веру - део је жеље протојереја Милоша Петровића. реч. Ако нисмо имали лек, онда смо измерили тензију, ако је требало, разменили људске емоције“. И по ко зна који пут доктор Марко вели да је „и реч лековита“, и да је неизмерна радост трајање амбуланте... Ц.Љубић


4

ПЕнзиОнЕр

www. podrinske.com

10.новембар 2011.

СУНЧАНА ЈЕСЕН жИВОТА

Старост је дар Годинама уназад шабачки Геронтолошки центар, бројне активности у оквиру „Октобра, месеца солидарности са страим лицима“ завршава програмом симболичног назива „За сунчану јесен живота“. Програм, који припремају чланови клуба установе, са

оне који желе могуће је укључење у више секција, углавном, у клубу је увек весело, па се и кући одлази веселије и расположеније.“ И овом приликом, подсећање, и увек истицање, да се радом Центра, и Клуба, истински негује међугенера-

својим гостима, на најбољи начин и ове године је показао да та „јесен живота“ може бити и те како сунчана... Баш као што, у поздравној речи, у име Центра, поручи и подсети, Милада Васиљевић, „треће доба“ вредно је славе, а треба га посматрати „као нешто сасвим нормално у људском животу“, као период „који може бити и леп и испуњен разноразним активностима“... И посебно је истакла значај рада Геронтолошког клуба, као једне истинске оазе старих и места коме је основни циљ ширење позитивне енергије: „Може се доћи, поседети, попричати, попити кафа или сок; за

цијска солидарност: „Жеља нам је да укључимо младе

што више у живот старих, и да на такав начин код младих стварамо и негујемо један леп, поштен и поштован од-

-У нашем клубу има и песме и игре, поезије и хумора (све ћете то вечерас видети у овом програму). Иначе је то једно лепо дружење, постојимо као једна шира породица, дружимо се, за различите прилике осмислимо програме, на крају месеца заједно прославимо рођендане, заједно путујемо... Идемо и у друге градове ... Нађе се у клубу увек или хармоника, или гитара... најважније је да се трудимо да увек буде добро расположење – као посебан квалитет рада Клуба за пензионере и друга остарела лица, истиче Драгица Јовић Медена, у чијем друштву је увек весело, и уз шалу и вицеве.

нос према старости“... И стога је била јавна похвала, и захвалност, Основној школи „Вук Караџић“, која је ове године учествовала на традиционалном конкурсу, за најбоље писане радове, са темама: „Старима с љубављу“ и „Ослонимо се једни на друге“. Дипломама и књигама, за прву, другу и трећу награду, дароване су Аида Салкунић, Љубица Ђерић и Марија Гајић. Програм су извели чланови секција клуба. Да све, када су у питању оркестар, хор и солисти звучи на прави начин, довољно је рећи да са

њима ради професор Влада Краставчевић. Песме и текстове, уз одабир, такође просветног радника у пензији, Вите Николића, говорили су чланови рецитаторске секције, а уживало се уз препознатљиве речи и поруке Десанке Максимовић, Лазе Костића, Бранка Радичевића, Стевана Раичковића, Матије Бећковића, Крстивоја Илића, Љубивоја Ршумовића... Увек лепо видети и чути „Преље“, а ведрином, али и увежбаним кораком, вече улепшаше и гости – чланови Градског удружења инвалида рада – уз градске игре ... Неминовно питање „Шта бисмо данас дали, да нам се младост још једном врати“, али и део „коментара“ и „одговора“, „нека време пролази, нека душа снива“... Срце ће волети... И врате се дани... Њихова порука је да се ужива и у садашњем тренутку, јер свако време има и своје лепоте... Ц.Љубић

-Сви ћемо једног дана бити баке и деке, требаће нам разумевање, пажња, љубав и толеранција. То је оно што је сваком човеку потребно када га стигну године, зато желим да опоменем све своје вршњаке да не забораве да воле своје ближње који су рођени неких давних дана. Посветимо им се јер су они некада бринули о нама. Немојмо заборавити како су се радовали када смо се родили, када смо проходали, проговорили, кренули у школу. Како су нас чували, док су мама и тата били на послу, певали успаванке сваке ноћи. Увек су били уз нас, и сада је ред да ми будемо уз њих, да их у овим часовима, када се њихова животна мисија полако приближава крају, обаспемо својом пажњом и љубављу, јер и они су целог живота управо то и пружали“ – део је првонаграђеног рада Аиде Салкунић.


Izlazi jednom mese~no

MOJA {KOLA

СВЕЧАНОМ АКАДЕМИЈОМ ОбЕЛЕжЕН ДАН ШАбАЧКЕ ГИМНАзИЈЕ

Веза са прошлошћу ход у будућност митровдан, за шабачку гимназију увек је значајан датум. и ове године, уз 174 године рада, прилика је то била за подсећање на минула времена, тренутак сумирања резултата, и најава планова, којим путем ће школа ићи у будућности. Богата и дуга традиција не може се представити и сажети у неколико реченица, и набрајање значајних догађања и остварених резултата је тежек посао. ако би требало одабрати, шта је највредније, шта је школа након вишедеценијског рада дала, то су, без сумње њени ученици и професори. -неки ученици шабачке гимназије нашли су заслужно место у уџбеницима, енциклопедијама, историјама књижевности. многе школе, институције културе широм Србије данас носе имена бивших ђака наше школе. Знатно је дужи списак оних које историја није забележила, али су из ове школе изашли као образовани, честити људи, спремни за даље стицање знања и остваривање врхунских професионалних резултата. Захвални смо им што нису заборавили где су стекли најважнија знања, и што својим успехом истовремено говоре и о успесима шабачке гимназије, њеном духу и традицији – поручила је, у име данашњих ге-

стуб просвете и културе, да у њене клупе и даље седају најбољи свршени основци, и да овде, захваљујући знању и залагању професора стекну неопходна знања која ће им отворити пут ка

сећања на два великана шапца и шабачке гимназије – Лазу Лазаревића и Станислава винавера (поводом 160, односно 120 година, од њихових рођења), а са ученицима су га припре-

жељеном факултету и будућој професији“.

мили професори Снежана Корнарос, Живка јовановић, на-

Програм под називом „Заноси и пркоси“, био је у знак

нерација, директорка мирослава ивановић, поздрављајући све присутне на свечаној академији. додала је да свечаности нису само време подсећања на традицију и постигнућа, већ и обавеза свих данас: „да се не дичимо само прошлошћу, него да унапредимо школу данас. Жеља нам је да шабачка гимназија и даље буде постојан и снажан

дежда Пантелић и владимир нинковић... Топло музичко-

сценско подсећање, између осталог, на Лазину љубав према шапцу... „и усред Берлина, док око њега хуји живот огромне престонице, он седи сам у соби, затвара очи и плаче за шапцем“... на Лазу који је „имао далеко више поносите усамљености и активне воље у тренутку када су сви тражили ослонца у европи. он је критички испитивао то ново време, док су његови савременици примили све што долази из европе за готово и најбоље“... и подсећање гимназијалаца на Станислава винавера било је блиставо... Како и не би, кад су „винаверове торбе биле пуне до врха.он је свакодневно расипао семе духа,

22 2011.

Новембар

„осим ученика, дух и атмосферу једне школе у великој мери чине и њени професори“, истакла је директорка мирослава ивановић, поздрављајући дугогодишње професоре, колеге, који су ове године отишли у пензију – Љиљану јовић Фреј, професорку биологије и Снежану анђић и мирослава јовановића –професоре српског језика и књижевности. да су оставили „озбиљан траг, и да ће их генерације гимназијалаца памтити са задовољством“ сигурна је и професорка маријана исаковић, која је награде и честитке упутила у име школског одбора. Са жељом да пензија буде срећна и дуговечна, а шабачка гимназија увек у срцу. језика, стила, запажаја, смеха, маште...“ „Сви смо хтели исто – да остваримо прави израз на нашем језику“... „да бисмо били своји, теба да знамо читав свет – то је била наша идеја. ми смо користили искуство Запада да бисмо боље разумели себе.“ Подсећањем на трајање школе, на велике Лазу Лазаревића и Станислава винавера, и данашње генерације јасно поручише да веза са прошлошћу значи ход у будућност. Ц.Љубић

комшиницА ми је опросТилА много волим лопте. моја породица је то знала па ми је често куповала или поклањала лопте. имала сам много лопти, различитих боја и величина. марија и Тамара су дошле код мене да се играмо. Желеле смо да се играмо између две ватре, али нас три нисмо биле довољне за игру. Позвале смо децу из комшилука. двориште је убрзо било пуно деце и игра је почела. У смеху и избегавању лопте нисмо пазили на комшиницино цвеће. Лопта је често прелазила у комшиничино двориште и то се понављало неколико пута. наизменично смо одлазили по лопту. игра се завршила и деца су отишла кући. деца су ми рекла да би могли опет да се играмо и да је било баш лепо. Сутра ми је мама испричала да смо у игри поломили комшиницино цвеће. Комшиница је била љута на нас. отишла сам и извинила се тета душки. Комшиница ми је опростила, а често се шали са мном да су и она и њено цвеће љута на мене и моју лопту. од сада бирамо где се играмо да се не понови. Мина Мијатовић 4 разред, ОШ Жика Поповић“, Владимирци

Ваше радове можете послати на E mail:

info@podrinske.com


МОЈа ШКОЛа ОСНОВНА ШКОЛА „КРАљ АЛЕКСАНДАР КАРАђОРђЕВИЋ“

II

10.новембар 2011.

www. podrinske.com

Одржана Шеста ученичка ликовна колонија У организацији основне школе „Краљ александар Карађорђевић“ и под покровитељством Градске управе шабац, од 10. до 16. октобра у манастиру Чокешина одржана је традиционална ученичка ликовна колонија. ово је шесто окупљање талентованих ученика, који у светости и светлости манастира рођења пресвете Богородице негују традиционалне вредности, чувају културно и духовно наслеђе српског народа, а све то кроз усвајање, усавршавање и примену нових знања из ликовне и опште културе. од 2006. године, када је почела са радом, кроз колонију је прошло 68 ученика из 14 школа (Прњавор, Клење, Бадовинци, Змињак, дубље, шабац, јадранска Лешница, мајур, Богатић, црна Бара, Липолост, Пожаревац, Горњи милановац, нови Београд). из потребе да буде обележен скроман јубилеј – првих 5 година постојања и рада колоније, 14. октобра је у холу школе уприличена изложба најуспеш-

нијих радова из тог периода. осим њих, на паноима су циклусом фотографија овековечени процес стварања, дру-

даношћу, вредноћом и способношћу успела да манастие Чокешина подигне на ниво верског, али и културно-историјског места од прворазредног значаја..Захваљујући њој, сарадња са манастиром се , на обострано задовољство, наставља, унапређује и обогаћује. Пошто се колонија ослања на националне културне актуелности, а 2011. г. је у знаку обележавања 50 година од доделе нобелове награде иви андрићу,

жења и начина на који учесници колоније проводе слободно време. Посебан печат отварању изложбе дао је Његово преосвештвенство, епископ шабачки, Господин Лаврентије. одушевљен пригодним уметничким програмом и изложеним радовима, констатовао је да су

међу овим ученицима будући великани попут Пикаса, далија, Уроша Предића и да црква даје безрезервну подршку оваквим

акцијама. ако буде било интересовања, рекао је, може се рачунати и на манастир Соко град. Као зналац правих вредности, с посебним поштовањем је примио дар школе - пергамент настао на једној од претходних колонија. Такође, заједно са мати аном, игуманијом манастира Чокешина, уручио је захвалнице школи, директорици јелени аврамовић и наставнику ликовне културе и стручном сараднику колоније Божидару Пантовићу. оне су рад нашег истакнутог калиграфа Светозара Пајића дијака из новог Сада, који је такође био гост на отварању изложбе.ове године гост колоније је била и госпођа вера Стојшић - Гашпаровски, председница Удружења војвођанских учитеља. важно је напоменути да свега овога не би било без гостопримства мати ане, која је пре-

ИзЛОжбА

Фрушкогорска света места У основној школи "Краљ александар Карађоређвоћ" у Прњавору, у понедељак 17. октобра, отворена је изложба слободног уметника примењене уметности, сликара калиграфа из новог Сада, господина Светозара Пајића дијака.

Ма ске з а ди ви ле ђа ке реда ученици из 11 истурених одељења из исто толико села Горње Поцерине успешно су се представили као виле, вилењаци, вештице, спајдерме-

тама фрушкогорског манастира, Патријаршуисјки двор у Сремским Карловцима и манастир Хиландар. Светозар их је на-

цртао према фотографијама које је снимио мишо николовски током 2010. године, али маниром славних бакрописаца чији узори на застаревају ни данас. изложба је била отворена до четвртог новембра. Новинарска секција ОШ "Краљ Александар Карађорђевић" - Прњавор

МАСКЕНбАЛ У ОШ “ДОСИТЕЈ ОбРАДОВИЋ“

У матичној школи „доситеј обрадовић“ у волујцу одржан је маскенбал у коме је учествовало више од 160 ученика. од првог до осмог раз-

то су управо његове мисли и дело послужили као основа калиграфског стваралаштва ученика. У време кризе основних животних вредности, културе и поплаве кича и шунда, занос и одушевљење са којима ученици прилазе раду на очувању наше културне баштине и ћирилице, потврда су да наде за млади нараштај још увек има. Љиљана Кулезић, педагог Прњавор

ни, ловци, хајдуци... изабране су и најуспешније маске али је јасно да су сви победили јер је дечија машта задивљујућа.

он је, одушевљен стваралаштвом ученика, учесника дечије ликовне колоније у Чокешини чији је био гост две године, одлучио да приреди ову спектакуларну изложбу у просторијама прњаворске школе. изложба носи назив "Фрушкогорска света места". Светозар Пајић - дијак, уметник нашег доба, на свој начин продужава живот српске графике 18. века. По угледу на веште цратаче и резаче у бакру, калиграфе и илуминаторе, он је тушем исцртао 17 пергаментних листова са веду-

Зима стигла у наш крај обуци се добро знај. Пролеће лепо свима нема снега оде зима. У лето је суце врело сви носимо лагано одело Стиже јесен са дрвета пада кестен. Марко Марковић, 3 раз. ОШ “Жика Поповић” Владимирци


МОЈа ШКОЛа СТО ЧЕТВРТИ РОђЕНДАН ТЕхНИЧКЕ ШКОЛЕ

www. podrinske.com

10.новембар 2011.

III

гОСТи

Школа отворена за све Позваше на један дан са њима... Званични, рођендански дан, био је десети октобар, а „слављенички“ ове године беше петак, четрнаести... Како и доличи, посету започесмо разговором са првим човеком школе, директором Чедомиром Смиљанићем... атрактивношћу смерова, школа сваке године привуче велики број ученика... Препознатљиви, већ деценију, по успесима аутоелектричара (на републичком такмичењу, чији су ове године били домаћини, и појединачно, и ментор и школа освојили су награде)... ове године, ипак, уписано десет одељења, једно мање у односу на прошлу („не знам да ли је крива и ова општа ситуација, јер све је мање деце“). -имамо атрактивне смерове. издваја се техничар друмског саобраћаја, па одувек популаран електротехничар рачунара; наизменично га уписујемо са администратором рачунарских мрежа. По аутоелектричарима се препознајемо у Србији, про-

шле године смо увели и техничаре за електронику на моторним возилима, то је нешто изнад овог аутоелектричара, они су сад већ други разред. Као

и у свим школама проблем нам је трећи степен, јер отприлике би сва деца у техничарска одељења .“

доћи ћемо ваљда на ред и ми!“, вели директор Смиљанић. додаје, да су, што је такође, од изузетног значаја, и што је био ве-

Као гост, представио се „Театар 015“; Тамара Бастаја, уз техничку подршку Ђурђије Лукић, извела је део из монодраме „душо, нико није као ти“ („Женске приче“), по тексту и у режији мирјане јевтић. Тамара увек са новим идејама, и уз надахнут наступ за вршњаке Техничке школе. -Са текстом сам се већ склопила, у потпуности поистоветила, већ годину дана га говорим, постао је део мене. а вршњаци су најкритичнија публика!“ „Театар 015“, који већ деценију и по води професорка јевтић, има и нових планова, део Тамара најављује: „Спремамо једну дуо драму, вероватно ће до децембра бити готова“. а, у потрази за „правим“, кроз смех поручи: „душо, нико није као ти!“

Када је само школско здање у питању, „болна тачка“ је већ годинама иста – и те како недостаје фискултурна сала (Техничка тренутно има више од 900 ученика). Кретало се, потписивани и уговори, али од реали-

зације за сада ништа. Три хектара „дворишта школе“, идеално је и за салу и за спортске терене... „Потреба сале за наше ученике је евидентна, видећемо,

сВе због лопТе Као и код сваког дечака и моја омиљена играчка је лопта. Често играм фудбал са другарима, а и наравно са татом и сестром. једног дана играли смо фудбал у дворишту. Када сам лопту шутнуо мало јаче излетела је на улицу. не размишљајући истрчао сам на улицу. одједном тата је викнуо: „марко пази ауто“ а и чуле су се сирене аутомобила. Срећом ауто није био близу и ја сам се са лоптом склонио са улице. Када смо се тата и ја уплашили и схватили да због лопте не треба правити такве сцене. Марко Видаковић, ОШ „Жика Поповић“, Владимирци

лики проблем, у току радови на уређењу санитарних чворова. отварају се и нове перспективе. -Прича је са италијанима, који ће у нашем граду градити фабрику ауто делова. нашли смо себе у тој причи и видели шансу за наше ученике... наше је да направимо једну радионицу од стотинак квадрата, а добили бисмо, као донацију једну машину, где ће се правити неки машински делови; наша деца би ту обављала праксу, а једна од идеја је да се ту касније обучавају и будући радници. мислим да ће то посебно бити интересантно за ове наше оператере машинске обраде...“ „један дан са нама“, тематским спотом, у коме су јунаци управо ученици Техничке школе, показао је сјајну креативност и знање јована матића и александра андрића (чланови су драмско-информатичке секције)... Све са пуно ведрине, оптимизма и смеха... а у тај „обичан дан“ спаковаше, и облачење на брзину, „пут до пакла“ (пешачење до школе), час социологије... неко богме и заспи, буђење је на одмору, ту је и ужина и много тога што се ради на великом одмору. неко и одговара, а показаше се и фискултурници... Завршио се школски дан, једва се чека повратак кући, излазак са друштвом, дружење на фејсбуку, све до починка... и новог дана... а тај слављенички дан у Техничкој школи, био је, на њихов начин, другачији од других... и позваше да дођемо опет... Ц.Љубић

КОнцЕрТ на ОТвОрЕнОМ део тог, по свему необичног дана у Техничкој био је и концерт на отвореном – испред школе, на улазу. најпре, уз школски бенд, у коме су ученици треће године, уз незаборавне рок мелодије... Ту је био крај наше посете... У наставку, најављена свирка ветерана

школе, на челу са младеном даниловићем... Пуна подршка идеји да је Техничка отворена за све и да све школе првенствено треба да негују међусобно пријатељство...

ауТОри СПОТа - ЈЕдан дан Са наМа

-Приказао сам све оно што радимо у једном нашем обичном школском дану, свако може да се повеже са тим, свако може да препозна себе – о урађеном, једноставно и кратко каже јован матић; са њим је спот радио и александар андрић. обојица су III 2.


IV

МОЈа ШКОЛа

www. podrinske.com

10.новембар 2011.

ИзЛОжбЕ - САРАДњА ШАбАЧКЕ ШКОЛЕ зА УМЕТНИЧКЕ зАНАТЕ НАКУЧАНИ – СЕЛО КОЈЕ СЕ ВОЛИ И МАТЕМАТИЧКЕ ГИМНАзИЈЕ Из бЕОГРАДА

Из клупе ка звездама У оквиру сарадње галерије школе за уметничке занате из шапца и галерије ''Кулоар'' математичке гимназије из Београда, 12. октобра 2011. године, у галерији школе за уметничке занате отворена је изложба познатог српског фотографа небојше Бабића, под називом ''из клупе ка звездама''. небојша Бабић рођен је 1968. године у Београду и већ са двадесетак година постаје познат као модни и уметнички фотограф. Члан је УЛУПУдСа (Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије), УСУФ-а (Удружење самосталних уметника фотографије), PPof-E (асоцијација професионалних фотографа европе) и добитник многих награда. неки од његових радова налазе се у збирци музеја примењене уметности у Београду. оснивач је галeрије о3оNE, часописа ''амбијенти'' и фестивала нових комуникација B-Link. директор је креативног студија за примењену фотографију и визуелну комуникацију ORANGE STUDIO. Фотографски портрети јавних личности, наших успешних људи из разних области рада и стваралаштва (музике, филма, књижевности, новинарства, спорта, ...) поклон су аутора галерији ''Кулоар'', а прва школа која је добила прилику да прикаже тридесет радова нашег престижног фотографа је шабачка школа за уметничке занате, чији ученици и професори последњих година освајају награде управо из области фотографије и графичког дизајна. Управо из тог разлога је и сам аутор одушевљено подржао идеју да његове фотографије буду приказане управо у шабачкој уметничкој школи. Планиран је и наставак сарадње две школе, а следећи корак је организовање изложбе школе за уметничке занате у галерији математичке гимназије у Београду и то је још један доказ колико уметност повезује, спајајући и школе и ученике, а изложба ''из клупе ка звездама'' носи дивну поруку младим људима о потреби сталног улагања у себе, у проширивање својих знања, развијање талената и вештина, јер је то једини начин да млади обезбеде себи бољу будућност и омогуће пут успешности, па можда једног дана и пут ка звездама.

У програму отварања учествовали су исидора Пушкић, ученица шабачке музичке школе ''михило вукдраговић'' која је на класичној гитари извела албенизијеву композицију Кадиз и ученици математичке гимназије из

Београда никола нинков и ана радојчић који су говорили стихове милоша црњанског Ламент над Београдом. изложба у галерији школе за уметничке занате трајала је до 30. октобра 2011. године.

Чари Накучана недалеко од шапца, у изузетно живописним пределима Поцерине, налази се село накучани, које се раније звало островица и свој развој започело са само шест домова. Сада је у накучанима много више домаћинстава, и свако би вам рекао да је поносан што потиче из тог краја. У овом поцерском селу налази се једна од најстаријих цркава у околини, која је посвећена рођењу светог јована Крститеља. Њена изградња започета је 1847, а завршена 1879.године. већ две године заредом, на дан црквене славе, ивањдан, у накучанима се одржава ликовна колонија међународног карактера која окупља многобројне уметнике и посетиоце из околине. незаобилазна је и школа, подигнута давне 1832.године, која данас носи име славног доситеја обрадовића, иначе издвојено одељење истоимене школе у волујцу. У школу је, 10.

кадашње накучанске школе прерасли су у познате и важне личности. неки од њих су: генерал ранко алимпић, доктор нинко Перић, државни службеник раја дамњановић, доктор александар ивановић, заставник мита Поповић и многи други. У непосредној близини цркве и школе, на благој падини смештени су аутентични објекти некадашњег домаћинства породице Ђаковић. Сачуване грађевине представљају богатство народног неимарства и развој културе становања, а уједно показују друштвене и привредне односе на селу. ову окућницу чини двориште са стамбеним зградама у којој је половином 19.века живела задружна сеоска породица. да су накучани заиста нешто посебно, сведочи и проналазак чудотворних моштију непознатог свеца, које су биле сакривене у олтару цркве, а које је, само четири дана након што је дошао да службује у ово поцерско село, у марту 2009.го-

фебруара 1833. године из Криваје дошао млади учитељ игњат васић. на Петровдан исте године, учитељ је свом новом службеном месту дао велики дар. Са својим ученицима приредио је велико и чудесно изненађење: ПрвУ ПоЗоришнУ ПредСТавУ у Србији, под називом „Жертва аврамова“, по старозаветном тексту. многобројни ученици из не-

дине, случајно пронашао свештеник Славиша марковић. оно што би свакако била препорука сваког човека који је бар једном прошао кроз овај крај, је да издвојите делић времена, посетите ово дивно село и бар на тренутак уживате у чарима накучана. Јелена Лазић, ученица 8.разреда ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Накучанима

сВе због дрУгА Сунчани дан. негде у даљини чује се цвркут и жубор. Поветарац њише лагане власи траве. Гледам кроз прозор. Све је тако мирно и спокојно. Чује се смех деце са оближњег игралишта. облаци се сањиво вуку плаветнилом. Сат показује да је поподне на измаку. Пада мрак. низ моју улицу ужурбано долази нина, моја другарица. Сатима је чекам и чекам да одемо на игралиште. али мрак је пао. нема везе, мало ћемо прошетати. она је увек ту када затреба и у добру и у злу. Тешко је наћи правог пријатеља и када га нађеш то пријатељство треба чувати, нрговати не дати му да се распадне. Када само помислим како би ми било досадно да нема ње. десило се то да смо се посвађале због рекета и лоптице. она је хтела да се играм рекета, а ја не. једноставно није ми се играло. наљутила се и отишла кући, а ја сам остала ту сама и тужна. након неког времена извинила се. Замолила сам је да се помиримо и да наставимо тамо где смо стале. наравно да је пристала, јер колико волим ја њу, толико она воли мене. Све бих за њу учинила. Задовољна сам што имам праву другарицу на коју могу да се ослоним и у добру и у злу. она мој живот чини лепшим и занимљивим и без ње ништа не би било исто. Дуња Неши, 4 раред, Владимирци

PodrinskE 202-203  

As soon as your document is ready, you can start advertising it. We'll help you get the readers you need.

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you